Besnilo

Tel:022/610-511 Tel/Faks:022/636-509 iro raun: 840-209667-75

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

ul. Stari or 47, 22000 Sremska Mitrovica

e-mail: [email protected] web: www.zdravlje-sm.org.yu

O B esn i lu

Besnilo je neizleiva bolest koja traje 2-6 dana. Smrtnost je 100%.

Svake godine u Srbiji se pojavi oko 200 besnih ivotinja, a za prvih est meseci 2008 godine dijagnostikovano je kod 110 lisica, etiri psa, dve divlje i sedam domaih maaka. Meutim, besnilo ljudi u Srbiji nije zabeleeno due od 28 godina. Poslednji sluajevi meu ljudima kod nas registrovani su 1980. godine na Kosovu, u Vojvodini 1964, a u centralnoj Srbiji 1976. godine.

Besnilo je akutno virusno oboljenje centralnog nervnog sistema (encefalitis) toplokrvnih ivotinja i ljudi. Primarno, ono je bolest divljih i domaih ivotinja, a na oveka se prenosi kontaktom sa obolelom ivotinjom. Ispoljena bolest uvek se zavrava smrtno. Besnilo je rasprostranjeno u celom svetu, gde se godinje registruje oko 30-40.000 obolelih i umrlih ljudi. Prirodu besnila je objasnio Paster 1882., a ve 1885. godine je napravio vakcinu protiv besnila ljudi i vakcinisao prvu osobu.

Uzronik besnila je virus, Rhabdovirus, rod Lyssavirus, koji se uvek nalazi u nervnom tkivu i pljuvaki obolele ivotinje. Kod uginulih, ili na besnilo sumnjivih ivotinja, dijagnoza bolesti se potvruje nalazom Negrijevih telaaca (delovi virusa besnila) u elijama tkiva mozga. Rezervoar virusa besnila u prirodi su zaraene lisice, vukovi, akali, tvorovi, divlje svinje, srne, veverice, zatim pacovi, mievi i slepi mievi, a od domaih ivotinja - psi, make, goveda. Izvor zaraze virusa besnila je pljuvaka besne ivotinje (za oveka najee psa). U njoj se virus nalazi 9 - 11 dana pre pojave simptoma i sa njome se izluuje, a za vreme bolesti se izluuje i suzama, mokraom i mlekom. Zaraenost traje za sve vreme bolesti ivotinje. Zaraavanje ljudi virusom besnila nastaje kontaktom sa obolelom ivotinjom, najee ujedom i/ili unoenjem pljuvake u organizam oveka, preko sluznica ili ozleene koe (lizanjem). Karakteristike oboljenja ljudi Vreme od unosa virusa u organizam oveka do pojave znakova bolesti iznosi 2-8 sedmica pa i znatno due nekoliko meseci ili vie godina. Poetak bolesti prati uznemirenost i oseaj nelagodnosti i straha. Na mestu ujeda javlja se trnjenje, svrab i slab bol. Te promene su praene: nemirnim snom, gubitkom apetita, povraanjem, glavoboljom i povienom telesnom temperaturom.

Bolest karakteriu dva klinika oblika besnila: - Furiozno pomamno", koje se javlja kod veine zaraenih. Njegove karakteristike su halucinacije, izrazita motorna aktivnost, razdraljivost, obilno luenje pljuvake i agresivnost. U daljem toku prisutan je znak hidrofobije i skoro istovremeno aerofobije. Hidrofobija (strah od vode) se ispoljava u nepodnoljivosti umova vode, grevima u miiima drela i dunika, do guenja, koji su praeni strahom. Ubrzo dolazi do pareza i paraliza. Paraliza disajnih miia dovodi do guenja i tada nastupa smrt. -Paralitiko tiho" besnilo je retko.

Od samog poetka bolesti su izraeni simptomi pareza i paraliza. Psihomotorni nemir nije izraen, ali je izraena miina slabost, koja se pogorava do smrti. Besnilo je neizleiva bolest koja traje 2-6 dana. Smrtnost je 100%.





ta bi trebalo znati o besnilu ivotinja? Besnilo je prvenstveno bolest divljih ivotinja (lisica i vukova), a zatim domaih (najee pasa), dok je sekundarno- bolest oveka. U odnosu na ivotinjsku vrstu postoji urbano besnilo, koje se javlja u naseljenim mestima i uglavnom se prenosi meu psima, i silvatino (umsko) besnilo, raireno meu lisicama i drugim divljim ivotinjama. Kod ivotinja, prvi simptomi besnila su promena ponaanja (furiozni oblik) ili paraliza miia (tiho besnilo). Pas je najei izvor besnila za oveka (u 90%). U najveem riziku od zaraze su osobe koje profesionalno ostvaruju kontakt sa zaraenim ivotinjama (veterinari i veterinarski tehniari, lovci, umari, krznari, laboratorijski i terenski radnici).

Kako da se zatitimo od besnila? -za zatitu ljudi od besnila neophodno je suzbijanje ove zaraze kod divljih i domaih ivotinja; - vano je sprovesti registraciju i vakcinaciju neva kcinisanih pasa i maaka poznatih vlasnika i obeleavanje svih nevakcinisanih pasa i maaka; - vano je zatvaranje pasa i maaka poznatih vlasnika, u cilju spreavanja kontakta s a psima i makama lutalicama; -mora se obavljati hvatanje i unitavanje pasa i maaka lutalica; -ne smeju se dodirivati ili hvatati nepoznate ivotinje kao i one ko je se neuobiajeno ponaaju; -veterinarskoj inspekciji se mora prijaviti svaka sumnjiva ivotinja; -O u sluaju ujeda, ivotinju drati u izolaciji rad i desetodnevnog posmatranja; -nalae se etanje kunih ljubimaca na povodniku, sa korpom na njuci; -zabranjuje se dranje nevakcinisanih divljih i votinja kao kunih ljubimaca; - lica koja su profesionalno ugroena virusom besnila (veterinari i veterinarski tehni ari, umski radnici, lovci, lovouvari, preparatori, laboratorijski i terenski radnici) treba da se preekspoziciono (pre izlaganja virusu) za tite vakcinom protiv besnila. -ako doe do ujeda ili ogrebotine od ivotinje, bez obzira da li je ona zdrava il i zaraena virusom besnila ranu treba odmah isprati vodom i sapunom, razblaenim deterdentom ili alkoholom, a nakon toga odmah se javiti lekaru, u cilju spreavanja zaraze virusom besnila. -radi daljeg tretmana i vakcinacije ozleene osobe, i osobe iz kontakta treba odmah uputiti u Pasterovu ambulantu Instituta za infektivne i tropske bolesti; - u cilju edukacije stanovnitva, moraju se sprovoditi zdravstveno -vaspitni rad i saradnja sa medijima.





Vakcina se moe primiti i pre i posle ujeda besne ili sumnjive ivotinje. Tri doze vakcine Pre kontakta sa ivotinjom vakciniu se oni koji su profesionalno izloeni ivotinjama koje mogu oboleti od besnila. U tim sluajevima, primaju se tri doze vakcine. Posle toga osoba je godinama zatiena. Vakcinacija posle ujeda vri se sa pet doza vakcine i ubrizgavanjem seruma protiv besnila. Tada je, takoe, ovek due vreme zatien. I ivotinje se tite vakcinacijom. Naroito je vana vakcinacija pasa i maaka, koja se obavlja jednom godinje - objanjava dr Desnica.

Saveti za prevenciju -vakcinisanje pasa i maaka -izvoenje ljubimaca na uzici -izbegavanje kontakta sa ivotinjama neobinog ponaanja -prijavljivanje sumnjivih ivotinja -zatvaranje u karantin zdravih pasa i maaka koji su ujeli oveka i posmatranje u trajanju od deset dana -tri doze vakcine, i to prvog, sedmog i 21. dana Saveti posle ujeda ivotinje: -ienje i ispiranje rane -temeljno ienje rane pod medicinskim nadzorom -primanje humanog antirabinog imunoglobulina i vakcine protiv besnila -profilaksa tetanusa i antibiotska terapija po potrebi -ne uivati i ne zatvarati ranu ako nije nuno

Besnilo

Documents

Transcript of Besnilo