7/29/2019 Bernard o

1/72

Bernard o

Pigmalion

Preveo: Borivoje Nedi

LICA:

HENRI HIGINS, profesor fonetike.

G A HIGINS, njegova majka.

PUKOVNIK PIKERING, njegov prijatelj.ELIZA DULITL, prodavaica cvea.

ALFRED DULITL, njen otac.

G A PIERS, Higinsova kuepaziteljka.

G A AJNSFORD HIL.

KLARA, njena ki.

FREDI, njen sin.

SOBARICA.

PROLAZNIK.

SARKASTIAR.

Dogaa se u Londonu.

I IN

Kovent Garden, 11,15 u noi. Teki mlazevi letnje kie. Zvidaljke koija besomunozvide na sve strane. Peaci trei trae sklonite na trznici i pod portikom crkvesvetog Pavla, gde ve ima nekoliko osoba, medu kojima i neka dama sa keri, obe u

7/29/2019 Bernard o

2/72

veernjim haljinama. Svi oni sumorno zure u kiu, osim jednog oveka koji jeokrenut leima ostalima i izgleda posve zauzet belenicom u koju marljivo upisuje.asovnik na tornju izbija prvu etvrt.

KI (u prostoru izmeu sredinih stubova, blie onome sa leve strane) Prozebla sam

do kostiju. ta Fredi radi toliko? Ve je dvadeset minuta kako je otiao.MAJKA (desno od keri) Nema toliko. Ali dosad je ve mogao da nae kola.

PROLAZNIK KOJI EKA (desno od gospode) Nee nai kola, gospoo, do jedanaest ipo; tek kad se vrate, poto odvezu pozorinu publiku.

MAJKA: Ali moramo doi do kola. Ne moemo stajati ovde do jedanaest i po. To jeuasno.

PROLAZNIK: E, pa ja vam za to nisam kriv, gospoo.

KI: Da je Fredi i malo otresit, naao bi nam kola pred pozoritem.MAJKA: Pa ta je mogao, siromah deko?

KI: Drugi su uhvatili kola. Zato nije i on? Fredi dojuri kroz kisu sa straneSauthampton ulice i stane izmeu njih, zatvarajui kisobran sa kojega se cedi voda.On je mladi od dvadeset godina, u veernjem odelu, mokrih nogu.

KI: Pa zar nisi naao?

FREDI: Ne mogu se nai ni za kakve novce.

MAJKA: Oh, Fredi, valjda postoje negde bar jedna kola. Ti se nisi potrudio.KI: Pa to je grozno. Zar hoe da idemo same da ih traimo?

FREDI: Velim ti, sva su zauzeta. Kia je pala tako iznenada: niko se nije nadao; isvako je morao da uzme kola. Iao sam do ering Krosa u jednom pravcu, i doLaugeit Serkusa u drugome; i sva su kola zauzeta.

MAJKA: Jesi li pokuao na Trafalgar skveru?

FREDI: Na Trafalgar skveru nije bilo nijednih.

KI: A jesi H iao tamo?FREDI: Iao sam sve do stanice ering Kros. Moda misli da je trebalo da peaimdo Hamersmita?

KI: Ti se uopte nisi potrudio.

MAJKA: Zaista, Fredi, ti si nemoguan. Idi ponovo; i ne vraaj se dok ne nae kola.

7/29/2019 Bernard o

3/72

FREDI: Samo u se uzalud kvasiti.

KI: A mi? Zar mi treba da prestojimo celu no na ovoj promaji, ovako lakoodevene? Ti sebino prase...

FREDI: Oh, vrlo dobro: idem. (Otvara kiobran i jurne u pravcu Stranda, ali se sudari

sa cvearkom koja hita u zaklon, i obori joj kotaricu iz ruke. Zaslepljujui blesakmunje, a u istome trenu prolomi se grmljavina kao pratnja ovome dogaaju.)

CVEARKA: Polako, polako, Fredi, pazi, srce moje, kuda ide!

FREDI: Oprostite! (Odjuri.)

CVEARKA (skuplja rastureno cvee i stavlja ga u kotaricu) I to mi je lepoponaanje. Dve kitice ljubiica u blatu. (Seda u podnoje stuba, desno od gospoe, isvrstava cvee. Ona nije nimalo privlano eljade. Moda ima osamnaest, modadvadeset godina, teko vie. Na glavi ima mali mornarski eir od crne slame, koji je

dugo bio izloen praini i adi Londona, i retko je, ako ikada, bio oetkan. Kosa jojvapi za pranjem: njena mija boja teko da moe da bude prirodna. Na sebi ima crnikaput od jevtinog tofa, koji joj dosee bezmalo do kolena, i utegnut je u pasu; imasmeu suknju i grubu pregau. Duboke cipele su stare i iznoene. Ona je bezsumnje ista koliko joj to sredstva doputaju; ali, uporeena sa damama, vrlo jeprljava. Crte njenog lica nisu nita gore od njihovih; ali njihovo stanje ostavlja netoda se zazeli; i potreban joj je zubni lekar.)

MAJKA: A otkuda, molim vas, vi znate da se moj sin zove Fredi?

CVEARKA: O... o! Gospodin je va sin, je l te? E, bome, da ste vi kao majka izvrili

svoju dunos' kako valja, on bi znao da nije lepo prosuti cvee jednoj sirotoj devojci,pa onda pobei i ne platiti. 'Oete l vi da platite?

KI: Da nisi to uinila, majko! Kojeta!

MAJKA: Molim te, Klara, dopusti. Ima li sitnine?

KI: Nemam. Nemam nita usitno sem pola ilinga.

CVEARKA (sa nadom) Mogu da vam vratim kusur, milostiva gospoo.

MAJKA (Klari) Daj mi. (Klara se nerado rastaje sa svojim novcem. Cvearki.) Evo vam

za vae cvee.

CVEARKA: Blagodarim, milostiva gospodo. KI: Trai da ti vrati kusur. Ove kiticestaju samo po peni komad.

MAJKA: Umukni, Klara. (Cvearki.) Moete da zadrite ostatak.

CVEARKA: Oh, hvala vam, milostiva.

7/29/2019 Bernard o

4/72

MAJKA: A sada mi recite otkuda vi znate ime onog mladog gospodina.

CVEARKA: Ja ne znam njegovo ime.

MAJKA: Ali ja sam ula kad ste ga oslovili po imenu. Ne pokuavajte da meneobmanjujete.

CVEARKA (negodujui) Ko pokuava da vas obmanjuje? Ja sam njemu kazala Frediili arli, ba ko to bi i vi rekii nekome koga ne poznajete pa hoete da budeteljubazni u razgovoru. (Seda pored svoje kotarice.)

KI: est pensa baeno u vetar! Zbilja, mama, to si mogla da utedi Frediju. (Sagnuanjem se povlai iza stuba.) Jedan stariji gospodin prijatnog vojnikog izgledadojuri u zaklon i zatvara kiobran sa kojega se cedi voda. On je u istoj nevolji kao iFredi, veoma mokrih nogu. U veernjem je odelu, sa lakim vrskaputom. Staje levo,na mesio koje je ostalo prazno posle udaljavanja keri.

GOSPODIN: Uh!

MAJKA (gospodinu) Oh, gospodine, ima li kakve nade da e ovo prestati?

GOSPODIN: Na alost, nema. Otprilike pre dva minuta poelo je gore nego ikad. (Ideka stubu pored cvearke; podie nogu na podnozje i saginje se da bi zavrnuonogavice.)

MAJKA: Oh, boe! (Udaljuje se zalosno i pridruuje se svojoj keri.)

CVEARKA (iskoriuje blizinu gospodina vojnikog izgleda da bi uspostavila sa njimprijateljske odnose) Ako pljuti, znai da je skoro gotovo. Zato, veselo, kapetane, pa

kupite jedan cvetak od siromane dcvojke.

GOSPODIN: ao mi je. Nemam sitnine.

CVEARKA: Mogu da vam promenim, kapetane.

GOSPODIN: Zlatnik? Nemam nita sitnije.

CVEARKA: Vraga! Oh, kupite jedan cvet, kapetane. Mogu da vam promemm polakrune. Uzmite ovo, za dva pensa.

GOSPODIN: Hajde, budite dobra devojka, i ne dosaujte. (Opipava depove) Ja

zaista nemam nita sitno. Stoj! evo peni i po, ako vam to ta vredi... (Povlai se kadrugom stubu.)

CVEARKA (razoarana, ali mislei da je peni i po bolje nego nita) Fala, gospodine.

PROLAZNIK (devojci) uvaj se; daj mu jedan cvet za njegove pare. Eno tamo pozadistoji neki bratac i zapisuje svaku boju re koju kae.

7/29/2019 Bernard o

5/72

Svi se okrenu oveku koji pravi zabeleke.

CVEARKA (skoi prestraena) Ja nisam uinila nita ravo to sam oslovilagospodina. Ja imam pravo da prodajem cvee ako ne prelazim ivinjak. (Histerino)

Ja sam potena devojka: bogami, ja njemu nisam rekla nita, samo sam rekla 'oe l

da kupi od mene cvee. (Opti mete, ljudi uglavnom saoseaju sa cvearkom, aliosuuju njenu preteranu osetljivost. Povici: ta si nadala dreku! Ko vas dira? Nikovam nita nee uiniti. Ne vredi dizati galamu. Polako, polako! itd. uje se odstarijih, staloenih posmatraa koji je uteljivo tapu. Manje strpljivi kazu joj da sene dere ili je grubo pitaju ta joj je. Jedna dalja grupa, ne znajui ta je posredi,prilazi i poveava gomilu i mete pita njima i odgovorima: Kakva je to galama? ta

je uinila? Gde je on? Detektiv je hapsi. ta! Onoga? Da: onoga tamo: ukrao jenovac gospodinu itd.)

CVEARKA (izvan sebe, i pritisnuta gomilom, probija se ka gospodinu, viuipomomno) Oh, gospodine, ne dajte da me uapsi. Vi ne znate ta to znai za mene.

Proglasie me za nevaljalicu i napravie me uliarkom zato to oslovljavamgospodu.

OVEK SA BELENICOM: De, de, de, de! Ko vas dira, budalasta devojko? Za koga vimene drite?

PROLAZNIK: U redu je; on je dentlmen: vidi mu cipele. (Objanjavajui oveku sabelenicom.) Ona je mislila, gospodine, da ste vi neko pojratsko njukalo.

OVEK SA BELENICOM (sa ivim interesovanjem) ta je to pojratsko njukalo?

PROLAZNIK (nevet u definicijama) Pa, to vam je... to vam je pojratsko njukalo...

kako bi se reklo. ta drugo da kae ovek? Neka vrsta piclova.

CVEARKA (jo uvek histerino) Na jevanelju se kunem, ja nisam rekla ni rei...

OVEK SA BELENICOM (bespogovorno, ali sa humorom) Oh, umuknite, umuknite.Zar ja liim na policajca?

CVEARKA (daleko od toga da je uspokojena) A zato ste onda zapisivali moje rei?Otkuda ja znam da ste tano zapisali? Pokaite samo ta ste napisali. (ovek sabelenicom otvara svoju knjigu i dri je vrsto pod njenim nosem, premda bi pritisakgomile koja pokusava da proita preko njegovog ramena oborio slabijeg oveka.)

ta je to? To nisu prava slova. Ja to ne umem da itam.

OVEK SA BELENICOM: Ja umem. (ita, reprodukujui tano njen izgovor.) Veselokapetane, i kupite jedan cvetak od siromane devojke.

CVEARKA (u velikom jadu) To je zato to sam mu kazala kapetane. Ja nisammislila nita ravo. (Gospodinu) Oh, gospodine, ne dajte da me tui za jednu takvure. Vi...

7/29/2019 Bernard o

6/72

GOSPODIN: Da vas tui! Ja nikoga ne tuim. (oveku sa beleznicom.) Zaista,gospodine, ako ste detektiv, nije potrebno da me uzimate u zatitu od mladih enadok ja to od vas ne zatraim. Svakome je jasno da devojka nije mislila nita ravo.

PRISUTNI UOPTE (negoduju protiv policijskog uhoenja) Naravno da je jasno. ta se

to vas tie? Gledajte vi svoja posla. Trai ovek unapreenje, eto to je. Belei tasvet govori. Devojka mu nije rekla ni rei. Pa ta ako i jeste. Lepo, bogami, akojedna devojka ne moe da se skloni od kie a da je neko ne vrea i tako dalje, i takodalje, i tako dalje. (Prijateljski naklonjeni demonstranti vode je natrag do podnojastuba, gde ponovo seda, i bori se sa svojom emocijom.)

PROLAZNIK: Nije nikakav detektiv. To je neka trilaa: eto ta je. Velim vam:pogledajte mu obuu.

OVEK SA BELENICOM (okrene mu se ljubazno) A ko su svi vai dole u Selsiju?

PROLAZNIK (podozrivo) A ko je vama kazo da sam ja iz Selsija?

OVEK SA BELENICOM: Ni brige vas za to. Vi ste otuda. (Devojci) A otkuda vi dadoete ovako daleko u istoni deo grada? Vi ste se rodili u Lison Grovu.

CVEARKA (preneraena) Oh, kakvo je zlo u tome to sam ostavila Lison Grov? Nisvinje ne treba da ive u njemu; a morala sam da plaam kiriju etiri i po ilinganedeljno. (U suzama) Oh, bu... hu... u...

OVEK SA BELENICOM: Ta ivite gde hoete; ali prestanite s tom drekom.

GOSPODIN (devojci) De, de! Ne sme vas on ni dirnuti; vi imate pravo da ivite gde

hoete.SARKASTIAR: U Park Lenu, na primer. Volo bi ja malo da prodiskutujem sa vamastambeno pitanje, jakako.

CVEARKA (padajui u setu nad svojom kotaricom, govori potiteno sama sasobom) Ja sam potena devojka, treba da znadu.

SARKASTIAR (ne obraajui panju na nju) A da li vi znate odakle sam ja?

OVEK SA BELENICOM: Iz Hokstona.

agor. Raste interesovanje za podvig oveka sa belenicom.SARKASTIAR (zapanjen) Gle, ko je reko da nisam? Pazi, molim te! Vi, dakle, sveznate?

CVEARKA (jo uvek podgrejava oseanje uvreenosti) Nema on nikakva prava dase mea u moje stvari, dabome.

7/29/2019 Bernard o

7/72

PROLAZNIK (njoj) Naravno da nema. Ne dajte da vas dira. (oveku sa belenicom) Jel te vi: kakvo pravo imate vi da se paate u poslove sveta koji se vas nita ne tie?Gde vam je ovlaenje za to?

NEKOLIKO PRISUTNIH (ohrabreni ovim pozivanjem na zakon) Da: gde vam je

ovlaenje?CVEARKA: Pustite ga neka pria ta 'oe. Ne elim da imam sa njim nikakvezavrzlame.

PROLAZNIK: Vi drite da smo mi smee koje moete da gazite, je l te? Uhvatio vasje da se ponaate slobodno prema jednom dentlmenu.

SARKASTIAR: Da: recite njemu odakle je on, ako hoete da budete vra pogaa.

OVEK SA BELENICOM: Mesto roenja Celtnam, gimnazija Harou, univerzitet uKembridu i sluba u Indiji.

GOSPODIN: Sasvim tano. (Veliki smeh. Reakcija u korist oveka sa belenicom.Uzvici: On zna sve. Tano mu je kazo. uje kako je pogodio odakle je ovek itd.)Smem li da vas upitam, gospodine, da li vi ivite od tih produkcija u mjuzikholu?

OVEK SA BELENICOM: Pomiljao sam na to. Moda u jednoga dana.

Kia je prestala; gomila poinje da se rastura.

CVEARKA (nemila joj je reakcija) Kad on uznemiruje jednu sirotu devojku, on nijenikakav gospodin, to vam ja kaem.

KI (izgubila je strplienje, i grubo se probija napred, odgurnuvi gospodina, koji seutivo uklanja na drugu stranu stuba) ta radi Fredi, za ime boga! Dobiu zapaljenjeplua ako jo budem stajala na ovoj promaji.

OVEK SA BELENICOM (za sebe, belelei njen izgovor rei zapaljenje) Erls Kort.

KI (sa estinom) Molim vas, zadrite za sebe vae drske opaske.

OVEK SA BELENICOM: Zar sam izgovorio glasno! Nisam imao nameru. Oprostite,molirn vas. Vaa je majka iz Epsoma, van svake sumnje.

MAJKA (prilazi i staje izmeu keri i oveka sa belenicom) Ba je to udnovato. Ja

sam odrasla u Lard Ledi parku, blizu Epsoma.

OVEK SA BELEZNICOM (urnebesno zabavljen) Ha, ha! Kakvo je to avolsko ime!Oprostite, molim. (Keri) Vama su potrebna kola, je l te?

KI: Ne usuujte se da mene oslovljavate.

7/29/2019 Bernard o

8/72

MAJKA: Oh, zaboga, Klara! (Njena ki se povlai dostojanstveno uz srdito sleganjeramena.) Bile bismo vam vrlo zahvalne, gospodine, ako biste nam nali kola. (oveksa belenicom vadi zvidaljku.) Oh, hvala vam. (Pridruuje se keri. ovek sabelenicom otro zazvidi.)

SARKASTIAR: Eto! Znao sam ja da je on preobuen aca.PROLAZNIK: To nije policijska zvidaljka. To je sportska zvidaljka.

CVEARKA (jo uvek pod utiskom svojih povreenih oseanja) On nema prava dadira u moje potenje. Za mene je ono isto to i za svaku damu.

OVEK SA BELENICOM: Ne znam da li ste opazili, kia je prestala pre dva nrinuta.

PROLAZNIK: Jeste, bogami. Pa zato to ranije niste rekli, nego gubimo vreme ovdesluajui vae ludorije! (Odlazi u pravcu Stranda.)

SARKASTIAR: Mogu i ja vama da kaem odakle ste vi. Vi ste iz 'Anvela. Hajte tamo.OVEK SA BELENICOM (usluno) Hanvela.

SARKASTIAR (tobo vrlo otmenim izgovorom) Zahvaljujem vam, uitelju. Mojnaklon. Klanjam se! (Dodirne eir rukom, tobo sa velikim potovanjem, i udalji se.)

CVEARKA: Prepada ovek svet, tek tako. A kako bi biio da to njemu neko priredi?

MAJKA: Ve se sasvim izvedrilo, Klara. Moemo peice do autobusa. Hajdemo.(Skuplja skute i pohita u pravcu Stranda.)

KI: Ali kola... (Njena je majka ne uje.) Oh, to je to glupavo! (Poe za majkomsrdito.)

Svi su otili osim oveka sa belenicom, gospodina i cvearke koja sedi i ureujesvoju kotaricu, jo uvek gunajui saaljivo nad sobom.

CVEARKA: Teko jadnim devojkama ko to sam ja! Samo treba jo neko da namstaje na muku... inae nam je sve potaman.

GOSPODIN (vraa se na svoje preanje mesto, levo od oveka sa belenicom) Kakovi to radite, ako smem da upitam?

OVEK SA BELENICOM: Prosta fonetika. Nauka o govoru. To je moj zanat i mojarazonoda. Srean je ovek koji moe da ivi od svoje razonode! Vi moete dapoznate Irca ili oveka iz Jorkira po njegovom izgovoru. Ja mogu da odredimporeklo svakoga oveka u krugu od est miija. U Londonu, u krugu od dve milje.Katkada su u pitanju samo ulica ili dve.

CVEARKA: Podla kukavica, trebalo bi da se stidi samoga sebe!

7/29/2019 Bernard o

9/72

GOSPODIN: Ali donosi li vam to ta?

OVEK SA BELENICOM: Oh, dabogme. Sasvim lep dohodak. Ovo je dobaskorojevia. Ljudi poinju u Kent Taunu sa godinjim prihodom od osamdeset funti,a zavravaju u Park Lenu sa sto hiljada. Oni ele da se otarase Kent Tauna; ali odaju

se im zinu. Ele, ja mogu da ih nauim...CVEARKA: Neka on gleda svoja posla, a siromane devojke neka pusti na...

OVEK SA BELENICOM: Devojko, prestani odmah sa tim groznim maukanjem, ili,pak, potrai sklonite kod kakve druge bogomolje.

CVEARKA (sa nemonim prkosom) Ja imam pravo da budem ovde, ako mi se tosvidi, ba kao i vi.

OVEK SA BELENICOM: Devojka koja izgovara takve kukavne i grozne glasovenema prava da bude nigde... nema pravo da ivi. Upamtite da ste vi ljudsko bie

koje ima duu i boanski dar razgovetnog govora; da je va maternji jezik, jezikekspira i Miltona i Biblije; i zato nemojte da sedite tu i kretite kao kukumavka.

CVEARKA (sasvim ophrvana, gleda gore u njega sa pomesanim divljenjem istrepnjom, ne usuujui se da podigne glavu) Ahahahauauauuu!

OVEK SA BELENICOM (hitro se prihvati belenice) Gospode! Kakav glas! (Pie;onda isturi knjigu i ita, tano reprodukujui njene samoglasnike.) Ahahahau, au,auuu!

CVEARKA (golica je ova izvedba i smeje se uprkos sebi samoj) avole, bog te ubio!

OVEK SA BELENICOM: Vidite ovo stvorenje sa njenim ulinim jezikom. Engleskinarod e je ostaviti na smetlitu dok ne skona svoje dane. Elem, gospodine, ja bih,u roku od tri meseca, mogao da prikaem tu devojku kao vojvotkinju, nagardnpartiju nekog ambasadora. Mogao bih ak da je imenujem dvorkinjom kakveotmene gospe, ili da joj pribavim mesto pomonice u kakvoj radnji gde se trai boljiengleski. Tu vrstu poslova ja svravam za trgovake milionere. Zahvaljujui zaradikoju tako stiem, bavim se istinskim naunim radom na polju fonetike, a pomalopiem i pesme u miltonovskoj ici.

GOSPODIN: I ja se lino bavim prouavanjem indijskih dijalekata; i...

OVEK SA BELENICOM (sa arom) Zbilja? Poznajete li vi pukovnika Pikeringa, piscadela "Govorni sanskrit"?

GOSPODIN: Ja sam pukovnik Pikering. A ko ste vi?

OVEK SA BELENICOM: Henri Higins, pisac Higinsove "Sveopte azbuke".

PIKERING (oduevljeno) Pa ja sam doputovao iz Indije da bih se upoznao sa vama.

7/29/2019 Bernard o

10/72

HIGINS: A ja sam hteo da putujem u Indiju da se upoznam sa vama.

PIKERING: Gde stanujete?

HIGINS: Vimpol Strit 27a. Doite sutra da me posetite.

PIKERING: Ja sam u hotelu Karlton. Poite sada sa mnom da proaskamo malo uzveeru.

HIGINS: Odlino.

CVEARKA (Pikeringu dok prolazi pored nje) Kupite neki cvet, dobri gospodine.Nemam da platim za prenoite.

PIKERING: Ja zaista nemam nita sitno. ao mi je. (Odlazi)

HIGINS (zaprepaen njenom laljivou) Laljivice. Kazali ste da moete dapromenite pola krune.

CVEARKA (ustaje u oajanju) Vas bi trebalo stucati u avanu, dabome da bi trebalo.(Baca kotaricu pred njegove noge.) Uzmite celu tu prokletu korpu za pola ilinga.

asovnik na tornju otkucava drugu etvrt.

HIGINS (uje u tome glas boji i kori sebe zbog svog farisejskog nedostatka milosraprema sirotoj devojci) Opomena. (Sveano skida eir; onda baca pregrt novca ukotaricu i odlazi za Pikeringom.)

CVEARKA (nae pola krune) Ahauu! (Nae dva florina.) Aaahuu! (Nae nekoliko

novia) Aaaahau, uuh (Nae pola zlatnika.) Aaaaaaauuuh!!!FREDI (iskoi iz taksija) Najzad sam naao. Hej! (Devojci) A gde su one dve dameto su bile ovde?

CVEARKA: Otile su do autobusa kad je prestala kia.

FREDI: A mene ostavile da ja plaam kola! Do avola!

CVEARKA (dostojanstveno) Nita zato, mladiu. Ja u se povesti kui taksijem.(Dostojanstveno se upuuje ka taksiju. ofer isturi ruku iza sebe i dri vrata vrstozatvorena. Potpuno razume njegovo nepoverenje, i pokazuje mu pregrst novca.)

Osam pensa su trice za mene, arli. (On se ceri i otvara vrata.) Endel Kort, DruriLejn, odmah iza oka od Mika Donovog duana. Deder da vidimo koju brzinu moeda pusti ta krntija. (Ulazi i zatvara za sobom vrata sa treskom, dok taksi kree.)

FREDI: E, neka me avo nosi!

7/29/2019 Bernard o

11/72

Zavesa

Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku

vuk

~ administrator ~

~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005

Poruke: 5607

Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: et Dec 11, 2008 5:10 pm Naslov: Odgovoriti sa citatom

II IN

Sledeeg dana u jedanaest pre podne. Higinsova laboratorija u ulici Vimpol. Odaja jena prvom spratu, sa izgledom na ulicu, a bila je namenjena da bude salon. Dvokrilna

vrata u sredini dubinskog zida; kad lica prou kroz njih, ugledaju sa svofe desnestrane dve visoke kartoteke koje stoje uza zidove, okrenute jedna drugoj podpravim uglovima. U tome uglu je i ravan pisai sto na kome su fonograf,laringoskop, red majunih orgulja sa mehovima, aparat za zvuni plamen, salampama povezanim sa gasnim rezervoarom u zidu pomou gumenog creva,nekoliko zvunih viljuaka raznih veliina, polovina ljudske glave u prirodnoj veliinikoja prikazuje presek glasnih organa, i kutija koja sadri zalihu votanih valjaka zafonograf. Dalje niz odaju, na istoj strani, nalazi se kamin, sa udobnim konimnaslonjaama sa one strane ognjita koja je blia vratima, i kanta za ugalj. Nakaminu je sat. Izmeu kamina i stola sa fonografom nalazi se pult za novine. Sadruge strane sredinih vrata, levo od posetioca, kabinet sa plitkim fiokama. Na

njemu je telefon sa imenikom. U kutu dalje, zauzimajui vei deo bonog zida,nalazi se veliki klavir sa dirkama, na kraju najudaljenijem od vrata, i klupom koja seprua du itave duine dirki. Na klaviru je zdela sa poslasticama, puna voa islatkia, najvie okolade. Sredina odaje je slobodna. Osim naslonjae, klupe zaklavir i dveju stolica pored stola sa fonografom, ima jo jedna stolica bez mesta.Ona je blizu ognjita. Na zidu gravire, veinom Piranezisove i mezzo tinto portreti.Slika u boji nema. Pikering sedi za stolom i ostavlja neke kartone i zvunu viljuku

7/29/2019 Bernard o

12/72

koje je upotrebljavao. Higins stoji blizu njega, i zatvara dve-tri fioke kartoteke kojesu zjapile otvorene. U prepodnevnoj svetlosti on ostavlja utisak snanog i ivahnogoveka etrdesetih godina, ili tako; obuen je u crni kaput profesionalnog izgleda, sabelim mekim okovratnikom i crnom svilenom kravatom. On je energian, naunikitip oveka, iskreno i silovito zainteresovan svim onim to moe da prouava kao

nauni predmet, nehajan prema sebi i drugima, raunajui tu i njihova oseanja. Onje, u stvari samo da nije njegovih godina i rasta pre kao neka vrlo plahovita bebakoja zapaa stvari revno i glasno, i zahteva bezmalo isto toliko nadzora da bi sesauvao od nenamernog zla. Njegov nain ophoenja menja se od ljupkognasilnitva, kada je dobro raspoloen, do bune razuzdanosti, kad neto ne ide kakotreba; ali on je tako otvoren i toliko lien zlobe da ostaje mio i u svojimnajnerazlonijim trenucima.

HIGINS (zatvarajui poslednju fioku) Dakle, mislim da je to cela izloba.

PIKERING: Ovo je zaista udesno. Jo ni polovinu nisam svario, verujte.

HIGINS: Da li biste eleli da ponovo pregledate pojedine?

PIKERING (ustane i prilazi kaminu gde stane leima okrenut vatri) Ne, zahvaljujem;sada ne. Za danas mi je sasvim dosta.

HIGINS (ide za njim, i staje levo od njega) Umorili ste se od sluanja zvukova?

PIKERING: Da. To je strahovit napor. Bio sam prilino uobraen zato to umem daizgovorim dvadeset etiri razliita samoglasna zvuka; ali vaih sto trideset porazilisu me. Izmeu veine njih ne mogu da razaberem ni najmanju razliku.

HIGINS (ceri se i prilazi klaviru da bi pojeo neki slatki) Oh, to dolazi sa praksom. Izpoetka ne ujete nikakvu razliku; ali ako sluate pomno, brzo uviate da se svi tiglasovi razlikuju kao A od B. (Ga Piers proviri u odaju; ona je Higinsovakuepaziteljka.) ta elite?

Ga PIERS (koleba se, oevidno zbunjena) Neka mlada devojka eli da govori svama, gospodine.

HIGINS: Mlada devojka! ta hoe?

Ga PIERS: Pa, gospodine, ona kae da ete se obradovati kad budete saznali radiega je dola. Neka sasvim prosta devojka, gospodine. Zaista, vrlo prosta. Ja bih jeve udaljila, ali sam mislila da moda elite da joj snimite glas. Nadam se da nisampogreila; ali vama zaista dolazi katkada tako udan svet... vi ete mi to oprostiti,gospodine...

HIGINS: Oh, dobro, dobro, gospoo Piers. Ima li ona zanimljiv naglasak?

Ga PIERS: Oh, neto uasno, gospodine, bogami. Ne znam kako to moe da vaszanima.

7/29/2019 Bernard o

13/72

HIGINS (Pikeringu) Da je primimo. Dovedite je gore, gospoo Piers. (Jurne karadnom stolu i vadi jedan valjak da bi ga upotrebio na fonografu.)

Ga PIERS (tek upola pomirena) Vrlo dobro, gospodine. Kako vi kaete. (Odlazi)

HIGINS: Ovo je ba u dobar as. Pokazau vam kako uzimam snimke. Pustiemo je

da se raspria; a ja u najpre snimiti njene rei po sistemu Belovog vidljivog govora;onda po sistemu Romik; onda moete da stavite plou na fonograf i da je okreetekoliko god hoete sa ispisanim prepisom pred sobom.

Ga PIERS (vraa se) Ovo je ta devojka, gospodine.

Prodavaica cvea ulazi sveano. Na glavi ima eir sa tri nojeva pera: narandasto,plavo kao nebo i crveno. Ima bezmalo istu pregau, a izlizani kaput malo je ureen.Patetika ove jadne spodobe, sa svojom bezazlenom tatinom i sledstvenimuobraenim dranjem, ganula je Pikeringa koji je ve ustao u prisustvu ge Piers. Noto se Higinsa tie, jedina razlika koju on pravi izmeu mukaraca i ena kada nije

nasilnik i ne skida nebesa zbog neke malenkosti, jeste to to se ludira pred enamakao to se dete ludira pred svojom dadiljom kad eli da neto izmami od nje.

HIGINS (grubo, prepoznavajui je sa neskrivenim razoaranjem, i odmah, kao beba,duri se nepodnoljivo) Gle, pa to je ona koju sam prole noi pribeleio. Kakva vajdaod nje: imam na ploama sve to mi treba o argonu Lison Grova; neu vie dautroim na to nijednu plou.

CVEARKA: ta se tu kooperite. Jo niste ni uli zato sam dola. (Ga Piers, kojaeka kod vrata za dalja uputstva.) Jeste li mu rekli da sam dola u autu?

Ga PIERS: Glupost, devojko! Zar vi mislite da gospodin Higins mari u emu ste se vidovezli?

CVEARKA. Oh, mi smo gordi! Nije on s raskida da daje asove, ni brige vas za to:sam je to kazo. Daklem, ja nisam dola amo da mi se neko ulagiva; a ako moj novacnije dovoljno dobar, mogu ja da idem i na drugo mesto.

HIGINS: Dovoljno dobar za ta?

CVEARKA: Dovoljno dobar za vaaas! A sada znate, je l' te? Ja sam dola da uzimamasove, jeste. I plaam, bogme, to da znate.

HIGINS (preneraen) Do avola! (Predahne da bi povratio dah.) ta vi oekujete davam ja kaem na to?

CVEARKA: Pa, kad bi vi bili gospodin, ja mislim da bi trebali da me ponudite dasednem. Zar nisam rekla da vam nudim da neto zaradite?

HIGINS: Pikerine, da li ovoga gada da ponudimo da sedne, ili da je izbacimo krozprozor?

7/29/2019 Bernard o

14/72

CVEARKA (bei ka klavim, gde se okrene, saterana u tesnac) Ahahohauauuu! (Cviliranjena) Ja ne dozvoljavam da mene neko zove gadom kad sam ponudila da plaamko i svaka gospoa.

Dva oveka, nepokretni, zure u nju s druge strane, preneraeno.

PIKERING: Pa ta vi to elite, draga devojko?

CVEARKA: Ja elim da budem prodavaica u nekoj finoj cvecarskoj radnji namestoda prodajem cvee na oetu Totenham Korta. Ali tamo needu da me prime to neumem da govorim tino. On je reko da on moe da me naui. Pa, ja pristajem da muplatim. Ja ne traim nikakvu milostinju... a on se ponaa prema meni ko da samubre.

Ga PIERS: Kako vi, devojko, moete da budete tako budalasti pa da mislite da vimoete da platite gospodinu Higinsu?

CVEARKA: Zato da ne? Ja znam koliko kotaju asovi isto tako dobro ko i vi; jasam voljna da platim.

HIGINS: Koliko?

CVEARKA (vraa se njemu, pobedonosno) A sada da razgovaramo! Znala sam jada ete vi da spustite durbin kad vam se ukae zgoda da povratite malo onih parato ste ih noas bacili. (Poverljivo) Malo ste se bili nacvrcali, je l te?

HIGINS (zapovedno) Sedite.

CVEARKA: Oh, ako je to vaa ljubaznost...

HIGINS (grmi na nju) Sedite.

Ga PIERS (otro) Sedite, devojko. Uinite kao to vam se govori. (Stavlja suvinustolicu blizu prostirke kod kamina, izmeu Higinsa i Pikeringa, i stoji iza nje ekajuida devojka sedne.)

CVEARKA: Ahahahauu! (Stoji, pola pobunjena, pola zaprepaena.)

PIKERING (vrlo ljubazno) Zar neete da sednete?

CVEARKA (kratko) Pa, nemam nita protiv; ba i da sednem. (Seda. Pikering se

vraa na svoje mesto.)

HIGINS: Kako se zovete?

CVEARKA: Liza Dulitl.

HIGINS (deklamuje ozbiljno) Eliza, Elizabeta, Liza i ja, traimo u umi jaja ptiija;

7/29/2019 Bernard o

15/72

PIKERING: Nale smo gnezdo, u njem jaja et'ri, Uzesmo po jedno a ostae tri.

Smeju se srdano svojoj duhovitosti.

LIZA: Oh, ta se tu izmotavate ko aavi!

Ga PIERS: Ne smete tako da govorite gospodinu.

LIZA: Pa zato on sa mnom ne govori ljudski?

HIGINS: Vratimo se naem poslu. Koliko vi mislite da mi platite za te asove?

LIZA: Oh, ja znam ta je pravo. Jednoj gospoici, mojoj prijateljici, daje asove izfrancuskog jezika jedan gospodin, pravi Francuz, po iling i po od sata. Onda vivaljda ne moete imati obraza da od mene traite toliko to me uite momeroenom jeziku; zato ne dajem vie od jednog ilinga. Uzmite, ili poljubite paostavite.

HIGINS (hoda gore-dole, zveckajui kljuevima i sitninom u depu) Znate Pikerine,ako ovek rauna iling ne kao prost iling, ve kao procenat prihoda ove devojke,to onda izlazi kao potpun ekvivalenat od ezdeset ili sedamdeset zlatnika koje bihdobio od nekog milionera.

PIKERING: Kako to?

HIGINS: Raunajte. Milioner ima oko sto pedeset funti dnevno. Ova ovde zaraujeoko pola krune.

LIZA (s visine) Ko vam je reko da ja samo...

HIGINS (nastavlja) Ona mi nudi za as dve petine svoje dnevne zarade. Dve petinednevnog prihoda jednog milionera iznosile bi oko ezdeset funti. To je lepo. Tako miboga, to je ogroman honorar. Najvei koji je ikad ponuen.

LIZA (ustaje zaprepasena) eset funti! ta vi tu priate? Ja vama nikad nisamponudila eset funti. Otkuda meni...

HIGINS: Jezik za zube.

LIZA (plae) Ali ja nemam eset funti. Oh...

Ga PIERS: Ne plaite, luckasta devojko. Sedite. Niko nee dotai va novac.

HIGINS: Neko e metlom dotai vas ako ne prestanete da slinite. Sedite.

LIZA (polako se pokorava) Ahahahau O! ovek bi pomislio da ste vi moj otac.

HIGINS: Ako se ja reim da vas pouavam, biu vam gori nego dva oca. Drite to!(Prua joj svoju svilenu maramicu.)

7/29/2019 Bernard o

16/72

LIZA: Zato je to?

HIGINS: Da obriete oi. Da otarete svaki deo lica koji oseate da je mokar.Upamtite: ovo vam je maramica; a ovo je rukav. Nemojte da zamenjujete jednodrugim ako elite da postanete gospoica u nekoj prodavnici.

Liza, do krajnosti zaprepaena, bespomono zuri u njega.

Ga PIERS: Ne vredi tako razgovarati sa njom, gospodine Higinse; ona vas nerazume. Sem toga, vi greite: ona to uopte tako ne radi. (Uzima maramicu.)

LIZA (zgrabi je) Ej, vi! Dajte ovamo to. On je tu maramicu dao meni, nije vama.

PIKERING (smejui se) Tako je. Ja mislim da se ona mora smatrati njenimvlasnitvom, gospoo Piers.

Ga PIERS (miri se) Tako vam i treba, gospodine Higinse.

PIKERING: Higinse, mene ovo zanima. Dakle, vai li ono to ste rekli o gardnpartijukod ambasadora? Priznau da ste najvei ivi uitelj ako vam to poe za rukom.Kladim se u sve trokove toga eksperimenta da u tome neete uspeti. Ja plaamasove.

LIZA: Oh, vi ste zbilja srce. Hvala vam, kapetane.

HIGINS (gleda je u iskuenju) Stvar je bezmalo neodoljiva. Ona je tako izvrsnoprosta... tako uasno prljava...

LIZA (negoduje estoko) Ahahahahauauuu! Ja nisam prljava: ja sam se umila i

oprala sam ruke pre nego to sam dola ovamo, jesam, bogami.

PIKERING: Vi je zaista neete zaludeti laskanjem, Higinse.

Ga PIERS (nelagodno) Oh, ne recite to, gospodine; ima vie naina da se devojkazaludi; i niko to ne ume da uini bolje od gospodina Higinsa, premda to ne morauvek da bude njegova namera. Ja se zaista nadam, gospodine, da ga vi neetepodsticati da uini tako neto ludo.

HIGINS (uzbuuje se to ga ideja vie zahvata) ta je ivot drugo nego niznadahnutih ludorija? Tekoa je samo da ih ovek pronae. Nikad ne treba

propustiti priliku: ona se ne prua svakog dana. Od ove prljave sudopere napraviuvojvotkinju.

LIZA (jako negoduje na ovakvo miljenje o njoj) Ahahahauauu!

HIGINS (ponesen) Da, u roku od est meseci... u roku od tri, ako bude imala dobrouho i hitar jezik... nainiu od nje ta god hoete, i prikazau je kao vojvotkinju.Poeemo danas: sada! Ovoga asa. Vodite je i operite je, gospoo Piers. Ourite jekao prase, ako drukije ne ide. Ima li dobre vatre u kuhinji?

7/29/2019 Bernard o

17/72

Ga PIERS (negodujui) Da... ali...

HIGINS: Svucite sa nje sve te dronjke i spalite ih. Telefonirajte Vitliju, ili komehoete, i poruite nove haljine. Nju zamotajte u hartiju za pakovanje dok ih nedonesu.

LIZA: Vi niste nikakav gospodin, niste bogme, kad govorite o tim stvarima. Ja sampotena devojka; znam ja dobro ko su takvi kao vi, znam, dabogme.

HIGINS: Devojko, ovde nije nimalo potrebno da se epite kao u Lison Grovu. Vimorate da nauite da se ponaate kao vojvotkinja. Vodite je, gospoo Piers. Bude livam zadavala imalo neprijatnosti, propustite je kroz ake.

LIZA (skoi i jurne izmeu Pikeringa i gospoe Piers radi zatite) Neu! Ja u zvatipoliciju.

Ga PIERS: Ali ja nemam gde da je smestim.

HIGINS: Metnite je u umez.

LIZA: Ahahahauauu!

PIKERING: Ta, Higinse, budite razloni!

Ga PIERS: Vi morate da budete razloni, gospodine Higinse, zbilja morate. Vi nemoete tako da gazite po svakome.

Higins, ovako prekoren, popusta. Uragan je zamenio zefir ljupkog iznenaenja.

HIGINS (sa profesionalnom izvrsnou modulacije) Ja gazim po svakome! Moja dragagospoo Piers, moj dragi Pikerine, ja nisam imao ni najmanju nameru da gazim mapo kome. Ja samo elim da budemo ljubazni prema ovoj sirotoj devojci. Mi moramoda joj pomognemo da se spremi i osposobi za svoj novi poloaj u ivotu. Ako se janisam jasno izrazio, to je stoga to nisam eleo da povredim njenu osetljivost, kao nivau.

Liza, uspokojena, vraa se kradimice svojoj stolici.

Ga PIERS (Pikeringu) E, jeste li ikad uli ovako to, gospodine?

PIKERING (smeje se od srca) Jo nikada, gospoo Piers, jo nikad.

HIGINS (strpljivo) Dakle, u emu je stvar?

Ga PIERS: Pa, stvar je u tome, gospodine, to vi ne moete uzeti devojku tako ksebi, kao da ste podigli kamiak sa obale.

HIGINS: Zato ne mogu?

7/29/2019 Bernard o

18/72

Ga PIERS: Zato ne moete! Pa vi nita ne znate o njoj. ta je sa njenimroditeljima? Ona je moda udata?

LIZA: orava vam strana!

HIGINS: Eto vidite! Kao to devojka sasvim umesno kae: orava vam strana! Udata

zaista! Zar vi ne znate da ena iz tog stalea, godinu dana posle udaje, izgleda kaopedesetogodinja oronula bednica?

LIZA: Ko bi mene uzeo?

HIGINS (odjednom prelazi na najuzbudljivije divne niske tonove svoga najboljegdeklamatorskog stila) Tako mi boga, Eliza, ulice e biti posejane telesima ijudi kojisu se zbog vas ubili, pre no to ja budem gotov sa vama.

Ga PIERS: Kojeta, gospodine. Ne smete tako da joj govorite.

ELIZA (ustaje i ustoboi se odluno) Ja odlazim. Njemu fali jedna daska. Ne trebajumeni aknuti uitelji.

HIGINS (njena neosetljivost prema njegovom deklamatorstvu dirnula ga je unajosetljiviju icu) Oh, zbilja! Ja sam aknut, je l te? Vrlo dobro, gospoo Piers: nijepotrebno da joj poruujete nove haljine. Izbacite je napolje.

LIZA (cvilei) Neeu! Vi nemate prava da me dirate.

Ga PIERS: Eto vidite ta biva kad je neko bezobrazan. (Pokazuje vrata.) Ovuda,molim.

LIZA (bezmalo u suzama) Ja nisam traila nikakve haljine. Ja ih ne bi ni primila.(Baca maramicu) Ja mogu da kupujem sebi odelo.

HIGINS (spretno uhvati maramicu i preprei je u njenom nevoljnom nastupanju kavratima) Vi ste jedna nezahvalna, nevaljala devojka. Tako vi meni uzvraate to samvam ponudio da vas izvuem iz blata i da vas lepo odenem i nainim damu od vas.

Ga PIERS: Prestanite, gospodine Higinse. Ja to neu da dozvolim. Nevaljali ste vi.Idite kui svojim roditeljima, devojko; i recite im da bolje pripaze na vas.

LIZA: Ja nemam roditelja. Oni su mi kazali da sam dovoljno porasla da zaraujem

svoj hleb, i oterali su me.Ga PIERS: A gde je vaa majka?

LIZA: Ja nemam majke, Ona to me je oterala moja je esta maeha. Ali ja sam sepomogla i bez njih. Ja sam potena devojka.

HIGINS: Vrlo dobro, dakle, zbog ega je onda, za ime boje, sva ta galama? Devojkane pripada nikome... nikome nije ni od kakve koristi sem meni. (Prilazi gi Piers i

7/29/2019 Bernard o

19/72

poinje da joj se umiljava.) Vi biste mogli da je usvojite, gospodo Piers: uveren samda bi vam ki bila velika razonoda. A sada, dosta je bilo galame. Odvedite je dole;i...

Ga PIERS: Ali ta e biti od nje? Da li e se njoj plaati togod? Budite razboriti,

gospodine.

HIGINS: Oh, platite joj sve to god je potrebno: stavite to u kune trokove.(Nestrpljivo) ta e njoj novac, kumim vas bogom! Dobivae hranu i odelo. Akobismo joj dali novaca, ona bi to sarno popila.

LIZA (ustremi se na njega) Vi ste jedna ivotinja. To je la: mene jo niko nije videoda pijem. (Vraa se stolici i seda prkosno.)

PIKERING (dobroudno ga prekori) Pada li vam na um, Higinse, da ta devojka ima

izvesna oseanja?

HIGINS (posmatra je kritiki) Ah, ne, ne bih rekao. Nikakvih oseanja zbog kojih bitrebalo da se mi acamo. Je li tako, Eliza?

LIZA: Ja imam oseanja kao to njih imadu i svi drugi.

HIGINS (Pikeringu, zamiljeno) Vidite li u emu je tekoa?

PIKERING: ta? Kakva tekoa?

HIGINS: Nauiti je da govori po gramatici. Obian izgovor je dovoljno lak.

LIZA: Ja ne elim da govorim po gramatici. Ja elim da govorim kao dama.

Ga PIERS: Hoete li, molim, da se drite predmeta, gospodine Higinse. Ja ehm daznam pod kakvim e uslovima devojka da bude ovde. Hoe li ona priinati kakvunadnicu i ta e biti sa njom kad budete zavrili njenu obuku? Morate da gledatemalo unapred. HIGINS (nestrpljivo) ta e biti od nje ako je ostavim u blatu? Recitemi to, gospoo Piers.

Ga PIERS: To je njena vlastita stvar, a ne vaa, gospodine Higinse.

HIGINS: Pa lepo: kada svrimo sa njom, moemo ponovo da je bacimo u blato; i

onda e opet to biti njena vlastita stvar; i tako je sve u redu.

LIZA: Oh, vi nemate srca: vi samo o sebi mislite i ni o kome drugom. (Ustajeodluno.) A sada, dosta mi je toga. Ja idem. (Poe vratima.) Trebate da se stidite...trebate da se stidite samoga sebe.

HIGINS (zgrabi sa klavira pare okolade s kremom, a oko mu odjednom zasvetlinestanou) Uzmite pare okolade, Eliza.

7/29/2019 Bernard o

20/72

LIZA (zastane u iskuenju) Otkuda ja znam ta ima u njoj? ula sam ja o devojkamakako njih namamljuju takvi ko to ste vi.

Higins izvadi perorez; presee okoladu na dva dela; jednu polovinu stavi u svojausta i smae je; njoj nudi drugu polovinu.

HIGINS: Zaloga tvrde vere, Eliza. Ja jedem jednu polovinu; vi pojedite drugu. (Lizazausti da mu odgovori; on joj tutne okoladu u usta.) Imaete pune kutije okolade,sanduke, svakoga dana. iveete na njima. Eh?

LIZA (kofa se oslobodila okolade poto se bezmalo zadavila njome) Ja nju ne bipojela, samo sam i suvie fina da bi je vadila iz usta.

HIGINS: ujte, Eliza. ini mi se, kazali ste da ste se dovezli taksijem.

LIZA: Pa, ta je s tim? Ja imam prava da se vozim taksijem kao i svako drugi.

HIGINS: Imate, Eliza; a ubudue moi ete da se vozite taksijem do mile volje.Svakoga dana voziete se gore dole po gradu. Pomislite na to, Eliza.

Ga PIERS: Gospodine Higinse: vi devojku dovodite u iskuenje. To nije pravo. Onatreba da misli na svoju budunost.

HIGINS: U njenim godinama! Glupost! ovek ima dosta vremena da misli nabudunost kad vie nema nikakve budunosti da bi o njoj mislio. Ne, Eliza: inite kaoto ova gospoa ini: mislite o tuoj budunosti, ali nikad o svojoj. Mislite naokoladu, na automobile, na zlato, dijamante.

LIZA: Neu: meni ne trebaju zlato ni dijamanti. Ja sam potena devojka. (Seda

ponovo i pokuava da bude dostojanstvena.)

HIGINS: Takva ete i ostati, pod staranjem gospoe Piers. I udaete se za nekoggardijskog oficira sa divnim brkovima: on e biti sin markiza i otac e ga liitinasledstva zato to se oenio vama, ali markiz e se umilostiviti kad ugleda kakoste lepa i dobra devojka.

PIKERING: Izvinite, Higinse; ali ja zbilja moram da se umeam. Gospoa Piers jepotpuno u pravu. Ako se ova devojka preda vama u ruke za est meseci, radi jednognastavnog ogleda, ona mora potpuno da shvati ta ini.

HIGINS: Otkud ona to moe? Ona je nesposobna da ita razume. Sem toga, zar ikood nas razume ta radi? Kada bismo razumeli, zar bismo to inili?

PIKERING: Vrlo veto, Higinse; ali to nije zdrava pamet. (Elizi) Gospoice Dulitl.

LIZA (ophrvana) Ahahauu!

HIGINS: Eto! To je sve to ete izvui od Elize. Ahahahauu! Ne vredi objanjavati. Vibiste, kao vojnik, trebalo to da znate. Izdajte joj nareenje: to je sve to njoj treba.

7/29/2019 Bernard o

21/72

Eliza: vi ete iveti ovde tokom sledeih est meseci, i uiete da lepo govorite, kaoprava gospoica u cvearskoj radnji. Ako budete dobri i radite sve to vam se kae,spavaete u lepoj sobi, imaete puno da jedete, i novaca da kupujete okoladu i dase vozate u automobilu. Ako budete nevaljali i leni, spavaete u umezu'sabubavabama, a gospoa Piers e vas iibukati metlom. Po isteku tih est meseci,

odveete se u koijama u Bakingamski dvorac, u prekrasnim haljinama. Ako kraljprimeti da vi niste dama, policija e vas odvesti u Londonsku kulu, gde e vamodseei glavu, radi upozorenja drugim vrlo sujetnim curama koje prodaju cvee. Akoli, pak, ne otkriju ko ste, dobiete na poklon sedam i po ilinga, da otponete ivotkao gospoica u nekoj finoj prodavnici. Ako ovu ponudu odbijete, vi ste jednanevaljala i najnezahvalnija devojka; i aneli e plakati zbog vas. (Pikeringu) Dakle,

jeste li sada zadovoljni, Pikerine? (Gospoi Piers) Zar moe biti jasnije i potenije,gospoo Piers?

Ga PIERS (strpljivo) Mislim da e biti bolje ako dozvolite da ja sa devojkom Ijudskiporazgovaram u etiri oka. Nisam sigurna da bih mogla da se primim staranja o njoj,

ili uopte da pristanem na takav sporazum. Naravno, ja znam da vi njoj ne mislitenita zlo; ali kada se vi, kako velite, zainteresujete za naglaske nekih osoba, vi nikadne pomiljate niti hajete ta tim osobama, ili vama lino, moe da se dogodi.Hajdete sa mnom, Eliza.

HIGINS: Tako je, gospoo Piers. Hvala vam. Strpajte je u kupatilo.

LIZA (ustaje sa snebivanjem i podozrivo) Vi ste pravi nasilnik, da znate. Ja neu daostanem ovde ako mi se to ne svidi. I neu dozvoliti da me iko udari. Ja nikad nisamtraila da idem u Bakingamski dvorac, nisam dabogme. I nikad nisam imala posla sapolicijom, to nikako. Ja sam potena devojka...

Ga PIERS: Ne odgovarajte, devojko. Vi ne razumete gospodina Hajdete sa mnom.(Vodi je k vratima i drzi ih otvorena za Elizu.)

LIZA (dok izlazi) Pa, to to ja kaem tano je. Neu ja da sedim blizu kralja, pamakar mi odsekli glavu. Da sam samo znala u ta sam se upustila, ne bi ni dolazilaovamo. Ja sam uvek bila potena devojka; ja njemu nikad nisam kazala ni jednerei; ja njemu nita ne dugujem; ne tie me se; i neu da mi on popuje; i ja imamoseanja kao i svako drugi...

Gospoa Piers zatvori vrata; Elizine optube vie se ne uju. Pikering dolazi od

kamina stolici i seda na nju, rairenih nogu, sa rukama na ledima.

PIKERING: Oprostite to u vam postaviti jedno neposredno pitanje, Higinse. Jeste livi ovek vrstog karaktera kad su u pitanju ene?

HIGINS (sumorno) Jeste li vi ikad videli oveka vrstog karaktera kad su u pitanjuene?

PIKERING: Jesam: vrlo esto.

7/29/2019 Bernard o

22/72

HIGINS (dogmatino, podiui se na rukama na visinu klavira i sedajui na nj uskoku) E, ja nisam. Onoga asa kada dopustim eni da se sprijatelji sa mnom, javidim da ona postaje ljubomorna, puna prohteva, podozriva... prava napast. Onogaasa kada dopustim sebi da se sprijateljim sa nekom enom, ja vidim da postajemsebian tiranin. ene poremete sve. Kada ene uu u va ivot, vidite da one ciljaju

na jedno, a vi ciljate na drugo.

PIKERING: Na prirner, na ta?

HIGINS (silazi nemirno s klavira) Oh, bog e ih znati! ena valjda eli da ivi svojimivotom; a mukarac eli da ivi svojim; i svako nastoji da povue ono drugo napogrean kolosek. Jedno eli da ide na sever, drugo na jug; a ishod je da obojemoraju da krenu na istok, premda oboje mrze istoni vetar. (Seda na klupu poredklavijature.) I stoga sam vam ja stari zadrt neenja, i sva je prilika da u takav i daostanem.

PIKERING (ustaje i stoji nad njim ozbiljno) De, de, Higinse! Vi znate ta hcu dakaem. Ako ja treba da sudelujem u tome poslu, ja u oseati odgovornost za tudevojku. Nadam se da se podrazumeva da njen poloaj ni u kome pogledu nee bitizloupotrebljen.

HIGINS: ta! Ta stvar! Svetinja, uveravam vas. (Ustaje da bi objasnio) Razumete li:ona je uenica: a nastava bi bila nemoguna ako nam uenici ne bi bili svetinja. Jasam pouavao desetine amerikih milionarki kako treba da govore engleski; to subile najlepe ene na svetu. Ja sam otporan. Ba kao da su pored mene bile klade. Isam bih mogao biti klada. To je...

Gospoa Piers otvara vrata. U ruci nosi Elizin eir. Pikering odlazi naslonjai kodkamina i seda.

HIGINS (gnevno) Dakle gospoo Piers, je li sve u redu?

Ga PIERS (sa vrata) Ako smem, gospodine Higinse, elela bih da vas uznemirimsamo jednom rei.

HIGINS: Svakako, svakako. Uite. (Ona stupa napred) Nemojte to da spalite,gospoo Piers. Sauvau ga kao kuriozitet. (Uzima eir.)

Ga PIERS: Drite ga paljivo, gospodine, molim vas. Morala sam da joj obeam da

ga neu spaliti; ali bolje e biti da ga malo stavim u rernu.

HIGINS (brzo sputa eir na klavir) Oh, hvala vam! DakJe, ta to imate da mikaete?

PIKERING: Smetam li?

Ga PIERS: Ni najmanje, gospodine. Gospodine Higinse: hoete li vi osobito dapazite ta govorite pred tom devojkom?

7/29/2019 Bernard o

23/72

HIGINS (otro) Naravno. Ja uvek osobito pazim ta govorim. Zato mi to kaete?

Ga PIERS (mirno) Ne, gospodine: vi nimalo ne pazite ta govorite kada netozaturite ili kada malo izgubite strpljenje. Ne mari nita kada to inite preda mnom:

ja sam na to navikla. Ali, zaista, ne smete da psujete pred tom devojkom.

HIGINS (uvreeno) Ja psujem? (Vrlo naglaeno) Ja nikada ne psujem. Meni je tanavika grozna. ta, do avola, vi mislite?

Ga PIERS (tupo) Ba to, gospodine. Vi psujete mnogo, previe. Ja nemam nitaprotiv vaih grom i pakao i sto muka i ta do avola, i gde do avola, i ko doavola.

HIGINS: Gospoo Piers: takve rei sa vaih usana! Zbilja!

Ga PIERS (ne da se pomesti) Ali ima izvesna re za koju vas moram zamoliti da jene upotrebljavate. Devojka ju je ba malopre sama upotrebila, zato to je voda u

kupatilu bila i suvie vrela. Ona poinje istim slovom kao i banja. Ona ne zna nitabolje: nauila je to na majinom krilu. Ali ona tu re ne sme da uje sa vaih usana.

HIGINS (sa visine) Ja ne mogu da optuim sebe da sam tu re ikad izustio, gospooPiers. (Ona ga gleda vrsto. On dodaje, krijui nemirnu savest razboritim izgledom.)Osim, moda, u trenutku krajnjeg i opravdanog uzrujanja.

Ga PIERS: Samo ste jutros, gospodine, primenili tu re na biskvit, buter i belobrano.

HIGINS: Ah, to je obina aliteracija, gospoo Piers, sasvim prirodna za jednog

pesnika.Ga PIERS: Pa, gospodine, nazovite vi to kako hoete, samo vas molim neponavljajte tu re pred devojkom.

HIGINS: Oh, vrlo dobro, vrlo dobro. Je li to sve?

Ga PIERS: Nije, gospodine. Moraemo da budemo osobito paljivi u pogledu lineistoe ove devojke.

HIGINS: Dabogme. Sasvim tano. To je najvanije.

Ga PIERS: Htela sam rei, da ne bude nemarna u pogledu svoje odee, i da svojestvari ne razbacuje po kui.

HIGINS (prilazi joj sveano) Upravo tako. Ba sam nameravao da vam skrenempanju na to. (Prilazi Pikeringu, koji veoma uziva u ovom razgovoru.) Te sitnice suono to je vano, Pikerine. Pripazi na groeve, a dukati e se sami uvati. Taposlovica vai za line navike kao i za novac. (Ustali se na prostirci pored kamina, saizgledom oveka iji je poloaj izvan domaaja svakog napada.)

7/29/2019 Bernard o

24/72

Ga PIERS: Jeste, gospodine. Onda, smem li da vas zamolim da ne dolazite nadoruak u sobnom ogrtau, ili bar da ga ne upotrebljavate, gospodine, umestoubrusa u onom obimu kao to to obicno inite. I ako biste bili tako dobri da ne

jedete sve iz istog tanjira, i da upamtite da kaiku iz porida ne stavljate na iststolnjak. Time biste pruili devojci dobar primer. Znate da ste se prole nedelje mal'

ne udavili ribljom kosti iz dema.

HIGINS (poteran sa prostirke, vraa se klaviru) Ja moda po koji put uinim takoneto iz rasejanosti: ali, zacelo, ja to ne inim redovno, po navici. (Ljutito) Uzgredreeno: moj sobni ogrta grozno zaudara na benzin.

Ga PIERS: U to nema sumnje, gospodine Higinse. Ali kad vi briete prste...

HIGINS (urlajui) Oh, vrlo dobro, vrlo dobro. Ubudue u ih brisati o kosu.

Ga PIERS: Nadam se da vas nisam uvredila, gospodine Higinse.

HIGINS (zaprepaen to vidi da se o njemu moe pomisliti da je podloan jednomnemilom oseanju) Ni najmanje, ni najmanje. Vi ste potpuno u pravu, gospoo Piers:

ja u biti osobito paljiv u prisustvu te devojke. Je li to sve?

Ga PIERS: Nije, gospodine. Da li bi ona smela da se poslui jednim od onihjapanskih kostima koje ste doneli iz inostranstva? Ja zaista ne mogu da dozvolim daona ponovo obue svoje stare haljine.

HIGINS: Zacelo. to god elite. Je li to sve?

Ga PIERS: Zahvaljujem, gospodine. To je sve. (Izlazi.)

HIGINS: Znate, Pikerine, ta ena o meni ima najudnovatije pojmove. Eto, ja samvam srameljiv, skroman ovek. Ja nikada nisam bio kadar da osetim da sam istinskiodrastao, ogroman ovek, kao to su drugi. A ipak ona tvrdo veruje da sam ja nekisamovoljan, nesnosan nasilnik. Ja to ne mogu da razumem.

Gospoa Piers se vraa.

Ga PIERS: Izvinite, gospodine, ali belaj ve poinje. Dole je neki ubretar, AlfredDulitl. eli da govori sa vama. Kae da je njegova ki ovde kod vas.

PIKERING (ustajui) Divno! Na zdravlje! (Vraa se prostirci kod ognjita.)

HIGINS (spremno) Poaljite tog lupea ovamo.

Ga PIERS: Oh, vrlo dobro, gospodine. (Izlazi.)

PIKERING: Moda on nije lupe, Higinse.

HIGINS: Kojeta. Dabogme da je lupe.

7/29/2019 Bernard o

25/72

PIKERING: Bio ili ne bio, bojim se imaemo malo muke sa njim.

HIGINS (uverljivo) Oh, ne: ja mislim da neemo. Ako bude bilo ikakve muke, to e onimati da se pomui sa mnom, ne ja sa njim. A zacelo i od njega emo izvui netozanimljivo.

PIKERING: O devojci.

HIGINS: Ne, mislim na njegov izgovor.

PIKERING: Oh!

Ga PIERS (kod vrata) Dulitl, gospodine. (Proputa Dulitla i udaljuje se.)

Alfred Dulitl je stariji, ali snaan ista ulica, odeven u kostim svoje profesije,raunajui tu i eir sa crnim obodom koji mu pokriva vrat i ramena. On ima izrazitei dosta zanimljive crte lica, i izgleda da je podjednako slobodan od straha i savesti.

Glas mu je upadijivo izrazit, rezultat navike da bez rezerve daje oduske svojimoseanjima. Njegova sadanja poza je poza uvredene asti i vrste odlunosti.

DULITL (kod vrata, u neizvesnosti koji je od dvojice gospode ovek koga trai)Profesor Higins.

HIGINS: Ja sam. Dobar dan. Sedite.

DULITL: Dobar dan, efe. (Seda dostojanstveno.) Dolazim povodom jedne vrloozbiljne stvari, efe.

HIGINS (Pikeringu) Odrastao je u Hainslou. Majka Velanka, ja bih rekao. (Dulitl

otvara usta zapanjen. Higins nastavlja.) ta elite, Dulitle?

DULITL (pretei) elim svoju ker: to ja elim! Razumete?

HIGINS: Naravno, elite svoju ker. Vi ste njen otac, zar ne? Vi ne zamiljate, valjda,da nju eli neko drugi, je l te? Radujem se to vidim da je u vama ostala jo nekaiskra porodinog oseanja. Ona je gore. Vodite je odmah.

DULITL (ustajui, strano pometen) ta!

HIGINS: Vodite je. Mislite li da u ja da uvam vau ker umesto vas?

DULITL (negodujui) Dakle, dakle, ujte, efe. Je li to razlono? Je li potenoiskoristiti ovako oveka? Devojka pripada meni. Vi ste je uzeli. A gde se ondaukopavam ja? (Ponovo seda.)

HIGINS: Vaa je ki imala smelosti da doe mojoj kui i da trai od mene da je uimpristojnom govoru, da bi tako mogla da dobije slubu u nekoj cvearskoj radnji. Onajgospodin, i gospoa koja vodi moju kuu, bili su tu sve vreme. (Obarajui se na nj)

7/29/2019 Bernard o

26/72

Kako se vi usuujete da doete ovamo i da pokuavate da me klevetate? Vi ste njunamerno poslali ovamo.

DULITL (brani se) Nisam, efe.

HIGINS: Jeste, zacelo. Kako ste inae mogli znati da je ona ovde?

BULITL: Ne sudite tako o oveku, efe.

HIGINS: Policija e vama suditi. To je smicalica... ujdurma da se pretnjama izmaminovac. Telefonirau policiji. (Odluno ide telefonu i otvara imenik.)

DULITL: Jesam li ja zatraio od vas i prebijene pare? Neka kae ovaj gospodin: jesamli i jednom rei pomenuo novac?

HIGINS (odbacivi knjigu, ide ka Dulitlu sa tekim pitanjem) Zbog ega ste ondadrugog doli?

DULITL (slatko) Pa, radi ega bi ovek inae mogao da doe? Budite oveni, efe.

HIGINS (razoruan) Alfrede: jeste li vi nju nagovorili da doe ovamo?

DULITL: Nisam, efe, tako mi... na jevanelju se mogu zakleti da devojku nisam nivideo za ova poslednja dva meseca.

HIGINS: Pa kako ste onda znali gde je ona?

DULITL (najmuzikalnije, najsetnije) Kazau vam, efe, samo ako rae pustite dadoem do rei. Ja sam voljan da vam kaem. Ja elim da vam kaem. Ja ekam da

vam kaem.HIGINS: Pikerine, ovaj bratac ima izvestan prirodan dar za retoriku. Obratite panjuna ritam njegovog uroenog cvrkutanja: Ja sam voljan da vam kaem; ja elim davam kaem; ja ekam da vam kaem. Sentimentalna retorika. To je ta velka icau njemu. Ona takoe objanjava njegovu laljivost i nepotenje.

PIKERING: Oh, molim vas, Higinse; i ja sam sa Zapada. (Dulitlu) Kako ste vi znali daje devojka ovde ako je vi niste poslali?

DULITL: To je bilo ovako, efe. Cura je povela jednog maliana u taksiju, da se detemalo provoza. Sin njene gazdarice, znate. Dete se muvalo oko kue ne bi li ispala

prilika da se i vrati taksijem. Ele, ona ga je poslala kui po svoj prtljag kada jesaznala da ste vi voljni da je zadrite ovde. Susreo sam deka na uglu Long Ekra iEndel ulice.

HIGINS: Neka krma. Je li tako?

DULITL: Sirotinjski klub, efe. A zato da ne?

7/29/2019 Bernard o

27/72

PIKERING: Pustite ga da zavri svoju priu, Higinse.

DULITL: On mi je ispriao ta se zbilo. I ja pitam vas, kakva su bila moja oseanja ita je bila moja dunost kao oca? Pa kaem deaku: Donesi ti prtljag meni, velim

ja...

PIKERING: A zato vi niste otiii po njega?

DULITL: Gazdarica ga meni ne bi poverila. Ona vam je takva ena: vi znate. Moraosam da dam deaku jedan peni pre no to mi ga je predao, malo prase. Ja sam gadoneo samo vama za ljubav, tako rei iz prijateljstva. To vam je sve.

HIGINS: Kakav je to prtljag?

DULITL: Muziki instrumenti, efe. Nekoliko slika, jedna malenkost od nakita i kavezza ptice. Kazala je da joj odelo nije potrebno. Pa ta sam ja onda morao da mislimna osnovu toga? Pitam ja vas kao roditelj: ta sam ja morao da pomislim?

HIGINS: I tako ste vi doli da je spasete od neeg to je gore od smrti. Eh?

DULITL (cenei to, njemu je laknulo to su ga tako dobro razumeli) Upravo tako,efe. To je tano.

PIKERING: Ali zato ste vi doneli njene stvari ako ste nameravali da je vodite?

DULITL: Jesam li ja kazao i jednu re o tome da nameravam da je vodim? Recite sad,jesam li?

HIGINS (odluno) Vi ete je odvesti, i to odmah. (Prilazi kaminu i zvoni.)

DULITL (ustaje) Nemojte, efe. Ne govorite tako. Ja nisam ovek koji bi stao na putsrei svoga deteta. Eto, njoj se, tono se veli, otvara karijera; i...

Gospoa Piers otvara vrata i eka nareenje.

HIGINS: Gospoo Piers: ovo je Elizin otac. On je doao da je povede kui. Predajte jenjemu.

On se vraa klaviru sa izgledom oveka koji pere ruke nad celom tom stvari.

DULITL: Ne, to je nesporazum. Sluajte...

Ga PIERS: On ne moe da je povede, gospodine Higinse. Kako bi? Vi ste mi kazalida spalim njene haljine.

DULITL: To je tano. Ja ne mogu da vodim devojku kroz ulice kao... majmuna, je litako? Recite sami.

7/29/2019 Bernard o

28/72

HIGINS: Vi ste meni rekli da elite svoju ker. Uzmite svoju ker. Ako ona nemahaljina, idite u varo i kupite joj.

DULITL (oajno) A gde su haljine u kojima je dola? Jesam li ih ja spalio ili je touinila vaa gospoa?

Ga PIERS: Ja sam kuepaziteljka, molim. Poruila sam neto haljina za vau ker.im stignu, moete da je vodite. Moete da priekate u kuhinji. Ovuda, molim.

Dulitl, na velikoj muci, prati je do vrata; onda okleva; konano se obraa Higinsupoverljivo.

DULITL: ujte, efe, vi i ja smo svetski ljudi, je Y tako?

HIGINS: Oh! oh! svetski ljudi, pazi molim te! Bolje vi iziite, gospoo Piers.

Ga PIERS: Doista, gospodine, i ja tako mislim. (Izlazi dostojanstveno.)

PIKERING: Arena je slobodna, gospodine Dulitl.

DULITL (Pikeringu) Zahvaljujem, efe. (Pikeringu, koji se povukao na klupu odklavira, malo uplaen blizinom ovoga posetioca; jer oko Dulitla bije profesionalnivonj smea.) Ele, da vam istinu kaem, efe, vi ste se meni svideli u neku ruku; iako vama treba ta cura, ja se ba nisam toliko zainatio da je vratim kui, i moda semoe nai izlaz da se stvar nekako udesi. Eliza je zgodna cura, ako gledamo na njukao na mlado ensko eljade. Kao ki, ona ne vredi bogzna ta; ja vam to otvorenovelim. Sve to ja traim, to je moje oinsko pravo; a vi ste poslednji ovek na svetukoji bi mogao da oekuje da ja nju pustim dabe; jer ja vidim da ste vi ovek

ispravan, efe. Pa lepo, ta je vamo stalo do jedne novanice od pet funti? A ta jemeni stalo do Elize? (Vraa se svojoj stolici i seda.)

PIKERING: Mislim, Dulitle, da bi trebalo da znate da su namere gospodina Higinsaposve asne.

DULITL: Naravno da su asne, efe. Kad bih drugaije mislio, ja bih traio pedeset.

HIGINS (revoltiran) Hoete li vi time da kaete, vi okoreli lupeu, da biste prodalisvoju ker za pedeset funti?

DULITL: U principu, ne bih; ali da obaveem gospodina kao to ste vi, uinio bih

znatne ustupke, uveravam vas.

PIKERING: Zar vi, ovee, nemate morala?

DULITL (nepometen) Nemam rauna, efe. Ne biste ni vi imaii da ste siromaanovek kao ja. Ne mislim ja time nita zlo, verujte. Nego ako Liza treba da vidi nekuvajdu od toga, zato ne bih i ja?

7/29/2019 Bernard o

29/72

HIGINS (uznemiren) Ne znam ta da radim, Pikerine. Nema sumnje da je pozitivanzloin dati ovome lupeu i prebijenu paru. Pa ipak, oseam da u njegovompotraivanju ima neke grube pravinosti.

DULITL: Tako je, efe. To i ja velim. Oinsko srce, tako rei...

PIKERING: Da, poznajem to oseanje; ali stvarno, teko da bi bilo pravo...

DULITL: Ne govorite tako, efe. Ne gledajte na stvari tim oima. ta sam ja, efovi?Pitam ja vas, ta sam ja? Ja sam jedan od hude sirotinje; to sam ja. Pomislite ta toznai za oveka. To znai da on celog ivota ima protiv sebe moral srednjeg stalea.Ako gde bude kakve oklapine, pa i ja zatraim malice, uvek se ponavlja ista pria:Vi to ne zasluujete; i zato... nema. Ali moje su potrebe isto tako velike kao ipotrebe najzaslunije udovice koja dobiva pare od est razliitih milosrdnih drutavaza smrt jednog istog mua. Moje potrebe nisu manje od potreba zaslunog oveka;one su vee. Ja ne jedem sa manje uivanja nego on, a pijem mnogo vie. Pa menitreba i malo razonode, jer ja sam ovek koji misli. Meni je potrebno veselje, i pesmai svirka, kada se oseam potitenim. A eto, naplauju mi za sve ba isto onolikokoliko naplauju i onim zaslunim. ta je moral srednjeg stalea? Samo jednoizvinjenje da mi se nikad nita ne da. Stoga zahtevam od vas, kao od dvadentlmena, da se sa mnom ne igrate tih ujdurma. Ja sa vama igram otvorenimkartama. Ja se ne pretvaram kao da sam zasluan. Ja to nisam; i moja je namera datakav ostanem i dalje. Meni se to svia; i to vam je istina. Zar ete da iskoristitenarav oveka i da mu podbijate cenu roene keri koju je on hranio, odgajao iodevao u znoju lica svoga dok nije dovoljno odrasla da bi bila zanimljiva za vas dvagospodina? Zar je pet funti nerazlona svota? Ruku na srce: recite sami.

HIGINS (ustaje i prilazi Pikeringu) Pikerine, ako bismo mi uzeli ovoga oveka za trimeseca u svoje ruke, mogao bi da bira: fotelju u ministarskom savetu ilipredikaonicu u Velsu.

PIKERING: ta vi velite na to, Dulitle?

DULITL: Daleko bilo, efe... hvala na ljubaznosti. uo sam ja sve propovednike i svepredsednike vlade... jer ja sam misaon ovek i nisam s raskida za malo zabave...religija, politika, drutvena reforma... zabava je kao i svaka druga. Ali velim vam, to

je pasji ivot kako god uzmete. Huda sirotinja, to je moja struka. Jedno na drugo, odsvih drutvenih poloaja, ovaj je, ovaj je... pa, ovaj je jedini koji ima malo bibera, bar

po mom ukusu.

HIGINS: ini se da moramo da mu damo pet funti.

PIKERING: Bojim se, on e taj novac zloupotrebiti.

DULITL: Ni brige vas za to, efe. Neu, tako mi... Ne bojte se vi da u ja da stisnemte pare i da ih tedim, da mi lee zabadava, a ja da dokoliem. Ve u ponedeljaknee ostati od njih ni prebijene pare: morau da idem na posao ba kao da nita

7/29/2019 Bernard o

30/72

nisam ni imao. To mene nee pauperizovati, verujte. Samo jedan dobar provod zamene i gospou: mi emo se lepo proveseliti, drugi e neto zaraditi, a vama egoditi misao da svoj novac niste bacili u vetar. Bolje ne biste mogli da ga plasirate.

HIGINS (vadei lisnicu prilazi i staje izmeu Dulitla i klavira) Ovo je neodoljivo. Da

mu damo deset funti. (Prua mu dve novanice)DULITL: Ne, efe. Ona moja ne bi imala srca da potroi deset; a moda ni ja. Desetfunti su velike pare; ovek postaje nekako smotren, a onda... zbogom, sreo! Vimeni dajte ono to ja traim; ni peni vie ni peni manje.

PIKERING: A zato se vi ne venate sa tom vaom gospoom? Ja sam prilino sklonda povuem liniju i da se ogradim od pomaganja nemorala te vrste.

DULITL: Recite njoj to, efe: recite joj to. Ja pristajem. Ja sam taj koji strada usledtoga. Ja nad njom nemam vlasti. Ja moram da budem prijatan prema njoj. Moram da

joj donosim poklone. Moram da joj kupujem haljine, da vas mili bog sauva! Ja sam

rob te ene, efe, samo zato to nisam njen zakoniti suprug. I ona to zna. I zato sene hvata u kljuse! Primite moj savet, efe: venajte se vi sa Elizom dok je ona jomlada i ne zna nita. Ako to ne uinite, kajaete se docnije; a uinite li, kajae seona docnije. Ali bolje da se ona kaje nego vi, jer vi ste mukarac a ona je samoena, i, u svakom sluaju, ona i ne ume da bude srena.

HIGINS: Pikerine: ako jo jedan minut budemo sluali ovog oveka, nijedno naeuverenje nee ostati itavo. (Dulitlu) Mislim da ste kazali pet funti?

DULITL: Toliko, efe, najlepe zahvaljujem.

HIGINS: Vi ste sigurni da ne biste primili deset?

DULITL: Za sada ne. Drugi put, efe.

HIGINS (dajui mu novanicu od pet funti) Evo.

DULITL: Zahvaljujem, efe. Zbogom. (Hita ka vratima u elji da umakne sa plenom.Kad otvori vrata, sukobi se sa jednom milom i izvanredno istom mladom

japanskom damom u jednostavnom kimonu od plave pamune tkanine vetoobojene malim belim cvetovima jasmina. Sa njom je ga Piers. On joj se poniznosklanja s puta i izvinjava se.) Pardon, gospoice.

JAPANSKA DAMA: Ajde k vragu! Zar ne poznaje svoju roenu kerku?

DULITL (uzviknu) Sto mu muka, pa to je Eliza

HIGINS I PIKERING (istovremeno) ta je ovo sad? Tako mi boga!

LIZA: Zar ne izgledam aavo?

HIGINS: aavo?

7/29/2019 Bernard o

31/72

Ga PIERS (kod vrata) Dakle, gospodine Higinse, molim vas da ne govorite nita, dadevojka ne bi postala uobraena.

HIGINS (savesno) Oh, sasvim tano, gospoo Piers. (Elizi.) Da; aavo do sto avola.

Ga PIERS: Molim vas, gospodine.

HIGINS (popravljajui se) Hou da kaem, do krajnosti aavo.

LIZA: Sa eirom e mi lepo stajati. (Uzima svoj eir, stavlja ga na glavu i preepreko sobe u pravcu kamina, drei se pomodarski.)

HIGINS: Nova moda, tako mi boga! I trebalo bi da izgleda grozno.

DULITL (sa oinskim ponosom) E, nikad nisam mogao da pomislim, efe, da e onaovako dobro da izgleda kad skine troku sa sebe. Ona svom ocu ini ast, zar ne?

LIZA: Mogu vam rei da je ovde lako biti ist. Odvrne slavinu, pa tople i hladne

vode kol'ko 'oe... samo curi. Pa upavi pekiri; a pekiri za trljanje tako vrui daovek prste ispee. Pa mekana etka za ribanje, a drvena kutija sa sapunom miriina jagorevinu. Sad znam zato su dame tako iste. Kupanje je za njih uivanje.Volela bi ja njih da vidim da su one na mome mestu.

HIGINS: Drago mi je to vam se kupatilo svidelo.

LIZA: Nije mi se svidelo; bar ne sve; i ne tie me se ko slua. Gospoa Piers zna.

HIGINS: ta to nije bilo u redu, gospoo Piers?

Ga PIERS (umilno) Oh, nita gospodine. To nije vano.LIZA: Skoro sam htela da ga razbijem. Nisam ve znala na koju stranu da gledam.Ali sam obesila pekir preko njega, dabogme.

HIGINS: Preko ega?

Ga PIERS: Preko ogledala, gospodine.

HIGINS: Dulitle, vi ste svoju ker i suvie strogo vaspitali.

DULITL: Ja! Ja nju nisam nikada vaspitavao, sem to sam je ovdaonda opauio

kaiem. Nemojte mene da krivite za to, efe. Ona na to nije navikla, je l te; i to jesve. Ali ona e se brzo privii vaem gospodskom, slobodnom nainu ivota.

LIZA: Ja sam potena devojka, i neu da se privikavam ni na kakav slobodan,gospodski nain ivota.

HIGINS: Lizo: ako kaete jo jedanput da ste potena devojka, va e vas otacodvesti kui.

7/29/2019 Bernard o

32/72

LIZA: Nee taj. Ne poznajete vi moga oca. On je samo doao ovamo da elepiri malopara od vas, da bi se naljoskao.

DULITL: Pa da, zato bi mi drugo trebao novac? Valjda da ga metnem na crkveni tas.(Ona isplazi jezik na nj. To njega toliko raspali da Pikering mora da kroi izmeu

njih.) Nemoj ti na mene da se bekelji i da plazi tu jeziinu; i nemoj da ja ujem dato radi ovome gospodinu, inae sa mnom e imati posla. Jesi li razumela?

HIGINS: Imate li jo neki savet da date svojoj keri, Dulitle, pre no to odete? Vablagoslov, na primer.

DULITL: Ne, efe; nisam ja takav zvekan da upuujem decu u sve to ja znam. Iovako je teko da ih ovek dri u zaptu. Ako elite da prosvetlite Elizin duh, efe,inite to kaiem, U zdravlje gospodo. (Poe)

HIGINS (impresivno) Stanite. Vi ete dolaziti redovno da posetite svoju ker. To jevaa dunost. znate. Moj brat je svetenik; i on bi mogao da vam bude od pomoi u

vaim razgovorima sa njom.

DULITL (izbegavajui) Dabogme, ja u doi, efe. Ne ba ove nedelje, jer imam nekiposao dosta daleko odavde. Ali tamo docnije, nioete se osloniti na mene. Zbogom,gospodo. Zbogom, gospoo. (Skida eir gi Piers koja prezrivo omalovai pozdrav iizide. On namigne na Higinsa, mislei verovatno da je ovaj njegov sapatnik zhogteke naravi gde Piers, i izlazi za njom.)

LIZA: Ne verujte vi tome starom laovu. On bi vie vol'o da napukate buldoga nanjega negoli svestenika. Neete vi njega vie videti tako lako.

HIGINS: Ja i ne elim da ga vidim, Lizo. A vi?

LIZA: Daleko mu lepa kua! Ne elim nikad vie da ga vidim. On mene sramoti, onskuplja ubre, umesto da radi svoj zanat.

PIKERING: Kakav je njegov zanat, Eliza?

LIZA: Da uzima novac iz tuih depova i da ga mee u svoj. Zapravo, njegovo jepravo zanimanje na kanalu; i on tamo radi katkada... radi gimnastike... i pri tornedobro zarauje. Zar vi meni neete vie da kaete gospoice Dulitl?

PIKERING: Oprostite, gospoice Dulitl. To je bila omaka jezika.

LIZA: Oh, ja nemam nita protiv; samo, to je tako lepo zvualo. Bas bi volela da sepovezem taksijem do oeta ulice Totenham Kort, pa tamo da iziem, a oferu dakaem da me eka, sarao uzinat onima devojkama tamo. Razume se, ne bi na njihni pogledala.

PIKERING: Bolje saekajte da vam nabavimo neto to je zbilja moderno.

7/29/2019 Bernard o

33/72

HIGINS: Osim toga, ne bi trebalo da gledate sa visine na svoje stare prijateljice sadkad ste se uzdigli u svetu. Mi to zovemo snobizam.

LIZA: Nadam se da sada takve kreature neete nazivati mojim prijateljicama. Dostasu se one meni ismejavale kada im se pruala prilika; naumila sam da sad ja njima

malo natrljam nos. Ali priekau, ako u dobiti moderne haljine. Volela bi da imamtako neku modernu haljinu. Gospoa Piers kae da u dobiti neke haljine zaspavanje, drukije od ovih to se nose po danu; ali meni se to zaista ini traenjepara, kad ovek moe da kupi neto to se vidi. A osim toga, ja nikad nisam marilada u zimsku no oblaim hladnu preobuku.

Ga PIERS (vraajui se) A sad, Eliza, stigle su nove haljine da ih probate.

LIZA: Ahauuuuh! (Izjuri napolje.)

Ga PIERS (ide za njom) Oh, ne jurite tako po sobi, devojko. (Zatvori za sobomvrata.)

HIGINS: Pikerine: poduhvatili smo se munog posla.

PIKERING (sa uverenjem) Jesmo, Higinse

Zavesa

Nazad na vrh Pogledaj profil korisnika Poalji privatnu poruku

vuk

~ administrator ~

~ administrator ~

Pridruio: 11 Sep 2005

Poruke: 5607

Lokacija: nigdina

PorukaPoslao: et Dec 11, 2008 5:10 pm Naslov: Odgovoriti sa citatom

III IN

7/29/2019 Bernard o

34/72

Dan primanja gospoe Higins. Niko jo nije prispeo. Salon, u stanu na obali u elsiju,ima tri prozora koja gledaju na reku; tavanica nije tako visoka kao to bi bila u nekojstarijoj kui istih pretenzija. Prozori, sa prilazom na balkon na kome se nalaze

saksije sa cveem, otvoreni su. Ako stojite licem okrenuti prema prozoru, kaminvam je s leve strane, a vrata, u desnome zidu, blizu su uglu koji je najbliiprozorima. Gospoa Bigins pristalica je dekoralivne estetike Viljema Morisa i BernaDonsa; i njena odaja veoma. se mnogo razlikuje od odaja njenog sina u uliciVimpol; ona nije pretrpana nametajem, malim stoiima i drangulijama. U srediniodaje nalazi se veliki otoman; on, zajedno sa ilimom, Morisovim zidnim tapetima iMorisovim zavesama od arenog tkiva (shintz) i pokrivaem od brokata koji pokrivaotoman i jastuke, sav je ukras, i sve je io i suvise lepo da bi se sakrivalo raznimbeskorisnim stvaricama. Nekoliko dobrih uljanih slika sa izlobe u Grosvenorskveru pre trideset godina (u stilu Berna Donsa, a ne Vistlera) nalaze se nazidovima. Jedini pejza je jedan Sesil Louson u sraznieri nekog Rubensa. Tu je i

jedan portre gospode Higins onakve kakva je izgledala kada je prkosila modi usvojoj mladosii, u jednom divnom rosetijevskom kostimu koji je kada su ljudi, kojinisu razumevali, pravili od njega karikaturu proizveo besmislenost popularnogesteticizma u god. 1870-im. U kutu dijagonalno suprotnom vraiima sedi ga Higins ipie za elegantnim jednostavnim pisaim stolom, sa elektrinim zvonom na domakuruke. Njoj je preko ezdeset, i odavno je prestala da se stara da bude odevena izvanmode. Izmeu nje i prozora, blie njoj, nalazi se stolica u stilu ipendel. Na drugojstrani sobe, vie napred, nalazi se stolica u stilu Jelisavetine epohe, u grubomduborezu, po ukusu Ajnigo Donsa. Na istoj strani klavir sa ukrasima u drvetu. Ukutu izmeu kamina i prozora nalazi se divan sa jastucima od arene materije.

Popodne, izmeu etiri i pet. Vrata se otvaraju naglo; ulazi Higins sa eirom naglavi.

Ga HIGINS (zaprepaeno) Henri! (Grdei ga.) ta ti radi ovde danas? Danas jemoj dan primanja: ti si mi obeao da nee doi. (Dok se on saginje da je poljubi,ona mu skida eir i predaje mu ga.)

HIGINS: Oh, gluposti! (Baci eir na sto.)

Ga HIGINS: Idi odmah kui.

HIGINS (poljubi je) Znam, majko. Ali ja sam doao namerno.

Ga HIGINS: Ali ti to ne sme. Ja ti ozbiljno govorim, Henri. Ti vrea sve mojeprijateljice i one prestanu da dolaze kad tebe vide ovde.

HIGINS: Kojeta! Ja znam da ne umem da priam o triarijama; ali niko nema nitaprotiv toga. (Seda na otoman)

7/29/2019 Bernard o

35/72

Ga HIGINS: Oh, tako ti misli! Triarije, gle molim te! A kakav je to tvoj krupanrazgovor? Zbilja, mili, ne moe da ostane ovde.

HIGINS: Moram. Imam za tebe jedan posao. Jedan fonetski posao.

Ga HIGINS: Ne vredi, mili moj. Zao mi je; ja ne mogu da savladam tvoje

samoglasnike; i premda se radujem kad dobivam lepe dopisnice napisane tvojompatentiranom stenografijom, ja uvek moram da itam kopije, napisane obinimpismom koje mi tako smotreno alje.

HIGINS: Pa dobro, ovo nije fonetski posao.

Ga HIGINS: Kazao si da jeste.

HIGINS: Nije tvoj deo. Pronaao sam jednu devojku.

Ga HIGINS: Znai li to da je neka devojka pronala tebe?

HIGINS: Ni govora. Ne mislim ni na kakvu ljubavnu aferu.

Ga HIGINS: Kakva teta!

HIGINS: Zato?

Ga HIGINS: Pa ti se nikada ne zaljubljuje u enu koja ima manje od etrdeset pet.Kada e da otkrije da u svetu ima i prilino ljupkih mladih devojaka?

HIGINS: Oh, ja ne mogu da se ludiram sa mladim devojkama. Moja predstava ljupkeene je neto to lii na tebe, to je vie moguno. Ja nikada neu moi ozbiljno da

zavolim neku mladu devojku: neke su navike i suvie duboko ukorenjene da bidoputale promenu. (Naglo ustaje i ushoda se po odaji, zveckajui novcem ikljuevima u dzepovima od pantalona.) A osim toga, sve su one glupae.

Ga HIGINS: Zna li ta bi ti uradio kada bi me zaista voleo, Henri?

HIGTNS: Oh, gnjavaa! ta? Oenio bih se, valjda?

Ga HIGINS: Ne. Presto bi da se muvas po odaji, i izvadio bi ruke iz depova. (Sagestom oajanja, on poslusa i sedne.) Sad si dobar deko... pa priaj mi o tojdevojci.

HIGINS: Ona ti dolazi u posetu.

Ga HIGINS: Ja se ne seam da sam je pozvala.

HIGINS: Ti nisi. Ja sam je pozvao. Da je poznaje, ti je ne bi pozvala.

Ga HIGINS: Zbiija! A zato?

HIGINS: Pa, to ti je ovako. Ona je obina prodavaica cvea. Sreo sam je na ulici.

7/29/2019 Bernard o

36/72

Ga HIGINS: I pozvao si je na moj dan primanja!

HIGINS (ustaje i prilazi da joj se umiljava) Oh, sve e biti dobro. Uio sam je kakotreba da govori pristojno; i izdata su joj stroga nareenja u pogledu ponaanja. Urazgovoru ima da se dri samo dva predmeta: vremena i zdravlja... Divan dan i kako

ste, zna ve... i da se ne uputa da govori o stvarima uopte. Dakle, u tomepogledu moemo biti sigurni.

Ga HIGINS: Sigurni! Kad ona govori o naem zdravlju! O naoj unutranjosti! Modao naoj spoljanjosti! Kako si mogao da bude tako luckast, Henri?

HIGINS (nestrpljivo) Pa, ona mora da govori o neemu. (Savladuje se i ponovo seda.)Oh, ona e biti kako treba; ne uznemiruj se. Pikering i ja radimo zajedno na tojstvari. Posredi je jedna vrsta opklade da u je kroz est meseci prikazati kaovojvotkinju. Pre nekoliko meseci poceo sam da radim sa njom; i ona napreduje kaovatra. Dobiu opkladu. Ona ima dobro uho; i lake mi je bilo da radim sa njom negosa mojim uenicima iz srednjeg stalea; jer ona mora da naui jedan potpuno nov

jezik. Ona govori engleski bezmalo kao to ti govori francuski.

Ga HIGINS: Zadovoljava, u svakom sluaju.

HIGINS: Pa, i zadovoljava i ne zadovoljava.

Ga HIGINS: ta to znai?

HIGINS: Evo vidi: nauio sam je da izgovara posve pravilno; ali ovek mora dauzme u obzir ne samo kako devojka govori nego i sta govori; a to je ono to...

U re im upada sobarica, koja prijavljuje dolazak gostiju.SOBARICA: Gospoa i gospoica Ajnsford Hil. (Udaljuje se.)

HIGINS: Oh, Gospode! (On uslaje; zgrabi svoj eir sa stola i pohita vratima; ali preno to stigne do njih, njegova ga majka predstavlja.)

Ga i gica Ajnsford Hil su majka i ki koje su se sklonile od kie u Kovent Gardenu.Majka je lepo vaspitana, tiha, i ima onu uobiajenu zabrinutost ene koja tekosastavlja kraj s krajem. Ki je stekla izvesnu veselost dranja stvorenja koje se udrutvu dobro snalazi: prkos otmene sirotinje.

Ga AJNSFORD HIL (gi Higins) Kako ste? (Rukuju se.)

Gica AJNSFORD HIL: Kako ste? (Rukuju se.)

Ga HIGINS (predstavljajui) Moj sin Henri.

Ga A. HIL: Va slavni sin! Odavno ve elim da se upoznam s vama, profesoreHiginse.

7/29/2019 Bernard o

37/72

HIGINS (smrknuto, ne inei nikakav pokret u njenom pravcu) Oaran. (Naslonjen naklavir, pokloni se osorljivo)

Gica A. HIL (prilazi mu sa poverljivom familijarnou) Kako ste vi?

HIGINS (zuri u nju) Ja sam vas ve video negde. Nemam pojma gde to; ali uo sam

va glas. (Sumorno) No to nije vano. Bolje sedite.

Ga HIGINS: ao mi je to moram rei da moj slavni sin ne ume da se ponaa. Nesmete mu to zameriti.

Gica A. HIL (veselo) Ja mu ne zameram. (Seda na stolicu u stilu Elizabetine epohe.)

Ga A. HIL (malo pometena) Ni najmanje. (Seda na otoman izmeu svofe keri i geHigins, koja je okrenula svoju stolicu od pisaeg stola.)

HIGINS: Oh, jesam li bio grub? Nisam imao nameru.

Higins odlazi sredinom prozoru kroz koji, leima okrenut drustvu, posmatra reku icvee u Batersi parku na suprotnoj obali, kao da je sve to ledena pustinja. Sobaricase vraa i uvodi Pikeringa.

SOBARICA: Pukovnik Pikering. (Udaljuje se.)

Ga HIGINS: Tako se radujem to ste doli. Poznajete gospou Ajnsford Hil... gicuAjnsford Hil? (Izmenjaju se pokloni. Pukovnik donosi stolicu ipendel malo napredizmeu ge Hil i gde Higins, i seda.)

PIKERING: Je li vam Henri kazao zbog ega smo doli?

HIGINS (preko njegovog ramena) Prekinuli su nas u razgovoru, do avola!

Ga HIGINS: Oh, Henri, Henri, zbilja!

Ga A. HIL (upola ustajui) Smetamo H?

Ga HIGINS (ustaje i natera je da ponovo sedne) Ne, ne. Niste mogli doi u bolji as:ba smo eleli da se upoznate sa jednom naom prijateljicom.

HIGINS (okrene se ozaren) Jeste, bogamu! Ba nam je trebalo dve-tri osobe. Vi ili kodrugi... ne menja stvar.

Sobarica se vraa, uvodei Fredija.

SOBARICA: Gospodin Ajnsford Hil.

HIGINS (bezmalo ujno, jer ne moe da se uzdri) Gospode boe! Jo jedan od njih.

FREDI (rukujui se sa gom Higins) Kako ste?

7/29/2019 Bernard o

38/72

Ga HIGINS: Vrlo ljubazno od vas to ste doli. (Predstavljajui) Pukovnik Pikering.

FREDI (klanjajui se) Kako ste?

Ga HIGINS: Mislim da ne poznajete moga sina, profesora Higinsa.

FREDI (prilazei Higinsu) Kako ste?

HIGINS (gleda ga ba kao da je ovaj neki dzeparo) Smeo bih se zakleti da sam vasve negde video. Gde je to bilo?

FREDI: Ne bih rekao.

HIGINS (rezignirano) U svakom sluaju, to nije vano. Sedite. (Rukuje se saFredijem, i bezmalo ga baca na otoman, licem ka prozorima; onda i sam pree okolana drugu stranu.)

HIGINS: Ele, sad smo tu, u svakom sluaju! (Seda na otoman do gde Ajnsford Hil,

levo od nje.) A sada, o emu emo, kog avola, da razgovaramo dok Eliza ne doe?

Ga HIGINS: Henri: ti si srce i dua na veerima Akademije nauka; ali, zbilja, prilinosi nesnosan u obinijim prilikama.

HIGINS: Zar? Vrlo mi je ao. (Zraei odjednom) Pa da, zamiljam da je tako.(Urnebesno) Ha, ha!

Gica A. HIL (koja smatra da bi Higins bio sasvim dobro izabran mu) Ja saoseamsa vama. Ni ja ne marim za sitne razgovore, kada bi ljudi samo hteli da buduotvoreni i da kau ta stvarno misle!

HIGINS (ponovo postaje sumoran) Boe sakloni!

Ga A. HIL (prihvati temu svoje keri) Ali zato?

HIGINS: Ono to ljudi misle da treba da misle ve je dovoljno runo, bog sveti zna;ali ono to oni stvarno misle pokvarilo bi celu predstavu. Zar vi mislite da bi bilozaista prijatno kada bih ja sada iziao na sredu sa onim ta ja stvarno mislim?

Gica A. HIL (veselo) Zar je to toliko cinino?

HIGINS: A ko vam je, do vraga, kazao da je cinino? Hteo sam rei, to ne bi bilo

pristojno.

Ga A. HIL (ozbiljno) Oh! Ja sam uverena da vi to ne mislite, gospodine Higinse.

HIGINS: Vidite, svi smo mi divljaci... manje ili vie. Misli se da smo prosveeni ikulturni... da znamo sve o pesnitvu i filozofiji, i umetnosti, i nauci i tako dalje; makoliko nas znamo makar i znaenje ovih rei? (Gici Hil.) ta vi znate o pesnitvu?

7/29/2019 Bernard o

39/72

(Gi Hil.) ta vi znate o nauci? (Pokazujui Fredija.) ta on zna o umetnosti? ili nauci,ili ma emu drugome? ta, do avola, vi zamiljate da ja znam o filozofiji?

Ga HIGINS (upozoravajui ga) Ili o ponaanju, Henri?

SOBARICA (otvarajui vrata) Gospoica Dulitl. (Udalji se.)

HIGINS (ustaje hitro i pritri gi Higins) Evo je, majko. (Podie se na prstima i dajeznake Elizi, da bi joj pokazao koja je gospoa domaica.)

Eliza, izvrsno odevena, kad ulazi proizvodi utisak takve otmenosti i lepote da sviustaju, posve zbunjeni. Voena Higinsovim signalima, ona prilazi gi Higins saprouenom ljupkou.

LIZA (govori sa pedantnom tanou izgovora i velikom lepotom tona) Kako ste, goHigins? (Lako predahne, osiguravajui se da izgovori h u imenu Higins, i sasvimuspeva u tome.) Gospodin Higins mi je rekao da mogu da doem.

Ga HIGINS (srdano) Sasvim tano: ja se zaista radujem to vas vidim.

PIKERING: Kako ste, gospoice Dulitl?

LIZA (rukujui se sa njim) Pukovnik Pikering, zar ne?

Ga A. HIL: Ja sam sigurna da smo se ranije upoznale, gospoice Dulitl. Seam sevaih oiju.

LIZA: Kako ste? (Ljupko sedne na otoman, na mesto sa koga je upravo Higins ustao.)

Ga A. HIL (predstavljajui) Moja ki Klara.LIZA: Kako ste?

KLARA (impulzivno) Kako ste vi? (Seda na otoman pored Elize, prodirui je oima.)

FREDI (prilazi njihovoj sirani otomana) Ja sam, zacelo, imao zadovoljstvo.

Ga A. HIL (predstavljajui) Moj sin Fredi.

LIZA: Kako ste?

Fredi se pokloni i seda na stolicu u stilu Elizabetine epohe, zaluen.

HIGINS (odjednom) Pa dabogme, to je! Svega se seam! (Svi zure u njega) KoventGarden! (Sa aljenjem) Kakva blesava stvar, sto mu muka!

Ga HIGINS: Henri, molim te! (On hoe da sedne na ivicu pisaeg stola) Ne sedaj namoj pisai sto: slomie ga.

HIGINS (durnovito) Izvini.

7/29/2019 Bernard o

40/72

Odlazi divanu, spotiui se o ogradu kamina i arae; ispetljava se otuda uzprogunane psovke; i zavrava svoje porazno putovanje time to se nestrpljivo bacina divan tako da ga bezmalo slomi. Ga Higins ga gleda, ali se savlada i ne kaenita. Sledi duga i muna pauza.

Ga HIGINS (najzad, konverzaciono) ta mislite: da li e padati kia?LIZA: Laka depresija zapadno od ovih ostrva verovatno e polako krenuti u istonompravcu. Nema indikacija za neku veliku promenu u barometarskoj situaciji.

FREDI: Ha! ha! Ala je to smeno!

LIZA: ta fali tome, mladiu? Kladim se da sam tano rekla.

FREDI: Divota!

Ga A. HIL: Nadam se da vreme nee zahladniti. Toliko ima gripa. Redovno svakog

prolea itava naa porodica boluje od njega.LIZA (mrano) Moja je tetka umrla od gripa; bar tako kau.

Ga A. HIL (mljacnu jezikom saoseajno)!!!

LIZA (istim traginim tonom) Ali ja verujem da su oni babu ucmekali.

Ga A. HIL (u zabuni) Ucmekali je?

LIZA: Pa daaaa, Gospod neka joj se smiluje! Zato da ona umre od gripa. Godinudana pre toga preleala je difteriju. Videla sam je roenim oima. Bila je ve sva

pomodrela. Svi su mislili da je otegla papke; ali moj otac nalivao joj je rakiju u guusve dok jednom nije pregrizla kaiku.

Ga A. HIL (trgne se) Boe blagi!

LIZA (nagomilava optubu) Kakvog razloga je imala jedna tako jaka ena da umreod gripa? ta je bilo sa njenim novim slamnim eirom koji sam trebala ja dadobijem? Neko ga je smotao; a ja mislim: oni to su smotali eir, oni su nju iucmekali.

Ga A. HIL: ta to znai ucmekati?

HIGINS (hitro) Oh, to je nova moda drutvenog askanja. Ucmekati nekoga, znaiubiti ga.

Ga A. HIL (Elizi, zgroena) Zacelo, vi ne verujete da su vau tetku ubili?

LIZA: Batalite orava posla! Oni to je ona s njima ivela, ubili bi oni nju i za jednuiglu za eir, a kamoli ne za eir.

7/29/2019 Bernard o

41/72

Ga A. HIL: Ali, svakako, nije trebalo da joj va otac tako sipa alkohol u grlo. To ju jemoglo ubiti.

LIZA: Slabo, bogami! Rakija je za nju bila majino mleko. A osim toga, on je i nizsvoje grlo sasuo toliko rakije da je znao koliko to valja.

Ga A. HIL: Velite li vi da on pije?

LIZA: Pije? Gospode! Ko smuk.

Ga A. HIL: Kako je to strano po vas!

LIZA: Nimalo. Kol'ko sam ja mogla da vidim, to njemu nije nikada kodilo. Ali onda,on to ne ini redovno. (Veselo) S vremena na vreme, to se kae, doe mu daprotera kera. I uvek je prijatniji kad malo gucne. Kad se deavalo da ostane bezposla, majka mu je neki put davala po etiri pensa i govorila mu da se ne vraa kuidok se malo ne nacvrcka i razveseli. Onda postaje mio. Ima puno ena koje moraju

da naljoljaju svoje mueve da bi bili podnoljivi. (Sad sasvim u svome elementu.)Vidite, to vam je ovako. Ako ovek ima malo savesti, ona ga uvek pecka kad jetrezan; i onda postaje maloduan. Kad malo cugne, toga nestaje, i ovek je srean.(Frediju koji se previja od uzdranog smeha.) Ej! emu se vi tu cerekate?

FREDI: Novoj modi drutvenog askanja. Vi to tako sjajno govorite.

LIZA: Ako govorim kako treba, emu se vi onda cerite? (Higinsu) Jesam li rekla netoto nije trebalo?

Ga HIGINS (zauzimajui se) Ni govora, gospoice Dulitl.

LIZA: No, fala milostivom bogu! (iroko) Daklem, ono to ja uvek kaem...

HIGINS (ustaje i gleda na svoj asovnik) Ahem!

LIZA (osvrne se na nj, shvata njegov mig i ustaje) Pa, ja moram da idem. (Svi ustaju;Fredi ide vratima.) Tako mi je drago to sam se upoznala sa vama. Zbogom. (Rukujese sa gom Higins.)

Ga HIGINS: Zbogom.

LIZA: Zbogom, gospodine pukovnie.

PIKERING: Zbogom, gospoice Dulitl. (Rukuju se.)

LIZA (klimajui glavom) Zbogom, svi skupa!

FREDI (otvarajui joj vrata) Idete li preko parka, gospoice Dulitl? U tom sluaju...

LIZA: Idem li preko parka? ipak! (Senzacija) Ja se vozim taksijem. (Izlazi)

7/29/2019 Bernard o

42/72

Pikering zabezeknut sedne. Fredi izlazi na balkon da bi jo jednom video Elizu.

Ga A. HIL (jo uvek zaprepaena) Ja doista ne mogu da se naviknem na ove novemanire.

KLARA (bacajui se nezadovoljno u stolicu u stilu Elizabetine epohe) Oh, to je u

redu, mama, sasvim u redu. Svet e pomisliti da mi nikuda ne izlazimo niti ikogaviamo ako ti bude tako staromodna.

Ga A. HIL: Ja verovatno jesam vrlo staromodna, Klara, ali ja se zaista nadam da tinee poeti da upotrebljava taj izraz. Ja sam se navikla da te sluam kako nazivamukarce lafovima i govori vrlo vano i bije icu, premda ja mislim da je touasno i ne prilii jednoj gospoici. Ali ono poslednje zaista je previe. Ne mislite li ivi tako, gospodine pukovnie?

PIKERING: Mene ne pitajte. Ja sam poslednjih nekoliko godina proveo u Indiji; a svetse toliko promenio da ja katkada ne znam da li se nalazim za pristojnim stolom ili na

prednjoj brodskoj palubi.

KLARA: To je stvar navike. U tome nema nieg pristojnog ni nepristojnog. Niko pritome nita ne misli. A to je tako zgodno, i daje tako osobit naglasak stvarima kojepo sebi nisu vrlo duhovite. Ja nalazim da je nova moda askanja vrlo prijatna i posvebezazlena.

Ga A. HIL (ustajui) E, posle ovoga, ja mislim da je vreme da idemo.

Pikering i Higins ustaju.

KLARA (ustajui) Pa, da; imamo jo tri ura. Zbogom, gospoo Higins. Zbogom,gospodine pukovnie. Zbogom, profesore Higinse.

HIGINS (prilazi joj tmurno od divana i pratei je vratima) Zbogom. Ne propustite daokuate taj novi nain askanja na urevima. I nemojte da se ustruavate. Samoraspalite.

KLARA (sva u smehu) Hou. Zbogom. Ta rana viktorijanska pritvorna ednost pravaje besmislica!

HIGINS (dovodei je u iskuenje) Do avola sa besmislicama!

KLARA: ipak!

Ga A. HIL (grevito) Klara!

KLARA: Ha! Ha! (Izlazi ozarena, svesna da je potpuno savremena, i na stepenitu joodzvanja srebro njenoga smeha)

FREDI (nebesima uopte) E, pitam ja vas... (Die ruke i prilazi gi Higins.) Zbogom.

7/29/2019 Bernard o

43/72

Ga HIGINS (rukujui se) Zbogom. Da li biste voleli da opet vidite gospoicu Dulitl?

FREDI (arko) Bih, vrlo, vrlo rado.

Ga HIGINS: E, pa vi znate kad primam.

FREDI: Znam. Najlepe zahvaljujem. Zbogom. (Izlazi.)

Ga A. HIL: Zbogom, gospodine Higinse.

HIGINS: Zbogom. Zbogom.

Ga A. HIL (Pikeringu) Ne vredi. Nikad neu moi da privolim sebe da upotrebim onure.

PIKERING: Nemojte. To nije obavezno, znate, moete sasvim lepo da proete i beznje.

Ga A. HIL: Samo, Klara se tako okomi na mene ako prosto nisam natuenanajnovijim argoom. Zbogom.

PIKERING: Zbogom, gospoo. (Rukuju se.)

Ga A. HIL (gi Higins) Ne smete da zamerite Klari. (Pikering, shvativi po snienomtonu da ovo nije namenjeno da i on uje, smotreno se pridrui Higinsu kod prozora.)Mi smo tako siromani! A nju, siroto dete, tako malo pozivaju u drutvo! Ona ne zna

jo. (Ga Higins, videi da su joj se oi ovlaile, uzima je saoseajno za ruku i ide sanjom vratima.) Ali deak je dobar. Ne mislite li i vi tako?

Ga HIGINS: Oh, vrlo je mio. Uvek e mi biti prijatno da ga vidim.Ga A. HIL: Hvala vam, mila moja. Zbogom. (Izlazi)

HIGINS (revno) Dakle? Je li Eliza prikaljiva? (Vue majku otomanu, gde ona seda naElizino mesto, sa sinom levo do sebe. Pikering se vraa na svoju stolicu desno odnje.)

Ga HIGINS: Budalasti deko, dabome da je prikaljiva. Ona je trijumf tvo