1

BEOGRAD, avgust 2012.

Autorke:Dragana Ćirić Milovanović Lea Šimoković

Korektura i lektura:Sonja Višnjić Žižović

Izdavač:Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-SBulevar kralja Aleksandra 171, 11 000 Beograd

Dizajn i priprema za štampu:Mlađan Petrović

Štampa:Manuarta, Beograd

Tiraž:600 primeraka

BEOGRAD, avgust 2012.

Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Promovisanje prava na samoodređenje i društvenu uključenost osoba sa invaliditetom u Srbiji“ uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu. U okviru projekta bavili smo se utvrđivanjem trenutnog stanja u Srbiji po pitanju prava na samo-određenje i društvenu uključenost osoba sa invaliditetom, pokretanjem diskusije o ovoj važnoj temi i osnaživa-njem samo-zastupnika i zastupnika osoba sa intelektualnim i psihosocijalnim teškoćama.

SADRŽAJ

Uvod ..................................................................................................... 5

I DEOOpšti pojmovi ....................................................................................... 7

Povezanost poslovne sposobnosti sa drugim pravima i pojmovima ....... 11

II DEOKratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti ................. 15

III DEOOdlučivanje uz podršku – promena paradigme ...................................... 21

Primeri dobre prakse ........................................................................... 27

Zaključak ............................................................................................ 33

Prilog .................................................................................................. 35

5

Ova publikacija je izrađena kako bi se približio pro-blem oduzimanja poslovne sposobnosti osobama sa invaliditetom, te istakla potreba za promenom dosa-dašnje prakse i sistema.Publikacija je namenjena prvenstveno osobama sa in-telektualnim ili psihosocijalnim teškoćama jer se ovaj problem direktno tiče upravo ove populacije našeg društva. Jednako će biti korisna i članovima njihovih porodica i drugim bliskim osobama, kao i socijalnim radnicima, lekarima i donosiocima odluka.Prvi deo publikacije predstavlja i pojašnjava osnovne termine vezane za poslovnu sposobnost i staratelj-stvo. Drugi deo govori o trenutnom zakonskom okvi-ru, te praksi u oblasti oduzimanja i vraćanja poslovne sposobnosti, kao i stavljanja osoba sa teškoćama pod starateljstvo. Treći deo daje kraći pregled međuna-rodnih standarda, odnosno pogled na ovu tematiku s ljudsko-pravnog aspekta, pojašnjava alternative stara-teljstvu, kao i potrebu za izmenom sadašnjeg sistema. Pravo na odlučivanje je ljudsko pravo svake osobe, pa tako i osoba sa intelektualnim ili psihosocijalnim teškoćama. Bez mogućnosti donošenja odluka ne možemo govoriti o samoostvarenju, o dostojanstvu i ostvarivanju vlastite ličnosti. Upravo zbog toga, kao

i zbog činjenice da se osobama sa ovom vrstom teš-koća tradicionalno uskraćuje mogućnost bilo kakvog prepoznavanja i učestvovanja u društvu, ovo je pravo nedavno i eksplicitno prepoznato u međunarodnim krugovima. Zbog nejednakog položaja u kojem se nalaze osobe sa invaliditetom u odnosu na širu popu-laciju, ne samo da je prepoznato da one imaju pravo da donose odluke o svom životu, već i da imaju pravo na podršku koja im je potrebna da bi to pravo mogle i da ostvare. S obzirom da je koncept odlučivanja uz podršku sve više u svetu prepoznat kao najprihvatljiviji odgovor na potrebe osoba sa invaliditetom, a u isto vreme je kod nas gotovo nepoznat, ova publikacija će se, tako-đe, posvetiti pojašnjavanju ovog pojma i postojećih modela koji su zaživeli u različitim delovima sveta. S obzirom na to da se u teorijskim diskusijama često otvaraju pitanja o praktičnoj primeni modela, deo publikacije posvetili smo primerima koji pokazuju kako je u realnim životnim situacijama moguće pru-žiti podršku osobama, bez ograničavanja njihovih osnovnih prava. Bitno je prepoznati da su ovo samo neki od predloga, a da su stvarne mogućnosti pruža-nja podrške neograničene (odnosno mnogo šire), te

Uvod

6 Uvod

da zahtevaju isključivo kreativnost i otvorenost u pri-stupu onih koji učestvuju u kreiranju novog sistema, bilo u direktnom pružanju usluga ili na nivou dono-šenja politika. Pritom je potrebno stalno razmišljati o

tome da li se, i kako, principi poštovanja autonomije, individualnosti, dostojanstva i nediskriminacije oso-ba sa invaliditetom odražavaju u novim pristupima i rešenjima.

7

Šta je poslovna sposobnost?Poslovna sposobnost se može opisati kao moć, odnosno mogućnost, osobe da bude prepoznata u okviru prav-nog sistema. Drugim rečima, ona omogućava osobi da bude subjekat prava. Osoba postaje poslovno sposobna punoletstvom, dakle kada napuni osamnaest godina. Poslovna sposobnost je pravni koncept i predstavlja svojstvo osobe da svojom vlastitom aktivnošću, od-nosno izražavanjem volje, stiče prava i obaveze. Ona je preduslov za ostvarivanje svih ličnih prava. Oso-ba koja je poslovno sposobna može sklapati ugovore, dati pristanak na lečenje, donositi odluke o tome gde će živeti, raspolagati svojom imovinom, podnositi tuž-be i žalbe, sklapati brak, donositi odluke o priznanju majčinstva ili očinstva, podizati decu, birati na par-lamentarnim, predsedničkim, lokalnim izborima ili glasati na referendumu, podizati kredite, odnosno pre-duzimati sve pravne radnje koje odrasla osoba može preduzeti u svom svakodnevnom životu.

Zašto je poslovna sposobnost važna?Bez poslovne sposobnosti pojedinac ne može sa-mostalno da upravlja svojim životom. Samostalno upravljanje podrazumeva donošenje odluka o raznim

pitanjima u svakodnevnom životu kojima, svojim potpisom, dajemo pravnu snagu. Međutim, poslovna sposobnost znači mnogo više od donošenja odluka – ona nam omogućava da imamo kontrolu nad svojim životom i da ga možemo planirati. Ipak, kada se osoba smatra „nesposobnom“ da sama donosi odluke, u određenim okolnostima joj se može oduzeti poslovna sposobnost. Te okolnosti, kao i sama procedura i pravila, definisani su Zakonom o vanparničnom postupku i Porodičnim zakonom. U zakonu se oduzimanje poslovne sposobnosti naziva „lišavanjem“. Više o ovoj proceduri i pravilima proči-tajte u Drugom delu ove publikacije. Dakle, gubitak poslovne sposobnosti podrazumeva i gubitak kontrole nad sopstvenim životom. Na taj na-čin dobijamo etiketu „nesposobnosti“, koja negativno utiče na to kako nas drugi vide, ali i na našu vlastitu sliku o samima sebi. Problem nastaje tako što nas ta etiketa „nesposobnosti“ uvodi u začarani krug. Zbog toga što nas je neko ocenio kao „nesposobne“, gubi-mo mogućnost da samostalno donosimo odluke. Ali, ako nam se oduzme mogućnost da donosimo odluke – i dobre, kao i loše – kako možemo naučiti da preu-zimamo odgovornost za vlastiti izbor?

Opšti pojmoviI DEO

8 Opšti pojmovi

Dve mogućnosti kod oduzimanja poslovne sposobnostiPoslovnu sposobnost sud može oduzeti u potpunosti, što znači da osoba ne može sama da preduzima nika-kve radnje, već sve odluke u njeno ime donosi njen staratelj. Takođe, sud može delimično oduzeti po-slovnu sposobnost, što znači da za osobu odluke do-nosi staratelj samo u pojedinim životnim oblasti-ma kao što su, na primer, odlučivanje o medicinskom tretmanu, raspolaganje novcem i drugo. U ovom slu-čaju, sud mora tačno navesti za koje to oblasti osobi treba postaviti staratelja.Dakle, kada je osoba potpuno lišena poslovne spo-sobnosti, ona ne može upravljati ili raspolagati bilo kojim ličnim pravom, a kada je osoba delimično li-šena poslovne sposobnosti, ona ne može upravljati ili raspolagati određenim opsegom prava.Najčešće oblasti u kojima se osobe delimično lišavaju poslovne sposobnosti su: odlučivanje o medicinskom tretmanu, raspolaganje platom, penzijom i/ili imovi-nom, sklapanje svih pravnih poslova, odlučivanje o smeštaju u ustanovu socijalne zaštite ili psihijatrijsku bolnicu, vaspitanje dece i drugo.

U praksi je delimično lišavanje retko i čini oko 5% svih slučajeva lišavanja poslovne sposobnosti.1

Produženje roditeljskog pravaNad osobama sa intelektualnim teškoćama često se produžava roditeljsko pravo. Bitno je znati da ono ima potpuno iste posledice za osobu kao i lišavanje poslovne sposobnosti. Prema zakonu, takva osoba nastavlja da se smatra maloletnom, dakle – osobom bez poslovne sposobnosti. Ono što je različito je vreme odvijanja ove procedure – roditeljsko pravo se produžava pre nego što osoba napuni 18 godina, a poslovna sposobnost se oduzima (lišava) nakon što osoba napuni 18 godina. Takođe, u ovom drugom slučaju roditelji nemaju obaveze sta-ratelja koji su postavljeni nakon lišavanja poslovne sposobnosti (na primer, izveštavanje o svom radu i štićeniku), već zadržavaju svoje redovne roditeljske obaveze kao što je obaveza izdržavanja.

Posledice lišavanja poslovne sposobnostiKao što je već pomenuto, oduzimanjem poslovne sposobnosti osoba je onemogućena da samostalno odlučuje o različitim aspektima svog života. Ovo ograničenje se definiše kroz druge zakone, pa je osobi koja je lišena poslovne sposobnosti, između ostalog, zabranjeno: ▶ Sklapanje ugovora (Zakon o obligacionim odnosi-

ma, član 999) – po pravilu, ovo sprečava kupovinu ili prodaju imovine i bilo kakav oblik zapošljavanja;

▶ sklapanje braka (Porodični zakon, član 18);

1 Prema nalazima istraživanja koje su sproveli Beogradski centar za ljudska prava i MDRI-S (http://mdri-s.org/files/Univerzalnost%20prava%20u%20praksi.pdf)

9Opšti pojmovi

▶ vršenje roditeljskog prava (Porodični zakon, član 77, stav 1; član 91, stav 1; i član 113, stav 3);

▶ samostalno preduzimanje pravnih poslova (Zakon o parničnom postupku, član 74, stav 1);

▶ glasanje (Zakon o izboru predsednika Republike, član 2);

▶ sticanje državljanstva (Zakon o državljanstvu Re-publike Srbije, član 18);

▶ donošenje odluke o prekidu trudnoće (Zakon o po-stupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanova-ma, član 2, stav 2);

▶ donošenje odluke o medicinskim procedurama (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 35, stav 1);

▶ da joj se transplantira organ (Zakon o transplanta-ciji organa, član 21, stav 1);

▶ osnivanje radnje (Zakon o privatnim preduzetnici-ma, član 8, stav 1, tačka 2);

▶ osiguranje pod jednakim uslovima sa drugima (član 5. Opštih uslova za osiguranje lica od posledi-ca nesrećnog slučaja (nezgode) Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Beograd).

Navedeni su samo neki primeri koji ilustruju koliko su duboko i široko rasprostranjene posledice oduzi-manja poslovne sposobnosti, a koje su ukorenjene u pravnom okviru Srbije. Za detaljniju listu pravnih posledica, možete da pogledate publikaciju „Pravo da donesem odluku“.2 Ova publikacija prikazuje posle-dice pravne pretpostavke koja osobu, koju je sud pro-

glasio poslovno nesposobnom, tretira kao nesposob-nu da odlučuje o mnogim aspektima vlastitog života.

2 Kosana Beker: „Pravo da donesem odluku“, Pančevo, 2010, Inicijativa za Inkluziju VelikiMali, str. 24-27; dostupno i na dostupno i na http://www.velikimali.org/doc/Publikacija.pdf

11

Mentalna sposobnostPrema trenutnim, tradicionalnim standardima u Sr-biji, ali i u brojnim drugim zemljama, zakonski okvir koji definiše poslovnu sposobnost se još uvek zasniva na proceni mentalne sposobnosti osobe (u Srbiji se mentalna sposobnost ponekad još naziva i „duševna“ sposobnost). Time se ova dva pojma dovode u direktnu vezu i često se poistovećuju. Prema tradicionalnim kri-terijumima se mentalna sposobnost tumači kao spo-sobnost osobe da razume prirodu i posledice svojih odluka, te da svoju odluku saopštava na način koji dru-gi razumeju. Ovakav pristup proizišao je iz bio-medi-cinskog modela invaliditeta usmerenog na utvrđivanje nedostataka umesto uvažavanja mogućnosti osobe. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom raski-da ovu vezu, ukazujući da mentalna sposobnost ne sme biti osnov za ograničavanje, odnosno oduzima-nje, poslovne sposobnosti. Ovakva praksa predstavlja diskriminaciju na osnovu invaliditeta – prema osoba-ma sa intelektualnim, kognitivnim, psihosocijalnim i teškoćama u komunikaciji; osobama koje se susreću sa izazovima prilikom donošenja odluka. Ne sme više da se postavlja pitanje da li osoba ima mentalnu sposobnost da ostvaruje svoju poslovnu sposobnost?

Nasuprot tome, pitanje koje se treba postaviti je: koje vrste podrške su potrebne osobi da bi ona mogla da ostvaruje svoju poslovnu sposobnost? Više o ovoj temi možete pročitati u Trećem delu ove publikacije.

Razlika između poslovne i radne sposobnostiPoslovna sposobnost i radna sposobnost potpuno su različiti termini. Radna sposobnost se kod osoba sa invaliditetom može procenjivati, i to se odvija pred Komisijom za procenu radne sposobnosti. Odluku o tome da li je osoba potpuno radno sposobna, radno nesposobna ili delimično radno sposobna donosi Na-cionalna služba za zapošljavanje na osnovu procene pomenute komisije. Poslovna sposobnost se procenjuje isključivo pred sudom i njeno oduzimanje ima efekte na sve oblasti života, što uključuje i rad. Radnu sposobnost proce-njuje Nacionalna služba za zapošljavanje i rezultati ove procene mogu uticati jedino na mogućost rada i zapošljavanja osobe. Iako su ova dva termina pravno različita, u svakodnevnom životu su povezani.

Povezanost poslovne sposobnosti sa drugim pravima i pojmovima

12 Povezanost poslovne sposobnosti sa drugim pravima i pojmovima

Drugim rečima: Osoba lišena poslovne sposobno-sti može biti radno sposobna, ali nema pravo da se zaposli. Osoba koja je procenjena kao nespo-sobna za rad može imati poslovnu sposobnost.

Zapošljavanje i poslovna sposobnostKao što smo već naveli, osoba koja je potpuno lišena poslovne sposobnosti, između ostalog, nema pravo da se zaposli, odnosno – ne može sklopiti ugovor o radu. U ovom slučaju čak ni odobrenje staratelja nema pravni učinak, jer se osoba bez poslovne spo-sobnosti izjednačava sa mlađim maloletnikom (is-pod 14 godina starosti), a prema Zakonu, najranija starosna dob za zapošljavanje je 15 godina. Za osobu koja je delimično lišena poslovne sposobnosti teo-retski ne postoje prepreke pri zapošljavanju, osim u slučaju kada je sud izričito odredio da se poslovna sposobnost ograniči u sklapanju pravnih poslova, zapošljavanju ili radu.

Bitno je napomenuti da osobe koje su lišene po-slovne sposobnosti mogu biti radno angažovane. Međutim, ova mogućnost nije adekvatno rešenje, jer ne pruža radna prava i zaštitu radnika, kao što je predviđeno zasnivanjem radnog odnosa.

Materijalna prava i poslovna sposobnostNijedan zakon ne zahteva da osoba bude lišena poslov-ne sposobnosti da bi ostvarila neko materijalno pravo, kao što je, na primer, pravo na tuđu negu i pomoć. Međutim, u sistemu socijalne zaštite se razvila praksa kojom se oduzimanje poslovne sposobnosti postavlja kao uslov dobijanja materijalne ili neke druge pomoći. U ovakvim slučajevima, najbolje je zatražiti pismeno obrazloženje i obratiti se za pomoć. Ako ne dobijete pismeno obrazloženje, imajte dokaz da ste ga zatražili.Za pomoć se možete obratiti nevladinim organizaci-jama za ljudska prava i nezavisnim državnim telima koja su dužna da štite prava građana i građanki (Za-štitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti).

Obavezno upućivanje u psihijatrijsku ustanovu (prislina hospitalizacija)Obavezno upućivanje u psihijatrijsku ustanovu nije povezano sa poslovnom sposobnošću i regulisano je posebnim zakonskim propisima.3 Razlika je u tome što je za prisilnu hospitalizaciju potrebno utvrditi „da je priroda duševne bolesti kod bolesnika takva da može da ugrozi život bolesnika ili život drugih lica ili imovinu“, dok je za lišavanje poslovne sposobnosti potrebno utvrditi da, zbog određene bolesti ili stanja, osoba nije sposobna da se brine o sebi, svojim lič-nim pravima ili interesima, odnosno da ugrožava prava i interese drugih.

3 Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 44. („Sl. glasnik RS“, br. 107/2005, 72/2009 – dr. zakon, 88/2010, 99/2010 i 57/2011) i Zakon o vanparničnom postupku, član 45-55 („Sl. glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br. 46/95 – dr. zakon i 18/2005 – dr. zakon).

13Povezanost poslovne sposobnosti sa drugim pravima i pojmovima

Ako ste prisilno smešteni u psihijatrijsku ustanovu to ne znači da ste lišeni poslovne sposobnosti.Ipak, ako biste bili potpuno lišeni poslovne sposob-nosti ili samo delimično u pogledu odlučivanja o le-čenju, tada bi o smeštaju u psihijatrijsku ustanovu mogao da odluči Vaš staratelj. Bez obzira što biste se Vi smeštaju protivili, smatralo bi se da ste dobrovolj-no smešteni u psihijatrijsku ustanovu.

Poslovna sposobnost i život u zajedniciPravo na samostalan život u zajednici4 u tesnoj je vezi sa pravom na jednako priznanje lica pred zakonom5, jer osoba mora biti priznata pred zakonom da bi njena odluka o tome gde i sa kim želi da živi morala da bude ispoštovana. „Samostalan život“ ne znači da osoba živi potpuno sama i udaljena od drugih ljudi. Ovaj pojam proizilazi iz socijalnog modela invaliditeta koji prepo-znaje činjenicu da ljudi nisu ograničeni sopstvenim sposobnostima, već socijalnim i fizičkim okruženjem u kojem žive. I u podržavajućem okruženju odluke se ne donose za osobu, već se osobi pruža podrška da odlučuje u svoje ime. Ukoliko je osoba izdvojena iz socijalnog okruženja, umnogome se povećava rizik da se osobi uskrati ostvarivanje njene poslovne spo-sobnosti. Kada se osoba nalazi u strogo kontrolisanim uslovima sa nedostatkom izbora, karakterističnim za život u instituciji, ona nema mogućnost da iskaže svo-je želje i da donosi odluke o svom životu.

Prema nalazima istraživanja koje su sproveli Beo-gradski centar za ljudska prava i MDRI-S6 u sudskoj praksi u Srbiji je evidentna veza između smeštaja u zdravstvenu ili ustanovu socijalne zaštite i lišavanja poslovne sposobnosti. Statistika institucionalizacije osoba koje su lišene poslovne sposobnosti je zabri-njavajuće visoka. U više od polovine analiziranih slučajeva (57%), osobe lišene poslovne sposobnosti bile su institucionalizovane – ili nekad u toku svog života, ili u vreme trajanja postupka. Među tim oso-bama, najmanje 4% njih je prisilno hospitalizovano.

4 Član 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.5 Član 12 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.6 http://mdri-s.org/files/Univerzalnost%20prava%20u%20praksi.pdf

15

Postupak za lišavanje poslovne sposobnosti se odvi-ja kroz dva povezana, ali pravno odvojena procesa: oduzimanje poslovne sposobnosti kao sudski postu-pak (prema Zakonu o vanparničnom postupku7) i po-stavljanje staratelja od strane organa starateljstva kao upravni postupak (prema Zakonu o opštem uprav-nom postupku8). Materijalne odredbe kojima se re-guliše poslovna sposobnost, starateljstvo i produženje roditeljskog prava sadržane su u Porodičnom zakonu9.

Koji je osnov za lišavanje poslovne sposobnosti?Osobu je moguće lišiti poslovne sposobnosti kada ona nije sposobna da zbog određene bolesti ili stanja brine o sebi, svojim ličnim pravima ili interesima, od-nosno kada ugrožava prava i interese drugih.U praksi su ovom postupku najčešće podvrgnute oso-be sa intelektualnim teškoćama i osobe sa psihoso-cijalnim teškoćama. Takođe, poslovna sposobnost se oduzima i starijim osobama u stanju demencije, oso-

bama koje su zavisne od alkohola ili opojnih sredsta-va i osobama kod kojih je usled nesreće došlo do ošte-ćenja mozga. U retkim slučajevima se može dogoditi da se i osobi sa nekim fizičim invaliditetom oduzme poslovna sposobnost.

Prema Porodičnom zakonu, osobe koje mogu biti liše poslovne sposobnosti su (podvučeni su delovi koji navodo ono što bi sud trebalo da utvrdi da bi oduzeo poslovnu sposobnost nekoj osobi):▶ Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psi-

hofizičkom razvoju nije sposobno za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.

▶ Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju svojim postupcima nepo-sredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.

Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

II DEO

7 Službeni glasnik Socijalističke Republike Srbije, br. 25/82 i 48/1988 i Službeni glasnik Republike Srbije, br. 46/95 i 18%2005, Zakon o vanparničnom postupku.

8 Službeni glasnik Savezne Republike Srbije, br. 33/97, 31/2001 i Službeni glasnik Republike Srbije, br. 30/2010, Zakon o opštem upra-vnom postupku.

9 „Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 72/2011, Porodični zakon.

16 Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

Ko odlučuje o mojoj poslovnoj sposobnosti?Odluku o oduzimanju ili vraćanju poslovne sposob-nosti može doneti samo sud. Postupak za oduzimanje poslovne sposobnosti pokreće sud po službenoj duž-nosti, a predlog za pokretanje mogu dati: centar za so-cijalni rad, bračni drug, dete ili roditelj osobe, a ukoli-ko žive u porodičnoj zajednici sa navedenom osobom predlog mogu dati i deda, baba, brat, sestra i unuci.Lekar psihijatar, neki drugi zdravstveni radnik ili radnik u socijalnoj ustanovi nisu ovlašćeni za po-kretanje postupka za lišavanje poslovne sposobnosti. Međutim, ako smatraju da bi osoba trebalo da se liši poslovne sposobnosti, dužni su da o tome obaveste nadležni centar za socijalni rad i istom dostave medi-cinsku dokumentaciju.

Kako sud ocenjuje da li sam poslovno sposoban/na?Odluka o lišavanju poslovne sposobnosti donosi se u vanparničnom postupku10, a zasniva se na mišlje-nju najmanje dva nezavisna medicinska veštaka o mentalnom („duševnom“) stanju osobe i sposobnosti rasuđivanja.11 Po pravilu, sud upućuje nalog lekaru veštaku, speci-jalisti psihijatrije (neuropsihijatrije), koji će Vas pre-gledati i na osnovu toga izdati pisani nalaz i mišljenje (moraju da Vas pregledaju dva veštaka). Na osnovu nalaza oba veštaka, sud će odlučiti da li Vas treba liši-

ti poslovne sposobnosti potpuno ili delimično ili Vas uopšte ne treba lišiti poslovne sposobnosti.

Koja je moja uloga u procesu i koja su moja prava?Pred sudom imate položaj stranke. To znači da za vre-me trajanja celog postupka imate pravo učestvovati pri izvođenju dokaza i raspravi o rezultatima celoku-pnog postupka.Zakon je jasan po pitanju učešća osobe u postupku – naime, propisano je da će sud lično saslušati osobu prema kojoj se vodi postupak lišavanja poslovne spo-sobnosti, a ako se ona nalazi u zdravstvenoj ustano-vi, po pravilu će je saslušati u toj ustanovi, gde će se održati i ročište. Sud je dužan da Vas pozove radi sa-slušanja na ročište na kojem će se raspravljati o Vašoj poslovnoj sposobnosti. Ako se za vreme postupka na-lazite u psihijatrijskoj ustanovi ili ustanovi socijalne zaštite, sud će Vas saslušati u toj ustanovi. Sud može odustati od Vašeg pozivanja i saslušanja samo ukoliko bi za Vas to moglo biti štetno ili Vam to ne dopuštaju Vaše psihičke teškoće i zdravstveno stanje.

Tokom istraživanja koje su sproveli MDRI-S i Beo-gradski centar za ljudska prava utvrđeni su procesni problemi gde sud ne saslušava (u najmanje 87% slu-čajeva), pa čak ni ne uspostavlja vizuelni kontakt (u najmanje 84% slučajeva) sa osobom prema kojoj se vodi postupak lišavanja poslove sposobnosti ili pro-dužavanja roditeljskog prava.12

10 Porodični zakon, član 149, stav 1.11 Zakon o vanparničnom postupku, član 38, stav 1.12 http://mdri-s.org/files/Univerzalnost%20prava%20u%20praksi.pdf

17Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

Ako ste saznali da je protiv Vas pokrenut postupak za lišavanje poslovne sposobnosti, kao stranka u postup-ku imate pravo da od suda pred kojim se postupak vodi zatražite uvid u spis odakle možete videti da li ste bili pozivani na sud, kada je zakazano ročište, kao i zašto je sud doneo eventualnu odluku da odustane od pozivanja i saslušanja.Tokom procesa imate pravo da: ▶ Sudu pošaljete podnesak kojim opisujete svoju si-

tuaciju i obrazlažete razloge zašto smatrate da Vas nije potrebno lišiti poslovne sposobnosti, ili to mo-žete sudu saopštiti usmeno kod saslušanja,

▶ priložite svoju medicinsku dokumentaciju, ▶ predložite sudu da sasluša neke svedoke, ▶ osporite navode Centra za socijalni rad odnosno

osobe koja je pokrenula postupak,▶ osporite navode sudskih veštaka.

Ukoliko se ne slažete sa mišljenjem veštaka uvek imate pravo da pred sudom iznesete primedbe ili prigovore na njihove nalaze i mišljenja, te da predočite činjenice koje dovode u pitanje ispravnost tog mišljenja.

Imam li pravo da ovlastim advokata da me zastupa u postupku?Tokom postupka, imate pravo da ovlastite advokata da Vas zastupa pred sudom. Ukoliko nemate mo-gućnost da pokrijete troškove zastupanja, možete se obratiti organizacijama koje pružaju besplatnu prav-nu pomoć. U Srbiji još uvek nije regulisano zakonom pružanje besplatne pravne pomoći. Očekuje se da će Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći biti uskoro donet

i nadamo se da će on omogućiti dobijanje besplatnog advokata/ice u ovakvim slučajevima.

Šta ako se zbog prirode svojih teškoća neobično ponašam?Ima ljudi koji zbog prirode svojih teškoća, u komuni-kaciji sa drugima ispoljavaju različite vrste neobičnog ponašanja. Nekada to mogu biti određeni pokreti (npr. da osoba ne može ostati mirna duže od par minuta) ili način izražavanja (npr. da osoba učestalo ponavlja jednu te istu reč). Neke osobe mogu neprekidno da čuju glasove u svojoj glavi. Neke mogu imati slušne ili vizualne halucinacije (npr. da vide kako pored njih sve vreme stoji neka osoba ili da čuju nekakve zvukove). Ako se bilo koja od tih manifestacija pojavi dok ste na sudu, objasnite sudiji/sutkinji da je to zbog prirode Vaših teškoća i opišite kako se s time nosite. I pored nekih manifestacija psihičkih teškoća koje su trajne, Vi i dalje možete da budete sposobni da brinete o svo-jim pravima i interesima.

Šta se dešava kada sud donese odluku da me liši poslovne sposobnosti ? Pošto sud donese odluku, nadležni Centar za socijal-ni rad dužan je da postavi staratelja osobi da zaštiti njegova/njena prava i interese. Staratelj je najčešće član porodice, ali to može biti i neko iz dalje rodbi-ne, komšija, prijatelj ili radnik Centra za socijalni rad. Iako osoba ima srodnike, Centar za socijalni rad ne mora da prihvati nekog od njih, već za staratelja može postaviti radnika Centra.

18 Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

Ako ste lišeni poslovne sposobnosti, imate pravo da pred Centrom za socijalni rad izrazite koga biste želeli za staratelja/ku, možete izraziti neslaganje sa name-rom tog Centra da Vam postavi neku određenu osobu za staratelja/ku ili možete izraziti prigovor na rad sta-ratelja/ke ukoliko njime/njome niste zadovoljni.

Postoji li mogućnost žalbe na odluku suda?Uvek postoji mogućnost žalbe na inicijalnu odluku suda. Protiv rešenja o lišavanju poslovne sposobno-sti, osoba koja je lišena poslovne sposobnosti može izjaviti žalbu, bez obzira na svoje psihičko stanje (Za-kon o vanparničnom postupku, čl. 40). Žalba se može podneti u roku od 15 dana od dana dostavljanja reše-nja osobi (Zakon o vanparničnom postupku, čl. 19). Žalba po pravilu zadržava izvršenje rešenja, osim ako sud ne odluči drugačije (Zakon o vanparničnom po-stupku, čl. 20, stav 1). Drugim rečima, dok drugi sud ne odluči o tome da li je ispravno odlučeno o tome da Vam se poslovna sposobnost treba oduzeti, vi ne gubite svoju poslovnu sposobnost.

Ko postavlja staratelja i koja je njegova uloga?Nakon sudskog postupka lišavanja poslovne sposob-nosti, u roku od 30 dana od donošenja sudske odluke o oduzimanju poslovne sposobnosti, organ staratelj-stva postavlja staratelja osobi da zaštiti njegova/nje-

na prava i interese. U sistemu socijalne zaštite Srbije, ulogu organa starateljstva vrše centri za socijalni rad.Dužnost staratelja/ke je savesno staranje o osobi koja je pod starateljstvom. Staratelj/ka je obavezan/a da preduzme sve neophodne napore da se osoba što pre osposobi za samostalan život.13

VAŽNO: Staratelj, uz saglasnost nadležnog Centra za socijalni rad, može doneti odluku da Vas smesti u psihijatrijsku ustanovu ili dom socijalne zaštite, kao i da odlučuje šta će se desiti sa Vašom imovi-nom. Imate pravo da znate da se ovakve radnje pre-duzimaju ili da će se preduzeti. Posledice mogu biti sledeće: možete biti iseljeni iz svog stana/kuće, da ostanete bez svojih primanja, te da budete smešteni u dom socijalne zaštite van ličnog prebivališta ili u hraniteljsku porodicu. Koliko god Vaše zdravstveno stanje to dopušta, vodi-te računa o ovim okolnostima.

Može li se poslovna sposobnost vratiti?Zakonska mogućnost za vraćanje poslovne sposobno-sti postoji, međutim ona podrazumeva da prestanu postojati razlozi zbog kojih je došlo do oduzima-nja poslovne sposobnosti. Na primer, ukoliko je do lišavanja došlo zbog epizode pogoršanja mentalnog zdravlja, osoba mora dokazati na sudu da se situacija promenila i da više ne postoji mogućnost da će zbog toga što ne može voditi brigu o sebi, ugroziti sebe ili

13 Porodični zakon, član 136, stav 2.

19Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

druge. No, situacija je teža u slučaju kada je, na primer, samo zbog invaliditeta osobe nad njom produženo ro-diteljsko pravo ili joj je oduzeta poslovna sposobnost, jer ti razlozi jednostavno ne mogu prestati da postoje. U praksi je vraćanje poslovne sposobnosti izuzetno retko, verovatno i zbog toga što osobe koje su lišene poslovne sposobnosti nisu upoznate sa ovom moguć-nošću, a staratelji, sudovi (koji su ovlašćeni da pokre-ću postupke za vraćanje) i centri za socijalni rad još uvek nisu prepoznali potrebu za pokretanjem ovih postupaka.

Od 1000 slučajeva u kojima su sudovi u Srbiji od-lučivali o poslovnoj sposobnosti osoba, u samo 2 slučaja su odlučili da vrate poslovnu sposobnost osobama kojima je ona bila oduzeta14.

Da li postoje situacije kada mi je staratelj potreban?Ukoliko okolina smatra da ponekad donosite iraci-onalne, i po Vas nepovoljne, odluke to ne znači da Vas je potrebno lišiti poslovne sposobnosti i odrediti Vam staratelja. Međutim, ukoliko smatrate da pone-kad donosite odluke koje su štetne po Vas i osećate da Vam treba pomoć, najbolje je da se obratite oso-bama od poverenja. Najvažnije je da prepoznate da Vam je podrška potrebna i ko Vam u tim situacijama može pomoći (porodica, prijatelj, lekar, advokat, or-ganizacije za ljudska prava, nezavisne državne insti-tucije i slično).

Neke od organizacija civilnog društva koje pružaju besplatnu pravnu pomoćInicijativa za inkluziju VelikiMaliAdresa: Žarka Zrenjanina 10, Pančevo Tel/fax: 013/ 344 141m.tel: 062/ 755 127E-mail: office@velikimali.org

„Iz kruga“ organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetomAdresa: Sredačka 2, BeogradTel/fax: 011/ 3448 044E-mail: office.bg@izkruga.org

YUCOM – Komitet pravnika za ljudska pravaAdresa: Svetogorska 17, BeogradTel: 011/ 33 444 25, 011/ 33 44 235E-mail: office@yucom.org.rs

IAN – Međunarodna mreža pomoćiAdresa: Admirala Geparta 10, BeogradTel: 011/ 7617 197, 011/ 7617 205Fax: 011/ 7617 243E-mail: office@ian.org.rs

14 http://mdri-s.org/files/Univerzalnost%20prava%20u%20praksi.pdf

20 Kratak vodič kroz postupak lišavanja poslovne sposobnosti

Nezavisne državne institucije kojima se možete obratitiZaštitnik građanaKontakt:Adresa: Deligradska 16, BeogradTel: 011/ 2068 100Fax: 011/ 2068 182E-mail: zastitnik@zastitnik.rs

Poverenik za zaštitu ravnopravnostiKontakt:Adresa: Beogradska 70, BeogradTel/Fax: 011/ 243 80 20, 011/ 243 64 64, 011/ 243 81 84E-mail: poverenik@ravnopravnost.gov.rs

21

Koncept poslovne sposobnosti u svetlu Konvencije o pravima osoba sa invaliditetomPre nego što počnemo sa predstavljanjem modela pružanja podrške potrebno je da predočimo infor-macije o tome zbog čega je potrebno menjati postoje-ći sistem starateljstva koji ljudima uskraćuje moć da odlučuju o sopstvenom životu. Osim argumenta da je moć odlučivanja ono što nas karakteriše kao ljudska bića, podršku za ovo stanovište možemo potražiti u dokumentu koji na sveobuhvatan način govori o pra-vima osoba sa invaliditetom.Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom je prvi sveobuhvatni i pravno obave-zujući međunarodni ugovor kojim se štite prava svih osoba sa invaliditetom. Njena svrha je da „...promo-više, štiti i obazbedi potpuno i jednako uživanje svih

ljudskih prava i sloboda svim osobama sa invalidite-tom i da promoviše poštovanje njihovog urođenog dostojanstva.“15 Države potpisnice obavezuju se da će osigurati i promovisati puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti. Da bi to ostvarile, države potpisnice obavezuju se da će:

Preduzeti sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavne, radi izmene, opozivanja ili poni-štavanja svih zakona, podzakonskih akata, obi-čaja i praksi koji predstavljaju diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

Član 12. Konvencije nazvan je „Ravnopravnost pred zakonom“ i smatra se da upravo taj član predstavlja srž Konvencije.16 On je usko povezan sa društvenim uključivanjem, autonomijom i jednakošću osoba sa invaliditetom – svim principima koji čine osnov same Konvencije.

Odlučivanje uz podršku – promena paradigme

III DEO

15 Ad Hoc Committee on a Comprehensive and Integral International CRPD, Final Report on the Protection and Promotion of the Rights and Dignity of Persons with Disabilities, Art. 1, Delivered to the General Assembly, U.N. Doc. A/61/611 (6 December2006).

16 Thomas Hammarberg Issue paper: “WHO GETS TO DECIDE - Right to legal capacity for persons with intellectual and psychoso-cial disabilities“, CommDH/IssuePaper(2012)2. (https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=1908555)

22 Odlučivanje uz podršku – promena paradigme

Analiza člana 12. ukazuje da države članice Konven-cije više ne mogu da osobama sa teškoćama (invalidi-tetom) uskraćuju pravo da ostvaruju svoju poslovnu sposobnost. Takođe, član 12. ukazuje na to da se oso-bama koje imaju poteškoća u razumevanju opcija, ko-munikaciji i/ili činjenju sopstvenog izbora prvenstve-no mora pružiti pomoć da donose odluke, odnosno da ostvaruju svoju poslovnu sposobnost. To je ogro-

mna razlika u odnosu na dosadašnju praksu progla-šavanja osobe duševno ili mentalno nesposobnom, te oduzimanja poslovne sposobnosti. Član 12. ne definiše tačno kakve vrste podrške država treba da ponudi, ali ostavlja prostor za osmišljavanje različitih usluga koje bi uključile i podršku osobi da svoju volju, ukoliko ne komunicira na uobičajeni način (ne govori), izrazi na drugačiji način.

Član 12. Ravnopravnost pred zakonom17

1. Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da osobe sa invaliditetom imaju pravo da svugde budu priznate pred zakonom, kao i druga lica.

2. Države strane ugovornice priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet18 rav-nopravno sa drugima u svim aspektima života.

3. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omo-gućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihovog pravnog kapaciteta.

4. Države strane ugovornice će obezbediti da se svim merama, koje se odnose na ostvarivanje prav-nog kapaciteta, pruže odgovarajuće i efikasne garancije radi sprečavanja zloupotrebe shodno me-đunarodnom pravu koje se odnosi na ljudska prava. Takve garancije obezbediće da se merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta poštuju prava, volja i prioriteti odnosne osobe, kao i da ne dođe do sukoba interesa i neprimerenog uticaja, da budu proporcionalne i prilagođene okolnostima odnosne osobe, u najkraćem mogućem trajanju i da podležu redovnom preispitiva-nju nadležnog nezavisnog i nepristrasnog organa ili sudskog tela. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose.

5. Shodno odredbama ovog člana, države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće i efikasne mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedila jednaka prava da budu vlasnici imovine ili da je nasleđuju, da kontrolišu svoje finansije i da imaju ravnopravan pristup bankarskim krediti-ma, hipotekarnim zajmovima i drugim oblicima finansijskog kreditiranja, kao i da osobe sa inva-liditetom ne budu lišene svoje imovine nečijom samovoljom.

17 „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br.42/2009, Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (http://www.ljudskaprava.gov.rs/sl/konvencije/konvencija-un-o-pravima-osoba-sa-invaliditetom)

18 U prevodu na srpski jezik korišćen je bukvalan prevod termina „legal capacity“ – pravni kapacitet, ali se stručna javnost složila da je ispravan termin „poslovna sposobnost“, imajući u vidu smisao odredbe i pozitivno zakonodavstvo Srbije.

23Odlučivanje uz podršku – promena paradigme

Kome je podrška potrebna?Svakome od nas ponekad zatreba pomoć drugih oso-ba kada treba da donesemo neku odluku. Na primer, kada odlučujemo koji ćemo fakultet upisati ili kada i kako kupiti stan, često se savetujemo sa bliskim članovima porodice, prijateljima i stručnjacima – na primer, u ovom slučaju sa profesorima, odnosno stručnjacima za finansije i nekretnine. Ali, i kada re-šavamo neke manje nedoumice, kao što su kako da provedemo vikend ili koji komad odeće da kupimo, običajeno se konsultujemo sa nekim iz bliske okoline – partnerom, prijateljem, prodavcem. Iako ih nećemo uvek nužno poslušati, znače nam njihovo mišljenje i dodatne informacije. Što su odluke složenije i važnije, to ćemo im posvetiti više vremena i pouzdati se u in-formacije i savete koje dobijemo od šireg kruga ljudi. Ovo važi kako za profesionalne i finansijske odluke, tako i za odluke lične prirode. No, bez obzira na informacije i pomoć koju dobije-mo kada o nečemu odlučujemo, ponekad donesemo odluku koja nije za nas najpovoljnija, ili je možda pot-puno nepovoljna. Svi imamo iskustvo donošenja tako-zvanih „loših“ odluka, koje bismo danas promenili da možemo. No, možda ih i ne bismo promenili jer nam je i ovo iskustvo dragoceno pošto smo svesni da su nas i „loše“ odluke učinile osobama koje smo danas. Sloboda donošenja odluka upravo podrazumeva i slo-bodu da činimo greške i učimo na vlastitom iskustvu.Dakle, svi mi u svom životu koristimo model odluči-vanja uz podršku – svi tražimo i dobijamo podršku kada o nečemu odlučujemo, ali i povremeno grešimo,

tj. donosimo „loše“ odluke. S obzirom da ono što važi za svako ljudsko biće, važi i za osobe s intelektualnim ili psihosocijalnim teškoćama, tako i filozofija dono-šenja odluka podrazumeva princip dobijanja potreb-ne podrške i princip slobode preuduzimanja rizika. Ovakvo sagledavanje procesa odlučivanja pokazuje da niko od nas ne donosi odluke u vakuumu i dovo-di u pitanje paternalistički i preterano zaštitnički stav društva prema osobama sa intelektualnim ili psihoso-cijalnim teškoćama.

Da li je odlučivanje uz podršku baš za svakoga?Izuzetno je bitno prepoznati da i osobe s najvišim stepenom teškoća imaju jednako pravo na podršku u odlučivanju. Ovo je izričito navedeno u preambu-li Konvencije koja ističe: „Potrebu da se promovišu i zaštite ljudska prava svih osoba sa invaliditetom, uključujući i one kojima je potrebna intenzivnija po-drška.“19

Mnogi ljudi koriste neformalne oblike komunikaci-je koji su za njih jedinstveni i oni tada u veliko meri zavise od ljudi koji ih dobro poznaju i razumeju. Izu-zetno je važno da se prepozna i zabeleži jedinstveni stil komunikacije koji osoba koristi kako bi se osigu-ralo da i drugi ljudi mogu da razumeju želje i potrebe te osobe i da, shodno tome, osmisle oblike podrške uz koje ćemo, vremenom, poboljšavati razumevanje ovih sugrađana čije iskaze i namere u ovom trenutku ne možemo da razumemo.

19 Preambula Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, paragraf (j).

24 Odlučivanje uz podršku – promena paradigme

Moguće je da će se ipak naći osobe sa kojima nećemo uspeti uspostaviti bilo kakav oblik komunikacije upr-kos naporima da razumemo njihove izbore i namere. No, to ne znači da je ovakvo stanje trajno i da one nemaju potencijal da iskažu svoju volju. Ovo su često osobe koje uglavnom imaju celoživot-no iskustvo izolovanosti od društva koje nije poka-zivalo nikakav interes za njih, niti je od njih imalo ikakva očekivanja. Neke od ovih osoba su smeštene u ustanovama, daleko od društva, a neke su u svojim domovima, jednako izolovane od sveta, bez ikakvog obrazovanja i usluga podrške. U ovom kontekstu, bitno je da se započne sa radom na stvaranju uslova za život u zajednici – bilo da to podrazumeva prela-zak iz institucije u zajednicu ili osmišljavanje usluga podrške za život osoba koje već žive u krugu svojih porodica. Iskustvo država koje su kroz ovaj proces prošle govori da je doprinos stvaranju društvenog „kapitala“, odnosno društvenih veza i odnosa, klju-čan za ove osobe, jer upravo kroz odnose sa drugima svi mi učimo da oblikujemo, ali i da iskazujemo svoje želje i sklonosti.Ipak, bitno je da ponovo istaknemo da ni u ovom slučaju ne postoji potreba da se osoba liši poslovne sposobnosti, već postoji potreba za intenzivnom po-drškom okoline. Za sada, u ovakvim slučajevima – dok se ne razviju dugoročni različiti oblici podrške i dok se i osobe sa najsloženijim teškoćama ne osnaže dovoljno da mogu iskazivati svoje namere, možda je najprimerenije pristupiti razmatranju „najboljeg in-teresa“ kako bismo, na osnovu ranijeg iskustva, za-ključili koje bi želje osoba imala kada bismo mogli da je razumemo.

Ipak, prvo moramo definisati šta tačno predstavlja „najbolji interes“. Do sada se „najbolji interes“ pri-hvatao „zdravo za gotovo“, što je često vodilo meša-nju interesa same osobe i osobe koja u njeno ime odlučuje. Čak i kada mislimo da je neka naša odluka najbolja za drugoga, jer nam je iskreno stalo i želimo mu/joj sve najbolje, to ne mora biti tako. Vrlo često postoje različite ideje o tome šta predstavlja najbolji interes za nekoga i ove ideje često mogu biti suprot-stavljene. I zaista, odlučivanje za nekoga nije jedno-stavno ukoliko imamo nameru da donesemo odluku koja je najbolja za tu osobu. Objektivan test za „naj-bolji interes“, čiji primer možemo naći u engleskom zakonu, ne bi razrešio sve naše nedoumice, ali bi nam umnogome olakšao jer uvodi proceduru i listu prema kojoj se proverava da li su ispoštovani svi uslovi za donošenje prave odluke. Ovaj test, odnosno procedu-ra, treba da se koristi pri svakom donošenju odluke za drugu osobu. Napominjemo da se donošenje odlu-ka za drugu osobu mora koristiti samo u izuzetnim okolnostima kada su iscrpljeni svi drugi pokušaji ra-zumevanja želja i sklonosti osobe i to za pojedinačne odluke i ograničeni vremenski period.Pomenuti primer testa definiše sedam koraka za određivanje najboljeg interesa:

1. Da li je verovatno da će osoba povratiti men-talnu sposobnost? Drugim rečima, da li je bolje da se sa donošenjem odluke sačeka dok osoba ne povrati sposobnost?

2. Ohrabriti i omogućiti osobu da učestvuje u odluci. Ovo u najmanju ruku podrazumeva da osoba bude prisutna dok se raspravlja o odluci.

3. Uzeti u obzir prošle i sadašnje emocije koje je osoba imala i ima u odnosu na ovu odluku.

25Odlučivanje uz podršku – promena paradigme

Odluka se uvek mora voditi bilo prošlim ili tre-nutnim emocijama i sklonostima osobe.

4. Da li se odluka tiče medicinskog tretmana koji održava osobu u životu? Ni u kom slučaju odlu-ke koje se tiču života osobe ne smeju biti motivi-sane našim mišljenjem o kvalitetu njenog života.

5. Voditi se principima jednakosti i nediskrimi-nacije. Odluke ne smeju biti motivisane našim pretpostavkama o tome šta je za osobu najbolje s obzirom na njeno starosno doba, invaliditet, izgled ili neku drugu karakteristiku.

6. Uzeti u obzir sve relevantne okolnosti. Treba razmotriti sve rizike i koristi, pozitivne rezultate i sve faktore koji mogu uticati na odluku.

7. Uzeti u obzir mišljenje drugih. Uvek je potreb-no proveriti mišljenje porodice ili rodbine, pri-jatelja, lekara ili socijalnog radnika. Kada su, na primer, u pitanju velike odluke vezane za medi-cinski tretman ili mesto življenja, mora se kon-sultovati i nezavisni zastupnik.

Mere zaštite i kako osigurati da se podrška ne pretvori u zamensko odlučivanjePriznavanje autonomije osobama sa invaliditetom ne nailazi na razumevanje donosioca odluka jer nas du-boko ukorenjeni paternalistički stav navodi da u prvi plan postavljamo zaštitu osobe sa smetnjama od po-sledica loših odluka i postupanja. Međutim, potrebno je razjasniti od koga, ili od čega je osobama sa teško-ćama zaštita zaista potrebna.

Bitno je shvatiti da se ne smeju poistovećivati pruža-nje podrške i zaštita od nesavesnih postupaka drugih. Umesto da se samoj osobi uskraćuje pravo da odlu-čuje, zaštitne mere bi trebalo usmeriti na pružaoce podrške i na taj način osigurati da ne prekorače svoja ovlašćenja. Sprovođenje ovih zaštitnih mera je klju-čan korak u sprečavanju toga da se pružanje podrške ne pretovri u zamensko odlučivanje. Podrška će, uko-liko je pravilno pružena, upravo imati ulogu zaštite. Na primer, asistent (pružalac podrške) će zaštitnu ulogu vršiti kroz informisanje osobe o mogućim is-hodima raznih odluka, jednostavnim pružanjem in-formacija i svojom dostupnošću. Naravno, ne treba zanemariti činjenicu da, usled svog osetljivog položaja, osobe sa teškoćama mogu postati žrtve iskorišćivanja ili zlostavljanja. Stoga je nephod-no uspostaviti određeni broj mera kako bi se sprečili ili otklonili svi oblici mogućeg fizičkog, emotivnog ili finansijskog zlostavljanja ili zanemarivanja. U takvim slučajevima moraju se primenjivati stroge mere i me-hanizmi zaštite. Zaštita od zlonamernih trećih lica, ili njihovih postupaka, prvenstveno se treba organizova-ti kroz definisanje krivične odgovornosti, promovisa-nje i pružanje adekvatne podrške, tako da osobe koji-ma je ista potrebna, u svakom trenutku imaju osobe i institucije od poverenja kojima se mogu obratiti.

27

Često se može čuti da na svetu ne postoji ni jedna dr-žava koja je uspostavila sistem za podršku koji je u pot-punosti usaglašen sa Konvencijom (neretko donosioci odluka na ovaj način žele da se ograde od obaveza koje su preuzeli u nameri da diskreditiraju model donoše-nja odluka uz podršku). Ipak, to je istina, jer Konven-cija zahteva velika odstupanja u tretmanu osoba sa teš-koćama od dosadašnje prakse. Međutim, iako ni jedna država zasad nije u potpu-nosti ispunila obveze prema Konvenciji – članu 12, dobra praksa je itekako prisutna u broju zemalja koje su prepoznale štetnost zamenskog odlučivanja, od-nosno starateljstva. Postoji više sistema u svetu koji omogućavaju ljudima kojima je potrebna pomoć pri odlučivanju da tu pomoć i dobiju. Naime, podrška se može organizovati na različite načine. Ovde navodi-mo samo neke od najpoznatijih primera dobre prakse u oblasti odlučivanja uz podršku.

Švedska20

Skåne je najjužnija provincija u Švedskoj. Ova pro-vincija ima uspostavljen sistem ličnog ombudsmana.

Najveći broj ličnih ombudsmana u Skåne-u zapošlja-va nevladina organizacija PO-Skåne, koju vodi udru-ženje korisnika usluga mentalnog zdravlja (Swedish National Association for Social and Mental Health – RSMH), te udruženje porodica (Schizophrenia Fe-llowship Association – IFS). Organizaciju PO-Skåne u potpunosti kontrolišu korisnici usluga mentalnog zdravlja, a lični/e ombudsmani/ke rade prema smer-nicama klijenata. Neki od primera ovih smernica su:▶ Lični ombudsman/ka nema kancelarijsko radno

vreme od ponedeljka do petka, kao što to ima veći-na pružatelja usluga. Radno vreme je sedam dana u nedelji i 24 sata a lični ombudsmani moraju biti na raspolaganju tokom svih ovih sati. Tako, ne samo da problemi njihovih klijenata nisu ograničeni na redovno kancelarijsko vreme, već je u nekim sluča-jevima lakše ili pogodnije određene ljude kontakti-rati u večernjim satima ili za vreme vikenda. Lični ombudsmani imaju 40-satnu radnu nedelju i svake nedelje fleksibilno radno vreme koje usklađuju sa potrebama i željama svojih klijenata/tkinja.

▶ Lični ombudsman/ka nema kancelarijski prostor jer je kancelarija simbol moći. Oni rade od kuće uz

Primeri dobre prakse

20 izvor: www.po-skane.org

28 Primeri dobre prakse

pomoć telefona i interneta i sa svojim klijentima/kinjama se susreću u svom domu ili na neutralnim mestima u gradu.

▶ Lični ombudsman/ka radi prema „modelu razvi-janja odnosa“ („relation-model“). Kako su mnogi klijenti sumnjičavi, nepoverljivi, neprijateljski ras-poženi ili nepristupačni iz drugih razloga, lični om-budsman/ka ponekad mora izaći iz ustaljenog rada da bi ih mogao naći i dopreti do njih. Da bi došli do klijenta, lični ombudsmni/ke treba da: 1. uspo-stave kontakt; 2. razviju komunikaciju; 3. uspostave vezu; 4. započnu dijalog; 5. preuzmu instrukcije od klijenta. Za ostvarivanje svakog od ovih koraka ne-kada je potrebno dosta vremena, a u nekim slučaje-vima mesecima traje samo uspostavljanje kontakta.

▶ Ne postoje birokratske ili formalne procedure za dobijanje ličnog/e ombudsmana/ke od strane PO-Skåne.

▶ Lični ombudsman/ka treba da je u mogućnosti da podržava klijente u različitim životnim situa-cijama i oblastima. Sudeći po iskustvu PO-Skåne, prvi prioriteti klijenata obično nisu stanovanje ili zapošljavanje, već egzistencijalniji problemi – pi-tanja poput „Zašto bih uopšte živela/o?“, „Zašto je moj život postao život mentalnog pacijenta/kinje?“, „Da li ima nade za promenu?“. Lični ombudsman/ka mora biti u mogućnosti da provede mnogo vre-mena slušajući i razgovarajući sa svojim klijentima o problemima ove vrste.

▶ Lični ombudsman/ka treba da je vešt/a u zagovara-nju prava svojih klijenata pred različitim državnim organima i sudom. Svi zaposleni imaju diplomu

univerziteta ili neke visoke škole. Uglavom su to iskusni socijalni radnici.

▶ Klijenti treba da imaju pravo da budu anonimni pred vlastima. Ako klijent/kinja ne želi da njen/nje-gov lični ombudsman ikome kaže kako on/ona ima ličnog/u ombudsman/ku, tada to mora biti ispo-štovano. PO-Skåne finansira lokalna zajednica, ali ugovor naglašava da lični/a ombudsman/ka može lokalnoj zajednici uskratiti lične informacije o kli-jentu, uključujući ime klijenta.

Ujedinjeno Kraljevstvo / Mreža krugova21 Circles Network je britanska nacionalna organi-zacija osnovana 1994. godine, koja funkcioniše na volonterskoj bazi. Ciljevi organizacije su izgradnja inkluzivnih zajednica kojima svako može pripadati bez obzira na svoje sposobnosti, poreklo ili kulturu i čijim ciljevima i dobrobiti svako može značajno do-prinositi uz odgovarajuću podršku za decu, mlade i odrasle osobe.Ideja kruga podrške je rođena u Kanadi, proširila se prilično brzo kroz severnu Ameriku, a sredinom 1980-ih se razvila i u Ujedinjenom Kraljevstvu. Krug podrške, koji se ponekad zove i „krug prijatelja“, čini grupa ljudi koji se na redovnoj bazi sastaju da bi po-mogli nekome da ostvari svoje privatne životne cilje-ve. Krug radi kao zajednica oko te osobe („fokus oso-ba“) koja je, iz bilo kakvog razloga, u nemogućnosti da samostalno ostvari u životu ono što želi i koja od-lučuje da druge zamoli za pomoć. Fokus osoba vodi

21 (Circles Network; izvor http://www.circlesnetwork.org.uk).

29Primeri dobre prakse

proces i odlučuje ne samo o tome ko će biti pozvan u Krug, nego i o pravcu kretanja energije Kruga. Članovi Kruga, koji podrazumevaju porodicu, pri-jatelje i druge članove lokalne zajednice obično nisu plaćeni za ovaj angažman. Oni su uključeni jer im je stalo do fokus osobe i žele da posvete svoje vreme i energiju da bi joj pomogli da prevaziđe prepreke i povećaju joj mogućnosti. Iako su ciljevi fokus oso-be glavni pogon u svemu što Krug čini, odnos ipak nije jednosmeran. Članovi Kruga uglavnom imaju raznovrsne talente, stručnosti i interese, te se mogu otvoriti nove mogućnosti koje prethodno nisu bile ni razmatrane. Zbog ovoga je vrlo važna funkcija Kruga redovno dorađivanje planova na osnovu kojih radi kako bi se osiguralo da članovi ostanu odani ciljevima koje bi fokus osoba uistinu želela da ostvari. Krug nije usluga ili instrument koji se može prime-niti samo na određenu grupu ljudi, na primer osobe sa intelektualnim teškoćama ili osobe sa psihosoci-jalnim teškoćama. Poenta krugova je da da se ljudi koji dobijaju podršku vide kao individue koje osećaju da im je potrebna pomoć da bi preuzeli više kontrole nad sopstvenim životom. Krug koji je valjano vođen deluje osnažujuće na sve koji su uključeni i za razliku od mnogih uslužnih sistema, ne pojačava zavisnost primatelja usluga.Rad krugova podrške se temelji na vrednostima in-kluzije i kroz uspostavljanje krugova podrške, podrš-ku su primile stotine ljudi sa teškoćama širom Ujedi-njenog Kraljevstva. Neke lokalne vlasti nude pomoć pri uspostavljanju krugova podrške.

Mencap22

U Engleskoj i Velsu na snazi je Zakon o mentalnoj sposobnosti iz 2005. godine (Mental Capacity Act 2005) koji od svih profesionalaca zahteva da se kon-sultuju sa članovima porodice osobe sa intelektual-nim teškoćama ili osobe sa psihosocijalnim teškoća-ma kada osobi nedostaje „mentalna sposobnost“ da neke odluke donese sama. Zakon se ipak vodi prin-cipom „najboljeg interesa“ (dakle zamenskog odlu-čivanja) koji se primenjuje za osobe sa najsloženijim teškoćama, ali takođe zahteva da se ovim osobama pomaže da preuzmu najviši mogući stepen kontrole nad svojim životom. Osnovno pitanje za pružaoce podrške, bilo da je to pružalac iz porodične okoline ili profesionalac jeste: Šta mi može pomoći da uklju-čim samu osobu sa složenim teškoćama u donošenje odluka? Odgovor na ovo pitanje pružaoci mogu pronaći u ra-znim sredstvima kao što su: ▶ Zdravstveni akcioni planovi – Ovaj lični plan objaš-

njava šta je potrebno osobi da bi ostala zdrava i opisuje svakodnevno zdravstveno stanje osobe. Na-braja bilo koju vrstu pomoći i podrške koja je po-trebna u zdravstvenom smislu. Služi prvestveno da bi zdravstvenom osoblju pomogao u proceni zdrav-stvenog stanja osobe i odlučivanja o tretmanu. Sa-držaj može uključivati: opšte zdravlje, ublažavanje bolova, potrebne lekove, mobilnost, stomatološku zaštitu, vid i sluh, higijenske navike i potrebe, ras-položenje i mentalno stanje, vežbe, dijetne i pre-hrambene navike i potrebe.

22 http://www.mencap.org.uk

30 Primeri dobre prakse

▶ Bolnički „pasoši“ – Ovaj dokument sadrži najvaž-nije informacije o tome šta bolničko osoblje treba da zna kako bi tretman (bolničko lečenje) osobe bio što adekvatniji i prijatniji. Sadržaj može uključivati: u kom položaju se osoba oseća prijatno, kako spava, koja joj je podrška potrebna pri hranjenju i drugo. Takođe, dobro je da sadrži i kontakte osoba koje je potrebno konsultovati pri donošenju odluka o tre-tmanu.

▶ Komunikacioni „pasoši“ – Ovaj dokument sadrži najvažnije informacije o tome kako osoba komuni-cira. On predstavlja osobu kao individuu, u različi-tim okolnostima, prikazujući informacije o prošlo-sti i sadašnjosti osobe kako bi se drugima pomoglo da je što bolje razumeju i sa njom razviju efikasnu komunikaciju. Sadržaj može uključivati: savete kako najbolje prići osobi, male stvari koje voli da rade, opise kako osoba izražava sreću, tugu, bol i neudobnost, nezadovoljstvo, uznemirenost. Tako-đe, potrebno je uključiti informacije o eventualnim komunikacijskim pomagalima i kako se ona kori-ste. Fotografije i video zapisi mogu poslužiti kao vredan materijal.

▶ Planovi fokusirani na osobu (person-centered) – Predstavljaju način na koji se izgrađuje zajedničko razumevanje osobe i njenog života, te olakšava oso-bi da postane deo svoje zajednice. U ovom planira-nju fokus je naravno na osobi, a profesionalci imaju ulogu pružalaca podrške. Planiranje je usmereno na talente, na to u čemu je osoba dobra i uspešna, šta voli i koje pozitivne efekte ima na druge. Planovi

mogu biti različiti – od kratkih jednostranih profila koji daju sažeti pregled toga ko je neka osoba, pa sve do složenih dokumenata koji daju uvid u to koji su nečji ciljevi i snovi. Fotografije, video zapisi, mu-zika, filmovi ili razni predmeti mogu poslužiti kao vredan materijal.

Uobičajeno je, i najkorisnije, da krugovi podrške rade na izradi ovih alata.

KanadaKanadski zakoni su značajno napredovali u smeru promovisanja autonomije osoba sa invaliditetom. U tome je veliku ulogu imao i Ustavni sud, koji je nizom pozitivnih rešenja za autonomiju osoba sa intelektu-alnim i psihosocijalnim tešćama, podstakao sistem na promene.Ustavni sud je prilikom donošenja presude potvr-dio da: „Osoba može biti sposobna da donese neku osnovnu odluku, a [u isto vreme] ne mora biti spo-sobna da donese neku složenu i tešku odluku“. U drugom slučaju, sud je rekao da činjenica da je neko doneo odluku koju drugi smatraju budalastom, društveno neprihvatljivom ili rizičnom, ne znači da je ta odluka donesena nekompetetno. Uz to, izrazio je i da „pravo na to da se bude budalast predstavlja deo života u slobodnom i demokratskom društvu“23, te da je zajedno sa pravom na svesno preduzimanje rizika povezano sa dostojanstvom svake osobe. Sa-mim tim, država se ne sme umešati ni u jedno od ovih prava.

23 Koch (Re) (1997), 33 O.R. (3d) 485 (Gen. Div.).

31Primeri dobre prakse

(Britanska Kolumbija: Reprezentacioni sporazumi)24 Ovo je samo jedan od mogućih oblika podrške koji je uglavnom namenjen osobama sa psihosocijalnim teškoćama, pošto je za njih karakteristično povre-meno stanje krize tokom koje mogu imati umanjenu sposobnost. Takođe, njihova sposobnost donošenja odluka se može znatno razlikovati tokom različitih vremenskih perioda. Zakon o reprezentacionim sporazumima Britanske Kolumbije iz 1996. godine služi kao primer dobre prakse u ovoj oblasti. Zakonodavstvo omogućava us-postavljanje sistema koji olakšava odraslim osobama da unapred odlučuju o raznim problemima. Zakon prihvata pretpostavku o sposobnosti osoba sa intelek-tualnim i psihosocijalnim teškoćama. Osobama, koje se inače ne bi smatrale sposobnima prema zakonu o obligacionim odnosima, dozvoljeno je da uđu u re-prezentacione sporazume i da ih menjaju ili opozi-vaju.Odabir reprezentacionih sporazuma zaobilazi sudo-ve. Ovi sporazumi omogućavaju osobi da imenuje nekoga ko će je predstavljati i donositi odluke za nju u različitim aspektima života i pod različitim okol-nostima. Tako zakon, na priemr, definiše oblast lič-nog staranja o odrasloj osobi (adult’s personal care), što uključuje redovno upravljanje finansijama koje je podložno zakonskoj regulativi. To može uključivati i plaćanje računa, deponovanje penzije i ostalih pri-hoda, kupovinu hrane, smeštaja i ostalih usluga koje

su neophodne za ličnu negu. Takođe obuhvata veće i manje odluke o zdravstvenom stanju, pribavljanje pravnih usluga itd. Odrasla osoba sama odlučuje kakva podrška, i u kojim oblastima, joj je potrebna. Zakon dalje definiše test za „nesposobnost“ prema standardnim odredbama. Test zahteva razmatranje sledećeg:▶ Da li osoba izražava želju da ima predstavnika koji

bi joj pomogao/la da donese ili prestane da donosi odluke?

▶ Da li osoba može da izrazi želje i sklonosti i da li može da iskaže znake potvrđivanja/odobravanja ili neodobravanja drugih?

▶ Da li je osoba svesna da izrada reprezentacionog sporazuma ili izmena ili opozivanje bilo kog njego-vog dela znači da bi predstavnik mogao da donosi ili da prestane da donosi odluke koje mogu imati uticaja na osobu?

▶ Da li osoba ima odnos poverenja sa osobom koja ga/je predstavlja?

24 British Columbia Representation Agreements, http://www.bclaws.ca/EPLibraries/bclaws_new/document/ID/freeside/00_96405_01

33

Ova publikacija je pružila pregled trenutnog za-konskog okvira u Srbiji koji definiše poslovnu spo-sobnost (uključujući oduzimanje i vraćanje iste) i starateljstvo kao trenutno važeći model definisanja funkcionalnosti osoba sa intelektualnim i psiho-socijalnim teškoćama. Takođe smo, uz objašnjenje osnova koji zahteva menjanje ovog sistema, prika-zali neke od uspešnijih alternativnih modela koji se primenjuju u svetu. Odlučivanje uz podršku predstavlja model koji je neminovna budućnost u odnosu države i društva prema osobama sa teškoćama. On prepoznaje auto-nomnost, individualnost i dostojanstvo ovih osoba. Bez mogućnosti da donosi odluke o svom životu, uz potrebnu podršku, nijedna osoba neće moći da bude samostalna, da raste i napreduje. Publikacija poka-zuje da se promena mora dogoditi i zbog normativ-nih zahteva, koje postavlja međunarodno ljudsko pravo, ali i sa filozofskog stanovišta koji ukazuju na to su u upotrebi dvostruki standardi prilikom utvr-đivanja sposobnosti osoba sa određenim teškoćama u odnosu na osobe bez teškoća. Ova praksa bi se mogla okarakterisati kao diskriminišuća, te je i to jedan od bitnih razloga za promenu.

Treba istaći da nedovoljno poznavanje alternativnih modela od strane državnih institucija i donositelja odluka ne može biti izgovor za održavanje sistema koji kao ishod ima kontinuirano kršenje prava oso-ba sa invaliditetom. Već postoji neformalna podrška koju prima najveći broj ljudi. Porodica i bliske osobe vrlo često pružaju podršku i takoreći, već primenjuju model odlučivanja uz podršku, a da toga nisu ni sve-sni. Potrebno je da država prepozna njihovu ulogu u životu osoba sa invaliditetom, te osigura da imaju pri-stup servisima koji će im pružiti znanja i veštine koje će im pomoći da u potpunosti odigraju ulogu osnaži-vača člana porodice. Dakle, ono što je potrebno uči-niti na planu razvoja sistema podrške jeste upotpuniti neformalnu podršku zakonskom regulativom, uvesti zaštitne mehanizme, omogućiti dobijanje dodatne podrške (onima kod kojih je izostala u potpunosti), kontinuirano širiti svest o alternativnim modelima, te obučiti ljude na svim nivoima o modelu pružanja podrške u odlučivanju. Sa druge strane, takođe je po-trebno zaustaviti praksu oduzimanja poslovne spo-sobnosti i raditi na postupnom iskorenjivanju modela zamenskog odlučivanja.

Zaključak

34 Zaključak

Zaštita ranjivih osoba može se pružiti bez pravnih re-strikcija kojima ljudi ostaju bez svojih osnovnih pra-va, i to prvenstveno kroz podršku koja će se postupno razvijati i upoznavanje individualnih potreba. Stvara-nje formalnih i neformalnih društvenih mreža, kao i adekvatni monitoring pružalaca usluga, služiće kao prevencija zloupotrebe ili drugih štetnih postupaka.

35

Praktični primeri pružanja podrške u odlučivanju25

1. KomunikacijaKomunikacija nije samo verbalna. Štaviše, značajniji deo komunikacije od drugih ljudi dobijamo never-balnim putem. Tako, sama činjenica da neko kome pružamo podršku ne govori, nikako ne znači da ne možemo prepoznati namere i interese osobe, a ponaj-manje znači da osoba zbog toga treba biti okarakte-risana kao nesposobna. Da bismo zaista razumeli šta osoba želi da nam saopšti, ključno je da zaista i želimo da je razumemo. Razumevanje osobe koja ima teškoće u komunikaci-ji često zahteva posebne veštine. Mnogi ljudi koriste neformalne stilove komunikacije koji su jedinstveni za njih. Zbog toga su u velikoj meri usmereni na oso-be koje ih mogu dobro razumeti. Prvi korak u pru-žanju podrške svakako je razumevanje jedinstvenog načina komunikacije osobe kojoj pružamo podršku.

Vešta komunikacija sadrži sledeće elemente:

Slušaj zvukove i povike, a tek onda reči. Ponekad je lakše razumeti ton, nego reči

Gledaj izraze lica i gestove

Obrati pažnju na druge ljude

Razmenjuj naizmenično učestvuj sa osobom u iskazivanju zvukova, pokreta i reči

Interesuj se za komunikaciju

Primer:Ana je devojka koja ne komunicira verbalno, već ko-risti zvukove i gestove da bi se izrazila. Okružena je članovima porodice, prijateljima i profesionalnim (plaćenim) pružateljem podrške.Nakon nekog vremena, Ana je počela da pokazuje stres i anksioznost. Osobe koje čine njen krug podrške

25 Izrađeno po uzoru na principe sadržane u Zakonu o mentalnoj sposobnosti koji je na snazi u Engleskoj i Velsu (Mental Capacity Act, 2005), izvor: http://www.paradigm-uk.org/articles/Supported_Decision_Making_Book/2941/42.aspx

Prilog

36 Prilog

postale su zabrinute jer nisu uspevale da razumeju za-što se to događa. U međusobnim razgovorima shvatili su da svaka individualna osoba bliska Ani različito tumači i različito reaguje na njene iskaze. To je znači-lo da je Ana tokom nedelju dana komunicirala sa 16

različitih osoba od kojih je svaka različito reagovala na njene potrebe. Za Anu je to značilo da je sva njena komunikacija izgubila značaj. Anin krug je odlučio da se svi sastanu i razmene informacije o svom razu-mevanju Anine komunikacije.

Kada / u kojoj situaciji Ana radi ovo Mi mislimo da to znači Trebamo napraviti ovo

Bilo kada Uhvati te za ruku ili za odeću i smeje se

Želi zagrljaj i inicira neku zabavu

Podržati Anu, omogućiti joj da stavi ruku oko nas i ponuditi joj neku zabavnu

aktivnost

Bilo kada Počne da viče i stvara visokofrekventne

zvukove. Može početi da čupa svoju kosu

Uzrujana je ili nervozna Prekinuti to što Ana radi, uhvatiti je za ruku i umirujućim tonom joj

objasniti joj šta se događa

Kada Kada želimo da Ana zna ili napravi ovo Trebamo reći ili napraviti ovo

Vikendom Kada želimo da Ana zna da joj dolazi majka

Pokazati joj fotografiju majke i reći „mama dolazi“

Petkom naveče Kada želimo da Ana zna da dolazi prijateljica Sonja da je odvede u kafić

Pokazati joj fotografiju Sonje i šolju kafe i reći „Sonja dolazi“

37Prilog

2. OdnosiSvi imamo važne i manje važne odnose sa ljudima iz svoje okoline. Kada donosimo odluke, oni nam mogu ponuditi svoje mišljenje i razumevanje i pomoći nam da donesemo važnu odluku. Kada su u pitanju ljudi kojima pružamo podršku, vrlo je bitno da prepozna-mo ko su važne osobe u njihovom životu, te da ih uključimo u krug podrške, bilo da je on formalan ili neformalan.

Primer:Milan mora da donese odluku o promeni mesta živ-ljenja. Njegovi pružaoci podrške pomogli su mu da definiše svoj krug podrške tako što su koristili fotografije bli-skih ljudi i crtež koncentričnih krugova. Nakon toga, provodili su vreme s Milanom istražu-jući koga od njih bi on voleo da uključi u donošenje ove odluke.

Milan je izabrao: Mariju – svoju bratanicu/nećakuMarka – svog brata, jednu od najbitnijih

osoba u njegovom životuIvana – svog pružatelja podrške i prijatelja

Ove tri osobe su zajedno sa Milanom razmotrile različite opcije koje su mu na raspolaganju. Posetili su različite stanove i pomogli mu da donese konačnu odluku o izboru stana u kojem će živeti.

38 Prilog

3. Podrška i procena sposobnostiKada osoba prima podršku, pružalac podrške je od-govoran da istraži sve moguće načine koji mogu da podstaknu osobu da odluči za sebe. Uvek treba da se upitamo da li smo dali sve od sebe da osoba koju podržavamo donese odluku ili iskaže svoje želje. Pi-tanja koja svaki pružalac podrške treba sebi da po-stavi su:

▶ Da li razumem šta je bitno primatelju podrške pri-likom komunikacije s njom?

▶ Da li sam prava osoba za davanje podrške o ovom pitanju?

▶ Da li su informacije koje dajem primaocu podrške relevantne za ovo pitanje i odluku?

▶ Da li ih predstavljam na način koji primatelj podrške razume?

▶ Da li dajem informacije u pravo vreme i na pravom mestu?

U slučaju kada, uprkos svim ovim preduzetim koraci-ma i naporima, ne uspevamo da dobijemo povratnu informaciju od osobe kojoj pružamo podršku, tek tada

pristupamo proceni mentalne sposobnosti. Kod pro-cene mentalne sposobnosti uvek treba imati na umu:

▶ Da se zasniva isključivo na toj odluci koju treba doneti.

▶ Da je podložna promenama kroz vreme.▶ Da nije povezana sa našom ocenom kvaliteta odluke

koju osoba donosi ili je donela.

Sama procedura procene mentalne sposobnosti tre-ba da je definisana nacionalnim zakonskim okvi-rom. S obzirom na to da u Srbiji zakon ne definiše procenu (sem što kaže da je u sudskom postupku obavljaju veštaci odgovarajuće medicinske struke), za ovu svrhu koristićemo engleski model procene. On može poslužiti kao ilustracija kako se može iz-meniti i sistem procene u Srbiji.Marija je mlada žena koja ima ograničen opseg ko-munikacijskih veština. Marijina sestra primetila je da se Marija u zadnje vreme ponaša drugačije, da je razdražljiva i neraspoložena. Njena sestra je po-mislila da bi joj prijao kratak odmor i promena sre-dine, te je započela postupak istraživanja Marijinog mišljenja o ovoj ideji.

39Prilog

Nikola živi sa još tri osobe. Za Nikolu drugi misle da je sklon tome da previše popije jer gotovo svake večeri popije skoro četiri limenke piva. Kada se na-pije, Nikola ponekad zna da bude nepristojan prema svojim cimerima i pružatelju podrške tako što ulazi u tuđe sobe bez dopuštanja i ponaša se agresivno. Pone-

kad, nakon takvih noći, Nikola ne može da ustane na vreme za posao što rezultuje značajnim brojem isko-rišćenih slobodnih dana. Nikolin krug podrške misli kako on ne bi trebalo toliko da pije i sastali su se da istraže njegovu sposobnost razumevanja odluka koje donosi.

Istraživanje mentalne sposobnosti Primer Marije

Koja je odluka u pitanju? Da li potrošiti 20.000 RSD na produženi vikend-odmor u Crnoj Gori?

Ko je uključen u odluku? Marijina sestra i Marijina plaćena asistentkinja.

Kada je prezentovan izbor ili odluka Mariji? U ponedeljak 23. aprila 2012. i u sredu 25. aprila 2012. i to predveče kada nije bilo drugih ljudi u okolini.

Na koji način su informacije prezentovane? Koristeći fotografije sa Marijinog prošlog odmora, pokazujući video s odmora, pričajući joj šta bi sve ovaj odmor uključio.

Kako smo istražili Marijino razumevanje? Prema Marijinom komunikacijskom planu – ona nije pokazivala ni „da“ ni „ne“.

Kako smo istražili Marijino razmatranje dobrih i loših strana odluke?

Marija nije prema svom komunikacijskom planu ukazivala ni na jedan od ovih izbora.

Kako nam je Marija ukazala na svoju odluku? Marija nije indikovala svoju odluku.

Koji je rezultat testa mentalne sposobnosti? Marija trenutno nema sposobnost da donese ovu odluku.

Kada ćemo ponoviti test? Sada ćemo započeti proces odlučivanja u najboljem interesu. Ovaj proces ćemo ponoviti pre sledećeg odmora.

40 Prilog

Istraživanje mentalne sposobnosti Primer Nikole

Koja je odluka u pitanju? Odluka je da li da pije 4 limenke piva svake večeri.

Ko je uključen u odluku? Nikola, Marko (Nikolin dugogodišnji prijatelj) i Milica (Nikolina pružateljka podrške).

Kada je prezentovan izbor ili odluka Nikoli? U subotu poslepodne. Nikola je odabrao da se razgovor održi u njegovoj sobi, tako da njegovi cimeri ne čuju diskusiju.

Na koji način su informacije prezentovane? Pričali smo o Nikolinoj navici pijenja. Diskutovali smo o dobrim stranama i rizicima, crtajući ih (skicirajući) na komadu papira. Nikola je doprineo diskusiji i konačnoj listi.

Kako smo istražili Nikolino razumevanje? Nikola je jasno dao do znanja da su mu poznati rizici i koristi ovog ponašanja.

Kako smo istražili Nikolino ocenjivanje dobrih i loših strana odluke?

Prema Nikolinom rečima „Kada mnogo pijem osećam se loše i znam da ljudi mogu da se razbole ako puno piju. Ja sam odrastao čovek i želim da pijem – moj tata je pio i niko mu nije rekao da ne sme.“ Takođe je rekao da bi u slučaju da izgubi posao, tražio drugi posao čije bi radno vreme počinjalo kasnije.

Kako nam je Nikola ukazao na svoju odluku? Nikola je bio jasan da svoj novac želi da troši na piće i da želi da nastavi sa ovom navikom kao i do sada.

Koji je rezultat testa mentalne sposobnosti? Nikola je sposoban da donese ovu odluku.

Kada ćemo ponoviti test? Nećemo ponoviti ovaj postupak.

41Prilog

4. Odlučivanje „u najboljem interesu“Ako je ustanovljeno da osoba trenutno nema sposob-nost da donese određenu odluku (kao Marija u gor-njem primeru), tada pružatelji podrške mogu doneti odluku u ime te osobe. Ovo je zamensko odlučivanje i zove se „odlučivanje u najboljem interesu“. Korake koji se moraju slediti kod ovakve vrste odlučivanja već smo naveli na stranicama 24 i 25. Sada ćemo ih primeniti na Marijin slučaj.

Osoba koja pruža neposrednu podršku Mariji započela je proces tako što je kontaktirala Mari-

jin krug podrške da bi kroz zajedničke sastanke došli do odluke o Marijinom odmoru. Marija je bila deo tima i prisustvovala je svim sastancima. Diskutovali su o tome ko je Marija i šta je čini osobom kakva jeste. Zajedno su istražili značaj-ne događaje u njenom životu. Na primer: prošle godine se Marija odlično provela na izletu u Cr-noj Gori, ali je njena majka skrenula pažnju na to da je Marija pet godina pre toga otišla na put sa cimerkom kada se uznemirila i vratila kući ranije. Grupa je tada procenjivala koje su koristi i rizici ove odluke.

Koja je odluka? Produženi vikend-odmor u

Crnoj Gori.

Ko je Marija? Duhovita

Draga

Ko je sve uključen? Marijina mamaMarijina sestra

Značajni događaji vezani za odluku:▶ Prošle godine se Marija odlično provela

na izletu u Crnoj Gori▶ Pre pet godina Marija je otišla na put sa

cimerkom i tada se uznemirila i ranije vratila kući

▶ Marija voli da isprobava nove stvari.

▶ Marija voli da bude okružena različitim ljudima i prirodom.

▶ Marija može da se uznemiri i poželi da se vrati kući.

Tim je zajedno odlučio da Marija treba da ide na od-mor u Crnu Goru, ali da se osigura dostupan prevoz za njen povratak ukoliko bude želela da se vrati rani-

je. I nakon što je odluka doneta, osobe koje okružuju Mariju nastavile su sa pokušajima da je uključe u pla-niranje i organizaciju puta.

42 Prilog

5. Sporazum o donošenju odlukaPonekad može biti vrlo korisno da se izradi jedin-stven dokument u kome se nalaze sve trenutne vrste odluka koje imaju uticaja na osobu koja prima po-dršku. On služi kao vodič svima koji su na neki način uključeni u život osobe – tako što pomaže kod direk-

tnog donošenja odluka ili kontroliše način na koji se odluke donose. Naravno, ovo je „živi“ dokument koji je podložan stalnim izmenama i doradama. Ispod na-vodimo primer dela sporazuma o donošenju odluka za devojku koja se zove Aleksandra.

Važne odluke o mom životu

Kako se ja moram uključiti?

Ko donosi konačnu odluku?

Kada će se ovo ponovo ispitati?

Kupovina hrane Obeležavanje najdraže hrane. Aleksandra će se pridružiti odlascima u kupovinu. Povremeno će imati priliku da isproba novu hranu ili nove prehrambene proizvode.

Aleksandrina sestra, na osnovu Odluke o „najboljem interesu“ donete 20. aprila 2012.

Na nedeljnoj bazi

Šta radim tokom dana Slikovni prikaz dnevnog rasporeda joj je uvek pri ruci. Ako Aleksandra kaže „ne“ za neku aktivnost, pre ili u toku izvođenja te aktivnosti, njen izbor će se poštovati.

Aleksandra Na godišnjoj bazi

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

347.155(497.11)

ЋИРИЋ Миловановић, Драгана, 1976- Poslovna sposobnost kao osnovno ljudsko pravo : vodič kroz domaću praksu i moguće alternative starateljstvu / [Dragana Ćirić Milovanović, Lea Šimoković]. - Beograd : Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, 2012 (Beograd : Manuarta). - 42 str. : ilustr. ; 21 cm

Podatak o autorkama preuzet iz kolofona. - Tiraž 600. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-88501-04-01. Шимоковић, Леа, 1983- [аутор]a) Пословна способност - Србија b) Лишење пословне способности - СрбијаCOBISS.SR-ID 193232908