Behavioral Consistency, the

Doslednost u ponaanju, homoloka pretpostavka i problemi indukcijeWayne Petherick and Claire Ferguson

Doslednost u ponaanju: teorija da e se poinioci ponaati dosledno izmeu zloina koje ine. Interpersonalna koherencija: vrata doslednosti u ponaanju gde se teoretie da e se poinioci ponaati dosledno izmeu kriminalnog i nekriminalnog ponaanja.

Homoloka pretpostavka: teorija koja navodi da postoji slaganja izmeu ponaanja dva poinioca i njihovih demografskih karakteristika. Problem pouzdanosti: problem indukcije gde profajler nee znati da li se bavi statistikim prosekom ili statistikom anomalijom. Problem relevantnosti: problem indukcije gde relevantnost literature koja se koristi kako bi se dao prosek za reference, nije poznat.

Problem pouzdanosti osobina: problem indukcije gde uproeni opisi osobina se nude kako bi opisali kako e se poinilac ponaati kada se pronae, na osnovu ponaanja poinioca na mestu zloina nekada u prolosti. Problem povezivanja sluaja: problem indukcije gde se povezivanje sluaja zasniva na teoriji o doslednosti ponaanja UVODKrajnji cilj profajlinga je da otkrije glavne karakteristike u ponaanju i linosti kako bi se suzio krug osumnjienih. Zakljuci o karakteristikama poinioca se mogu izvui deduktivno, na osnovu analize posebnog ponaanja poinioca koje je utvreno u okviru odreenog sluaja. Ovo se takoe moe postii induktivno, ukljuujui predvianje zasnovano na izdvajanju proseka poinioca iz grupe podataka (ove metode su date detaljno u Poglavlju 2; videti Petherick &Turvey, 2008a). Kao to je bilo rei, ova dva pristupa ni u kom sluaju nisu jednaka. Pouzdanost i validnost induktivnog profajlinga skoro iskljuivo poiva na dve slabe teorije: doslednost u ponaanju i homoloka pretpostavka. Doslednost u ponaanju postavlja da e isti poinilac uraditi istu stvar tokom vremenskog razdoblja u razliitim prekrajima. Homoloka pretpostavka ukazuje da e, generalno, postojati slinost izmeu razliitih poinilaca koji su poinili sline zloine. Bez mogunosti da se koristi bilo koja od ove dve teorije, poreenje sadanjih poinilaca sa prethodnim poiniocima je u biti uzaludno. Iako neki u okviru profajling zajednice shvataju znaaj ovih teorija za postojei rad na sluaju, mnogi ne. Bilo kako, veina nije svesna njihovih ogranienja. Ovo ima ozbiljne implikacije za legitimnu ulogu induktivnog profajlinga kada se daju istrani ili forenziki zakljuci po pitanju dokaza u vezi sa ponaanjem. Ovo poglavlje daje dubinsku raspravu i o doslednosti u ponaanju i homolokoj pretpostavci, istiui neke od istraivanja koja su bila uraena u toj oblasti. Svrha je da se edukuju studenti i profesionalnci po pitanju ta su ovi koncepti, zato su vani i posledice rada na sluaju u svetlu njihovih ogranienja. Ono izgrauje diskuciju o induktivnim metodama predstavljenim u poglavlju 2. DOSLEDNOST U PONAANJUU biti postoje dva tipa doslednosti koji su vani za prmenu znanja u profajlingu. Prvi je da e poinilac pokazati doslednost izmeu svojih kriminalnih i nekriminalnih dela. Ovo se naziva interpersonalna koherencija (Canter, 1994) i nije vrata dolsednosti koja je fokus ovog poglavlja. Drugi tip doslednosti, i predmet znaajno veeg prouavanja u kriminalistikom profajlingu je da e se kriminalac ponaati dosledno kroz svoje prekraje. Znaaj doslednosti povezuje Canter (1995, str. 347), koji primuje dajedna hipoteza koja je od centralnog znaaja za profajling je nain na koji poinilac izvodi zloin u jednoj prilici e imati iste karakteristine slinosti sa nainom na koji izvodi druge zloine u drugim prilikama. Ako su svojstvene varijacije izmeu konteksta, za svaki aspekt ljudskog ponaanja, vee nego nego varijacije izmeu ljudi, onda je malo verovatno da e se otkriti jasne razlike izmeu pojedinaca za ova ponaanja. Ova hipoteza je primenjiva u situaciji u kojoj je osoba poinila samo jedan zloina. ak i u tom sluaju, profil mora da se zasniva na pretpostavci da e zloinac pokazati karakteristike koje su tipine za tu osobu, a ne situaciju u kojoj je zloin poinjen. Canter (2004, str. 4) takoe daje sledei komentar: Jedan od aspekata ovih istaknutih karakteristika koje takoe treba odrediti kao eo naunog razvoja je da su odi dovoljno dosledni od jednog konteksta, ili zloina, do drugog oblika kako bi sagradili osnovu za razmatranje tih zloina i njihovo poreenje sa drugih prekrajima. Ispostavlja se da je ovo pitanje doslednosti sloeno. Deo ove sloenosti dolazi od slabosti u izvorima podataka. Vie konceptualan izazov za odreivanje doslesnosti, u svim ljudskim aktivnostima, je da je ta varijacija i promena prirodni aspekt procesa kod oveka. Stoga e biti kriminalxa koji su dosledno promenljivi ili oni ije trase ponaanja pokazuju neki oblik razvoja karijere, kao i onih ije kriminalno ponaanje ostaje relativno stabilno tokom vremena. Ova pitanja su veoma slina onima o kojima se govorilo u literaturi o optijem tipu lunosti o tome ta je konstantno kod ljudi, a ta promenljivo, kako to istrauje Youngs (2004). Istraivanje oko svih ovih mogunosti doslednosti je stoga kljuno za razvoj naune osnove za profajling poinioca.1

Woodhams and Toye (2007, str. 3) daju sledee izlaganje u pogledu odreivanja da li je razliite zloine poinio isti pojedinac. Ovaj proces je poznat kao povezivanje sluaja: Druga hipoteza u profilisanju poinioca je da hipoteza o doslednosti (ponaanja) poinioca (Canter, 1995). Ova hipoteza predvia da e poinilac pokazati doslednost (ili slinost) u svom kriminalnom ponaanju tokom serije zloina. Kako su objasnili Mokros and Alison (2002),

ova hipoteza je neophodna za profilisanje poinioca jer jedna osoba mora da ostane pre dolsedna svojom delilma ako podudaranje slinosti stoji izmeu karakteristika i ponaanja pojedinca (str. 26). 1Canter nagovetava da e nauka o profajlingu doi iz brojeva. intimating Kao i sa svim nastojanjima, nauka je u tumaenju, ne u statistici. Hipoteza o doslednosti ponaanja poinioca lei u osnovi prakse povezivanja sluaja. Ako poinioci nisu dosledni u svom kriminalnom ponaanju, bilo bi nemogue pripisati zloine obinom poiniocu na osnovu njihove slinosti u ponaanju. Holmes and Holmes (2002) isto pretpostavljaju u Profajlingu nasilnih zloina. Oni ovde ukazuju da ne samo da mesto zloina odraava linost (interpersonalna koherentnost), ve e i linost ostati ista (doslednost u ponaanju), a manifestacija ponaanja u zloinu (i u modus operandi (nain rada) i u potpisu ) ostae ista. Neophodno je izloiti njihovo izlaganje skoro u potpunosti (Holmes & Holmes, 2002, str. 4144):

Moe se dati nekoliko pretpostavki u po pitanju psiholokog profajlinga. Ove pretpostavke je vano razmotriti jer se direktno bave sa razlozima zato su profili vani i nain na koji se odreena informacija moe dobiti i koristiti kako bi se formulisala verovatna krininalna istrana procena. Ove pretpostavke su date detaljno u delu koji sledi. Mesto zloina odraava linost2Osnovna pretpostavka psiholokog profajlinga je da mesto zloina odraava linost poinioca. Ipak, koliko bi efikasan bio profajling ako sam zloin nije indikacija procene patologije?3 Procena e pomoi u pravcu i opsegu istrage zloina. Nije bitan samo nain na koji je rtva ubijena, ve i fiziki i nefiziki dokazi e takoe, do nekog stepena, ustupiti procenu tipa linost koja je ukljuena u odreeno ubistvo. Koliina nereda, na primer, bi mogla ukazati da je u zloin ukljuena linost koja neorganizovana. Ako je ovo tano, onda moemo doneti sigurne pretpostavke o odreenim varijablama drutvenog jezgra nepoznatog izvrioca. S druge strane, ako je mesto zloina uredno i isto ili potpuno u neredu, onda bi nas druge pretpostavke mogle voditi do poinioca koji poseduje razliit skup varijabli drutvenog jezgra.

2 Iako se ovo generalno naziva interpersonalnom koherencijom, italac e se setiti da je to oblik doslednosti u ponaanju koji se javlja izmeu nekriminalnog i kriminalnog ponaanja poinioca3 Trebalo bi radi razjanjenja ponovo navesti da je ovo kljuno pitanje ovog poglavlja. Meutim pozicija Holmes iHolmesa (2002) izgleda da je u suprotnosti sa naom. Oni ukazuju, sa malo kvalifikacija ili razjanjenja, da ove teorijske pretpostavke treba da se prihvate nekritiki. Ne postoji rasprava o tome kako emocije, lekovi, alkohol, prekidanja ili bilo ta drugo utiu blo na ponaanje ili linost u datom zloinu. Izgledalo bi da bi trebalo razmotroti ove stvari pre bilo kakve rei o privremenoj stabilnost linostiMeta napada takoe moe ukazati na odreene informacije koje pomau hvatanju nepoznatog poinioca. Na primer, u jednoj dravi na srednjem zapadu, stariju enu su ubili u njenom domu Ona je ubadana nekoliko puta i imala je vie dubokih rana u gornjem delu nogu i genitalnoj regiji. Iz razloga koji emo detaljnije dati u kasnijem poglavlju, profil je ponudio procenu samog zloina, koji je, delimino, doveo do hapenja oveka koji je smatran osumnjienim u poetnim fazama istrage. . . .

Nain rada ostaje slianPonaanje zloinca, kako je dokazano na mestu zloina, a ne samim zloinom, odreuje stepen pogodnosti sluaja za profajling (Geberth, 1983, str. 401). Mesto zloina sadri tragove koje iskusni profajleri odreuju kao potpis kriminalaca. Poto dva poinioca ne mogu biti potpuno ista, jednako je istina da ni dva mesta zloina ne mogu biti potpuno ista.4 Sigurno kao to psihometrijski test odraava psihopatologiju, mesto zloina odraava osobu sa patologijom.5

Mnogi serijski zloinci su sami veoma svesni nefizikog dokaza koji je prisutan na mestu zloina. Jedan ubica je primetio,

Najpre, svaki istraitelj mog mesta zloina bi odmah mogao da zakljui da je poinilac vrlo sadistian po prirodi. Vidljivi znaci vezivanja, priroda rana na rtvi i dokazi sporog, sistematskog zlostavljanja moraju da ukau da ova sadistika dela nisu za mene novina. I da sam poinio takve brutalne zloine u prolosti i verovatno bih to uinio ponovo (dosije autora)4 Ovo samo postavlja pitanje primene proizvoljnih generalizacija kada zloin sam po sebi nije doao do toga da se moe shvatiti kao svoj svet. Dalje, ini se da su autori teksta zbunjeni konceptima o kojima govore: Ovaj odeljak je o nainu rada (MO), pa ipak oni govore da e iskusni profajler moi da odredi potpis. Niti e MO uvek ostati isti, to takoe izgleda da je taka koja zbunjuje. 5 Takoe je pametno govoriti o pitanju patologije. Ova re potie od grke rei pathos, to znai bolest. Meutim, vie je verovatno da a u zloinu koji obuhvata istinsku patologiju, aspekti linosti poiniosca verovatno biti prikriveni. O ovom pitanju se nije znaajnije govorilo u literaturi. Zapaanje ovog ubice pokazuje jednu dimenziju linosti svesnu dimenziju koju profajling esto zanemaruje. Ovaj ubica i silovatelj ilustruje svojom izjavom elemente u okviru svog mesta zloina koje istinski odraavaju njegovu linost. Nain rada, MO, je ponavljan vie puta tokom njegovih silovanja i ubistava. 6Govorei o stabilnosti ponaanja pojedinca kroz situacije, Shoda,

Mischel, i Wright (1994) ponirali su u ponaanju uenika u letnjem kampu. Iako nisu ispitivali kriminalno ponaanje, uvodni pasus njihovog lanka je znaajan za ovu diskusiju. Ne samo da oni govore da je idiografska analiza od krajnjeg znaaja u razumevanju jednog sluaja, ve oni istiu znaaj uzimanja u obzir interakcije osoba-situacija (str. 674):

Allport (1937) je uveo koncept idiografske analize pre pola veka, podstiui izuavatelje linosti da shvate svakog pojedinca u smislu kako ta osoba funkcionie, umesto da samo prouavaju operacije hipotetikog 'prosenog uma (str. 61). Meutim, idiografski fokus se prevazilazi preovlaujuu psihologiju linosti. Verovatno ovo zanemarivanje odraava ne manjak interesovanja, ve odsustvo odgovarajuih metoda i teorija za prouavanje funkcionisanja pojedinca na naine koji su objektivni i nauni pre nego intuitivni i kliniki. Po naem vienju, za razumevanje funkcionisanja pojedinca je potrebno, najpre otkrivanje psiholokih situacija koje aktiviriaju odreene karakteristine procese linosti pojedinca i razliita saznanja i afekte koji se mogu iskustiti u njima. Zatim, funkcionisanje pojedinca bi trebalo da postane vidljivo na razliite ili jedinstvene naine na koje se ponaanje pojedinca menja kroz situacije, ne samo na svom celokupnom nivou ili prosenoj uestalosti. Na primer, osoba se esto moe ponaati kao srdana i sa razumevanjem prema svojim kolegama na poslu, ali skoro uvek veoma kritina prema svojoj porodici. Druga osoba moe pokazati suprotan obrazac tako da je srdana i sa razumenjem prema svojoj porodici, ali kritina sa svojim kolegama. Ako su dve osobe sline po svojim ponaanjima kroz situacije, ali se razlikuju u sitaucijama u kojima pokazuju ova ponaanja, da li su ove razlike isto odraz trenutnih uticaja situacije? Ili da li te razlike odraavaju razlike u dugotrajnim i znaajnim aspektima njihove linosti?6 italac ti trebalo da vidi fusnotu 4. Studija sluaja kako je predstavljena govori o sadistikim aspektima zloina poinioca, koji je zauzvrat vie usklaen sa pojmovima potpisa. Zato se ovo koristi kao primer ovde je zbunjujue i vodi na pogrenu stranu. Kako bismo ponovili i proirili neka pitanja koje postavlja ovaj odlomak kao relevantne za profajling, razmotrite sledee: 1. Idiografska analiza daje temeljniji opis i objanjenje pojedinane situacije u odnosu na onu koja se moe priutiti kroz hipotetisanje.

2. Kada se razmatraju dela pojedinca, situacione varijable igraju vodeu ulogu.

3. U profajlingu, interakcija osoba-situacija se mora biti uzeta u obzir u detaljnoj rekonstrukciji kriminalnog dogaaja. Bez ovoga, situacione varijable ne mogu, ili nee biti, donoenjem bilo kakvih zakljuaka o poinicu, potencijalno netane. 4. Ne moemo se osloniti na ideju doslednosti u ponaanju, s obzirom na razlike izmeu javnih i pravatnih lica pojedinaca tokom vremena. To jest, ono to vidimo od osobe u jednom okruenju, u mnogome e se razlikovati od onoga to vidimo o toj osobi u drugom, a ponaanje pojedinca u zloinu se moe mnogo razlikovati od onog u drugom zloinu. Glavni problem sa doslednou je da bez obavljanja kompletne rekonstrukcije zloine, ne moe se pretpostaviti da je postajao bilo koji nivo doslednosti u ponaanju poinioca, bilo u jednom sluaju ili kroz vie njih. Daljen, ne moemo pretpostaviti da ak iako moe postojati doslednost izmeu dva razliita zloina poinjena od strane istog poinioca, da e to uvek biti istina. Doslednost je lepa teorija, ali u praksi, ona nee biti odgovarajua ili pouzdano predvidiva. Da zaokruimo ovu diskusiju, brojni uticaji na doslednost se moraju zapaziti. Zbog ovoga, okreemo se komentaru Turveya (2008a) o problemu sa organizovanom/neorganizovanom dihotomijom, koja je moda najpoznatiji pristup u profajlingu koji se oslanja na doslednost. Turvey prikazuje pet dogaaja, iako ih nesumnjivo ima vie, za koje e sitacione varijable znaajno uticati na ponaanje poinioca, to e ga initi razliitim od prethodnog kriminalnog ili nekriminalnog ponaanja. Pretpostavka o doslednosti u ponaanju stoga nee biti zadovoljena. Ovi dogaaji/poinioci su sledei: Poinioci iz osvete i besa koji ne boluju ni od kakvih mentalnih bolesti Prekraji vezani za kuno nasilje Fazni prekraji Prekinuti (spreeni) prekraji Prekraji koji obuhvataju kontrolisane supstance (materije) Relevantan primer sluaja koji prikazuje pogreivost doslednosti je sluaj Louis Peoplesa. Ovo je istakao Petherick (2005, str. 9295) i zabeleio je u prvom redu sa dozvolom:

16. septembra 1997. godine, nepoznati poinilac je uao na teritoriju firme California Spray Dry Company, unitavajui vozila koja su bila parkirana na parkingu za radnike i pucajui na zaposlene. Tomas Harison, pogoen u stoma i bedra, opisao je napadaa kao odraslog belca, oko 175 cm i tekog oko 72 kg. Nosio je tamnu bejzbol kapu i tamnu odeu. Oko 5 nedelja kasnije, u 16:12h, ogranak Banke u Stocktonu je dran na nianu. Belac je uao u banku nosei crnu kapu, crnu jaknu i tamne naoare, prilazei slubeniku na alteru 1, koji je dobio poruku na kojoj je pisalo daj mi sve novanice od 100, 50, 20 i 10 i niko nee biti ubijen. Izvadio je mali pitlj iz svoje jakne dok je slubenik doneo novanice pre beanja iz banke.

Pet dana kasnije, telefonski poziv je upuen Charter Way Towu iz Stoktona, u Kaliforniji. Voza Towa James Loper je prisustvovao prizoru. Nije pomenut nijedan izvetaj o problemima tokom radio poziva dispeeru u 3:30. Lopera je kasnije pronaao erifov zamenik u 3:48. Bio je upucan 10 puta. Telo Stivena aka je pronaeno 4. novembra 1997. godine ispred Mayfair Discount Liquors and Tobacco. Gdin ako je bio zaposlen kao kasir u Mayfair-u, i odveden je u zdravstveni centar Sveti Dozef gde je proglaen mrtvim 20 minuta posle pet rana od pucnjave. Otkriveno je da je tokom pljake poinilac pucao u kasu u nameri da je otvori, ali ovi pokuaji su bili bezuspeni. Oko nedelju dana kasnije Besun Yu i Jun Gao su ubijeni tokom pljake u Village Oaks Market, ponovo u Stoktonu. Obe rtve su radile ispred prodavnice u vreme pljake. Poinilac je doao na prednja vrata, pucao u Besun Yu na kasi, a onda pusao u Jun Gao u prolazu. Poinilac je izvadio kasu sa pulta i napustio radnju.

Kolekcija injenica o ovom sluaju je ukazala Turveyu da je poinilac postajao oajniji u svojim poluajima. On je pokuao da otvori kasu bezuspeno pucajui u nju, ukrao drugu kasu koju takoe nije mogao da otvori, i pucao u osoblje na mestima sa kojih ih je uzeo (kada je najjednostavnija stvar bila da ih natera da otvore kase). Poinilac je preduzeo mere opreza u svemu u navedenim sluajevima, kao to je noenje kape, naoara za sunce i jakne. U nekim sluajevnima, imao je dobro poznavanje izgleda zgrada i u nekim sluajevima pripremljen plan bega (kao to je seenje ograde). Zaudo, uprkos pripremama koje su oigledne u mnogim sluajevima, poinilac je uinio dosta stvari koje su izgledale kontradiktorno onim merama opreza koje je trebalo da mu pomognu da se izvue sa svojim prekrajima. U prvo sluaju u Cal-Sprayu potroio je dosta vremena na mestu zloina, na taj nain poveavajui svoje anse da bude uhapen. Takoe, ponovljena upotraba vatrenog oruja i jednog veeg (kalibra .40), dalje je povealo anse da bude uhvaen zahvaljujui buci koju ono stvara. Tokom pljake banke, ekao je uredu kako bi ga video slubenik, takoe poveavajui anse da bude uhapen. Da priroda njegovog dela nije ozbiljna i da nije injenice da je neko umro na njegovim rukama, njegova dela u vezi sa James Loper (Dejmsom Loperom) bi bila komina: Ubrzo nakon to je upucao gdina Lopera, poinilac je pozvao Charter Way Towing traei posao tvrdei da je uo da im fali ovek. Sluajevi su bili povezani korienjem balistike, ali banka i Cal-Spray nisu bili povezani sa serijskim kriminalom dok ih drugi balistiki testovi nisu povezali neposredno pre ukljuenja Turvey -a (Turvija). Osrvui se na serije zloina, Turvi je verovao da su dela poinioca u Cal-Spray.u dala najvei uvid u zloine. Turvi je ukazao istraiteljima da koliina vremena provedena u Cal-Spray-u, oteenje na autima, poznavanje lokacije i trase ulaska i izlaska, sve znae da treba da tragaju za bivim zaposlenim. Kada su im pristupili sa ovom informacijom, upravnici u firmi su informisali policiju da bi trebali da tragaju za bivim zaposlenim: Lous Peoples (Luj Piplom). Pipl je bio zavisnik od metamfetamina (koji je uticao na njegovo ponaanje tokom zloina) i kada je uhapen, odveo je policiju do pitolja kalibra .40 koji je zakopao. Takoe je vodio dnevnik o medijskoj pokrivenosti svojih zloina u obliku albuma zvanog Biografija kriminalnog provda. Kao to se moe zapaziti iz ovog primera, opasno je i netano pretpostaviti doslednost u ponaanju izmeu kriminalnog ponaanja osobe u jednoj instanci i njegove statine linosti i bihejvioristikih karakteristika. Postoje brojni faktori koji mogu delovati na poinioca u vreme zliina koji su nepoznati za istraitalje, a koji e uticati na ponaanje tog poinioca. Ako se ovo ne prepozna i ne prihvati, induktivni profajler e verovatno dati nepreciznu procenu. To jest, ponaanje pojedinca u jednom stanju ne moe i ne treba da se koristi da bi se odredile ili predvidele njegove karakteristike. HOMOLOKA PRETPOSTAVKA Homoloka pretpostavka, jednostavno reeno, odnosi se na to da li postoji slaganje izmeu ponaanja dva poinioca i njihovih narednih osnovnih karakterisitka. Moglo bi se rei da je to i oblik dolsednosti to jest, doslednosti izmeu ponaanja i pozadina razliitih kriminala. Kako su naveli Mokros i Alison (Mokros i Alison) (2002, str. 2526),

Profajling poinioca obuhvata proces predvianja karakteristika poinioca zasnovanih na informacijama raspoloivim na mestu zloina. Odluje o verovatnim sociodemografskim karakteristikama te osobe se donose na osnovu ponaanja. Ako je mogue zakljuiti neto o osobo iz onoga to se desilo na mestu zloina, onda bilo koje dve osobe koje poine odreenu vrstu zloina na priblino isti nain bi trebalo da su prilino sline jedna drugoj. Kao posledica, profajling poinioca u svom ustanovljenom obliku je bezuslovan, linearan proces. Ako bi pravilo ako...onda uslova bilo ukljueno da bi se prihvatile osobenosti pojedinca, uticaji situacije ili nedeterministiki odnosi, dobijeni profili bi sadrali ili...ili predvianja. Da damo primer: Ako bi preterano nasilje u sluajevima silovanja moglo biti povezano sa anitsocijalnim poremeajem linosti ili pijanstvom poinioca, profil za dati sluaj gde je prisutan povean nivo nasilja bi moga predvideti ili antisocijalnog izvrioca zloina ili osobu sa sklonou zloupotrebe supstanci ili kombinacija ova dva. Homoloka pretpostavka, kako stvari stoje, nije jedinstvena za pristup profajlinga poznatom kao istrana psihologija. Sve induktivne metode profajlinga se oslanjaju na to da postoji slaganje izmeu sadanjeg poinioca i karakteristika prethodnih poinilaca. Mokros iAlison (2002, str. 26) ukazuju da je to uslov da bi postupak profajlinga poinioca bio mogu". Pored toga (str. 26),

U odnosu na pretpostavke koje lee u osnovi profajlinga poinioca, ovo znai da e se stepen slinosti u ponaanju bilo koja dva izvrioca tokom zloina iz date kategorije zliina poklapati sa stepenom slinosti u njihovim karakteristikama. Drugima reima, postoji pretpostavljena jednakost u odnosima slinosti izmeu domena mesta zloina i demografskih karakterisitka. to su dva poinioca sliniji, to e njihovi zloini vie liiti. Ova tvrdnja ide dalje od stepena slinosti izmeu poinilaca slinih po ponaanju: pretpostavka tvrdi ne samo da e dva poinioca koji su slini po ponaanju biti slini i buduim poiniocima koji pokazuju isto ponaanje. U suprotnom, homoloka pretpostavka bi mogla biti istinita samo za jednu grupu jendom prilikom, inei teoriju suvinom. Autori ukazuju da (str. 26)

pretpostavka o doslednosti u ponaanju ne obuhvata drugu pretpostavku (tj. onu o podudaranju u slinosti ponaanja tokom zloina i karakteristika izmeu poinilaca). Ako se, meutim, utvrdi da je homoloka pretpostavka validna, pretpostavka o doslednosti u ponaanju mora takoe biti validna. Razlog za ovo je samoslinost pojedinaca. Jedna osoba mora da ostane prilino dosledna u svojim delima ako podudaranje odnosa slinosti stoji izmeu karakteristika osobe i ponaanja. Da bi se navela prethodna tvrdnja na drugi nain, moglo bi se rei da ako ne stoji homoloka pretpostavka, onda ne stoji ni doslednost u ponaanju. Kako e biti rei kasnije, istraivanje nije uspelo da pronae podrku za homoloku pretpostavku. Ovo nije poslednji od problema sa homolokom pretpostavkom. Ona takoe pretpostavlja do stepena da e ponaanje jednog poinioca koje je slino ponaanju drugog, imati slino poreklo. To jest, saznanje ili motivacija za ponaanje se pretpostavlja da e biti slino s obzirom na to da je ponaanje slino. Ova pretpostavka je pogrena jer e razliiti poiniocu uraditi sline stvari iz razliitih razloga (Petherick & Turvey (Petrik i Turvi), 2008b). Dalje, ova pretpostavka i one koje su dali Holmes and Holmes (Holms i Holms) (2002) o kojoj je ranije bilo rei, kri principe dokaza o ponaanju - to modus operandi ponaanje nije statiko (Petherick & Turvey, 2008b). Mokros i Alison (2002) su ispitivali homoloku pretpostavku na uzorku od 100 silovanja od strane nepoznatog mukarca. Rezultati su prikazana kroz tri domena: starost, sociodemografske karakteristike i kriminalna prolost. Rezultati pokazuju sledee (str. 3739):

Ispitivanje homoloke pretpostavke u pogledu starosti Ako je homoloka pretpostavka tana, dva poinioca sa bliskim teitem e biti u okviru slinog starosnog opsega. Da bi se ispitalo da li postoji pozitivna korelacija izmeu rastojanja teita i razlike u godinama, izraunate su dve matrice. Jedna je sadrala Euklidova rastojanja izmeu teita za svakog poinicoa; druga je obuhvatala razlike u starosti svih poinilaca. . . .

Poreenje ove dve matrice je dalo Spermanovu ro korelaciju ranga od rs = .01 (p < .001). Stoga, postoji linearni odnos izmeu starosti i ponaanja poinioca: u uzorku mlai poinioci nisu imali blia teita.U pogledu godina, mora se zadrati nulta hipoteza. Test homoloke pretpostavke za sociodemografske karakteristike to se tie sociodemografskih karakteristika, lista varijabli je ograniena na slede: neevropsko poreklo, nezaposlenost, nekvalifikovana radna snaga, ivotne okolnosti (ocenjivano ako je poinilac iveo sam) i prethodno hapenje/boravak u zatvoru. Ovo je dalo 48 poinilacca za koje su informacije za svih pet varijabli bile dostupne. . . .

Analogno, istih 48 poinilaca je uporeivano u pogledu njihovih dela na mestu zloina... [To znai da] nema pozitivnog linearnog odnosa izmeu pet sociodemografskih karakteristika koje analizirane i ponaanja poinioca. U uzorku, poinioci koji su sliniji u pogledu sociodemografskih karakteristika ne pokazuju nikakvu znaajnu slinost u svom stilu injenja prekraja. U pogledu sociodemografskih karakteristika, mora se zadrati nulta hipoteza. Ispitivanje homoloke pretpostavke za prethodne osudePrethodne osude su ispitivane u 12 kategorija: kraa, provala (stambena i/ili nestambena), nasilje maloletnika, nasilje punoletnih, kriminalne tete, tete opasne po ivot, javni red/pijanstvo, kriminal sa motornim vozilom, droge (posedovanje i/ili prodaja), izloenost incidentima, incidentni napad i silovanje ena. Oni su oznaeni kao prisutni ako je poinilac imao najmanje jednu osudu u datoj kategoriji, bilo u mlaem dobu ili kao odrasla osoba. . . .

U uzorku, nije postojao pozitivan linearan odnos izmeu varijabli za 12 prethodnih osuda i dela poinioca na mestu zloina. Poinioci koji su pokazali neku slinost sa svojim kriminalnim istorijama nisu poinili silovanja na sline naine. Kao i u sluaju za sociodemografske varijable, mala korelacija zapaena u uzorku je u smeru koji je suprotan onom koji je predvidela hipoteza. Za prethodne osude, nulta hipoteza se ne moe biti opovrgnuta (tj. ne postoji pozitivan linearana odnos sa domenom ponaanje poinioca).Zadravanje nulte hipoteze znai da silovatelji koji su pokazali slian nain izvrenja zloina nisu slini u pogledu njihovih karakteristika porekla. Drugim reina, ne postoji podrka za homoloku pretpostavku. Woodhams i Toye (Vudams i Toj) (2007) su takoe smatrali homoloku pretpostavu kao deo njihove studije o serijskim komercijalnim pljakama. Kao i Mokros i Alison (2002), Woodhams i Toye nisu uspeli da pronau podrku za homoloku pretpostavku o karakteristikama vezanim za starost, etniku grupu, zaposlenje, kriminalnu istoriju i rastojanje preeno od kue do mesta izvrenja. Woodhams i Toye ukazuju da je mogue da se ovo odnosi na tri razliita naina pljake koji dele iste karakteristike zloina, rezultat ukljuenih karakteristika poinilaca, a odabir samo jednog poinioca iz tima predstavlja prekraj. Uprkos zapaanju ovih moguih razloga za manjak podrke, takoe je mogue da postoji drugi razlog: homoloka pretpostavka nije nita drugo nego lepa teorija. Sve ovo smanjuje sledee: induktivne metode se oslanjaju skoro iskljuivo na poreenje zloina sa drugim slinim zloinima. Ovo se mora javiti i u okviru zloina poinioca (doslednost) i izmeu zloina ovog poinioca i slinih poinilaca (homologija). Bez ova dva uslova, induktivni profajling se jednostavno ne moe odrati. Ovo poglavlje pokazuje sledee u ovom pogledu: (1) doslednost se jednostavno ne moe pretpostaviti, naroito u odsustvu temeljne rekonstrukcije zloina, i (2) homologija ne moe nikada biti pretpostavljena, naroito u svetlu nalaza Mokrosa i Alisona (2002), Woodhams-a i Toye-a (2007) i niza drugih istraivanja. PROBLEMI SA INDUKCIJOM Induktivni profajling kao sredstvo za stvaranje teorija je i koristan i neophodan, ali koristiti gao kao jedinu osnovu za donoenje zakljuaka je nepravilno. Ovaj odeljak se bavi problimam sa indukcijom jer se oni odnose naroito na doslednost i homologiju. Problem pouzdanosti Opti problem indukcije, kako to predstavlja Karl Popper (Karl Poper) (2003) je da se nikada ne zna da li se radi sa statistikim prosekom ili statistikom anomalijom (pouzdanost). U stvarnosti, svako induktivno zakljuivanje je neispitana teorija koja se zasniva na tome ta se desilo u prolosti; moda je ili nije pravilo prouavana i moda e ili nee se ponovod dogoditi. Nadamo se da nee. Naalost, induktivni profajling je laki i troi manje vremena nego deduktivni. Ovo ga ini privlanijim za svakoga ko vie voli da utroi malo truda. Potrebno je manje ili nikakvo ispitivanje fizikog dokaza u sluaju koji treba da se vodi i samim tim manje obuke analitiara. U praksi, posebne dokaze o ponaanju u odreenom sluaju esto preuzimaju induktivni analitiari na osnovu njihovog istraivanja ili iskustva pre nego to su zasnovani na naunom ispitivanju injenica iz sluaja. Induktivni profajler takoe se dosta oslanja, ak i slepo, na tumaenja drugih, to je opasna praksa. Ono to sledi prikazuje jedan takav sluaj. Ajova, amerika podmornica1989. godine, eksplozija na amerikoj podmornici Ajova je iziskivala je da se pozove Mornarika istrana sluba (the Naval Investigative Service - NIS; sada NCIS) kako bi pomogla FBI-u. Roy Hazelwood (Roj Hejzelvud) i Richard Ault (Riard Olt) iz jedinice za analizu ponaanja su poslati da izvre analizu sumnjive smrti Clayton Hartwig-a (Klejtona Hartviga) koji je, kako se pretpostavljalo, izazazvao eksploziju koja je posledica homoseksualnog odbacivanja. U ovom sluaju, panel Istrane potkomisije i Policije odbrane Komisije oruanih snaga Predstavnikog doma (Investigative Subcommittee and Defense Policy Panel of the Committee on Armed Services House of Representatives (1990, str. 39) su otkrili da je osnovna istraga koju je vodio NCIS imala nedostataka:

Istraga koju su vodili agenti NIS-a je bila kljuni deo celokupne mornarike istrage eksplizije na podmornici Ajova. Istrga osoblja potkomisije i naa tri dana sasluanja su podigla brojna znaajna pitanja koja se odnose na voenje istrage NIS-a. Potkomisija veruje da je obim istrage NIS prebrzo suen na Klejtona Hartviga. To je moglo da dovede to toga da NIS propusti dokaze koji bi mogli da ukau na druge pojedince kao osumnjiene. Svako od posade od 1000 ljudi je imao pristup tornju i mogao je da postavi eksploziju tamo. Pored toga, agenti NIS-a su se izgleda skoro iskljuivo fokusirali na Hartvigovo poznavanje eksploziva i tenje ka samoubistvu. Ovo suavanje je postalo kljuno u tome da se uini da sluaj bude takav da je Hartvig poinio samoubistvo i ubistvo. S obzirom da ova kritika dovodi u pitanje poznate injenice o sluaju, izgledalo bi problematino nastaviti sa profilom na toj osnovi. Meutim, ovako je upravo uraeno i ne iznenauje da je donelo prezir od Komisije (1990, str. 42):

Poto je psiholoki profil koji je napravio FBI bio kljuan za pravljenje sluaja u mornarici, potkomisija je pregledala postupak koji je koristio FBI kako bi doao do zakljuka. Dve glave oblasti interesovanja su bile kvalitet materijala na kom se zasnivala analiza i stepen sigurnosti miljenja.Profile su pripremala dva specijalna agenta FBI-a koji su dodeljeni Nacionalnom centru za analizu nasilnih zloina pri FBI. Sumnjiva smrt je smrt iji nain (tj. ubistvo, samoubistvo ili nezgoda) nisu reeni normalnim istranim aktivnostima. Iako ova dva specijalna agenta imaju isustvo radei sa takvim profilima, skupivi nekih 30 analiza u proteklih nekoliko godina, nijedan od njih nije licencirani psiholog sa iskustvom da moe da se bavi sa mnotvom ponaanja koji mogu manifestovati linost pojedinca. Oba specijalna agenta iamju vie stepene u savetovanju. Ovaj manjak licenciranja je naroito znaajan kada materijal koji analiziraju postaje sumnjiv. U ovom sluaju, najvie materijala je stiglo iz intervjua koje su sproveli i FBI-u dali iz NIS-a. Kako je potkomisija saznala kasnije, postavljena su ozbiljna pitanja o vodeoj prirodi ili odstupanju koje su agenti NIS-a uveli u intervjue. Neki svedoci su poricali da su dali izjave NIS-u, a koje su znaajne za profil, prvenstveno one koje se tiu Hartwig-ovog navodnog gesta samoubistva kada je bio tinejder. Znamo da je, u najmanje jednom sluaju, svedok opovrgao nekoliko delova svog svedoenja, ali se i dalje smatrao pouzdanim svedokom. NISova istraga je krivina istraga fokusirana na neke posebne aspekte linost Hartwig-a i Kendala Truitt-a. 7 Ovi intervjui nikako ne slue kao skup klinikih podataka na kojima se moe zasnivati pouzdana analiza. Ovo vodi drugm pitanju potkomiteta stepenu sigurnosti miljenja. S obzirom na sumnjivu prirodu materijala na kom je analiza zasnovana - i da osoblje FBI-a u ovakvim sluajevima ne vodi aktivnu istragu - potkomisiji se ini da bi mornarici trebalo razjasniti neke primedbe na zakljuke FBIa, ak iako odreene znaajne informacije, kao to je prethodno savetovanje i podaci iz kole, intevjui sa nastavnicima, roditeljima i prijateljima nisu bile dostupne FBIa za pregled. U svom odlinom pregledu sluaja, Thompson (Tompson) (1999) daje slian prikaz indukvne analize sumnjive smrti u ovom sluaju i nedostatka napora da se potkrepe i potvrde izjave svedoka i dokazi (str. 356):

21. decembra, treeg i poslednjeg dana sasluanja odranog u poslovnoj zgradi Rayburn House, psiholoki profajler FBIa, Richard-a7Hartwig je bio mornar koji je optuen za izazivanje eksplozije, doke je Truitt-ovo navodno odbacivanje navelo Hartwiga da izazove eksploziju Ault-a je Predstavnik Mavroules pitao da je razgovarao o sluaju sa Dr Froede. Ault je rekao da nije. Da li je ak pregledao izvetaje sa autopsije? Ni to nije. Mavroules je rekao Ault-u da je patolog zakljuio da je svih 47 smrti bilo izazvano nezgodom. To je njegovo miljenje, a mi imamo svoje miljenje, rekao je Ault grubo. Mavroules je pitao Hazelwood da li je on siguran da je materijal koji mu je dao NIS bio injenini. Ne, gospodine", rekao je Hazelwood, dodajui da nije bio njegov zadatak da potvruje informacije. U stvari, Hazelwood-ovo opravdanje za ne dovoenje u pitanje dokaza koje su on i Ault dobili je bilo da kada su ukljueni u istragu sa nekom drugom agencijom, FBI profajleri pretpostavljaju da rade sa profesionalcima koji su uradili svoj posao. Stoga, ne pravi se nikakva provera informacija koje dolaze iz druge agencije.Opasnost od slepog oslanjanja na informacije koje daju drugi, treba da bude savreno jasna. U stvari, ona kri same standarde prakse koja je postavljena za one koji su angaovani u deduktivnom profajlingu. Kako je objanjeno u Petherick & Turvey (2008b, str. 146147), Kriminalistiki profajleri su odgovoroni za odreivanje da li je dokaz koji ispituju zadovoljavajueg kvaliteta kako bi dao osnovu za adekvatnu viktimologiju, analizu mesta zloina ili kriminalni profil (Criminal Profilers Are Responsible for Determining Whether the Evidence They Are Examining Is of Sufficient Quality to Provide the Basis for an Adequate Victimology, Crime Scene Analysis, or Criminal Profile).

Surova realnost je da je obrada mesta zloina i napori za dokumentovanjem u SAD esto bez kraja, ako nije potpuno odsutna, i potrebna joj je velika reforma (videti DeForest, 2005). Mesta zloina irom Sjedinjenih Drava esto obrauju policijski tehniari ili osoblje sa malo ili nimalo formalnog obrazovanja, da ne govorimo nita o forenzici i tehnikama obrade mesta zloina. Forenzika obuka koja je na raspolaganju snagama reda obino je u obliku dnevnih seminara i kratkih kurseva koje dre nenaunii koj, sami, ni na koji nain ne prenose disciplinu i strunost koja je neophodna za obradu mesta zloina, a koja je potrebna radi viktimologije, analize mesta zloina ili kriminalistikog profajlinga. . . .

Ako napori za dokumentovanje i obradu mesta zloina nisu dovoljni za zadatak da omogue kriminalistikom profajleru da utvrdi prethodno pomenuta razmatranja, onda su ovi napori u najboljem sluaju neadekvatni. Profajleri moraju zabeleiti takve nedostatke u svojoj analizi i odrediti ih u svojim miljenjima i zakljucima. Moda e morati i da objasne da su odreeni zakljuci nemogui zbog njih. Vano je primetiti da profajler ne moe znati apsolutno sve o svakoj stavci dokaza. Niko ne moe. Izazov je razmotriti sve to je pozato kada se obavlja pregled i biti spreman na ubacivanje novih podataka koji mogu izai na videlo. To znai ceniti da svaka novainformacjiu o svakoj stavci u dokazu, ili njenoj istoriji, moe uticati na zakljuke o tome ta ona znai.Bez kompetentne istrage i forenzike analize radi utvrivanja injenica u vezi sa sluajem i ocenjivanja kvaliteta dobijenih dokaza, nije mogue da profajler precizno zakljui u vezi sa bihejvioristikim dokazima. Zakljuci o znaenju ponaanja u ovom kontekstu e biti irelevantni kada se ne moe logiki utvrditi da su se u stvari javili. Takav kontekst takoe pravi poreenja sluajeva irelevantnim jer analitiar ne moe biti siguran da li se ponaanje koje on ili ona porede iz jednog sluaja sa drugim, zaista dogodilo. Ukratko, profajleri imaju dunost da procene kvalitet onoga to su dobili pa bi svaki zakljuak koji sledi bio zasnovan na preciznim informacijama i, samim tim, relevantan. Oni su upozoreni da ne pretpostavljaju pouzdanost, injenice ili ponaanja radi svoje analize isuvie uobiajena praksa. Ako profajler ne moe da proceni kvalitet dokaza koje je dobio, onda ovo otkriva vanju potrebu za obukom. Profajler bi trebalo da se skloni kao nestrunjak sa sluaja kada je suoen sa dokazima koji su mu nepoznati ili ne moe da proceni u pogledu kvaliteta, ili profajler moe traiti savet od kolega koje mogu da to odrede. Problem relevantnostiDrugi veliki problem sa induktivnim metodama, i jedan koji je direktno u ravni sa idejom doslednosti i homologije, je relevantnost literature koja daje prosek za reference. Radi boljeg razumevanja, pogledajte sledei primer Alison, Goodwill, i Alison (2005, str. 257):

Starost poinioca Poinilac je verovatno starosti od 28 do 35 godina (CAT CHEM). Meutim, dokazano je da je starost izuzetno teka varijabla za profil. Nijedan osumnjien ne sme biti eliminisan samo na osnovu toga da ne pada u okvir profilisane starosti. Iako je prosena starost ubica silovatelja dece u Boudreaux,

Lord , i u Dutra-inoj (1999) studiji bial 27 godina sa velikom veinom ispod 30, CATCHEM podaci pokazuju da kada se telo rtve prebacuje sa mesta ubistva, verovatna starost poinioca je oko 30 do 35 godina. Poinioci koji ne premetaju svoje rtve imaju tendenciju da budu mlai, oko 18 do 25 godina.

Ovde se baza podataka CATCHEM koristi kao standardna odale se izvlae poreenja poinilaca. Ova poreenja daju osnovu za karakteristike poinioca koje su date u profilu, to je jednostavno ponavljanje prethodnih nalaza istraivanja. Kao to se vidi, postoji malo referenci za dokaze ili rtvu u sluaju na strani, gde je veliki deo izvetaja nita vie osim opteg saetka istraivanja koje se vodilo na slinim zloinima ili zloinima uopte. Ovo je jasno problematino u smislu da predstavlja ovog poinioca ne kao pojedinca ve kao skup proseka. Ovo je naroito vidljivo kada je primeeno da za svaki slian zloin, ponueni profil korienjem ove metode, bi bio (i esto je) bukvalno identian, bez obzira na posebnosti sluaja. Moda je najvei problem sopstveno priznanje autora da je istraivanje izvueno iz nadlenosti koje se razlikuju od onih u kojima je poinjen zloin kome se pravi profil. Ovo postavlja pitanje unakrsnog kulturalnog validiteta i pouzdanosti. Problem oslanjanja na karakteristike Drugi veliki problem sa indukcijom, vezan za doslednost i homologiju je oslanjanje na opise osobina poinioca. Ovo znai da se veruje da ponaanja poinioca u vreme zloina predstavljaju optu linost poinioca, i u vreme zliina u ubudue (Petherick, 2008; videti Poglavlje 2). Drugim reima, za poinioca koji pokae bes na mestu zloina se veruje da je generalno agresivan u svom svakodnevnom ivotu, kako je ukazano teorijom interpersonalne koherentnosti. Veza izmeu linosti i profajlinga je razjanjena Kocsis (2006, str. xii):

Danas se razvoj profajlinga moe videti kao srodan polju teorije linosti. U okviru disciplina psihologije i psihijatrije, postoji prihvaeni konsenzus u postojanju konceptualne strukture poznate kao um. Iako postoji sporazum u konceptu uma, postoje brojni rivalski pristupi ili teorije koje pokuavaju da objasne prirodu i rad uma. U nekoliko takvih primera koje razlikuju pristupe ili teorije linosti spadaju psihoanalitika, bihejvioristika i bioloka teorija. Rad i istraivanje u profajlingu se moe posmatrati na analogni nain. Izgleda da postoji opti konsenzus da je profajling koncept pomou koga se kriminalna ponaanja mogu tumaiti radi predvianja koja se tiu moguih karakteristika poinioca. Slino razliitim teorijama linosti, pristupi koji se razlikuju su se razvili tokom vremna tako da predlau kako se tumai ili profilie kriminalno ponaanje. Veza izmeu studija o kriminalnim grupama i zakljuak u vezi sa karakteristikama jednog poinioca se mogu videti kod Canter (1995, str. 344), gde je navedeno da razmatranjem empirijskih rezultata iz studija o delima velikog broja kriminalaca, bilo je mogue predloiti teorije i meteodologije koje razrauju odnos izmeu dela poinioca i njegovih/njenih karakteristika.

Problem sadran u ovoj pretpostavci je najbolje naveo Theodore

Reik u Nepoznatom ubici (The Unknown Murderer) (1945, str. 42): Jo uvek se dovolno ne shvata da je zloinac u trenutku dela drugi ovek u odnosu na onog to je posle toga toliko da bi se moglo ponekad pomisliti da su to dva razliita bia. Znaaj istraivanja procene rizika Problem prevelikog oslanjanja na statistike proseke nije svojstven profajlingu, a jedan od najgorih optunica o korienju statistikih proseka dolazi od procene rizika. Predvianje da li neko poseduje rizik ka nasilju u budunosti nije daleko od intuitivne analize koju prave induktivni profajleri, koji se zalau za osobine koje e osoba pokazati u neko doba u budunosti. Alati za procenu rizika dolaze i odlaze, i kao mnoge oblasti istrage u drutvenim naukama, ovo polje je videlo reviziju, razvoj i revoluciju u praksama koje su odobrene i primenjene. Otkrivene su tri generacije praksa procene rizika (Ogloff & Davis, 2005), koje su se verovatno pojavile zbog promena u nainu na koji se postupak procene rizika prihvatao i sprovodio. Prvi od njih je obuhvatao relativno nestruktuirane procene pojedinca koje je radio lekar. Ove klinike procene rizka su bile veoma sline dijagnostikim evaluacijama u kriminalistikom profajlingu, metodi u kojoj lekari iznose svoje iskustvo sa linostima i psihopatologijom u odreivanju profila datog poinioca (Petherick & Turvey, 2008a; Wilson, Lincoln, & Kocsis, 1997).

Druga generacija procene rizika, koja se pojavila usled nezadovoljstva sa prethodnim idiosinkratskim procenama, koristila je statistike modle za procenu rizika to je takoe uzimalo u obzir situacione faktore u odreivanju rizika. Trea generacija je videla vie kritinu primenu procene rizika, idui izvan dihotome klasifikacija opasnog i bezopasnog kako bi obuhvatila faktore rizika za nasilje, tetu i nivo rizika (Ogloff & Davis, 2005). Slino prethodnoj generaciji, intuitivni statistiki modeli se koriste kako bi se odravala objektivna procena rizika; meutim, oni su u ravnotei sa klinikom procenom analitiara. Stoga, statistika procena i kliniki sud rade u sprezi kako bi dali celokupnu odrednicu rizika neke osobe, dajui ravnoteu izmeu klinikih i statistikih modela. Ovaj istorijski pregled procene rizika nam daje prosvetljen pogled na savremenu praksu i slui vie nego lekcija u odreivanju rizika. Ovo ilustruje da se tokom vremena miljenje koje se razvilo u potpunosti putem iskustva pojedinca (znanje jednog) inilo netanim pa se debata okrenula ka pogodnosti istraivanja (znanje mnogih) radi odgovora. Meutim, godine prakse su takoe otkrile da je znanje mnogih prilino nepogodno za predvianje ponaanja pojedinca, pa se tako oblast okrenula kombinaciji znanja jednog i mnogih, merenjem aktuarskih prediktora uz pojedinana iskustva. Iz ovog primera, moe se ukazati na to da idiosinkratini modeli daju vie odstupanja i stoga vie greaka. Meutim, ovde je od najveeg znaja saznanje za opasnosti aktuarske procene na svoju ruku, uprkos injenici da je uvoenje ove metode bilo verovatno zasnovano na cilju da se povea objektivnost u procesu kao celini. Najznaajnije je da problem sa aktuarskom metodom lei u priznavanju stepena do kog se grupne studije mogu koristiti da se predvidi ponaanje pojedinaca. Ovaj problem je najbolje izrazio Artur Konan Dojl kroz svog izmiljenog lika erloka Holmsa u Znaku etvorice (The Sign of Four) (Doyle, 2002, str. 60): Nikada ne moe predvideti ta e neki ovek uraditi, ali moe precizno rei ta namerava prosean broj. Znaaj grupnih predvianja na pojedinane sluajeve su stavili na ispitivanje Hart, Michie, i Cooke (2007), koji su procenjivali dva rasprostranjena i prihvaena aktuarna instrumenta za procenu rizika: Smernica za procenu rizika od nasilja i Statiki-99. Hart i ostali su u svojoj literaturi dali pregled zbira rizika koji se dobijaju generalizacijom iz populacije na (str. 61):

Pretpostavimo da je anketa javnog mnjenja od 500 glasaa otkrila da je 54% izrazilo svoju nameru da glasaju za kandidata Smith-a na narednim izborima. Ova informacija nam omoguava da predvidimo sa logino sigurnolu da e kandidat Smith biti izabran od strane druge grupe, naime, opteg izbornog tela. Meutim, ova ista informaicja ne omoguava nam da predvidimo ponaanje nasumino odabranog kandidata sa velikom sigurnou. Mada, u odsustvu drugih znaajnih informacija, najracionalnije predvianje je da e svaki pojedinani glasa dati glas kandidatu Smith-u, ova pojedinana predvianja e esto biti pogrena. Da se vratimo na ARAI primer iznad, potrbno je da znamo granicu greke za predvianja korienjem Test X da e data osoba, kao to je Jones, poiniti nasilje. Upravo su ove granice greke ono to su Hart i kolege ispitivali Bez Delvinga u posebnim statistikim rezultatima studije, ispitivani su intervali poverenja oba instrumenta. Procene rezultata studije i pogodnosti grupe na pojedinane sluajeve su najbolje sabrani u njihovoj diskusiji (str. 63):

Naa analiza je pokazala da su dva ARAIa koji su korieni u proceni rizika slabo precizni. Granice greke za procenu rizika koristei testove su bile znaajne, ak i na nivou grupe. Na nivou pojedinca, granice greke su bile toliko visoke da uine rezultate testova besmislenim. Nai nalazi verovatno nee biti iznenaenje za mnoge ljude. Potekoe u predvianju ishoda za grupe prema pojedincima bilo u kontekstu igara na sreu ili procene rizika od nasilja su intuitivno oigledne. U skladu sa nalazima Hart et al. (2007), Meloy (1998, str. 8) daje slino upozorenje u pogledu uhoenja: Nomotetike (grupne) studije o pretnjama i njihovom odnosu sa ponaanjem nisu neophodno od pomoi u ideografskom (jedan sluaj) istraivanju o upravljanju rizikom, izvan pravljenja izjava o verovatnoi rizika ako se uhoda uklapa u referentnu grupu. Takve studije mogu zaseniti premise zdravog razuma da pretnje imaju jednu od tri veze sa nasiljem koje sledi ili nemaju vezu sa nasiljem pojedinca. Paljivo ispitivanja istorije pretnji/nasilja subjekta treba da bude istrani foku kada se ovaj odnos analizira u pojedinanom sluaju uhoenja; a znaaj, ili teina pretnji u situaciji upravljanja rizikom bi trebalo da budu odreeni traenjem pristustva drugih faktora koji mogu pogorati ili ublaiti nasilje (Monahan & Steadman, 1994).

Znaaj ovog odlomka na trenutnu diskusiju o profajlingu je oigledan. Meutim, kako bi se izbegla svaka nejasnoa, treba ponoviti sledee zakljuke:1. Nomotetiko znanje nije nuno od od pomoi u razumevanju pojedinanih sluajeva.2. Izjave o verovatnou se mogu zaista dati samo ako subjekat spada u referentnu grupu; meutim, nikada se ne moe znati stepen do kog e se subjekat uklopiti u referentnu grupu u profajlnigu dok se poinilac ne uhvati.3. Paljivo ispitivanje pojedinanog sluaja bi trebalo da bude istrani fokus.Problem povezivanja sluajaPrethodno diskutovani problemi vae jednako i za pitanje povezivanja sluaja kao i na svaki drugi aspekt nastojanja profajlinga, te je stoga neophodno dalje pretresati ovo specifino pitanje. Sa induktivnim metodama, povezivanje sluaja poiva skoro u potpunosti na pretpostavci o doslednosti u ponaanju to jest, poinioci koji poine dva ili vie zloina e se ponaati slino, ili dosledno, izmeu svojih razliitih prekraja. U stvari, ovo je apsolutno neophodno u statistikoj proceni zloina kako bi se odredilo da li je odgovoran isti poinilac ili grupa poinilaca. Meutim, praksa je takoe prepuna opasnosti na brojnim frontovima. Sledea diskusija ni u kom sluaju nije iscrpna, ali zaokruuje diskusiju o doslednosti i homologiji. Potrebno je razmotriti brojne faktore. Prvo, iako je istraivanje pokazalo neke dokaze za doslednost (videtiWoodhams i Toye (2007), Salfati i Bateman (2005), Santilla, Fritzon,

i Tamelander (2005), izmeu ostalih), postoje brojni metodoloki i praktini problemi koji mogu dati nevaee istraivanje. U njih spadaju vrsta obuhvaenog zloina, meta (vlasnika ili lina), neprecizno beleenje podataka u policijskoj bazi podataka (npr. beleenje preliminarnih, neverifikovanih podataka umesto ustanovljenih injenica o sluaju), korienje kontrolisanih supstanci od strane poinioca to ini njegovo ponaanje jo vie nasuminim ili postavka mesta zloina kako bi se pogreno usmerili ili ometali napori u istrazi. Moda su domeni na kojima je otkrivena doslednost najznaajniji meu problemima sa postojeim istraivanjem. Do danas, dosledna ponaanja poinilica su ocenjivana ili otkrivena na osnovu poklapanja u njihovom modus operandi. U ovakva ponaanja spada sve to je uinjeno za uspean zavretak zloina, kao to je preruavanje izgleda ili glasa, ienje mesta zloina i/ili uklanjanje dokaza i planiranje. Nije potrebno podrati dokazima da e ponaanje serijskih poinilaca bili slinije kroz prekraje u onim elementima koji im omoguavaju da uspeno zavre svoje zloine. Meutim, oprezan profajler e znati da se ovo ne moe pretpostavljati, ve se mora ispitivati i utvrditi dok se ne iscrpe sve mogunosti. Drugim reima, ponaanja koja e pomoi da poinilac izbegne hapenje e se verovatno ponavljati, dok e ona koja smanjuju izloenost poinioca opasnosti biti manje verovatno povratna. Stoga, koristei ova ponaanja kao osnovu za to da li su serije zloina povezane granice na krunom zakljuivanju: serijski poinioci e verovatnije nauiti i usvojiti ponaanja koja su uspena, ponaanja koja su uspeta su najpredvidivija za povezivanje sliaja, zloini serijskih poinilaca mogu biti predvidiva za datog poinioca ako se merena prema ponaanjima koja su uspena. Grubin, Kelly, i Brundson (2001,str. 39) daju sledei, manje nego ohrabrujui komentar o pitanju doslednosti i povezivanju sluaja: Dok su prethodna poglavlja pokazala da se doslednost u ponaanju moe opisati kroz serijske seksualne napade, ostaje da se vidi da li se ovo moe prevesti u metodologiju kako bi se identifikovali povezani prekraji koji mogu delovati kao skrining procedura za prekraje. Metodologija koja je nastala se zasniva na injenici da uestalost sa kojom se javlja svaka od 256 moguih kombinacija domena se moe lako odrediti. Ovo dozvoljava mogunost da se izrauna svaka kombinacija. Ako je broj sluajeva u bazi podataka dovoljno veliki, onda bi ova verovatnoa mogla prii stvarnom broju koji se javlja u silovanju generalno. Naalost, iako veliki, skupovi podataka ovog tipa i u UK i VICLAS bazi podataka, su mali u relativnom smislu; mnoge od moguih 256 kombinacija se jednostavno ne javljaju, dok nasumine fluktuacije mogu znaiti da su druge previe prikazane. Autori nastavljaju da su koristili statistiku tehniku kako bi ugladili podatke. Moranje potencijalne manipulacije sa podacima je jedna stvar, ali vei problem koji vodi ovoj manipulaciji je druga stvar. Kako je bilo rei u Turvey (2008b, str. 60) u vezi sa podacima iz zloina sa rtvama, veina podataka o rtvi i poiniocu koji su navedeni u literaturi dolaze od FBI-vih Izvetaja o jednoobraznim zloinima (Uniform Crime Reports (UCR)), koji su kompilacija podataka iz agencija snaga reda irom SAD-a. Ne skuplja svaka agencija ove podatke svake godine, i ne predaje svaka agencija koja skuplja brojeve te brojeve FBI-u naroito ako su njihovi brojevi loi i ne ele da ih objave u javnosti. Tako da ukupan broj agencija snaga reda koje izvetavaju, varira od drave do drave i od godine do godine. Meutim, ovaj problem nije ogranien na UCR ili neku drugu bazu podataka za taj predmet. Woodhams i Toye (2007) takoe istiu brojne probleme sa izvlaenjem podataka iz takvih baza podataka. ViCLAS (Violent Crime Linkage Analysis System Sistem za analizu veza nasilnikih zloina), adaptacija FBI-ovog sistema Programa za hapenje nasilnih kriminalaca, uprhos tome to je iroko rasprostranjena, takoe je i kritikovana (McKenna, 2005):

Nacionalni sistem za hvatanje serijskih ubica, silovatelja i iznuivaa pomou profajlinga i poreenjem zloina irom drava iskritikovano je kao neefikasno jer je policija u svim osim u dve drave odbila da deli informacije. Stariji policajac u Kvinslendu se ali da Sistem za analizu veza nasilnikih zloina uspostavljen 1997.godine nakon nekoliko sluajeva serijskih ubistava-nije podran od strane snaga reda irom Australije. Ovaj sistem, koji je oblikovan prema prilino uspenom programu FBIa u SAD, koordinie Australijska komisija za zloine i obuhvata automatsku bazu podataka koja pronalazi obrasce izmeu nasilnikih zloina. To je jedina analiza ponaanja koja je obavljena na zloinima u Australiji i fokusira se na sluajeve silovanja, ubistva, pokuaja ubistva, iznude i seksualnih prekraja. Od svake slube dravne policije, kao i od Australijske savezne policije se oekuje da arhivira detaljne podatke o nasilnikom zloinu, koji se onda analizira radi slinost sa drugim sluajevima irom zemlje. Ali saveznoj parlamentarnoj istrazi u ACC je reeno da sistem ne radi svojim potencijalom zbog manjka saradnje policije. Detektiv nadzornik Stephan William, naelnik Obavetajne grupe za podrku u policiji Kvinslenda, rekao je parlamentarnom sasluanju da je ACC trabalo da preuzme odgovornost i popravi sistem. Baza podataka nije jednako podrana irom Australije, rekao je. Mislim da je pravedno rei da neke nadlenosti nisu dale doprinos uopte, i nikada nee postii svoj puni potencijal dok se to javlja. Moramo se u vezi sa tim obratiti na nacionalnom nivou na jedan ili drugi nain tako da moemo odluiti kako emo ga unaprediti Stariji policajac je jue rekao za The Australian da su samo Kvinsledn i Zapadna Australija shvatili bazu podataka ozbiljno.

Pod ovakvim sistemom, istraitelj ispunjava upitnik pokrivajui sve detalje o nainu zloina i svakoj otkrivenoj vezi izmeu poinioca i rtve. ACC i NSW i policija Viktorije treba da odgovore na te tvrdnje od prole noi. Ali shvaeno je da mnoge nadlenosti ne sarauju zbog shvatanja da ACC ne analizira pravilno informacije o sluaju zbog njihovog fokusa na organizovani kriminal. Nadzornik William je pokazao istrazi da se deo krivice moe usmeriti na ACC. To je teak problem za njih (ACC) jer se ne uklapa u njihovu povelju, ali su ga nasledili", rekao je on. Ali mi, kao nadlenost koja se prilino posvetila tome, voleli bismo da vidimo neku odluku o tome ta e se dogoditi". U vreme implementacije sistema, stariji policajac je rekao da su visokoprofilni sluajevi serijskog ubice Ivana Milata i ubice baka iz Sidneja, Kevina Glover-a istakli da australijske snage reda nemaju mogunost za analizu ponaanja. U kvinslendu, sistem je prvi put korien kako bi se pratio i osudio silovatelj baka, Gilbert Atwell.

Atwell je bio osuen na doivotnu kaznu zatvora 2000.godine za napade na 11 starijih ena iz Brizbejna.Meutim, problem poinje mnog pre nego to je baza podataka pretraivala podatke ili slinosti. Kao i sa svakim nastojanjima u istraivanju, prvobitne informacije se moraju prikupljati i klasifikovati pravilno (ukljuujui da se moraju precizno beleiti). Zatim se informacije moraju proslediti kako bi ule u bazu podataka, gde ih analitiar mora pravilno uneti. Te informacije se ondamoraju pretraiti, obino putem skupa algoritama ili instrumentima za pretragu, na smislen nain. Jednom izvaeni, podaci se mogu proslediti do istraivaa koji e moda morati da dodeli neki stepen tumaenja tokom kodiranja koji daje podatke za analizu. Ceo proces je zreo za ljudsku greku. Kao i sa mnogim oblastima kriminalistikog profajlinga, ovi problemi bi se mogli prevazii odbacivanjem statistikih proseka i generalizacija i sprovoenjem temeljnih analiza o trenutnom slujau korienjem kritikog miljenja, analitike logike i naune metode. Biti u mogunosti da se rekonstruie zloin i da se postane blizak sa njegovim osobenostima ne samo da e odgovoriti na istrana i forenzika pitanja, ve e se pokazati da je validnija osnova na kojoj odrediti te zloine u serijama koje su delo istog poinioca. ZAKLJUAKU svetlu problema o kojima se govori u ovom poglavlju, ne moe biti pitanje da je nastavljeno oslanjanje na doslednost i homologiju, a produavanjem induktivnog profajlinga, velika greka. Da se takva praksa nastavlja neoslabljena je dokaz loeg kvaliteta raspoloive obuke profajlera, odsustva bihejvioristikih naunika koji su angaovani na sluaju, ukorenjenih miljenja i veza i neuspeha onih u zajednici da razumenju ono to su proitali. Da bi doslednost u ponaanju i homoloka pretpostavka bile jednako korisne teorije, mora se javiti mnog stvari. Prvo, potpuna i temeljna rekonstrukcija dokaza se mora obaviti kako bi se osiguralo da su ponaanja koja se ispituju radi doslednosti validna. Slino, ne moe se pretpostavljati da su drugi obueni strunjaci koji su obavili svoj posao profesionalno. Ovo esto nije sluaj. Ne moe se pretpostaviti da je raspoloivo istraivanje reprezentativno ili da odraava nekog posebnog poinioca ili populaciju poinilaca. Na primer, da li bi istraivanje o jednom ubistvu moglo odgovarati standardu sa kog se ocenjuje ponaanje serijskog ubice? Da li bi opta istraga o ubistvu, ukljuujui kuno ubistvo, odgovarala standardu iz kog se ocenjuje ponaanje u ubistvu stranca? Ovaj problem je najbolje izneo Turvey (2008c, str. 629), koji zapaa da

serijski zloin oznaava svaku seriju od dva ili vie vezanih zloina (Petherick, 2005, str. 143149). Uprkos granicama koje nam je postavilo tradicionalno nomotetiko zakljuivanje, ovo ne znai dva ili vie vezanih zloina iste vrste (tj. silovanje, ubistvo, provala, uhoenje, itd). Naalost, mnogi istraitelji i istraivai su zaglavljeni u nomotetikom nainu funkciji o tome kako se prouava zloin (izdeljen u sline grupe), suprotno tome kako se zloinci u stvari ponaaju i kako se svaki zloin mora nakon toga istraiti. Sa praktinog gledita, to nije vrsta zloina koja definie postojanje serije, ve zakljuak da ih ini isti poinilac. Nomotetiko istraivanje i studije su radile dosta kako bi nas zaslepile od realnosti da mnogi poinioci nisu samo silovatelji, ubice, uhode, provalnici i pljakai banaka. U stvari, mnogi serijski poinioci ine vie vrsta zloina tokom svoje zloinake karijere. Razmiljanje na ovaj nain je jedno od koraka koji moe voditi do njihove identifikacije i hapenja. A suprotno je takoe tano. Drugi problem je pretpostavka da je nain na koji se poinilac ponaa na mestu zloina odraz njegovih ili njenih karakteristika linosti. Prisustvo ekstremnih emocija, alkohola, ili droga, izmeu ostalog, moe prikriti linost poinioca, bilo u vreme zloina ili u neko doba u budunosti. Teina mentalne bolesti moe napredovati i ieznuti, pojedinci se mogu razlikovati u svom reimu leenja ili ono to nagoni poinioca da bude besan tokom zloina moe biti privremeno. Izgledalo bi da nakon pregleda literature u prethodnim diskusijama, nastavljena upotreba induktivne metode moe biti funkcija od (1) naizgled naunog statusa induktivnih metoda (Hicks & Sales, 2006) priutenih upotrebom brojeva, i (2) lakoom sa kojom se ove metode mogu nauiti i primeniti, uz napomenu da nije neophodna prava ekspertiza u bihejvioristikim ili forenzikim naukama da bi se one koristile. Nijedan argument sam po sebi ili kombinovan, daje dovoljno razloga za njihovu kontinuiranu upotrebu. Treba da bude jasno u ovoj taki da su induktivne metode ne samo netane u svojoj prezentaciji nomotetskog istraivanja kao relevantne za pojedinane sluajeve, ve takoe dovode u zabludu da one predstavljaju svakog pojedinanog poinioca kao hipotetikog prosenog poinioca iz prethodnih zloina, gde ove karakteristike imaju malo veze sa zloinom pri ruci. Nesumnjivo, profajleri bi trebalo svi da budu selektivniji u svom pristupu nainu na koji se dobijaju karakteristike poinilaca u kriminalnim profilima. Uprkos ovim ogranienjima, nastavlja se proliferacija metoda koje se oslanjaju na doslednost i homologiju u odreivanju karakteristika nepoznatog poinioca. Dok se ova praksa ne prekine, profajling kao celina e nastaviti da se posmatra sa skepticizmom i odrae svoj poloaj kao nedovoljno koriena istrana alatka. Za promenu, nema vremena kao to je sadanjost.

PAGE 39