Barok - poezija

7/21/2019 Barok - poezija

http://slidepdf.com/reader/full/barok-poezija 1/8

Književni rad Paskoja Primovića (analiza pesama po izboru)

Paskoje Primović - bio je jedan od prvih dubrovačkih baroknih pesnika, zajedno saMažibradićem. Sastavio je ciklus satiričnih pesama nazvanih fjoke, koja se zasnivalana gruboj i duhovitoj parodiji petrarkističkog romana. Parodija je više bila vezana zacelokupan kanconijer, nego za pojedinačne pesme. joka je hipokoristik za imeilomena, ali ima i druga značenja !ženski polni organ u žargonu, zbijati šalu...".Sadržak #joka bio je lascvan, ciklus se sastojao od pesama koje su jedno drugomupućivali joka i Pavo, zamišljen je kao prepiska. Pesme koje su sledile nakonuvodne, u kojoj Pavo najavljuje da će opevati svoju ljubav, sadržale su opisejokinog slobodnog ponašanja, ili različite Pavove nepristojne aluzije. $jegovapoezija odlikuje se i narativnošću i realističnošću. Primović je u satiričnim pesmamaismevao %otorane i %orčulane, a pisao je i religioznu poeziju. &utor je prvemelodrame u dubrovačkoj književnosti ' (uridiče.Fustu su armali da tjera uskoke ' akrostih joka, dvostruko rimovani dvanaesterac, )distiha. Pesma počinje opisom naoružavanja broda, koji treba da tera uskoke. *z te

slike se razvija pore+enje ' isto kao što #usta !mali oružani brod na vesla" terauskoke, tako i draga razdire njegovo srce. Pesnik koristi petrarkistički #ond epiteta,dragu naziva gizdavom. Parodija se ostvaruje ratnom tematikom kojom počinjepesma, da bi se kasnije ta situacija uporedila sa ljubavnom. Slika naoružanjabrodova je šira od samog pore+enja ' smeštena je u prva tri distiha, tako dadominira na pesmi.Fratra dva video sam gdi s tobom dni traju ' draga je predstavljena kao bludnica,opisuje se njeno raskalašno ponašanje, naglašeno time što se ona provodi sakalu+erima. jubavnik preti joki da će je tužiti vikaru. irski subjekt ponašanje svojedrage koristi kao povod da je pozove da pažnju obrati na njega, a ne na kalu+ere.Ponaša se kao zaljubljeni petrarkista, obećava joj da će samo nju slediti. Parodija seogleda u opisu drage, koja nije čista i savršena, već bludnica.

Pridana tva knjiga sinoćka meni bi ' jokin odgovor Pavu. &krostih sadrži ime Pavo.Pesma se zbog imena sastoji od - distiha. joke se Pavu obraća ljutitim i pretećimtonom !trijes te ubio", vre+a ga. Poziva se na sadržaj njegovog pisma !#ratari, vikar,obećanje da će jeslužiti", odbacuje optužbe. Parodija se zasniva na nepropisnomponašanju ljubavnika, koji jedno drugo optužuju i vre+aju. *nače je žensko odbijanjeu petrarkističnim pemsma znatno suptilnije i milije i nema direktnog odbijanja,obično pesnik govori o tome jadikujući.Fregata kotorska lijepo ispengana ' ukrašena i naoružana #regata dolazi upristanište po nevestu. eta ne zanima miraz. Parodija je verovatno sadržana utome što je #regata kotorska, zbog netrpeljivosti izme+u /ubrovčana i %otorana.0vodi se materijalna komponenta, čega nema u petrarkističkim pesama. Pavo seobraća joki, govori da mu uskraćuje ljubav jer nema ni dinara. Parodija1

petrarkistička ljubav nije materijalna, ljubavnik se ne žali zbog siromaštva, on kaoblago posmatra svoju ljubav, svoja osećanja i to nudi dragoj. /raga je idealizovanakod petrarkista, ona petrarkističkom ljubavniku ne uzvraća ljubav, ali ne zbog novca.

Književni rad Horacija Mažibradiča (analiza jedne lirske pesme i jedne poslanice po izboru)

Horacije Mažibradić ' bio je vanbračni sin pesnika Maroja Mažibradića. $jegovazbirka poezije Pjesni ljuvene sadrži odlike barokne poetike. Pored ljubavne poezije



napisao je i niz moralno2re3eksivnih pesama i poslanica, od kojih je najvažnijaPoslanica Plavkoviću ' tu pominje 4unduićevu ljubavnu liriku. Jutros iduć pokraj mora je ljubavna pesma sa elementima re3eksivne poezije.asniva se na oneobičavanju konkretnih slika i baroknoj težnji da se dostignezačudnost. 5avlja se barokni motiv pisanja na pesku, razvija se u snažno osećanjeprolaznosti, dok se barokni motiv mizoginstva može samo naslutiti. Stro#e su

katreni, a stih osmerac. 6on je narativni i dijaloški, što pesmi daje dinamičnost. irskisubjekt narativno opisuje doga+aj1 idući pokraj mora ugledao je devojku kojaispisuje tekst na pesku Ti s’ ma ljubav, a ja tvoja. *zražava strah da će reči odnetivetar, kao što u travi nestaje trag od zmije. 7eči ipak nestaju, a javlja se misao oženskoj prevrtljivosti. Prolaznost i nestalnost dočarane su uz pomoć paralelizma 'Mažibradić uzima dve slike iz prirode. Pesma sadrži i niz petrarkističkih elementa 'ljubav na prvi pogled, pore+enje devojke sa vilom, plamen u srcu koji pržiljubavnike... Me+utim, motiv ljubavi nije razvijen do kraja. $ema realizacije ljubavi,već dolazi do obrta. 6on pesme postaje re3eksivni, glavni motiv postaje prolaznost.$eki stihovi i poslednja stro#a su nezavršeni.U smrt poštovanoga oca svoga gospodina Maroja Mažibradića - Pesma jeposvećena umrlom pesnikovom ocu, njegova smrt i žalost zbog njegovog odlaska,

postaje i izvor re3esksije o prolaznosti i gorčini zemaljskog. Pesma počinjealegorijom ' predsatvljeno je drvo u šumi koje svi poštuju dok je korisno i dok stvarasenku, a kada zimi uvene i opadne mu lišće, niko ne obraća pažnju na njega. 8vaalegorija predstavlja i ideju pesme, njome se razvija misao o ljudskom nemaru,povezuje se sa sudbinom njegovog oca i sa stanjem u društvu. &legorijska slika sesužava, konkretizuje na pesnikovog oca, koga su za života svi slavili, poštovali ivoleli, a sada ga se niko ne seća i ne pominje ga,. 8n navodi konkretne ličnosti,njegove prijatelje ' 9urina, /inka 7anjinu. 0pućuje im prekor. Slika se ponovoprenosi na opšti plan iznošenjem misli da je takav čitav današnji svet koji ne žali zaprijateljima. $asuprot gorčini i licemerju zemaljskog života, Mažibradić ističe večniživot na nebu, o kojem govori sa pijetetom. 6ime se pesma završava i njenaosnovna ideja postaje ništavnost zemaljskog nasuprot blaženstvu večnog,nebeskog, u čemu pronalazi utehu za ljudski nemar i površnost.Poslanica Valu Valoviću je u #ormi odgovora :alu :aloviću, dubrovačkom pesniku,Mažibradićevom prijatelju, pa zbog toga ima razgovorni ton. orma odgovoraodražava se na kompoziciju utoliko što je ton pesme lični, pominje su više navratasadržaj :alovićeve poslanice, koji postaje podsticaj za pesnika da priča o sebi, a točini kontrastirjaući svoju situaciju :alovoj.8snovni motivi su motivi smrti, prolaznosti i ljudske sudbine. Poslanica se zasnivana kontrastima, stalnom smenjivanju motiva smrti, koja izaziva bol u čoveku ipokušaja utehe hrišćanskim mislima, koje delu daju religioznu komponentu.;rišćanska pomirljivost sa sudbinom, stoičko pomirenje su stavovi koje pesnikpotencira, me+utim u njemu se ipak oseća intimmi nemir. 8n promišlja o čovekovojegzistenciji trudeći se da na+e načina da prihvati tu misao o večnom životu inagradi posle smrti, da na+e utieh svom bolu na taj način, me+utim religiozna svestmu ne donos pomirenje, on završava time što <kune život, udes, sreću=.Pored kontrasta i antiteza, poslanica se ostvaruje i nizom pore+enja, uglavnom su toslike iz života ili prirode, koje pesnik preuzima da bi opisao sebe i svoju sudbinu. 0kompoziciji se može izdvojiti nekoliko celina1

• &postro#a :alu, pominjanje njegove poslanice, Mažibradić govori kako ju ječitao.



• &luzija na sadržaj poslance, Mažibradić govori o konkretnim doga+ajimakoji se tu pominju ' smrt dvojice braće i prijatelja :alovićevih. Mažibradićgovori o neminovnosti smrti, o igri vremena koje se vrti, i sustiže svakoga!točak sreće, <kolo vremena= ' promenljivost sudbine, tipična baroknameta#ora". $akon misli o smrti i prolaznosti javljaju se religiozne misli, kojetreba da pruže utehu.

• Mažibradić stupa u dijalog sa :alovom poslanicom, ona ga podstiče dagovori o sebi i svojim nesrećama. Smatra da je njegova tuga toliko velika,da će :alo zaboraviti na svoje probleme kada čuje njegove. 8npojedinačno opisuje smrti svojih prijatelja, i svaka je praćena mišlju dazbog smrti ne treba žaliti, već se zbog nje radovati, govori o njoj kao ovečnom životu i susretu sa 9ogom. *pak, to ne ublažava njegovu tugu.:eći broj stihova posvetio je smrti svoje žene. $jena smrt ga je tolikopogodila da i trava vene od njegovih uzdaha, želi da i sam umre i sjedinise s njom. $edugo potom, dočekao je smrt još jednog prijatelja. Svojusamoću poredi sa brodom na moru. 0vodi motiv predodređenostiljudske sudbine ' nekome je predodre+ena sreća, a nekome tuga, ot je

još jedan pokušaj utehe.• $ove aluzije na poslanicu ' Mažibradić se priseća pohvala koje mu je

izrekao :alo. Smatra da pohvale nije zaslužio i govori o svojoj poeziji 'prošlo je njegovo vreme pevanja ljubavne poezije. $egira svaku pohvalu:alovićevu. Prelazi na lični plan, stihovi sadrže njegovu intimnu, lirskuispovest, udaljava se od :alove poslenice. 0nosi niz autobiogra#skihelemenata ' govori o nedostatku novca, o svojoj starosti, o nasledstvu,opisuje mesto gde boravi !opis podseća na 7emetu", ugrožavaju ga ljutezmije, krečanje galebova. Provodi dane u ribarenju, sviranju, posećujeprijatelja... 8ve realije iz života imaju ulogu da pokažu trivijalnost, njegovusvakodnevicu. Metar#orički opisuje svoj život ' grade zgrade koje ruševetar i kiša. Poslednji stihovi ne sadrže reči utehe, on je ne nalazi u religiji

' on kune život, sreću i sudbinu. :izija života je svedena na raspolućenostčoveka izme+u dve krajnosti, izme+u konkretnosti i večnosti.• 0 završnom stihu Mažibradić prekida svoju ispovest i vraća se #ormanim

pravilima poslanice ' pozdravlja /inka latarića.

irska poezija !živa "unića (op#te odlike$ analiza dve pesme poizboru)

/živo 9unić je najbolji liričar epohe baroka i odličan poznavalac barokne poetike. 9io je marinista i stvarao je pod uticajem nekoliko italijanskih pesnika. *ako je napisaosvega jednu zbirku pesama !> prepevi pesama i spev o Mariji Magdaleni", ona jeveoma značajna zbog mnogobrojnih novina koje unosi u poeziju1

• $jegova zbirka se već po naslovu razlikuje od petrarkističkih ' Plandovanje.Prvi put se javlja konkretan naslov i poetički stavovi, što predstavlja velikunovinu. Pesnik poeziju shvata kao dokolicu !plandovanje je u širem smisludokolica". $aslovi pesama u zbirci upućuju na sadržinu pesme.

• %ao odlika baroka javlja se i polimetrija, koja poeziji daje dinamičnost i razbijasklad renesansnog stiha.

• 6eme su tipično barokne1 poziv ženi da uživa u kratkotrajnoj mladosti, pesmeo ljubavi prema dve žene, mizoginske teme, opisi ženskog tela, prolaznost.



Pesme često sadrže motiv ženske pohlepe, koji obično stoji u kontrastu saprirodnom lepotom. %ao suprotnost prolaznosti javlja se motiv prirode.

• * ženska imena dobijaju novu ulogu, različitu od one u renesansi ' više nesluže samo za akrostih, već nose neko značenje !umesto %ate jubica".

• Menja se renesansni ideal lepote ' crna žena zamenjuje plavokosu svetle puti,i to stvara mogućnosti za stvaranje raznih kontrasta i paradoksa. 9unić je usvojoj poeziji naziva crničicom.

• 5oš uvek se mogu nazreti tragovi petrarkizma, ali oni su utkani u novi doživljajsveta i ljubavi. 0 zbirci se javlja i antipetrarkizama, npr. u komičnom spevuGorštak , koji je spadao me+u pastirske ragovore u 9unićevom Plandovanju.

$jegova poezija se odlikuje prenaglašavanjem, prekomernom upotrebom ukrasa istilskih sredstava, polimetrijom, baroknim dosetkama i utiajem usmene poezije.7eligiozne i re3eksivne pesme potpuno su u duhu barokne poetike1 teme greha,pokajanja, poroka, prolaznosti, smrti...Vrhu smrti bogoljubne je re3eksivna pesma, glavni motivi su prolaznost i smrt.*spevana je u dvostruko rimovanom dvanaestercu, ima šest distiha. Pesma kratkogobima sadrži niz slikovitih pore+enja, preuzetih mahom iz prirode, kojima se

dočarava nestalnost i kratkoća ljudskog života. 0 prvom distihu ljudski život seporedi sa šest pojmova1 vetar, plamen, sena, san, magla i ništa. Pojmovi supostavljani gradacijski, ukazuje se na njihovu nemogućnost da se bore sami sasobom i sa večnošću. 0 narednim stihovima svako pore+enje se proširuje i bližeopisuje ideju prolaznosti. a svaki pojam se u dva stiha objašnjava proaznost, da bise na kraju ideja sklopila u sliku o opštoj prolaznosti svega !<svaka stvar prohodi=".:etar uzburka i najveću tišinu, ali njegov dah je kratkotrajan, za čas nestane. :atralako zahvati seno i spali ga, njen plamen je u stanju da se uzdigne do nebesa, aliugasi se sam od sebe. Senka uvek prati čoveka, ali u potpunom mraku ona nestaje,ne vidi se. San je varka, čini nas srećnim samo na tren, daje nam ono za čimžudimo, ali nas vraća na zemlju čim se probudimo. Magla sve prekriva, ali ne možeda se bori protiv sunca. %ulminacija se nalazi u poslenjem distihu1 ništa je sve,

vreme prolazi, nijedna stvar na svetu nije večna, pa tako ni ljudski život.Prilijepa Jelena stara pred ogledalom je re3eksivna pesma sa motivima izantičke književnosti. Stih je dvostruko rimovani dvanaesterac. :eć u naslovu senaslućuje osnovni motiv pesme, a to je prolaznost. 0 prvom distihu iskazan jekontrast izme+u sadašnjosti i prošlosti ' 5elena je nekada bila prelepa, a sada je uteškoj starosti. 8vaj kontrast i osećanje neminovnosti kraja ljudskog života pojačanisu time što je pesnik odabrao baš lik lepe 5elene, koja je simbol lepote i najlepša odsvih žena. Pesma je u #ormi 5elenine tužbalice nad sopstvenom sudbinom i ispevana

je kroz niz retorskih pitanja, kojima se ističe prolaznost lepote. 8na se pita da li jeosoba u ogledalu ista ona zbog koje je propala 6roja, zbog koje je Prijam poginuo izbog koje je isplovilo hiljade brodova. 8na daje svoj portret u mladosti, koji je uskladu sa petrarkističkim konvencijama1 pore+enje sa suncem, zlatna kosa, snežno

lice, rumena usta... $akon spoznaje starosti ona se kaje zbog svojih postupaka,shvata da nije bila vrena propasti 6roje i Parisove smrti. ?ena i varljivalepotapredstavljene su kao izvor svakog zla, što je tipično barokno.

jubavna poezija %&njata 'urđevića (analiza pesama po izboru)

*gnjat @ur+ević je isao ljubavnu poeziju pre nego što se zakalu+erio i tvrdio je da ju je tada uništio. $jegovu poeziju sačuvali su ipak njegovi prijatelji. 0 pesmi „Raumnom štiocu pjesan! on opravdava sebe zbog pisanja takvih slobodnih



pesama, kriveći svoju mladost. *stiče da je zbirka pesama ostatak onih pesama koje je spalio kada je pošao u 7im !da se zakalu+eri". 8n ih poklanja čitaocima, da učinisa njima šta god želi, da ih uništi, spali. 8bećava da će uskoro doneti <svetliji dar=,čime aludira na svoje kasnije religiozno stvaralaštvo, koje će biti odraz njegovograzuma i zrelosti. 8va pesma je bitna za shvatanje njegovog odnosa premaljubavnoj, lascivnoj poeziji. 8n je vidi kao bezvrednu, što je donekle slično sa stavom

/žona Palmotića, koji poeziju vidi samo kao način bekstva od dosade!<Pladnovanje=".$jegova ljubavna poezija obuhvata sve tipične barokne teme, ali je izmenjendoživljaj ljubavi 2 težište @ur+evićeve ljubavne poezije je na slavljenju uživanja kaokrajnjeg cilja ljubavi, hedonističkog raspoloženja, samo osećanje ljubavi ostaje usenci !samo je užitak bitan". $a njegovu poeziju imala je uticaj nova arkadska struja' prenošenje ljubavnog doživljaja u prirodu, što donosi mnogo novina. „"goda ljuvena! ' pesma ima ljubavnu tematiku ' pesnik opeva svoje čekanjepred draginim dvorom, iščekivanje d as eona pojavi, kada mu umesto nje sa prozorapada poruka. Problem nastaje zbog mraka, bez tračka svetlosti, bez mesečine izvezda i on ne može da pročita ljubavnu poruku. &tmos#era noći i sam naslov pesmealudiraju na ljubavni doživljaj, ikoji je zostavljen !oneobičavanje". 0 drugom delu

izra+ena je osnovna barokna tehnika ' oneobičavanje, pisac iznena+uje i ujednozbunjuje čitaoca obrtom u razrešenju ljubavne teme. $jegova prevelika želja da vidiporuku, budi i u čitaocu želju da sazna šta je u pismu napisano, očekuje serazrešenje u vidu prikaza onog što je u pismu. Me+utim, pesma se završava potpunoneočekivano ' pojavljuje se svitac, koji lirskom subjektu osvetljava poruku i završnideo pesme se pretvara u apostro#u svica i pohvalu. apaža se igra rečima i baroknogomilanje reči 2 zlato !u jednoj stroA čak četiri puta u različitim značenjima". „#juveno uživanje! ' ljubavna pesma koja govori o ljubavnom doživljaju, oostvarenju ljubavne želje. *spevana je u zanosu, nižu se uzdasi !<o=, <ah=", kojinaglašavaju uzbu+enje lirskog subjekta, njegovu sreću zbog užitka, daju odre+enudinamiku njegovom govoru. Pesma počinje sumnjom u istinitost blaženstva, javlja semisao da je sve to san, me+utim u narednoj stroA se ta misao negira i opisuje selepota devojke ' usta od meda, prsi od snega, naziva je kraljicom vila. Svoju žudnjuza njom poredi sa žednom košutom. *ma dosta lascivnosti u opisu njegove žudnje zadragom, u opisu njihovog uživanja u ljubavnom odnosu. Pesmu završava sa stavomda ne razume kako je još uvek živ, kada se već nalazi u raju. $aglašena je telesnaljubav, Azička privlačnost, požuda, strast, što sve unosi nemir i uzbu+enje tipično zabaroknu poeiziju. *me drage na početku pesme ' Sunčanica ' služi mu za igrurečima, naziva je <sunčanom Sunčanicom=, a kasnije svojim suncem !baroknanovina 2 poigravanje imenima". „Pjesan bugarska! ' duhovita barokna, ljubavna pesma, zasniva se na motivuzaljubljenosti lirskog subjekta u dve devojke, u 5anju i jiljanu. bog njih odlazi dasluži kod popa 5ovana. 9elinu njihove puti poredi sa mlekom, što je relističnopore+enje, a zatim ih naziva vilama, što je tipičan petrarkistički motiv. %omiku unosii njegov opis svog truda da pridobije njihovu ljubav, koji čini središnji deo pesme 'mučio se kao mirno magare. 0 poslednjem delu pesme on shvata uzaludnost svogtruda, one ga nisu htele. 6on pesme se zatim menja ' on prestaje da govorizaljubljeno, već ih proklinje, što je tako+e komično, s obzirom na nagli obrt. Poigravase izrečenim stihovima u drugoj stroA , koje sada negira ' 5anja mu više nije rana nasrcu, ni jiljana njegova žalost.. 6o ponavlja u poslednjoj stroA i na taj način se gradiodre+eni kontrast početka i kraja. 8vakav nagli obrt je tipičan za baroknu poeziju.



/uhovit i vedar ton se postiže i kratkoćom stihova, njihovim brzim smenjivanjem,odsustvom veznika !asindet".

$erviš tijepa 'urđevića (žanr$ metričke odlike$ parodijski elementi)

anr 2 ?anrovski ovo delo spada me+u komične spevove. %omični spevovi poznatisu književnosti još od antike !!oj "aba i miševa", a #erviš je prvi u dubrovačkojknjiževnosti. %asnije će takva dela pisati i /živo 9unić i *gnjat @ur+ević. asniva sena parodiji petrarkističke ljubavne lirike, i prati etape razvoja ljubavi upetrarkističkom romanu, od ljubavi na prvi pogled do otržnjenja od ljubavi. 0 pesmise javlja antipetrarkizam. Parodija celog kanconijera smeštena je u jednu pesmu,stim da se unose i nek etape kojih nema kod petrarkista, npr. deo kada se dervišhvali svojim ljubavnim iskustvima. 8stale slike se uglovnaom zasnivaju naizobličavanju petrarkističkih elemenata.Metričke odlike 2 Spev se sastoji od )B sekstina ispevanih u osmercu. *spevan je uC. licu, a ne u D. kao što je običaj u epici, jer predstavlja ispovest junaka. 7ima je uprva četiri stiha ukrštena, a u poslednja dva paralelna ababbcc. Poslednji stih svakestro#e predstavlja neku vrstu re#rena. Sastoji se od dela koji se menja i dela koji sene menja !/edo derviš". /eo koji se menja, neki epitet koji ide uz /edovo ime,rezimira smisao cele stro#e.Parodijski elementi 2 Pesnički postupak se zasniva na stalnom smenjivanjuparodiranih i neparodiranih stihova, čime se stvara odre+ena dinamika. Parodijskielementi1

• ik derviša javlja se umesto petrarkističkog ljubavnika. 8n je istaknuti članmuslimanske zajednice, a pored toga je još i star, musliman je, a zaljubljen jeu hrišćanku i pripadnik je derviškog reda, što znači da treba da odbacujesvetovnu ljubav. *z njegovih reči saznajemo i njegov portret, on je zgrbljen,zbabljen i izranjivan. ;vali se svojim poreklom, ističe da je sin kadune vile i

čelebije.• Stilska sredstva, od kojih su najvažnija pore+enja i hiperbole 2 pesnikpreuzima petrarkističke obrasce i oblikuje ih na nov način. 8n petrarkističkimklišeima daje doslovno značenje, prenosi ih u konkretni registar, ili ih snižava ibanalizuje. Snižavanje se postiže prevo+enjem duhovnog plana namaterijalni, Azički plan, pore+enjem sa nečim svakodnevnim.

o Petrarkista koji umire zbog ljubavi ne umire doslovno, dok je derviš savkrvavE pogled koji probada bukvalnoE draga ga ranjava zlatnom strelomu džigericuE

o Spajanje petrarkističkih i parodijskih elemenata ' ruža i čičak, lepotakoja kolje, repata zvezda...

o petrarkistička misao da je draga važnija od života konkretizuje se,

poredi se sa hranom, svodi se na materijalno, pantagruelskoEo nu+enje materijalnih stvari, od najvrednijih do najbezvrednijih !tekija,

tigrova koža, tikvica, kašika i štap, kaiš"Eo petrarkista se ne hvali svojim ljubavnim životom, za njega je draga sve

!pominje Mare od Frnice ' ;ercegovina je komični toponim za/ubrovčane"E

o sav je krvav i izranjavan ' petrarkisti su duševno ranjeniEo poziva dragu na megdan, a to je aluzija na ljuveno uživanjeE



o petrarkistički kliše venem, čenem gasnem, bledim, zamenjem je saskačem, plačem i jaučemE

o petrarkistički ljubavni plamen ' pečeno srceE motiv leda koji gori uplamenu proširen je u banalizovanu sliku derviša koji bez odeće trči posnegu dok ga draga prži plamenimE

o ljubavnik postaje rob ljubavi bukvalno ' draga ga jaše, probada gamamuzama, a on ih naziva ljuvenimE

o petrarkista se u poslednjoj #azi kanconijera okreće 9ogorodici, dok sederviš odriče vereE preti dragoj da će je tužiti suduE preteranoprebacivanje dragoj zbog neuzvraćene ljubavi.

o /irektan odnos prema dragoj, dok je kod petrarkista to višesolilokvijum

• eksika se temelji na turcizmima1 draga se naziva haramazdom!razbojnicom", džanum, rajskim melekom !an+elom", sulatnom... %ontrastturcizama i petrarkizama je tako+e izvor komike i parodije ' kaduna i vila.Parodijski elementi uočavaju se i u korišćenju grube leksike iz svakodnevnoggovora1 izranjen, kolje, grabi, bode, cepa !suprotno petrarkističkom

uzvišenom, patetičnom i meta#oričkom stilu" kao i u pojedinim sintagmama1pečeno srce, ljuti šerbet, gizdava sultana, kaduna vila...

Marunko %&njata 'urđevića

<Marunko= je komični spev, čija je tema ljubav seljaka Marunka sa Mljeta premaseljanki Pavi. 8vaj spev predstavlja i parodiju petrarkizma. ;umor proističe izparaelizama sa petrarkističkim motivima, koji se banalizuju, konkretizuu, svode narealne, svakodnevne pojmove. ;umor tako+e proističe iz niza slika realnog života,koje su na granici karikature. Sama predstava ljubavnika je komična, njegovipostupci, njegov govor i na kraju nagli obrt u njegovom ponašanju ' kada kune Pavui naziva je vešticom. spev počinje opisom ambijenta, seljačkog, pustog, a zatim se

prelazi na lik Marunka, koji tu sedi i jadikuje zbog seljanke pave. Parodijski elementi1• Parodija se ogleda u leksici, pre svega, koja je iz svakodnevnog, seljačkog

govora, gruba, nestilizovana ' tuci me, drvom poseci me, <biG me, goni, jaši iprti=

• 9analizovane izjave ljubavi, pore+enja iz živtonjskog sveta !konj ide skobilom, ovan s ovcom ' pa tako treba i Pava da po+e sa njimE pre bi muzokravu i ženu nego se odrekao ljubavi prema Pavi i sl.", u pore+enjima sahranom !sla+a od masti i mantaleE sla+a nego loj od bubrega" ' kodpetrarkista su pore+enja apstraktna.

• atim je parodično konkretizovanje mnogih petrarkističkih patetičnih imeta#oričnih slika ' udara glavom o panj i jadikuje, pritiska trbuh uz stenukako bi ohladio plamen !de#ormacija omiljene petrarkističke meta#ore <led koji

gori u plamenu= sreće se i u </ervišu=, kada derviš trči po snegu da bi ugasioplamen"E sintagma <čeznem, venem, gasnem=, parodirana je izjavom<plačem, jaučem, vikam, hukam= !i ovo se nalazi u </ervišu="E oganj gori ububrezimaE duša koja plače i cičiE

• Spoj petrarkističkog !apstrktnog" i konkretnog 2 lepša je nego /anica, belijaod snega !petrarkizam" > draža si mi neg slačica, sla+a nego loj od bubrega,lepše vonjaš oznojena.



• Poziv na ljubavni odnos je direktan, lascivan. 0 više stro#a, Marunko pozivadragu da se ljube ' <repimo se=, a njegova požuda, erotski nagon dolaze doizražaja posebno u delu kada opisuje kako ju je video golu na izvoru i kako jeona pobegla gola i bosa kada ga je primetila, umesto da mu se prepusti.8vakvom prostom slobodom parodira se petrarkistička platonska ljubav.

• Marunko nabraja svoje bogatstvo ' sve su to materijalne stvari, koje su važne jednom seljaku, dok se kod petrarkista nudi samo srce i duša ' šuplji kotlić,dve kutlice, tikva, zelje, žito, bačva s vinom, petnaest koza, vo, šarulja 'nabrajanje je iskarikirano namernom predstavom beznačajnih stvari !šupljikotlić"

Barok - poezija

Documents

Transcript of Barok - poezija