Bajke sveta

download Bajke sveta

of 137

  • date post

    02-Jul-2015
  • Category

    Documents

  • view

    807
  • download

    27

Embed Size (px)

Transcript of Bajke sveta

Bajke sveta - Rusija FARHAD I IRIN25-11-2008 21:08 Bajke sveta - Rusija FARHAD I IRIN Nekada davno, kada su ptice i zveri umele da govore, a rue su u stvari bile zacarane devojke, iveo je u jednoj dalekoj zemlji nekakav siromah. Siromah je imao sina Farhada. Ostari siromah, sseti da mu se kraj blii i pozva svoga sina, te mu rece: - Ja nemam ni zlata ni srebra, nemam ta da ti ostavim u naslede, osim ove motike, sine moj. Ako bude radio, bice i srecan. Zbogom. Zajedno sa mnom pokopaj i ovaj kovceic, ne otvaraj ga, jer ce se nesreca dogoditi. Tako siromah umre. A Farhad ne ispuni ocev zavet, nego, iz radoznalosti, otvori kovceic. U njemu nade jedno ogledalce. Pogleda Farhad u ogledalo i vide u njemu cvetnu livadu, a po livadi se etaju lepotice. Medu njima bee jedna - lepa i prelepa, ba kao vila. Farhad ne mogade odvojiti oci od nje i srui se na zemlju bez svesti. Dugo bi tako Farhad leao da k njemu ne dode njegov drug apur. Vide apur kako njegov drug lei kao da je mrtav, a u ruci stegao ogledalo. apur uze ogledalo i ugleda lepoticu: lice joj kao u vile, oci kao u gazele, kosa kao sunce sija. Sunce i mesec se prepirahu oko toga postoji li na svetu lepe devojke od nje. apur istrca na ulicu, zahvati vode iz bunara i pljusnu njome Farhadovo lice. Farhad dode k sebi, ugleda ogledalo u rukama apurovim i odmah se seti nepoznate lepotice. I smrknu se Farhad, tuga ga obuze, nita ne moe ni da okusi. Tugovao on tako, tugovao, i rei najzad da pode sa apurom da trai prekrasnu vilu. Preko mnogih stepa i brda su proli, u mnogim gradovima boravili. I tako dodoe do grada Begovata. Oko njega se behu nadnele visoke planine. Farhad pogleda i zacudi se. Iako bee leto, drvece ne bee zeleno, nego lice sa njega opadae, kao u duboku jesen. Poda behu suva, a biljke uvele. Kraj presahnulih kanala stajali su ljudi izmraveli od teka i naporna rada. Motikama i aovima su kopali stenu. - Ej - povika Farhad - ko ste vi i zato kopate stenu? I ljudi mu ispricae kako vec tri godine kopaju u steni kanal za navodnjavanje, kako bi pustili vodu u grad.i oiveli polja i vrtove koji su se osuili od ege i vruceg vetra garmsila. Tri godine vec ima kako ljudi prolivaju suze i znoj, iznureni od pretekog rada, a stena, jaka kao gvode, ne moe se razbiti, tako da su svi napori uzaludni. - apure, prijatelju moj - rece Farhad - ovi ljudi umiru od gladi i edi. I Farhad, zasukavi rukave, uze u ruke ocevu motiku i udari po steni. Velika snaga bee u Farhadovim rukama, pa ipak stena se ni ne pomaknu, a motika ode sva u komade. U besu, Farhad naredi da mu se donesu svi pijuci i aovi, zaloi vatru u kovacevom ognjitu, pretopi ih sve i iskova, zajedno sa apurom, jedan veliki aov, koji ni stotinu ljudi ne bi mogli pomaci s mesta. Farhad uze u jednu ruku aov, zamahnu njime, zamahnu jo jedanput - i stvori se kanal veci od onoga koji su ljudi kopali vec tri godine. Farhad udari jo jedanput aovom, pa onda jo jedanput - i planina sva zadrhta. Srui se stenje. Obradovae se ljudi i stadoe da pomau Farhadu. Gradom Begovat vladala je tada sultanija Gulcehra, koja imadae rodaku irin. irin je posmatrala sa visoke kule i videla kako jedan snaan junak rui planinu. Tada ona otrca svojoj tetki Gulcehri i, umiljavajuci joj se, izmoli je da pode i vidi junaka. - Ja sam se zaklela da cu se udati za onoga ko okrene Sir Darju u Gladnu stepu - rece irin.

A Farhad se bee toliko zaneo u posao da ni ne primeti kada je dola sultanija Gulcehra sa irin. Htede Farhad da obrie znoj sa lica, zastade za trenutak i pogleda one koji se behu okupili oko njega, a u tom casu vetar zadie zar sa lica irin - i Farhad vide onu istu lepoticu iz ogledala. Samo mu se ote jedan uzdah iz grudi i Farhad pade na zemlju bez svesti. Svi se zacudie ta se to desi sa Farhadom. Samo je njegov verni prijatelj znao ta je posredi, ali se ne usudi nita da kae. Kad Farhad dode k sebi, pogleda irin i ne skide ociju sa nje. Postide se irin i pogleda Farhada samo ispod trepavica, koje behu nalik na otre strele. I odjednom devojka zatee uzde konju, ovaj se prope i pojuri. Konj se spotace i stade hramati. Farhad dotrca, uhvati jednom rukom konja zajedno sa irin, stavi ga sebi na leda i potrca. Kada dotrca do dvorca, spusti konja zajedno sa prekrasnom princezom kraj kapije. Farhad ode bez reci, cak ni ne pogleda irin. Lepotica se zacudi i nekakva tuga joj se svali na srce. to je Farhad dalje odlazio, sve mu je tee bilo. "Zar moe ona, onako tanana, rodena u svili i barunu, da zavoli mene, prostog kamenoresca?" I on ne htede da se vrati na kanal, vec pode u planinu, sede na kamen i nasloni glavu na ruke. A sultanija Gulcehra priredi gozbu u cast nepoznatog neimara. I glasnici pohitae da trae Farhada. Traili su ga, traili, ali ga ne nadoe i vratie se sultaniji. Tek ga poslednji glasnik pronade na samom vrhu planine. Dovedoe Farhada u dvorac, posadie ga na pocasno mesto. Farhadu bee milo to moe da vidi irin, ali ne znadae ta da cini. I zapoce vesela gozba. Odjekivahu dutare, a devojke, vitke ko gazele, plesahu. A mladici se naticahu u snazi i vetini. Sve je bilo divno: i pesme, i jestiva, i igre, samo tu ne bee irin. Farhad postajae sve tuniji i mracniji. Tada izide pred goste irin. Lica gostiju se ozarie. Muzika je veselije odjekivala, igracice su se sve bre okretale. A Farhad i irin nikoga nisu gledali. Za sve vreme gozbe niti su jeli niti pili, vec su samo jedno drugo posmatrali. Iznenada se pojavie izaslanici iz carstva Iran. Glas o lepoti irinoj preneo se po citavom svetu i tako dode i do padiaha te zemlje - starog i celavog Hosrova. Hosrov rei da dode do takvog blaga i posla prosce Gulcehri. Tuga smeni veselje, ucutae zlatostruni sazi, nigde se smeh ne cuje. Gulcehra je znala da ce se Hosrov ako ga odbije, razgneviti, i da ce krenuti u rat protiv Begovata, rueci sve pred sobom. - Ej, eno - rece izaslanik Gulcehri - moj gospodar Hosrov, car nad carevima, stoji na granici tvoje drave sa mnogobrojnom vojskom i porucuje ti: "Ako princeza irin ne pode za mene, ni kamena na kamenu necu ostaviti od Begovata, a ohola irin i ti poci cete, sa konopcem oko vrata, za mojim konjima. Odgovaraj!" Gulcehra pognu glavu i rece izaslanicima: - Princeza irin je jo mlada, ona je nena i plaljiva kao divokoza dejran; irin voli strele, konje i lov, a na udaju ni ne pomilja. Hosrov se razgnevi to ga irin odbi i pode s ogromnom vojskom na grad sultanije Gulcehre. Hosrovljeva horda se kao crni oblak pribliila zidinama grada Begovata. Stadoe da dobuju veliki ratni doboi, zacue se bakarne trube, zapalie se vatre. Gradani podoe na zidine da se brane od neprijatelja. "Meni nije mesto ovde, u gradu", rece u sebi Farhad, "mukarcu ne prilici da se krije od neprijateljskih strela." Farhad pode na planinu, izlomi svojim gigantskim aovom dve stene, od kojih svaka bee velika kao kuca, i stade ih u vazduh bacati i na ruke docekivati. Kada neprijateljski vojnici to videe, tako se uplaie da otrcae Hosrovu. - Veliki ahu - rekoe oni - tamo, na planini, strani div se igra stenama kao jabukama. Hosrov izide iz atora, stavi dlan iznad ociju i vide kako na planini odista stoji snaan junak i baca

uvis stene. - Ej, covece! - povika Hosrov - ko si i ta tamo radi? - Ja sam bacac kamena - odgovori Farhad, a ni disanje mu ne bee ni malo ubrzano, iako svaka stena imadae u sebi po cetrdeset pudi. - Odlazi odavde, ahu Hosrove, zajedno sa svojim vojnicima, inace cu ja ove igracke poceti da bacam u tvoj logor. A Hosrov se ne uplai, nego naredi cetrdesetorici odabranih vojnika u zlatnim lemovima i sa zlatnim titovima da podu na planinu i da dovedu Farhada, ivog ili mrtvog. Cetrdeset vojnika krenue na planinu, a Farhad hitnu na njih stenu tako da od njih ni mrlja ne ostade. A aha Hosrova obuze silan gnev. Posla jo cetrdeset odabranih vojnika, ali i oni behu iste sudbine. Hosrov htede da poalje na Farhada celu svoju mnogobrojnu vojsku, ali mu tada pride lukavi vezir i apnu mu na uvo: - Nedostojno je velikom ahu, sa mocnom vojskom, da se bori sa nekakvim kamenorescem. Ako ti, o, ahu, pobedi Farhada - slava tvoja ce biti veca, a ako tebe pobedi Farhad, to alah nece dopustiti, sramota ce se sruciti na tvoju glavu. - A ta ti savetuje? - ljutito rece Hosrov. - Bre govori, inace cu delata pozvati i. . . - Zato da zove delata - odgovori lukavi vezir - gde se ne moe pobediti macem, pobeduje se umom. O, ahu, ti eli ruku lepotice irin. Ona mata o sreci narodnoj, i prica se da se zaklela da ce se udati za onoga ko prvi prokopa kanal kroz planinu i pusti vodu na zemlju Gladne stepe, koju iscrpljuje sua. Hosrov se jo vie razgnevi na svoga vezira i povika: - Ja sam veliki ah velike drave, a ne zemljoradnik umazan glinom. ta, zar hoce da me prinudi da u ruke uzmem aov i da kopam zemlju? Ne, to se nece desiti. Vezir se lukavo osmehnu i dade savet Hosrovu. I poslae Hosrov i vezir poslanike u Begovat. Dodoe oni u dvorac Gulcehre. Nisu vikali, nisu pretili ratom, laskavo i smerno su se osmehivali i klanjali se do zemlje. - Na ah - rekoe oni - hteo je samo da iskua hrabrost Begovacana. I on izraava svoje divljenje i potovanje prema njima. Ne eli Hosrov silom da stice naklonost lepotice irin. Ne. Hosrov je cuo da ce predivna irin poci za onoga ko prvi okrene reku Sir Darju u Gladnu stepu. Nije li tako? Tada se die irin, spusti stidljivo svoje prekrasne oci i rece samo jednu rec: - Da. Poslanici se poklonie i skromno se udaljie. Uskoro stie u dvorac, u pratnji raskone svite, i sam ah Hosrov. - O, najslada medu svim princezama - rece on -ja cu pokuati da ispunim tvoju elju. Nocas ce Sir Darja poteci suvom zemljom Gladne stepe. irin se iznenadi. Neto je stee u srcu, jer je lepota i junatvo Farhadovo behu u samo srce ranili. Pohita ona, sa svojim dvorkinjama, iz dvorane u kojoj Gulcehra bee primila Hosrova i potrca u svoje odaje. irin naredi da se okupe glasnici i zapovedi im da podu na sve strane, zaustavljajuci se kraj svake kolibe, svakog kucerka, svake kuce, da u dobo lupaju i objave: "Ljudi, onaj ko danas bude okrenuo Sir Darju u Gladnu stepu, dobice ruku princeze irin." Otrcae glasnici na sve s