Bagsuzče Moje

_________________________Економика заштите___________________________________

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: Економика заштите

Тема: Узроци пожара

Ментор: Студент:Др.Драган Спасић ред. Проф Милица Тотић 12096

Ниш, 2013.


:САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................................................3

1. НАЧИНИ ИЗАЗИВАЊА ПОЖАРА.........................................................................................................5

2. ПОЖАРИ И УЗРОЦИ ЊИХОВОГ ЈАВЉАЊА........................................................................................6

3. СТАТИСТИКА ПОЖАРА У СВЕТУ.........................................................................................................7

4. ОПШТА ПОДЕЛА УЗРОКА ПОЖАРА...................................................................................................9

4.1. Врсте узрока пожара................................................................................................................10

4.1.1. Конструктивни недостаци:..............................................................................................10

4.1.2. Грађевински недостаци...................................................................................................11

4.1.3. Оштећења- кварови на уређајима и постројењима:.....................................................12

4.1.4. Ложишта-огњишта...........................................................................................................12

4.1.5. Варнице из локомотиве...................................................................................................12

4.1.6. Отворени пламен.............................................................................................................13

4.1.7. Опушак од цигарета.........................................................................................................13

4.1.8. Заваривање......................................................................................................................14

4.1.9. Електрични апарати.........................................................................................................15

4.1.10. Електрични проводници..................................................................................................16

4.1.11. Загрејани проводници.....................................................................................................16

4.1.12. Статички електрицитет....................................................................................................17

4.1.13. Самопаљење....................................................................................................................17

4.1.14. Егзотермна реакција........................................................................................................18

4.1.15. Експлозија.........................................................................................................................18

4.1.16. Атмосферско празњење..................................................................................................19

4.1.17. Трење................................................................................................................................20

4.1.18. Брушење...........................................................................................................................20

4.1.19. Судар.................................................................................................................................20

4. БРОЈ ПОЖАРА У ПЕРИОДУ ОД 1980-1998.......................................................................................21

5. БРОЈ ПОЖАРА У ПЕРИОДУ ОД 1991-2006.......................................................................................22

5.1. Динамика настанка пожара у Србији у периоду од 1991-2006............................................23

6. ОСНОВНЕ ОПАСНОСТИ И УЗРОЧНИЦИ ПОЖАРА И ОДГОВАРАЈУЋЕ ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ...........24

ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................................25

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................26


УВОД

Опште је познато да је пожар свако неконтролисано сагоревање које се одвија мимо интереса друштва, наноси му материјалне губитке и може довести до угрожавања физичког интегритета људи па чак и до губитка људских живота Када настане брзо се шири, уништава огроман број материјалних добара, земље, шума, природних лепота, али и нажалост људске животе. Уколико је изазван силама природе, нпр.удар муње у стабло, последице су стравичне.

Дрво, горив материјал, врло брзо подлеже ватри чији пламен за само неколико минута захвати читаве хектаре стабала.Насупрот брзом избијању, гашење је врло споро и захтевно. Од целе површине зрмље, која је била захваћена пожаром, само 5 % је даље употребљива и плодна земља. Пожари годишње нанесу непроцењиве штете нашој земљи. Проблем појаве пожара је глобалан, и у свету сваке године страда око 350 милиона хектара шума. Сведоци смо и великих климатских промена, који директно утичу на повећање опасности избијања пожара. 2000.година је остала упамћена, јер је у нашој земљи избило 339 пожара, а изгорело је око 13 200 хектара шума и шумског обраслог земљишта. Међутим, наша земља ни тада, као ни сада, није располагала довољним бројем летелица за гашење пожара, па су за површине обухваћене ватром, ангажовани само хеликоптери Војске Србије, који су радили максималним капацитетима.

Слика 1. Шумски пожар


Процеси неконтолисаног сагоревања праћени су настајањем топлоте, која доводи до повишења температуре окружујуће средине и гасовитих, течних и чврстих продуката сагоревања, који се карактеришу мање или више израженим токсичним особинама. Статистички подаци о броју пожара представљају основу за утврђивање одређених законитости које се јављају у овој области. Ови подаци могу се систематизовати, обрађивати, и анализирати по различитим критеријумима и основама. Тако у оквиру рада подаци могу бити приказани на основу места и настанка пожара, затим времену и начину настанка, али свакако је узрок најважнији део анализе.

Пожарима се можемо бавити као посебном проблематиком, чију основу представља узрок настајања, преко штетних последица, које нам могу оставити, све до процеса гашења. Испитивање узрока пожара је везано за познавање различитих грана науке, али у основи је потребно познавање процеса сагоревања горивих материја, брзине сагоревања као и утицаја спољних фактора на сам процес. Информације о узроку пожара, као и експлозија представља скуп података којим се истовремено одређују: време настанка, карактеристике погодне за прихватање и ширење пожара, непосредни извор енергије, који је потребан за настајање пожара и висине материјалне штете, Ово нам омогућава комплексну анализу и деловање на његовом превентивном отклањању. Утврђивање узрока пожара обављају државни органи, надлежни за спровођење мера и активности расветљавања и доказивања.

Слика 2. Ватрогасна јединица у решавању проблема пожар


1. НАЧИНИИЗАЗИВАЊАПОЖАРА

Код настајања пожара извори и узроци пожара имају највећи значај.Највише из разлога разумевања процеса паљења и предузимања превентивних мера, затим за борбу против пожара, ако је он настао и коначно за утврђивање узрока настајања пожара. При анализирању пожара показало се да је, ради прецизности, потребно одвојити појам извора пожара од појма узрока паљења пожара. Треба одмах рећи да строгу разлику ова два појма неће бити могуће увек направити, али је код већине пожара то могуће.

Тако на пример, ако је настао пожар због квара на електромотору, онда је извор паљења електромотор.На њему се услед квара појавила високатемпература, што значи да је он генерисао потребну енергију за паљење пожарног објекта (дрво, слама и слично).Узрок паљења је према томе квар на електромотору.То значи да се код извора паљења ради о предметима односно објектима, а код узрока паљења о процесима.

Наводимо још један пример: Погонска машина путем трења ствара топлоту која може довести до паљења. У овом случају машина је извор, а трење узрок паљења. Горње напомене о изворима и узроцима паљења могу бити довољне, мада је некад, као што је то случају са муљем, тешко разликовати извор од узрока паљења.Обично у таквим случајевима не долази до потребе детаљног диференцирања.Процес паљења се у основи састоји из прелаза енергије од извора паљења на пожарни објекат, односно запаљиву материју.Ова енергија је најчешће топлотна, тако да извор паљења врши неопходну припрему за избијање пожара.Наравно да и други услови морају бити испуњени, али се може рећи да у савременом животу имамо огроман број случајева таквих односа извора паљења и пожарних објеката, да постоје услови за паљење.Према томе, узроци пожара актуелизирају и реализују потенцијалне могућности настајања пожара, мада они не избијају у толиком броју колике су потенцијалне могућности извора паљења. Због огромног броја извора и узрока паљења, постоје тешкоће да се они обрађују и систематизују. Зато овде дајемо опште поделе и систематизацију узрока и извора пожара.

5


2. ПОЖАРИИУЗРОЦИЊИХОВОГ ЈАВЉАЊА

За што успешнију борбу против пожара потребно је елиминисати њихове узроке.Елиминисање узрока пожара подразумева знање о њиховом настајању, тј.како и где се јављају. Одговоре на ова питања дају анализе пожара, па се на основу статистичких података о узроцима пожара врше стручне обраде ради предузимања потребних превентивних мера.Обзиром на огроман број могућих узрока пожара, обично се дају основне класификације и типични случајеви који обухватају највећи број узрока пожара. Као и сви статистички подаци и подаци о узроцима пожара зависе од методологије, броја пожара, периода времена,степена индустријализације итд. При анализи таквих података може се извршити основно груписање узрока пожара: - техничке неисправности-кварови - технички недостаци-непоштовање техничких прописа, лош квалитет и др. - људски фактор-непажња, нехат, дечија игра, намерно паљење -организациони недостаци-одсуство контроле, организације пожарне службе, непоштовање закона - природни узрочници-гром, земљотрес, сунце и др.

При навођењу основних узрочника пожара није могуће раздвајати објективне од субјективних (људских) фактора, јер би на пример технички недостатак могао бити третиран као субјективни фактор, незнање као објективни итд. Питањима узрока пожара бави се пожарна превентива. Овде се та област ограничено обрађује, јер постоји посебна стручна литература за пожарну превентиву. Следећи преглед узрока пожара заснива се на једној анализи више од 25000 евидентираних пожара у периоду од 10год једној високо развијеној индустрији. Веродостојност ове анализе чини број посматраних пожара и период времена, са напоменом да се већина пожара десила у индустрији. Узроци, дати у процентима, поређани су према учесталости у индустрији, али тај поредак не означава неке друге критеријуме последица пожара (на пример величину штете и слично). Поредак указује на поједина постројења и инсталације, односно њихове неисправности, као узрочнике пожара, али и на људски фактор.

Велики број пожара у пословним, јавним и стамбеним објектима проузрокован је старим, неодржаваним, оштећеним и нестручно изведеним електричним инсталацијама.Сви напред наведени узроци за последицу имају неку врсту квара на електричним инсталацијама.

Међутим, постоје врсте кварова при чијој појави заштитне компоненте уопште не одреагују, па се услед трајања квара стварају услови за настанак пожара.Велике материјалне штете, повреде људи а неретко и губитак људских живота су последице пожара узрокованих кваром на електричним инсталацијама.У овом раду је приказан преглед до сада познатих и публикованих информација о начинима настанка пожара узрокованих кваровима на електричним инсталацијама у стамбеним, пословним и јавним објектима. Прегледом доступне документације може се закључити да се овом проблему нарочита пажња поклања у САД, Јапану и неким Скандинавским земљама (Норвешка, Шведска,...).

У следећој таблици наведени су најчешћи извори пожара и температуре на којима се они развију:

6


Табела 1. Најчешћи извори пожара и температура на којима се они развијајуИЗВОРИ ПАЉЕЊА ТЕМПЕРАТУРА ИЗВОРА / oC

Опушак (зависно од врсте дувана) до 650

Oтворени пламен 1000 -1100

Механичка искра (нпр.код брушења) до 1800

Плинско заваривање до 3000

Искра код електричног заваривања до 3600

3. СТАТИСТИКАПОЖАРАУСВЕТУ

Према статистичким подацима Националног Ватрогасног Друштва САД, прикупљених у периоду 1993.–1997.год., у САД се током овог периода у стамбеним објектима годишње догодило 41200 пожара изазваних неком врстом квара на електричним инсталацијама. У посматраним пожарима се на годишњем нивоу догодило 336 смртних случајева цивила, 1446 повреда цивила и направљена је материјална штета од 643,9 милиона америчких долара. Прикупљање података и вођење евиденције о пожарима и експлозијама регулисано је одговарајућом, такозваном Обавезном инструкцијом која је у примени од 1977. године. Основ за евидентирање представља Методологија Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Пожари настали услед квара на електричним инсталацијама учествовали су са 9,7% у укупном броју пожара насталих у посматраном периоду у САД, захваљујући чему су заузели пето место од укупно 12 најчешћих врста пожара (разврстаних према узроку).

Табела 2. Процентуална расподела пожара изазваних кваром на електричним инсталацијама према месту настанка квара

7

Место настанка квара Проценат

Проводници уграђени у објекат

34,7

Каблови и утикачи 17,2

Светиљке 12,4

Прекидачи,продужни каблови и утичнице

11,4

Извори светлости 8,3

Осигурачи,Главни прекидачи

5,6

Мерни уређаји и њихова кућишта

2,2

Енергетски трансформатори

1,0

Остало 7,3


Међутим, на основу великих материјалних губитака услед пожара изазваних кваровима на електричним инсталацијама не може се извући закључак да су изведени системи напајања прикључених потрошача непоуздани (веза пријемника преко уградних утичница и продужних каблова). Доказ за ову тврдњу се лако изводи: у САД, у око 100 милиона стамбених јединица са просечно 5,4 собе, живи око 270 милиона људи. Ако у свакој соби постоје четири утичнице, онда број могућих прикључених пријемника износи: 4∙5,4∙100∙106=2,16 милијарди. Потребно је извршити редукцију добијеног броја због чињенице да нису на свим утичницама увек прикључени потрошачи.Може се претпоставити да је на половину укупног броја утичница директно прикључен пријемник.Од преостале половине укупног броја утичница, претпоставимо да су на половину прикључени продужни каблови на којима у просеку једна утичница напаја пријемник. Тако се стваран број пријемника електричне енергије у САД процењује на ¾ од 2,16 милијарди, односно 1,62 милијарде. Како се према напред поменутим статистикама види да 0,114∙41200≈4700 пожара годишње настаје услед квара на прекидачима, продужним кабловима и утичницама, и како према истим статистикама прекидачи учествују са само 30% у наведеном броју пожара (4700), закључује се да је 3290 пожара годишње настало услед квара на вези пријемника и утичнице. Веома мала вероватноћа настанка пожара узрокованих оваквимкваровима показује да су изведени системи напајања прикључених потрошача поуздани са аспекта изазивања пожара. Међутим, проблем није у великој вероватноћи настанка оваквих кварова већ у чињеници да је на електричну дистрибутивну мрежу прикључен екстремно велики број пријемника, који расте из дана у дан.

У европским државама, у којима постоји статистика о узроцима пожара, утврђено је да су кварови на електричним инсталацијама узрочници 15–20% укупног броја пожара.Према истим статистикама из 11 европских земаља (Бугарска, Чешка Република, Француска, Мађарска, Италија, Пољска, Румунија, Русија, Турска и Украјина), у периоду од 1988.–1998.године, број пожара који су узроковани кваром на електричним инсталацијама повећао се за 25%, а постоји и тенденција његовог даљег раста. Занимљиво је да је у истом периоду пораст броја пожара изазваних неелектричним узроцима износио само 5%.

Једна од занимљивости је да је 2003. Године у Србији је забалежено 5371 пожар и експлозија, што је 9,7% више него 2002.године. Утврђено је да узрок чак 4760 пожара нехат и непажња, а да је ватра намерно изазвана у 359 случајева.Чест узрок пожара је отворени пламен чак 54%, кратак спој не електричним инсталацијма, неисправност електричних апарата и друго.У оквиру превентивних активности, прошле године инспекцијске службе су прегледале 13 113 привредних објеката, као и још 55 780 других објеката. За доста њих наложена је примена мера заштите, а поднето је 2 313 захтева за покретање прекршајног поступка, поступка као и 198 кривичних пријава због изазивања пожара.

8


4. ОПШТАПОДЕЛАУЗРОКАПОЖАРА

Основни начин изазивања пожара је људски нехат и непажња, а у годишњим статистикама ријетко се спушта испод 80 % Међу значајне и често истицане начине изазивања пожара убрајају се намерно изазивање пожара као и дечија игра. Нестручно руковање алатима, нестручно одржавање оруђа, уређаја, инсталација и опреме, нестручно и несавесно извођење грађевинских и осталих радова, непажњом направљени грађевински и конструкцијски недостаци, неправилна упораба ватре те игра с њом, психичка поремећеност и намерно подметање пожара неке су од опасних понашања која изазивају пожар. Природне појаве као што су удари грома, вулкани и сл., пуно су ређи узрочници пожара и у статистикама се воде као остали начини изазивања пожара.Свако од нас може и мора пажљивим и одговорним понашањем спречити да до пожара уопште и дође, а ако и настане, уз одговарајуће мере опреза може угасити почетни пожар помоћу расположивих приручних средстава. Начелно вреди сљедеће златно правило ватрогасаца:"Већина пожара у првој минути гаси се чашом воде. У другој минути је потребна посуда воде и помоћ друге особе, а већ у трећој минути потребна је организирана и увежбана ватрогасна јединица". Чињеница да велики пожари настају од малих, осим оних који настају експлозијом, даје нам могућност да приручна средства за гашење пожара максимално делотворно искористимо.Данас нам у кући, у школи и пословним зградама стоје и морају стајати на располагању, означени и надохват руке, ватрогасни апарати за почетно гашење. Било би пожељно да се ватрогасни апарат налази у сваком домаћинству и возилу.

Сваки пожар карактерише:

• Начин настанка (изазивања)

• Узрок настанка.

Статистике показују да пожаре најчешће изазивју:

Нехат и непажња Животиње Дечије игре Природне појаве Намерно изазвани пожари

9


4.1. Врсте узрока пожара

Узроци пожара могу заиста бити проузрокавани на различите начине, следећи су неки који су данас препознатљиви и који чине поделу узрока изазивања пожара:

1. Конструкциони недостаци2. Грађевински недостаци3. Оштећења-кварови4. Ложишта-огњиста5. Варнице из локомотиве6. Отворени пламен7. Опушак од цигарета8. Заваривање9. Електрични апарати10. Електрични проводници11. Зсгрејани проводници 12. Статички електрицитет13. Трење14. Брушење15. Судар16. Самозапаљење17. Егзотермна реакција18. Експлозија19. Атмосферско празњење20. Остали узроци21. Неутврђено

4.1.1. :Конструктивни недостаци

Непридржавање техничких прописа и норматива при пројектовању и извођењу постројења најчешће доводи до незгода и хаварија које су обично праћене пожарима.

Пример:

У предузећу за производњу пољопривредних машина и апарата „Морава“ у Пожаревцу, дошло је до пожара који је за последицу оставио велику материјалну штету. Пожар јр проузроковала варница, услед механичког трења. Трење (додир диска и кућишта) омогућило је касније наварени метални део, чија је функција била да омогући боље балансирање лопатица, јер се пре тога вентилатор није окретао равномерно, због лоше изведених лежишта осовина. Наваривање овог комада метала је извршено без проширавања кућишта вентилатора, тако да је омогућен контакт двеју површина, па тако и варнице која је проузроковала пожар.

10


4.1.2. Грађевински недостаци

Зграде грађене пре више десетина година, као и зграде без одговарајућих пројеката односно они грађевински објекти који су стихијски подигнути, крију у себи низ могућих узрока настанка пожара. Овом приликом наводимо само неке карактеристичне узроке пожара, као што су:

• грађевински недостаци код ложишта (димњаци, уграђене пећи итд.)

• присуство дрвене грађе или рога кровне конструкције у димњаку,

• директно наслањање једног грађевинског објекта на други,

• коришћење запаљивих материјала за преградне зидове и сл.

Пример:

Карактеристичан пожар због грађевинског недостатка, догодио се у фабрици намештаја „14. октобар“ у Нишу. 1 У пожару је уништен цео магацин са складиштеним материјалом. Додатно је појачало пожар то што је објекат био изграђен од чврстог материјала-цигле, са дрвеним кровом и преградним зидовима, такође од дрвета. У оквиру магацина налазила се и канцеларија магационера. Пожар су прво приметили радници суседног погона и то на кровном делу објекта. Анализом трагова насталих услед пожара утвђено је да се пожар на остале делове магацина пренео управо из дела поменутог објекта. То је установљено на основу трагова на дрвеним, металним зидовима. Међутим изнад ове просторије је једна дрвена греда, која се налазила дуж целог зида и која је на свим деловима са спољашње стране остала потпуна само је један део у дужини од 80цм, потпуно изгорео. Ветар који је има такав смер да је у ватру могао да пренесе са овог места на остале делове објекта спречио је ширење пожара на ову греду, са спољне стране, али је остало питање зашто је греда на једном делу потпуно изгорела, а даље не поготово што су целом њеном дужином били исти услови за њено сагоревање. Јавиле су се релативно јасна удубљења и пукотине настале услед издвајања запаљивих гасова, дубоке са светлим пепелом по ивицама. То су карактеристични знако ва за сагоревање дрвета а ситни пепео је указивао да се сагоревање одвијало без струјања ваздуха и у тицаја ветра у затвореном простору. На основу свих спољашњих, унутрашњих и описаних трагова закључено је да је пожар почео у близини овог места. Даље је утврђено да је непосредно поред изгореле греде пролазила дотрајала азбесна цев која је служила као димоводни канал пећи на чврсто гориво која је управо била смештена у канцеларији магацина. Из околне греде ширио се пламен у смеру дувања ветра, на остале даље делове магацина, великом брзином, док је тињање и даље настављено само што је на њега ветар имао знатно мањи утицај, па се до тренутка гашења није рашири на већи простор.

1 Ж. Алексић и Р. Костић, исто, стр. 201.

11


4.1.3. - :Оштећења кварови на уређајима и постројењима

Поједина оштећења и кварови на уређајима и постројењима могу изазвати пожаре. Иначе, највећи број пожара настаје у оним погонима у којима су присутне тзв. "опасне технологије".

У последње време забележено је неколико пожара у нуклеарним електранама у свету, чији је узрок оштећење или кварна постројења. Пример таквог пожара десио се у нуклеарној електрани у Калмјину(Русија).

4.1.4. -Ложишта огњишта

Ложишни уређаји и димњаци могу бити узрок настанка пожара. Тако, нпр, у стамбеним зградама неисправне пећи и штедњаци или постављање ових уређаја директно на запаљиве односно, у близини запаљивих материјала (завесе, драперије, слике и сл.), као и њихово неправилно прикључавање за димњаке могу да проузрокују пожар. Један овакав пожар је забележен у Термоелектрани „Костолац“.2

Пример:

Пожар у термоелектрани „Костолац III” настао је 14-ог августа 1986. Године у 20:30h, у време рада друге смене. Пожар је настао на угљаној прашини, наталоженој у већим количинама око млина бр 4, на 200 КV постројењу.

Радник који је требало да одржава и контролише овај део постројења, није на време уклањао угљену прашину, чији је слој нарастао на неколико сантиметара. Из ложишта котла су излалие варнице, што је довело до паљења угљене прашине. Пожар се затим пренео на разводне инсталације котловског постројења. Захваћена је и мерно регулациона опрема и уређаји за дозивање горива и воде, а услед високих температура оштећена су и кућушта лежаја млина бр 4.

4.1.5. Варнице из локомотиве

Пожаре, нарочито у сушном преиоду, могу да проузрокују и локомотиве које у току вожње могу да „произведу“ варнице или искре које се распламсавају на околни простор. Пример оваквог пожара забележен је у кругу „Електронске индустрије“ у Нишу.

2 М. Табаковић, исто, стр.47 и 48.

12


4.1.6. Отворени пламен

Најлакши начин изазивања пожара је када гориви материјал дође у директан контакт са пламеном. Наиме, непажљиво руковање отвореним пламеном у непосредној близини запаљивих течности или код појединих радних операција (нпр. чишћење мрља бензином, претакање, и сл.) чест су узрок настанка пожара не само у радној средини, већ и у домаћинствима. Да би се илустровао овај узрочник пожара, наводимо следећи пример пожара, који се догодио у ИК „Златар“ у Новој Вароши.3

Пример:

У току 1987. год.настао је пожар у ИК „Златар“ у погону „Пластичне амбалаже“. То се догодило 13.маја око 20h. Проузрокован је непрописном употребом отвореног пламена. Радници су непосредно уз машине за израду пластике сагоревали остатке пластике на калупу за обликовање делова помоћу пропан-бутан пламена. Запаливши се, пластика је пренела топлоту и пожар на суседне произвиоде и машине. Пожар се проширио на кровну конструкцију. Покривка је била од профилисаног алуминијумског лима са полиуретанском испуном. Поред производне хале која је изгорела, оштећене су машина и опрема до степена потпуне неупотрбивости.

Слика 3. Отворени пламен као узрок настајања пожара

4.1.7. Опушак од цигарета

Паљење цигарета у просторијама где има испаравања лако запаљивих течности, где се налазе запаљиви гасови, прашина или друге материје, врло често доводе до великих катастрофа. Негативне последице могу настати и због пушења у биоскопу, позоришту или другим местима на којима је то забрањено. Поред тога и неконтролисано бацање неугашених опушака или превртање непрописаних пепељара са неугашеним опушцинма, 3 М. Табаковић, исто, стр.50

13


врло често за последицу имају настанак пожара. Све ово је последица високе температуре изгарања цигарете (око 350°С) која је у стању да запали стољњак, постељину (што се дешава пушачима који заспу са упаљеном цигаретом), хартију и др. Типичан случај пожара, изазваног опушком од цигарете догодило се у предузећу „Вино Жупа“ у Александровцу.4

Пример:

До пожара у августу је дошло 1986.год у магацину картонске амбалаже где се, поред картонске, налазила и пластична и стаклена амбалажа. У магацинском делу држана је и опрема за израду амбалаже. Пожар је изазван опушком од цигарете баченом у одељењу картонске амбалаже.

Слика 4. Опушак цигарете као узрок настајања пожара

4.1.8. Заваривање

У индустрији и занатству су јако бројни пожари који су проузроковани заваривањем које се обавља у просторијама где су присутна испарења лако запаљивих течности или у непосредној близини других лако запаљивих материјала (крпе, трина и сл.). један од највећих пожара у Југославији који се десио 27.11.1978.год у фабрици аутомобила „Фап“ у Прибоју на лиму проузрокован је управо заваривањем.5

Пример:

Пожар је захватио производну халу где је вршена финална припрема делова мотора, каросерије и седишта за уграђивање. Објекат у коме се десио пожар имао је

4 М. Табаковић, исто, стр. 47.

5 Ж. Алексић и Р. Костић, исто, стр.51.

14


приземље, где је смештен велики број седишта (преко 8 000), вршено је испирање мотора, ту се налазила и лакирница, док је на спрату вршено спајање елеманата електричним заваривањем.

Испитивањем спољашњих и унутрашњих трагова на објекту и њиховим усаглашавањем, као и анализом трагова на изгорелом материјалу, закључено је да се центар пожара налази у приземљу и то на делу где су била смештена аутобуска седишта. Седишта су била направљена од метала (рамови) и полиуретана који је пресвучен скајем или штофом. Полиуретан је самогасиви материјал (гаси се када се уклони пламен), међутим у присуству пламена, бурно сагорева. Тачка паљења штофа је 350°С, а скаја испод 300°С. У самом месту пожара нађене су честице метала за које је анализом утврђеном да потичу од метала од којих су састављени елемнти који су електролизовањем спајани на спрату изнад. Даљим прегледом места пожара на плафону је откривен отпор прчника 4,2 cm, који се налазио тачно изнад центра пожара. Непосредно изнад овог отвора вршено је заваривање са којим је почело у 21 h, а пожар јеоткривен у 21:15h. Растојање од места где је заваривање вршено до центра пожара износило је 3,70m, што је било недовољно да се усијане честице расхладе, тако да им је температура приликом контакта са скајем и штофом на седиштима била далеко већа од тачке паљења тог материјала и лако га је палила. Да би се све нађено проверило, вршена је реконструкција догађаја. Наиме, испод нађеног отпора су седишта од истог материјала, као и пре пожара, а на спрату је вршено заваривање истих елемената и од стране истог лица. Усијане честице метала су заиста пролазиле кроз отвор и за кратко време запалиле седишта смештена у приземљу, што је потврдило раније мишњеље да је узрочник пожара директан контакт усијане металне честице и запаљивог материјала од кога су израђена седишта.

4.1.9. Електрични апарати

Постављање разних електричних уређаја и апарата (нпр,решоа, грејалица, пегли и сл.) на запаљиве предмете или у њиховој близини врло су чест узрок пожара. Осим тога, и неисправности на електричним уређајима такође доводе често до пожара. Употреба неисправних и импровизованих електричних уређаја, проузроковала је пожар у фабрици „Обилићево“ у Крушевцу. 6

Пример:

У јуну месецу 1980.године, дошло је до пожара у фабрици за производњу гуме „Обилићево“ у Крушевцу. Испитивањем згаришта, утврђено је да се место пожара налази у близини дела меешача у коме се врши разбијање сировина за производњу гуме. У мешач се убацује: колофонијум, каучук, чађ, и још неке сировине, које се после мешања испуштају из мешача и носе на даљи технолошки поступак. Приликом рада мешача поред осталог, око њега се таложе и честице фине чађи, која има тачку паљења 140°С. Претраживањем у центру пожара, нађена је покретна електрична сијалица, на импровизованом каблу, који је у струјно коло укључен у суседној просторији и служила је радницима за осветљавање простора око машина. За постављање ове сијалице нису имали

6 Ж. Алексић и Р. Костић, исто, стр.54.

15


одобрење надлежне службе. Сијалица је била снаге 500 W, а на балону је температура износила 495°С, тако да је лако запалила честице чађи.

4.1.10. Електрични проводници

Најчешћи узроци ових пожара јесу преоптерећеност инсталације услед прикључења већег броја потрошних тела (штедњак, грејалица итд). Услед преоптерећења, проводници се загревају више него што је то дозвољено и проузрокују пожар на својој изолацији који се даље шири на суседне предмете. Кратким спојем, услед механичке повреде изолације или услед влаге дплази до преоптерећења и загревања проводника па и до пожара.

Слика 5. Електрични проводници као узрок настајања пожара

4.1.11. Загрејани проводници

Основни разлог прегревања проводника је неусаглашеност количине електричне струје кои може проводник да пропусти. Наиме, у зависности од пресека проводника зависи и количина струје која кроз њега протиче. Уколико количина струје и дебљина проводника нису усаглашени, проводник се греје као електротермички уређај, па самим тим може да буде и узрочник пожара.

16


4.1.12. Статички електрицитет

Статички електриците настаја трењем две површине (нпр.преносника папира или текстила при навијању на ваљке, протоком запаљивих гасова и течности кроз цеви, трењем рубља од најлона на тело и сл.) и том приликом се ствара набој одеређеног напона. Приликом пражњења малих напбоја статичког електрицитета, дејство варница је неприметно и обично није опасно, али приликом пражњења већих набоја долази до јаког варничења који лако изазива паљење разних материја, нарочито пара лакозапаљивих течности и смеша запаљиве прашине и гасова. Нарочита опасност од статичког електрицитета постоји у индустрији папира, текстила, гуме, пластичних маса, експлозива и других.

4.1.13. Самопаљење

Неке материје склоне су самозагревању услед хемијских, физичких и биолошких узрока који сеу њима одиграввају. Тако су склони самоупали: влажно сено и други пољопривредни производи (детелина, шаша, дуван и др) у камарама, мрки и камени угаљ у гомилама, масне крпе, брашно, памук и други. Карактеристично самозапаљење догодило се у ПИК „Тамиш“.7

Пример:

Пожар се догодио септембра 1986.године у току рада треће смене. Настао је у складишту готових производа сточне хране. Према налазу овлашћених органа, проузрокован је самозапаљењем ускладиштеног брашна. У овом предузећу обавља се производња биљног брашна од младих биљака које се још као незреле допремају у објекте за дехидратацију. Биљке се секу, суше и мељу у брашно. Сушење се стално обавља у тунелској сушници, а брашно се пакује у вреће и складишти. У магацину, где је пожар настао, брашно није било ускладиштено према важећим прописима јер је висина поређаним џакова премашила прописано. Познато је да младе зелене биљке, недовољно осушене и ускладиштене у гомили, могу условити загревање прво услед разградње помоћу бактерија, а затим даљим процесом оксидације услед присуства влажног материјала.

7 М.Табаковић, исто,стр.48 и 49.

17


Слика 6. Пример самопаљења као узрок пожара

4.1.14. Егзотермна реакција

При егзотермној реакцији разликујемо два случаја паљења материје:

– када долази до паљења једне од компоненти које учествују у хемијском процесу и

–када се запали нека запаљива материја, која није непосредно везана за хемијске процесе, него се налази близини места одигравања реакције.

Пример могућности избијања пожара, као последице хемијске реакције је паљење сламе под утицајем азотне киселине. Када се боца с азотном киселином држи у корпи која је с унутрашње стране обложена сламом, може доћи до пожара. До пожара као последице хемијске реакције може доћи на цевоводима и другим исталацијама, на боцама с кисеоником, ако се за подмазивање ових инсталација употребљава мазиво које не одговара овим потребама или ако се дозволи да кисеоник дође у додир са разним масним материјама.

Као пример паљења материје која не учествује директно у хемијској реакцији може се навести паљење запаљиве материје при гашењу креча тј. деловању воде са калцијум оксидом. Под утицајем ослобођене топлоте, може доћи до паљења врећа у којима се налази негашени креч.

4.1.15. Експлозија

Уколико при настанку експлозија дође до пожара онда се у таквим ситуацијама сматра да је пожар проузрокован експлозијом.

18


Пример:

У јануару 1980.године дошло је до експлозије и пожара, у једном погону за производњу ацетилена у Краљеву. Процес производње био је такав да се ацетилен добијао из карбида, а затим даље цевима, док се изреаговани остатак карбида заједно са водом, другим цевима одводио у базене који су се налазили изван објекта. И једне и друге цеви пролазиле су кроз просторију пумпне станице, које је била димензија 3х2х3 m (18m3). У поменутој просторији био је уграђен један усисни вентилатор ради стварања надпритиска, којим се спречавало настајање експлозивне гасне смеше између ацетилена и ваздуха. Укључивање вентилатора је вршено преко склопке која се налазила у истој просторији и уграђена у обичној, а не сигурносној изведби. Вентилатор се укључивао независно од других апарата и уређаја. На основу прегледа трагова на месту експлозије и пожара, утврђено је да је прво експлодирала смеша ацетилена и ваздуха у просторији пумпне станице, тако да су улазна врата одбачена око 40 m од објекта, зидови и таваница попуцали са испучењима према споља, а да се пожар мањих размера после тога појавио и брзо је локализован. У самом оштећеном објекту, а и у околини осећао се јак карактеристичан мирис ацетилена.

Прегледом свих цевовода утврђено је да су на делу поменуте просторије, уграђивани без заштитне облоге, а на местима где су настављени нису добро заптивени, што је омогућило истицање ацетилена у ову просторију. Сам поступак у даљој производњи је омогућавао враћање непотпуно изреагованог карбида у базене, тако да је у одводним цевима било ацетилена који је истицао у исту просторију. Тако повећану концетрацију вентилатор није могао да смањи испод доње експозивне границе. Неправилно уграђена склопка за укључивање вентилатора, није била у сигурносном извођењу, тако да је варница која је настала на споју активирала смешу и дошло је до експлозије.

Слика 7. Експлозија као узрок пожара

4.1.16. Атмосферско празњење

Пожари се најчешће се јављају у току пролећа и лета када је влажност ниска, а температуре високе. На земљишту које се налази на јужним и југозападним странама, где дуже има сунчеве светлости и топлоте, расту оне врсте дрвећа које су осетљиве на пожар,

19


као на пример бор. На северним странама расту букве и јеле које су мање угрожене пожарима. Песковита земљишта се брже и више загревају па се на њима брже суши трава, што за последицу има повећану запаљивост овог слоја. С тога атмосфера, може имати велики утицај на јављање пожара, посебно је узрок настанка шумских пожара.

4.1.17. Трење

Међусобно трење два тела доводи до стварања топлоте. У случајевима ако је једно од тела запаљиво, трење ће сигурно довести до ослобађања топлоте довољне да изазове пожар. Међутим, ако оба тела која се међусобно тару нису запаљива, тада се топлота постепено преноси на околна тела и ако у контакту са таквим проводницима топлоте (најчешће су то метални предмети) постоји нека запаљива материја, лако може доћи до стварања услова за изазивање пожара. Овај начин изазивања пожара посебно је изражен код неисправних кочионих уређаја. Наиме, сви кочиони уређаји (на возилима или железници) заснивају се на принципу искоришћавања силе трења која постепено зауставља окретање точкова. Ако кочиони уређаји нису исправни и дође до делимичног блокирања кочница, тада ће топлота развијена услед трења подићи температуру и до више стотина степени, што је довољно да доведе до иницирања пожара.

4.1.18. Брушење

У производним погонима, као и свуда где се изводе радови брушења у непосредној близини лако запаљивих материја, може доћи до стварања ужарених Честица које могу довести до пожара.

Пример:

Пример пожара чији је узрок брушење догодио се у складишту ТК ,,Рашка,, у Новом Пазару.8 При извођењу радова на објекту новог магацина, приликом брушења варова на челичмој конструкцији, сноп варница је директно падаона ускладиштена текстилна влакна изазваши. Инпровизовани магацин није био постављен на довољној и прописаној удаљености (мања од 6 метара од објекта)од магацина, што је супротно прописима заштите од пожара. У пожару се запалило текстилно, бојено и целулозно и синтетичко влакно.

4.1.19. Судар

При судару два челична предмета долази до стварања варница које поседују довољну енергију да иницирају паљење лако запаљивих материја.

8 М. Табаковић, исто, стр.48.

20


4. 1980-1998.БРОЈПОЖАРАУПЕРИОДУОДТабела 3. Табеларни приказ узрока пожара (1980-1998)

Узроци пожараУкупно(1980-1998)

Годишњи просек %

Конструкциони недостаци 230 20.91 0.7

Грађевински недостаци 2071 188.3 5.9

Оштећења-кварови 761 69.18 2.2

Лоишта-огњишта 4684 425.8 13.0

Варнице из локомотиве 56 5.091 0.2

Отворен пламен 7976 725.1 23.0

Опушак од цигарете 2086 189.6 5.9

Заваривање 928 84.36 2.6

Електрични апарати и уређаји 3656 332.4 10.0

Електрични проводници-кратки спој 5661 514.6 16.0

Статички електрицитет 139 12.64 0.4

Проводници загрејани-преоптерећени 1289 117.2 3.7

Трење 230 20.91 0.7

Брушење 123 11.18 0.4

Судар 34 3.091 0.1

Самозапаљење 460 41.82 1.3

Егзотермна реакција 49 4.455 0.1

Експлозија 140 12.73 0.4

Остали узроци 2027 184.3 5.8

Непознато 2482 225.6 7.1

Укупно: 35082 3189 100

21


5. 1991-2006БРОЈПОЖАРАУПЕРИОДУОД

Табела 4. Преглед броја пожара према узроцима настанка у периоду од 1991-2006.год.

Узроци пожара и извори паљења

Укупно (1991-2006)

Годишњи просек

%

Конструкциони недостаци

1045 80 1,29

Оштећења-кварови 1607 124 1,98

Ложишта- огњишта

5528 425 6,81

Отворен пламен 38619 2971 47,55

Опушак цигарете 2410 185 2,97

Заваривање 1044 80 1,29

Електрични апарати- уређаји

7080 545 8,72

Кратак спој 15649 1204 19,27

Проводници услед преоптерећења

1023 79 1,26

Самозапаљивање 537 41 0,66

Атмосферско пражњење

603 46 0,74

Остали узроци 3696 284 4,55

Неутврђено 2385 183 2,94

Укупно 81226 100,00

22


5.1. Динамика настанка пожара у Србији у периоду 1991-2006.од

1975 1980 1985 1990 1995 2000 2005 2010

Најчешћи узрок настанка пожара је отворени пламен и његово учешће износи 38%. Затим се као чести узрок јављају електрични проводници – кратки спојеви 18%, ложишта – огњишта (8,5%), електрични апарати и уређаји (7,9%) и опушак од цигарета (5,4%).

На ових пет узрока пожара одпада 77,8% од укупног броја пожара. Ако се има у виду чињеница да се велики број пожара није утврдио узрок њиховог настанка (7,3%) произилази да на остала седам узрока отпада 15,9%.

Према томе посебну пажњу треба обра тити на узрочнике који се најчешће јављају при дешавању пожара и њиховог елиминисању, а то су:

Отворени пламен Електрични проводници Ложишта – огњишта Електрични апарати и уређаји и Опушци од цигарета

23

1.


6. ОСНОВНЕОПАСНОСТИИУЗРОЧНИЦИ ПОЖАРАИОДГОВАРАЈУЋЕПРЕВЕНТИВНЕ

МЕРЕ

Неопрезност

Већини пожара изазвана је нехатом и недостатним знањима пожарним опасностима. Препознајмо их и тиме спречимо пожаре.

Будимо свесни начина преноса топлоте

Лакше ће спречити настанак и ширење пожара ако знаш да се топлота преноси конвекцијом (струјањем, врућим и ужареним плиновима), радијацијом ( зрачењем могуће и кроз зрако празан простор) и кондукцијом ( провођењем, унутар или међусобним додиром ствари)

Отворени пламен и ватра на отвореном

Свеће, плинске и петролејске светиљке несме се користити без надзора и никада у окоини где су нелакозапаљиве ствари. Обична ватра може угрозити животну околину ужареним искрама или паљењем околног, недовољно рашчишћеног простора, те поготово код јачег ветра изазвати опасне пожаре! Зато не ложите ватру на удаљености мањој од 10м од грађевина, односно 100м од шума или складишта житарица. Пре одласка згариште ватре, тј. заостала жаришта угасите водом, или прекријте песком (земљом).Уколико палите ватру у подручјима и годишњим добима када је то потпуно забрањено – чините прекршај. Начело каже: током високе пожарне угрожености ( рано пролеће и лето) врло је опасна ложење било какве ватре на отвореном!

Електрична енергија

Кварови и неправилности на електричним инсталацијама, трошилима и кућним апаратима чести су узрочници пожара.

Пушење

Највећа опасност: Неопрезност код пушења, посебно одбацивање могућих шибица и опушака. Ако већ неко пуши (иако је доказана штетност пушења) не дозволите да то чини у просторима где је то прописима забрањено (местима боравка људи и радним местима), а посебно не у пожарно високо угроженим просторима ( бензинске пумпе,

24


робне куће) и погонима и радионицама где се производи или рукује опасним и запаљивим стварима (прерада дрва и папира итд.).

ЗАКЉУЧАК

25


ЛИТЕРАТУРА

26

Bagsuzče Moje

Documents

Transcript of Bagsuzče Moje