Univerzitet u Novom SaduTehnički fakultet „Mihajlo Pupin“

Zrenjanin

KOMUNIKACIJA U SAVREMENOM POSLOVANJU- seminarski rad -

Predmet: Menadžment

Profesor: Dr. Zvonko SajfertAsistent: Mila Zakin

Studenti:Predrag Klepić IM 36/14Nikola Ivanić IM 15/14Smer: Inženjerski menađžment

Zrenjanin, 2015. godina

SADRŽAJ:

UVOD ............................................................................................................................................................................... 1

1. DEFINISANJE KOMUNIKACIJE ...................................................................................................................... 2

1.1. KOMUNIKACIJA ............................................................................................................................................ 3

2. PROCESI KOMUNICIRANJA ............................................................................................................................ 4

2.1. Sistem i proces komuniciranja ............................................................................................................. 4

2.2. Komunikacioni modeli i mreže ............................................................................................................ 6

2.3. Komunikacija izvan organizacije ........................................................................................................ 6

2.4. Smetnje u komunikaciji ........................................................................................................................... 7

3. STILOVI KOMUNIKACIJE ................................................................................................................................. 8

3.1. Submisivni stil (pasivni) ......................................................................................................................... 8

3.2. Agresivni stil .................................................................................................................................................. 8

3.3. Asertivni stil .................................................................................................................................................. 9

4. MENADŽMENT I KOMUNIKACIJA ............................................................................................................... 9

4.1. Menad ž ment .................................................................................................................................................. 9

4.2. Komunikacija kao aktivnost I ve š tina menad ž era .................................................................. 10

4.2.1. Komuniciranje kao aktivnost menadžera ............................................................................ 10

4.2.2. Komunikacijske veštine menadžera ....................................................................................... 11

5. NEDOVOLJNA KOMUNIKACIJA I PRETRPANA UMRE Ž ENOST .................................................. 11

5.1. Pobolj š anje komunikacije .................................................................................................................... 12

5.2. Uspe š nost komunikacije ....................................................................................................................... 13

ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................................... 14

LITERATURA: .......................................................................................................................................................... 15

1

UVOD

Kao što je poznato, menadžment predstavlja odgovarajuću veštinu vođenja poslova pomoću i preko ljudi. To podrazumeva i odgovarajuću aktivnost menadžera u pravcu uticanja na ljude kako bi poslovanje preduzeća, ili drugih organizacionih sistema bilo što uspešnije. U tom smislu, kao posebna funkcija menadžmenta javlja se uticanje koje obuhvata tri osnovne komponente i to: motivaciju, vođenje, komunikaciju.

Komunikacija je treća izuzetno značajna menadžerska aktivnost u domenu uticanja. Ona je toliko važna za uspešan rad i delovanje menadžera u organizaciji da je Bernard stavlja ispred svih drugih menadžerskih poslova. Tako, po ovom poznatom autoru, menadžerske funkcije čine: “ kao prvo, obezbeđenje sistema komunikacija, kao drugo, osiguranje i podsticanje neophodnih napora u radu i kao treće, koncipiranje i definisanje cilja”.Da bi istakao poseban značaj ove menadžerske aktivnosti Mincberg nakon sistematskog promatranja i analiziranja rada top menadžera, navodi da verbalne interakcije zauzimaju 78% menadžerskog vremena i 67% njihovog rada. Najveći deo ovog vremena menadžeri troše na sastancima i telefonskim razgovorima, a to znači u komuniciranju.

Tri su ključna razloga važnosti menadžerskih komunikacija. Prvi je nemogućnost uspešnog zajedničkog rada ( svojstvenog svim organizacijama u društvu ) bez dobrog komunikacijskog sistema, drugi je veliko angažovanje menadžera u ovom domenu i treći je značajan negativni efekat usled lošeg, neadekvatnog komuniciranja. Taj efekat se javlja ne samo u organizacijama, već i svuda gde se komuniciranje praktikuje. U porodici, s prijateljima i poznanicima, u društvenoj zajednici i organizacionom životu za mnoge probleme može se utvrditi da potiču od nesposobnosti da se ostvari uspešna komunikacija. Ta neophodnost je naročito karakteristična za privredne organizacije, pa čak i one najrazvijenijih zemalja sveta. Tako, na primer, konsultanti iz oblasti menadžmenta u SAD- smatraju da oko 10% preduzeća ove zemlje propada svake godine u prvom redu zbog loših menadžerskih komunikacija.

1. DEFINISANJE KOMUNIKACIJE

O komuniciranju se veoma mnogo raspravlja i piše. Ipak, u toj oblasti još uvek postoje značajni problemi. Na primer, u porodici, s prijateljima, u društvenoj zajednici i organizovanom životu, za mnoge probleme se može utvrditi da potiču od nesposobnosti da se ostvari uspešna komunikacija. Naravno, ne bi trebalo očekivati da se ostvari idealna komunikacija, ali se može izgraditi sistem komuniciranja u kome će biti uspostavljeni željeni odnosi između pošiljaoca i primaoca poruka. To je sistem u kome će informacije teći u više smerova (nagore, nadole, horizontalno, dijagonalno), na formalan ili neformalan način, i u kome će smetnje biti svedene na najmanju meru. Cilj takvog sistema komuniciranja je da se postigne visok stepen razumevanja između pošiljaoca i primaoca poruka.

O takvom značaju komuniciranja znali su i stari Egipćani. Pre oko pet hiljada godina, Ptah-Hoter je pisao: "Nemoj da zaustaviš njegove (onoga koji se žali) reči sve dok se iz njega ne izlije sve što mu je na duši i pre nego što kaže sve što je želeo da kaže. Čovek koji se žali voli zvaničnika koji hoće da prihvati ono što on kaže i koji mu dozvoljava da se u potpunosti izjada". Menadžeri moraju biti svesni ovakvog značaja komuniciranja, jer se na njemu zasniva sistem upravljanja i odlučivanja.

Komunikacija je proces deljenja informacija između dve ili više osoba, preko izabranog kanala prenosa i mora biti shvaćena od strane primaoca. Naprosto, deo svih funkcija menadžmenta: - planiranja,- organizovanja, - brige o ljudskim resursima,- vođenja upravo je komunikacija.On se može realizovati samo kroz komunikaciju – menadžment jeste komunikacija . Vrlo je bliska povezanost procesa menadžmenta i aktivnosti komunikacije. Za realizaciju poslovanja, usavršavanje i razvoj mora se provoditi uspešna komunikacija. Kako bi se izbegli mogući prekidi i prepreke u komunikaciji mora se stalno raditi na njenom poboljšanju. Zbog univerzalne primene menadžmenta nalazi se u bliskom i dalekom okruženju. Ukoliko nema komunikacije u organizaciji menadžment je vrlo loš ili ga uopste nema. Nedovoljna komunikacija i preterana umreženost donose raskol u poslovanju te se gubi kvantitet i kvalitet komunikacijskog procesa.

Globalizacija ima negativan uticaj s pretrpanošću informacijama. Međutim, upotreba interneta kao novog medija donose mnoge prednosti. Lakši pristup za jedne ne mora biti

2

prednost za druge. Turbulentnoj okolini se treba prilagođavati i stalno se razvijati i usavršavati. Na taj će se način ostvariti dobra komunikacija u procesu menadžmenta.

1.1. KOMUNIKACIJA

Komunikacija je nešto tako jednostavno, a u isto vreme tako složeno da je nemoguće definisati je jednostavnim rečima. Komunikacija je prenos informacija od pošiljalaca ka primaocu, uz to da uvek primaoc razume informaciju što predstavlja osnovu komunikacijskog procesa. Kao sredstvo modificiranja ponašanja, provođenja promena, postizanja proizvodnosti informacija i ostvarenja ciljeva, prenos informacija je apsolutno nužan bilo kojem podrucju delovanja.

„Komunikacija je posebno potrebna za:1. uspostavljanje i provođenje ciljeva kompanije2. razvoj planova za njihovo ostvarenje3. organizovanje ljudskih i drugih resursa na najuspešniji i najdelotvorniji način4. izbor, razvitak i ocenjivanje članova organizacije5. vođenje, usmeravanje, motivisanje6. kontrolu ostvarenja.

Budući da je komunikacija menadžerska veština i sposobnost koja se smatra najodgovornijom za uspeh menadžera, menadžeri moraju naučiti komunicirati. Da bi proces komunikacije bio potpun mora sadržavati tri snovna elementa.

Na slici 1. su prikazani "Elementi procesa komunikacije", a to je da komunikacija uvek potiče od nekog izvora informacije, pa tako stiže do odredništva, to jeste, što se tiče poslovanja, do primaoca te informacije.

Slika 1. Elementi procesa komunikacije

3

Slika 2. Model procesa komunikacije

Interpersonalna komunikacija se obično deli na dve vrste: verbalna i neverbalna. Verbalna komunikacija predstavlja izgovorenu ili pisanu reč u svrhu deljenja informacije s drugima. Međutim, neverbalna jeste ono što se ne izgovara, a ipak je od velike važnosti za komunikaciju. Pri tome se misli na poruke koje osoba šalje drugoj osobi pomoću:- Poze ili položaja tela- Izraza lica- Pokreta očiju,ruku i nogu- Disanja- Brzine govora- Gesta- Načina odevanja- Ritma govora- Udaljenosti od sagovornika.

2. PROCESI KOMUNICIRANJA

2.1. Sistem i proces komuniciranja

Komuniciranje postoji u svim fazama procesa menadžmenta, ali najveći značaj ima za vođenje. Jer, vođenje se realizuje u grupama, u vezi sa grupama i između grupa. Naime, komuniciranjem se postiže ujedinjavanje organizovanih aktivnosti, pri čemu je informacija njen osnovni element. Zato se kaže da komuniciranje predstavlja prenos informacija od pošiljaoca ka primaocu, uz uslov da primalac razume informaciju. Ovako shvaćeno, komuniciranje ima ulogu sredstva modifikovanja ponašanja, sprovođenja promena i ostvarivanja ciljeva. Bez komuniciranja ne bi bilo moguće ostvarivanje aktivnosti u

4

grupama (ne bi bilo koordinacije, promena i sl.). Jer, suština grupnih napora je saradnja, a ključ za saradnju je komuniciranje.

Kao osnovni element komuniciranja, informacije mogu da teku u više smerova: prema gore, prema dole, horizontalno, dijagonalno i sl. Za odvijanje komuniciranja takođe postoje više mogućnosti: pisano, usmeno, izrazom lica. Komuniciranje se može odvijati s različitim ciljevima: 1) s ciljem informisanja, 2) s ciljem usmeravanja 3) s ciljem zahtevanja

Komuniciranje u organizaciji se može odvijati još i kao: 1) formalno 2) neformalno.

Formalno komuniciranje je unapred regulisano, a zasnovano je na normativnom uređenju organizacije. Osnovu za odvijanje neformalnog komuniciranja čini neformalna organizaciona struktura, odnosno njeni ciljevi i načini izražavanja.

Za ostvarivanje vođstva u menadžmentu značajni su komunikacioni kanali i tokovi. Smatra se da se komuniciranje može ostvarivati nadole, nagore i horizontalno.

1) Komuniciranje nadole se odvija od nadređenog do podređenog, ili, na primer, od upravnog odbora do radnika (direktive, uputstva, informacije o ciljevima i politici preduzeća i sl.). Ovakvo komuniciranje može dati očekivane rezultate samo ako primalac poruke :- može da razume, i razume poruku, - veruje da je poruka u skladu s ciljevima organizacije, - veruje da je poruka u skladu s njegovim, ili njenim, opštim interesima, - može, mentalno i fizički, da obavi aktivnosti koje proizlaze iz sadržine poruke.

2) Komuniciranje nagore se najčešće koristi kada se šalju neke vrste povratnih informacija, kao što su :- informacije o pojedincima, njihovom radu i problemima, - procene i projekcije o onome šta bi trebalo raditi i kako bi trebalo raditi.

3) Horizontalno komuniciranje "dozvoljava lateralni protok poruka, omogućujući odeljenjima da sarađuju s drugim odeljenjima bez striktnog pridržavanja kanala za komunikaciju nagore i nadole. Jedini zahtev koji je potrebno ispuniti, da bi ovaj kanal bio uspešan, jeste da nadređeni budu informisani o onome šta se radi, iako su oni sami oslobođeni obaveze direktne koordinacije."

5

Da bi komuniciranje bilo sveophodno, neophodno je voditi računa i o njegovom sociološkom i psihološkom aspektu. Sociološki aspekt komuniciranja se "ogleda u potrebi čoveka da bude u grupi, da ima osećaj pripadnosti, osećaj potreba druženja u kooperaciji kao i samopotvrđivanje u grupi". Psihološki aspekt komuniciranja je bitan kada se komunikacijom prenose mišljenja, ideje, osećanja i uticaji.

Da bi se komuniciranje odvijalo u skladu sa postavljenim ciljevima, neophodno je da u organizaciji bude uspostavljen proces komuniciranja koji čine: 1) pošiljalac, 2) poruka 3) primalac.Međutim, trebalo bi naglasiti da u procesu komuniciranja bitnu ulogu imaju ne samo pošiljalac, poruka i primalac, već i moguće smetnje u komunikaciji, kao i povratna veza između pošiljaoca i primaoca. Pritom, kodiranje (uređeni spisak aktivnosti za rešavanje problema) dosledno izražava suštinu polazne misli, dok je dekodiranje (prevođenje poruke iz originalnog izražajnog oblika u originalni, tj. "svoj" izražajni oblik) prava (kvalitetna) osnova za akciju.

2.2. Komunikacioni modeli i mreže

Komunikacioni proces sadrži šest ključnih komponenti: 1) Izvor - je kreator poruke pa i njen pošiljalac. Informacija se prevodi u seriju simbola razumljivu za obe strane koje komuniciraju, 2) Poruka - je produkt izvora, odnosno kreatora. Kada je kreirana ona se šalje na odredište, 3) Kanal - predstavlja vezu između izvora ponude i njenog primaoca.Za svaku poruku se bira odgovarajući kanal, 4) Prijemnik - je dekoder odnosno interpretator poruke, čija čula primaju poruke bilo da ih je više ili samo jedan, 5) Buka - je faktor koji uznemirava, unosi zabunu ili na drugi način ometa komunikaciju. Buka je sve ono što prati i iskrivljuje poruku, 6) Povratna sprega - je odgovor primaoca pošiljaocu poruke, što znači da ide obrnutim putem ka izvoru poruke.

2.3. Komunikacija izvan organizacije

Eksterna komunikacija predstavlja kontakt menadžera s poslovnim partnerima, potrošačima, dobavljačima i širom društvenom zajednicom. Takva komunikacija se odvija putem marketinške komunikacije koju predstavlja nekoliko obilka.Oblici marketinške komunikacije su:- Oglašavanje- Unapređenje prodaje

6

- Odnosi s javnošću- Publicitt- Sponzorstvo- Osobna prodaja

2.4. Smetnje u komunikaciji

Što se tiče smetnji u komunikaciji, one mogu da nastanu iz različitih razloga. Najčešće nastaju zbog:- reči (ista reč može imati različito značenje), - ljudi (razlikuju se u pogledu porekla, pola, starosti, rase, obrazovanja i dr.-strukture organizacije (ako odnosi u njoj nisu jasno definisani u pogledu nadređenosti i podređenosti).

Smetnje, pa čak i prekidi u komuniciranju mogu nastati iz drugih razloga, kao što su: - nedostatak planiranja (ljudi često govore i pišu bez prethodnog promišljanja, planiranja i definisanja svrhe poruke), - nerazjašnjene pretpostavke uspostavljanja komunikacij između pošiljaoca i primaoca poruke, zbog čega za oba učesnika u komuniciranju može nastati šteta, - gubitak informacija pri prenosu ili njihovo loše memorisanje, - nepažljivo slušanje i preuranjeno zaključivanje, - nepoverenje i strah, kao potvrda da između učesnika u komuniciranju ne postoji klima poverenja, - nedovoljno vremena za prilagođavanje promenama, - postojanje razlika u statusu ili moći između pošiljaoca i primaoca poruka, - preopterećenost informacijama, koje može dovesti do zanemarivanja, filtriranja ili izbegavanja nekih informacija

7

Slika 3. Struktura komuniciranja

3. S TILOVI KOMUNIKACIJE

Odnosi među ljudima nisu mogući bez komunikacije. Dobra i efikasna komunikacija neophodan je deo kako ljudskih odnosa tako i uspešnog poslovanja. Ali često se o toj dobroj komunikaciji moze samo pricati sa znanjem da ju je nemoguce steci sa nekim ljudima. Kako zbog ciljeva koje ljudi imaju u zivotu, tako I od covekog karaktera.

3.1. Submisivni stil (pasivni)

Submisivni stil (pasivni) - kada se ljudi ponašaju pasivno, oni gotovo uvek odustaju od svojih prava, ako se pojavi konflikt između onoga što oni žele i onoga što želi neko drugi. Oni drugim ljudima ne otkrivaju svoje osećaje i misli. Često ne dobivaju što žele te osećaju ljutnju prema drugima ili depresiju.

Osoba submisivnog stila komunicira :- izbegava raspravu- većinom cuti ili puno priča, a pri tome ne kaže svoje mišljenje- ne izražava svoje mišljenje, nego ponavlja tuđe- brzo priznaje svoju grešku i često se ispričava- govori tiho, ne podiže glas- većinu vremena ne gleda u oči- smeši se i stalno klima glavom.

3.2. Agresivni stil

Agresivni stil - kad se ljudi u interakcijama ponašaju agresivno, oni se često zalažu za svoja vlastita prava, ali ignorisu prava drugih ljudi. Oni trenutno postižu svoje kratkoročne ciljeve, a njihovi su dugoročni ciljevi u većoj meri pod negativnim uticajem.S obzirom na to da dolaze do svojih ciljeva na "tuđi račun", često tako stvaraju neprijatelje. Takođe, često se drugi ljudi ljute na njih ili im nešto zameraju.

Osoba agresivnog stila komunicira : - zahteva i naređuje (nema molim i hvala) - optužuje i krivi druge - ne priznaje svoje greške - ne sluša i prekida - glasno govori - agresivna gestikulacija - zuri u sugovornika - stavlja pred sebe obavezu da pod svaku cenu mora dobiti ono što želi.

8

3.3. Asertivni stil

Asertivni stil- kad se ljudi ponašaju asertivno, oni odlučuju koji su njihovi ciljevi, planiraju najefikasniji način za dogovor s ljudima u interakciji i ponašaju se u skladu s planom. Asertivna osoba ponaša se na način koji najbolje odgovara situaciji (a ne uvek na isti automatski način) te se bolje oseća vezano za svoje akcije.

Osoba asertivnog stila komunicira - zna aktivno slušati - poštuje druge i to traži za sebe - jasno, konkretno i direktno govori - iskazuje svoja očekivanja i osećaje - pozitivo izriče prigovore (kritiku) - zna pohvaliti druge - preuzima odgovornost za svoje reči i dela - spreman/na je priznatii kad pogreši - zna se kontrolisati (svoje negativne osećaje) - gleda u oči i pokazuje osećaje - glas prilagođen situaciji

4. MENADŽMENT I KOMUNIKACIJA

4.1. Menad ž ment

Reč menadžment potiče od engleske reči management . Menadžment je proces oblikovanja i održavanja okruženja kako bi se odabrani ciljevi mogli efikasno ostvariti. Cilj je svih menadžera postići povoljan odnos inputa i outputa unutar određenog vremena, vodeći računa o kvalitetu. Proizvodnost zahteva postizanje ciljeva i efikasnost (korištenje minimalne količine resursa). Kao praksa menadžment je umeće, a kao znanost organizovano znanje. Razvoj pojedinih pojmova, načela, tehnika i ostalog podrazumeva razvoj i usavršavanje menadžmenta.

Menadžment je u tržišnom gospodarstvu jedna od najvažnijih aktivnosti, a isto tako njegove funkcije možemo primeniti i u obične svakodnevne situacije. Savremeni menadžer usmerava i on je koordinator koji razvija timski rad, saradnju I partnerstvo sa zaposlenima radi ostvarenja cilja na određenom zadatku.

Kada bismo pitali nekoga :"Koje bi karakteristike trebale krasiti jednog menadžera?" , njegov bi odgovor trebao glasiti otprilike ovako :" Menadžer mora biti sposoban komunicirati s ljudima, mora imati sposobnost predviđanja promena I donošenja

9

racionalnih odluka. Bavi se ljudskim bićima koje će osposobiti za zajednički rad, kako bi svoje snage učinili delotvornima, a svoje slabosti nevažnima."

Pripadajući bilo kojoj instituciji i sami smo svedoci dobrog ili lošeg vođenja i ispunjavanja misije te institucije. Kako menadžment prolazi kroz svoje funkcije i kreće se od početka do kraja zapravo je i sam živo biće koje se razvija usporedno s promenama, svojim potrebama i mogućnostima. Postignuće kao glavni deo internog dela organizacije glavna su merila koja pokazuju uspešnost i potpunost menadžmenta. „ Menadžeri su ljudi koji održavaju posao “ Dakle, unutar svega postoje nadređeni koji održavaju posao. I podređeni koji predstavljaju radnike koji izvršavaju postavljene zadatake.

U današnje vreme dominira 5 osnovnih funkcija menadžmenta, a to su:1. Planiranje2. Organizovanje3. Upravljanje ljudskim potencijalima4. Vođenje5. Kontrola.

„Za svaku od ovih funkcija možemo postaviti određenu osobu kojoj će to biti centar zbivanja, no prava „zvezda vodilja“ svakog menadžera jeste funkcija vođenja. To jeste prava funkcija menadžmenta. Dakle, ako smo mi menadžeri određene kompanije onda ne možemo postaviti čoveka koji će nam voditi kompaniju jer je on tada menadžer, a mi vlasnici kapitala ili poslovni partneri.

4.2. Komunikacija kao aktivnost I ve š tina menad ž era

4.2.1. Komuniciranje kao aktivnost menadžera

Komuniciranje jeste aktivnost koja se odvija između nekoliko osoba i promenjivih vrsta poslovanja. Stoga se mogu navesti četiri osnovne grupe aktivnosti kojima se bavi savremeni menadžer. Te grupe aktivnosti su:- Vodstvo- Komuniciranje- Motivisanje zaposlenih- Međuljudski odnosi.

Između svih ovih aktivnosti jedna se aktivnost isprepliće kroz ostale tri. Bez komuniciranja menadžer ne može voditi grupu ljudi ili čak celu kompaniju. Vodstvo označava interakciju među ljudima i utice da grupe slede vođu. Aktivnost i uloga menadžera podrazumeva poslove koje menadžer u bilo kojoj organizaciji obavlja. Nema formalne strukture kojom bi se opisao posao menadžera i kako taj menadžer mora komunicirati. Poslovi koje menadžeri

10

u raznim kompanijama obavljaju su isti, ali način na koji menadžer deluje i koju vrstu znanja o tome ima je različit.

4.2.2. Komunikacijske veštine menadžera

Uspešno komuniciranje kao deo strategije vođenja smatra se jednom od najznacajnijom vestinom menadžera. Najvažnija odlika uspešnih menadžera je veština uspešne komunikacije i od presudne je važnosti za različite aktivnosti menadžera.. Prema statistici se procenjuje da menadžeri provedu 80% svog radnog vremena u komunikaciji. Komunikacijske veštine koje su od važnosti za svakog menadžera su:-Veština interpersonalne komunikacije-Veština prezentacije-Veština pregovaranja.

Veština interpersonalne komunikacije obuhvata veštinu korporativne komunikacije i veštinu aktivnog slušanja. Veština koja se uči i usavršava konstantnim ponavljanjem. Prezentacije i govori pred većim skupom ljudi obično izazivava stres i u najopuštenijim situacijama. Dobru prezentaciju prethodi dobra priprema, neverbalna komunikacija, usmerenost na ideju, kao i usmerenost na rezultat, a ne postupak. Pregovarati se može samostalno ili u timovima. No, svakako su to dve strane koje s različitim interesima pokušavaju postići zacrtano.

5. NEDOVOLJNA KOMUNIKACIJA I PRETRPANA UMRE Ž ENOST

Kada se govori o komunikacijskom procesu u menadžmentu neretko može doći do prepreka i prekida u njemu. Savršena komunikacija je gotovo nedostižna i teško ostvarljiva. No, moguće je poboljšavati u što je moguće većoj meri. Postoji nekoliko vrsti prepreka koje utiču na komunikaciju i time na poslovanje organizacije. Komunikacija sa zaposlenima može pružiti informacije važne za rast i razvoj kompanije, ali i njen opstanak.

Pojam umreženost u konteksu menadžmenta ima dvojako značenje. S jedne strane može se podrazumevati na umreženost ljudi pomoću funkcije povezanost velikog broja ljudi unutar ili izvan istog domena, s druge strane se pak nalazi umreženost ljudi pomoću novih informatičkih i komunikacijskih tehnologija. Istraživanja su pokazala kako umreženost postaje preterana čak u tolikoj meri da menadžeri zapostavljaju one bitne aktivnosti kojima bi se trebali baviti. Uz klasične načine komunikacije, telefon i faks, postoje i novi,u kojima se upotrebljava visokosofisticirana tehnologija. To su dakle već nezamenjiva elektronska pošta ili e-mai, kao i razni oblici mobilne telefonije: videokonferencija, messengeri poput ICQ-a MSN-a ili Yahoo Messengera te VoiP komunikacija poput Skypea.“2. Taj tehnološki smer umreženosti je povezan sa sve većom upotrebom interneta kao novog medija.

11

Slika 4. Vidovi komuniciranja

Za kvalitetno i kreativno komuniciranje putem interneta potrebne su određene veštine i znanja. Da bi se komunikacija mogla kvalitetno kreirati potrebno je: analizirati i proceniti, projektovati, provesti i održavati. Internet je „mreža svih mreža“ i sastoji se od mnoštva kućnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža koje međusobno razmenjuju informacije I usluge kao što su e-mail, chat, prenos datoteka te povezane stranice i dokumente World Wide Weba. 3

Potrebno je izvršiti selekciju nepotrebnih informacija kako bi menadžeri očuvali svoje vreme od preterane umreženosti. Umreženost ljudi predstavlja povezanost velikog broja ljudi unutar i izvan organizacije. Dolazi do pojave nestanka vremena to oduzima produktivno i učinkovito vreme zaposlenih i menadžera. Naravno, svaka organizacija ima poseban oblik komunikacije i saradnje, no ono treba biti postavljeno u normalne okvire komuniciranja.

5.1. Pobolj š anje komunikacije

Sve organizacije i menadžeri s njima na čelu žele ostvariti uspešnu komunikaciju. Razvoj komunikacijijskih veština i odnosa s ljudima postao je sastavni deo celokupnog razvoja organizacije. Jedino se kroz sastav upravljanja ljudskih potencijala može kontrolisati komunikacijski proces i oblikovati ga. Način na koji će se delovati I ophoditi prema zaposlenima može biti olakšavajući ili otežavajući za rad kompanije. Dobre tehnike organizacijskog ponašanja doneće menadžeru uspeh u poboljšanju i upravljanju komunikacije. Kao jedna od veština i znanja ophođenja s ljudima, uspešna komunikacija podrazumeva znanje o komuniciranju s ljudima, motivisanje i nagrađivanje zaposlenih. Takve veštine osiguraće postizanje veće efikasnosti jer će zaposleni biti ispunjeni mirnom atmosferom i zadovoljstvom.

Saznanja o važnosti stalne edukacije menadžera svesne su visokorazvijene zapadne zemlje. Među najrazvijenijim načinima obrazovanja menadžera su upravo radne i trening grupe, seminari, konferencijski programi, proučavanja, istraživanja.

12

Efektivna veština rada s ljudima omogućuje menadžerima da pokrenu energiju podređenih i pomognu im u njihovoj promociji. Stoga su menadžeri vođe koji bodre, koji olakšavaju rad. Za komunikaciju su odgovorni svi oni koji deluju u smeru ostvarenja organizacijskih ciljeva. Slušanje je ključ razumevanja u komunikacijskom procesu. Koliko menadžer posvećuje vremena slušanju i sluša li uvek aktivno zavisi o volji menadžera i njihovom slobodnom vremenu. Slušanje je veština koja se može razvijati. Pisana i usmena komunikacija poseduju različite načine delovanja. Zbog toga se i način poboljšavanja vidno razlikuje. Poboljšanje komunikacije dolazi iz dva smjera. Jedan proizlazi iz upravljanja ljudima i njihovim resursima, a drugi se odnosi na tehničku i elektronsku materiju.

5.2. Uspe š nost komunikacije

Za uspe š nost komunikacije potrebno je obezbediti slede ć e: 1) Razumljivost - efikasnost komuniciranja zavisi od stepena jasnoće komunikacije 2)Zanimljivost - meri se brojem reakcija i uvek mora izazvati povratnu komunikaciju3) Sažetost informacije - određena žanrovima javnog komuniciranja, monološki žanrovi, umetnički žanrovi, dijaloški žanrovi4) Primerenost primaocu - ima za cilj da podstakne povratnu vezu kod svakog potencijalnog primaoca za kojeg je informacija programirana.

13

ZAKLJUČAK

Postoji mnogo definicija komunikacije, ali jedno je sigurno- da ona predstavlja deo svakodnevnice, kako ljudi, tako i menad ž era, kojima su re č i i sam govor u poslu oru ž je. Danas je komunikacija prevazišla sve granice, jos ona nije dovr š ena, o njoj se uvek u č i i uvek se osoba nadogradjuje r e č ima, izrazima… Ali za uspe š nog menadžera je bitno da se sna đ e, da pri č a, da poka ž e i doka ž e ljudima da je ono č ime se bavi posao koji zna i koji dobro radi. Iako je komunikacija najbitnija stavka za jednog obrazovanog i iskusnog menad ž era, pored toga menad ž er mora da poseduje: pristojnost, po š tovanje, razumevanje, mi š ljenje… Bitno je da ume da motivi š e ljude, da bude realan, pa č ak i svojim izgledom i na č inom odevanja da privu č e pa ž nju kako kompanija, ljudi i time upotpuni sliku jednog menad ž era.

Danas, u toku smo koliko veze uti č u na to da se svakojaki ljudi na đ u na mesto direktora, koliko osobe koje su jeftine mogu da dobiju i postanu neko i ne š to… Ali ipak, sve se to baca u vodu onog trenutka kada je potrebno znanje. S toga, za jednog menad ž era je bitno ne samo snala ž enje i dobra komunikacija, treba da č ini jedno pakovanje od svega ranijeg navedeno.

14

LITERATURA:

Ocokoljić: Poslovna komunikacija u savremenim uslovima poslovanj, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

Wren, A. D., Voich, Jr. D. (1994): Menadžment - proces, struktura i ponašanje, Beograd

http://komunikacijauposlovanju.blogspot.com/ http://komunikacijauposlovanju.blogspot.com/ http://studenti.rs/skripte/menadzment/komunikacija-u-savremenom-menadzmentu/

15