AVIJACIJA

Neprijatelj je mislio da e nas unititi. Ali mi smo, svojim srcem i dubokom svjeu, osvajali puku po puku i naoru-ali se. Mi smo unitavali neprijatelja na svakom koraku, raz-bijali njegove divizije. Mi smo dali mnogo rtava... ali nas neprijatelj nije unitio, jer se narod ne moe unititi. Jugosla-vija se ne da pobjediti njen herojski otpor ini je nepobje-divom ...

Tito, 17. jun 1942.

Avijacija 223

Maj je bio mesec blistavih pobeda jedinica Prvog, Dru-gog i Petog odreda, ali i vreme poraza na terenima etvr-tog i, delimino, Treeg odreda. Glavnom tabu Hrvatske smo iz Prijedora pisali da se Trei i etvrti odred sada raspadaju i da partizani iz tih odreda prilaze etnicima ili se vraaju kuama, a da je samo mali broj iz ta dva odreda ostao vjeran narodnooslobodilakoj borbi. Kasnije se pokazalo da u Treem odredu stanje nije tako crno. esti, zmijanjski odred, ije organizovanje smo poverili Dragi Maaru i Vojinu Mitrovu, imenovavi i njihove za-menike Milana Brankovia i uru Stojanovia, kao i intendanta (Ljubomir Luija) i sekretara taba (Slobodan Zec) posle prvih uspenih zahvata i dobro organizova-nog savetovanja sa komandnim kadrom, ipak u maju nije organizovan, jer se Todoroviev Udarni bataljon povukao na sever i Maretievi etnici su ovladali itavim podru-jem Zmijanja. Dragu Maara i Vojina Mitrova smo povuk-li u Operativni tab, Dragu kao obavetajnog, a Vojina kao operativnog oficira. Sa tabovima Treeg i etvrtog odre-da smo izgubili svaku vezu. Nadali smo se da je Proleterski bataljon po prethodnim dogovorima preao na desnu stranu reke Bosne, i da se Osman tamo sastao sa Tem-pom. O tome smo mogli samo nagaati, kao i o situaciji juno do Zmijanja, na podruju Treeg odreda. Oslobo-enje Prijedora nam je davalo velike mogunosti za dalje operacije, i prema centralnoj Bosni i prema Mrkonjiu, kao i za sadejstva s jedinicama Glavnog taba Hrvatske, ali pisao sam 23. maja drugu Titu imali smo i mno-go potekoa, poto nemamo mnogo iskusnih kadrova. U otsutnosti Pucara i Karabegovia o kojima gotovo mesec dana nita nisam znao, pisao sam drugu Titu da bi nam bilo mnogo pomognuto kad bi nam doao neko iz Vr-hovnog taba, naroito drug Tempo. Otkud sam mogao znati da e za dva meseca svi oni, s drugom Titom, doi u Krajinu! Do tad smo se morali u svim dimenzijama oslo-niti na vlastite snage, na one kadrove koje smo imali, omoguujui im da se to bre razvijaju. Kasnije se po-

Ratne uspomene 224

kazalo da smo s vrlo malo novih kadrova uspeno razvi-jali celovit narodnooslobodilaki pokret. Presudno je u svemu tome bilo delovanje Partije. Hrabrosti u Krajini nije nedostajalo, samo je tu hrabrost trebalo organizovano dovesti u funkciju oslobodilakog i revolucionarnog ka-raktera i ciljeva oruane borbe s perspektivom da e ta borba obezbediti novu jugoslovensku zajednicu izmenjenih socijalnih odnosa i ravnopravnih naroda. Nai partijski komiteti i tabovi, uvek u saradnji s narodnooslobodila-kim odborima, u onom domenu koji je bio presudan za organizovanje itavog naroda, pomno su analizirali sve ele-mente odnosa i otkrivali ono to pokree sve potencijalne snage i Srba, i Hrvata, i Muslimana u zajednikoj borbi za bolje zajednitvo. Naim uputstvima niim tabovima smo inicirali da vojsku treba uiti samostalnosti i inicijativi u izvoenju kako sitnih tako i krupnih akcija. Stavka Ro-dia i ostale drugove iz taba Petog odreda smo upozora-vali da e sledei naelo da komandni kadar uvijek ide pred vojskom samo rasipati svoju linu hrabrost i guiti inicijativu kod vodnika, desetara, pa i komandira. Podstiui inicijativu i samosvest, stvarali smo nove kad-rove, mlade i energine ljude u kojima su revolucionarna kretanja probudila udesnu volju za uenjem i akcijom. U maju i poetkom juna situacija nas je primorala da sve ee i na komesarske dunosti postavljamo nekolovane borce, uglavnom seljake. S tim u vezi, iz Operativnog ta-ba smo svim komesarima odreda i bataljona 21. juna po-slali uputstva. Pisali smo da je dobra okolnost to su komesari mahom iz redova boraca seljaka, ali smo od tabova odreda i bataljona traili da shvate da seljaci ko-mesari teko mogu vriti savjesno i kako treba svoju ko-mesarsku dunost, jer su u veini sluajeva slabi govor-nici i jer su uske njihove politike perspektive. Nisu oni svjesni svoje uloge kao politiki vaspitai vojske. Oni se zapletu u svakodnevne poslove. Osim toga seljak-borac te-ko moe da shvati da njegov drug politiki komesar vie zna od njega, pa i tu stoji prepreka njihovom radu. Bilo je jasno da mladi komesari mogu postati autoriteti u e-tama samo ako u svemu budu primer, ako budu bre uili, ako se izdignu znanjem meu vojnicima. Zbog toga pisali smo komesari odreda i bataljona moraju u prvi mah u takvim prilikama velikim dijelom zamjeniti polit-komesare eta u pogledu politikog vaspitanja vojnika, odnosno moraju uvesti politike asove u etama, zva-

Avijacija 225

nine i redovite kao to je i vojnika obuka. Ne smije biti isprika, da ete ne logoruju, da su politkomesari eta slabi, da je vojna situacija bila teka itd. Jedna se pouka mora izvui iz ove borbe sa okupatorom, a pogotovo sa etnici-ma: gdje su vojnici bili koliko-toliko politiki obavjeteni, tu smo imali uporita, a kako je ova borba sa etnicima vrlo osjetljiva i teka, kako je ona vie politike nego voj-ne naravi, trai ona od nas prilino znanje. Kako je opet vojska glavna meta politikog juria pete kolone, to se mora izbjei stara grijeka guranja u vojne akcije, pa i sa etnicima, ne pripravivi politiki svaku akciju sa poli-tikim konkretnim obukama . . . Od komesara krupnih je-dinica smo traili da u etama na konkretnim primerima ukazuju na etniku izdaju posredno na iru poli-tiku pete kolone u zemlji i u svijetu, a ne udarati odmah u icu svjetske politike. Program za delovanje komesara smo dobili jo 13. maja od CK KPJ. Po tom programu trebalo je tumaiti istoriju Jugoslavije i naroito ui u pitanje Versaja i velikosrpskog karaktera vlasti u Jugo-slaviji za 20 godina. Takoe je trebalo uporno objanja-vati koliko su stvarno bili ugroeni ivotni interesi srp-skih masa tom politikom i katastrofalne posledice takve politike: dolazak ustaa na vlast i pokuaj istrebljenja Sr-ba. Raiavanje tih pojmova od velike je vanosti danas. Pitanje bratstva naroda postaje naroito aktuelno, budui da su etnici paktirali sa hrvatskim i mulimanskim usta-ama, i samim tim masama je postala jasna naa politika sporazumijevanja sa potenim dijelom Muslimana i Hrva-ta. S tim u vezi treba analizirati odnos Srba, Muslimana i Hrvata u prolosti, u Jugoslaviji, pa i danas. Treba ukazati na inicijatore klanja i tko su oni bili iz redova Muslimana i Hrvata: begovi i peta kolona u Hrvatskoj. Peta kolona u Bosni bili su muslimanske spahije koji su se nadali da e im Hitlerov faizam dati bive begluke i u tom cilju bile su nahukane muslimanske mase na istrebljenje Srba, a klanje i ubijanje bilo je osveta od strane begova nad svo-jim bivim kmetovima. Od komesara smo traili da tre-baju rastumaiti uloge vjerskih faktora u meusobnom klanju a naroito da tumae koliko je borba protiv et-nika vezana uz aktivnije nae nastojanje u politici bratstva naroda. Za nas je odgojiti vojnike da se bore protiv et-nika znailo podii ih na vii nivo i osigurati sutranju pravu narodnu vlast.

Ratne uspomene 226

Na temelju analize stanja na terenu, imajui stalno na umu politiku strategiju Partije, onako kako nam je to izlagao drug Tito i u upustvima objanjavao CK KPJ, mi nae borce nismo delili po tome iz koje su klase ili drutvenog sloja, iz koje su nacije ili sredine, jer i meu nama je bilo bogatih, kao to je na drugoj strani, u etnicima i ustaama bilo siromanih. Osnov-no nae naelo je bio Titov zahtev: boriti se za sva-kog oveka i svakom oveku dati ansu da tue oku-patora. Od naih komesara Osman i ja smo 21. juna traili da u tom smislu tumae sporazum ustaa i etnika, da objasne to je uslovilo taj sporazum, kakve su njegove politike a kakve vojnike posljedice za nas a kakve za etnike, kakve za ustae kao velikohrvate, i kak-ve napokon svjetske snage podupiru taj sporazum (peta kolona u svijetu).

Zasnivajui nau taktiku na strategiji rata naoruanog naroda, morali smo realno ocenjivati odnose vojske ustan-ka i naroda svrstavajui ga, koliko god je to bilo mogue, nezavisno o ideolokim i politikim opredeljenjima, u je-dinstvenom frontu protiv okupatora. Vano je bilo da svaki borac s pukom u ruci, ali i svaki Krajinik koji je podr-avao nau borbu, shvati da odnose vojske i naroda treba ispreplesti mnogobrojnim uslugama i djelima i s jedne i sa druge strane. Ne smije se odnos vojske i naroda svesti na golu odbranu sela nego taj odnos mora da bude mnogo dublji i zasnovan na snanoj svijesti potrebe dobrog od-nosa vojske i naroda. Vojsci treba razjasniti koliki je to velik faktor u ratu dobar odnos vojske i naroda, treba jo j objasniti koliko je vaan faktor u ratu sigurna pozadina i da odatle najveim dijelom izvire svijest vojnika o potre-bi dobrog odnosa vojske i pozadine. Tu treba iznijeti pri-mjer etnikih sela: sabotae u ishrani, nemogunost do-bivanja ikakvih obavjetenja i, na kraju, pucanje u lea. Dobrim postupcima naih vojnika koji su pod orujem dokazali da nae snage ne donose gospodarenje i tutorisa-nje nad narodom, nego dapae slobodu u pravom smislu rijei i da to oruje ne titi narod samo od vanjskih nepri-jatelja nego da je ono i na osloboenoj teritoriji garancija slobodnog ivota naroda, za zdrav meusobni odnos ljudi. Razumljivo je da se tu misli na slobodu i pravo potenog i rodoljubivog svijeta, a ne na slobodu za petu kolonu. Na konkretnim primjerima treba ispravljati grijeke kod voj-

nika, intervenisati kadgod se ukae potreba. U stroju uvijek

Avijacija 227

govoriti o tome i vojsci iznositi grube grijeke odnosa pre-ma narodu. Naroito vojska mora biti obazriva prema e-nama. Tu treba razbiti konzervativnost vojnika koji su pre-ma politiki zaostalim enama veinom prosti i grubi. To se ispoljava na jedan nain terorisanja ena u selu. Pljaku suzbiti po svaku cijenu. Ne obmanjivati se time da meu naim vojnicima nema pljakaa. Imati u vidu da nai vojnici koriste progone etnika i njihovih familija i pri konfiskaciji oni pljakaju njihove kue. Prije ulaska u selo upozoriti vojnike na to, a onda pri svakom sluaju pljake otro kanjavati. Treba vojnicima politiki objas-niti ta znai vojska koja pljaka, kakav je to crv koji nagriza vrijednost vojske koja pljaka, kako pri tom bli-jedi cilj osloboenja i vojska iz dana u dan slabi. Uzeti kao primjer Hitlerovu vojsku. Treba napomenuti vojnici-ma sutranji njihov poloaj kao uvara i garancije svega dravnog i narodnog dobra, te ako se sada ne naue da postupaju pravilno prema seoskoj kui, jo manje e biti solidni u gradu.

Tako smo pisali 21. juna 1942. godine. Vodei rat koji je od samog poetka bio sinteza nacio-

nalne oslobodilake borbe i socijalistike revolucije, mi smo, kao vojska stvorena u narodu, kao oruani odred toga naroda, pomagali osnivanje narodnooslobodilakih odbora, ali smo sve inili da iroka mrea tih odbora u Krajini, funkcioniui putem delegatskog mehanizma, omo-gui da se sam narod ukljui u organe vlasti. Jasno, osnov-na snaga tih novih organa vlasti bili su ljudi koji aktivno uestvuju u ustanku, ali to ne znai da smo mi bilo u kom pogledu nametali volju vojske odborima. 0 naem shvata-nju odnosa vojske i narodnooslobodilakih odbora u pro-lee 1942. svedoi i nae direktivno pismo komesarima od-reda i bataljona:

Prema NO odborima kao organima narodne vlasti voj-nici se moraju odnositi pravilno. Oni moraju znati ta su odbori, kakve su njihove dunosti i prava, napokon kakva je njihova budunost. Vojnici niukom sluaju i niukom vidu ne smiju stojati nad organima narodne vlasti. Oni, dapae, moraju u svakom sluaju svojim orujem podupi-rati pravedne i pravilne odluke narodne vlasti. Oni mora-ju kao naoruani ljudi da podiu autoritet odbora, narod-ne vlasti.

Vodili smo rat u seljakom kraju i vojska je naa ma-

Ratne uspomene 228

hom bila sastavljena od seljaka. U drvarskom okrugu, u Podgrmeu i na Kozari seljak je u prolee 1942. potpuno prihvatio nae strateke ciljeve i bio je svim svojim biem, u jedinici ili u pozadini, za narodnooslobodilaki pokret. Medu tim krajikim seljacima, esto nepismenim, rasli su proslavljeni komesari i komandanti, skojevski i partijski rukovodioci, istinski heroji. Proces njihovog izrastanja se odvijao neverovatno brzo. I mada smo se mi Titu alili da nemamo dovoljno kadrova (naroito kadrova iskusnih za uspostavljanje vlasti u jednom gradu), ipak oslanja-jui se na vlastite snage uvek se nalo dovoljno pravih ljudi za svaki zadatak i za svaku dunost. Ali pre izbora, uvek je u svakome od nas koji smo o izboru odluivali, trebalo slamati i izvesni oportunizam i nepoverenje. Tako je bilo i 19. i 20. maja, kad smo izabirali kadrove za nau Prvu brigadu.

Jezgro brigade, koju smo odluili formirati odmah po-sle osloboenja Prijedora i Ljubije, bio je Todoroviev Udarni bataljon. Drugi deo snaga smo regrutovali iz Dru-gog odreda, tako da je Brigada bila sastavljena od boraca iz podgrmekog, janjsko-pljevskog, drvarsko-petrovakog i kozarakog podruja.

Komandanta su predloili drugovi s Kozare, Babi, ilje-govi i oa. Lepa i ja smo smatrali da boljeg komandanta nemamo. Bio je to Ivica Marui Ratko, dotadanji ko-mandant 1. bataljona Drugog odreda. Iz Udarnog bataljo-na smo uzeli komesara Velju Stojnia. Za Maruievog zamenika smo odredili Voju Todorovia, a za partijskog rukovodioca brigade (zamenika politikog komesara) na predlog Lepe Perovi odreen je rudar Savo Kesar.

Prva krajika narodnooslobodilaka udarna brigada je trea brigada formirana u naem ratu. Vrhovni tab je pre toga formirao Prvu proletersku, 21. decembra 1941, i Drugu proletersku, 1. marta 1942. Jedinice Prve krajike brigade okupile su se 21. maja u ustanikom selu Lamo-vita, postrojene u prostranom dvoritu seoske kole, gde je inae bio omladinski vojno-politiki kurs. Ujutro toga dana s Maruiem i Stojniem sam izvrio smotru postro-jene brigade. Pred nama je u etvororedovima bataljo-na, samostalne ete prateih orua, saniteta, intendanture, odelenja za snabdevanje i voda za vezu stajalo 1186 bo-raca. Kesar je Lepoj pisao: 284 lana Partije, 307 skojeva-ca. Marui raportira meni, njemu i meni komandanti ba-

Avijacija 229

taljona Duko Jovi (uza nj je komesar Sveto Kaar Kaa), Duan Metli (komesar Duan Karan), Stevo Rau (kome-sar Pero uri) i Petar Meava (komesar Jusuf Imamovi).

Osim Prve brigade, 21. maja smo formirali i Prateu etu Operativnog taba. Deo te ete smo poslali na teren Prvog odreda, da tamo pripremi smetaj i za Operativni tab i za Poverenitvo Pokrajinskog komiteta (smatrali smo da emo s terena Prvog odreda najlake obezbediti ko-mandu nad svim odredima), a Prvu brigadu smo odmah posle formiranja usmerili na Manjau, na etnike bande. Dva dana posle toga, 23. maja, Titu sam pisao da je Prva brigada ve stupila u akciju za ienje terena oko Mrko-nji Grada i sam Mrkonji od etnikih bandi.

etnici su u to vreme slobodno odlazili i u Mrkonji Grad i u Banju Luku. Sam vitez Laka, naelnik general-taba ustakog domobranstva, pisao je tih dana kako je od etnika saboraca dobio iz Banje Luke jo 19. V. oko 14 sati izvjee da se navodno 20003000 pobunjenika kreu u pravcu sela Omarska i Piskavica (17 i 22 km jugo-istono od Prijedora) i da su po njegovoj zapovesti sa et-nicima saborcima poduzete mjere da se pobunjenici do-ekaju ako bi se zaista pojavili oko Piskavice.

Ustako-etnike snage su, istovremeno kad i bataljoni nae Prve brigade, udarile prema Piskavici, Bronzanom Majdanu i Jaikovim Vodama: mi da proirimo slobodnu teritoriju, oni da je suze ili unite i da prodru u Pri-jedor.

Na velikoj sekcijskoj karti Krajine Drago Maar i Trin-ki su ucrtali raspored naih jedinica. Kozara je bila s ne-koliko strana napadnuta, ali neprijatelj je svuda odbijen. Bataljoni Drugog odreda, delimino reorganizovani zbog odlaska nekih eta u sastav Prve brigade, iz Prijedora su vraeni na poloaje koje su drali do 14. maja: prema Bo-sanskom Novom, Bosanskoj Kostajnici, Bosanskoj Dubici, Bosanskoj Gradici i Banjoj Luci. Prvi odred je delom sna-ga usmeren na Unu, a delom snaga prema Sanskom Mo-stu. U tom odredu smo osnovali novi Udarni bataljon i za komandanta postavili urina Predojevia. Peti odred je bio na prilazima Bosanskog Petrovca, Drvara i Bosanskog Grahova. Italijani su svuda bili u defanzivi. Slavko Rodi je vrlo uspeno tukao njihove trupe na komunikaciji Dr-var Otrelj Petrovac, gde je zarobio dva topa, da bi se potom s novoformiranim Udarnim bataljonom prebacio

Ratne uspomene 230

prema Grahovu da u saradnji hrvatskih partizana vri i-enje etnikih elemenata u junoj Liki, sjevernoj Dalma-ciji i okolini Grahova.

tab smo zadrali u Marjanovia kui u Boiima. Tu su jo bili i zarobljenici, kojima je sueno neprestano od 17. maja. Glavni posao oko toga obavljala je Mira Cikota i prijedorska partijska organizacija. Glavnom tabu Hrvat-ske sam pisao da je Prijedor bio pun petokolonaa, pa smo bili prinueni da preduzimamo svakodnevne mjere protiv pijuna i prikrivenih ustaa. Ocenjivao sam da je situa-cija u gradu dosta teka i pored odranih mnogih zborova sa radnicima, Muslimanima i enama. Avioni su svako-dnevno tukli Prijedor, pa je i to unosilo nervozu.

U tabu sam se malo zadravao. Trinki, njegov novi po-monik Boo Cikota, Drago Maar i ostali drugovi su i sami mogli obaviti tapske poslove, a kad je reenje ovi-silo o meni lako su me mogli nai uvek se znalo u kojoj sam jedinici. Meni se tada inilo da je najvanije da izme-u Krajine i Vrhovnog taba uspostavimo direktnu vezu, da ponovo ovladamo izgubljenim podrujima istono od Vrbasa i poveemo se sa Zenikim odredom. O tom planu sam i Titu pisao rano ujutno 23. maja. Da bi ta veza bila sigurna, moramo prvo oistiti teren oko Banje Luke do Mrkonjia od etnikih bandi, da bi mogli prebaciti jedan bataljon preko Vrbasa, koji treba da se kree preko Boca i Skender Vakufa, da uhvati vezu sa drugovima Starim i Osmanom i oisti ovaj teren od tih bandi koje su ratrkane u manjim grupama i onemoguuju nam dobru vezu hva-tajui nae kurire.

Ba kad sam zavravao izvetaj za drugove Tita i Tem-pa, pozvao me je Drago Maar: javljaju da na Urije, na istonom prilazu Prijedoru, slee avion, verovatno naa veza iz Banje Luke. Bilo je jutro, oko 10 asova. Odmah sam otiao na Urije. Grupa drugova iz kozarakog komi-teta Partije i taba Drugog odreda ve je bila tamo. Avion, potez, s endehakim oznakama na krilima, sletio je neko-liko minuta posle mog dolaska. Iz aviona je izaao snaan, krupnook tridesetogodinjak. Gologlav, kosa mu na lakom povetarcu razbaruena lepra. Lice nasmejano. Boko i-ljegovi ga poznaje. Kae mi:

To je Kluz a onda pouri u zagrljaj pilotu: Do-bro nam doao, drue Franjo!

Za ilegalne veze s Kluzom i Rudijem ajavec znao sam

Avijacija 231

jo od dolaska u Krajinu. Obojica su u nekoliko navrata traili da prelete s avionima na slobodnu teritoriju, ali sve do osloboenja Prijedora za to nije bilo povoljne prilike. Zaga Umievi Mala, sekretar banjaluke partijske orga-nizacije, u aprilu je javila drugovima na Kozari da avija-tiar zna negdje neko pogodno mjesto za sputanje, ali bi volio da mu se ipak javi gdje bi se mogao spustiti da bude sigurniji. Takoer je tada pisala da avijatiar.. . moe poi odmah, ali da moe to se tie njegove line bez-bednosti i priekati neko vrijeme, jer mu sad ne prijeti opasnost hapenja.

Na Kozari nije bilo pripremljenog mesta za ateriranje. Komandant i komesar 2. bataljona Drago Maar i Niko Jurini, kao i komandir Skendervakufske ete Dujko Ko-mljenovi, predlagali su da se avijatiari spuste na emer-nici. Smatrali su da bi avioni mogli aterirati na poljani Luka blizu Skender Vakufa. Pre nego je Zaga javila da avijatiar.. . moe poi odmah, 12. ili 13. aprila, uro Pucar i ja smo se dogovorili sa Dujkom da on na Luci oz-nai mesto za ateriranje, kako bi Kluz i ajavec znali gde ih ekamo. U drugoj polovici aprila taj znak je bio danima na Luci, ali se zbog pogoravanja situacije na poloajima juno i istono od Banje Luke nismo uspeli nita konkret-no dogovoriti s ilegalcima. A kad je veza ponovo uspostav-ljena, poslednjih dana aprila, smatrali smo da je podruje izmeu Vrbasa i Vrbanje isuvie nesigurno i odgodili smo dolazak avijatiara, tad ve u nadi da e Prijedor biti pra-vo reenje.

Aerodrom za nae prve avione smo poeli pripremati is-tovremeno s pripremama napada na Prijedor. O tome smo se dogovorili sa tabom 2. kozarakog bataljona (Nikola Luketi, Stanko Mili, Duan Utjeinovi) i Ivicom Mitrc-iem Bregejcem, koji je iz Zagreba doao na Kozaru po-etkom februara. tab 2. bataljona je smatrao da bi se u selu Meuvoe, petnaestak kilometara juno od Dubice, na Kozari, na livadama koje je dobro znao i sam Kluz (ro-en je i odrastao u Dubici), ienjem ikare i panjeva, mogao najbre pripremiti provizorni aerodrom. Sve ra-dove je izvodio narod u organizaciji mesnog narodnooslo-bodilakog odbora.

Posle kratkog razgovora s Kluzom, rekao sam mu da bi bilo najbolje da s Urija odmah uzleti i smesti avion u Meuvou, jer je prijedorsko podruje bilo nesigurno zbog

Ratne uspomene 232

stalnog nadlijetanja ustakih aviona. Kluz je pristao, samo moli:

Oekujem da sleti ajavec, pa emo onda zajedno . . . ajavec je godinu dana stariji od Kluza, moj vrnjak,

pravnik, sa zavrenom pilotskom kolom. Jo na Beograd-skom univerzitetu bio je ukljuen u napredni studentski pokret. Kad je uspostavljena NDH, dobio je to je Par-tiji odgovaralo mesto efa takozvanog Ureda za koloni-zaciju velike upe Sana i Luka u Banjoj Luci. Gotovo svi inovnici ajavevog Ureda bili su nekompromitirani sko-jevci ili lanovi Partije: Rudijev brat Drago, Bude Buatli-ja, Vinko Markoti, Lutvo Hajdaragi, Zdenko Rui, o-ko Petrocki, Ibro Prai . . . Kad je iskrsla opasnost od pro-vale, svi su oni, dan-dva pre Kluzovog i ajavevog leta na slobodnu teritoriju, izili u selo Kosjerovo, a odatle naim vezama u Kozaraki odred.

Kluz se na Urije spustio oko 10. a ajavev avion, bre-ge XIX, pojavio se oko 11 sati 23. maja. Rudi je poleteo posle Kluza, koji mu je nadleui tri puta iznad Rudi-jeve kancelarije dao znak za odlazak. ajavec nije od-mah mgao dobiti avion, ali se nekako snaao i uspio je da poleti sat posle Kluza. Zajedno s njim doleteo je i me-haniar Miko Jazbec. Njih dvojica su svoj brege XIX dobro maskirali na Urijama, a ajavec je s Ivicom Mitre-iem odleteo na pripremljeni aerodrom u Meuvoe. Na-rod ih je tamo doekao kako se doekuje dugo oekivani najdrai, najroeniji: na krilima i trupu poteza XXV za-vijorili su dugi, beli, vezeni pekiri, svatovski darovi iz udavakih krinja kozarakih devojaka. Odmah je i kolo oko aviona zaigralo, ali Kluz opominje:

Avion treba skloniti. Videe nas neprijatelj . . . Narod je u tren oka sklonio avion u oblinji gaj i tu

ga maskirao. A Kluz i Mitrei su krenuli na dogovoreni sastanak k nama, da se dogovorimo za njihove akci-je. Sastanak smo odrali u nekoj prijedorskoj gostionici. Situacija na poloajima bila je takva da se nisam s njim mogao dugo zadravati toliko da kaem: avijaciju kra-jikih partizana treba poeti odmah koristiti, i za napade na neprijateljske jedinice, i za propagandu (treba u tam-pariji, koju je Nikica Pavli ve bio uredio u Vitlovskoj na Kozari, tampati letke i bacati ih po okupiranim gradovi-

* ma). to se tie borbene upotrebe aviona, smatrao sam da ih treba upotrebiti samo u sluaju kakve velike koncen-tracije, t j . velike neprijateljske ofanzive, da tada bom-

Avijacija 233

barduju trupe neprijatelja. Prvi zadatak bio je propagand-nog kara'ktera: piloti su bacili letke sa pozivom domo-branima da preu u partizane.

U ve sastavljenom izvetaju za Vrhovni tab zamolio sam Trinki ja da doda tri retka:

Danas 23. ovog mjeseca spustila su se na nau terito-riju dva hrvatska aviona sa posadom od tri pilota krcati orujem i municijom.

I predlog: Dobro bi bilo da nam Vrhovni tab odmah poalje mje-

sto aerodroma, sa kojim Vrhovni tab raspolae, i znakove, tako da bismo mogli u hitnim sluajevima sa avionom odravati vezu. Sa benzinom stojimo dosta slabo. Mi emo poduzeti sa tim avionima neke akcije. Imamo jo i trei avion koji smo zarobili u Prijedoru, vrimo neke popravke na njemu, izgleda da e biti isti uporabljiv.

A neprijatelj, kako je on reagorao? Ima o tome dosta sauvanih dokumenata. Glavni stoer domobranstva je oba-veten tek 28. maja od zapovjednitva 3. orunike pu-kovnije :

Dne 23. svibnja 1942. u 9.30 sati jedan na krila sa pilotom astnikim namjestnikom Franjom Kluz pole-teo je sa banjalukog uzletita sa 7 puaka, 2 sanduka stre-ljiva i konzervama, namjenjenim naoj posadi u Sanskom Mostu.

Istog dana u 10.30 sati sa istog uzletita poletio je drugi na krila sa priuvnim porunikom Rudolfom ajavec i vodnikom Milutinom Jazbecom sa zadatkom, da naoj po-sadi u Gornjoj Sanici preda jedan sanduk streljiva i 100 kg soli.

Jedan krila bio je marke 'potez', a drugi 'brege'. Zrakoplovi nisu stigli na svoja odredita. Prema do sada prikupljenim podacima oba naa krilaa

spustila su se istog dana u Prijedoru i prikljuili se par-tizanima.

Avioni Trinaestog zrakoplovnog jata su u nedjelju 24. maja 1942. godine naizmjenino letjeli pomno pretraujui terene Kozare, doline Sane i Gomjenice i breuljkasto Knepolje.

U ponedjeljak, 25. maja, neprijatelj je pojaao potragu.

Ratne uspomene 234

U utorak, 26. maja, zapovjednik Treeg orunikog puka u Banjoj Luci javio je generalu Mizleru u Zagreb da raspo-lae pouzdanim podacima da su ajavec, Kluz i Jazbec u Prijedoru s partizanima. To je u Banjoj Luci ustakim vlastima ispriao neki Muharem Ami, kad je, nikome sum-njiv, otiao iz Prijedora. On je prijavio neprijatelju da je avione vidio na Uri jama, iza grada, ali da ne zna jesu li jo tamo. A, zapravo, Ami nije video avione, nego vesto po-stavljene makete, ajavec je, naime, ispravno procenio da njegov avion, sklonjen uz ogradu aerodroma na Uri jama i briljivo maskiran, ipak moe biti opaen iz vazduha. Do-govorio se s Kluzom, a onda i s nama iz taba, pa smo angaovali drugove iz zatitnih jedinica da pomognu u pravljenju maketa aviona. Mislim da smo Jovu Bijelia za-duili za obezbeenje aerodroma i aviona. On je pronaao potrebni materijal za makete, s borcima je dovukao praznu benzinsku burad i stao domiljato montirati makete. Ra-dilo se nou. Varka je tako nametena da je neprijatelj naseo.

U meuvremenu su nai piloti i Mitrei otili do ote-enog aviona s oznakama NDH. Bio je oboren pre oslo-boenja Prijedora i smeten kod eleznike radionice. Kluz, ajavec i Jazbec su ga hteli osposobiti za letenje. Re-zervni avio-mehaniar Stanoje Nikoli je takoe angao-van. Oboreni avion je imao oteenu elisu i polomljena re-bra levog krila. Mile Ljubii, rukovodilac naih radio-nica, kao i avijatiari, smatrao je da emo uskoro imati tri aviona. Dao je najbolje majstore, ali nita se nije stiglo uiniti, jer je ofanziva na Kozaru poela pre nego to je avion osposobljen za uzletanje.

Kluza i ajavca, u pripremi za borbene letove, opasnost je, znaoi, svakodnevno vrebala i mogli su oekivati, kad se vinu u visinu, da e doi do okraja u vazduhu. Zbog toga Kluz nije uklonio oznake domobranskog zrakoplovstva sa poteza i to mu je olakalo izvrenje zadataka prilikom prvih borbenih letova.

Potez i brege su nam krajem maja i poetkom juna bili od vanredne koristi. Na alost, nisu ih mogli upotreb-ljavati koliko su to Kluz i ajavec eleli nije bilo ben-zina. A za napad na neprijatelja u poetku nije bilo ni bombi. Ovaj drugi problem je reio Mile Ljubii, ovek koji je i u Bocu i u Ljubiji gotovo ni iz ega stvorio prave male fabrike. Ljubii i Kluz su odlino saraivali i ve u maju mi smo od Mile dobili prve avionske bombe made

Avijacija 231

in Kozara. O tome kako je Ljubii organizovao rad u Lju-biji sauvan je izvetaj kojega mi je poslao 31. maja:

Ne ekajui nareenje, otiao sam i ja u Ljubiju 20. maja, prije podne. Od druga koji je privremeno bio zadu-en da se brine za radionika postrojenja zatraio sam da mi pokae sve to spada u djelokrug radionice. Nakon de-taljnog pregleda radionice za preradu metala, stolarske ra-dionice, elektrine centrale i magazina konstatovao sam slijedee:

1/ Radionica je prilino moderno ureena i prostrana. 2/ Ima za nau proizvodnju srazmjerno premalo tokar-

skih klupa, a previe maina za hoblanje, dok je frezma-ina zastarjela i bez noeva.

3/ Postoje, naroito povoljno za industriju, tri aparata za varenje, dva elektrina i jedan autogeni, od kojih je po-sljednji ureen i za rezanje. Kisika ima sasvim malo.

4/ Elektrina centrala je vrlo dobro ureena, sa dva tur-bogeneratora, koji daju do 1200 kW i sa dva kazana, od kojih jedan starijeg tipa slui kako rezerva dok se inae redovni pogon vri modernim kazanom sistema Steinmad-ller. Centrala ne radi ve nekoliko mjeseci jer ne raspo-lae ugljenom. Pogon centrale vri se provizorno pomou jednog Dieselmotora od cca. 60 KS. Pogonskim gorivom (naftom) je motor opskrbljen za otprilike jednu godinu.

5/ Livnica raspolae jednom kupolnom pei sa oko 1000 kg kapaciteta. Pe je ve prilino stara i istroena. Sa-motne cigle za popravak te pei nema (amotna cigla sa visokom izdrljivou).

6/ Magazin raspolae sa mnogo materijala. Zbog prili-no dugo vremena od kako su vrene posljednje nabavke, sortiranost nije vie kako bi trebala.

7/ Koksa ima za oko 15 lijevanja. Na osnovu svega ovoga stvorio sam slijedei zakljuak:

Radionica je sposobna da izrauje sve i najkomplikovani-je stvari, ali u ogranienim koliinama. Da bi se omogu-ila zaista masovna, serijska produkcija potreban bi bio rad na tokarskim klupama u tri ihte, a to vie ograni-iti izradu lijevanih predmeta. To bi bilo potrebno zbog srazmjerno premale koliine tokarskih klupa i zbog pre-malenog kapaciteta livnice.

Istoga dana prisustvovao sam sastanku partijske grupe,

Ratne uspomene 236

na 'kojem je bio i sekretar Okrunog komiteta. Prihvaen je slijedei prijedlog:

Od radnika koji su ostali, t. j. koji nisu pobjegli pred naom vojskom, izabrati one koji nisu nepouzdani i poz-vati ih sutra na rad. Odmah sutra zapoeti radom, a prije toga odrati sastanak sa radnicima i izloiti im sve to je potrebno.. .

Predloen je i prihvaen slijedei plan: 1/ Prema inicijativi druga oe prepraviti i blindirati

teretni auto Magirus, koji j zaplijenjen u Prijedoru. 2/ Poeti sa izraivanjem runih bombi, izvana narec-

kanih kragujevakog tipa. 3/ Zapoeti izradu malih bacaa i njima pripadajuih

mina. 4/ Izrada nagaznih mina za eljeznice. 5/ Izrada nagaznih mina za ceste. 6/ Izrada petokrakih zvijezda. 7/ Popravak sviju vrsti oruja. 8/ Izrada kontraavionskih postolja i nianskih sprava

za teke mitraljeze. 9/ Punjenje akumulatora. 10/ Izrada obinih, pokretnih desinsektora za ienje

od uiju i ostale gamadi. 11/ Stalno i redovno popravljanje svih naih automo-

bila. 12/ Dovravanje postavljanja gatera. Gater nam je po-

treban za rezanje dasaka, kojih ovdje nema a potrebne su za razne popravke i za odravanje postrojenja.

13/ Popravak telefonske linije sa Prijedorom. 14/ Odravanje postrojenja u ispravnosti. Naknadno se pristupilo jo i rjeavanju slijedeih pi-

tanja: 15/ Izrada avionskih bombi. 16/ Popravak oteenog aviona, koji lei u Prijedoru. 17/ Izrada anodnih baterija. 18/ Punjenje ispaljenih a inae neoteenih puanih a-

ura. 19/ Diskutirano je o evakuaciji.

Avijacija 237

Kontrola o dolaenju radnika na rad i o njihovom za-poslenju na pojedinim poslovima vri se na isti nain kao to se i dosada provodila.

Od toga plana je do danas izvreno slijedee: 1/ Blindiranje automobila se zavrava i bie gotovo do

2. juna. Dvodnevno zakanjenje preko predvienog roka je nastalo zbog nestaice kisika.

2/ Rune bombe se u livnici formuju i pripremaju za li-jevanje.

3/ Vre se probe sa novokonstruisanim bacaem (pre-konstruisano za jo laku i bru proizvodnju), dok se mi-ne formuju i pripremaju za lijev.

4/ Zavrene su probe sa novim minama za eljeznice, koje sasvim sigurno djeluju pod prvim kotaima lokomo-tive koja naie, a ne nikako na po nekoliko metara ranije, to se moe desiti zbog ugibanja ina.

5/ Mine za ceste izraivat e se prema potrebama od-nosno prema narudbama.

6/ Izraeno je i otpremljeno nekoliko hiljada komada petokrakih zvijezda. Kalaja ima samo jo za dvije do tri hiljade komada. Dogovorom sa drugom Nikicom uree-no je da se sve zvijezde otpremaju samo preko POB-a.

7/ Popravljeno je nekoliko puaka ii jedan mitraljez, a napravljeno je postolje za teki mitraljez.

8/ Sa izradom protuavionskih postolja i nianskih spra-va moemo zapoeti tek poto dobijemo uzorak.

9/ Dnevno se puni nekoliko akumulatora. 10/ Izraeno je nekoliko komada pokretnih desinsekto-

ra. Ostali se izrauju. 11/ Izvreno je nekoliko veih i manjih popravaka au-

tomobila te jedna generalna reparatuira, dok se druga up-ravo dovrava. Postoje velike potekoe s nekim doknad-nim dijelovima, koje se ne moe izraditi.

12/ Poto dovravanje gatera nije sasvim hitno radi se na tome samo onda ako na raspolaganju stoje radnici.

13/ Dovren je provizorni popravak telefonske linije, dok e se definitivno urediti kad bude za to vremena.

14/ Odravanje postrojenja vri se prema potrebama. U-reena je jedna zgradica, koja stoji vie izolirano za mon-tau i punjenje mina i ostalog eksplozivnog materijala. Ov-dje je ureena i podzemna prostorija koja e sluiti za

Ratne uspomene 238

smjetaj svega eksplozivnog materijala i eksplozivnih stva-ri. Poto smo elektrinu centralu zatekli upravo za vrijeme popravljanja to je sada popravljamo ukoliko se moe za taj posao kadkada odijeliti radna snaga.

15/ Izraeno je i otpremljeno 40 komada avionskih bombi od po 7 kg. Rad na izradi bombi se nastavlja.

16/ Izvren je popravak svih metalnih dijelova aviona, koji su bili oteeni. U naoj stolarskoj radionici djelo-mino je izraen propeler.

17/ Dovreni su pokusni primjerci anodnih baterija. Oko izrade toga mobilizirati emo nekvalificirane mladie i dje-vojke iz Ljubije. Za proizvodnju potrebno je da se poa-lje raspis svima jedinicama da nam alju upotrebljene stare (mogu biti i oteene) anodne baterije i svu raspolo-ivu papirnatu vatu.

18/ Zapoeto je radom na izradi sviju sprava i alata za punjenje rabljenih aura. Za rad oko toga biti e potreb-no samo veoma malo kvalifikovanih snaga tako da e pri tom poslu moi takoer biti zaposlene nekvalifikovane snage. Radionica ne raspolae bezdimnim barutom koji je neophodno potreban za mine za baca a isto tako za pro-izvodnju municije (punjenje aura). Potrebno bi bilo da Op. tab uputi raspis svima jedinicama uopte za do-bavu toga baruta. Za tu svrhu bi bilo potrebno da nam se poalju sva doknadna punjenja za mine za baca, koja se i tako rijetko upotrebljavaju. Isto talco bi bilo potrebno da se poalje i raspis za skupljanje aura.

19/ Dovrava se baraka, koja e se numerisati i prenije-ti na odreeno mjesto a sluiti e za skladite materijala koji e biti evakuisan. Potrebno je da dobijemo direktive gdje se eli formirati radionicu kako bi se moglo odmah zapoeti evkuisanjem i eventualno izgraditi prenosivu ba-raku ako takova tamo ne postoji. Isto tako su nam potreb-ni i podaci da li je mogu transport cestom poto bi se u protivnom sluaju morao kod pakovanja i demontiranja maina predvidjeti transport samarnim konjima.

Osim raspisa za rabljene anodne baterije, papirnatu va-tu, kalaj za letovanje, bezdimni barut i rabljene aure po-trebna bi nam bila i vea koliina eksploziva, poto imamo i njega sasvim malo, to bi i kraj sadanje produkcije mo-glo trajati samo sasvim kratko vrijeme.

Za jo bru, iru i masovniju produkciju potrebno je jo 4 do 8 kovinotokara, kako bi se moglo raditi na dre-

Avijacija 239

bancima u tri smjene neprestano. U istom smo smislu po-slali raspis tabovima Prvog, Drugog i Petog odreda. U stvari ugljena koja je od najvee vanosti u opskrbljivanju strujom Ljubije, Prijedora a kasnije i Sanskog Mosta (za koji postoji ve vod) poslana je komisija, koja je u rela-tivnoj blizini pronala ugljene naslage. Ovih e se dana teren sondirati. Pogon velike centrale (koji se moe vriti samo ugljenom) bio bi od najvee vanosti jer bi nam time bilo omogueno pokretanje velikih kompresora pomou kojih bi mogli proizvoditi kisik za vlastite potrebe i, to je takoer od velike vanosti, po svoj prilici i bombe sa tekuim zrakom. Time bi otpala svaka briga za eksploziv, dok bi bombe imale jo daleko jae dejstvo.. .

Ratne uspomene 240

l Onog jutra kad su se na Urije spustili Kluz, ajavec i Jazbec, konano je, nakon dvadesetak dana, uspostavlje-na i veza s vojnim i partijskim rukovodstvom Treeg od-reda. Vezu je uspostavio Radomir Mitri, lan Okrunog i sekretar sreskog komiteta Partije za Jajce. On je s dvo-jicom boraca, putujui etiri dana od ipova preko Ribni-ka i Podgrmea, stigao u Boie 23. maja. U njegovim iz-vjetajima nije bilo niega to bi obradovalo, ali po mojoj proceni situacija nije bila gora od one kakvu smo zamilja-li. Drugovi iz ipova su povezali ono malo spaenih snaga i ve su bili u stalnom kontaktu i s Petim i s Prvim od-redom. Mostovi saradnje su ili preko bataljona Budu-nost i Soko.

Radimir Mitri je za Operativni tab doneo pisani izve-taj, a od rukovodstva je imao i pismeno ovlatenje da izloi nau organizacionu situaciju. Posle pogibije Kasima Hadia, tamo su se drugovi jo tee snalazili, iako je novi sekretar Okrunog komiteta, Gojko Rodi, bio i sposoban i preduzetan rukovodilac. Nastojimo da se poveemo pisali su nam drugovi i da za sve to radimo odgova-ramo. Situacija im nije doputala da ekaju uputstva. Bilo je neophodno da rade samoinicijativno i tako su i-nili. Radimo na svoju odgovornost i ne bojimo se odgo-vornosti kao komunisti.

Pregled vojno-politike situacije na sektoru Treeg od-reda, kojeg nam je 23. maja doneo Mitri, pisao je on sam u Ribniku 19. maja, a potpisao se i Stole Kovaevi, koji je tada iz Ribnika otiao na glamoko podruje, u Budunost. Mene je gotovo dramatino uznemiravalo sta-nje na janjsko-pljevskom podruju, gde su bili bataljoni Pelagi (180 puaka bataljon nije zaraen etniko--kapitulantskim duhom, jedinice su zdrave) i Iskra u kojemu po oceni Radomira Mitria uza svu olajinu popularnost, iz dana u dan jaaju etniki elementi. Ne-kadanji olajin zamenik, Mitar Trivuni, koji se jo u martu odvojio od nas, a 6. aprila izazvao rascep u Iskri,

Avijacija 241

otiao je s grupom svojih istomiljenika Drenoviu i sa-da vri neku dunost u Mrkonjiu. olaja je 7. maja razo-ruao Trivunia, ali ga je pustio, jer se Trivuni pred okupljenim narodom zaklinjao da e se do zadnje kapi srpske krvi boriti protiv svih vrsta okupatora i zloi-naca. Ali ve sutradan je traio reorganizaciju 'Iskre' u etnikom duhu. Osim Trivunia, iz Iskre se izdvojio i Nikola Vjetica, koji je organizovao 25 boraca 'Iskre', napao odredski zatvor i oslobodio 16 nedievskih i ljoti-evskih bandita. U tabu odreda je izvrio pretresanje i odnio zateene stvari. Za ovo vrijeme drug Marjanac sa olajom i Nemanjom se nalazio kod 6. ete u Kupresu sa 30 boraca 'Pelagia', sa zadatkom razoruavanja Kutanjca. Ja sam do tad mislio da je taj Vjetica ubijen, jer su mi iz Petog odreda pisali da je patrola jedne ete njihovog 2. bataljona negde kod Bravskog jo 3. maja uhvatila poz-natog harangera i protivnika nae borbe Nikolu Vjeticu, njegovog sina Peru i snahu Duanku, da je Nikola sa-sluan i streljan na liou mjesta a sin mu i snaha da su predvedeni vojnom sudu. A drugovi iz Treeg odreda piu: Vjetica, i to ba Nikola Vjetica, 17. maja obzna-njuje da formira etniki gvozdeni bataljon!

Zar je iv? Mitri je bio siguran, da je njihov Nikola Vjetica iv.

Predlae: Trebalo bi proveriti. Moda je taj, kod Bravskog uh-

vaeni, neki drugi Nikola Vjetica . . . Pokazalo se da su bila dvojica, oba etnici. Trei problematini ovek na janjsko-pljevskom podru-

ju bio je Stanko Kutanjac, retko zagonetna linost. Tre-balo je jo krajem aprila da ga razoruaju Pelagievci pod komandom Duana Metlia, ali kao to ve rekoh to oni nisu uinili, jer su potovali Kutanjca. Sam Metli me je u Lamovitoj uveravao, dva dana pre dolaska Radomira Mitria, da Kutanjac nikad nee pucati na par-tizane. ak je predloio da ga poaljemo na razgovor s Ku-tanjcem:

olaja i ja emo s njim raspraviti, videe da e biti s nama, kao i u ustanku!

Kovaevi i Mitri su pisali da je Kutanjac izjavio u poslednje vrijeme da nije partizan ve da hoe organi-zaciju narodnooslobodilake dobrovoljake vojske i da 'u

Ratne uspomene 242

svoje redove ne prima Hrvate i Muslimane ve samo Srbe i nee politikih radnika'. Nije razoruan niti je likvidiran iz bojazni revolta kup reskih i janjskih boraca kod ko-jih je Kutanjac obljubljen.

Komesar Kutanjevog bataljona, iskusni komunist, ui-telj, Mensud Hoti, jo u aprilu, kad se je taj bataljon nalazio u Krezluku, sa zadatkom da operie izmeu Trav-nika, Gornjeg Vakufa i Bugojna, u dva navrata mi je pi-sao da Kutanjac kod srpskog naroda stvara kontrarevo-luciomarno raspoloenje i da je ovjek avanturist i ne-stalan, i kao takav veoma lako podlijee panici koju ne-prijatelj stvara. Hoti je ta'koe pisao da Kutanjac nije toliko odluan da bi bio etnik i da bi se kao takav borio protiv nas.

Kad je Hoti 27. aprila bio 11a poloajima Imljanske ete, kako bi utanaio saradnju u predvienom napadu na Ko-riane, Kutanjac je bataljonu naredio pokret prema Ro-stovu. Hoti mi je tri dana posle toga javio da je reio da ga ne pustim iz ruku, da e ga pratiti prema Rostovu, iako, kae, zna da e se on zaustaviti tek u Gornjem Vu-kovskom u blizini Kupresa.

Kutanjac se zaista s bataljonom prebacio u Vukovsko, a odatle, 8. maja, u Blagaj kod Kupresa, na poloaje jedne olajine ete, koja je napadala komunikacije ujica Kupres i Kupres Bugojno. Mitri nas je uveravao da je Kutanjac pokuao da izvri uticaj na Blagaj sku etu i da razorua komandu ete, a da je efika Talia, kao Muslimana i komunistu, strpao u zatvor.

Kada je tab Odreda o Kutanjevom ponaanju obave-ten, odlueno je da Rade Marjanac, Simela olaja i Ne-manja Vlatkovi odu u Blagaj sa 30 izabranih boraca. No, ni oni ga nisu razoruali. Nesporazumi su za neko vreme izglaeni i Kutanjac je obeao da e, zvao se njegov ba-taljon partizanski ili dobrovoljaki, svejedno, izvravati na-reenja taba Odreda. O dramatinoj raspravi u Blagaju, 0 sukobu koji je mogao izazvati i krvoprolie, Mitri je detaljno priao, strahovito ljut na Kutanjca, koji je ski-nuo sa kape petokraku zvezdu i bacio je, traei da to uine 1 ostali njegovi borci, jer da e se njegov bataljon ubu-due zvati 'dobrovoljaki'. U tom otrom sukobu sa lano-vima taba Odreda, Kutanjac je uspeo da razorua kome-sara odreda Nemanju Vlatkovia i da mu baci kapu s pe-tokrakom pod noge. Energinom i odlunom intervencijom Sime olaje, Kutanjac je vratio oruje Vlatkoviu. Posle

Avijacija 243

govora Nemanje Vlatkovia, Sime olaje i Rade Marjan-ca, koje su drali borcima i u narodu, nastalo je osipanje kod boraca Kutanjevog bataljona. Cela eta Mirka Gra-bea se stavila na raspolaganje tabu Odreda.

Uz Stanka Kutanjca je tada ostalo pedesetak boraca. Blagaj ska eta je, nakon razoruanja nekoliko etniki

orijentisanih boraca, ponovo organizovana. Za komandira ete je postavljen Siran ubi, a za komesara Ignjat Ma-ri.

Dok su Marjanac, olaja i Vlatkovi bili kod Kutanjca u Blagaju, Drenovievi agenti su jo jednom izveli udar u Iskri. eta etnika Tode Todorovia Noktaa dola je po Drenovievom nalogu u Pljevu i tada su Trivuni i Vje-tica preuzeli komandu u Iskri. Oko 30 boraca, meu ko-jima najvei deo komandnog kadra, otili su u Pelagi, neki su se povukli u svoja sela, a deo je ostao uz Vjeticu. Tako nam je situaciju opisao Radomir Mitri, pa sam u prvi mah pomislio da Iskre vie i nema. No u priloenom izvetaju od 19. maja jo se govorilo o bataljonu Iskra u kojem je politiki rad slab, jer se politiki komesari najvie bave snabdevanjem vojske namirnicama i zadovo-ljavaju se ulogom koju odreuje komandant bataljona. Sjednica i sistematskog rada bataljonskog taba nema. Vojska nije kasarnirana, a na poloaju su svega 3 ete (Stupna, Sinjakovo i Kupres). Po oceni Mitria i Kova-evia, ni od olaje se nije moglo neto naroito oekivati. Pisali su: Stvarno tab bataljona ne postoji, ve momen-talne intervencije druga Marjanca i Nemanje na olaju kada neto hoe da preduzmu. Oni uvijek kasaju za doga-ajima u etama i bataljonu, jer nita ne postizavaju. Pi-sali su i o Simelinim borcima, koji su veinom za borbu protiv ustaa i domobranske vojske, a protiv etnika ne bi poli prvi u napad dok ne bi bili napadnuti od etni-ka.

Te ocene Stole Kovaevia i Radomira Mitria su mi se, bar kad je re o olaji, uinile preotrima. Lepa se done-kle s njima slagala. Morali smo sve prepustiti vremenu, da se vidi ko je kakav i ;ko je s kim.

U Treem odredu najvie uspeha je u onom periodu po-stizao ribniki bataljon Soko. Obaveteni smo i tad, od Mitria, i neto kasnije, pismom Pere Morae, da je So-ko izveo 18. na 19. maja nou napad na Zgon, selo kraj Kljua. Rezultat: nai gubici 2 mrtva, a neprijateljski mno-

Ratne uspomene 244

gobrojni, u zatvorenim zidanim kuama. Po Mitrievoj o-eeni i u Sokolu je bilo previranja (u 3. eti). Prva je, po Mitriu, bila nedorasla (razoruan e biti politiki kome-sar) a 4. eta je podijeljena: jedan vod (so'kolovaki) se krije od etnika i brani selo od ustaa, drugi vod je otiao prema etnicima, sada izraava elju da se vrati. Politkom zarobljen.

Mitri je govorio u gru, sve vreme ljut. Tako ljutito je bio pisan i Pregled vojno-politike situacije. Komesar Sokola Pero Moraa, davao je realniju sliku prilika i odnosa u bataljonu. On je s novini komesarima eta bio zadovoljan (vrijedni, poteni i odani drugovi), samo je smatrao da su jo neiskusni i politiki slabi. Kovaevi i Mitri ono najpozitivnije organizovanje naroda i ma-sovnu aktivnost omladine uopte nisu spominjali, pa da nije bilo i Morainog izvetaja o tome kako je u maju organizovano nekoliko omladinskih eta na sektoru ovo-ga bataljona: u Ribniku, Treskavcu, Busijama i Crkve-nom i da se dalje radi na njihovom organizovanju, te vojnom i politikom radu s njima, ne bismo imali ni pri-blino jasnu sliku o ribnikom kraju.

U glamokom bataljonu Budunost, u kojem se etni-kovalo poetkom godine, a kasnije se situacija uglavnom sredila, po izvetaju Kovaevia i Mitria, situacija je 19. maja bila krajnje kritina, prvenstveno radi odnosa s pozadinom. Veze s glamokim partizanima mi smo imali preko Prvog odreda, pa smo tako dan pre Mitrievog dolaska obaveteni da su etnici 17. maja ubili koman-danta Budunosti Miloa Ticu i grupu najboljih politi-kih terenskih radnika (Vojislava Pavia, ura Ljuboju, Mirka Pantoa i Marka Bjekia), a znali smo i ocene par-tijskog komiteta sreza Glamo i taba Bataljona o situa-ciji u Budunosti:

da je Vojin Babi, potomak uvenog harambae Go-luba Babia, komandir 7. ete, pod jakim uticajem etni-ka, ali da je istovremeno spreman da se bori i protiv us-taa i protiv Italijana;

da je u 6. eti izvesno previranje u nekim vodovi-ma, uglavnom u selima Prijani i Hotkovci;

da je najkritinija situacija u 5. eti, jer se komandir Ivi povezao s Kukobatom, pa ak i s Branom Bogunovi-em, koji su ve due vreme bili u Bosanskom Grahovu, u ici s Italijanima.

Avijacija 245

Bilo je jasno: vojsku je trebalo uiniti vojskom i kaliti je u bitkama, kao to je uinjeno sa Sokolom. Da smo posle Kukobatovog izdajnikog bega tako uinili i u Bu-dunosti, verovatno ne bismo 23. maja sluali kako Mitri izvetava o pogibiji druga Tice i najboljih drugova s gla-mokog terena.

Mitrievi podaci o pogibiji Miloa Tice i Lenjinovog cr-venog konjanika, predsednika Optinskog narodnooslobo-dilakog odbora Vagan ura Ljuboje s dvanaestoricom drugova, nisu bili potpuno tani, iako smo isto to obave-tenje dobili i od Mijatovia i dr Levija (njima je infor-maciju poslao Stole Kovaevi). Kasnije smo utvrdili da su dva druga, Tica i Ljuboja, zvjerski ubijeni, a ostali su se spasili.

Ticu nisam dobro poznavao; samo smo se jednom vi-deli, dok je jo bio komesar u eti Vojina Babia u Gla-mokom bataljonu. Bio je to vanredno hrabar ovek, va-ljan radnik, koji je za onih desetak godina koliko je pro-veo u Beogradu uoi rata vie vremena bio zatvoren u Glav-njai i na Adi Ciganliji, nego u fabrici. Malo sam se za-udio kad sam uo kako su ga etnici na prevaru uhvatili. Bio je to iskusan ovek, tridesetpetogodinjak, a ipak, na vest da se u Petoj eti Budunosti priprema pu, nije preduzeo temeljite pripreme, nego je, uveren u svoj au-toritet, drugovima rekao da e se to lako srediti:

Tireba samo smeniti komandira! O pripremama pua u Petoj eti, u kojoj su bili borci

iz glamokih sela Popovii, Vagan, Pumnjaci, Glavice i Ha-lapi, tabu bataljona prvi je javio Vid Perduh, kojemu je to na sasluanju izjavio zarobljeni .italijanski pijun Kr-sto Radoja. Nekoliko dana kasnije komandanta Ticu i ko-mesara Miloa Polia o pripremanoj izdaji obavestili su i Marko Panto, komesar ete, i njegov zamenik Marko Bje-ki. Pu je organizovao komandir ete Bogdan Ivi po in-strukcijama ure Kukobata, koji se s delom svoje ete od-vojio od Budunosti jo u februaru, a u martu je ve zajedno s Italijanima napadao slobodnu teritoriju. air Masli, lan Okrunog komiteta s podruja Treeg odreda, poetkom juna potpunije nas je obavestio o Ivievom puu i Ticinoj pogibiji. Tica je Petu etu 15. maja obavestio da e s grupom drugova doi u Halapi 16. maja, da tamo sredi prilike i da postavi novog komandira, ali u tome svemu on je previe otvoreno i slobodno radio tako da je javno govorio to e da radi i prijetio Iviu i drugima sa

Ratne uspomene 246

najstroom kaznom, iako su oni bili u bjekstvu onih dana. Opasnost je Tici predoavana i jasno mu je govoreno kako je ozbiljno stanje tada bilo u 5. eti, kao i da mora biti oprezan, ali on je to sve olako shvatio i te veeri rasporedio svoje snage po kuama po dvojicu na veeru, to je banda iskoristila i napala ih.

ta se dalje dogaalo saznali smo od drugova koji su se spasili. Tica i lan Sreskog komiteta Partije Vojo Savi su bili zajedno rasporeeni. Mesni narodnooslobodilaki odbor je tad ve bio pod etnikim uticajem i radili su kako im je naredio Ivi. etnici su najpre napali Tiu i Savia, a onda ostale drugove u susednim kuama. Miloa Ticu su najstranije tukli kundacima po glavi. Savladani su svi i Tica, i Ljuboja, i lanovi Sreskog komiteta Sa-vi, Mitar Gojanovi i Mirko Panto (on je ujedno bio i komesar ete), i sreski rukovodilac omladine Nedeljko Mr-da, i sva njihova pratnja desetak drugova. Oko ponoi su ih vezane odveli u etniki logor na Staretini. Mitar Go-janovi je iskoristio mrak i pobegao. Okrvavljen, razbi-jene glave, stigao je u cik zore u Prijane i javio tabu 6. ete to se dogodilo u Halapiu. Odmah je organizovana poter, ali nita se nije stiglo uiniti. etnici su Ticu ,i Lju-boja na Staretini odvojili od ostalih drugova, predali su ih Kukobatu i Italijanima u Bosanskom Grahovu, a zatim ih ubili, posle zverskog muenja. Ostali uhvaeni komu-nisti su na Staretini iskoristili stricu nastalu zbog italijan-ske artiljerijske paljbe, koja je nekim sluajem zasula i etniki logor, i dok su se etnici sklanjali, vezani partizani su se dali u beg. . .

etniki zloini, koje je poinio Drenovi naredivi svo-jim koljaima da ubiju jednog od komesara Manjakog ba-taljona, Jozu Nemeca, odavno su prevrili svaku meru. Jo-avka je bila najkrvavija, pa onda Maslovare, zatim nove rtve u Treem odredu. Pre Tice i Ljuboja, ubijeni su Ka-sina Hadi i Drago Lang s jo sedmoricom drugova. O Ka-simovoj smrti meni je jo 10. maja pisao Vojo Todorovi. (Prema primljenim obavjetenjima, drug Kasim i drugih sedam drugova pali su u ruke etnika), ali smo se sve do razgovora s Mitriem, iako nam je reeno da je Kasim iz-vrio samoubistvo, nadali da su spaeni. Sad vie nije bilo sumnje, Mitri je bio kategorian:

Podaci su provereni. Drug Kasim je zverski ubijen. etnici su ga uhvatili kad se iz Gornjeg Ribnika vraao

sa savetovanja sekretara sreskih komiteta. etnici su nje-

Avijacija 247

ga, skojevskog rukovodioca Langa i njihovu pratnju sa-ekali u zasedi kod Gornjeg Ratkova na Zmijanju 6. maja, onoga jutra kad smo Drago Maar i ja s Manjae jahali za Kozarac. Umesto njega, odlueno je da dunost sekretara Okrunog komiteta preuzme Gojko Rodi.

Po naoj proceni, bilo je neophodno da vojnom snagom interveniemo na podruju Treeg odreda. U prvi mah sam se nosio milju da iz Prvog ili Drugog odreda odvojimo nekoliko eta. Ali to nije bilo mogue: s jedne strane va-ljalo je istiti Manjau i Mrkonji da bismo se oiene Manjae, prodirui na jug, spojili s Treim odredom, a prodorom preko Vrbasa s etvrtim odredom as druge strane morali smo odbijati sve jae ustako-domobranske napade na podruje Kozare. Jedina pomo koju smo Tre-em odredu mogli obezbediti mogla je biti od Petog od-

! reda, u kojem je konano formiran jo jedan udarni bata-ljon, posle nae kritike i uputstva da se inae nee moi staviti na elo dogaaja. Odmah posle osloboenja Prije-dora i Ljubije, kad sam naredio da se u Lamovitoj okupe jedinice predviene za sastav Prve brigade, tabu Petog

,A odreda sam pisao: I Stvorite to vie pokretnih eta i bataljona odabirajui I za ove jedinice valjan starjeinski kadar. Jedinice treba 1 da ive pravim vojnikim ivotom po kasarnama (logori-? ma). U ove bataljone primati samo ljudstvo koje ete moi

upotrijebiti za izvrenje svih zadataka koje mu dodijelite. udi nas, da od tolikog ljudstva sa kojim raspolaete ni-

; jeste do sada stvorili niz udarnih jedinica. Ovo to imate, I malo je. Tome pitanju posvetite veliku panju. Dokle god I ne budete imali pokretnih udarnih jedinica, vi se neete

moi staviti na elo dogaaja, nego ete ii za njima. Kon-statujete da su borbe poprimile karakter ustanka i vi mu morate davati pravilan tok. Ove udarne jedinice upotreb-ljavajte za rjeavanje vanih operativnih zadataka. Dakle, ne treba ih upotrebljavati za odbranu sela. No, u borbi ovih udarnih jedinica treba da sadejstvuju i ostale snage.

To to smo pisali Petom odredu, s kritikom ili bez kri-tike pisali smo i ostalim tabovima. Svima smo nalagali: to prije formirajte omladinske ete i bataljone! Tre-balo je da tim jedinicama odre vojno-politiki kurs. Za-tim ih uvedite postepeno u borbe, od lakih k teima! Bio sam uveren da emo iz omladinskih eta dobiti naj-bolje borce, odane naoj borbi, ali uz uslov da se odredi

Ratne uspomene 248

ovim omladinskim jedinicama hrabar starjeinski kadar, koji e imponovati mladim ljudima.

Osim toga, Rodiu sam iz Boia pisao: Sve ostale partizanske jedinice uvrstite i oistite od

petokolonakih i kolebljivih elemenata. Ti elementi rue red i disciplinu po jedinicama. Oni se vjeto maskiraju, da bi se pojavili u najkritinijim asovima, kada se is-poljava njihov izdajniki rad. Dakle, bolje su male ali vr-ste i disciplinovane ete, nego mnogobrojnije sa koleblji-vim elementima. Sa svim tim jedinicama neprekidno voj-no-politiki raditi. Samo pazite da se sa tim radom ne za-stranjuje suvie ulijevo. Sve bazirati na temelju narodno-oslobodilake borbe protiv okupatora ,i njegovih domaih slugu. Narodu otkriti izdajniku rabotu etnika i ostalih razbijaa narodne borbe . . . etnike formacije na Vaem teritoriju ne smiju postojat i . . . Tamo gdje ima uslova mo-ete formirati jedinice dobrovoljake vojske prema nare-enju Vrhovnog taba NOP i DV za Jugoslaviju.

Upuujte mobilne jedinice u mjesta gdje nema aktivnijih jedinica. Tako ete pokrenuti i mobilisati i te krajeve. Nastojte *k ljudstvo odveete od svojih sela i upotrijebite ih u borbi van njihovih kua. Kroz niz takvih akcija ljud-stvo e dobiti borbena iskustva i vie se zainteresovati za borbu, 'bolje^ete vojniki i politiki tic'ti na pkretn"

i jedinice. Samo te akcije treba da se dobro i smiljeno pri-I preme. One e redovno donositi i vee vojnike i moralne I uspjehe, pa e samo ljudstvo uvidjeti njihovu korisnost. . . ^""Drite se partizanskog naina ratovanja, izbjegavajui \krute firontove. Kvarenje komunikacija, unitavanje tran-

sporta, zasjede, iznenadni prepadi daju najvie uspjeha, a pri tome trpimo manje gubitaka. Mrtve blokade oko varo-i nisu pogodne... Neprijatelja ne doekivati kod same varoi, nego ga pustiti da se udalji od varoi 45 kilome-tara, na komunikacijama izmeu varoi napraviti dobre dubinske zasjede i tek kad neprijatelj ue u takve zasjede napasti ga sa svih s trana. . . Za to uspjenije voenje borL be t reba j ioni jn j iap^ Samo je-

" Tlinice ne smijete vezivati za odbranu osloboene teritori-j e . Njih treba osvajanje novih mjesta i preprea-

vanje puteva . . . Kurir Slavka Rodia me je kasno uvee 22. maja obave-

stio da su konano formirali Udarni bataljon (formiranje je poelo 10. maja) i da je on s bataljonom stigao na

Avijacija 249

Grahovski sektor povezavi se sa kombinovanim tabom za Liku. Kurir me je obavestio da je ve krenuo karavan s dosta konja, kako bi za potrebe Petog odreda odneli deo prijedorskog plena. Rodiev kurir je doneo pismo Stole Kovaevia (od 18. maja), koji se s jednom etom nalazio zajedno s drvarskim Udarnim bataljonom:

Dana 17. maja 1942. u 5 sati primili smo izvjetaj od nae 4. ete da su na terenu nae 5. ete u selu Ha-lapii i Glavicama od strane etnike bande uhvaeni i vje-rovatno pobijeni slijedei drugovi: Milo Tica, Vojislav Pa-vi, ura Ljuboja, Mirko Panto, Marko Bjeki i njihova pratnja po prilici jaka 810 ljudi.

tab ovog bataljona krenue na teren. Krenue prema Glamou vjerojatno sa dvije ete i o daljoj situaciji izvje-tavae vas redovito.

Ispustio sam ono to nama drugovi preporuuju da ura-dimo. Izvjetavam vas da sam radi gornjeg stanja i radi ha-raenja etnikih bandi zamolio Dinarsko-primorski odred da mobilie snage koje moe, u to veem broju, pa da otponemo ienje bez obzira gdje se sada nalazi Udarni bataljon. Jer ono to ne moe ustaka drava moe etni-ka la i banda sa stanovnitvom koje eka 'mir' pa bilo s kim, tj . i ustaama, i koje etnicima daje svaku pomo.

Zbog svega toga, od Slavka Rodia sam traio da na grahovskom sektoru za sadejstvo s jedinicama kombinova-nog likog bataljona ostavi samo jedan deo snaga Petog odreda. (Iz Rodievog izvetaja: Akcija likih, bosanskih i dalmatinskih snaga na ruenju Bender i ienju etni-kih bandi na tromei Like, Bosne i Dalmacije otpoela je 13. ovoga mjeseca. U ovoj akciji uestvuju dvije nae ete, jer zbog situacije koja je nastupila prodorom okupatora na na sektor, nismo mogli odvojiti vee snage niti je drug Slavko mogao napustiti petrovaki sektor.

Odlaskom neprijateljskih snaga sa naeg sektora pre-ma Grahovu i Kninu rijeili smo da prebacimo jo dvije ete sa Drvarskog i petrovakog sektora, sa kojima e ve 19. om. krenuti i drug Slavko, na grahovsko-livanjski sek-tor radi pospjeenja akcije ienja etnike bande u to-me kraju i spreavanja veza etnika Knina i Grahova sa etnicima bandita Drenovia, do ega je, po dobivenim po-dacima, trebalo doi. Prema dobivenim podacima, Bender se do sada nije uspjelo sruiti, ali se akcija produava.) Smatrao sam da je vanije da ete Udarnog bataljona

Raine uspomene 250

to pre prebaci na sektor Treeg odreda i pomogne u rai-avanju glamokog podruja, i ako bude mogue, u oslo-boenju Glamoa. Uskoro, krajem maja, kad je Udarni bataljon oistio etniko uporite u Peuljama, Grkovcima i Crnom Lugu i tom akcijom zarobio 60 puaka, 1 teki mitraljez, 2 pukomitraljeza i jo neto spreme, upuen je pod komandom Milutina Morae i Miroslava Viia na

teren Treeg odreda, a ve 6. juna udarnici su izvrili prvi * napad na Glamo.

Avijacija 251

Na savetovanju partijskog i vojnog rukovodstva Krajine, u Ljubiji poetkom juna, niko od nas nije ni slutio kakve e razmere poprimiti okupatorsko-kvislinka ofanziva na Kozaru. Onih dana neprijateljske jedinice su se koncen-trisale u garnizonima oko Kozare, i da smo imali precizni-jih izvetaja o toj koncentraciji, o broju jedinica i pri-kupljenoj tehnici, verovatno bismo drugaije razmiljali. Traio sam i od vojnog i od politikog rukovodstva narod-nooslobodilakog pokreta da se ne zadravaju u gradovi-ma, pogotovo ne u Prijedoru:

Ako neprijatelj i ne napadne grad, ako ga i zadrimo due vreme, tui e nas avijacija i samo emo imati uza-ludne rtve!

Mi smo bili u ofanzivnom rasporedu, i ee smo onih dana napadali, nego se branili. ak i kad smo se branili branili smo se ofanzivnim dejstvima. Ali jo naa vojna sila nije bila takva da bismo se mogli komotno zadravati u gradovima, neovisno o tome koliko su ti gradovi dubo-ko u naoj pozadini. Dok sam to govorio, dr Vaso Butozan se smjekao, a kasnije mi je rekao:

Neka vas u umi, a ja u svoj medicinski punkt ipak smestiti u Prijedoru, tu je meni najlepe!

Pazi da ti se ta lepota ne osveti opomenuo ga je Pucar, to e Vaso zauvek zapamtiti zbog onog to se dogodilo kasnije, 10. juna.

Inae, u Ljubiji smo mi vie razmiljali o naim klju-nim operacijama, o pravcima udara naih koncentrisanih snaga, nego o sistemu odbrane slobodne teritorije ili o sistemu razbijanja moguih neprijateljskih ofanziva. Zbog predstojeih operacija i grupisanja snaga na nekoliko sek-tora, smatrali smo da je vreme za popunu Operativnog taba. Do tad smo u tabu bili, zapravo, samo Osman, Trinki, dr Vaso i ja. Od smrti Mladena Stojanovia ni jed-nom nismo ak ni nas dvojica bili zajedno. Osman i uro su se sloili s mojom ranijom odlukom da medicinsku slu-bu poverimo dr Butozanu. A za zamenika komandanta su

Ratne uspomene 252

predloili Slavka Rodica, koji je bio predvien za tu du-nost jo na Savetovanju u Skender Vakufu. Smatrao sam da je to dobar izbor. Govoreno je i o zameniku politikog komesara Operativnog taba, ali tad o tome nita odre-eno nismo resili odgodili smo to za kasnije. U tab smo takoe uzeli i Dragu Maara, i Voju Mitrava, a i Bou Cikotu, koji su i do tada blisko saraivali sa mnom i s Trinkijem.

U Ljubiji smo naroito mnogo govorili o daljoj izgradnji vojnih snaga razraslog ustanka. Stvorivi Prvu brigadu, mi smo smatrali da je to tek poetak procesa prerastanja odredskih snaga u viu vojnu formu. Realno, uzimajui u obzir i broj boraca i manevarsku sposobnost bataljona u odredima, bilo je mogue da do kraja juna stvorimo jo barem tri brigade s ve postojeim jezgrima koje smo imali u tri snana, mobilna i dobro voena udarna bataljona Pr-vog, Drugog i Petog odreda. Jedinice tih odreda su po-kazale da su sposobne da dekoncentriu mo neprijatelja i da se kao to je to Tito traio sukobljavaju sa ne-prijateljskim snagama tamo gde mi elimo, na nain koji nam obezbeuje pobedu. Uz to, nai odredi su kao i od po-etka ustanka ostali osnovni mobilizator naroda za aktivno i organizovano uee u narodnooslobodilakom ratu, u jedinicama naoruanog naroda ili u masovnim organizacija-ma narodnooslobodilakog pokreta. Formiranjem odred-skih udarnih bataljona, koji su nekad ostajali pod koman-dom odredskih tabova, a nekad u odreenim operacija-ma bili neposredno pod komandom Operativnog taba, postepeno smo snage ustanka odvajali od zaviajne terito-rije na kojoj su, uglavnom, sve do tada voene klasine partizanske akcije. U maju je bilo jasno da je naa parti-zanska vojska ve toliko razvijena i tako naoruana, da se moe uputati i u vee operacije razbijajui i snanije kon-centracije neprijateljskih snaga. Takva ocena je bila real-na, pa smo zbog toga i smatrali da nije dovoljno stvoriti samo jednu brigadu, ve ubrzano ii na formiranje novih udarnih brigada. Nije u tome bilo nikakvog preterivanja. Istina, u stvaranju brigada nismo ili dinamikom kakvu smo prvih dana juna 1942. godine zamislili u Ljubiji na Vojno-politikom savetovanju rukovodstva Bosanske kra-jine, ali ne zbog toga to odredske jedinice nisu bile zrele da prerastu u brigade, nego zbog toga to je 10. juna usle-dila ofanziva, pa smo morali izvodei danonone akcije,

Avijacija 253

i na Kozari i izvan Kozare planove odgoditi za letnje mesece. Ali to odgaanje nije zaustavilo proces sve snani-jeg proimanja dveju taktika: klasine partizanske sa krupnim operacijama na irim prostorima Krajine, pri e-mu smo redovno operacije izvodili pod jedinstvenim ru-kovoenjem. Junske i juls'ke bitke, voene i kao defanziv-ne operacije sa koncentrisanim udarima protiv neuporedi-vo jaih neprijateljskih snaga (na Kozari), ali i kao krupne frontalne ofanzive, uvek s taktikim reenjima partizan-skog rata, pokazale su vanrednu manevarsku sposobnost odredskih jedinica, pa smo mogli odmah posle kozarske ofanzive za mesec-dva formirati ak pet novih brigada, a da pri tom i dalje zadrimo partizansku formu nerasformi-ranih odreda.

Ove, ovakve procene, izlagane u Ljubiji poetkom juna 1942. godine, zraile su optimizmom. Ali mi smo i tad, kao i uvek, analizu zasnivali ;na nepotednoj samokritici. Istraivanje neuspeha je uvek karakterisalo nae naredno planiranje, iako se ponekad pitam procenjujui objek-tivne uslove i odnose, kao i sve nae sposobnosti da li bi se i u nekoj drugaijoj formi ita moglo uiniti vie od uinjenog. U svakom sluaju, bilo je dobro to ni u jednom trenu nismo bili opsenjeni samozadovoljstvom. Jer jedna pobeda, ili niz pobeda iz jednog perioda, nalagale su nam jo snaniji zakoraaj prema cilju.

Tri junska dokumenta Osmanovo i moje pismo Titu (11. jun), pismo Lepe Perovi Vladimiru Popoviu (8. jun) i moje pismo Bakariu i Rukavini i(7. jun) svedoe i o nama i o naem gledanju na partizansku Krajinu u to vreme. Pismo Titu je, u stvari, na prvi potpuni izvetaj o svemu to se dogodilo posle 5. marta, kad smo mu se Osman i ja prvi put javili s vojnim, a Lepa Perovi s partijskim izve-taj em. Tu je reeno sve ono to smo inili u martu, apri-lu i maju: sv,i porazi, sve nae ispravne i sporne, i neis-pravne procene, sve pobede, onako kako sam to ve opisao. Ono to nisam ve rekao o zbivanjima na teritoriji u kojoj su prevladali etnici, treba sad rei onako kako smo to opisali Vrhovnom komandantu:

. . . Drenovi se sporazumijeva sa ustaama u Mrkonjiu i dobiva oruje da razorua manjake ete. Sad poinje njihova zajednika akcija razoruavanja manjakih eta. Prvo razoruavaju etu Alekse Penia i uklanjaju blokadu Mrkonjia, razoruavaju dvije ete koje blokiraju Banja-

Ratne uspomene 254

luku Pavlovac, Motike i etu koja blokira Sanski Most. etnicima prilazi Ratkovaki vod. Oni se pojaavaju sa 300 puaka i tada predstavljaju snagu sa prijanjim svo-jim orujem oko 500600. Po razoruavanju eta, etni-ke voe odlaze u Banjaluku i prave zvanian javni spo-razum ustaa i etnika protiv partizana. Snage Udarnog bataljona, izmorene i iscrpljene, slabo hranjene, povlae se prema Kozari i ispranjavaju potpuno teren Manjae i svih onih sela oko Mrkonjia i Banjaluke od naih snaga. Osta-je slobodna od naih snaga cesta Banjaluka Jajce i et-nici tako povezuju gradove Mrkonji Klju, Mrkonji Jajce. Tako taj teren ostaje potpuno okupiran neprijatelj-skim snagama etnika i ustaa. U meuvremenu, kada su se snage naeg Udarnog bataljona povlaile, neto radi ope izmorenosti, a velikim dijelom radi kukavikog dranja cijelog taba toga bataljona, ostale su snage naeg 2. bataljona etvrtog krajikog odreda na emernici pot-puno blokirane i osuene na propast. Napomenuli smo da su joavaki etnici pobjegli pred Udarnim i Proleterskim bataljonom u Imljane, a poslije i na emernicu i da su usput napadali nae ratrkane snage. Tu, na tom terenu emernice, kada se Udarni bataljon povukao prema Ko-zari, etnici s Manjae i emernice napali su kao bijesni psi na nau radionicu, i drugove u Bocu, na nau bolnicu na emernici, na nau etu u Skender Vakufu. Snage naeg 2. bataljona na emernici nijesu bile tolike da se odupru svim tim bandama (bataljon je brojio oko 200 puaka). Kada su se sve nae snage trebale okupiti na jednom mje-stu, etnici su to sprijeili i tako gonili grupu po grupu. Propalo nam je tu dosta drugova i drugarica. Tako je ovo-me bataljonu prijetila opasnost da potpuno propadne. Veze su bile prekinute i sa Kozarakim udarnim i Proleterskim, koji su se nalazili oko rijeke Bosne i sa Udarnim grme-kim koji se povlaio prema Kozari. Odgovornost za ovo pada i na sekretara Operativnog taba koji je davao ne-mogua nareenja, odgovornost takoer pada i na tab Grmekog udarnog bataljona. Neredovnim vezama doznali su drugovi u Udarnom kozarskom bataljonu za stanje u emernici i krenuo je Udarni i Proleterski bataljon u prav-cu Skender Vakufa. Na putu voena je borba cijelog dana sa etnicima u Joavci. Proleterski bataljon iao je sve do Maslovara sa Kozarskim udarnim bataljonom radi pro-gona etnika. Proleterski se bataljon zatim vratio na prnja-vorski teren u cilju uvanja ita u tom kraju i u cilju uspostavljanja veza sa drugom Tempom i Brigadom koja

Avijacija 251

je po nezvaninim obavjetenjima bila ve na Bosni. Pro-leterskom bataljonu stavljeno je u zadatak hvatanje veze sa Brigadom. Takoe su poslani kuriri u pravcu Ozrena da pronau druga Tempa. Poruke druga Rate donesene od Tempa nije primio ni Proleterski ni Udarni bataljon, jer se kuriri iz Boca nisu probili. Drugovi Osman i Stari, koji su se nalazili sa Proleterskim i Udarnim bataljonom, iz uhvaenih etnikih pisama i po prianju nekih Kraji-nika koji su se prebacivali u Krajinu iz Srbije, saznali su da je drug Tempo na Ozrenu i sami su pokuali da uhvate vezu. Proleterski bataljon je zasada otsjeen od naih sna-ga i on se sada nalazi u blizini rijeke Bosne u cilju osigu-ranja prijelaza Brigade preko rijeke Bosne. Udarni koza-raki bataljon uputio se sa drugom Starim i Osmanom u pravcu Skender Vakufa. etnici su se iz Skender Vakufa odmah razbjegli, a grupa joavaka i javoranska iskopala je rovove i stavila se u obranu. Radi nedostatka municije, Udarni kozaraki bataljon proao je bez borbe i uputio se u pravcu Manjae. U Manjai ga je jedino tukao etniki baca, ali sve do Golea i Borkovia nije bilo borbe sa etnicima, odnosno etnici su sve svoje snage bacili pre-ma Kozari i grmekim odredima i organizuju zajedno sa ustaama front od Banjaluke prema Bronzanom Majdanu. Udarni bataljon vodio je borbu cijeli dan sa etnicima u Borkoviima i rastjerao bande, zarobio oko 20 naoruanih etnika sa 4 pukomitraljeza. etnici su imali 15 mrtvih i ranjenih. Kozaraki udarni bataljon pri toj borbi spojio se sa ostalim kozarakim snagama.

I dok smo mi svoje snage od Kozare i Grmea, u snazi od 1200 ljudi, razaiijali po Krajini u borbu protiv etni-ka, sva snaga ustake vojske, domobrana i Talijana svalila se na nae zdrave snage, na Kozaru, Grme. Velikim sna-gama ustae su provaljivale u sela i palile. Vodile su se ogorene borbe. Ustae su vidjele gdje je naa prava snaga i podijelile su dunost sa svojom etnikom braom. Dok su etnici ubijali nae drugove, palili i robili nae bolnice i radionice, razbijali nae ete, ustae su nesmetano skup-ljali svoje snage protiv naih odreda Prvog, Drugog i Pe-tog i jednog dijela Treeg odreda. Nastalo je teko sta-nje u tim odredima. etnici su se sputali na domak ko-zarakih sela. Oivjela je njihova aktivnost u Drvaru, Pe-trovou i drugdje. Teren Manjae i emernice bio je ispra-njen od naih snaga, obru oko Banjaluke bio je razbijen od strane ustaa i etnika. etnici i ustae otvorili su put

Ratne uspomene 256

Mrkonji Jajce, Mrkonji Klju. Obrazovali zajedni-ki front od Velikog Brankovca prema Bronzanom Maj-danu protiv naih odreda, slali su svoje pijune koristei demoralizaciju nastalu povodom paljenja naih sela. Situ-acija je bila teka. Vea akcija mogla je izlijeiti ovo sta-nje, podii moral masa i vojske, uzeti jedno vee pod-ruje i osloboditi svoje oruane snage, pokazati ukupnu snagu partizana u ovom asu na jednoj veoj akciji. Zato su se snage naa dva odreda Prvog i Drugog bacile na Prijedor. Napadalo je 1500 partizana sa 1000 u zasjedi. Borba je zapoela u 12 sati navee i zavrila narednog da-na u 9 sati navee. Borba se zavrila pravom junakom pobjedom koja je donijela sve predvieno: oruje, veliku koliinu municije, podigla moral vojske i naroda. Po padu Prijedora pala je i Ljubija. Tu su velika postrojenja koja su stvorila mogunost izrade oruja. Razoruana su usta-ka sela kraj Ljubije. Iz svega oruja dobivenog u akciji napada na Prijedor organizovana je Udarna brigada u snazi od 1200 ljudi, koja ve nekoliko dana vodi borbe kod Ja-ikove Vode, Brankovca i Sasine sa ustaama i etnicima. U Brigadi su stari borci. Njihova mjesta za obranu sela zauzeli su omladinci i omladinske ete. Poslije pada Prije-dora spustila su se dva aviona na na osloboeni teritorij. Oni su ve stupili u akciju. Tako je pad Prijedora razbuk-tao ustanak u ovome kraju i podvostruio snage naeg Drugog kozarakog odreda. Mi danas Brigadom osvajamo selo po selo od ustaa i etnika u Manjai i emernici. Ide-mo solidnim snagama i jaom vojnikom formacijom. Radi prestia i popravljanja morala u susjednim garnizonima, Paveli je vrio ofanzivu od Dubice sa 5000 vojnika, ustaa, Maara, sa 8 tenkova i nekoliko topova. Ofanziva je razbi-jena, zarobljena su 2 ispravna tenka, ubijeno je dosta usta-a. Cestu Gradika Dubica kao ,i obalu Save mi drimo. Na avion, koji je uestvovao u toj borbi prvi put, mitralji-rao je neprijateljske kolone i natjerao ih u divlje bjeg-stvo. Skakali su u Savu. Borbe se, dakle, vode, ali izgle-da da Paveli nema toliko snaga da prodire i vri koncen-trisaine napade. Mi pojedinane ofanzive razbijamo. Nepri-jatelj je koncentrisao izvjesne snage u Banjaluci i u No-vom. Od Novoga vri manje pokrete prema osloboenoj te-ritoriji i voene su manje borbe. Takvo je stanje na pod-ruju Prvog i Drugog odreda.

Na terenu Petog odreda bilo je velikih borbi sa etnici-ma i Talijanima. Talijani su pri svom prodoru u Krajinu,

Avijacija 257

u jesen prole godine, organizovali garnizone u svim mje-stima osim Banje Luke, Novoga i Prijedora. Talijanske sna-ge bile su stvarno razbacane i upuene u gladne gradove kao to je Mrkonji, Klju, Petrovac, Grahovo, Biha i Drvar. Talijanska vojska gladovala je i mrzla se u gradovi-ma i poela se demoralisati. Nae snage blokirale su ce-ste i arkale oko gradova. Nisu dale hrane ni drveta, zato su Talijani poetkom maja bili prinueni da angauju ve-like snage oko 8000 10.000 od Knina i Dalmacije i krenu u cilju spasavanja blokiranih garnizona u pomenutim mje-stima. Iz Mrkonjia su se pomou etnika probijali do Kljua, od Kljua prema Petrovcu i na putu Klju Pet-rovac, u selu Bravskom, imali su teke okraje sa naim snagama. Tu je izginulo oko 250 Talijana. Zarobljeno je i poubijano nekoliko talijanskih oficira. Poslije poraza Talijana na Bravskom, talijanske snage, koje su prodrle od Knina prema Drvaru, probijale su se prema Petrovcu da izvuku petrovaki garnizon. Odatle su upuivane sna-ge za izbavljanje Talijana opkoljenih u Bravskom. Borbe su voene i oko Petrovca gdje su zarobljena i 2 talijanska topa. Kada se napokon glavnina talijanskih snaga zbila u Petrovac, onda su se povukli i nai su uli u Petrovac. Sada se Talijani pakuju i u Drvaru. Naa se vojska oko Bravskog hrabro borila. Iskasapila je, takorei, Talijane. Pozadina se isto tako odluno drala i Talijani nisu nikog nalazili u selima. Sve je bilo evakuisano. Talijani su palili sva sela kud su prolazili...

.Moe se rei da smo mi iz ove planski spremljene borbe s ustaama, Talijanima i etnicima izali na terenu Kozare i Grmea pobjednici. Sauvane su nae oruane snage, ak su one u velikom porastu. Moral masa se podigao, a borci shvatili situaciju da je naa ofanziva uperena u prav-cu osvajanja gradova. Iako smo privremeno izgubili neke terene, jedan dio Manjae, cijelu emernicu, krajeve oko Kotor Varoi, Teslia, ipak, ovi nai uspjesi na drugoj strani, dobijanje dva grada, rudnika Ljubije, jaanje oru-jem, dobijanje aviona, omoguuju da postajemo opasniji neprijatelj ustake vladavine u Krajini. Opasnost postoji da oni tereni koje dre ustae i etnici postanu otskona da-ska napada protiv nas i da etnici uspiju mobilisati mase protiv nas, kao to je to bio sluaj u Kninskoj krajini. Na je plan brzo nastupanje naih snaga prema rijeci Vr-basu naom Brigadom, zatvaranje ceste Banjaluka Jaj-ce, Banjaluka Mrkonji.

Ratne uspomene 258

to se tie Treeg krajikog odreda on se do nedavna sastojao iz 4 bataljona: 'Pelagia', 'Iskre', 'Sokola', i 'Bu-dunosti' i vodio borbu protiv ustaa i Talijana. Sporazum ustaa i etnika, jaanje oruanih snaga etnika, dalo je mogunost harangerima u 'Iskri' olajinom bataljonu, koji zauzima poloaje oko Jajca i Mrkonjia, da rovare i ojaaju u etama toga bataljona. etnici su nedavno raz-bili olajin bataljon i otvorili cestu Jajce Mrkonji. o-laja je ipak odveo 100 boraca iz svoga bataljona i pridruio se bataljonu 'Pelagi', koji se dobro dri i iz kojeg je u Grmeki udarni bataljon ula jedna dobra eta. 'Pelagia' bataljon dri poloaje prema Jajcu, Donjem Vakufu, Je-zeru. etnici su napadom na olajin bataljon uspjeli pre-kinuti vezu izmeu bataljona 'Pelagi' i izmeu ribnikog bataljona 'Soko'. Oni pokuavaju izolirano napadati ove bataljone. Oni su zajedno s ustaama napadali Ribniki bataljon, ali su odbijeni uz znatne gubitke. etnici u na-padu na Ribnik eljeli su se probiti u Klju i spojiti Mrko-nji Klju, i u tome su uspjeli. Upuene su nae snage na taj teren i tamo vode borbe pet naih eta sa etnicima i ustaama. Udarna brigada ima zadatak da se probije pre-ma Sitnici, da se spoji sa snagama Ribnikog bataljona i da blokira Mrkonji, i, kako smo rekli, da opet zatvori pu-teve i ceste izmeu gradova. Te su akcije sad u toku. Po-sljednje nae akcije protiv etnika na terenu Petog od-reda voene su oko grahovskih sela gdje je u stvari nji-hov centar za to podruje. ienjem tih sela prekinuta je etnika veza od Mrkonjia prema Grahovu.

Sadanje nae akcije protiv okupatora i etnika vre se na tromei (Lika, Bosanska krajina i Dalmacija) gdje ue-stvuje oko 1500 partizana, sa nae strane 500. Nae veze sa Glavnim tabom Hrvatske dobile su oblik zajednikih vojnih akcija. Tromea je smetnja snagama hrvatskih par-tizana da ih upuuju dublje u Dalmaciju, zato to etnici iza lea smetaju. Naa saradnja sa Glavnim tabom Hrvat-ske ide preko Srba, Lapca, Martin Broda koji su u naim rukama i oieni od etnikih bandi, a i preko Une sa Banijom. U Baniju smo upuivali neke svoje snage. Ba-ni j ci su opet sa svim svojim snagama dolazili na podruje naeg odreda za vrijeme ofanzive na njih.

Vojnika situacija u Krajini poslije svih ovih akcija u borbi sa etnicima i okupatorima uglavnom je ova:

Mi drimo plodne krajeve Krajine i to oko Prnjavora,

Avijacija 259

jednog dijela Dervente, krajeve i sela oko Prijedora i sva sela do Vrhovine (kako narod u tom kraju zove masiv Ma-njae, emernice i Osmae), do sela Golea i Han Kola, sav dubiki srez do Save, iskljuivi grad Dubicu, srez Novi, Krupu, Biha, Kostajnicu i to sa jedne strane. Nae su snage na vratima svih tih gradova.

etnici poslije sporazuma i poslije razoruavanja manja-kih snaga predstavljaju jau vojniku snagu i organizuju prave frontove, kopaju rovove protiv nas. Postoji razu-mijevanje i odobravanje masa za nau borbu protiv usta-a i etnika, jer su to danas zajedniki frontovi protiv na-ih sela. Oita je slabost naa u tom to nema nikakvih naih snaga oko glavnog grada Krajine, Banja Luke. et-nici su tu nau blokadu potpuno razbili. Moe se rei da treina Krajine pripada etnikim bandama, i to Vrhovina. Oni to sve ne dre vojniki, ali tu nema ni naih snaga.

Nae vojnike snage su u porastu. Inicijativa i elan za vee vojnike akcije je tu. Osjea se zbunjenost kod nepri-jatelja. Okupiranost njegovih snaga oko obrane gradova, tromost i sporost u pripremanju irih koncentrinih na-pada na nas. Nije iskljueno da e, radi vanosti Prijedora i Ljubije, pokuati neprijatelj od Banje Luke veim sna-gama nadirati prema naoj slobodnoj teritoriji.

Prednost ovih velikih akcija je u tome to se nae snage rastereuju mrtve blokade gradova i proiruju osloboenu teritoriju, to se ovim poslednjim akcijama povezao Prvi i Drugi odred i spojila se osloboena teritorija, jo se bolje uvrstile veze sa Glavnim tabom Hrvatske...

Vojnu i politiku sliku Krajine i Centralne Bosne sli-no je dala i Lepa Perovi u pismu Vladimiru Popoviu. Kae da se Osman i Stari uglavnom slau u ocjeni situa-cije sa mnom i Kostom. Iz pisma Lepe Perovi naveu samo neke ocene, bez prethodnog opisa stanja s one stra-ne Vrbasa, otkud su se s Udarnim vratili uro i Osman. Ne govori se o uspesima, nego samo o nedostacima, o neuspesima u Treem i naroito etvrtom odredu:

Pokuali smo da pronaemo uzrok tim naim porazima i gubicima i mi smo ih nali gotovo iskljuivo u naim grekama . . . u potpuno nepravilnom politikom dejstvova-nju odgovornih politikih i vojnih naih rukovodilaca ve od samoga poetka ustanka, od ega je najgore bilo za-grieno sektatvo i lijevo skretanje na svakome koraku i, s druge strane, oiti oportunizam po mnogim pitanjima.

Ratne uspomene 260

Moe se bez okolianja rei da su drugovi koji su tu radili bili lijevi frazeri, a na djelu oportunisti i tu sam najbolje vidjela na to se svodi lijevo skretanje u praksi i koliko su tane one Lenjinove rijei o tome. Ta skretanja produ-ila su se do u najnovije vrijeme, a i sada u ovim borba-ma sa etnicima. Osman i Stari izvjetavaju da su neki drugovi tamo bili spremni da napadnu i sasjeku seljaka sklonoga etnicima, bez suda, pred familijom i da ine druge ispade, dok kad se postavila hitna akcija protiv etnika poslije joavikog pokolja (gdje je doktor Stoja-novi poginuo) bilo je oklijevanja i dopustilo se da se etnici ojaaju, pravei pueve u ostalim etama i kon-centriui se. ak je i Osman nasjeo tome i mjesto da sve snage baci protiv etnika on Proleterskim bataljonom zau-stavlja ofanzivu ustaa i za to vrijeme etnici jaaju i preuzimaju potpuno inicijativu u svoje ruke.

Ali najglavnija greka jeste ta da mi nismo djelovali kao rukovodstvo i da u onim momentima najee krize u tim odredima nismo imali situaciju u svojim rukama, a da smo je imali mi smo mogli da otklonimo najnovije greke i propuste, pa da bar jednim dijelom sauvamo tu veliku teritoriju od skoro potpune dominacije tih bandi.

ini mi se da su ovdje pored nae zajednike odgovor-nosti najodgovorniji drug Osman i Stari. Jer nisu gotovo nita uinili da isprave ta mnogobrojna skretanja od ra-nije, nego su na nekim svojim stavovima ak i sami podr-avali ne primjeujui moda da je to skretanje (osobito Stari). A u najnovije vrijeme Osman proputa jedan ugo-voreni sastanak i on i Stari zajedno dva docnije ugovore-na sastanka, a ti nai sastanci bili su od neobine vanosti u takvoj situaciji. Samo u ti navesti koliko smo izgubili proputanjem zadnjeg naeg sastanka.

Ba u to vrijeme kad smo se trebali sastati dolazi nare-enje od Glavnog taba BiH od druga Tempa da se naj-hitnije ima povezati na Proleterski bataljon sa snagama Zenikog odreda koji je odmah do rijeke Bosne i gdje se i Tempo nalazio tada, a u blizini je bio i Glavni tab i da jedan od drugova iz O doe u Glavni tab. Stari i Osman ne dolaze na sastanak jer nalaze da situacija nalae da os-tanu tamo gdje su, mi nemamo veze sa njima, aljemo ku-rire sa nareenjem, ali oni ne mogu da se probiju i ne uspostavlja se veza sa Tempom. A od kolike je vanosti to povezivanje ba u ovoj situaciji sa njima ne treba ni disku-tovati. Mada e to ii daleko tee i sporije, a to je naj-

Avijacija 261

glavnije oni ne znaju situaciju ovamo, a mi ne znamo ta oni namjeravaju. Jedino ujemo da je Proleterska brigada u blizini Bosne i da ima namjeru da pree ovamo. To je vijest naena u pismima etnikih kurira koje smo pohva-tali, ali ona ne moe za nas vaiti kao tana . . .

Stari i Osman naredili su proleterskom bataljonu da us-postave po svaku cijenu vezu sa Tempom tj. sa istonom Bosnom. Naa Udarna brigada vodi akcije protiv etnike bande u Manjai i ako uspije tim e ponovo zagospodariti Vrbasom i moi se prebaciti na drugu stranu . . .