Volumen 65, Broj 2 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 179

Correspondence to: Vukain Anti, V. Antia 12, 17 000 Vranje, Srbija. Tel.: +381 17 432 930; +381 64 33 82 377.E-mail: vukmant@ptt.yu

I S T O R I J M E D I C I N E UDC: 355.415.6:616083055.2 (091)

Australijska medicinska misija sa srpskom vojskom na Solunskomfrontu

Australian medical mission with the Serbian Army at the Salonika front

Vukain Anti*, arko Vukovi

*Bolnica Vranje, Hirurgija, Vranje; Srpsko lekarsko drutvo, Beograd

Kljune rei:medicina, ratna; istorija medicine, XX vek; evakuacijapovreenih i obolelih; zdravstvene slube; ene; srbija;australija.

Key words:military medicine; history, 20th century; transportationof patients; health services; women; yugoslavia;australia.

Uvod

Sve do novijih dana nije se znalo o ueu ena lekaraiz Australije, kao ni drugog osoblja na Solunskom frontu1916. godine, niti je njihov doprinos sanitetskom obezbee-nju za vreme odluujuih bitaka, kao na primer za vreme bit-ke za Kajmakalan, bio poznat javnosti nae zemlje. Utolikovee bilo je iznenaenje kada se pokazalo da u javnosti Aus-tralije o tome nije bilo nikakvih podataka.

injenice nam, sa druge strane, kazuju da je estu jedini-cu Bolnica ena kotske na Solunskom frontu predvodila drAgnes Benet (Agnes Bennett) (slika 1), lekar iz Australije i da

su njene pomonice bile lekarke dr Alisa De Garis i dr LilijanKuper; da je transportnom kolonom rukovodila Meri Bed-ford iz Brizbejna, a da je meu osobljem bila i Stela MajklsFrenklin, uvena australijska knjievnica, u to vreme ve afir-misana posle objavljivanja njenog prvog romana, knjievnicapo kojoj nosi ime prva knjievna nagrada Australije. Njenoime vezano je i za knjievni opus koji je posvetila Srbima ikoji se danas uva kao deo zaostavtine u Mitchel Library uSidneju.

Jedinica je nosila oznaku amerika jer je njeno formira-nje i kompletno opremanje bilo omogueno prilozima koji su ucelini bili sakupljeni u SAD. Sve to se dogaalo te daleke godi-ne, a posebno za vreme bitke za Kajmakalan i doprinos austra-lijskih lekara u svemu, daje nam povoda da istovremeno estujedinicu oznaimo i kao australijsku, dodajui ovde i to da jemeu osobljem bilo i ena sa Novog Zelanda. U doprinosu enalekara i medicinskih sestara kao i drugog medicinskog osobljaBolnica ena kotske (pripadnice este jedinice bile su iskljui-vo ene), enama Australije pripada poasno mesto.

To nam daje za pravo da konstatujemo, polazei odukupnih ostvarenja pokreta Federacije ena kotske, koji jeorganizovao i za ratnu slubu pripremio takozvane Bolniceena kotske, da su ene Australije za vreme borbi za Kaj-makalan obeleile celokupni rad sanitetskih slubi na So-lunskom frontu.

Danas o svemu tome svedoe dokumenti sadrani u pu-blikacijama iz tog vremena, a pre svega izvetaj koji je pod-nela dr Agnes Benet, glavni lekar amerike jedinice, pozavretku bitke za Kajmakalan 1. O tome postoje zapisi i udrugim publikacijama, izvedeni iz napred spomenute Thehistory of the Scotish Womens hospitals, 1919. 2, 3. U no-vije vreme objavljeni su referati na istim osnovama 47, kojisu osvetlili injenice o jednom zanemarenom periodu istori-je. Referat, odran na simpozijumu Instituta za istorijuSl. 1 Dr Agnes Bennett

Strana 180 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Broj 2

Anti V, Vukovi . Vojnosanit Pregl 2008; 65(2): 179183.

SANU, decembra 1986. godine 7, preveden je na engleski je-zik i upuen u Australiju, gde je uz pohvale prihvaen i uvr-en u biblioteku Australian War Memorial, pod naslovomAustralian Women at the Front of Salonika.

Rad misije na Solunskom frontu

Iz izvetaja dr Agnes Benet saznajemo da je generalSondermajer lino zahtevao od dr Benet da se Bolnica uputi irazvije to blie frontu 1! Tako je i bilo bolnica se razvila saspecijalno opremljenim atorima, u Ostrovu, kraj jezera, 135km severno od Soluna, odakle su vodili putevi ka frontu, iz-meu brda i razbacanih stena, to blie zapadnom delu srp-skog dela Solunskog fronta.

U vojnikim krugovima bilo je tada izneto kako je timebolnici bila ukazana vojnika ast, i da je, kako je kazano,bila privilegovana. Zapisano je i da je mesto bilo lepo i daje bilo puno rada... Doktorka Benet dalje zapisuje: Bili smona pravom mestu i u pravo vreme bitka za Gornievo ioluja sa Kajmakalana upravo je zapoela. Na liniji kretanjaranjenika bilo je na planini Moglen i nekoliko srpskih previ-jalita, ali ne i bolnica sve do Soluna. Izvetaj je dopunjenfotografijama pojednih previjalita.

Bolnicu je inilo pet velikih atora sa po 40 postelja...Spremno je doekala prve ranjenike 19. septembra 1916. go-dine.

Ranjenici su dopremani direktno sa Kajmakalana.Prevoz su obavljale svojim fordovima devojke transportnejedinice u sastavu bolnice. Pravo sa Kajmakalana, a toje znailo da su dopremani iz previjalita, gde su bili tienikrovovima od granja i ekali na prevoz jodirani, previjeni,sa postavljenim udlagama sve dok ambulante ne bi dole donjih... Neki su ostajali, nisu preiveli i samo maleni drvenikrstovi govorili o njima... Ambulante su se kretale gore-dole, obino u konvoju. Dovoeno je 1015 ranjenika u istovreme do bolnice, gde su bili premetani na naa bela no-sila sa belim prekrivaima i potom prenoeni u ator zaprijem. Bila je to naa zamisao i mnogi su nas sanitetski ra-dnici pohvalili zbog toga. Ranjenici u svojim prljavim i kr-vavim uniformama tako su donoeni na stolove prijemnogodeljenja. Sa njih je skidana odea, bili su oprani i zbrinutiprenoeni u odgovarajua odeljenja u istim pidamama.Izvetaj se nastavlja opisima obrade ranjenika, opisuju seputovanja ambulanti, saoptena od devojaka vozaa, kaoneto posebno, ali bi to bilo i previe za ovu priliku... Na-vedeno je da je bilo previe sluajeva gangrene i da suone bile teret operacionih atora. Sestre su se onesveivalena poslu, radilo se danonono, nije bilo zamene, a trebalo jeu isto vreme sterilisati i instrumente u malom sterilizatoru...Sestre su se drale apsolutno herojski, a takoe nai bolni-ari koji su im pomagali. A poto je sve funkcionisalo odli-no, opravdano je to u nama budilo ushienje organizaci-jom posla i naim radom...

Opisana je dalja evakuacija ranjenika u bolnice u Solu-nu koja je obavljana preko Francuskog evakuacionog centra.Sestre su bdele nad ranjenicima sve do njihovog ukrcavanjau sanitetski voz... operacija u naem operacionom atorubilo je 350. Bilo je to za na ponos. Sve se radilo u specijal-

nom atoru koji nam je poklonila organizacija farmera Ajen-ajra... Torakalni ranjenici bili su nam najtei malo smomogli za njih da uinimo.

Dan osveenja bolnice bio je 15. oktobar. Sve se do-godilo na inicijativu generala Sondermajera i komandantaarmije generala Vasia. Sveanost je svojim prisustvom uve-liao prestolonaslednik Aleksandar, koji je obiao sve naeatore, razgovarao sa mnogim ranjenicima. Bio je zaista pri-jatan gost na svaki nain. Rekao nam je puno lepih rei... *.

Kazivanje o enama lekarima Australije i Novog Ze-landa i ostalog osoblja amerike jedinice Bolnica enakotske ne bi bilo potpuno ako se ne bi pomenula imena idrugih lekara, a pre svega dr De Garis Alise Klement i drKuper Lilijan Vajolet bliskih saradnica dr Benet koje su ite kako doprinele zbrinjavanju ranjenika za vreme bitke zaKajmakalan, kao to ne moe da se ne spomene uloga MeriBedford kao rukovodioca transportne kolone.

Posebno mesto pripada i Olivi Mej King, jednoj od ve-likih dobrotvorki iz vremena Prvog svetskog rata, koja je zasvoja dela dobila i najvie (kraljevsko) priznanje kao speci-jalan gost na venanju kralja Aleksandra i princeze Marije1922. godine.

Meu njima je i asno ime Stele Majls Frenklin, austra-lijske knjievnice, koja je ostavila zapise o srpskim vojnici-ma, njihovom ivotu i linostima. Posveena njihovoj sudbi-ni, ona je odgovorna to je ostalo zabeleeno kako su nairanjenici teili sestre koje su bile pogoene patnjama koje suranjenici podnosili govorei im: Ne mari nita, sestro!.Navodila je njihova imena Radomir, Milorad, Milan i Dra-goljub, Nedeljko ili Boidar...Ta tako prepoznatljiva izreka uto vreme naslov je i njenog romana koji u podnaslovu glasina engleskom jeziku Six month with the Serbs. PosveenaSrbima i izrekavi najlepe rei o njima na jednostavan na-in, ukrasila je istoriju uea ena Australije i Novog Ze-landa u sastavu srpske vojske na Solunskom frontu 7.

Rad misije posle proboja Solunskog fronta

Zavretak bitke za Kajmakalan i proboj Solunskogfronta oznaio je nezvanino kraj rata, ali nije bio kraj ratnogputovanja amerike (australijske) jedinice Bolnica enakotske.

Srbija se morala suoiti sa jednim od najteih perioda usvojoj istoriji, tj. sa stranim posledicama rata: opustoeno-u, rasulom i haosom. Jo jedna surova zima bila je na pragu.Ljudi su umirali od nedostatka medicinske nege, gladi i bole-sti, pada odbrambenih snaga organizma, ali i nastupajueepidemije panske groznice koja je harala Evropom. Veinapripadnica Bolnica ena kotske, naroito lekarke, medicin-ske sestre i bolniarke, nastavile su svoj humani i volonterskirad i u posleratnoj Srbiji. Tako je, na primer, ve pomenutaAustralijanka, Oliva Mej King, uz obilatu finansijsku pomosvog imunog oca i graana Sidneja, nastavila da organizujesvoje dobrotvorne kuhinje po unutranjosti Srbije jo dugoposle zavretka rata 8.

* Potovanje prema prestolonasledniku Aleksandru dr Benet jepokazala kada je na Novom Zelandu posle atentata 1934. godineobjavila opiran lanak o linosti kralja Aleksandra.

Volumen 65, Broj 2 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 181

Anti V, Vukovi . Vojnosanit Pregl 2008; 65(2): 179183.

Oktobra 1918, po nareenju naelnika saniteta srpskevojske pukovnika dr oke Vladisavljevia, jedinica Ameri-ka Bolnica ena kotske iz Ostrova odlazi na sever uVranje. Takav njen raspored znaio je da e morati, kao uvreme bitke za Kajmakalan, podneti najvei teret u prihva-tanju ranjenika u Srbiji. Ona je bila jedina od svih bolnicaena kotske koja je pratila srpsku vojsku u njenom pobedo-nosnom nastupanju prilikom osloboenja zemlje i jedinakoja je na tlu Srbije radila u miru, po zavretku ratnih opera-cija, tamo gde je pomo bila najpotrebnija, vea nego u vre-me povlaenja i izgnanstva 9.

Ovoga puta dolo je do promena u rukovodstvu bolnice.Poetkom jeseni 1918. godine Komitet bolnica ena kotskeu Edinburgu imenuje mladu dr Izabel Emsli, iz bolniceGerton i Njunem, za glavnog lekara jedinice Amerika.Neto pre toga, dr Agnes Benet, a zatim i dr Alisa De Garis,koje su bile na mestima glavnih lekara jedinice Amerika,naputaju Ostrovo, jer nisu izdrale boravak na izrazito ma-larinom podruju 9.

O boravku jedinice u Vranju najvie saznajemo iz me-moarske grae dr Izabel Emsli, udate Haton (Isabel EmslieHutton) (slika 2), koja belei svoje uspomene, oznaivi tovreme kao svoj najznaajniji period ivota u ratu, a moda iu celom ivotu 3.

Sl. 2 Dr Isabel Emslie Hutton

Obnavljanje rada Vranjske bolnice bilo je potrebnije ne-go u vreme egzodusa 1915. godine. Vranju je bolnica bila ne-ophodna, jer je medicinska situacija bila uasna. Posle povla-enja srpske vojske gotovo sve bolnice u Srbiji neprijatelj jeopljakao, spalio ili do temelja poruio. U njima nije ostala ni-kakva oprema. kotlananke su u varoi u kojoj je vladalaoajnika potreba za njihovom pomoi zatekle slinu situaciju.

U vranjskoj kasarni, meutim, gde je trebalo formirati i ra-zviti bolnicu, zatekle su jezive prizore. Tu je ve radilo Drugo

drinsko zavojite sa svojim lekarima i osobljem. Doktorka Emslise najvie prenerazila kada je obila postojeu operacionu salu:Operaciona sala bila je grozna i nita to sam zamiljala o preli-sterovskom ili srednjevekovnim vremenima nije bilo priblinoovim grozotama. Sto na nogarama, prekriven amerikom braontkaninom, stajao je na sredini sobe, a drveni pod bio je prekrivenkrvlju. Nekoliko testera i noeva lealo je okolo, a kante punedelova nogu i ruku leale su oko stola i bile su crne od muva.Hirurzi, sa zavrnutim rukavima i u nepromoivim keceljama,koje su bile crne i crvene od stare i svee krvi, radili su nepreki-dno, bez anestetika, dok su ranjenici ponavljali srceparajueKuku majko, kuku majko! Ostani sa nama i spasi nas!, trailisu bolesnici poto su nam se prikaili 10.

Lekari Drugog drinskog zavojita radili su u granicamasvojih mogunosti i nisu imali apsolutna nikakvu opremu.Raspolagali su sa onoliko prvih zavoja koliko su mazge mo-gle da ponesu. To je bila samo kap u moru onog to je bilopotrebno. Na prvi pogled postalo je jasno da e Australijankei Novozelananke ekati mnogo posla i da u Vranju i njego-voj okolini postoji realna opasnost od izbijanja epidemija ra-zliitih zaraznih bolesti. Ne verujemo da je lako bilo napra-viti bolnicu od ogromne kasarne ije su tavanice bilo izuzet-no visoke, a podovi od olajisanog patosa, uz to neopisivo pr-ljavoj, prepunoj francuskih, britanskih, bugarskih i srpskihranjenika, koji su bili u groznici, u bunilu, a esto i na umo-ru. Doktorka Emsli, vet i sposoban organizator, iako veomamlada, bilo joj je jedva trideset godina, odmah je sprovelageneralno ienje i dezinfekciju svih prostorija kasarne. Ka-da je zgrada oiena, svi su shvatili da se kasarna moepretvoriti u finu bolnicu; prostrane kasarnske sobe bi moglebiti odlina odeljenja. Ali, sve je bilo isto, neverovatno is-to, isto kao bilo koja bolnica u Britaniji. Izabel Emsli je i-nila uda u Vranju. Nije lak zadatak preuzeti bolnicu punubolesnika, koja je radila bez dovoljnog broja lekara, bez ses-tara i odgovarajue organizacije i od nje nainiti urednu iefikasnu instituciju. Sa ovim zadatkom suoila se dr Emsli uVranju i obavila ga sa upeatljivom hrabrou i uspehom.Mnogi strani posetioci bili su zapanjeni prilikama u Srbiji ismatrali su da je njihov rad bio udesan.

Sestre u nonoj smeni radile su sve vreme i poseivalesu najtee sluajeve, a svaka je nosila fenjer, jer bilo je mranokao u jami. Nisam mogla, a da se ne setim njihove prethodniceFlorens Najtingejl, iju smo vatru mi sada odravale 10 pi-sala je Izabel Emsli istovremeno pokazujui da su ove heroinehumanosti bile istinske sledbenice Hipokrata Mi nismo de-lile strah Srba da e Bugari i Austrijanci pobei, niti smo mo-gle, kao oni, da pokazujemo mrnju i prezir prema bolesnimzarobljenicima. Bolesnik je bolesnik, bez obzira na nacional-nost, i o njemu se valja brinuti prema ozbiljnosti bolesti 10.

Rat je formalno bio i zavren, ali ne i njegove tragineposledice, to je u Vranju naroito bilo uoljivo. Australijankei Novozelananke bile su okruene traginim prizorima. Gle-dale su ratnike, samrtnike i obolele od posebnog oblika influ-ence panske groznice, koja je postala evropska, pa i svetskapoast. Demobilisani ratnici iz ovog kraja koji su se vraali safronta, zaticali su puste kue. Njihove ene ili deca, ili svi re-dom, pomrli su od panske groznice samo koji dan pre njiho-vog dolaska kui. Skoro svuda se uo lelek i naricanje umesto

Strana 182 VOJNOSANITETSKI PREGLED Volumen 65, Broj 2

Anti V, Vukovi . Vojnosanit Pregl 2008; 65(2): 179183.

smeha i veselja 3. U tim trenucima, ove plemenite, ali i pre-morene bolniarke i lekarke davale su sve od sebe da ublaepatnje Vranjancima. Naalost, nisu mogle initi uda. Bilo jemalo ili nimalo hrane i mnogo patnji i gubitka iluzija 10.

Bolnica je imala nekoliko odeljenja: opte, hirurko, ren-dgen, operacionu salu, infektivno, laboratoriju i apoteku. Kas-nije e biti formirano ginekoloko i deje hirurko odeljenje.

Neretko, bolesnici su dolazili od kua sa ve pruenomprvom pomoi. Rane su bile zagaene, previjane mokrim li-stovima duvana ili je na ranu stavljana zemlja, a zatim sve

obmotavano koom svee odranog zeca. Primarna obrada ra-na obavljana je uz mnogo tekoa, u anesteziji hloroformom,jer su lekarke bile prinuene da zemlju i ostalo ubre iet-kavaju pomou etke za hirurko pranje ruku!

Pria o enama lekarima, medicinskim sestrama Aus-tralije i Novog Zelanda i ostalom osoblju jedinice Amerikabolnice ena kotske, ne bi bila potpuna ako se ne bi pome-nula imena i anesteziologa dr Majre Mekenzi, dr Mejb Blejki dr Ferguson, asistentkinja prilikom izvoenja najteih i naj-komplikovanijih hirurkih intervencija, za koje i sama drIzabel Emsli nije verovala da e joj ikad pasti u deo. Valjalobi pomenuti i imena gospoe Grin, upravnice jedinice, gos-poice Saunders, energine glavne sestre, gospoice Barker,sanitarnog oficira, koja je u vranjskoj kasarni morala da im-provizuje sistem za odlaganje otpadnog materijala i nadgledaienje bunara, kao i snabdevanje vodom.

U poznu zimu 1919. godine pripadnice misija enekotske, koje su radile u Beogradu i irom Srbije, pomiljalesu i na demobilizaciju, da bi najzad, posle toliko godina, na-stavile svoj privatni ivot koji je tako grubo prekinut izbija-njem Velikog rata. Meutim, dr Izabel Emsli i njen tim odlu-ili su da ostanu u Vranju i dovre zapoeti posao. I medicin-ska sestra Agnes Erl reila je da ostane u Vranju. Umrla jetokom epidemije pegavog tifusa koja je dostigla kulminacijutokom marta i aprila 1919. godine, negujui bolesne vojnikei graane Vranja. Umrla je od septike pneumonije. Previja-jui gangrenoznu nogu bolesnika od pegavca zadobila je po-sekotinu, to je rezultiralo septikemijom i zapaljenjem plua12. Bolnica je izgubila jednu od najsavesnijih i najportvova-nijih sestara, divnih plavih oiju i blagog karaktera. Njena jevelika zasluga to je amerika jedinica stekla veliki ugled ipoverenje naroda ovoga kraja Srbije. Na malo bolniko gro-blje, na njenu sahranu dolo je na hiljade ljudi da joj oda po-slednju poast. Konano je dolo prolee i meki daak vetra

vijorio je nau i srpsku zastavu koja je pokrivala koveg, dokje miris divljih ljubiica i bosiljka proimao vazduh 10.

Krajem aprila 1919. bolnica je promenila karakter, postala jeuglavnom hirurka bolnica, jer su nagrnuli svi civili koji su bilina listi ekanja za operaciju. Vie se nije radila ratna hirurgija.

Statistiki podaci sa dijagnozama bolesnika primljenihu bolnicu od 30. oktobra 1918, kada je jedinica Amerikaprimila svoje prve vranjske bolesnike, do 30. aprila 1919.dati su u tabeli 1. (Amerika je napustila Vranje 16. oktobra1919. godine) 3.

elje Izabel Emsli nisu se ostvarile. Traila je od Ko-miteta Bolnica ena kotske u Edinburgu da se u Vranjuformira trajna bolnica, jer je predviala da tek predstojiogroman medicinski posao, pre svega zbog zaostalosti uzdravstvenoj kulturi naroda ovoga kraja. Takoe, zalagala seda se otvori kola za medicinske sestre i da se tako iri zna-nje o strunoj medicinskoj nezi bolesnika irom zemlje. Ali,te ideje nisu naile na razumevanje nadlenih u Britaniji. Prenego to e napustiti Vranje i definitivno zavriti svoju mi-siju, na incijativu dr Emsli, gotovo cela bolnica (sa opre-mom, posteljama, operacionom salom, hirurkim instrumen-tima, kuhinjom, laboratorijom itd.) poklonjena je Vranju, ka-ko bi se od toga obrazovalo jezgro budue vranjske okrunebolnice. Ostavljeno je pedeset postelja. Slino su organizo-vani i stacionari u Vranjskoj Banji, Vladiinom Hanu iSurdulici. Njima je Amerika ostavila po dvadeset kreve-ta 3. Odlazei iz Vranja, dr Emsli uinila je tako jo jedanizuzetan gest, ime je postavila temelje razvoju zdravstvenezatite ovog ratom opustoenog balkanskog prostora, uvreme kada je uveliko vladala opta beda i siromatvo.

Zakljuak

Ovom priom o enama lekarima i medicinskim ses-trama iz Australije koje su pomogle srpskoj vojsci na Solun-skom frontu 1916. i kasnije u Vranju 19181919. godine,eleli smo da osvetlimo do sada esto zanemarivane i zabo-ravljene istorijske injenice.

Srpsko lekarsko drutvo u okviru programa Srbijane zaboravlja i obeleavanja znaajnih dogaaja iz naeprolosti, u saradnji sa ambasadom Australije, postaviespomen-plou na zgradi SLD i na taj nain trajno obele-iti uspomenu na uee ena lekara i medicinskih sesta-ra iz Australije i Novog Zelanda i njihova dela u tokubitke za Kajmakalan.

Tabela 1Dijagnoze bolesnika primljenih u bolnicu u Vranju u vreme kada su u njoj radile lekarke i medicinske

sestre iz Australije

DijagnozaDo 27. okt.

1918.30 i 31.

okt.1918.Nov.1918.

Dec.1918.

Jan.1919.

Feb.1919.

Mart1919.

April1919. Ukupno

Influenza 86 1 114 62 28 3 22 18 334Malarija 125 10 99 63 49 17 23 16 402Tifus - - - 12 4 12 48 78 154Pneumonija, bronhitisi tuberkuloza 69 14 87 81 50 62 85 52 500Hirurki 102 3 44 42 39 55 48 37 370Ostali 68 6 202 139 154 73 103 83 828Ukupno 450 34 546 399 324 222 329 284 2588

Volumen 65, Broj 2 VOJNOSANITETSKI PREGLED Strana 183

Anti V, Vukovi . Vojnosanit Pregl 2008; 65(2): 179183.

L I T E R A T U R A

1. Mc Laren ES. History of the Scottish Women's Hospitals.London: Hodder and Stoughton; 1919.

2. Franklin SM. Six month with the Serbs. Sidney: Manuscript inthe Mitchel Library Glasgow: Mitchel Library; 1919.

3. Hutton EI. Memories of a Doctor in War and Peace. London:Heineman; 1960.

4. Laurence M. A Biography of Elsie Inglis. London: MichaelJosef; 1974.

5. Golchrist H. Miles in Macedonia. Sidney: Quadrant; 1982.

6. De Vries S. Great Australian Women. Sidney: Harper CollinsPublications; 2000.

7. Vukovi . Australian women at the Salonika front. Belgrade:Institut za istoriju SANU; 1987. (Serbian)

8. Vukovi . Allied medical missions in Serbian in 1915. Bel-grade: Plato; 2004. (Serbian)

9. Anti V. The Hospital in Vranje. Vranje: Vranjske knjige; 2003.10. Hutton EI. With a Womens Unit in Serbia, Salonika and Se-

bastopol. London: Williams and Norgate; 1927.

Rad je primljen 21. IX 2007.