ISPRAVE-sve isprave se dele na javne i privatne

javna ona koju izdaje vlast (knez, papa); uglvnom je sveanog oblika i upuena je svima

privatna ona to regulie odnose izmeu dva oveka i nije svima upuena

*-karta- prethodi pravnom inu; sastavni deo pravnog ina;

*-noticija- uverenje o diplomiranju

FAZE NASTANKA ISPRAVE

1. PETICIJA (molba ili zahtev na koji e autor isprave odgovoriti pozitivno ili negativno, esto uz prisustvo svedoka)2. PRAVNI IN (koji isprava treba da potvrdi; mora da bude unilateralna volja vladalara ili bilateralna izmeu poiljalaca)3. NAREDBA (in uz koji poinje sastavljanje isprave)4. SASTAVLJANJE KONCEPTA

5. SASTAVLJANJE ORIGINALA

6. REKOGNICIJA (autor potvruje ispravu kao svoju, esto uz dva svedoka)7. KONVALIDACIJA (injenje originala punovanim, to su peat i potpis vladara)8. REGISTRACIJA (tekst isprave se prepisivao u celini)9. TRADICIJA (uruivanje isprave)Svaka isprava imala je 5 oblika jedne iste isprave:

1) prvi? oblik je original (izvornik)

2) koncept

3) kopija (overena, ima svojstva originala)

4) insert(odlomak)

5) regestKRIPTOGRAFIJA

- pomona istorijska nauka koja prouava modele i naine deifrovanja tekstova

-prvi tekstovi iz vremena spartanaca

- Julije Cezar prvi opisao kako je deifrovao

-postoji algoritam (nain ifrovanja) i klju

-Blez de Vizner otac kriptografije (uveo zamenu slova, slovo koje e zameniti slovo a zavisi od poloaja u rei)

-Enigma bila zasnovana na de Viznerovom principu

-Alan Tjuring znatno smanjio broj kombinacija

-asimetrino ifrovanje (1 algoritam i 2 kljua)6 naina:

1. da se neka irilina slovo zamenjuju grkim ili glagoljskim

2. kao Julije Cezar, neka slova se zamene drugim po odreenom kljuu

3. tablice zamena (dva reda suglasnika u parovima; najei u srpskim poveljama)

4. zamena slova brojnim vrednostima

EGDOTIKA

-pomona nauka koja se bavi opisivanjem rukopisa

-tano odreeni koraci

-prvo se opisuje spoljanji opis rukopisa, istorijski i na kraju unutranji opis

I)SPOLJANJI OPIS1. zadatak moe, ne mora da se vri utvrditi redni borj runopisa u nizu (spajani rukopisi ) agligati (spajanje knjiga

2. mesto gde se rukopis uva 8obavezno se utvruje) + signatura (zvanina oznaka rukopisa)

3. signatura

4. materijal rukopisa (obavezno se ustanovljava kodeks)

5. vreme rukopisa (treba ustanoviti vek koji se stavlja u uglaste zagrade; prvo vek pa datum)

6. mesto ijise rukopis ispitje

7. dimenzij rukopisa u milimetrima

8. folijacija (obeleavanje listova)

-grafitnom olovkom se puginira rukopis (obeleava se koliko koje vrste listova ima)

-opistograf (sa obe strane) ;pun list

anopistograf ( 1 strana, s leve); prazan list

nepisan list ist list

II) ISTORIJAT RUKOPISA

1. korak ispitivanje svenja

a) koliko listova je uvezeno i koliko rukopisa postoji

b) teba ustanoviti ima li greaka u vezivanju

c) obavezno je osigurati svenjeve

d) sastavljaju se kustode

e) da li se pie u refovima/kolumnama

f) primedbe o tome da li postoje margine

2. korak paleografski podaci (veliina teksta pipe se u istorijalu)

a) podaci o pismu

b) da li su pisani kaligrafski (nekom ena dar)

c) obavezno naznaiti koliko ruku je pisalo tekst

d) da li ima kasnijih napomena, dopisivnja

e) utvrditi ima li brisanja, izmena

3. korak o mastilu

4. ukrasi, minijature , inicijali5. povez

6. podaci o ex libris (najee potpis vlasnika, podaci o kretanju rukopisa; moemo li unapred da pratimo trag rukopisa)

7. stanje rukopisa (oteen, rupe, neisti delovi)

III) UNUTRANJI OPIS-za ustanovljivanje originalnosti, vremena, sravnjivanje rukopisa-filoloko itanje teksta (bavljenje sadrajem)

1. ustanovljivanje autora i svih prepisivaa

a) adespotni rukopisi (nije ustanovljen autor)

b) meoviti (cod. miscellaneus)

2. ustanovljivanje naslova dsela

-14,15 vek, naslov je na kraju dela (kolofon); naslov u akrostihu

-prva re incipit (inc)

-poslednja re explicit (exp)

-i kad ima naslov stavlja se incipit, da utvrdimo da li se svi rukopisi poklapaju i koji je najstariji/najblii originalu jer nasalov moe biti isti a tekst drugaiji -prvo se inc:exp gleda pa onda tekst

-prireiva ima pravo da da naslov koji tekst najbolje oslikava na izvornom jeziku i mora da stoji stvarni nativ (prva re iz teksta)

3. ustanoviti da li rukopis ima glose

4. ustanoviti da li rukopis ima pastile (opsake koje je neko stavljao na rukopis)

5. filoloka naaliza

-na kraju unutranjeg opisa radi se bibliografija svih objavljenih radova koji se odnose na rukopise i sva izdanja rukopisa u kojima su ti rukopisi citirani

-u indeks se stavljaju: genealoke tablice vladara, hronoloki indeks, tablice iluminacija

MESECI

stari slovenski nazivi:

1) seanj

2) veljaa

3) oijak

4) travanj

5) svibanj

6) lipanj

7) srpanj

8) kolovoz

9) rujan

10) listopad

11) studeni

12) prosinac

crkveni:

1) bogojavljenjski

2) sretenjski

3) blagovetenjski

4) urevski

5) spasovski

6) petrovski

7) ilinjski

8) gospoinski

9) miholjski

10) mitrovski

11) miratinjski

12) boini