aa1

123

Arheologija droge Ne postoji nain da se utvrdi od kada ljudi koriste droge, odnosno psihoaktivne su pstance, ali je sigurno da to rade prilino dugo. Razni narodi i plemena, od davni na su shvatali kakva dejstva na njih imaju i slabije i jae droge, pa su shodno ut icaju narkotika i stvorili filozofiju uzimanja, doivljavanja i upotrebe opojnih b iljaka. Droge su obino koriene u religioznim i kultnim obredima, gde su odreeni ljud i iz grupe pokuavali da stupe u kontakt sa bogovima, "donjim" svetom, preminulima , kao i da kontroliu smrt, nesreu, vreme (fiziko i klimatsko), bolesti... No, droge nisu koriene samo u obredima, ve i svakodnevno, kao to je to sluaj sa stanovnicima A nda, koji od izlaska do zalaska Sunca vau lie koke, a sa velikom sigurnou u svakodnevn e uivaoce droga moemo uvrstiti i skitske narode, koji se ni za ivota, ni u smrti ni su odvajali od konopljinog semena. Iz istorijskih i etnolokih opisa, kao i nekoli cine arheolokih nalaza, ini se da konoplja stoji kao istorijski neprikosnovena dro ga i opijat.

Istorijski izvori nam govore da su droge koriene i kao dodatna stimulacija u bitka ma, posebno onima voenim prilikom Krstakih ratova. Tom prilikom, evropski vitezovi susretali su se sa jednom posebnom islamistikom sektom - Asasinima, koji su konz umirali hai u ogromnim koliinama i tako okuraeni kretali u boj. Evropski hroniari opi sali su razna zverstva Asasina, ali je pitanje da li je i koliko to iskarikirano zbog poznatog, obostrano negativnog stava zvaninih religija prema narkomaniji. ak i u germanskoj mitologiji nalazimo neke "divlje ratnike" koji prihvataju ivotinj ski bes putem vradbina, ali ove primere ratnike ekstaze, kako je naziva Elijade, n e treba meati sa amanskom. Pored Asasina, korienje konoplje u vezi sa vojnim vetinama i ratovanjem nalazimo i u dalekoj Zemlji izlazeeg sunca, gde se vezivala za razv oj borilakih vetina nindi. Legende govore, da na samom poetku uenja ovih vetina, ninda sadi nekoliko zrnevlja konoplje. Iz dana u dan, ninda preskae stabljiku koja raste veoma brzo, tako da i ninda mora poveavati svoje sposobnosti. Velik je broj mitolokih, folklornih, istorijskih i etnolokih svedoanstava o konzumi ranju psihoaktivnih supstanci, ali je mali broj arheologa ozbiljnije obraao panju na ovakve nalaze prilikom svojih istraivanja. U ovom radu videemo nekolika arheolok a svedoanstva o korienju opojnih i psihoaktivnih supstanci kroz istoriju. Skiti, kanabis i 'kupatila za uivanje' Prvi arheoloki nalaz koji potvruje korienje konoplje dolazi iz Sibira, sa lokaliteta Pazarik, gde je ruski arheolog Rudenko godine 1929. otkrio grobnicu sa bogatom sahranom mukarca. Meu brojnim grobnim prilozima, pronaao je i seme indijske konoplj e. Zahvaljujui niskim temperaturama i stalno zaleenoj zemlji (tzv. permafrost), ita v sadraj groba je fantastino sauvan, tako da su se na koi pokojnika mogle videti tet ovae grifona i ostalih fantazmagorinih bia, bliskih ikonografiji stepskih konjanikih naroda. Pored ostalih nalaza, Rudenko precizno opisuje i bronzani kotli pun kame nia i konopljinog semena, preko koga se nalazio mali "ator" u koga se uvlaila samo g lava uivaoca, i koji je najverovatnije znatno pojaavao uticaj konopljinih isparenj a. Takoe, u ovom grobu pronaena je i kona kesica puna semena konoplje, a pored ove biljke, Rudenko pominje nalaze semena tamjana i korijandera, ali ne navodi preci zno mesto nalaza. Sagorevanjem tamjana oslobaa se THC, glavni sastojak konoplje, koji u ovom sluaju ima blage psihodeline efekte. Na njegovo ritualno korienje nailaz imo i na ostrvu Java, gde bi uivalac udisao isparenja tamjana i tako padao u neku vrstu transa. Za seme korijandera ne postoje slini opisi, ali je poznato da njeg ovi plodovi u velikim koliinama sadre aromatina etarska ulja. Nalaz iz Pazarika. Ako pogledamo sliku na kojoj je nalaz iz Pazarika, prepoznaemo Herodotov opis ski tskog parnog kupatila: "Dakle, seme ove konoplje uzmu i uu pod svoje vunene pokri vae i bacaju ga na usijano kamenje, pa ono puta miris i toliku paru kakvu ne moe nai ni u jednom helenskom parnom kupatilu. Ovo je za Skite najomiljenije parno kupat

ilo i u njemu podvriskuju od udobnosti.". Osim toga to se Herodotov opis poklapa skoro u dlaku sa Rudenkovim nalazima, facinantno je i to, to gornji opis i sahran e u Pazariku vremenski deli samo 20 do 30 godina. Naime, Herodotova Istorija dat uje se oko 450. godine p.n.e., dok su sahrane neto mlae i zahvataju period izmeu 43 0. i 420. godine p.n.e. Kona vreica puna konopljinog semena, sa predstavom bitke Grifona i neke pernate ivotinje. Pored ovog nalaza, Rudenko je i u ostalim grobovima pronaao metalne predmete koji su, po njegovom miljenju, korieni za puenje konoplje, te napominje da je konoplja n ajverovatnije koriena svakodnevno. Skoranji nalaz sahrane uvene Ledene kraljice, potvrdio je Rudenkove navode, poto su ruski arheolozi u grobu naili i na ceremonijalnu posudu punu konopljinog semena, a analizom tekstila je utvreno da je odea "kraljice" napravljena od konopljinih v lakana. Odea Ledene kraljice.

Droge u praistoriji Ne moe se precizno utvrditi vreme od kada ovi nomadski narodi, raireni od Karpata do Mongolije, koriste konoplju i njene proizvode. Hronoloki, ini se da je put irenj a konoplje iao sa istoka na zapad, odnosno iz oblasti Kine i Koreje, gde konoplju nalazimo jo u 3. milenijumu pre Hrista. U Indiji, upotreba konoplje potvrena je i u svetim spisima - Atharva Vedama, koje se datuju u sredinu II milenijuma. Takoe , neki Indusi pominju konopljino lie kao stanite "anela itavog oveanstva", dok je kasn je, upotreba konoplje zaivela i u medicini. Da li su Skiti bili ti, koji su narod ima zapadne Azije i veini naroda Evrope preneli znanje o uzgajanju i upotrebi kon oplje? Odgovor moe biti povrdan, poto su ovi konjanici krajem 1. milenijuma pre Hr ista nezadrivo nadirali ka Evropi. Prvi konkretni dokaz o korienju kanabisa dolazi iz Izraela, gde su u grobu jedne en e, pronaeni i ostaci ove biljke. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraiv ai pretpostavljaju da je ena umrla na poroaju i da joj je konoplja davana kako bi o lakala poroajne muke. U Junoj Africi, ene iz plemena Suto spaljuju cvetove konoplje pri poroaju, takoe iz razloga ublaavanja trudova. U samoj Evropi, pored Skita koji se svakodnevno inhaliraju konopljinim isparenji ma, u blizini Berlina, nailazimo na seme i lie konoplje u jednoj urni, pronaenoj za jedno sa ostacima spaljenog pokojnika, datovanog u 500. godinu p.n.e. Zatim, prilikom podvodnih arheolokih iskopavanja u Sredozemnom moru (ne pominje s e tana lokacija), pronaena je bala haia (!), a sam brodolom je datovan negde u 0. go dinu. Da li je ovo svedoanstvo o organizovanoj trgovini narkoticima? To za sada n e moemo saznati, ali nije neverovatno da su Skiti bili glavni prodavci konoplje o statku Evrope. U grobovima bogatih Skita pod velikim tumulima (tzv. kurgani), pr onaen je veliki broj posuda, oruja i drugih predmeta uvezenih sa okolnih teritorij a. U istorijskim spisima nema pomena o bilo kakvoj trgovini sa ovim plemenima, t e se ova pretpostavka trenutno ne moe potvrditi. Na kraju, sa velikom verovatnoom moemo prihvatiti da su Skiti bili ti, koji su ostale narode Evrope upoznali sa "b lagodetima" indijske konoplje. Ipak, mogue je pretpostaviti i ranije korienje konoplje na evropskom kontinentu, do due znaajno indirektnije nego to je to sluaj sa Skitima. Na nekoliko neolitskih stan

ita u Srbiji, arheolozi su pronali male zemljane lulice. Ovi nalazi, pronaeni u nas eljima vinanske kulture, stariji su 4.000 godina od prvog nalaza konoplje u Evrop i. Naravno, ne moe se potvrditi koje su biljke sagorevale u ovim lulama, ali je j asno da su neolitski vinanci u asovima dokolice i oputanja puili neke travke. Na alos t, arheolozi ne obraaju dovoljno panju na ovakve nalaze, pa se namee pitanje da li je ovih lula bilo i vie.

Keramike lule pronaene na naseljima neolitske vinanske kulture(5.500 - 4.200 godina p.n.e.). Nedaleko od irokih stepskih prostranstava, gde su se Skiti gotovo svakodnevno inh alirali konopljinim isparenjima, na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponi je Mel pominje narod Traana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, Traani su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "maginoj vrelini" pali u trans i igru u dimu. Eleusinske misterije, klasini svet i halucinogeni Kod starih Helena, koji su trgovali sa narodima koji su vakali, jeli i spaljivali konoplju, nema konkretnih dokaza o njenom korienju. Prema nekim neposrednim podac ima pri Eleusinskim misterijama, svetenici i osobe posveene u ove obrede koriste h alucinogene peurke i tamjan. Eleusinske misterije jedan je od najvanijih ritualnih obreda u staroj Grkoj i bilo je zabranjeno za uesnike da javno i detaljno priaju o njima. Na alost, ni danas ne znamo konkretne injenice, to dodatak misterije i govo ri, ve ostajemo u sferi pretpostavki da se pri Eleusinskim misterijama kao izvor psihoaktivnog stimulansa koristi sirova peurka Agaricus muscaricus (u Srba poznat a kao pupavka ili muhara), koja u sebi sadri halucinogen psilocibin. Psilocibin d eluje 10 minuta nakon konzumacije, a dejstvo traje od 5 do 10 sati, pri emu osoba doivljava jake halucinacije - gledanje kroz zatvorene kapke, utisak naputanja tel a, putovanje kroz vreme... Peurka je najverovatnije uzimana u tekuinama, gde se ko mbinovala sa alkoholnim piima. Mogue je i da su vakanjem ovih peuraka, proroci uvenih grkih svetilita davali vizije budunosti. Izgled halucinogene peurke Agaricus muscaricus, vekovima koriene irom Evroazije. Veoma je indikativno da su peurke kod razliitih naroda (Grka, Indusa, srednjeamerik ih i sibirskih plemena) u svom nazivu sadrale re bog - Hrana Bogova, Boje meso... O vim je sigurno opisivan doivljaj koga su peurke proizvodile - a to je snana halucin acija, te je mogue da sama hrana grkih bogova, tzv. ambrozija, ima veze sa peurkama . Agaricus muscaricus prikazana je i na nekim grkim vazama, kao i na jednom etrur skom ogledalu, gde pored noge bradatog mukarca raste peurka. Takoe, na Mediteranu n ailazimo na spomen pia od mente (nane) sa dodatkom peuraka. Verovatno je da su pia koriena prilikom ovih rituala "obogaivana" i opijumom, poto veina antikih pisaca pomin je mak i opijum kao lekove, ili preparate protiv nesanice. Antiki narodi, posebno Grci, koristili su jo jednu biljku koja sadri jake intoksika nte - mandragoru. Rimski botaniar Dioskorid u svom delu De materia medica, daje r ecept za upotrebu mandragore - "potopi korenje u vino i tako dobijen sok sauvaj, i daj ga da izazove bezoseajnost onoga koji je poseen ili ispeen". I drugi antiki spi satelji pominju mandragoru kao preparat dobar za uspavljivanje pacijenata pre op eracije, a da je koriena irom Mediterana potvruje i to to su je stari Egipani smatrali poklonom vrhovnog boga Ra. U dananjoj Grkoj, i dalje se odvija "ritualna etva" ove

biljke koja sadri hiosciamin, skopolamin i hioscin. ak je i veliki ekspir pominje u svojim uvenim dramama Romeo i Julija i Antonije i Kleopatra. Mandragora, esto vezivana za vradbine srednjovekovnih vetica. Plinije Stariji samo pominje konopljino ulje, i to kao lek za svakakve bolesti, dok Klaudije Galen, rimski fiziar, daje recepte za poslastice, gde se koriste sem e i cvetovi konoplje, i opisuje kako se oni koji jedu ova jela oseaju "toplo i od uevljeno".

Keltski druidi ne izgledaju ba onako kao to su ih prikazali Goini i Uderco u Asteri ksu, poto su Kelti poznati u istoriji kao krvoloan i ne tako pitom narod. Druidi s u imali vie funkcija - leili su, proricali, bavili se magijom i astrologijom, ali u istorijskim spisima ne nalazimo puno podataka o konzumiranju opijata. Antiki pi sac Lukijan navodi da su druidi postizali ekstazu vakanjem ira, dok se kod Frejzer a nailazi na podatak o konzumaciji hrastovog lia. Ovi podaci zvue udno, poto ni lie, n plod hrasta ne bi trebalo da sadre alkaloide, odnosno bilo koju vrstu psihoaktiv nih supstanci. Sigurno je ipak, da su druidi koristili imelu, koju su smatrali " svetom biljkom", ali je ona u celoj Evroaziji poznata kao lek ve hiljadama godina , a i ne sadri nikakve psihoaktivne supstance. Ne moe se sa sigurnou potvrditi korienj e opijata kod Kelta, jedino se moe pretpostaviti da su koristili neku od pomenuti h biljaka - peurke, mandragoru, mak ili konoplju, ali se zna da su bili alavi na vino. Asasini, Hiljadu i jedna no i Budine trepavice Pokret asasina osnovao je Persijanac po imenu Hasan al-Sabah krajem XI veka i pr vobitno ga zamislio kao udruenje odanih, skoro fanatinih pristalica, koji bi serij om politiki motivisanih ubistava doprineli njegovim linim ambicijama. Vrhunac obuk e potencijalnog asasina bilo je rukovanje noem, sa kojim je trebalo izvriti "prefi njene i umetnike" atentate, te prvo ubistvo koje se pripisuje Asasinima datira iz 1092. godine. Podatak o konzumiranju haia dolazi od Marka Pola, koji je putujui tu da 1271/72. godine, opisao proces inicijacije mladia u asasine: ... postoji tvrava na ulasku u Vrt, dovoljno jaka da se odupre celome svetu i ne postoji drugi nain da se unutra ue. U svom igralitu, On (misli se na Starog oveka, uitelja) dri veliki broj mladei iz cele zemlje, godina 12 do 20, koji imaju oseaj za vojevanje. Onda ih On uvodi u njegovu batu, prvo im davajui pie, odreeni napitak od koga se pada u duboki san... Kada se znatno kasnije oni probude, zateknu sebe na mestu toliko divnom, te cene da su u Raju... I, kada Stari ovek odlui da ubije nekog princa, on e rei nekome od ove mladei: "idi i ubij tog i tog, a kada se vrati, moji e te Aneli odvesti u Raj"...

Kao to vidimo, Marko Polo pominje odreeni napitak, koji je najverovatnije bio bhan ga, pie spravljeno od konopljinog ulja, koje je ak 3-4 puta jae od haia, tako da proi zvodi jake ekstatike doivljaje, prepune vizija. Posle smrti Hasana al-Sabaha, njeg ovi naslednici napravili su kompleksnije i vre ustrojstvo organizacije, gde je kroz neku vrstu inicijacijskog ina, svako saznavao koje ga dunosti oekuju. elei to jau dis iplinu, pored konzumiranja haia, odnosno bhange, voe Asasina jo vie se vezuju za Isla m i kroz fanatine prie o ivotu proroka i muslimanskih junaka ohrabruju svoje prista lice da se ne plae nikoga i niega. Kao fanatini islamisti, asasini su krenuli u rat protiv krstaa, kojima je posebno omraen bio tadanji asasinski voa Raid Din Sinan, ko ji je kod hrianskih hroniara ostao upamen po nadimku Starac sa planine. U vreme najeih borbi protiv hriana, asasini su brojali armiju od preko 50.000 ljudi. Ipak, pokret u asasina najei udarac zadali su Mongoli godine 1260, dok su 1272. definitivno zatr ti od nekog sirijskog sultana.

Primer asasina, najverovatnije je i prvo svedoanstvo o korienju droga i opijata u m anipulativne svrhe velikih grupa ljudi. Poto su prilikom iskorenjivanja ove sekte Sirijci i Mongoli spalili i njihove knjige i druge zapise, podatke o njima dobi jamo samo od njihovih protivnika, to moda stvara donekle lanu sliku. Niko se nije z apitao ta je jedan asasin radio kada nije bio pod uticajem narkotika, odnosno, da li je hai samo davao dodatnu stimulaciju prilikom borbi, a ne veitu i slepu odanos t, kako to navodi veina hroniara. Odgovor na to moemo pronai u samom islamu, gde je korienje indijske konoplje (od koje se dobija hai, a od meksike - marihuana) dozvolje no, za razliku od alkohola, ija je konzumacija zabranjena. Konoplja i hai, bili su intenzivno korieni u muslimanskim zemljama, o emu svedoe i spisi Ibin Baitara, putop isca i botaniara, koji precizno opisuje uzgoj i korienje konoplje kod muslimanskih lekara i fakira. On navodi da uzimanje haia, bilo jedenjem, odnosno vakanjem, ili k roz pie, dovodi do uzbuenja, razdraganosti i ludosti. Na kraju, potvrdu iroke upotr ebe haia u islamskim zemljama nalazimo i u legendarnom bajkovitom spisu Hiljadu i jedna no, gde je verno prikazana pria o dva oveka koji vau hai. Da li ste se ikada zapitali ta su ameriki Indijanci puili u uvenoj Luli mira? Arheolog Bil Ficderald otkrio je prilikom arheo lokih iskopavanja u Ontariju nekoliko lula koje datiraju iz vremena pre dolaska E vropljana. Hemijskim analizama, utvreno je da pored nikotina, u ostacima smole po stoji i osnovni alkaloid konoplje - THC-9 (tetrahidrokanabinol). Ova hemijsko-ar heoloka istraivanja, potvruju i navode aka Kartijea, prvog evropskog istraivaa Kanade, koji je u svojim opisima naveo i to, da stanovnitvo gaji i koristi konoplju. Svoj proizvod, arapski trgovci su prodavali stanovnicima zapadne Afrike i Madaga skara. Evropski putopisci opisuju neka afrika plemena iz oblasti reke Kongo, "koj i pue konoplju, koju i uzgajaju, u lulama dugim i po itav metar". Pored konoplje, afriki narodi koriste i biljku kat (Catha edulis) koju vau, te se navodi da je bilj ka pre koriena individualno, nego u organizovanim plemenskim ritualima. Egipani su koristili kat kako bi izazvali apoteozu, odnosno, uzdigli se iz ljudskog u boje. Zanimljivo je da su Arapi zabranjivali upotrebu ove afrike biljke, dok pored haia, od psihoaktivnih biljaka takoe koriste mandragoru. aj ili lie kata poseduje jake hem ijske supstance koje izazivaju raznolike halucinacije. Prvo pominjanje konoplje na teritoriji Iranske visije potie iz VI veka p.n.e, gde se naziva i carsko seme, ali je verovatno da su persijska plemena pored konoplj e, jo od ranije poznavale upotrebu maka, odnosno opijuma. Konoplja je koriena u vid u ulja, koje je bilo glavni sastojak ritualnog pia bhange. Pored konoplje, razna arhajska plemena rairena na velikim prostranstvima Evrope i Azije od davnina kori ste opijum. On se dobija zasecanjem nedozrelih aura maka, iz kojih se potom sakup lja bela tenost, koja se na vazduhu pretvara u smolu bogatu psihoaktivnim derivat ima. Sumeri su na glinenim tablicama opisali proces dobijanja opijuma iz maka jo 4.000 godina pre nove ere. Jedna indijska legenda nastanak opijuma vezuje za mak , koji je pak nastao na mestu gde su Budine trepavice pale, poto ih je upkao da ga san ne bi savladao. Indijski svetenici su uzimanjem opojnih supstanci pokuavali d ostii nirvanu i uzdii se iznad smrti, poto su maijski letovi i uspenja na nebo najvan iji oblici narodnih verovanja ovih naroda. Ta letenja kao ptica i trenutno prelae nje velikih rastojanja, deo su magijskih rituala budizma i hinduizma, usko povez anih sa konzumacijom peuraka, konoplje, opijuma, mandragore... Sloveni, konoplja i mandragora U srednjovekovnoj Evropi, listovi, cvetovi i seme konoplje su korieni kao lek i ka o dodatak jelima. esto i lako uzgajana biljka, konoplja je svoje mesto pronala i u ishrani, te se irom Evrope pominju razne kae ili supe od konoplje. U Poljskoj i L itvaniji konzumira se prilikom Boia supa od konoplje, a u Letoniji i Ukrajini, tak oe ritualno, jede se kaa od konoplje. Ipak, verovatno je da se hrana spravljana sa konopljom konzumirala iz pukog siromatva, kao to je to danas sluaj sa zabitim kraj evima Indije.

Veliki je broj arheolokih dokaza o korienju jakih halucinogena kod andskih kultura. Na ovoj predstavi vidimo amana nekog manjeg andskog plemena (Inke su nastale tek kasnije), kako dri San Pedro, kaktus iz koga se dobija meskalin. Tradicionalno, u ovim kulturama raireno je verovanje da se aman (kurandero) moe pretvoriti u ivotin je, te se ovde primeuje kosa sainjena od zmija i pande i onjaci jaguara. On nije sam o lekar, ve posreduje izmeu ljudi i bogova, tumai snove i vizije, sukobljava dobro sa loim, brani celo pleme, upravlja vremenom, gleda u budunost... Meskalin je najee u ziman u tenom stanju i korien je prilikom razliitih rituala, a kao jak halucinogenik izaziva vizije "paralelnog sveta", putovanja kroz prostor i vreme, telepatske s indrome... Postoje neki nesigurni podaci da Sloveni jo od davnina koriste konoplju. Ipak, ne nalazimo istorijske ili arheoloke podatke, ali se zapaa konstantno prisustvo u fo lkloru raznih slovenskih plemena - Poljaka, eha, Rusa, pa ak i Srba. Takoe, na teri toriji Balkana poznato je da su ene svoju decu uspavljivale ajem od maka. Verovatn o je da su Sloveni u prapostojbini, kada su iveli blizu nomadskih stepskih plemen a bili upoznati sa gajenjem i konzumiranjem konoplje. Kod Slovena, isto kao i ko d Germana, poznato je korienje mandragore - zeljaste biljke sa korenom nalik na fi guru oveka, koja je oduvek koriena pri vraanju i narodnom lekarstvu. Koren je otrova n, ali i jak intoksikant, kao i peurka Agaricus muscaricus. Ko je imao priliku da proita izuzetni roman Karlosa Fuentesa Terra Nostra, mogao je i u ovom literarno m delu pronai izvanredne opise mandragore i njenog dejstva. Mnogi srednjovekovni komplikovani medicinski preparati sadre seme konoplje, dok s u neki lekari preporuivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptistike bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog u lja. Neto docnije, u XVII veku, u jednoj knjizi o biljkama, konoplja se pominje k ao lek za grudobolju, srane i crevne probleme, kao i sredstvo protiv krvarenja, o dnosno kao koagulator. Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) takoe je kaktus koji sadri halucenogene su pstance, te je jedina razlika u odnosu na San Pedro ta, to je neuporedivo manji i to raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD. Pored halucinogenih alkaloida ho rdenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednje amerika plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelil i ranu. Pejot se koristio pomean sa nekim tenostima, ili putem vakanja osuenih delov a, u kojima je sadraj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Prilikom posebnih rit uala, amani nekih plemena svoje vizije prenosili su u obliku runo tkanih ilima, tor bi ili delova odee, ije predstave vidimo na slici. Treba zapaziti zanimljiv kolori t ovih rukotvorina, poto su sve boje izrazito jake, a postoje i odreene neuobiajene predstave, poput sunca sa zelenim kapljicama. Pejot je snagu svojih halucinogen ih tvari poveavao sa godinama svog rasta, te su vei kaktusi meu indijancima nazivan i "bojim". Ceo ritual je posveen komuniciranju sa bogovima i reavanju odreenih pleme nskih problema. Veruje se da je pejot kod ovih plemena korien jo od praistorije, do k je najverovatnije bio i prodavan severnim plemenima, gde zbog hladnije klime n ije mogao uspevati. Nova "inkvizicija" i moderni rat protiv droge Korieni mahom pri obredima i ritualnim radnjama, narkotici su milenijumima pomagal i vraevima, svetim ljudima i veticama u tumaenju, kako prirode, tako i ljudske psih e i ponaanja. Veina prirodnih narkotika i danas se upotrebljava, ali na sasvim dru gaiji nain i potpuno drugim povodom nego ranije. Moe se primetiti da tokom istorije niko konoplju ne pui, osim moda naih Vinanaca. Skiti su je inhalirali, Arapi vakali i pili, Indusi takoe pili, neki ak i jeli...

Ma koliko dugo ljudi koriste opijate, toliko vremena i postoje druga miljenja, od nosno protivnici konzumiranja narkotika. Na nekoliko mesta u istoriji nailazimo na primer demonizovanja narkotika, pa se u Indiji jasno razlikuju "isti" amanski t rans i amansko pijanstvo. Neki hinduistiki svetenici koriste narkotike kao zamenu z a izvorni trans, te ovo korienje dovodi i do opadanja amanske tehnike, a samim tim i do povezivanja amana sa avolom. Godine 1620, inkvizitori sa teritorije Srednje A merike pominju pejot kao biljku suprotnu istoti i iskrenosti Katolike crkve i optuu ju je da je pod kontolom samog avola, poto navodi ljude na iskrivljene slike, fant aziranja i predstave koje dovode do divinizacije nekog drugog. Izvesni emir ejkuni iz Arabije, na kraju XIV veka, naredio je paljenje svih polja konoplje, hapenje i zatvaranje ljudi koji je koriste, te su emirovim zakonom svi korisnici haia trebali biti kanjeni vaenjem zuba. Uz sve napore i veliki broj kanjav anih narkomana, broj korisnika se poveavao u periodu od 15 narednih godina. Danas, u okvirima globalne civilizacije, korienje droga i narkomanija socijalno su neprihvatiljivi. Postoje brojni i ubedljivi razlozi za ovu proskribovanost, ali to sve nije predmet ovog rada. Ipak, ma koliko i ta imali protiv narkotika, mora mo se podsetiti da bi bez njih svetska umetnost bila siromanija za neka izuzetna dela. Moda ova teza zvui paradoksalno, ali npr. u Parizu su, sredinom XIX veka pes nici, slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja haia. Bez intezivnog korienja kono plje, Bodler verovatno ne bi pisao (barem ne u takvom obliku) svoju poeziju, Del akroa nacrtao svoja dela - daleke pretee impresionizma. Bez meskalina, Kastaneda ne bi iznedrio Orlov dar, Haksli Vrata percepcije... Poetkom XX veka, heroin i kokain bili su medicinski zvanino (!) priznati medikamen ti. ak postoji i potvrena pria o Ajntajnu, koji je, uz dozvolu i kontrolu lekara, is probao dejstvo jedne snano halucinogene droge. Kraj istog veka svet je doekao uz g lobalne fenomene i probleme "crnih" finansijskih giganata, narko-kartela i izraz ito rairene narkomanije. O, tempora, o, mores... Vojislav Filipovi student 4. godine arheologije Beograd

Napomena (za sve one kojima droge ipak deluju primamljivo) Korienje narkotika, izmeu ostalog, moe izazvati: halucinacije, paranoju, depresiju, i zofreniju, hormonske poremeaje, pobaaj, raanje nakaznog potomstva, ubilake i samoubi lake nagone, srane probleme ("preskakanja", tahikardije i infarkte), probleme rada unutranjih organa, rak plua i drugih organa, tuberkulozu, duevne bolesti, epilepsi ju, modane poremeaje, komu... i - smrt. Preporuena literatura: Blum, R. H. et al. 1969. Society and Drugs. Vol. I. San Francisco: Jossey - Bass Inc. Elijade, M. 1990. amanizam i arhajske tehnike ekstaze. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Frejzer, D. D. 1992. Zlatna grana (prouavanje magije i religije). Beograd: Alfa i D ragani. Herodot. 1988. Istorija (Preveo Milan Arseni). Novi Sad: Matica srpska. Re, K. 1996. Renik svetih i magijskih biljaka. Beograd: BABUN. Morgan, L. H. 1981. Drevno drutvo. Beograd: Prosveta. Preporuene Web stranice:

http://eleusis.lycaeum.org/inglese.html http://www.cannabisculture.com/backissueshttp://www.erowid.org/plants/peyote/pey ote_culture1.shtml http://www.maps.org/ http://www.mescaline.com/huxley.htm http://www.mup.sr.gov.yu/ http://www.muscaria.com/ http://www.namyco.org/mycoth/ http://www.peyote.com/ http://www.peyote.net/ http://www2.gol.com/users/joewein/hempjpn.html