Arh. Rafail Karenin~Sa Hristom ka visotama oboženja.pdf

8/21/2019 Arh. Rafail Karenin~Sa Hristom ka visotama oboženja.pdf

1/323

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН

СА ХРИСТОМ КА ВИСОТАМА ОБОЖЕЊА

О подвижничком животу у Цркви


2/323

Шт је то вер

Крштење

Покјње

Духовни отц - духовник

Молитв

Пост

Свештенство

Монштво

Икон

Поштовње Светих

Поклоњење Крсту Христовом

Недељ - дн Вскрсењ Господњег

Демони - непријтељи човековог спсењ

Првородни грех и изгнње Адм из Рј

Свети Проци - строзветни прведници

Стршни Суд Божији

Небес - једини истински звичј човеков

СПАСЕЊА НЕМА ВАН ЖИВОТА У ЦРКВИ

Једн, Свет, Сборн и Апостолск Цркв

Црквени обреди

Црквени језик

Црквено појње

Црквени клендр

ХРИШЋАНСКА БОРБА ЗА ЖИВОТ ВЕЧНИ

О осм основних стрсти против којих Хришћнин мор

http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin01.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin01.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin03.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin03.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin04.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin04.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin05.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin05.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin05.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin05.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin06.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin06.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin07.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin07.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin08.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin08.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin09.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin09.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin10.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin10.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin11.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin11.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin12.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin12.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin13.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin13.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin13.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin13.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin14.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin14.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin14.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin14.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin15.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin15.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin16.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin16.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin16.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin16.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin17.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin17.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin18.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin18.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin18.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin18.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin19.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin19.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin20.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin20.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin21.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin21.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin22.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin22.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin23.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin23.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin24.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin24.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin23.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin22.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin21.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin20.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin19.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin18.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin17.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin16.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin15.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin14.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin13.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin12.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin11.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin10.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin09.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin08.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin07.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin06.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin05.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin04.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin03.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin01.htm


3/323

д се бори

О прелести

О греху блуд

О греху лжи и лицемерј

О греху прзнословљ и брбљивости

О фнтизму

О томе д не треб веровти сновим

О неосуђивњу

О љубви прем Богу и прем људим

О љубви прем непријтељим

Због чег нс Господ трпи

ХРИШЋАНСКИ ПУТ -ПУТ БОГОЧОВЕКА

Христов Лик - спсење свет

Крсн Стрдњ Исус Христ

Покјње - Пут Хришћнинов к спсењу

http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin24.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin24.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin25.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin25.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin26.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin26.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin27.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin27.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin28.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin28.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin29.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin29.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin30.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin30.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin31.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin31.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin32.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin32.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin33.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin34.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin34.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin35.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin35.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin35.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin35.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin36.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin36.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin37.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin37.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin37.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin37.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin37.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin36.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin35.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin34.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin33.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin32.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin31.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin30.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin29.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin28.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin27.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin26.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin25.htmhttp://www.svetosavlje.org/bibliotekA/DuhovnoUzdizanje/KaVisotamaObozenjaKarelin/KaVisotamaObozenjaKarelin24.htm


4/323

Шт je то вepa?

Kорен овог питњ се крије у хришћнској нтропологији. Шт je точовек? По чему се он рзликује од других бић? Овде, н земљи,

срећемо рзноврсне облике и испољвњ живот, ли између човек и

било ког другог бић постоји неизмерн провлиј.

Човек - ккв je то тјн? Видимо д je човек пo свом телесном сству

сличн другим бићим, и д je он истовремено велик тјн. Човек не

припд смо земљи, он припд и вечности. И он см je свестн тетјне. С једне стрне, човек je предмет овог свет, условљен je његовим

зконим. С друге стрне, човек осећ д je слободно биће, личност кој

им могућност смоопредељењ.

Свето Писмо нм открив ову тјну. Господ ствр човек од земље и

истовремено удхњује у њег нешто друго, Божнско, неземљско, што

се у Библији нзив "дхом живот". To je човеков душ. У души се

отискује обрз Божији. Он je ко сенк Бог н земљи. У смомстврњу човек, који се нлзи н грници дв свет - мтеријлног и

духовног, у смој души човек, који je одрз и обрз Бог, крије се тјн

његове унутршње слободе.

Због чег људи рзличито регују н зов Божнске блгодти? Зшто су

једни спремни д читв свој живот посвете Богу, други рвнодушни

прем вери, a трећи се прем њој односе с презиром, пa чк и смржњом? Зшто многи теисти не смо д одбцују веру ко

философски систем, који je з њих неприхвтљив, већ и мрзе Христ

ко свог личног непријтељ? To je ткоће тјн, тјн људског срц.

Све што човек чини и о чему рзмишљ, све његове жеље, унутршње

тежње и пориви, св његов дел и речи увек оствљју трг. Постоји


5/323

духовни зкон: "Све оствљ трг." Ми иммо дв сећњ: сећње ум и

сећње срц. Људски ум, сећње рзум, не може д здржи

унутршње и спољшње информције које човек добиј. Зто рзумско

сећње им спсоносну способност - д зборвљ. Кд човек не би

умео д зборвљ, он једноствно не би мого д постоји, угушил би

г бујиц информциј. Али, он им и друго сећње. To je сећње срц,које сдржи читв његов живот - и спољшњи и унутршњи у

кодирном облику. Тмо се све отискује. Сви ликови, осећњ, жеље,

нмере, поступци - све то у шифрирном, кодирном облику остје у

дубинм људског срц.

Срце се код Светих Отц нзив "књигом свести". Ha Стршном Суду

човек he видети св свој живот упрво зто што he књиг сећњ његовог срц бити отворен и дешифровн. Он he угледти св свој

живот, целог себе од роћењ до смрти, у свој својој нготи - духовној

нготи. Срце je он тчк у којој се сбир све што je човек стиго д

учини, кже, помисли, или смо д осети у овом животу. Оно може д

постне оно тјнствено поље, где се човек cpehe с Богом, и

истовремено људско срце својим унутршњим глсом може д кже

Богу: "He, не желим д знм з Тебе."

Христос у Откривењу (Јовновом) Себе упоређује с гостом, који стоји

пред зтвореним вртим. Гост куц н ов врт. Домћин може д

отвори или д не отвори - ко одговор н ово тјнствено куцње

Божије, Христос говори: Ако ко чује глс Мој и отвори врт, ући ћу к

њему, односно "Ућићу у душу његову блгодћу Својом." И вечерћу с

њиме, и он с Мном (Откр. 3, 20), односно "Поделићу рдост с њим."

Ккв je то рдост? To je сусрет и сједињење човек с Христом, то jeхрњење човек Духом Светим. Свко од нс им прво д кже Богу:

"хоћу" или "нећу". Господ je човеку до слободну вољу.

To je велики и стршн др, величин човек и уједно огромн

одговорност, које већин људи није свесн.


6/323

Питмо се: зшто људске душе н рзличите нчине одговрју Богу? -

Зто што сдржин људских срц бив рзнородн. Глвну препреку д

човек чује Христов глс и д иде з Њим предствљ духовн гордост.

Духовн гордост je стршниј од свих људских стрсти. Духовн гордост

je потпуно уздње смо у себе смог, у своје унутршње снге. Духовн

гордост јесте одбцивње помоћи Божије. Човек ко д говори: "Heтреб ми нико, ja см см извор својих сопствених снг, свог спсењ."

Због тог духовн гордост приморв човек д види себе ко центр

свог сопственог постојњ: њему Бог није потребн. Чк и ко горди

човек исповед неку религију он з њег увек остје смо спољшњ

форм. У стври, он им другу религију - егоизм, односно он je см

себи посто бог.

Испоствљ се д многи, спољ гледно, веом поштени и вспитни

људи, који притом низглед нису лишени ни других врлин не верују у

Бог. И поново се питмо: зшто? Кд би ови људи живели рди

грубих чулних стрсти вер би им сметл д здовољвју своје ниске

пожуде. Али, понекд видимо људе у извесном смислу морлне и

истовремено рвнодушне прем вери. Кко то објснити? Ствр je у

томе што њиховој души недостје глвно - релно виђење себе, своје

тврне огрничености и свог унутршњег пд. Они немју потребе з

другом, вишом силом, кој може д их преобрзи, д их препороди и

спси; они једноствно не осећју, не виде своју болест. И због тог je

тим људим Бог потпуно стрн. Неки од њих толико шире сферу свог

егоцентризм д н известн нчин укључују у њу друштво других

људи. Они говоре: "З нс je религиј - љубв прем човечнству, з нс je смо човечнство бог." Носилц ткве чудне религије je био Фојербх,

којим се широко користио Мркс (ико je он и критиково Фојербх).

Али, шт je то "човечнство"? Род људски, н крју крјев, предствљ

збир истих тквих несвршених створењ ко што je једн човек. Збир

несвршеног не може бити свршен. Збир огрниченог не може бити


7/323

безгрничн. Зто je "религиј човечнств", у стври ист он религиј

егоцентризм...

Дкле, прв препрек кој човеку смет д чује глс Божији јесте

духовн гордост, кој се ко огромн бедем испречил између душе и

Бог. Међутим, птње и потреси често руше овј бедем. З времетргедиј и ктстроф код многих људи се буди религијско осећње.

Пдју и рзбијју се идоли које су они сми створили и којим су

хтели д змене Бог. Уостлом, ово се ни из длек не дешв увек и с

свим. Неке људе птње и потреси, бш обрнуто, чине озлојеђеним и

суровим.

Друг препрек кој стоји између душе и Бог јесте погруженост у

световни живот, његов псолутизциј, односно потпуно, без осттк,

препуштње себе световној култури, погружвње у све његове веом

сложене проблеме. Човек ко д нем времен д поглед у небо, он

или личи н вечно зузетог мрв или се потпуно здовољв оним

врстм душевних нслд које могу д му обезбеде уметност, нук и

сл. Другим речим, човек je потпуно окренут к душевним

вредностим овог свет и не помишљ д постоје друге - духовне.

У суштини, прво говорећи, људск уметност, књижевност и поезиј у

знтној својој мери предствљју стихију људских стрсти, смо веом

истнчних, где се зло појвљује под мском добр, a груби пороци

бивју опевни и изгледју привлчно. Због тог су ретки писци и

песници били зист религиозни људи. Знимње з световну

уметност, потпуно укључивње у световну проблемтику откид,

одсец човек од вечности. У земљској хуци он више не чује тихи глсдух. Зтим, см по себи уметност узбућује и рзвиј људску

имгинцију и фнтзију. A имгинциј и фнтзиј нм ко дебел

звес покривју нше срце. Човек који се нлзи у зробљеништву

својих снов и мштњ живи у лжном свету, који je см створио и у

којем су присутне силе демонске. Њему се чини д живи духовним


8/323

животом, a тј живот je у стври спољшњи; његово срце остје

неочишћено, непрепорођено.

Бог се открив човеку ко до сд непознти унутршњи духовни

живот. Чист душ не oceha Бог ко силу кој долзи спољ, и не ко

силу кој je потенцијлно постојл у њој смој, већ ко укључивње употпуно другчије, ново битовње. Код људи с зробљеним срцем,

који су постли зробљеници овог свет постепено се зглушује, ко д

трофир способност д прихвте тлсе који долзе из вечности. У

Библији постоје речи: Утолите и познјте д см Ј Бог

(црквенословенски текст: упрзднитесј и рзумјејте...) (Пс. 46, 10). To

знчи д човек мор умети д се искључи из свег световног, д се

мишљу уздигне изнд земљског, д тржи друго битовње внгрниц мтеријлног и душевног свет. Он мор д се очисти од

његових предств и стрсти д би осетио дх Божији. У човеку који je

погружен у чулност Божији зов понекд иззив озлојећеност. Њему се

чини д вер жели д г лиши оних рдости које дје смо овдшње

постојње, д вер зузврт з релне oceћaje и нслде (м колико они

кртко трјли и м кко лжни били) неће дти ништ осим обећњ

кој се неће остврити. И зто се они светољупци, они људи који сусвим својим срцем везни з свет обично прем вери односе или с

хлдном рвнодушношћу или с скривеном мржњом у срцу.

И н крју, треће. To су стрсти којих човек не жели д се ослободи.

Вер од њег зхтев скетизм, вер тржи промене. Онј ко je посто

зробљеник својих сопствених стрсти мор себе психолошки д убеди

у то д нем ни вечног живот ни одговорности з учињен дел, ни

будуће кзне или нгрде. Зто човек који je погружен у чулне стрстистлно изнутр убеђује себе у то д вечности нем: он му једноствно

не одговр; он убеђује себе у то д би се спокојно препушто својим

стрстим. To je трећи рзлог због којег људско срце одбцује Бог.

Постоји одбцивње својом вољом, ли постоји и одбцивње због

незнњ, кд су код човек вештчки створени извесни теистички


9/323

комплекси. Онд он нем посл с вером, већ с својом

криктурлном предством о њој, те не одбцује Бог, већ криктуру

кој му се од детињств предочв ко модел вере. Ов врст неверј се

нјлкше руши кд се човек озбиљно упозн с хришћнском вером

ко се погледом н свет и с вером ко мистичког појвом.

П, ипк, поново се поствљ питње: шт je то вер и зшто човек

верује? Човек верује зто што je он обрз и подобије Божије. Између

Првообрз и обрз постоји вез. Ta вез се зове симптичк вез. Вер

се већ у смом човеку потенцијлно нлзи ко могућност, тко д нм

je он својствен; међутим, то није способност коју човек см може д

рзвије. Вер оживљв смо уз дејство Божнске блгодти. Због тог je

он синергиј, односно сједињење две воље - Божнске и људске. Вер jeподвиг људског дух и испољвње његове способности д верује и не

верује, д рзвиј или гуши ово осећње. Али, с друге стрне, вер з

човек увек предствљ др Божји, зто што без блгодти Божије он

остје смо могућност људске душе. Због чег човек верује и не верује?

Верује кд се његов вољ потчињв Божнској блгодти, верује кд

тржи Бог (можд, чк, и несвесно) и у дубинм људског срц долзи

до овог дивног сусрет. He верује кд се његово срце зтвр предблгодћу. Им биљк које зтврју лишће н нјлкши додир. Тко

се и срце неверујећег човек зтвр кд осети додир блгодти. Оно je

не жели, њему je блгодт стрн.


10/323

ПОВЕРЕЊЕ У БОГА

Можд се сећте д см прошлу беседу звршио речим древног писц

у Тјутчевљевом преводу, речим што пред нс поствљју питњ о

томе ккво je нше поверење у Бог, д ли смо способни д иммо

поверење у Бог тко д нс ништ не смућује, колико год д смо

болесни, колико год д стрдмо, без обзир н то у кквој недоумици

били, д поверење прем Богу ипк буде јче од свег тог.

Речи које см помињо припдју древном грчком писцу Аполодору

Гностику:

Из бездЋнЋ вечности, из дубине твЋри

Ha својЋ горућЋ питЋњЋ и сумње,

Ти, смртниче, трЋжиш одговор у истом трену,

И плЋчеш и кунеш Небо сЋ прекором,

Што не одговЋрЋ нЋ твој душевни крик.

A Небо те гледЋ сЋ осмехом, кЋо рЋзмЋжено дете.

СЋ осмехом зЋто што све, све тЋјне знЋ,

ЗнЋ и дЋ ти и зЋ хрЋм требЋ дЋ знЋш.

Овкво поверење je могуће и оно je неопходно. Могуће je зто што сми

треб д схвтимо д познње Бог, познње себе смог, познње свет

у којем човек живи, може д узрст смо постепено. Прво у нм

треб д сзри оно познње које je већ нше, a тек онд можемо д


11/323

превзиђемо то познње и д се откријемо з нове дубине, или, ко вм

се тко више свиђ, треб д одлзимо све дубље и дубље у своје

сопствене дубине и д тмо нлзимо оно што рније нисмо ни

претпоствљли д постоји.

Им једно место код Преп. Јефрем Сирин, где он говори д Бог,стврјући човек, у сму срж, у сму дубину његове душе поствљ

свецело Црство Божије, и д je смисо живот у томе д човек коп све

дубље, д одлзи у дубину, и д дође то тквог мест где je Црство

Небеско у пуној светлости, где je оно потпуно отворено. И кд

говоримо о Црству Небеском, ми, нрвно, не говоримо о месту и не

говоримо о некквом личном, сопственом душевном стњу. Говоримо о

месту где живи Бог Тјнствени, Непојмни и уједно неверовтноБлиски.

Чини ми се д je једн од нјдивнијих стври у ншој вери то што Бог н

крју крјев, нем име. Међутим, ми можемо д говоримо о Њему и

можемо д говоримо с Њим. И кд рзговрмо с Њим ми Г у

суштини никко не нзивмо, говоримо My: Ти - " Блгодримо Ти,

Господе, што си нм до ово или оно; молимо Te , Господе..." Реч

Господ, дкле, ознчв нш узјмни однос н извесној површини, a

Ти говори о нечем псолутно знчјном. Ми говоримо "Ти", с једне

стрне, тврдећи д je Онј о Коме говоримо Неко потпуно рзличит од

нс. Он није нше учење, Он постоји у Себи, См пo Себи, Његово

битије, Његово битовње, Његов делтност ни мло не звисе од оног

шт ми о Њему мислимо или кко поступмо.

Сећте се кко je у Стром Звету Мојсије упито Бог Ko je Он, aГоспод му je одговорио: " Ja см Онј Koju Јесте. Ja Јесм." To je све што

можемо д знмо. Али, с друге стрне, утврдивши д Он и ми стојимо

лицем у лице и д je Он потпуно рзличит од нс, ми My истовремено

говоримо Ти, ко што говоримо "ти" нјблискијим људим. Овде се

успоствљју изузетно лични, неверовтно блиски односи, где с једне

стрне Он остје Онкв Ккв јесте, a ми с Њим ступмо у ткве односе


12/323

блискости које je Иск Сирин дефинисо реквши д je Бог људској

души ближи од смог живот којим т душ живи.

Дкле, у Овог Бог ми можемо д иммо поверењ, и мормо д иммо

поверењ у Њег. И ви се веровтно сећте кко у Јевнћељу пo Јовну

постоји место где јевнћелист говори: "Бог нико није видио никд: Једивородни Син Који je у нручју Очином, Он Г објви (Јн. 1, 18),

односно, постоји известн момент кд нико, ни лично искуство, ни

сборно искуство људи који нс окружују, не може д нм открије

нешто више о Богу, смо Он може д открије пред нм, д скине

мкр једну копрену кко би нс Светлост, Koja Он јесте снжније и

више обсјвл.

И упрво овј момент, чињениц д у извесном моменту свог

духовног рзвој и схвтњ долзимо до дог д мормо д иммо

поверењ у Њег, мормо д се сложимо с тим д постоје ткве

дубине у које не можемо д уђемо сд и д ипк иммо смелости д

остнемо с Њим и д идемо онмо куд нс Он зове.

Али, с друге стрне, ко што см прошли пут говорио, кд

поседујемо неко унутршње духовно искуство и гледмо око себе,нлзимо друге људе који с нм деле ово искуство, ли не увек у

потпуности и не увек у оном облику у којем се оно нлзи у нм; често

се дешв д je оно мње, ли другчије, a често je и веће и другчије.

Дкле, било кко било, ово искуство je другчије, ли je истовремено

блиско искуству које ми сми поседујемо и то нм омогућв д

ндрстемо себе, зто што н известн нчин можемо д се укључимо,

д се уживимо у искуство других људи, који негде деле нешто с нм икоји нс превзилзе неким знњем, великим или млим. И опет,

говорио см о томе прошли пут - то се не дешв смо кд се срећемо

с човеком нрочите дубине, изузетне светости, изузетне

просвећености. Ово се ткође дешв и кд човек cpehe зједницу у

чијем средишту се нлзи Спситељ.


13/323

Веровтно се сећте Христових речи; Где се двоје или троје сберу у

Moje име, ондје ћу и Ja бити међу њим. И кзиво см вм о томе кко

je једн човек, који овмо дошо ко безбожник, у ншој средини

осетио неккво присуство, које није мого д схвти, и то не зто што

смо ми тко духовни или зто што je свко од нс појединчно тко

просвећен д може н известн нчин д излив светлост вечног животн другог човек, већ je то било зто што смо, сбрвши се у име

Христово били с Њим. И он je н известн нчин, не преко нс, већ

зхвљујући томе што смо ми били с Христом зчуо или осетио

присуство Христ и Бог.

Међутим, овде се поствљ још једно питње, з које мислим д je

вжно. Кд се сусрећемо с људим, с појединцим или с групомљуди који нс превзилзе својим искуством и својим знњем, било д

je оно колективно или лично, у нм се увек рћ жељ д учимо од

њих, д постнемо ученици. И у томе постоји нешто тчно, ли постоји

и извесн опсност. Тчно je то д свки човек може нешто д нм

открије, зто што свки човек и Бог, и себе, и свет, и живот других

познје другчије од нс. Али, с друге стрне, ми не можемо

једноствно д учествујемо у искуству другог човек ропски му сепокорвјући, односно реквши: "Оствљм пo стрни своје искуство,

оно што ja јесм, слушћу смо оно што он говори и рдити оно што он

кже."

Овде постоји извесн грниц, зто што не можемо д нучимо нешто

од човек коме једноствно не верујемо. Д бисмо нешто нучили од

неког треб претходно, приближвјући му се, мкр претпоствити

д je он можд у прву. Али, он не мор обвезно д буде у прву, иније обвезно д у свему буде у прву. И то je веом вжно кд

општимо међу собом и кд једни другим повервмо своје искуство.

Искуство које рзмењујемо јесте истинско, зто што je оно мој

релност, ли није обвезно чисто до крј. To није светлост без сенки.

Понекд се дешв д je то смо једн од елемент истине, ли не и

цел истин, зто што кд прилзимо или човеку или зједници


14/323

очекујући д he нм открити нешто чег у нм још увек нем, кд н

известн нчин осећмо д они имју нешто шире и дубље од оног

што смо ми до сд сзнли, мормо томе д прилзимо трезвено,

односно д знмо д су и зједниц и човек огрничени и д оно што

они могу д нм пренесу делимично јесте истин, ли д није св

истин и није он пунот Истине, кој je смо См Бог и коју једино Богможе д нм д.

To не знчи д прем сведочнству које можемо д добијемо од Цркве

или од појединих верник треб д се односимо скептички или с

сумњом, ли ово сведочнство треб д прихвтимо веом пжљиво и

д г упоредимо с оним што н основу искуств већ знмо, што смо

сзнли од других људи, и д не журимо д све прихвтимо ко д jeвећ постло нше, јер н тј нчин понекд можемо д злутмо веом

болно.

Једн од крктеристик првослвне духовности јесте трезвеност.

Трезвеност се упрво сстоји у томе д свом душом уђемо у неко

искуство и д зтим то искуство осмислимо и рзмотримо.

Ви знте шт je трезвеност у обичном животу. Нвешћу вм примеркоји се нрвно, ко и многи други моји примери, не одликује

нрочитом узвишеношћу. Имли смо једну прохијнку кој je пил

преко свке мере и бил мортус пијн свке вечери. Он дође код мене

и рече ми: "Оче Антоније, шт д рдим? Кко д се избвим од

пијнств?" Рекох joj: "Знте шт? Дћу вм свет, ли смо под условом

д г послуште." "Добро." Кжем: "Ви увече седнете сми д пијете, и

пијете док у вм не остне ништ трезно?" "Д." "Ево који вм je ондмој свет: нлијте себи чшу вин и отпијте једн гутљј и нслђујте се

њиме до крј, и немојте д пијете други гутљј док потпуно не проће

укус првог. Зтим попијте други гутљј." Кроз дв дн он долзи код

мене и кже: "Оче Антоније, све сте ми покврили, зто што см

поступил онко ко што сте кзли. Попил см једн гутљј, дуго см


15/323

чекл зто што ми je укус дуго осто у устим, отпил см други, a

онд см видел д je време з спвње."

Ево, овј пример вм не дјем зто што je то смешн негдот, већ зто

што прем ономе што до нс допире умно или емоционлно треб д

се односимо н исти нчин. Можемо д пијемо и д пијемо и д пијемооно што нм се дје, или д кжемо трезвено: "Зсд ми je ово довољно.

Више ћу добити ксније."

Им једн прич о томе кко je н југу Русије у 19. веку живео јуродиви

Алексеј, мирјнин који je отишо у пустињу и живео у њој. Једном je

човек који г je посетио, тчније, који je хтео д г посети дошо до

пећине и видео кко он стоји н улзу и посмтр злзк сунц, кко

глед с дивљењем и тко доживљв сву неизрециву лепоту оног што

види. A нкон неколико тренутк он рече: "A сд ти je довољно," и оде

нзд у пећину. Дкле, с духовним искуством, с оним што једн човек

предје другом или што човек прим преко зједнице или кроз читње

Светих Отц и Јевнђељ треб д нучимо д поступмо трезвено, д

до крј осетимо, колико год можемо, оно што нм je дто пре него

што кренемо дље, зто што he то дље бити други гутљј који смо

прерно испили и доћи ћемо до крј флше, бићемо пијни, a д се

још ничему нисмо нучили, осим д будемо свесни усхићењ.

У вези с овим постоји још једн проблем, a то je д људи превише

често говоре: "Кко то кд нм Бог нређује д Г познмо? Бог нм

нрећује ово или оно. Зр не треб д журимо?"

Уопште je немогуће журити, зто што им стври које се не могу

постићи журбом; човек не може д иде брже од свог сопственог рст.

И мормо д нучимо д не смо трезвено, већ врло свесно слушмо

друге људе. Ви знте д се често дешв д човек говори знимљиво и

убедљиво, a кд зврши с причом и почнете д рзмишљте шт je он

н крју крјев реко, испоствљ се д готово ништ није кзо или д

je иззво у нм неко рсположење које не можемо д здржимо, зто


16/323

што неммо сдржј који би мого д му д стлност. И зто човек

треб д нучи д слуш.

Видите, слушње није нимло једноствн ствр, зто што човек треб

д слуш с нмером д чује исто ко што треб д се нучи д глед с

нмером д види. To није нимло једноствно, јер ми често слушмо ине чујемо, гледмо и не видимо зто што се бојимо д до крј чујемо

или видимо оно што нм се преноси речју или гледњем.

Нвешћу вм једноствно пример из мог рнијег искуств. Можд

знте д см у своје време био лекр. Дкле, дешв се д болесник

лежи у болесничкој постељи. Код њег долзи неко од његових

ближњих или рођк. Овј човек или веом пти или постепено умире.

A посетилц се боји д ће морти д учествује у овој птњи или

умирњу. И прилзи, пa кже: "Мили, кко се днс осећш?" И овј,

гледјући посетиоц и видећи д je уплшен и д не жели д чује

ништ од чег he му се кидти душ, одговр: "Није лоше, днс ми се

чк чини д ми je боље." И посетилц се одмх хвт з ове речи: "Кко

ми je дрго због тебе!" Он je сд слободн од птње или умирњ, од

стрх овог човек. И то се догђ зто што превише често и превише

стлно све сводимо н себе. Смо д нешто не нруши нш мир, чк и

Божнско откривење, нек оно не буде ткво д ме нтер д изменим

живот.

И мормо д зпмтимо д Бог не нрушв ншу слободу. Веровтно

се сећте приче о томе кко je богти млдић дошо код Христ и

упито: "Шт д чиним д бих нследио вечни живот?" И Христос му

рече: "Испуњвј зповести." "Ккве?" "Ткве и ткве." "Све овезповести см испунио." Онд ra Христос поглед и рече: "Смо једно

ти недостје, продј све што имш, дј сиромшним и крени з

Мном." A млдић то није мого д учини. Можд ћете рећи: "Ми

неммо шт д продмо." Имте. Свко од нс им унутршње

богтство, оно з које бисмо рекли: "To je моје, нећу тог д се

одрекнем. Нећу д се рстнем од тог." Али, извнредно je то што je


17/323

Христос, кд je овј млдић отишо, погледо з њим с жљењем. Он

г није осудио, Он није почео д г убеђује, Он je смо у његову душу

посејо истину, и био je спремн д чек док т истин, то зрно истине

не никне. И ми мормо д зпмтимо д нс Бог никуд не пожурује, д

нс Он воли, ли д нс ткође и поштује, д се Он прем нм односи

с поштовњем и бригом, и д не зхтев и не очекује д у тренуткуможемо д се преломимо и постнемо други људи.

Можд ћете ми рећи: "A шт je онд с причом о обрћењу постол

Пвл?" To je било могуће зто што je он з то већ био сзрео. Он je био

човек н грници. Сву снгу своје велике душе, све своје убеђење je до,

кко би у потпуности, пo свку цену служио Богу. И Бог му се јвио и

реко: "Прихвтм твоје служење, ли ти идеш погрешним путем." To уопште није исто ко д г je Бог приморо, или кд би било ког

нтеро д донесе ову или ону одлуку или д постне овкв или онкв

човек.

И ово je веом вжно у ншем животу, пошто се ми стлно нлзимо

пред лицем зповести Божјих и стлно, с тим се сусрећем већ дуго

годин и у себи и код других, мислимо д се испуњење зповести

Божјих сстоји у томе д ништ не зборвљмо и д никд не

нрушвмо ову или ону Божију нредбу. У стври Божије зповести

нису нредбе. Постоји огромн рзлик између њих и зповести Строг

Звет. Зповести Строг Звет, уколико би их човек испунио, могле

су тог човек д учине прведником. Зповести Новог Звет никог не

могу д учине прведником ко их он смо испуњв. Христос јсно

говори: " Кд све ово испуните, смтрјте д сте непотребне слуге." Д

ли то знчи д испуњење зповести нем никквог знчј и д крозњих нем пут к спсењу? Им. Али, се рди о томе д, кд нм

Христос укзује н ове зповести Он нм не дје нредбе, већ говори:

"Ево, то je усмерење које треб д влд у теби. Прихвти ову зповест

ко зкон живот, ли не ко формлну норму, већ ко унутршњи

зкон који у твојој души, у твом животу већ постоји, ли који je спутн

и угушен стрстим или условим."


18/323

Зто се питње зповести сстоји у томе д свку зповест усвојимо тко

д он постне нше сопствено стремљење, нш сопствени однос прем

животу, прем Богу, прем нм смим. И нрвно, онд човек ни у

једном тренутку неће моћи д кже: "Испунио см све зповести," јер

ко консттујемо д je глвн зповест љубв, можемо ли било кд д

кжемо: "Волео см до мксимум?"

Свети Јовн Злтоуст беседећи, н схрни неког човек, вели д треб

д иммо н уму д кд човек умре, ми одјед-ном осећмо д г нисмо

волели до крј, д смо г волели не-свршеном љубвљу, не до крј,

не онко ко што нс Бог воли, ли исто тко треб д зпмтимо д то

нисмо ни могли д учи-нимо, д je пред нм читв вечност д

нствимо д волимо човек љубвљу кој стлно рсте, кој нсочишћује, кој све-тли. И зто мормо д се змислимо нд

зповестим које су нм дте ко нд зконим слободе, односно

смерницм з то ккви можемо д постнемо уколико усвојимо,

односно учинимо своји-м он стремљењ, оне односе који су у

зповестим изржени и д изрстемо у ткву меру пуноте, кој he нс

ослободити од гре-ховности, од поробљености итд.

Ово je веом вжн момент, будући д се често дешв д човек долзи

н исповест и кже: "Ево, сгрешио см против тих и тих зповести..." A

ти г питш: "A шт ти због тог осећш? Д ли осећш д те je то што

ниси испунио те зповести нечег лишило, д си због тог

осиромшио?". "He , смо знм д нм je Бог нредио, и ja нисм

учинио." To није испуњење зповести, то je ко хоћете ткв приступ

зповестим који би се мого нзвти дресуром. Kao д Бог дје нек

првил, пa их ти испуњвј и ко их испуниш све ће бити у реду. He,можеш д се дресирш колико год хоћеш и д не испуниш ове

зповести.

По себи и пo другим знм ккв je сблзн, н пример, кд се човек

одушевљв животом неког Свец, његовом лич-ношћу и чини све што

може д би личио н њег. И шт се н крју крјев дешв? To je


19/323

мјмунисње. Човек личи н неког смо спољ. Д, поступш овко,

поступш онко, учиш неке стври, з које мислиш д су биле

својствене Свецу и оне су врло неприродне. У њему су оне биле

природне, изржвле су његову суштину, ли оне о теби ништ не

кзују. To je смо покушј д личиш н неког.

И кд нм се у Јевнћељу и код Светих Отц говори д треб д

будемо Христови следбеници, д треб д будемо Христови

подржвоци, то уопште не знчи д мормо д нучимо д спољ

поступмо исто ко што je Он поступо, д се држимо онко кко се он

држо, a д не говоримо о томе д ми то, једноствно речено, чк ни не

знмо. Ми из Јевнћељ не можемо д извучемо јсне зкључке и треб

д нучимо (ево н шт вс нводим) д будемо оно што јесмо и дбудемо верни себи смим. Јер ко не будемо оно што јесмо, никд

нећемо изрсти у пуну меру оног н шт смо позвни.

Зто, ко прво, мормо д иммо поверењ у Бог, ко што см већ

реко, д верујемо д Он, и то je изузетн ствр, Он у нс верује, инче

нс не би ствро, не би нм се откриво, д Он верује у нс. Он се у нс

узд, Он нс воли онкве ккви смо ми већ сд, a не зто што ћемо

постти другчији, или без обзи-р н то ккви смо ми упрво у овом

тренутку. Притом je Taj Бог, кд je видео д људи не могу својим

силм д се отргну од грех, посто човек, посто je једн од нс кко

бисмо ми могли д видимо шт je човек кд je он у потпуности човек,

у пот-пуном јединству с Богом, и д бисмо могли д тежимо к томе,

знјући д je то могуће и д се то у историји догодило једном, ли д су

к томе тежиле стотине и стотине оних које нзивмо Светим и д су

к томе снжно ишли они људи који су и дље остјли грешници збогнеке немоћи, ли који су истовремено свом душом, свом својом снгом

желели д постну онкви к-квим их je Господ створио.

Из живот Светог Мкриј Великог знмо д je он имо визију кко je

између земље и Црств Небеског огромн провлиј и кко он с

својим блиским ученицим прелеће н огромним крилим преко те


20/323

провлије без имло нпор. Зтим следеће поколење његових ученик

н млим крилим једв јед-вице долеће и одмх се зуствљ н крју

провлије. A други не могу чк ни д лете, они се спуштју у ров, a

зтим пузе до врх. Неким ползи з руком д доспеју до другог крј,

a неки пд- ју нзд. И Мкрије се обрти Христу реквши: "Господе,

шт je то? Зшто си ме блгословио д скупим све ове ученике кдсмо четворо-петоро с лкоћом уђоше у Црство Небеско, не-колико

једв стигоше до њег, a сви остли погибоше?" Христос му одговори:

"He , не рсуђујеш првилно. Они које си ти учио и који с тквом

лкоћом уђоше у Небеско Црство пред Мном су мње зслужни од

оних који н основу оног што си им про-поведо и што су у теби

видели желе д уђу у Црство Небеско, који з живот не могу д дођу

до њег, ли који св живот и сву снгу дју д би у томе успели. Они суМи држи и ближи од тво- јих првих ученик."

Ове примере вм нводим зто што ми се чини д je вжно д

зпмтимо д се овде говори о томе д нс Бог не пожурује; Бог нс

воли, Бог нс вспитв, Он нс подржв, Он чек д ми сзримо и

постнемо способни д идемо дље, ли з то je потребно д у Њег

иммо оно поверење о којем см гово-рио и ткође треб д иммоповерењ у себе, односно д не губимо нду у себе кко год д смо

несрећни, кко год д пдмо у јму, без обзир н то што не

постижемо оно о чему мштмо.

И опет једн други пример. Постоји писмо Светог Тихон Здонског

једном свештенику где он поручује: " Кд рзговрш с својим

прохијним не зборви д људи у Црство Небеско не улзе ходећи

из победе у победу, већ чешће ходећи из порз у порз, и д доЦрств Божијег стижу они који после свког порз уместо д седну

крј пут и плчу нд собом иду дље и плчу успут." Вжно je д ово

зпмтимо, зто што то говори о томе д можемо д идемо нпред и д

мормо д верујемо у себе, д иммо поверењ у Бог и у себе, д не

очјвмо, него д идемо дље.


21/323

Им још једно питње које бих желео д покренем, сд смо

прелиминрно. To je питње о послушњу Јевнђељу и духовнику. У

извесној мери см оцрто питње послушњ Јевнђељу. Јевнђеље нм

говори о томе кко je човек предивн, ккве дивне могућности у њему

постоје; Јевнђеље нм говори о оним својствим кој у свкоме од нс

постоје у зметку, које могу д се открију и д од нс нпрве истинскогчовек по обрзу Исус Христ Који нс je створио.

Али, с друге стрне, постоји питње које нм се стлно нмеће и оно je

тројко. Први његов елемент се сстоји у томе кко д се односим

прем свету ко молим з свет? To je питње о послушњу у односу

н другог човек, у којем можд видим превсходство зто што он им

неко звње, можд свештеник или епископ.

И с друге стрне je питње о томе кко се појм слободе слже с

питњем послушњ.

A трећи спект je питње о злу у мени и о злу уопште. Дкле, то су три

питњ и желео бих д им постепено приђем у нредним беседм.

Следећи пут бих желео д порзговрмо о послушњу и слободи, о

духовности и духовништву, зто што je то изузетно нсушно питње, зкоје ћу сд дти кртке обрисе.

Једном приликом см говорио о свештенству н Духовној кдемији у

Тројице-Сергијевој Лври. Једн студент je био веом нездовољн

сликом коју см дво, усто je и реко: "Извините, Влдико, нм

говоре д je свештеник икон Христов. Кко се то критички односите

прем нм и прем ономе чему нс уче?" И ja см му по својој

дрскости, нрвно, одговорио: "A д ли си некд рзмишљо о томе

шт je икон?" "Д, то je лик, изобржење..." A ja н то рекох: "Знш

шт? Икон постје прв икон тек кд je освећен, a док се не освети

то су дрво и боје... Зто, кд будеш рзмишљо о томе д предствљш

икону, можеш д смтрш д си смо офрбн дск, и д ћеш


22/323

постти икон тек кд те Дух Свети освешт, и онд he т икон

постти чудотворн."

КРШТЕЊЕ

Једно од глвних принципијелних рзмимоилжењ између

првослвних и бптист предствљ питње о крштвњу деце.

Бптисти ктегорички одбцују крштвње деце ко нсилни кт нд

њим, и због тог ово питње треб д рзмотримо пo следећим

тчкм:

1) Д ли родитељи имју влст и прво д уместо детет решвју

питњ кој су з њег вжн ко од тог звиси његово добро п чк и

живот?

2) Д ли je деци потребн блгодт Божиј?

3) Кко протиче духовни и психички живот детет?

4) Д ли звети дти н Крштењу одговрју ономе з шт je човек

преднзнчен?

5) Д ли постоје нлогије крштвњ у Стром Звету, ко постојеккв je однос Строг Звет прем учествовњу деце у њим?

6) Д ли дете може бити лишено плодов Крштењ, a д то пo њег не

буде штетно?


23/323

Основу хришћнске сотириологије (учењ о спсењу) предствљју

следеће три универзлне чињенице:

1) грехопд Адм ко извор и потенцијлног носиоц читвог род

људског оствио je жиг одбчености и проклетств н његовим

потомцим који су живели, живе и живеће н земљи до крј њеног

постојњ;

2) Син Божји, Који je посто и Син Човечји узео je н Себе проклетство

и грехове читвог свет. Његово рспеће je било жртв и

свештенодејство;

3) у Светој Тјни Крштењ Голготску жртву усвј свки човек,

прихвтјући je ко жртву кој je принет з њег лично.

Ha који нчин се грех шири н следећ поколењ? Стврње људске

душе предствљ кт творчке силе Бог, ли се истовремено дешв уз

учествовње родитељских душ. Због тог je човек униклн инепоновљив појв, a не копиј својих родитељ и истовремено je

генетски повезн с њим, о чему сведочи не смо телесн већ и

душевн сличност. У овом сучествовњу родитељских душ долзи до

преношењ првородног грех, ко што из зпрљног извор теку мутне

воде. Ha који нчин се преноси нследно оштећење? Кроз мтеријлни

супстрт или другим нм непознтим путевим? Ми то не знмо, то je

тјн. Али, з нс je вжн чињениц д je грех у својој безгрничној универзлности прогуто, ко воде светског потоп, читв род људски,

и због тог печт грех лежи н још нерођеном детету. С узрстом се у

грех укључује вољ детет и тд он постје произвољн, личносни грех.

Због тог je детињ непорочност јко условн изрз. Ово je пре детиње

неиспољвње порочности н нивоу свести и воље.


24/323

Грех je рскид између Бог и човек, и смо блгодт Божиј може

поново д успостви изгубљену везу и свез. Д ли je утицј блгодти

н дете могућ? Свето Писмо потврдно одговр н ово питње. Пророк

Јеремиј био je освећен блгодћу још пре свог рођењ. Пророк и

Претеч Јовн се узрдово у утроби прведне Јелисвете кд je он

дочекл Дјеву Мрију. Дкле, дец су подложн утицју блгодти. Лишити дете Крштењ знчи нсилно г одвојити од утицј

блгодти, односно ометти циљ и здтк његовог живот.

Дец кој још нису нучил д изговрју људске речи ни у ком случју

не могу д се пореде с животињм. Нјинтензивнији психички живот

се одвиј у рно доб, кд дете добиј и обрђује нјвећи број

информциј. С одрстњем се обим ових информциј нглосмњује, a њихово усвјњ постје површније, те због тог психолози

трже корен крктер, нвик и болести у утисцим из рног

детињств. Дете емотивно изрзито осетљиво регује н средину кој г

окружује, смо што се оно не ослњ н реч, већ н непосреднији

доживљј свет; отуд нше успомене из детињств које су присутне у

рвни рефлексиј обично потичу из период кд смо почели д

влдмо повезним говором. Нјрније детињство je нјвжнији периодз формирње човекове психе. Дечије виђење свет je з нс тјн, ли

непосредн доживљј свет у осећњим и информције које леже

дубље од речи му омогућвју д oceћa појве духовног свет с можд

већим интензитетом него одрсто човек. С годинм душ тмни и

огрубљује због стрсти које су се у њој откриле и због вољних грехов.

Свето Писмо и животно искуство много говоре о рекцији детет н

светињу. Многе мјке примећују нрочито стње детет у дн кд се

причести, ко д je озрено унутршњом светлошћу и спокојем.

Очигледно je д je детету више него одрслом отворен свет светлих и

мрчних сил. Дете, ко и одрсли, носи у себи обрз и подобије

Божије, дкле, њему je потребн духовни живот, и родитељи треб д

се труде не д угуше, већ д пробуде овј живот посредством црквених

Светих Тјни и молитв, ко и домћих молитв у присуству детет.


25/323

Ако родитељи детиње тело окружују бригом, хрне г и одевју не

чекјући д оно порсте и смо кже д пристје д једе и д пије, због

чег не треб д здовоље глвну потребу људског дух - дететову

потребу з општењем с Богом и духовним светом кроз Христ у Духу

Светоме?

Пошто се укоренило мишљење д Крштење у нјрнијем детињству не

смо д игнорише слободно смоопредељење детет, већ предствљ

нсиље нд његовом личношћу и вољом, потребно je одговорити н

питње: шт je то религијско oceћaње? Д ли je оно урођено својство

људске душе или се стиче ксније? Хришћнство учи д je религијско

осећње глвни супстнцијлни квлитет душе ко обрз и подобиј

Божијег; у њему je глвн рзлик између човек и животиње.Животињ поседује свој емоционлни свет, можд ништ мње

динмичн од емоционлног свет човек. Код животињ у

примитивним облицим постоји оно што може д се нзове рзумом,

односно умеће изнлжењ везе измећу узрок и длеких последиц и

избор у ситуцијм које се мењју. Животиње имју инстинкте

истнчније од човек, ли код животиње никд није откривено

религијско осећње. Овде постоји принципијелн рзлик измећучовек и оних које смо нвикли д нзивмо "млђом брћом". Али,

верск осећњ се, ко и остле способности човекове душе могу

рзвити и угушити.

Хришћнски живот човек je синергизм (срдњ) двеју вољ:

Божнске и људске, двју дејств - блгодти кој призив и одзив

човековог, који прим блгодт. Вољ им не смо спект избор;

вжније својство воље je усредсређивње и пжњ, и зто се коддуховних писц вољ и пжњ често нводе ко синоними.

Дете још у мјчиној утроби прим сигнле који му стижу, односно

обрћ пжњу н њих; ово je већ вжно дејство. Мећутим, избор у

многоме одрећују родитељи и средин. Психолози су уочили

знимљиву чињеницу: учење пре рођењ. Испоствљ се д дете тежи


26/323

мјци зто што препознје њен глс. Ово учење се одвиј у рвни кој je

зсд недоступн ншој нлизи. Овде се укључује и стње мјчине

душе, оно што се може нзвти духовном хигијеном. Духовно искуство

нрод je прописивло мјци д у току трудноће чит дуге молитве и

д се често причешћује.

Природно, мјк чит молитве и причешћује се не питјући дете д ли

оно жели д слуш молитве или д кроз стње своје мјке учествује у

црквеним тјнм. Може ли се смтрти д je мјчино читње молитве

принудно учествовње бебе у томе? Ткође je примећено д греси и

злочини које мјк почини з време трудноће оствљју дубок трг н

дететову душу и ксније г чине склоним истим тим гресим. Дете

треб д буде окружено одређеном духовном тмосфером кој му jeнеопходн ко биљци светлост. У духовном свету нем неутрлних

стњ.

Кд нестје поље светлих сил, вкуум испуњвју мрчне стнске

енергије; где нем добр ниче зло.

Све хришћнске вероисповести , ко и секте које негирју крштвње

деце , слжу се д je религијско осећње човеку урођено ко инстинкт вечности , оно може бити искривљено и зглушено , ли ra није могуће

уништити у пoтпуности. Оно je човеков дтост коју треб рзвити.

Дец су ближ духовном свету. Посмтрјући млу децу, психолози

сведоче д они у физичком простору виде оно што ми не видимо.

Често дететов поглед фиксир место које нм изглед прзно; дете

емотивно регује изрзом лиц или плчем н присуство неких

духовних бић, a дететов плч je средство смоизржвњ, сигнл којиможе д одржв читв спектр његових емоциј које ми нисмо у

стњу д дешифрујемо.

Д ли крштвње детет предствљ нсиље нд његовом слободном

вољом? Aко се слободн вољ посмтр ко могућност и прво избор,

овде се одигрв избор између духовног живот и духовне смрти. У


27/323

овом избору родитељи нису стрн лиц, већ људи који су с дететом

сједињени љубвљу и који су з њег одговорни. Шт стиче дете

приликом Крштењ? Оно постје члн Цркве, добиј блгодт ко

неизбрисиви печт у свом срцу. Његов живот протиче под покровом

светлоносног дух који се нзив Анђелом-чуврем; смим тим

Крштење je почетк живот у Христу. Што пре блгодт почне дделује н дететову душу, што мње оно буде подвргну�

Arh. Rafail Karenin~Sa Hristom ka visotama oboženja.pdf

Documents

Transcript of Arh. Rafail Karenin~Sa Hristom ka visotama oboženja.pdf