Arduino i LabVIEW - PMS2nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of2pis/materijali/2018/Arduino i...

UNIVERZITET U BEOGRADUELEKTROTEHNIČKI FAKULTET

Praktikum iz merno-akvizicionih sistema

Doc. dr Milica Janković[email protected]

Marija Novičić, dipl. inž[email protected]

http://automatika.etf.rs/http://bmit.etf.rs/

Doc. dr Marko Barjaktarović[email protected]

Petar Atanasijević, dipl. inž[email protected]

http://nobel.etf.bg.ac.rs/

ARDUINO I LABVIEW

PROBLEMI SA DOSTUPNIM ALATIMA

Serial Monitor

• Nije grafički prijatno korisničko okruženje.

• Ne dozvoljava skiciranje podataka.

Serial Plotter

• Ne omogućava rad sa tekstom.

• Ne omogućava slanje podataka tokom skiciranja.

PRAKTIKUM IZ MERNO-AKVIZICIONIH SISTEMA 2017/2018

ZAŠTO POVEZUJEMO ARDUINO SA LABVIEW-OM?

• Omogućava simultanu manipulaciju sa tekstom i brojevnim vrednostima.

• Omogućava skiciranje signala u realnom vremenu.

• Moguća je realizacija programa koji skiciraju više signala istovremeno.

• Dozvoljena je komunikacija u oba smera. (Računar Arduino)

• Omogućava bržu i kompleksniju obradu podataka u realnom vremenu.


DOSTUPNE OPCIJE ZA POVEZIVANJE


• LIFA: LabVIEW interface for Arduino. (Nije više preporučena opcija)

• LINX: Trenutno preporučeno gotovo rešenje. Omogućava pristup periferijama i

interfejsima popularnih „embedded“ platformi. Ograničene mogućnosti.

• VISA: Direktna komunikacija sa „embedded“ platformom preko serijskog

porta.

LIFA


LINX


PRIMER – LINX


PREDNOSTI I MANE KORIŠĆENJA LIFA I LINX

Prednosti:

• Brzo i jednostavno programiranje u slučaju jednostavnih aplikacija.

• Nije potrebno izlaziti izvan LabVIEW okruženja.

• Izvršavanje je diktirano izvršavanjem na računaru.


Mane:

• Ograničena funkcionalnost.

• Korišćenje biblioteka?

• Manja zajednica inženjera koji

se bave ovom problematikom.

VISA

• VI – jevi koji omogućavaju komunikaciju sa uređajima, povezanim na serijski

port.

• Funkcije opšte namene (nisu vezane za Arduino).

• Omogućavaju modularnost realizovanih programa (moguća je jednostavna

promena sa platforme na platformu).


VISA PALETA I SERIAL PALETA


IZVRŠAVANJE KODA


Arduino kod:loop

LabVIEW kod:While

PRIMER ARDUINO KODA


Sekcija za čitanje poruka poslatih sa računara

Sekcija za slanje poruka računaru

Kašnjenje koje približno definiše frekvenciju izvršavanja Arduino koda.

ČITANJE SA SERIJSKOG PORTA – POLLING


UPISIVANJE NA SERIJSKI PORT


ZADATAK 1

• Kreirati „Serial Monitor“ za Arduino u LabVIEW okruženju, korišćenjem polling

metode.

• Varitati frekvencije izvršavanja Arduino i LabVIEW kodova i uočiti efekat koji se

javlja ukoliko se vrednosti sa Arduina šalju brže nego što ih LabVIEW može obraditi.

• Nakon završenog zadatka, program prekinuti nasilno, pritiskom na Abort execution.

• Probajte da pokrenete program ponovo.


ZATVARANJE RESURSA

• Kada je program prekinut nasilno, funkcija „VISA Close“ ne stiže da se izvrši i

COM port više nije upotrebljiv.


ZATVARANJE RESURSA

• Ponovna upotrebljivost COM porta se postiže pokretanjem posebnog VI-ja u

kome se forsirano vrši zatvaranje komunikacije. Tada je COM port ponovo

dostupan za rad u regularnom programu.


“EVENT DRIVEN” KOMUNIKACIJA

• Paleta sa funkcijama koje detektuju događaje na serijskom portu.

• Omogućava čitanje vrednosti tek kada informacija pristigne na računar.


“EVENT DRIVEN” ČITANJE SA PORTA


PARALELNO ČITANJE I UPISIVANJE


PRIKAZIVANJE BROJNIH VREDNOSTI NA GRAFIKU


PROBLEMI U PRIMENI

• Byte count: moramo imati u vidu maksimalan broj bajtova koji očekujemo da primimo. VISA Read daje izlaznu vrednost tek kada pročita odgovarajući broj bajtova, ili kada pročita „line feed“ karakter! Iz ovog razloga je preferabilno koristiti Serial.println() funkciju naspram Serial.print() funkcije. U slučaju druge funkcije, računaru se ne šalje „line feed“ konstanta na kraju poruke, te može doći do spajanja poruka i lošeg očitavanja.

• Timeout


ZADATAK 2

• Napraviti program koji omogućava korisniku da preko kontrole u vidu točkića

na front panelu kontroliše poziciju servo motora, povezanog na pin 9 Arduino

UNO ploče.


ZADATAK 3

• Realizovati „Event driven“ program koji omogućava kontinualnu analognu

akviziciju, kao i trenutnu kontrolu nad ugrađenom svetlećom diodom Arduino

UNO ploče (Svetlećoj diodi se pristupa preko digitalnog pina 13 na ploči).


ZADATAK 4

• Realizovati program koji omogućava istovremeno iscrtavanje signala sve tri

ose akcelerometra. Koristiti modifikovane Arduino kodove, korišćene na

prethodnom času.


Arduino i LabVIEW - PMS2nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of2pis/materijali/2018/Arduino i...

Documents

Transcript of Arduino i LabVIEW - PMS2nobel.etf.bg.ac.rs/studiranje/kursevi/of2pis/materijali/2018/Arduino i...