APRIL 2021 - zitasrbije.rs

POD POKROVITELJSTVOM

U okviru zajedničkog projekta " Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID 19 "

APRIL 2021.

Za više informacija u vezi sa sadržajem Mesečnog Izveštaja ili o Udruženju Žita Srbije, njegovim

aktivnostima i ciljevima, molimo kontaktirajte Sunčicu Savović na [email protected]

Udruženje Žita Srbije je strukovno, neprofitno udruženje proizvođača, izvoznika žitarica i uljarica i proizvoda, kompanija koje se bave skladištenjem, kontrolom kvaliteta, zaštitom, transportom i logistikom,

kao i udruženja proizvođača, posvećenih unapređenju proizvodnje žitarica, uljarica i njihovih proizvoda u Srbiji i izvoza iz Srbije. Sedište

Udruženja je u Beogradu, a kompanije članice se nalaze širom zemlje.

mailto:[email protected]

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD 3 II REČ UREDNIKA 4 III PROIZVODNJA, IZVOZ i UVOZ SOJE U SVETU 5 IV BILANS SOJE U SRBIJI 10 V IZVOZ SRPSKE SOJE PO TRŽIŠTIMA 11 VI PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN MART 2020/MART 2021 13 VII STANJE USEVA 16 VIII AKTUELNE PROGNOZE USDA i IGC 19

Žita Srbije Mesečni Izveštaj 2.21/Beograd, APRIL 2021/e-mail : [email protected]

SADRŽAJ :

Žita Srbije Mesečni Izveštaj 2.21 / Beograd, APRIL 2021. / e-mail : [email protected]

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica “Žita Srbije” potpisali su u februaru mesecu 2021. godine nastavak Sporazuma o saradnji u okviru zajedničkog projekta pod nazivom "Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19". Projekat se temelji na uspešnoj saradnji FAO-a, EBRD-a i Udruženja Žita Srbije počev od 2017. godine i u okviru nastavka saradnje na ovom projektu ove godine je planirana organizacija radionice, okruglog stola ili jednodnevne konferencije u svrhu informisanja i edukacije žitarskog sektora na temu uticaja pandemije COVID-19 i njenih posledica na žitarski sektor u formatu kakav budu nametnule okolnosti u trenutku održavanja. U okviru zajedničke saradnje UN FAO i EBRD finansiraće e-izdanje Mesečni Izveštaj Žita Srbije koje je pred Vama i koje ćete na početku svakog meseca moći da dobijate na svoju e-mail adresu jednokratnom prijavom na početnoj strani web prezentacije Udruženja - www.zitasrbije.rs. U julu mesecu 2020. godine u okviru ovog projekta je realizovana izrada, promocija i distribucija Smernica za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19 uz njihovo prezentovanje, izrada propratnog video materijala, kao i održavanje obuke u najboljim uslovima koje je situacija sa globalnom pandemijom dozvolila nakon žetve pšenice i kukuruza 2020. godine. Distribucija smernica u elektronskom i štampanom obliku organizovana je i sprovedena u periodu jul-oktobar 2020. U elektronskom obliku, Smernice za rad silosa u uslovima pandemije COVID-19 mogu se preuzeti sa sajta Udruženja, gde je moguće pronaći i propratni koristan video materijal.

Saradnja sa UN FAO značajna je ne samo za članice Udruženja, već za ceo naš žitarski sektor - od proizvodnje, skladištenja, logistike do izvoza. UN FAO je pružio značajnu podršku i pomoć u otvaranju novih tržišta za naše žitarice, posebno najvećih kao što su Egipat I Kina. Angažovanje UN FAO u Srbiji veoma je značajno imajući u vidu da svet sve više traži kvalitetne proizvode, da je konkurencija u proizvodnji žitarica i uljarica u svetu sve veća i da put do krajnjeg potrošača mogu pronaći samo kvalitetni proizvodi za šta u Srbiji postoje svi preduslovi.

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD

3


http://zitasrbije.rs/index.php

https://www.zitasrbije.rs/tekst.php?grupaA=14

https://www.zitasrbije.rs/tekst.php?grupaA=14


Poštovani prijatelji, Pandemija COVID-19 svakodnevno menja tržišta i naše radne uslove, ali ono što se ne menja je podrška UN FAO i EBRD unapređenju proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica u Srbiji između ostalog i kroz višegodišnju saradnju sa Udruženjem Žita Srbije čija je posvećenost unapređenju uslova za rad u žitarskom sektoru takođe konstantna. Tim zaposlenih u Udruženju je posvećen obezbeđivanju pravovremenih informacija i usluga koje se od nas očekuju u trenutnim uslovima.

Sunčica Savović

Paulo Koeljo (1947.) “Ne dolaze sve oluje da ti unište život - neke dođu da ti raščiste put.”

II REČ UREDNIKA



PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE SOJE U SVETU ( mil. t )

Ekonomska godina Proizvodnja Potrošnja Zalihe 2012/13 268,77 230,19 57,15 2013/14 282,87 275,73 62,36 2014/15 318,80 300,50 76,93 2015/16 312,87 314,13 77,06 2016/17 351,74 288,23 96,98 2017/18 347,36 343,32 97,78 2018/19 361,04 344,28 114,48 2019/20 339,00 357,01 96,38 2020/21* 363,19 369,55 86,87

*Prognoza Izvor:USDA

Procenjena proizvodnja soje u svetu je za ekonomsku 2020/21 godinu u odnosu na 2012/13 godinu veća za 94.42 miliona tona, odnosno za 10.42 miliona tona prosečno godišnje. Bez obzira što je u navedenom periodu ostvareno povećanje proizvodnje, zabrinjava to što je od 2014/15 godine pa na dalje svake druge godine dolazilo do pada proizvodnje, pre svega zbog nepovoljnih vremenskih prilika u određenim delovima sveta. Istovremeno, sa rastom proizvodnje, rasla je i potrošnja - sa 230,19 miliona tona 2012/13 godine na 369,55 miliona tona 2020/21 godine. Potrošnja je veća za 139.36 miliona tona, što znači da je potrošnja prosečno godišnje u navedenom periodu rasla za 15,48 miliona tona.

Brži rast potrošnje od proizvodnje doveo je do pada zaliha soje u svetu u poslednje tri godine. Prognozirane zalihe za 2020/21 godinu su najniže u poslednjih pet ekonomskih godina.

III PROIZVODNJA SOJE U SVETU

5



Svetska proizvodnja/potrošnja/zalihe soje 2016/17 – 2020/21* (mil.t)

Izvor:USDA

DESET NAJVEĆIH SVETSKIH PROIZVOĐAČA SOJE

u periodu 2018/19, 2019/20, 2020/21

Izvor:USDA

Zemlja Proizvodnja

u tonama Zasejane površine

ha Prosečni prinosi

t/ha

Brazil 128,06 37,13 3,45

SAD 109,90 32,96 3,33

Argentina 50,53 16,67 3,03

Kina 17,89 9,19 1,95

Indija 10,31 12,01 0,86

Paragvaj 9,37 3,54 2,65

Kanada 6,64 2,28 2,91

Rusija 4,23 2,74 1,54

Ukrajina 4,14 1,78 2,32

EU 2,62 0,92 2,85

OSTALI 10,72 5,95 1,80

Ukupno 354,41 125,17 2,83

6

351.74 347.36361.04

339.00363.19

288.23

343.32

344.28357.01

369.55

0.00

50.00

100.00

150.00

200.00

250.00

300.00

350.00

400.00

450.00

2016/17 2017/18 2018/19 2019/20 2020/21*

Proizvodnja Potrošnja Zalihe Linear (Proizvodnja) Linear (Potrošnja)



Deset najvećih proizvođača soje u svetu u ukupnoj svetskoj proizvodnji u poslednje tri godine učestvuju sa 96.97 %. Četiri najveća proizvođača su Brazil, SAD, Argentina i Kina, i u ukupnoj proizvodnji učestvuju sa 86,45%. Imajući u vidu da je Kina najveći svetski uvoznik soje (96.69 miliona tona) I najveći prerađivač (90.83 miliona tona), očito je da rod soje u navedene četiri zemlje presudno utiče na formiranje cene na međunarodnom tržištu. Srbija sa prosečnim rodom u periodu 2019/20-2020/21 od 730.66 hiljada tona u ukupnom svetskom rodu učestvuje sa 0.21%. Sa takvim učešćem na može uticati na međunarodne cene, ali zbog zabrane uvoza GMO soje (koja se najčešće nudi na međunarodnom tržištu) i male ponude genetski nemodifikovane soje u regionu često je pojava da su cene na domaćem tržištu znatno iznad izvoznih.

DESET NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA SOJE u EU 2020. godine (000t)

Zemlja Proizvodnja u 000 t

Italija 1.060 Francuska 490 Rumunija 300 Hrvatska 270 Austrija 201 Mađarska 162 Slovačka 130 Nemačka 110 Češka 34 Bugarska 4

Izvor: Statistika Evropske Unije Septembar 2020.

U Evropskoj Uniji se godišnje proizvede 2.5 do 2.8 miliona tona soje. U poslednje tri godine u EU je prerađeno 16.32 mil. tona soje, a uvezeno 15,33 miliona tona soje. Evropska Unija je drugi po veličini uvoznik soje u svetu što ide u prilog Srbiji koja je u poslednjih 6 godina od uvoznika soje postala neto izvoznik.

7



NAJVEĆI IZVOZNICI SOJE U SVETU u periodu 2018/19 – 2020/21 u milionima tona

izvor : USDA

NAJVEĆI UVOZNICI SOJE U SVETU u periodu 2018/19 – 2020/21

u milionima tona

izvor : USDA

8

84.34

51.83

8.65 5.84 5.10 4.45 2.000.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

70.00

80.00

90.00

93.69

15.33

5.87 5.33 4.40 3.66 3.35 2.85 2.71 2.310.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

70.00

80.00

90.00

100.00



NAJVEĆI PRERAĐIVAČI SOJE U SVETU u periodu 2018/19 – 2020/21 u milionima tona

izvor : USDA

9

90.83

58.48

39.95

16.329.23 6.12 4.60 4.30 3.67

0.00

10.00

20.00

30.00

40.00

50.00

60.00

70.00

80.00

90.00

100.00



Proizvodnja soje u Srbiji ima uzlazni trend zahvaljujući rastu setvenih površina, ali i rastu prosečnih prinos. Rast proizvodnje bio bi znatno veći da nije oscilacija u prinosima koji su izazvani nepovoljnim vremenskim prilikama, pre svega sušom u određenim godinama.

BILANS SOJE u hiljadama tona

*Procena izvoza i zaliha

U periodu septembar 2020. - mart 2021. izvezeno je 136.798tona soje što je za 10.747 tona manje u odnosu na isti period prethodne godine. Osnovniuzrok manjeg izvoza je domaća cena koja je tokom poslednja tri meseca rasla znatno brže od cene na međunarodnom tržištu. Domaća cena je sredinom aprila meseca stigla do 80 din/kg što preračunato u dolare iznosi oko 810 $/t, a cena američke soje na berzi u Roterdamu je u istom periodu bila na nivou od 580 $/t,istovremeno brazilske 565 $/t. Razlika iznosi preko 230 $/t što dovoljno ukazuje na to da ozbiljniji izvoz u narednom periodu ne možemo očekivati. Da bi bilo izvezeno planiranih 300.000 tona u periodu april-avgust 163.000 trebalo bi izvesti 163.000 tona soje što je pri ovakvom odnosu domaće i izvozne cene praktično nemoguće. Pad izvoza dovešće do promene bilansnih pozicija izvoz i krajnje zalihe gde će izvoz padati,a zalihe rast

2016/17 2017/18 2018/19

2019/20 2020/21*

Proizvodnja

Požnjevena površina 186 230 220 230 240 Prinos t/ha 3,5 1,8 3,5 3,0 3,05 Proizvodnja 650 414 770 690 732 Početne zalihe 66 40 104 240 190 Uvoz 13 167 6 0.2 1

Ukupno raspoložive količine 729 621 880 930.2 923

Potrošnja

Industrijska prerada 430 430 450 450 450 Druge svrhe 40 40 40 40 40 Semenska potrošnja 18 18 18 18.2 19 Gubitak 4 4 4 4 4 Ukupna domaća potrošnja 492 492 512 512.2 513 Izvoz 197 25 128 228 300 Krajnje zalihe 40 104 240 190 110

IV BILANS SOJE U SRBIJI

10



U 2020. godini izvezeno je 249.828 tona soje što je nadmašilo prošlogodišnji rekord u izvozu soje od 182.381 t i ujedno predstavlja novi rekord kada su u pitanju kalendarske godine. Istovremeno je uvezeno samo 192 tone soje što je, takođe, apsolutno najmanji godišnji uvoz. Kada govorimo o ekonomskoj 2019/20 godini premašen je dosadašnji rekord u izvozu soje iz 2016/17 od 196.542 t sa 228.282 tone soje koliko je izvezeno u ekonomskoj 2019/20 godini. Izvoz i uvoz soje po godinama

Kalendarska godina Ekonomska godina

DESET NAJVEĆIH IZVOZNIKA SOJE – ČLANOVA UDRUŽENJA ŽITA SRBIJE U 2020. godini

R.BR KOMPANIJA

1 SODRUGESTVO BALKANS, NOVI SAD 2 AGROGLOBE, NOVI SAD 3 TRADING TEAM, NOVI SAD 4 RWA SRBIJA, BEOGRAD 5 ANOVA NNL, SREMSKA KAMENICA 6 KONZUL, NOVI SAD 7 MAT-AGRO FUTOG 8 CHS NOVI SAD 9 EXTRA AGRAR VRBAS

10 DELTA AGRAR, BEOGRAD

Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz 2015 139.556 98.091 2014/15 135.951 29.988 2016 127.686 15.559 2015/16 61.007 91.609 2017 114.951

151.806 2016/17 196.542 12.610

2018 70.078 19.791 2017/18 24.644 167.068 2019

182.331 4.235

2018/19 127.601 6.025

2020 249.828 192 2019/20 228.282 199

V IZVOZ SOJE PO TRŽIŠTIMA

11



IZVOZ I UVOZ SRPSKE SOJE u tonama PO ZEMLJAMA

Zemlja

IZVOZ UVOZ 2020 2019 2018 2017 2016 2020 2019 2018 2017 2016

Rusija 101.304 78.987 24.498 84 18 / / / / /

Nemačka 80.401 79.734 15.736 55.872 59.052 5 6 / 19 1

Mađarska 22.119 13.194 5.448 9.739 26.717 / / 1.974 17.589 1.095

Rumunija 20.978 4.938 14.718 2.511 9.715 / 857 8.175 30.891 /

Austrija 11.274 5 / 25 26 22 11 / 3 11

Italija 7.877 719 2.299 39.543 17.283 1 24 72 298 /

Crna Gora 1.779 831 2.555 935 312 / / / / /

Holandija 1.509 134 306 255 / / 22 / / /

Hrvatska 938 654 437 5.234 3.206 12 3.120 8.475 95.416 14.416

Makedonija 863 1.407 / 16 935 186 / / / /

BIH 371 289 796 156 2.730 / 151 / 4.847 /

Grčka 93 133 79 42 51 / / / / /

Albanija 81 51 146 / / / / / / /

Moldavija 50 4 / / / / / / / /

Bugarska 48 86 100 108 238 / / / 1.919 /

Španija 39 15 7 / / / / / / /

Poljska 26 34 19 / / 1 / / / /

Kazahstan 20 20 / / / / / / / /

Libija 18 24 / / / / / / / /

Slovenija 17 184 58 / / / / / 738 /

Kosovo 17 5 / / / / / / / /

Slovačka 7 6 15 / / / / / / /

Turska 0 852 2.853 / / / / / / /

Ukrajina 0 20 6 18 33 / / 1.099 43 /

Švedska 0 5 / / / / / / /

Švajcarska 0 / / 129 / / / / / /

Belgija 0 / / / 5.352 / /

/ 20 /

Francuska 0 / / / / 41 42 6 20 /

Kanada 0 / / / / / 3 / / /

UKUPNO: 249.828 182.331 70.078 114.951 127.686 192 4.235 19.791 151.806 15.559

12



Cene odabranih roba na dan 2020./2021. na unutrašnjem tržištu Srbije

U periodu od mesec dana, od 26.02. do 26.03., svi praćeni proizvodi izuzev pšenice su poskupeli. Pšenica je pojeftinila za 3.02% pod pritiskom velike ponude i pada izvozne tražnje u tom periodu. U posmatranom periodu cena kukuruza porasla je za 2.22% čime je nastavljen rast cene iz prethodnog perioda, pre svega zbog rasta izvozne tražnje. Cena soje porasla je za 10.65%, a sojine sačme za 5.42%. Rast cena posledica je male ponude jer proizvođači čekaju bolje cene. Suncokretova sačma u periodu od mesec dana poskupela je za 1.17%, NPK za 0.55%, AN 0.71%, a kod UREA-a nije bilo promene cene.

Srednji kurs dinara na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

Promena na

nedeljnom nivou

Promena na

godišnjem nivou

US $ 26.03.2021. 99.7618 98.6777 96.7298 107.7039 +1.098 -7.961 EUR 26.03.2021. 117.5793 117.5844 117.5751 117.5050 +0.004 +0,063

Izvor: NBS

Dinar je na dan 26.03.2021. godine u odnosu na mesec dana ranije ojačao za 0,003% u odnosu na euro i 3.134% u odnosu na US $.

Na dan Cena RSD/kg

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA nedeljna

PROMENA na

godišnjem nivou

Pšenica 26.03.2021. 22.50 23.00 23.20 20.50 -2.18 % +9.75 %

Kukuruz 26.03.2021. 23.00 23.00 22.50 15.40 / + 49.35 %

Soja 26.03.2021. 67.50 66.50 61.00 39.30 + 1.49 % +71.75 %

Sojina sačma 26.03.2021. 68.00 67.00 64.50 43.50 + 1.48 % +56.32 %

Suncokretova sačma 26.03.2021. 34.50 34.50 34.10 22.20 / +55.40 %

NPK 26.03.2021. 36.00 36.00 35.80 31.90 / +12.85 %

AN 26.03.2021. 28.20 28.20 28.00 28.00 / + 0.71% UREA 26.03.2021. 40.00 40.00 40.00 32.70 / +22.32 %

VI PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN

13



Cene pšenice u US $ i EUR/t na domaćem tržištu na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

nedeljnom nivou

PROMENA na godišnjem

nivou

$/t 26.03.2021. 225.53 233.08 239.84 190.34 - 3.34 +18.49% €/t 26.03.2021. 191.36 195.60 197.43 174.46 - 2.21 +9.69%

Cena pšenice na domaćem tržištu u odnosu na godinu dana ranije, posmatrano u eurima, veća je za 9.69%, a u istom periodu rast cene u dinarima iznosio je 9.75%. Razlika u rastu je posledica promene kursa dinara. Kada je cena izražena u $ rast je iznosio 18.49% jer je u navedenom periodu dinar ojačao u odnosu na $ za 7.961%.

Cene kukuruza u US $ i EUR/t na domaćem tržištu

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

nedeljnom nivou


nivou

$/t 26.03.2021. 230.55 333.08 232.61 142.98 0 +61.24% €/t 26.03.2021. 195.61 195.62 191.36 131.05 0 +49.26%

Uticaj kursa dinara na devizne cene vidi se najbolje kada se na godišnjem nivou poredi rast cene u dinarima i devizama. Procenat rasta u eurima i dinarima je skoro identičan - 49.26% i 49.35% što je posledica stabilnog kursa. U dolarima rast je 61.24%, a u istom periodu u dinarima 71.75% što je posledica kursa dinara koji je sa 107.7039 za godinu dana pao na 99.7618 dinara za 1 $.

Cene soje u US $ i EUR/t na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

nedeljnom nivou


nivou

$/t 26.03.2021. 676.61 673.91 630.62 364.88 +0.40 +85.43% €/t 26.03.2021. 574.08 565.55 519.81 334.45 +1.51 +71.64%

Kao i kod ostalih proizvoda zbog promene kursa dinara prema € i $ rast cene je različit u odnosu na rast cene u dinarima.

14



Izvozne cene FOB dunavske luke €/t

Na dan

Cena

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

nedeljnom nivou

PROMENA na

godišnjem nivou

€/t % Pšenica 12% 26.02.2021. 199 199 205 176 0 + 13.07 Kukuruz 26.02.2021. 202 200 198 135 + 1.00 +49.63

Srbija žitarice i uljarice izvozi drumskim, železničkim i vodenim putem. Drumskim saobraćajem izvozi se najčešće u zemlje okruženja, železnicom za Italiiju, a Dunavom za dalje destinacije, zemlje EU, Afrike i Azije. Cene na FOB-u formiraju se u zavisnosti od cena u crnomorskom regionu tako što se cene u crnomorskim lukama umanjuju za troškove transporta od naših luka do morske luke i za troškove pretovara u morskoj luci. Na mesečnom nivou cena pšenice je pala za 3.02%,a cena kukuruza porasla za 2.02%. U oba slučaja cene su se promenile zbog usklađivanja domaćih izvoznih cena sa cenama u Crnomorskom regionu.

Izvozne cene fjučersa odabranih roba na dan - berza Čikago, SAD

Na dan Cena

$/t

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA

na mesečnom

nivou

PROMENA na

godišnjem nivou

$/t % Pšenica SRW 31.03.2021. 263 263 287 202.46 - 0.5 + 18.7 Kukuruz No. 2, žuti 31.03.2021. 251 212.10 249 148.42 + 6.7 + 45.7 Soja 31.03.2021. 553 503.85 546 327.20 + 0.1 + 55.2

izvor FAO Amis

Nakon šestomesečnog rasta cena fjučersa pšenice, kukuruza i soje cene pšenice su neznatno usporile tokom marta meseca i na mesečnom nivou (u odnosu na februar) zabeležile manji pad sa prognozama rekordne proizvodnje pšenice u Australiji i sa povratkom povoljnih vremenskih prilika u američke proizvođačke regione pšenice i crnomorski region. Tokom marta meseca cene kukuruza nisu bile podložne promenama, a cene soje su zabeležile rast sa smanjenjem američkih zaliha i kašnjenjem setve u Brazilu. Na godišnjem nivou cene pšenice, kukuruza i soje značajno su otišle na gore za 18.8%, 53.6% i 62.8%.

15



POVRŠINSKA VLAGA ZEMLJIŠTA (mm) u SRBIJI (do 18.aprila)

VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u SRBIJI (do 18.aprila)

PROSEČNA TEMPERATURA VAZDUHA (stepeni Celzijusa) u SRBIJI (do 25.aprila)

VII STANJE USEVA

16

izvor : Svetska Meteorološka Organizacija



KUMULATIVNE PADAVINE (mm) u SRBIJI (do 18.aprila)

EVROPA - POVRŠINSKA VLAGA zemljišta na dan 18. aprila 2021.

EVROPA - VLAGA U ZEMLJIŠTU na dan 18. aprila 2021.

mm

mm



17



izvor FAO Amis

PŠENICA – U EU uslovi su generalno povoljni za useve ozime pšenice u većem delu Evrope zahvaljujući toplim vremenskim prilikama početkom marta meseca koji su usevima dozvolili nastavak rasta i razvoja nakon zimskog perioda mirovanja. U Ukrajini je napredak ozimih useva nešto sporiji zbog nižih temperatura. U Rusiji su skorašnje padavine neznatno olakšale sušu, sa izuzetkom južnih proizvođačkih regiona. U SAD je ozima pšenica pod budnim okom proizvođača zbog sušnih uslova u glavnim regionima proizvodnje pšenice. Prema trenutnim procenama zasejane površine veće su nego godinu dana ranije. U Kanadi su vremenski uslovi za rast i razvoj useva povoljni u glavnim regionima proizvodnje.

KUKURUZ - U Brazilu je stanje, manjeg, prolećnog roda kukuruza na poljima veoma loše u glavnom proizvođačkom regionu na jugu zemlje zbog nedostatka padavina u kritičnim fazama razvoja useva. Nedostatak padavina u glavnim proizvođačkim regionima u fazi nalivanja zrna je značajno umanjio prinose. Istovremeno, vremenske prilike u centralnim, zapadnim i jugoistočnim regionima uzgoja kukuruza su povoljne, dok su na severoistoku Brazila odlične. Setva letnjeg roda kukuruza, koji je ujedno i veći, odvija se i dalje pod povoljnim vremenskim uslovima uz očekivane veće zasejane površine. U Argentini je počela žetva većeg, ranije posejanog, roda kukuruza sa povoljnim vremenskim prilikama i početnim prinosima nižim od prošlogodišnjih, ali ipak višim od prvobitnih procena. Skorašnje padavine su u određenoj meri poboljšale stanje useva manjeg roda kukuruza koji se kasnije seje.

SOJA - U Brazilu se žetva odvija po povoljnim vremenskim uslovima u najvećem broju regiona proizvodnje soje,a zasejane površine veće su nego prošle godine. U Argentini je stanje useva raznovrsno i kod većeg, ranije zasejanog , roda i kod manjeg koji se kasnije seje zbog nejednako rasprostranjenih padavina. Usevi roda kukuruza koji se prvi seje su u fazi sazrevanja dok su usevi kasnije zasejanog roda u fazi nalivanja zrna i neophodne su im padavine.bt

18



SVETSKA PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE PŠENICE, KUKURUZA i SOJE (u milionima tona) – april 2021.

PŠENICA POČETNE

ZALIHE

PROIZVODNJA

POTROŠNJA

IZVOZ

ZAVRŠNE ZALIHE

2018/2019 287.18 731.00 734.81 173.67 283.37 2019/2020 283.37 763.86 747.18 191.52 300.04 2020/2021 mart 300.29 776.78 775.89 197.69 301.19 2020/2021 april 300.04 776.49 781.01 198.91 295.52

KUKURUZ POČETNE

ZALIHE

PROIZVODNJA

POTROŠNJA

IZVOZ

ZAVRŠNE ZALIHE 2018/2019 340.97 1,124.92 1,144.82 181.71 321.07 2019/2020 321.07 1,116.52 1,134.60 171.72 302.99 2020/2021 mart 303.13 1,136.31 1,151.77 186.55 287.67 2020/2021 april 302.99 1,137.05 1,156.19 187.26 283.85

SOJA POČETNE

ZALIHE

PROIZVODNJA

POTROŠNJA

IZVOZ

ZAVRŠNE ZALIHE 2018/2019 100.66 361.04 344.28 148.71 114.48 2019/2020 114.48 339.00 357.01 165.05 96.38 2020/2021 mart 96.06 361.82 371.31 169.72 83.74 2020/2021 april 96.38 363.19 369.55 170.91 86.87

Izvor:USDA - za 2019/2020 – procena - za 2020/2021 – prognoza U svom aktuelnom Izveštaju o svetskoj poljoprivrednoj ponudi i potražnji američko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da će završne zalihe pšenice u svetu u ekonomskoj 2020/21 biti za 4.5 mil.tona manje u odnosu na godinu dana ranije najvećim delom zbog očekivanog povećanja potrošnje u svrhu stočne prehrane od strane Kine, za koju se očekuje da će po prvi put u proteklih 8 godina imati manje od uobičajenih zalihe kukuruza. Prognoza proizvodnje pšenice u svetu za ekonomsku 2020/21 je i dalje rekordna. I prognoze potrošnje i završnih zaliha kukuruza u svetu smanjene su na mesečnom nivou zbog očekivanog povećanja potrošnje u SAD za stočnu prehranu i proizvodnju etanola. Ukoliko se ovakve prognoze i ostvare proizvodnja kukuruza u svetu u ekonomskoj 2020/21 biće za oko 10.5 mil. tona veća na godišnjem nivou, potrošnja kukuruza u svetu veća za 11.5 mil. tona, a završne zalihe manje za 17 mil. tona u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu. Prognoza proizvodnje soje u svetu je povećana na mesečnom nivou zbog očekivanog povećanja proizvodnje soje u Brazilu, a ujedno su povećane i prognoze završnih zaliha soje za ekonomsku 2020/21 na 86.87 mil.tona, što će, ukoliko se ovakve prognoze i ostvare, biti za 9.5 mil.tona manje zalihe soje u svetu na godišnjem nivou, dok su i prognoze proizvodnje i potrošnje soje u svetu za ekonomsku 2020/21 godinu na rekordnom nivou.

VIII AKTUELNE PROGNOZE

19



Internacionalni Žitarski Savet AKTUELNE SVETSKE PROGNOZE i PROCENE

u milionima tona / april 2021.

KUKURUZ PŠENICA SOJA 2019/

20 2020/

21 2021/

22 2019/

20 2020/

21 2021/

22 2019/

20 2020/

21 2021/

22 PROIZVODNJA 1125 1140 1192 762 774 790 338 362 383 TRGOVINA 174 1854 184 184 189 185 170 171 173 POTROŠNJA 1154 1166 1199 743 763 782 351 367 379 PRENEŠENE ZALIHE 297 271 264 278 289 298 52 47 50 PROMENA na godišnjem nivou -29 -26 -7 19 11 9 -12 -5 4

Izvor:IGC - 2016/17 procena - 2017/18 prognoza

Internacionalni Žitarski Savet smatra da će proizvodnja žitarica u ekonomskoj 2020/21 biti za 61 milion tona veća u odnosu na godinu dana ranije, ali se očekuje i povećanje potrošnje svih žitarica za 44 miliona tona na godišnjem nivou zbog čega će zalihe svih žitarica na kraju ekonomske2020/21 biti na najnižem nivou u proteklih 5 godina, odnosno iznosiće 609 mil. tona. Prognoza trgovine žitaricama u svetu za 21 mil. tona je veća nego godinu dana ranije i na nivou je od 416 mil.tona. Takođe, očekuje se proizvodnja soje za 7% veća na godišnjem nivou, ali i smanjenje završnih zaliha na kraju ekonomske 2020/21 već drugu godinu za redom.

Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje i distribucija ovog Izveštaja, podataka ili delova ovog dokumenta bez pisanog odobrenja od strane Udruženja Žita Srbije

20


APRIL 2021 - zitasrbije.rs

Documents

Transcript of APRIL 2021 - zitasrbije.rs