Oktobar 2017.

Broj 273

MAT MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI MACROECONOMIC ANALYSES AND TRENDS

Tema broja

Da li se do većih investicija može bez ozbiljnije stanogradnje?

Ovo istraživanje će biti publikovano u časopisu:

NACIONALNA POSLOVNA REVIJA (NPR), oktobar 2017. godine

Koordinator istraživačkog programa

STOJAN STAMENKOVIĆ

Urednik

IVAN NIKOLIĆ

Autori

GORDANA VUKOTIĆ–COTIČ • BOŠKO ŽIVKOVIĆ

• TIJANA ČOMIĆ • MILADIN KOVAČEVIĆ • IVAN NIKOLIĆ

• KATARINA STANČIĆ • STOJAN STAMENKOVIĆ • DRAGI STOJILJKOVIĆ

SADRŽAJ:

PRIVREDA U FOKUSU

Ocena privredne aktivnosti.......................................................................................................................

Prognoze...................................................................................................................................................

KONJUNKTURNI BAROMETAR................................................................................................................

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI................................................................................................

TEMA MESECA

Ivan Nikolić

DA LI SE DO VEĆIH INVESTICIJA MOŽE BEZ OZBILJNIJE STANOGRADNJE?................................................

ANALIZE

Dušan Gavrilović i Miladin Kovačević

REZULTATI POSLOVANJA PRIVREDE SRBIJE U 2016. GODINI - RENTABILNOST, LIKVIDNOST I FINANSIJSKI

POLOŽAJ ....................................................................................................................................................

Katarina Stančić

ZEMLJE ZAPADNOG BALKANA I REGIONALNA INTEGRACIJA ....................................................................

METODOLOŠKI PRILOG

Isidora Jovandić

O STATISTIČKIM KALENDARIMA ZA DESEZONIRANJE U REPUBLIČKOM ZAVODU ZA STATISTIKU.................................

OCENA PRIVREDNE AKTIVNOSTI Autor: Stojan Stamenković

Statistički podaci za avgust pokazali su nastavak

tendencije ubrzavanja rasta ukupne industrijske

proizvodnje, čemu je doprinela i kompenzacija

usporavanja dinamike prerađivačke industrije u

prethodnih mesec ili dva, izazvanog incidentnim

usporavanjem u nekim njenim oblastima. Rast

izvoza i rast uvoza teže ujednačavanju, ali je

trend spoljnotrgovinskog deficita još uvek u

(vrlo) laganom porastu. Nema bitnih promena u

tendencijama potrošnje (trend prometa u

trgovini na malo tek simbolično raste), nema

tekućeg rasta zarada. Ohrabrujuće deluje

(podaci su do jula) činjenica da rastu strane

direktne investicije, ali još uvek nema indikatora

koji pouzdano pokazuju očekivani i neophodan

rast ukupnih fiksnih investicija, pogotovu u

građevinskoj aktivnosti.

1. Ukupna industrijska proizvodnja je u

avgustu ostvarila međugodišnji porast od 7,3%,

tako da je kumulativni međugodišnji porast za

osam meseci podignut na 3%.

Proizvodnja rudarstva je u avgustu ostvarila

međugodišnji porast za 4,7%, čime je ostvaren i

kumulatvni porast – nakon međugodišnjeg pada

u prvom polugođu, u periodu januar-avgust

ostvaren je međugodišnji porast za 0,8%. U

sektoru snabdevanje električnom energijom,

gasom, parom i klimatizacija (elektroprivreda) u

avgustu je – u skladu sa kretanjem tražnje – posle

porasta u julu za 3,1%, ostvaren međugodišnji

pad za 1,1%; u periodu januar-avgust je još uvek

vidljiv uticaj obrušavanja ove proizvodnje

poćetkom godine, pa je međugodišnji pad još

uvek značajan i iznosi 8,2%.

Kada je reč o tekućim tendencijama, trend-ciklus

elektroprivrede je, nakon što je u martu imao

vrednost za 10% manju od prošlogodišnjeg

proseka, u aprilu počeo da raste, da bi u naredna

četiri meseca stabilno rastao po 2% mesečno i u

1 Ovde, međutim, treba imati u vudu da u oblasti rudarstva postoje četiri grane; eksploatacija uglja (sa čijom dinamikom je povezana dinamika

avgustu premašio prošlogodišnji prosek za 0,3%. I

trend rudarstva je rastao po 1,4%, i ima nešto viši

nivo tekućih vrednosti, koje su u avgustu dostigle

vrednost 5,3% veću od prošlogodišnjeg proseka1.

Osvrnućemo se ukratko i na dinamiku industrijske

proizvodnje razvrstane po nameni.

Pri međugodišnjem upoređivanju, u periodu

januar-avgust najbrže su (po oko 11%) rasle

proizvodnja kapitalnih proizvoda i proizvodnja

intermedijarnih proizvoda. Slede: proizvodnja

trajnih proizvoda za široku potrošnju (7,2%) i

proizvodnja netrajnih proizvoda za široku

potrošnju (3,2%), te pad proizvodnje energije

(6,5%). Kod kapitalnih proizvoda dinamka je

poremećena obustavljanjem proizvodnje u Fijatu

u julu i njenim nadoknađivanjem u avgustu, zbog

čega je međugodišnji porast proizvodnje

kapitalnih proizvoda u avgustu izneo čak preko

29%. U proizvodnji trajnih proizvoda za široku

potrošnju do redukcije dinamike došlo je u

poslednja tri meseca.

Sve namenske kategorije imaju rastuće trendove,

izuzev trenda trajnih proizvoda za široku

potrošnju. Proizvodnja trajnih proizvoda za široku

potrošnju je rasla, u maju ove godine je je dostigla

desezonirani indeks koji je bio najveći posle 2008.

godine; slično je i sa trendom koji je u apriliu ove

godine bio za 9,5% iznad prošlogodišnjeg

proseka. Posle toga dolazi do opadajuće

elektroprivrede), eksploatecija sirove nafte i prirodnog gasa, eksploatacija ruda metala, te ostalo rudarstvo.

80

85

90

95

100

105

110

115

Jan

-14

Feb

-14

Mar

-14

Ap

r-1

4

May

-14

Jun

-14

Jul-

14

Au

g-1

4

Sep

-14

Oct

-14

No

v-1

4

De

c-1

4

Jan

-15

Feb

-15

Mar

-15

Ap

r-1

5

May

-15

Jun

-15

Jul-

15

Au

g-1

5

Sep

-15

Oct

-15

No

v-1

5

De

c-1

5

Jan

-16

Feb

-16

Mar

-16

Ap

r-1

6

May

-16

Jun

-16

Jul-

16

Au

g-1

6

Sep

-16

Oct

-16

No

v-1

6

De

c-1

6

Jan

-17

Feb

-17

Mar

-17

Ap

r-1

7

May

-17

Jun

-17

Jul-

17

Au

g-1

7

INDUSTRIJA PO NAMENI EU 2014-2017.Trend-ciklus, Ø2016=100

Energija

Intermedijalni proizvodi,sem enegije

Kapitalni proizvodi

Trajni proizvodi za široku potrošnju

Netrajni proizvodi za široku potrošnju

tendencije, izazvane redukcijom proizvodnje

opreme za domaćinstva i namešataja.

Prerađivačka industrija je sektor čija je dinamika

ključna za ukupnu dinamiku privredne aktivnosti

u nastavku godine.

Dinamika proizvodnje ovog sektora je u julu bila

bitno redukovana, u avgustu je došlo do

kompenzacije u dinamici proizvodnje, posebno u

tri od četiri sektora koji su izazvali redukciju

dinamike2.

Desezonirani indeks prerađivačke industrije, koji

je u junu i julu opao za ukupno 2,1%, u avgustu je

imao isti toliki porast i time se vratio na nivo iz

maja (8,2% iznad proseka prethodne godine).

Trend je time vraćen na uzlaznu putanju sa

stabilnim mesečnim priraštajima posle marta od

0,5%; na godišnjem nivou to bi značilo priraštaj od

6%3.

Desezonirani porast u avgustu, koji je

kompenzovao tekući pad proizvodnje

prerađivačke industrije u prethodna dva meseca,

podigao je međugodišnji porast u avgustu na

9,7% i u periodu januar-avgust na 6,5%.

Među oblastima koje su dale najveći doprinos

tekućem porastu prerađivačke industrije u

avgustu nalaze se – na prvom drugom i četvrtom

2 Oblasti koje su – kombinacijom svoje dinamike i učešća u ukupnoj proizvodnji prerađivačke industrije – najviše doprinele usporavanju dinamike proizvodnje prerađivačke industrije sredinom godine, posebno u julu, su: proizvodnja motornih vozila i prikolica, prehrambena industija, proizvodnja naftnih derivata, proizvodnja nemetalnih minerala.

mestu - i tri (od četiri) oblasti koje su bile

istaknute kao uzročnici pada dinamike

prerađivačke industrije u julu. To su, redom po

veličini tog doprinosa: proizvodnja motornih

vozila i prikolica, prehrambena industrija i

proizvodnja naftnih derivata (izostao je porast u

proizvodnji proizvoda od nemetalnih minerala).

Među tri navedene oblasti „umešala“ se – nije

bila među presudnim uzrocima pada u julu –

proizvodnja proizvoda od gume i plastike,

uvrstivši se na treće mesto po doprinosu tekućem

porastu (desezonirani indeksi) prerađivačke

industrije. Dalje slede proizvodnja pića,

farmaceutska industrija i još neke oblasti sa

manjim doprinosima.

Treba reći i to da se od većih oblasti na drugoj

strani, sa tekućim padom u avgustu, nalaze neke

oblasti koje su bile karakteristične po rastu u

prvom delu godine. Među njima se ističu

proizvodnja metalnih proizvoda osim mašina i

proizvodnja električne opreme.

Posebnu pažnju zaslužuje proizvodnja motornih

vozila i prikolica i njeni zaokreti u dinamici.

Tekućim skokom njene proizvodnje u avgustu

unekoliko je predimenzioniran i međugodišnji i

desezonirani porast u tom mesecu.

Međugodišnji porast proizvodnje motornih vozila

i prikolica u avgustu izneo je 11,6%, ali to, posle

pada u julu za 17,6%, nije moglo da kumulativnu

međugodišnju promenu u periodu januar-avgust

prevede u pozitivnu zonu – zabeležen je

kumulativni pad od 2,3%. Jasno je da je ovo

povezano sa zbivanjima i Fijatu i oko Fijata: nakon

što je proizvodnja u grani motorna vozila u julu

međugodišnje skoro prepolovljena (pad od 63%),

u avgustu je povećana za 56%. Reč je o

nadoknađivanju propuštene proizvodnje zbog

štrajka u julu, ali ni ovim porastom nije

3 U prošlom broju MAT-a konstatovali smo da usporavanje trenda u junu i julu projektuje rast u 2017. od oko 5,5%, a dalje se kaže: „Stvarni porast mogao bi biti i nešto veći od toga ako se pokaže da će se neke oblasti sa incidentnim padom proizvodnje oporaviti“.

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

Au

g-1

6

Se

p-1

6

Oc

t-1

6

No

v-1

6

De

c-1

6

Ja

n-1

7

Fe

b-1

7

Ma

r-1

7

Ap

r-1

7

Ma

y-1

7

Ju

n-1

7

Ju

l-1

7

Au

g-1

7

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, originalna serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, desezonirana serija

PRERAĐIVAČKA INDUSTRIJA, trend-ciklus

nadoknađen celokupni pad iz jula (nedostaje oko

2%).

Situacija se jasno vidi i kada se prate tekuće

tendencije u ovoj oblasti.

Desezonirani porast u avgustu iznosi 25%, ali time

je desezonirana vrednost samo vraćena na

vrednost iz marta. Trend-ciklus ni tim porastom

nije doveden do vrednosti prošlogodišnjeg

proseka, a već je najavljena nova pauza u

proizvodnji Fijata da bi se usaglasila sa tražnjom.

Još uvek se čeka na rešenja, i ne treba računati s

tim da će do kraja godine proizvodnja ove oblasti

biti faktor povećanja proizvodnje ukupne

prerađivčke industrije (kao što se to dogodilo u

avgustu).

Druga po veličini komponenta tekućeg porasta

prerađivačke industrije u avgustu jeste tekući

porast proizvodnje prehrambene industrije. Dva

su je činioca dovela na to mesto u ovom mesecu.

Prvo, to je oblast sa najvećim učešćem u

prerađivakoj industriji – ono iznosi (ponder)

23,3% i taj činilac je konstantan pri obračunu

indeksa prerađivačke industrije u svim

meseecima ove godine. Drugo je okolnost da je

proizvodnja prehrambene industrije opadala, i pri

međugodišnjem upoređenju (za 1,1% u junu i

1,7% u julu) i pri merenju tekućih kretanja putem

desezoniranih indeksa (u junu pad za 2%, u julu

tek upola manji porast), što je trend uvelo

praktično u stagnaciju. U avgustu je došlo do

međugodišnjeg porasta u ovoj oblasti za 2,8%

(kumulativni porast za osam meseci je 2,1%), pri

čemu je povećanje proizvodnje biljnih i

životinjskih ulja i masti (16% u avgustu) i mlečnih

proizvoda (13%) zamašno, a povećanje prerade i

konzervisanja voća i povrća skromnije (3%);

osetno je međugodišnje smanjena prerada i

konzervisanje mesa i proizvoda od mesa – za 5%

u avgustu i za 2% u perodu januar-avgust (ova je

proizvodnja međugodišnje rasla samo u prvom

tromesečju, počev od juna opada). Desezonirani

indeks proizvodnje prehrambene industrije je u

avgustu povećan za 3,1% i za približno toliko ga

izdigao iznad prošlogodišnjeg proseka.

Trend se simbolično vratio u rastući smer – u julu

i avgustu prosečno po 0,5%.

Ako se ima u vidu pad poljoprivredne proizvodnje,

nije jasno kakva će dinamika proizvodnje

prehrambene industrije biti u preostalom delu

godine. Međugodišnji porast izvoza ove oblasti

(9,5% u periodu januar-avgust i 10,4% u avgustu)

– čija je vrednost premašila milijardu evra, znatno

je više nego dvostruko veća od vrednosti uvoza i

druga je po veličini vrednost izvoza u

prerađivačkoj industriji – sam po sebi ne bi

upućivao na zaključak da postoji redukcija

dinamike proizvodnje. Ostaje pitanje da li je

povećan udeo zelenih pijaca u snabdevanju

stanovništva i problem smanjenja potrošnje mesa

zbog cena. Ali, ovde je reč o kompleksnom pitanju

niskog udela mesa u izvozu.

Treća komponenta rasta proizvodnje

prerađivačke industrije je proizvodnja proizvoda

od gume i plastike. Njen međugodišnji porast za

osam meseci je 13,2%, a u samom avgustu čak

21%. Tekući rast proizvodnje ove oblasti je

neprekidan počevši od sredine 2014. godine.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

Jan

-06

Ju

l-06

Jan

-07

Ju

l-07

Jan

-08

Ju

l-08

Jan

-09

Ju

l-09

Jan

-10

Ju

l-10

Jan

-11

Ju

l-11

Jan

-12

Ju

l-12

Jan

-13

Ju

l-13

Jan

-14

Ju

l-14

Jan

-15

Ju

l-15

Jan

-16

Ju

l-16

Jan

-17

Ju

l-17

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

Jan

-14

Feb

-14

Mar-

14

Ap

r-14

May-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-14

Au

g-1

4

Sep

-14

Oct-

14

No

v-1

4

Dec-1

4

Jan

-15

Feb

-15

Mar-

15

Ap

r-15

May-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-15

Au

g-1

5

Sep

-15

Oct-

15

No

v-1

5

Dec-1

5

Jan

-16

Feb

-16

Mar-

16

Ap

r-16

May-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-16

Au

g-1

6

Sep

-16

Oct-

16

No

v-1

6

Dec-1

6

Jan

-17

Feb

-17

Mar-

17

Ap

r-17

May-1

7

Ju

n-1

7

Ju

l-17

Au

g-1

7

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

PROIZVODNJA PREHRAMBENIH PROIZVODA 2014-2017.indeksi, prosek 2016=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 23,32%)

Mesečni priraštaji trenda od početka ove godine

su prosečno po 1,1% mesečno – do nivoa koji je

15,9% iznad prošlogodišnjeg proseka. Porastom

od 8,8% u avgustu desezonirani indeks je više

nego nadoknadio privremeni pad u junu i julu.

Ukratko – rast proizvodnje proizvoda od gume i

plastike je dinamičan i u osnovi stabilan.

Četvrta komponenta rasta prerađivačke industrije

u avgustu je proizvodnja naftnih derivata, koja je

podložna incidentnim oscilacijama. U avgustu je

ona ostvarila međugodišnji rast od čak 16,2%, ali

je kumulativna proizvodnja za osam meseci ove

godine duboko ispod prošlogodišnje – manja je za

5,6%. Trend u osnovi stagnira na nivou za oko 1%

iznad prošlogodišnjeg proseka; oko tog nivoa su u

proteklom delu godine oscilovali i desezonirani

indeksi, i to u rasponu od oko 7% ispod do skoro

5% iznad tog proseka. Ako se ima u vidu da je u

prometu u trgovini na malo realni međugodišnji

rast motornih goriva, i u avgustu i za osam meseci,

takođe bio oko 1%, ne treba računati da bi ova

oblast mogla biti faktor ubrzanja rasta

proizvodnje prerađivačke industrije u ovoj godini.

Zbog relativno značajnog doprinosa rastu u

avgustu valja još navesti proizvodnju pića i

proizvodnju osnovnih farmaceutskih proizvoda.

Proizvodnja pića je imala međugodišnji porast za

osam meseci od 5,4% i od 14,2% u samom

avgustu. Desezonirani indeksi su podložni

oscilacijama iz meseca u mesec; u avgustu je

desezonirani indeks povećan za 4,4%, a prosečni

mesečni priraštaji trenda u ovoj godini od po

4 Na primer, u grani proizvodnja parnih kotlova osim kotlova za centralno grejanje u maju je ostvaren međugodišnji indeks 906, a u avgustu samo 11!

0,7%, doveli su u avgustu trend do nivoa za 6,9%

iznad prošlogodišnjeg proseka.

Farmaceutska industrija podložna je oscilacijama

i međugodišnjih indeksa i indeksa koji

reprezentuju tekuća kretanja. U avgustu je

međugodišnji porast proizvodnje bio 5%, u

periodu januar-avgust 8,4%. Desezonirani indeks

je, nakon opadanja u junu i julu, u avgustu

povećan za 4,2%, ali time nije dostigao vredost iz

maja. Trend je trenutno rastući, ali su u nizu

proteklih godina za njega bile karakteristične

promene smera u relativno kratkim rokovima.

Nije na odmet spomenuti da je vrednost uvoza

proizvoda iz ove oblasti približno tri puta veća od

vrednosti izvoza.

U ovoj oblasti su se smenjvali razni faktori koji su

uticali na dinamiku proizvodnje – privatizacija,

politika cena (lekova), liste lekova čiju nabavku

finansira zdravstveno osiguranje, itd.

Na kraju, treba se osvrnuti na dve oblasti koje su,

inače, poznate po stabilnom rastu, a u kojima je

je u avgustu zabeležen pad desezoniranih

indeksa. Jedno je proizvodnja metalnih proizvoda

osim mašina, sa padom desezoniranog indeksa u

avgustu za preko 8%, kojim je zaustavljen i rast

trenda. Reč je verovatno o slučaju povezanom sa

periodima proizvodnje i isporuke4. Kumulativni

međugodišnji porast za osam meseci iznosi

11,9%, a u avgustu je smanjen na „samo“ 9,4%.

U sličaju proizvodnje električne opreme nije bilo

nikakve redukcije međugodišnje dinamike.

60

70

80

90

100

110

120J

an

-14

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

Au

g-1

6

Se

p-1

6

Oc

t-1

6

No

v-1

6

De

c-1

6

Ja

n-1

7

Fe

b-1

7

Ma

r-1

7

Ap

r-1

7

Ma

y-1

7

Ju

n-1

7

Ju

l-1

7

Au

g-1

7

PROIZVODI OD GUME I PLASTIKE 2014-2016.indeksi, prosek 2015=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 6,81%)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

Ja

n-0

6

Ju

l-0

6

Ja

n-0

7

Ju

l-0

7

Ja

n-0

8

Ju

l-0

8

Ja

n-0

9

Ju

l-0

9

Ja

n-1

0

Ju

l-1

0

Ja

n-1

1

Ju

l-1

1

Ja

n-1

2

Ju

l-1

2

Ja

n-1

3

Ju

l-1

3

Ja

n-1

4

Ju

l-1

4

Ja

n-1

5

Ju

l-1

5

Ja

n-1

6

Ju

l-1

6

Ja

n-1

7

Ju

l-1

7

PROIZVODNJA OSNOVNIH FARMACEUTSKIH PROIZVODA I PREPARATA

2006-2017.Indeksi, prosek 2016=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 5,71%)

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

Naprotiv, kumulativni porast za osam meseci je

13,8%, a u samom avgustu podignut je na 18,4%,

uprkos tome što je desezonirani indeks u avgustu

smanjen za 6,2%.

Moguće je da se, zbog izvesnih promena u

strukturi proizvodnje, sezonalitet menja; i u

prošloj godini desezonirani indeks smanjen i to za

5%. Ovakav zaključak potvđuje i stabilnost rasta

izvoza. Zaključujemo da u ovoj oblasti nema bitnih

poremećaja.

U zaključku, kada je reč o prerađivačkoj industriji

može se reći da ona ima dobru dinamiku, mada

je rast u avgustu prenaglašen. Rastući trend je

stabilan i 6% rasta u celoj godini verovatno je

minimalna procena.

2. U spoljnotrgovinskoj razmeni se

dodavanjem podataka za avgust dobija slika koja

pokazuje težnju za ujedenačavanjem tekućeg

rasta izvoza i uvoza – gubi se dominacija rasta

uvoza nad rastom izvoza. Ukupna vrednost

spoljnotrgovinske razmene u avgustu je 2723

miliona evra, što je za 13,7% više nego u istom

mesecu prošle godine. Vrednost izvoza u

avgustu iznela je 1189 miliona evra, pa je

međugodišnji porast izvoza u tom mesecu

14,7%; vrednost uvoza u isto vreme bila je 1534

miliona evra, što je donelo međugodišnji porast

od 12,9%. U periodu januar-avgust izvoz je

vredeo 9891 milion evra ili 13,4% više nego u

istom periodu prošle godine, a uvoz 12528

miliona evra ili 13,1% više. Kao što se vidi, nema

bitne razlike između međugodišnjeg rasta izvoza

i uvoza (izvoz raste neznačajno brže), niti (kao u

julu) mesečni međugodišnji rast izvoza bitno

zaostaje za kumulativnim rastom – naprotiv,

sada je mesečni porast nešto veći od

kumulativnog. Uvoz je pokriven izvozom sa 79%

u periodu januar avgust, a sa 77,5% u avgustu.

Težnju za ujednačavanjem rasta izvoza i uvoza

pokazuju i podaci o tekućim kretanjima.

U periodu januar-avgust prosečni mesečni

priraštaji vrednosti trenda izvoza bili su 0,7%, a

uvoza 0,9%. Međutim, priraštaji (ocenjenog)

trenda i izvoza i uvoza u avgustu iznosili su 0,2%.

Dakle, trend rasta je usporen i kod izvoza i kod

uvoza, ali kod uvoza mnogo više tako da su im

priraštaji izjednačeni. Zaustavljen je rast trenda

deficita. Uzgred ćemo navesti i to da je

desezonirani indeks izvoza u avgustu povećan za

3,9% a uvoza za samo 0,6%, ali razlike u

oscilacijama su uobičajene. Ono što se može

zaključiti je da se tekući rast izvoza i uvoza

stabilizuju i ujednačavaju ali su sporiji nego

početkom godine.

Kada se izvoz posmatra po nameni EU, posle

dodavanja podataka za avgust slika je potpuno

drugačija od one koja je bila dobijena zaključno sa

julom. Trend izvoza trajnih proizvoda za široku

potrošnju prešao je u stagnaciju, doduše na

visokom nivou, za 11% iznad prošlogodišnjeg

proseka. Svi ostali trendovi su u porastu sem,

uslovno rečeno, kategorije „neklasifikovano po

nameni EU“ koja vrlo brzo opada i po svoj prilici

stvara izvestan prostor za ubrzanje dinamike

ostalih kategorija.

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

Ja

n-0

6

Ju

l-0

6

Ja

n-0

7

Ju

l-0

7

Ja

n-0

8

Ju

l-0

8

Ja

n-0

9

Ju

l-0

9

Ja

n-1

0

Ju

l-1

0

Ja

n-1

1

Ju

l-1

1

Ja

n-1

2

Ju

l-1

2

Ja

n-1

3

Ju

l-1

3

Ja

n-1

4

Ju

l-1

4

Ja

n-1

5

Ju

l-1

5

Ja

n-1

6

Ju

l-1

6

Ja

n-1

7

Ju

l-1

7

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE OPREME 2006-2016.Indeksi, prosek 2014=100 (ponder u prerađivačkoj ind: 4,12%)

desezonirana serija

trend-ciklus

originalna serija

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

1600

1700

1800

1900

2000

Ja

n-0

6

Ju

l-0

6

Ja

n-0

7

Ju

l-0

7

Ja

n-0

8

Ju

l-0

8

Ja

n-0

9

Ju

l-0

9

Ja

n-1

0

Ju

l-1

0

Ja

n-1

1

Ju

l-1

1

Ja

n-1

2

Ju

l-1

2

Ja

n-1

3

Ju

l-1

3

Ja

n-1

4

Ju

l-1

4

Ja

n-1

5

Ju

l-1

5

Ja

n-1

6

Ju

l-1

6

Ja

n-1

7

Ju

l-1

7

SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2006–2017.U MILIONIMA EVRA

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklus

Uvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serija

Deficit, desezonirana serija

Deficit, trend-ciklus

Najbrži je rast trenda izvoza intermedijarnih

proizvoda (34,8% ukupnog izvoza). Taj trend je

stabilno rastao od sredine 2014. godine, u ovoj

godini je ubrzan i dospeo je do nivoa koji je za 24%

viši od prošlogodišnjeg proseka. Trendovi izvoza

netrajnih proizvoda za široku potrošnju i izvoza

kapitalnih proizvoda rasli su tokom proteklih

osam meseci ove godine po 0,7% prosečno

mesečno, pri čemu je rast izvoza netrajnih

proizvoda za široku potrošnju bio potpuno

ravnomeran, dok je izvoz kapitalnih proizvoda

ovu godinu započeo nešto sporijim rastom (po

0,4% mesečno), da bi ga u drugoj polovini

proteklog perioda ubrzao (na 1% mesečno); trend

izvoza netrajnih proizvoda za široku potrošnju je

dostigao nivo za 8,6%, a trend izvoza kapitalnih

proizvoda za 7,7% iznad prošlogodišnjeg proseka.

Trend izvoza energije (koji obuhvata manje od

2,5% ukupnog izvoza i nije presudan za dinamiku

ukupnog izvoza) u prvoj polovini osmomesečnog

perioda je opadao, u drugoj je taj pad nadoknadio

i u avgustu se našao neznatno (0,6%) iznad

prošlogodišnjeg proseka.

Pri međugodišnjem upoređenju mogu se zapaziti

efekti navedenih tekućih kretanja. Najveći i

relativno stabilan međugodišnji porast imao je

izvoz intermedijarnih proizvoda: 24,2% u periodu

januar-avgust i 25,2% u samom avgustu i taj

porast je procentulno gotovo izjednačen sa

procentualnom razlikom između nivoa trenda u

avgustu i prošlogodišnjeg proseka. Na drugom

mestu po međugodišnjem porastu u periodu

januar-avgust, sa 14%, je izvoz trajnih proizvoda

za široku potrošnju; u avgustu je njegov porast

nešto niži, iznosi 8,4% i na trećem je mestu, posle

porasta izvoza kapitalnih proizvoda, koji je u tom

mesecu izneo 15,6%, iako je u celom periodu

januar-avgust izvoz kapitalnih proizvoda

međugodišnje povećan za samo 4,8%; ova

promena međugodišnjeg rasta je rezultat

ubrzavanja tekućeg rasta (trenda) tokom prvih

osam meseci ove godine. Međugodišnji rast

izvoza netrajnih proizvoda za široku potrošnju bio

je ujednačen i izneo je 6,3% u periodu januar-

avgust i 6,4% u avgustu.

Od ukupne vrednosti izvoza u periodu januar-

avgust 2017. godine, koja je iznela 9891 milion

evra, preko dve trećine (tačnije, 67,4%) ostvareno

je u osam oblasti od kojih je svaka izvezla vrednost

od preko 500 miliona evra. Na prvom mestu je

proizvodnja motornih vozila i prikolica (1300

miliona evra), na drugom prehrambena industrija

(1022 miliona), na trećem proizvodnja osnovnih

metala (942 miliona); slede: proizvodnja

proizvoda od gume i plastike (812 miliona evra),

proizvodnja električne opreme (786 miliona),

poljoprivradna proizvodnja (698 miliona),

hemijska industrija (582 miliona), i proizvodnja

metalnih proizvoda osim mašina (528 miliona

evra).

U avgustu je redosled drugačiji. Iako je u odnosu

na isti mesec prethodne godine povećana za 26

miliona evra (ili za 27%), vrednost izvoza

motornih vozila i prikolica u tom mesecu (122

miliona evra) je manja od vrednosti izvoza

prehrambene industrije (133 miliona evra). Izvoz

motornih vozila i prikolica se u ovoj godini

međugodišnje smanjivao – u celom

osmomesečnom periodu za 1,4% – a porast u

avgustu je rezultat premeštanja dela proizvodnje

i izvoza iz jula u avgust zbog štrajka u Fijatu. Inače,

najveće međugodišnje povećanje izvoza u

avgustu (36 miliona evra) ostvarila je proizvodnja

proizvoda od gume i plastike i ono je veće od

prosečnog međugodišnjeg povećanja tokom svih

osam meseci za 15 miliona evra. Druga po

međugodišnjem povećanju vrednosti izvoza u

avgustu (31 milion evra) je proizvodnja osnovnih

metala, ali je to manje od prosečnog povećanja

tokom osam meseci. Od osam oblasti sa najvećim

izvozom koje smo ovde izdvojili, veći

međugodišnji priraštaj vrednosti u avgustu od

75

80

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

135

140

145

150J

an

-14

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

Au

g-1

6

Se

p-1

6

Oc

t-1

6

No

v-1

6

De

c-1

6

Ja

n-1

7

Fe

b-1

7

Ma

r-1

7

Ap

r-1

7

Ma

y-1

7

Ju

n-1

7

Ju

l-1

7

Au

g-1

7

TRENDOVI IZVOZA PO NAMENI EU 2014-2017.PROSEK 2016=100

Energija,

Intermedijarni proizvodi,

Kapitalni proizvodi,

Trajni proizvodi za široku potrošnju,

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,

Neklasifikovano po nameni EU

prosečnog priraštaja imala je i prehrambena

industrija, dok se ostala povećanja priraštaja u

avgustu nalaze u drugim oblastima, kao što su

konfekcija i proizvodnja papira. Na drugoj stani,

manji od prosečnog povećanja priraštaja

vrednosti u avgustu je imala i proizvodnja

električne opreme, dok je izvoz poljoprivrede u

avgustu smanjen.

Ono što treba istaći u vezi sa ovim pregledom

jeste činjenica da je međugodišnje povećanje

vrednosti izvoza ukupne prerađivačke industrije

u avgustu za 24 miliona evra veće od prosečnog

mesečnog povećanja, ali da je tu uključeno i

incidentno međugodišnje povećanje izvoza

motornih vozila i prikolica u tom mesecu za 26

miliona evra, umesto pada u ostalim mesecima

od prosečno 6 miliona evra. Zbog toga se može

računati da bi međugodišnji priraštaji vrednosti

izvoza prerađivačke industrije mogli biti svedeni

na prosečne, odnosno, da bi međugodišnji

porast izvoza prerađivačke industrije i ukupnog

izvoza mogli biti nešto manji od avgustovskog.

Kada se uvoz posmatra po nameni EU, videće se

da je celokupni tekući rast uvoza ubrzan rastom u

kategoriji „neklasifikovano po nameni EU“.

Trend ove kategorije je od početka ove godine

rastao prosečno po 2,9% (40% na godišnjem

nivou). Sem njega jedino rastu vrednosti trenda

uvoza trajnih proizvoda za široku potrošnju. Ostali

trendovi imaju minimalne promene – praktično

stagniraju – s tim što trend uvoza kapitalnih

proizvoda lagano opada ispod nivoa

prošlogodišnjeg proseka (u avgustu mu je

vrednost za 5% manja od tog proseka). Pada u oči

da je trend uvoza intermedijarnih proizvoda

prešao u stagnaciju, doduše na nivou koji je za

16% iznad tog proseka.

I kada se uvoz posmatra po oblastima, najveću

vrednost u periodu januar-avgust (1611 miliona

evra) ima uvoz u „oblasti“ neklasifikovano po

Klasifikaciji delatnosti. Taj je veći nego u istom

periodu prošle godine za 31,2%. Slede: uvoz

hemijske industrije (1244 miliona evra ili 4,1%

više), zatim sa vrednošću preko 600 miliona evra,

uvoz motornih vozila i prikolica (1080 miliona, pad

za 14%), uvoz sirove nafte i gasa te naftnih

derivata (zajedno) 1238 miliona evra ili

međugodišnji porast od blizu 32%, na šta je uticao

i porast cena), zatim uvoz osnovnih metala, uvoz

električne opreme, uvoz nepomenutih mašina i

opreme.

Nema dovoljno elemenata da bi se ocenila

dinamika uvoza do kraja godine.

3. Objavljeni su podaci o izvršenju platnog

bilansa u prvih sedam meseci 2017. godine.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa u periodu

januar-jul 2017. godine iznosio je 1248 miliona

evra (za 515 miliona evra ili za 70,3% više nego u

istom periodu prethodne godine). Porast deficita

tekućeg računa je pre svega rezultat povećanja

deficita spoljnotrgovinske robne razmene, kao i

povećanja neto odliva dohotka po osnovu stranih

direktnih investicija (za 356,5 miliona evra).

Posmatrano u odnosu na period januar-jul 2016.

godine, deficit spoljnotrgovinske robne razmene

porastao je za 372 miliona evra, (za 19,3%) – na

2300 miliona evra. To je posledica većeg porasta

uvoza (za 1183 miliona evra ili za 12,8%) od izvoza

robe (za 811 miliona evra ili za 11,1%). Suficit po

osnovu trgovine uslugama je iznosio 453,5

miliona evra (za 1,7 miliona evra ili za 0,4%

manje).

Deficit primarnog dohotka – primarni dohodak

obuhvata nadoknade za zaposlene i dohodak od

investicija (direktnih, portfolio i ostalih

investicija), kao i dohodak od deviznih rezervi – u

periodu janar-jul iznosio je 1330 miliona evra (za

292 miliona evra ili za 28,1% više nego u istom

periodu prošle godine). U okviru dohotka od

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

Ja

n-1

4

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Ju

n-1

4

Ju

l-1

4

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oc

t-1

4

No

v-1

4

De

c-1

4

Ja

n-1

5

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Ju

n-1

5

Ju

l-1

5

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oc

t-1

5

No

v-1

5

De

c-1

5

Ja

n-1

6

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Ju

n-1

6

Ju

l-1

6

Au

g-1

6

Se

p-1

6

Oc

t-1

6

No

v-1

6

De

c-1

6

Ja

n-1

7

Fe

b-1

7

Ma

r-1

7

Ap

r-1

7

Ma

y-1

7

Ju

n-1

7

Ju

l-1

7

Au

g-1

7

TRENDOVI UVOZA PO NAMENI EU 2014-2017.PROSEK 2016=100

Energija, 8,8%

Intermedijarni proizvodi,32,8%

Kapitalni proizvodi, 22,2%

Trajni proizvodi za široku potrošnju, 2,2%

Netrajni proizvodi za široku potrošnju,14,4 %

Neklasifikovano, 19,5%

direktnih investicija zabeležen je neto odliv

dohotka po osnovu dividendi u iznosu od 369

miliona evra (za 133,5 miliona evra ili za 56,7%

više). Istovremeno, neto odliv reinvestirane dobiti

iznosio je 615 miliona evra (za 215 miliona evra ili

za 53,9% više). Neto odliv kamata po osnovu

portfolio investicija iznosio je 266 miliona evra (za

42,1 milion evra ili za 13,7% manje), dok je neto

odliv kamata po osnovu ostalih investicija iznosio

229 miliona evra (za 18,8 miliona evra ili za 7,6%

manje).

Platni bilans Republike Srbije, januar-jul 2016-2017. (u mil. EUR)

2016 2017 indeks

Tekući račun -733 -1.248 170,3

Prihodi 12.206 13.516 110,7

Rashodi 12.938 14.764 114,1

Roba i usluge -1.473 --1.847 125,4

Izvoz 9.782 10.946 111,9

Uvoz 11.255 12.793 113,7

Primarni dohodak -1.038 -1.330 128,1

Sekundarni dohodak 1.779 1.929 108,4

Prihodi 2.051 2.262 110,3

Od čega: Doznake radnika 1.124 1.228 109,2

Rashodi 272 333 122,3

Kapitalni račun 2 7 314

Neto pozajmljivanje(+)/neto zaduživanje (-) (Saldo

tekućeg računa i računa kapitala)

-731 -1.241 169,9

Finansijski račun, neto 358 1.022 285,2

Direktne investicije 1.131 1.277 112,9

Neto povećanje finansijske aktive -103 -87 84,8

Neto povećanje finansijskih obaveza 1.234 1.365 110,6

Portfolio investicije -585 -153 26,1

Neto povećanje finansijske aktive -55 22 -

Neto povećanje finansijskih obaveza -531 -175 33,0

Vlasničke hartije od vrednosti i hartije od

vrednosti investicionih fondova

-10 -2 21,6

Dužničke hartije od vrednosti -521 -173 33,2

u tome: Država -521 -173 33,2

Ostale investicije -1.030 31,3 -

Gotov novac i depoziti -260 198 -

Krediti -599 -145 24,0

Neto povećanje finansijske aktive (naši

plasmani)

-18 -16 87,7

Neto povećanje finansijskih obaveza

(korišćenje)

-581 -130 22,4

Trgovinski krediti i avansi -172 -21 12,4

Devizne rezerve 843 -134 -

Neto greške i propusti 372 219 58,9

Suficit na računu sekundarnog dohotka iznosio je

1929 miliona evra (za 150 miliona evra ili za 8,4%

više). Na pozitivan saldo računa sekundarnog

dohotka najviše su uticali prilivi privatnog

sektora: neto priliv doznaka radnika iz

inostranstva u iznosu od 1168 miliona evra (za 86

miliona evra ili za 7,9% više), neto priliv po osnovu

ostalih ličnih transfera (od kojih su najvažnije

penzije iz inostranstva) u iznosu od 366 miliona

5 Povećanje deviznih rezervi utiče na smanjenje neto priliva na finansijskom računu, a ne na povećanje tog priliva, kao u slučaju smanjenja deviznih rezervi.

evra (za 3,4% više), kao i neto priliv po osnovu

ostalih tekućih transfera (od kojih su najvažnije

naplate po osnovu trgovinske razmene sa

Kosovom) u iznosu od 322 miliona evra (za 7,4%

više).

Neto priliv po osnovu finansijskih transakcija u

periodu januar-jul ove godine iznosio je 1022

miliona evra (za 664 miliona evra više u odnosu

na period januar-jul 2016. godine). Povećanje

neto priliva u odnosu na isti period u 2016.

uglavnom potiče od stranih direktnih ulaganja,

smanjenja depozita domaćih poslovnih banaka u

inostranstvu, znatno manjeg odliva po osnovu

portfolio investicija (usled znatno manjeg

povlačenja nerezidenata iz HoV države), kao i

znatno manjeg razduženja domaćih poslovnih

banaka i preduzeća po osnovu finansijskih

kredita5.

Neto priliv po osnovu stranih direktnih investicija

(SDI) nerezidenata u Srbiju u periodu januar-jul

ove godine iznosio je 1365 miliona evra (za 131

milion evra ili za 10,6% više nego u istom periodu

prošle godine). U cilju potpunijeg sagledavanja

efekata SDI treba imati u vidu da je odliv

primarnog dohotka po osnovu SDI 1106 miliona

evra od čega se 418 miliona evra odnosi na odlive

po osnovu dividendi, 43 miliona evra na odlive po

osnovu kamata, dok je 645 miliona evra odliv po

osnovu reinvestirane dobiti koji predstavlja

zadržanu dobit preduzeća u stranom vlasništvu,

odnosno dobit koja nije isplaćena vlasnicima.

Ukoliko se priliv koji je ostvaren po osnovu

ulaganja nerezidenata u Srbiju umanji za odlive

koje smo imali po osnovu rashoda od SDI

(odnosno sredstava koja su „vraćena“ stranim

investitorima), čisti neto priliv po osnovu SDI

nerezidenata u Srbiju iznosio je 259 miliona evra.

U okviru neto SDI (odlivi po osnovu SDI rezidenata

u inostranstvo umanjeni za prilive po osnovu SDI

nerezidenata u Srbiju), u periodu januar-jul 2017.

godine došlo je do povećanja neto direktnih

vlasničkih ulaganja za 220 miliona evra, na 917

miliona evra, pri čemu je neto reinvestirana dobit

povećana za 215 miliona evra, na 614,9 miliona

evra. U istom periodu, smanjeno je neto

međukompanijsko zaduživanje za 74 miliona evra

– na 360,5 miliona evra. U strukturi priliva po

osnovu SDI nerezidenata u Srbiju, udeo vlasničkih

ulaganja, uključujući i reinvestiranu dobit,

povećan je sa 63,3% na 69,5%, dok je udeo

međukompanijskog zaduživanja smanjen sa

36,7% na 30,5%.

Neto odliv portfolio investicija – portfolio

investicije (PI) obuhvataju ulaganja u vlasničke i

dužničke HoV; u našem slučaju PI se najvećim

delom odnose na ulaganja u dužničke HoV

sektora države – iznosio je 162 miliona evra (za

420 miliona evra ili za 72,1% manje). Odliv

portfolio investicija rezultat je povlačenja

nerezidenata (pre svega investicionih fondova iz

SAD) iz HoV države. Razlozi ovog trenda

povlačenja koje je počelo krajem 2015. godine se

mogu videti u odluci Federalnih rezervi (FED) da

podignu kamatnu stopu, što je dovelo do

povećanja interesovanja za HoV koje izdaje FED i

do povlačenja nerezidenata iz dužničkih HoV u

regionu, kao i odluci Uprave za javni dug RS da

zbog uspešne fiskalne konsolidacije i manjih

potreba za zaduživanjem, kao i nižih kamata na

evropskom tržištu, smanji kamatne stope i

produži ročnost domaćih HoV, pa su samim tim

one postale manje atraktivne nerezidentima.

Treba reći da je ovo povlačenje nerezidenata iz

HoV države u periodu januar-jul 2017. godine

znatno manje (za 348 miliona evra) u odnosu na

isti period prethodne godine.

Neto priliv po osnovu ostalih investicija (ostale

investicije obuhvaju gotov novac i depozite,

finansijske kredite i trgovinske kredite) iznosio je

31 milion evra (u istom periodu prethodne godine

zabeležen je neto odliv u iznosu od 1030 miliona

evra). U okviru ostalih investicija, zabeleženo je

smanjenje depozita domaćih poslovnih banaka u

inostranstvu u iznosu od 183 miliona evra. U

periodu januar-jul 2017. godine zabeleženo je

smanjenje neto kreditnih obaveza države (za 211

miliona evra), dok su povećane neto kreditne

obaveze poslovnih banaka (za 83 miliona evra) i

preduzeća (za 7 miliona evra). U istom periodu

prethodne godine zabeleženo smanjenje neto

kreditnih obaveza, kako poslovnih banaka (za 342

miliona evra) tako i preduzeća (za 229 miliona

evra). Ovakvo kretanje je, pre svega, posledica

razduženja u prethodnom periodu, kao i

povoljnijih uslova zaduživanja u inostranstvu.

Zabeleženo je povećanje deviznih rezervi

(platnobilansne promene deviznih rezervi ne

uključuju međuvalutne promene i promene

vrednosti cene zlata i HoV) u iznosu od 134

miliona evra (u periodu januar-jul 2016. godine

zabeleženo je smanjenje od 843 miliona evra).

Ovo povećanje deviznih rezervi je prvenstveno

rezultat intervencija NBS kupovinom deviza na

međubankarskom deviznom tržištu, što je

rezultat povećane ponude na deviznom tržištu

(povećan izvoz, doznake, menjački poslovi).

4. (a) Na području unutrašnje tražnje nema

novih direktnih podataka o dinamici investicija.

Kada je reč o posrednim indikacijama, podaci su

kontroverzni. Na jednoj strani, povećane su

strane direktne investicije, raste proizvodnja

kapitalnih proizvoda i nekih vrsta opreme u tom

okviru, javlja se lagani rast kapitalnih izdataka

budžeta - što bi sve moglo biti indikacija jačanja

investicione aktivnosti.

Međutim, na drugoj strani, trenutno

međugodišnje opada proizvodnja cementa,

smanjen je i uvoz kapitalnih proizvoda, posebno

pada u oči opadajući trend uvoza srestava rada,

što bi moglo predstavljati indikaciju da nema

bitnog popravljanja dinamike fiksnih investicija

70

80

90

100

110

120

130

140

Jan

-14

Fe

b-1

4

Ma

r-1

4

Ap

r-1

4

Ma

y-1

4

Jun

-14

Jul-

14

Au

g-1

4

Se

p-1

4

Oct

-14

No

v-1

4

De

c-1

4

Jan

-15

Fe

b-1

5

Ma

r-1

5

Ap

r-1

5

Ma

y-1

5

Jun

-15

Jul-

15

Au

g-1

5

Se

p-1

5

Oct

-15

No

v-1

5

De

c-1

5

Jan

-16

Fe

b-1

6

Ma

r-1

6

Ap

r-1

6

Ma

y-1

6

Jun

-16

Jul-

16

Au

g-1

6

Se

p-1

6

Oct

-16

No

v-1

6

De

c-1

6

Jan

-17

Fe

b-1

7

Ma

r-1

7

Ap

r-1

7

Ma

y-1

7

Jun

-17

Jul-

17

Au

g-1

7

Ax

is T

itle

UVOZ SREDSTAVA RADAINDEKSI, PROSEK 2016=100

Originalna serija

Desezonirana serija

Trend

koja je ocenjena u prošlom broju MAT-a6. Zbog

toga ovoga puta nećemo revidirati tu ocenu.

(b) Kretanja budžeta su povoljna. Kao i

prethodnih meseci, i u avgustu je ostvaren suficit

republičkog budžeta, mada na nešto nižem nivou,

tako da je iznosio 6,5 mlrd. dinara. Od počeka

godine ukupan suficit budžeta iznosi 66,5 mlrd.

dinara.

Ukupni prihodi budžeta u avgustu izneli su 84,8

mlrd. dinara što je za 26 mlrd. niže nego u julu

tekuće godine i 5,7 mlrd. niže nego tokom avgusta

2016. Prihodi u avgustu su niži od julskih pre

svega zbog nižih prihoda od PDV-a i prihoda od

akciza koji su sniženi za 9,2 i 9,7 mlrd. dinara,

respektivno. Međutim, treba naglasiti da je jul

takozvani „veliki mesec“ kada se uplaćuje

tromesečni PDV, pa je prihod po ovoj stavci

znatno iznad godišnjeg proseka. Sa druge strane,

prihodi od PDV-a su povećani u odnosu na avgust

prethodne godine i to za 3,6 mlrd. dinara,

odnosno za 7,8% realno. Za smanjenje ukupnih

prihoda u odnosu na avgust prethodne godine, u

najvećoj meri „odgovorni“ su neporeski prihodi

koji su smanjeni za 6,7 mlrd. dinara, odnosno za

38,6% realno i u avgustu tekuće godine iznosili su

11,4 mlrd. dinara. Ostale stavke prihodne strane

ostvarene su na uobičajenom nivou. U poređenju

sa prvih 8 meseci prethodne godine, najveće

povećanje u istom periodu tekuće godine beleže

prihodi od poreza na dobit preduzeća koji su

povećani za 24,6 mlrd. dinara kao i prihodi od

PDV-a koji povećani za 15,4 mlrd. dinara.

Kada je reč o ukupnim izdacima budžeta, oni su

tokom avgusta iznosili 78,3 mlrd. dinara, što je 5,6

mlrd. dinara niže nego u julu tekuće godine,

odnosno 2,3 mlrd. niže nego u avgustu

prethodne. Sve stavke tekućih rashoda su u

avgustu neznatno snižene u odnosu na jul. Sa

druge strane, kapitalni izdaci kao i izdaci za

otplatu glavnice po garancijama su povećane za

6 Naša je procena da će realan rast fiksnih investicija u 2017. izneti 3,3% (pesimistička procena) do 4%

1,3 odnosno 1,2 mlrd. dinara, respektivno, dok su

izdaci za nabavku nefinansijske imovine sniženi za

3,5 mlrd. dinara. U odnosu na avgust prethodne

godine najveće sniženje beleže rashodi po osnovu

otplate kamata (2,7 mlrd. dinara) i transferi OOSO

(2,4 mlrd. dinara), dok kapitalni izdaci beleže

najznačajnije povećanje i to u iznosu od 3,9 mlrd.

dinara. Kao najveće stavke rashodne strane

budžeta, rashodi za zaposlene beleže rast od 5,8

mlrd. dinara u prvih 8 meseci tekuće u odnosu na

isti period prethodne godine; međutim, uzimajući

u obzir inflaciju realni porast je tek 0,5%.

Međutim, transferi OOSO koji predstavljaju drugu

najveću stavku rashodne strane smanjeni su u

ovom periodu za 21,3 mlrd. dinara, odnosno za

17% realno.

Imajući u vidu da je tokom 2016. godine, u prvih

8 meseci realizovano dve trećine (67%) ukupnih

prihoda realizovanih u 2016. prihoda i 63%

rashoda, pod pretpostavkom održivosti ovih

proporcija, tokom 2017. se može očekivati suficit

u iznosu od oko 43 mlrd. dinara.

Sa druge strane, ako se grubo pretpostavi da se, u

prvih 8 meseci realizuje 8/12 prihoda i rashoda

predviđenih Zakonom o budžetu, dolazi se do

zaključka da su prihodi budžeta za oko 16 milijardi

veći od plana, a rashodi manji za oko 97 mlrd.,

odnosno da je ostvareni rezultat za skoro 113

mlrd. dinara bolji od planiranog.

(c) Rast prometa u trgovini na malo pri

međugodišnjem upoređivanju deluje solidno, ali

je međugodišnji rast rezultat tekućeg rasta u

drugoj polovini prošle i u prvom kvartalu ove

godine; u letnjim mesecima ove godine tekući

rast se sveo na simboličan nivo, praktično trend je

prešao u stagnaciju.

(optimistička procena) ... investicije nisu faktor rasta BDP-a u meri u kojoj se to očekivalo.

U avgustu nema porasta desezoniranog indeksa

niti trenda. Za sada se mogu odvojiti tri činioca

koji su uslovili ovo tekuće usporavalje prometa u

trgovini na malo. Prvi je selidba dela prometa

poljoprivrednih proizvoda iz trgovine na zelene

pijace. Priraštaji trenda prometa na zelenim

pijacama, koji je u prvom tromesečju bio

opadajući, u letnjim mesecima su oko 2%

mesečno. Drugi činilac je opdanje poizvodnje (a

time i prometa) mesa, o čemu je bilo reči u ovom

broju MAT-a7. treći činilac bi mogao biti stagnacija

ili minimalni pad realne mase zarada u letnjim

mesecima.

Pri međugodišnjem upoređivanju, promet u

trgovini na malo je u avgustu porastao za 7,4%

nominalno i 4,4% realno a u periodu januar-

avgust 8,9% nominalno i 4,2% realno (inflacija je

usporena). Najviše je porastao promet

neprehrambenih proizvoda osim motornih goriva

i to ujednačeno – za 8,8% u avgustu i 8,9% u

periodu januar-avgust; realni porast je,

respektivno, 7,5% i 7,1%. Rast cena u prometu

hrane je bio intenzivniji, pa je vrednost tog

prometa u avgustu bila međugodišnje veća za

6,4% a 7,5% u osmomesečnom periodu, a realna

poveećanja su zaostala na 3,4% i 3,7%

respektivno. Najzad, međugodišnja stopa rasta

vrednosti prometa motornih goriva u avgustu,

iznevši 7,3% bila je između stopa rasta

neprehrambenih proizvoda i hrane, a u periodu

januar avgust bila je najveća: 12%. Cene su, u

međuvremeno snižene, pa je realni rast u avgustu

bio 1,5%, a u periodu januar-avgust tek

simboličan, iznevši 0,7%.

7 Poglavlje 1, odeljak o prehrambenoj industriji.

d) Tekući rast zarada u avgustu je zaustavljen.

Međugodišnji rast ukupnih zarada iznosi 4,3% i u

avgustu i u periodu januar avgust, s tim što je

međugodišnji rast cena u avgustu manji nego u

celom periodu, pa je realan međugodišnji rast

prosečnih zarada u periodu januar avgust 1%, a u

samo avgustu 1,7%. Masa zarada je u periodu

januar-avgust međugodišnje povećana za 4,7% a

u avgustu za 4,5%.

U javnom sektoru nije bilo bitnih promena –

prosečne zarade su rasle za 3,3% u celom

osmomesečnom periodu i za 3,2% u samom

avgustu. Kod mase zarada nema promena – rast

je 2% (realni pad) i u avgustu i za svih osam

meseci. Pažnju privlači usporavanje

međugodišnjeg rasta zarada u privatnom sektoru

– prosečne zarade su međugodišnje rasle za 5,5%

u osmomesečnom periodu, a u avgustu manje od

toga: 4,1%. Razlika je kod mase zarada još

izrazitija – ona je rasla 11% u periodu januar-

avgust i samo za 8,2% u avgustu; pored rasta

prosečnih zarada redukovan je i međugodišnji

rast broja zaposlenih.

Prema vrednostima trenda trenutnonema rasta

realnih zarada.

Desezonirani indeks u julu i avgustu je opadao

,vrednosti trenda jedva da stagniraju (pad manji

od 0,1%).

Prema tome, zarade trenutno nisu izvor koji bi

finansirao povećanje potrošnje, pa i prometa na

malo u tom okviru.

70

80

90

100

110

120

130

140

150

160

170

Jan-05

Jul-05

Jan-06

Jul-06

Jan-07

Jul-07

Jan-08

Jul-08

Jan-09

Jul-09

Jan-10

Jul-10

Jan-11

Jul-11

Jan-12

Jul-12

Jan-13

Jul-13

Jan-14

Jul-14

Jan-15

Jul-15

Jan-16

Jul-16

Jan-17

Jul-17

PROMET ROBE U TRGOVINI NA MALO 2005-2017.STALNE CENE, Ø2016=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

97

98

99

100

101

102

103

104

105

106

Jan

-16

Feb

-16

Mar

-16

Ap

r-1

6

May

-16

Jun

-16

Jul-

16

Au

g-1

6

Sep

-16

Oct

-16

No

v-1

6

De

c-1

6

Jan

-17

Feb

-17

Mar

-17

Ap

r-1

7

May

-17

Jun

-17

Jul-

17

Au

g-1

7

85

90

95

100

105

110

115

120

125

130

Jan

-05

Ju

l-05

Jan

-06

Ju

l-06

Jan

-07

Ju

l-07

Jan

-08

Ju

l-08

Jan

-09

Ju

l-09

Jan

-10

Ju

l-10

Jan

-11

Ju

l-11

Jan

-12

Ju

l-12

Jan

-13

Ju

l-13

Jan

-14

Ju

l-14

Jan

-15

Ju

l-15

Jan

-16

Ju

l-16

Jan

-17

Ju

l-17

MASA NETO ZARADA 2005-2017, realnoprosek 2016=100

originalna serija

desezonirana serija

trend-ciklus

5. Inflacija8 je povišena na mesečnom, a

snižena na međugodišnjem nivou u avgustu u

odnosu na jul 2017. U julu i avgustu 2017. inflacija

je respektivno iznela −0,4% i 0,2% na mesečnom

nivou, a 3,2% i 2,5% na međugodišnjem nivou.

Međugodišnja inflacija je, tako, i u avgustu 2017.

bila u granicama cilja utvrđenog za 2017. i 2018.

godinu (3,0% ± 1,5 p.p.). Ona bi štaviše, prema

rezultatima ankete agencije Ninamedija o

inflacionim očekivanjima finansijskog sektora i

privrede iz avgusta 2017, trebalo da bude u

granicama cilja ne samo u kratkom nego i u

srednjem roku.9

Od osnovnih kategorija potrošačke korpe, samo

su neprehrambeni proizvodi bez energije

pojeftinili na mesečnom nivou u avgustu 2017.

Ovi proizvodi su pojeftinili za 0,2%; a

prehrambeni proizvodi, energija i usluge su

respektivno poskupeli za 0,2%, 0,1% i 0,8%.

Neprehrambeni proizvodi bez energije su

pojeftinili pre svega zato što je ženska obuća, na

izmaku letnje sezone, pojeftinila za 5,0%.

Prehrambeni proizvodi su poskupeli pre svega

zato što je sveže živinsko meso, zbog uginuća

velikog broja živine usled vrućine, poskupelo za

3,9%. Energija je poskupela pre svega zato što su

čvrsta goriva, uoči predstojeće grejne sezone,

poskupela za 1,7%. Naposletku, usluge su

8 Autor priloga o inflaciji je Gordana Vukotić-Cotič. 9 Rezultati ankete agencije Ninamedija o inflacionim

očekivanjima finansijskog sektora i privrede iz avgusta

2017. pokazuju da se u finansijskom sektoru očekuje

da će međugodišnja inflacija izneti 3,0% u avgustu

2018, a 3,5% u avgustu 2019; dok se u sektoru privrede

poskupele pre svega zato što su paket-aranžmani

za turistička putovanja u inostranstvo, na izmaku

sezone godišnjih odmora, poskupeli za 14,5%.

Međugodišnja inflacija je u avgustu 2017.

proistekla iz poskupljenja svih osnovnih

kategorija potrošačke korpe. Poskupljenje je

iznelo 2,1% za prehrambene proizvode, 1,8% za

neprehrambene proizvode bez energije, 4,5% za

energiju i 2,6% za usluge. Prehrambeni proizvodi

su poskupeli pre svega zato što je sveže voće, koje

je slabije rodilo ove nego prošle godine,

poskupelo za 8,0%. Neprehrambeni proizvodi bez

energije su poskupeli pre svega zato što su

cigarete poskupele za 8,9%, jer su one na

mesečnom nivou, usled povećanja akciza,

poskupele za 4,5% u januaru i za 4,3% u julu

2017.10 Energija je poskupela pre svega zato što

su motorna goriva, usled rasta svetskih cena

sirove nafte, poskupela za 5,8%. Na kraju, usluge

su poskupele pre svega zato što su usluge

mobilne telefonije, čije su cene na mesečnom

nivou mirovale od aprila 2015, jednokratno

poskupele za 12,3% u martu 2017.

Promene sastava potrošačke korpe prema visini

međugodišnjeg rasta cena bile su, uz samo jedan

izuzetak, nepovoljne u avgustu u odnosu na jul

2017. Prvo, učešće stavki s međugodišnjim

rastom cena ispod donje granice aktuelnog cilja,

tj. ispod 1,5%, povećano je za 3,5 p.p. (od 48,0% u

julu na 51,5% u avgustu). Drugo, učešće stavki s

međugodišnjim rastom cena ispod donje granice

aktuelnog cilja povećano je zato što je učešće

stavki s negativnim međugodišnjim rastom cena

povećano u većoj meri nego ućešće stavki s niskim

međugodišnjim rastom cena (učešće stavki s

međugodišnjim rastom cena ispod 0% povećano

je za 2,0 p.p.: od 28,1% u julu na 30,1% u avgustu;

dok je učešće stavki s međugodišnjim rastom

očekuje da će međugodišnja inflacija izneti 3,5% i u

avgustu 2018. i u avgustu 2019.

10 Međugodišnji indeks za dati mesec može se izračunati i kao umnožak mesečnog indeksa za taj mesec i mesečnih indeksa za prethodnih jedanaest meseci, a ne samo kao količnik baznog indeksa za taj mesec i baznog indeksa za isti mesec prethodne godine.

cena od 0% do 1,4% povećano za 1,5 p.p.: od

19,9% u julu na 21,4% u avgustu); pritom

napominjemo da je deflacija lošiji ishod od niske

inflacije. Treće, učešće stavki s međugodišnjim

rastom cena u granicama aktuelnog cilja, tj. od

1,5% do 4,5%, smanjeno je za 2,3 p.p. (od 24,7%

u julu na 22,4% u avgustu). Najzad, jedina

pozitivna promena se sastojala u tome što je

učešće stavki s međugodišnjim rastom cena iznad

gornje granice aktuelnog cilja, tj. iznad 4,5%,

smanjeno za 1,2 p.p. (od 27,3% u julu na 26,1% u

avgustu).

Napomene: 1) Procentualne vrednosti potrošačke korpe u

jedinicama ciljane inflacije koja je važila od januara 2013. do

decembra 2016. (4,0% ± 1,5 p.p.) preračunate su u jedinice

ciljane inflacije koja važi od januara 2017. (3,0% ± 1,5 p.p.).

2) Na slici su navedene maksimalne procentualne vrednosti

potrošačke korpe od januara 2013. do avgusta 2017. za

međugodišnji rast cena: do gornje granice aktuelnog cilja,

ispod donje granice aktuelnog cilja, i ispod 0%.

Položaj Srbije spram zemalja Evropske unije je

poboljšan u pogledu međugodišnje inflacije u

avgustu u odnosu na jul 2017. U julu i avgustu

inflacija je – kao procentualna promena

harmonizovanog indeksa potrošačkih cena –

iznela 1,5% i 1,7% u Evropskoj uniji, a 3,4% i 2,6%

u Srbiji na međugodišnjem nivou.11 Srbija je imala

manju međugodišnju inflaciju od samo dve zemlje

Evropske unije u julu, a od pet zemalja Evropske

unije u avgustu.12

11 Poređenje inflacije u Evropskoj uniji zasniva se na jedinstvenom konceptu: harmonizovanom indeksu potrošačkih cena. Zato je za Srbiju – umesto nacionalnog koncepta: indeksa potrošačkih cena – u obzir uzet harmonizovani indeks potrošačkih cena, koji RZS eksperimentalno obračunava od januara 2013.

12 Zemlje Evropske unije koje su u julu imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije bile su: 1. Estonija (3,9%), 2. Litvanija (4,1%); a one koje su u avgustu imale veću međugodišnju inflaciju od Srbije bile su: 1. Mađarska (2,7%), 2. Velika Britanija (2,9%), 3.Letonija (3,2%), 4. Estonija (4,2%), 5. Litvanija (4,6%).

AKTUELNOSTI U EKONOMSKOJ POLITICI

Tri su aktuelna pitanja kojima su u ovom broju posvećeni posebni autorski radovi. Prvo su rezultati

poslovanja naše privrede u prošloj godini, njihovo bitno poboljšanje zahvaljujući monetarnoj i fiskalnoj

politici; u vezi s tim je i pitanje zavisnosti budućeg privrednog rasta i očuvanja njihovih efekata od

investicija. Drugo je pitanje tehničke strukture investicija i važnosti udela stambene izgradnje u

građevinskom delu. Treće povezuje, između ostalog, atraktivnost uslova za investitore sa ekonomskim

integracijom zemalja zapadnog Balkana. Osvrt na njih ovde je dat na osnovu tri autorska članka u ovom

broju MAT-a: Rezultati poslovanja naše privrede u 2016. godini – rentabilnost, likvidnost, finansijski

položaj (autori: Dušan Gavrilović i Miladin Kovačević), Da li se do većih investicija može bez ozbiljnije

stanogradnje? (tema meseca, autor Ivan Nikolić) i Zemlje Zapadnog Balkana i regionalna integracija (autor

Katarina Stančić).

1. Rezultati naše privrede u 2016. godini

Srpska privreda je 2016. poslovnu godinu završila sa pozitivnim finalnim rezultatom poslovanja. Čist neto

dobitak iznosio je oko 1,9 mlrd. evra u poređenju sa 1,2 mlrd. evra dobitka u 2015. i gubitka od 1,1 mlrd

evra kojim je završena 2014. godina. Ovo je druga godina zaredom, u kojoj naša prvireda posluje

rentabilno, sa pozitivnim poslovnim i neto dobitkom. Ovaj, mogli bismo reći, preokret koji je nastupio 2015.

godine konicidira sa zaokretima u monetarnoj i fiskalnoj politici koji se nesumnjivo nalaze u pozadini

poboljšanja rentabilnosti i finansijskog položaja naše privrede. Relaksiranje monetarne politike (snižavanje

referentne kamatne stope u 2015.), održavanje stabilnosti deviznog kursa i cena kao i fiskalna

konsolidacija praćena smanjivanjem javnog duga i budžetskog deficita blagotvorno su uticali na mikro-

sferu ekonomije umirivanjem inflatornih pritisaka i očekivanja i obaranjem bankarskih kamata uz

podsticanje rasta proizvodnje i izvoza.

Istovremeno, rezultati poslovanja 2016. godine potvrđuju zaključke naše analize iz prethodnih godina o

razornom uticaju rigidne kamatne politike banaka koje su neopravdano visokim kamatama i kamatnim

maržama u velikoj meri doprineli kreiranju „začaranog kruga“ finansijskih gubitaka i nelikvidnosti iz kojeg

naša privreda po svemu sudeći postepeno izlazi. Da bismo sagledali finansijski položaj sprskih preduzeća,

i njihovu kreditnu sposobnost i investicioni kapacitet u 2016. godini, poslužili smo se analizom osnovnih

pokazatelja rentabilnosti, likvidnosti, i zaduženosti. Analiza se ograničila na privredna društva sa

pozitivnim poslovnim dobitkom ili EBIT-om (Earnings before interest and taxes) koji predstavlja dobitak iz

poslovanja pre odbitka rashoda kamata i poreza. Ovaj kontingent privrednih društava obuhvata gotovo

polovinu naših preduzeća u nefinansijskom sektoru i koja se, s obzirom da ostvaruju pozitivan poslovni

dobitak, mogu posmatrati kao potencijalni zajmotražioci na domaćem finansijskom tržištu i generatori

investicione potrošnje i rasta. Preciznije, reč je o 50450 privrednih društava (rast od oko 2.600 preduzeća

u odnosu 2015. godini) koja su ostvarila poslovni dobitak u 2016. godini što je oko 51,7% ukupnog broja

privrednih društava od čega je 420 velikih (83% od ukupnog broja velikih preduzeća) i 1854 srednjih (81,7%

od ukupnog broja srednjih preduzeća) i koja generišu 79,6% ukupne zaposlenosti u realnom sektoru,

95,2% bruto dodate vrednosti i 87,75% prometa.

Ipak, pozitivan preokret u performansama poslovanja privrede nije sam po sebi dovoljan za prevazilaženje

ograničavajućeg potencijalnog rasta outputa (koji je pod negativnim uticajem starenja stanovništva,

manjka investicija i pada produktivnosti), već se, kao imperativ, nameće nastavak strukturnih reformi,

regionalna integracija i sa tim povezana snažnija investiciona propulzija, kako bi se ekonomija približila

svom punom potencijalu. Ekonomska integracija je prepoznata kao sredstvo za podizanje

konkurentnosti, produktivnosti, olakšan pristupu novim tehnologijama, ali kao i velika šansa za male

zemlje da ostvare ekonomiju obima.

2. Da li se do većih investicija može bez ozbiljnije stanogradnje?

Ukoliko želimo dinamičniji rast moramo više da investiramo. U prošlom broju MAT-a smo pisali da

investicije sporo rastu - u prvom polugođu 2017. njihov realni rast je iznosio svega 2%, te da je bruto

dodata vrednost građevinarstva smanjena za 3%13. Lane je rast bruto fiksnih investicija u osnovne fondove

dostigao 5,1%, opet nedovoljno da se njihov realativni udeo u BDP-u podigne makar na 18% (zadržao se

na 17,7% kao i 2015. godine). Pri tome, uporno se ponavlja imperativ o 1/4 BDP-a kao pravoj meri

investicija ili standardu koji karakteriše najbrže rastuće ekonomije.

Cilj je stoga poznat, ali uprkos atraktivnijem ambijentu za ulaganja i brojnim pozitivnim pomacima u

ekonomiji ovde je rezultat tanak. Zašto?

Najbolji eufemizam za nedovoljno investiranje u Srbiji je zastoj u stanogradnji!

Dokaz ove hipoteze potražićemo u samoj tehničkoj strukturi investicija. Naime, apstrahujući ovom prilikom

njihovu efikasnost, poželjna struktura bruto investicija u osnovne fondove koja rezultira dugoročno

održivom stopom rasta i koja važi kao svojevrsno "zlatno pravilo" veoma je prosta. Ukupne bruto

investicije moraju biti ravnomerno raspoređene na: građevinarstvo, s jedne strane, i ulaganje u mašine,

opremu i ostalo, s druge.

U kratkom roku, zbog različitih razvojnih prioriteta, moguće je da se ovaj odnos naruši, bilo na jednu ili

drugu stranu. U dugom roku količnik konvergira broju 1, tj. proporciji 50:50.

13 Prema prethodnim rezultatima Republičkog razvoda za statistiku o građevinskoj delatnosti u drugom tromesečju 2017. u odnosu na isti period prošle godine došlo je do redukcije realne vrednosti izvedenih radova za 5,4% (izvor: Saopštenje RZS-a br. 219 od 10.08.2017).

Već iz ove činjenice je jasno zašto je građevinarstvo bitno za ekonomski rast, i zašto se uspešne zemlje po

svaku cenu trude da ono nikada ne bude zapostavljeno.

Iz sprovedenog međunarodnog komparativnog istraživanja tehničke strukture investicija uočava se još

jedna bitna zakonomernost. Građevinske radove, ukupno posmatrano, u dugom roku podjednako

generišu:

A. stanogradnja tj. stambene zgrade, i

B. ostali građevinski objekti, kao što su infrastrukturni radovi, ali i poslovne zgrade i objekti.

Iz ovoga sledi da se do dugoročno održivog rasta BDP-a dolazi jedino s jakim građevinarstvom, pri čemu,

četvtina ukupnih fiksnih investicija potiče od stanogradnje.

U poslednjih deset godina Srbija je dostigla ovaj poželjni udeo građavinarskih radova u ukupnim

investicijama samo tokom perioda 2009-2011. On se tada kretao oko 48% ukupnih investicija i bio je

posledica masovnog programa subvencionisanja stambenih kredita kao odgovor države na negativne

posledice svetske krize. Brzim sužavanjem fiskalnog prostora te eskalacijom javnog duga ove aktivne mere

stambene politike ustupaju mesto štednji.

Već 2012. udeo građevinskih radova se redukuje na 40,2% ukupnih investicija, naredne 2013. na 37,1% i

na tom nivou se uz neznatne oscilacije zadržava do danas. Pritom je zanimljivo da se kvarenje rezultata

građevinarstva isključivo duguje stanogradnji jer se ostali građevinski radovi, čak još od sredine 90-ih

godina, uporno održavaju u nivou od oko trećine ukupnih investicija (u 2016. na osnovu preliminarne

ocene tehničke strukture bruto fiksnih investicija Republičkog zavoda za statistiku njihov udeo je iznosio

32,1%).

U 2016. godini ulaganje u stanogradnju činilo je samo 5,5% bruto fiksnih investicija, a od zemalja EU jedino

Grčka relativno posmatrano manje investira u stambene zgrade od Srbije. Zaostatak od približno 3,5

procentnih poena BDP-a Srbije od proseka EU ujedno je i ključna diskrepanca između aktuelnog i željenog

udela ukupnih fiksnih investicija u BDP-u.

U 2015. stanogradnja je u Srbiji dostigla istorijski minimum. Ukupno je prema podacima RZS-a izgrađeno

samo 10,3 hiljade novih stanova, površine 660 hiljada m², dok je broj izgrađenih stanova na 1.000

stanovnika iznosio 1,5. Ukupna vrednost svih izgrađenih stanova u Republici kreće se oko pola m.lrd evra,

tačnije 547,9 miliona evra, te je ukupan stambeni fond dostigao 3.012.923 stanova.

Tokom 2016. stanogradnja se na nivou Republike blago oporavlja, ali je ukupna površina završenih stanova

u odnosu na 2013. ipak bila niža za 8,2% i preko 45% u odnosu na rekordnu 2008. godinu. Za razliku od

Republike, u Gradu Beogradu silazni trend stanogradnje se nije zaustavio. U 2016. u odnosu na prethodnu

godinu površina završenih stanova je smanjena za dodatnih 21,9 hiljada m², dok je u poređenju sa 2008.

njihova ukupna površina redukovana za 2,5 puta.

3. Ideja o ekonomskoj integraciji Zapadnog Balkana nije nova, niti su njeni benefiti nepoznati –

objedinjeno tržište od 20 miliona ljudi, umesto šest malih tržišta veličine od 2 do 7 miliona, privuklo bi

investicije, povećalo zaposlenost i zarade, smanjilo političke tenzije i povećalo šanse za ulazak u EU.

Pozitivni signali i ohrabrenja ovakvih ideja konstantno dolaze i od strane međunarodnih institucija –

primera radi, u maju 2017. u Sarajevu je održan Samit premijera zemalja Zapadnog Balkana, a u julu Samit

o Zapadnom Balkanu u Trstu, oba sa snažnom podrškom EU. U konstelaciji takvih događaja, Svetska Banka

je u junu 2017. godine publikovala studiju o mogućnostima i izazovima pred kojima se nalaze zemlje

Zapadnog Balkana u procesu integracije14.

Od započinjanja procesa tržišne tranzicije, šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, BiH, BJR Makedonija,

Srbija, Crna Gora i Kosovo – postigle su solidne rezultate u smanjenju siromaštva, jačanju ekonomije i

drugim socio-ekonomskim oblastima. I pored toga, ovo je danas najsiromašniji region Evrope, odavno

zaostao iza zemalja sa kojima je nekada bio na sličnom nivou razvoja. I pre krize tempo konvergencije ka

zemljama EU bio je sporiji od sličnih tranzicionih zemalja, a nakon krize došlo je do stagnacije, čak i

višegodišnje recesije i depresije ovih ekonomija. U 2015. godini samo je stopa nezaposlenosti iznosila

između 17% i 35%, primarni deficit se skoro duplirao u odnosu na pretkrizne godine u svim zemljama,

javni dug u proseku dostigao 50% BDP-a, a brojne strukturne slabosti izašle na videlo: neodrživo

zaduživanje javnih preduzeća, nenamensko trošenje budžeta na neproduktivni rast zarada, loše

targetirani socijalni benefiti i ogroman poreski klin. Sa ovakvim karakteristikama i tempom razvoja,

zemljama Zapadnog Balkana trebaće najmanje pola veka da dostignu standard EU zemalja.

Sagledavajući multidimenzionalno situaciju Zapadnog Balkana, Svetska Banka navodi tri

makroekonomska segmenta, čija poboljšanja bi ubrzala napredak celog regiona:

makroekonomska stabilnost

strukturna transformacija ekonomije

ekonomska integracija

Makroekonomska stabilnost je prvi i neophodan uslov za postizanje ekonomskog razvoja, ali ujedno i

najteži, imajući u vidu stepen erozije makroekonomskih fundamenata. Javne finasije treba konsolidovati,

dug svesti na nivo održivosti, a javnu potrošnju zauzdati i transformisati u produktivnom pravcu. Zatim

sledi rad na fiskalnoj održivosti, možda i najteži deo procesa, s obzirom na to da su ekonomije regiona

često bile žrtve kratkoročnih političkih ciljeva na štetu ekonomije.

14 Western Balkans: Regional Economic Integration Issues Notes, June 2017, World Bank Group

Strukturna transformacija se mora nastaviti, što zahteva dodatne napore u oblastima privatizacije,

restruktuiranja i poboljšanja politike konkurentnosti, sa ciljem da se omogući veće zapošljavanje i rast

produktivnosti. Činjenicu da je učešće države u ekonomiji i dalje veliko potvrđuju i podaci kao što je taj da

broj zaposlenih u javnom sektoru čini jednu trećinu svih zaposlenih u Srbiji i Crnoj Gori, a skoro polovinu

u BiH; da je državna potrošnja u BiH, Srbiji i Crnoj Gori daleko iznad potrošnje država na sličnom stepenu

razvoja, i da u tim zemljama glomazan državni sektor često guši privatnu inicijativu i investicije.

Rad na spomenutim segmentima treba da, preko smanjenja neizvesnosti i tenzija i povećanja

produktivnosti i blagostanja, potpomogne i proces ekonomske integracije regiona, treći stub

konvergencije ka razvijenom svetu, što bi rezultiralo razvojem tržišta kapitala, roba i usluga i učvrstilo

održiv model rasta i razvoja.

Ekonomska integracija kao nužnost ili želja? Zemlje Zapadnog Balkana se nalaze na sličnom stepenu

razvoja, zbog čega se mogu nadmetati i dopunjavati na integrisanom tržištu, što je mnogo teže na

diverzifikovanom i tržištu EU. Pored blizine međusobnog tržišta, one su i tradicionalno okrenute jedna

drugoj – primera radi, prema podacima RZS-a, izvoz Srbije u zemlje Zapadnog Balkana u prvih 8 meseci

2017. godine iznosio je preko 17% njenog ukupnog izvoza (najveći deo izvoza apsorbuje BiH-8%, Crna Gora

5% i BJR Makedonija 4%, što je više nego celokupan izvoz u Italiju, najvećeg srpskog uvoznika, a koji iznosi

14% od ukupnog izvoza). Takođe, i ostale zemlje regiona imaju kao najvažnije izvozne destinacije neku od

zemalja Zapadnog Balkana. Kao što se pokazala u sferi trgovine, integracija bi bila dobrodošla i u drugim

makroekonomskim segmentima – domaća finansijska tržišta ne pružaju dovoljno mogućnosti za

investiranje kapitala, pa bi u tom smislu svaka inicijativa za regionalnim kapitalnim tržištem bila od koristi.

Takođe, integracija bi mogla da omogući i lakši transport i telekomunikacije, što traži izmene brojnih

regulatornih šema i legislative. I na kraju, povećanje mobilnosti radne snage, tj. ukidanje barijera za njeno

nesmetano kretanje, uticalo bi na rast produktivnosti i na bolju alokaciju radne snage u regionu. Ovakvi

trendovi doveli bi do pojačanog interesa stranih investitora za region, čime bi se on lakše uključio u

globalne trgovinske vrednosne lance.

Zbog toga je praktični koncept ekonomske integracije, tj. akcioni plan koji predlaže Svetska Banka,

baziran je na 4 stuba: (1) trgovina, investicije i tržište kapitala; (2) fleksiibilnost tržišta rada, znanje i

veštine; (3) digitalno tržište (4) Infrastruktura.