apartman
1
Varaš se, najbolji moj, da posle mene neće biti ničeg. Zar stvarno veruješ u to da sam u svom ovom ludilu samo višedecenijska etapa koja žmureći trči kroz dan? Ako si me stvarno voleo, a ne vidiš me u vetru ili cvetu, ako me ne vidiš u suncu što svetlost daje svetu, moraću bolje da ti dočaram taj san. U ovo more, kažu, što se život zove, bačeni smo iako naučeni da plivamo nismo. Pa tako putujemo, kažu, od oka do oka, kao neko divno greškom zalutalo pismo. I divno se čitamo i pomalo pišemo. I divno se gušimo i pomalo dišemo. I malo po malo pa s zvezdama treperimo, i malo po malo daleke tuge merimo. A ti se pitaš šta je to gore pa ne možeš pogled da odvojiš od neba. Zamisli zajedno sve snove da gore i da svako ima ono što mu treba. Zamisli devojčice sa ukusom breskve i laste usred mećave da lete. Zamisli sve šta hoćeš što se ne sme i sve što si nekad zamišljao k'o dete. Misliš li da baš sve ima početak i kraj? Misliš li da baš sve ima nekakve granice? Postoji nešto plavo, nešto mnogo lepše plavo nego što su april ili maj. Postoji jedan put, jedan neverovatno dugačak put, a ovo - ovo su samo stanice. Svačija senka zapravo sjaji jer svi smo mi od zvezda stvoreni. Eto to je nebo: naš zavičaj večni. Eto to je život: beskrajni put mlečni.
description
apartmna
Transcript of apartman
Vara se, najbolji moj, da posle mene nee biti nieg. Zar stvarno veruje u to da sam u svom ovom ludilu samo viedecenijska etapa koja murei tri kroz dan? Ako si me stvarno voleo, a ne vidi me u vetru ili cvetu, ako me ne vidi u suncu to svetlost daje svetu, morau bolje da ti doaram taj san. U ovo more, kau, to se ivot zove, baeni smo iako naueni da plivamo nismo. Pa tako putujemo, kau, od oka do oka, kao neko divno grekom zalutalo pismo. I divno se itamo i pomalo piemo. I divno se guimo i pomalo diemo. I malo po malo pa s zvezdama treperimo, i malo po malo daleke tuge merimo. A ti se pita ta je to gore pa ne moe pogled da odvoji od neba. Zamisli zajedno sve snove da gore i da svako ima ono to mu treba. Zamisli devojice sa ukusom breskve i laste usred meave da lete. Zamisli sve ta hoe to se ne sme i sve to si nekad zamiljao k'o dete. Misli li da ba sve ima poetak i kraj? Misli li da ba sve ima nekakve granice? Postoji neto plavo, neto mnogo lepe plavo nego to su april ili maj. Postoji jedan put, jedan neverovatno dugaak put, a ovo - ovo su samo stanice. Svaija senka zapravo sjaji jer svi smo mi od zvezda stvoreni. Eto to je nebo: na zaviaj veni. Eto to je ivot: beskrajni put mleni.
