Anton Ingoli

Tajno drutvo PGC

UVOD Evo u emu je stvar: na profesor slovenakog jezika

zadaje nam za kaznu zadatke naroite vrste. Ne zapisuje nas u dnevnik, ne vie i ne lupa po katedri kao profesor Poganik, koga smo prozvali Kerber; on ume ak i da se nasmei. Joi, na primer, kad se dugo igra estarom, kae najljubaznije:

Joe, do prekosutra... malo razmisli i doseti se slobodan sastav: "Zato mi je estar miliji od gramatike slovenakog jezika".

Drugi put uhvati pelcu kako ape Metodu, koji u znoju lica svog trai primer za imenicu mukog, enskog i srednjeg roda. Oslobodivi ih oboje daljeg napora, ree:

pelca, do subote: "Zato elim da postanem sufler!" Jesi li razumela?

Kako ne bi razumela! Ceo razred razume. Neki je i ne ale. Nabubala je gramatiku i aptala tako da su je svi uli, prvenstveno profesor. Zareza, kako zovemo profesora Petra Skalovnika, koji je i na razredni stareina, nije lako zadovoljiti. Ali smo se onomad zabavljali kad je Lojzek itao svoj slobodni sastav, kako Zarez naziva te zadatke, u stvari kaznene zadatke. On je, naime, za vreme odmora utirao kolski suner i preuo zvonce, to je vie nego razumljivo. Zarez ga je uhvatio ba u trenutku kad je dao svoj neodbranjivi gol posred kolske table. Slobodan sastav "Fudbal, moja najvea radost" bio je neizbean. Lojzek je uz pomo svog brata, golmana u univerzitetskom timu, napisao takav zadatak da su i samom Zarezu od smeha pole suze na oi, dok smo se mi ostali smejali tako da smo svi sem Lojzeka dobili slobodan sastav: "Smeh je izvor zdravlja i mladosti".

Profesor Zarez, razume se, nije zadovoljan kratkim odgovorima. Recimo, kad ak ispod naslova "Zato jedem

na asu slovenakog jezika?" napie: "Zato to sam gladan", ili na pitanje: "Zato moram da pazim na asu slovenakog jezika?" odgovori ukratko profesorovim reima: "Jer tri etvrtine nauim ve u koli". Ne, slobodan sastav ili kazneni zadatak mora da ima uvod, jezgro i zavretak.

"Svaki slobodan sastav mora da sadri bar tri stava!" Taj Zarezov savet bruji ti u uima dok vae olovku i razmilja ta bi napisao.

Istina, uvod treba da bude kratak, ali on ipak mora da nagovesti sadrinu i probudi interesovanje za dalje izlaganje. Glavno je, razume se, jezgro. U kraim sastavima to je jedan stav, samo neto dui nego uvod i zavretak zajedno. U opirnijim, a to su svi "slobodni sastavi", ono treba da je podeljeno u tri odeljka. Najtei je zavretak. "Tu treba da se pokae majstorom. Dobar zavretak delo krasi!" Drugu Zarezu ne odgovara zavretak kao to ga je napisala pelca: "Tako ste, dakle, drue profesore, mogli da vidite zato elim da budem profesionalni sufler1 ." Ni Lojzekovim zavretkom nije bio zadovoljan: "Iz izloenog se moe razumeti zato vie volim fudbal nego kolske predmete."

Zarez ovakav zavretak ne trpi. "Zavretak, to je misao, ideja celokupnog sastava. Ako ne umete da mislite, zato ste onda doli u klasinu gimnaziju?" Pridev "klasinu" naglaava, razume se naroito i njegovo punako lice se pri tom uozbilji. "to niste odabrali neku drugu gimnaziju? Kod nas mora da se misli, misli i, jo jednom, misli!"

Kad krivac proita svoj slobodan sastav i profesor ga oceni (a neki put ga ocenimo i mi da bismo, kako kae Zarez, mogli da se priviknemo na samostalno nastupanje i debatu), Zarez ga sa crvenom olovkom u ruci jo jednom pregleda. Sa kakvim oduevljenjem on precrtava i podvlai, na kraju upita povienim glasom:

A zarez? Na zareze, Tatjana, nisi mislila?

1 sufler apta (u pozoritu)

Ne, drue profesore, priznaje Tatjana iz druge klupe i ve je gotova za naredna tri dana.

Tatjana, do subote: "Zato pri pisanju slobodnih sastava ne mislim na zareze?" Zatim nama svima:

Neuveno! Nedostaje joj devet zareza. I opet, Tatjani, koja pobledi kao kamen koji

oznaava kilometre du puta: Ako u narednom slobodnom sastavu bude

nedostajalo vie od pet zareza, dobie jedinicu! Sledi pouka koju smo znali napamet ve na treem

asu slovenakog jezika: Deco, to jest aci, prvokolci! Zarez je mali ali vrlo

vaan. Koliko nemilih pometnji, pa ak i nesrea se ve dogodilo zato to ljudi ne znaju da stave zarez tamo gde mu je mesto!

Pre Nedelju dana vratio nam je sveske sa prvim kolskim zadatkom. Stavio ih je sav oajan na katedru i rekao:

Umesto vas morao sam da stavim svega sto pedeset tri zareza, precrtao sam ih trideset dva, a pretvorio u zareze tri take i dva puta sam umesto dve take napisao zareze. Napravio sam take od osam zareza, a zareze od dva usklinika i dva upitnika. Samo u znacima za odvajanje dvesta jedna greka! Takvo neto jo nisam doiveo, mada ve dvadesetu godinu stavljam zareze umesto svojih uenika.

Kad je pregledao Tatjanin drugi slobodni sastav, najpre je pobledeo, a zatim, pocrvenevi saoptio rezultat:

Jo nedostaje est zareza, ali zamislite! osamnaest ih je previe.

Oajavali smo zajedno sa Tatjanom, kako se ono kae, da bismo osvojili zarez. Zarez nije oajavao. Zapretio nam je:

Nauiu ja vas. I Tatjanu u nauiti. Odsad ete svake nedelje napisati po jedan slobodan sastav, a pisaemo i diktate. ekajte samo!

Tako smo svim raspoloivim snagama, pod Zarezovim vostvom, napali zarez i poeli polako da ga osvajamo. Razumljivo je onda to smo naem profesoru slovenakog jezika i razrednom stareini dali nadimak Zarez, kao to je razumljivo i to da je zarez na najvei neprijatelj. A Zarez, uprkos svim "slobodnim sastavima", koji nam oduzimaju toliko dragocenih asova, ipak volimo. Jo niko nije dobio ukor, mada smo razbili ve dva prozora, pokvarili tri stolice, ostavili po klupama vie neizbrisanih znakova i uinili itav niz drugih prestupa. I Zarez voli nas.

U hodniku, izmeu naeg i treeg razreda, nalazi se esma oko koje je uvek sve mokro i poprskano; to nije nita novo. Samo, proli put je ispod esme bilo pravo Bohinjsko jezero. Treekolci su za to, razume se, okrivili na razred. Tog miljenja bio je i njihov razredni stareina, Kerber.

Ne to moji prvokolci nisu uradili zauzeo se za nas Zarez jo pre nego to je poeo da ispituje sluaj.

"Moji prvokolci", e to nam je silno polaskalo Otada su neki poeli da mu uz nadimak Zarez dodaju i prisvojnu zamenicu "na". Jedino se nisu mogli sloiti da li je pravilno pisati Na zarez kao Novo mesto, ili Na Zarez kao kofja Loka. Mi koji se ne bavimo toliko gramatikom zadrali smo i pomenutu zamenicu.

Treba da dovrim uvod, inae je ve predugaak. Onog dana kada sam posle nekoliko vrlo burnih

nedelja opet bezbrino sedeo u svojoj klupi i posle dueg vremena sluao poznati glas sa katedre, posle zavrenog asa stao je Zarez nasred podijuma, nabrao svoje visoko elo i, umesto da izae, viknuo glasnije nego to je to inae imao obiaj:

Mihec! Mihec Potokar! Skoio sam kao da me je neko kroz sedite ubo

desetinom igala. Mihec, ti si, dakle, predsednik tajnog drutva?

nastavio je jo jaim glasom.

Uplaene oi svih kolskih drugarica i veine kolskih drugova upravile su se na mene. Pocrveneo sam kao krvlju obliven i jezik mi se skamenio u ustima.

Odgovori kad te pitam! Grevito sam se uhvatio za klupu i promucao s

mukom, kao da Peter Klepec iz suvog drveta naih kolskih klupa cedi kapljicu vode:

Nisam. Nisi? Nemoj da lae, Mihec! ree Zarez

potamnevi u licu. Tog trenutka ustadoe Metod i Joe. Ne lae on!

povikae uglas. O, i vas dvojica ste lanovi Tajnog drutva PGC? Razrogaene oi mojih kolskih drugova, naroito

drugarica, premestie se za tren oka s mene na Metoda i Jou.

Nismo odgovori Joe. Nismo vie dopuni ga Metod. Ni ti, Mihec, vie nisi predsednik? obrati mi se

Zarez neto blaim glasom. Nisam odgovorih jasno i odluno. Nisam, jer

smo Tajno drutvo PGC raspustili. Po razredu je zabrujalo; devojice kliknue prigueno,

a deaci su gledali nepoverljivo u mene, Metoda i Jou, koji pocrvenee zajedno sa mnom.

Da, Tajno drutvo PGC! viknu opet Zarez ljutito, otro. Ve dvadesetu godinu tumaim slovenaku gramatiku i knjievnost, dvadesetu godinu sam razredni stareina, ali tajnu organizaciju u svom razredu jo nisam imao.

Ukor, iskljuenje! pretio je razrednikov glas ali njegove oi iza tamno oivienih naoara jo su uprkos svemu gledale pomalo dobroduno.

Tajno drutvo PGC! pronelo se razredom. ta li to znai?

Smrt Kerberu! omaklo se nekome tamo kod pei.

U oima drugarica bilo je sve vie divljenja a u oima drugova rasla je zavist. Zarez bolje namesti svoje naoare i produi glasom koji je nagovetavao da je glavna oluja prola:

ta da radim s tobom, drue predsednie, drue bivi predsednie?

Najpre tiina, zatim glas budue profesionalne suflerke:

Slobodan sastav! Profesorovo lice odjednom postade blago. Da, slobodan sastav! viknu on s olakanjem

Ali ipak, i opet nastavi stroe sastav mora da bude temeljit i da objasni sve od poetka do kraja, kako je drutvo nastalo, njegov rad i kraj. Rok: dve nedelje. Samo, ako slobodan sastav ne bude kako valja, pribei u disciplinskim propisima. Pre nego to ga prepie naisto, neka ga pregledaju i Metod i Joe. Sva trojica odgovarate za njega. Razume li?

Razumem promucah ja. Dakle, od dananjeg dana za dve nedelje: "Tajno

drutvo PGC!" Zarezovo lice ozari dobroudan osmeh. Svata! promrmlja i napusti razred.

Drugovi i drugarice obasue me sa hiljadu pitanja. Otresao sam ih se jednim odgovorom:

Sve ete saznati kroz dve nedelje. U hodniku su me ekali Metod i Joe.

Zapravo... poeo je Metod. Ti si blagajnik umirio sam ga odmah. A ja, koji sam bio sekretar, rekao mi je Joe

morao bih da ti pomognem... Prilikom vanih dogaaja izvetaj podnosi lino

predsednik umirio sam i svog biveg sekretara. On je sa Zarezom, kao i sa zarezima, stajao bolje nego

Metod. Ipak, video sam da za pisanje nije bio naroito raspoloen.

Ja sam ovu stvar zapoeo, i ja u je i zavriti! rekoh i strah niza stepenice da me ne bi zadravali.

Tek idui kui, shvatio sam da bi ono to se dogodilo

na kraju poslednjeg asa moglo da poslui kao dobar uvod. Odmah po podne poeo sam da piem. Napisao sam ovaj uvod i napravio plan za glavni deo "slobodnog sastava".

JEZGRO

KAKO JE POELO Poelo je na asu slovenakog jezika, tanije: na asu

gramatike, jo tanije: pri promeni imenica mukog roda. Metod je menjao imenicu ekser. Govorio je, prema

svom obiaju, polako i izgovarajui slog po slog: Ekser, eksera, ekseru... Bilo nam je svima dosadno. Kako i ne bi? Ekser je bio

ve etrnaesta imenica koju smo menjali, a ako brojim i imenice enskog roda koje smo obraivali poslednja dva asa, tano pedeset osma. Ko se, osim Zareza, koji je strpljivo i paljivo pratio Metodove slogove, ne bi dosaivao? To je bilo jednog lepog jesenjeg dana kada je napolju sijalo sunce, a sinjim nebom promicali nemirni beli oblaci. Radio je ujutru nagovestio promenu vremena. Talas sa Atlantika dostigao je ve zapadni deo Alpa i svakome ko se iole razumeo u izvetaje o vremenu bilo je jasno da e jo te noi padati kia. Sutra e biti dosta vremena za menjanje imenica, a sad je teta za svaki minut. Ali Metodu se, dabome, nije urilo. Bio je tek kod dvojine2.

...ekserima,...eksera, kod... ...cvekovima3 upadoh ja. Metodu to nije smetalo, nastavio je junaki, a i ja.

Tako smo obojica nastavili uporedo da menjamo. Sa eks..., sa cve..., era..., ka! Mnoina! Eks..., cve..., erima..., kovima!

2 U slovenakom jeziku sem jednine i mnoine postoji i dvojina. 3 Izraz cvek na slovenakom oznaava kolsku ocenu jedinicu a i ekser, Takozvana rajsnegla.

Pourio sam sa "cve...!" Metod je ponovio "cve..." i obojica smo zajedno sveano zavrili "...kova!"

Kakvi cvekovi? viknuo je Zarez i srdito pogledao po razredu. Ko ti je rekao da menja cvek, to i nije slovenaka imenica, nego tua, pozajmljena.

Metod je uutao, ali se Zarez nije zadovoljio utanjem; traio je odgovor na svako pitanje.

Ko ti je rekao da menja u mnoini cvek, a ne ekser?

Metodu se ve pojavio pred oima naslov "slobodnog sastava": Zato sam u mnoini preao sa eksera na cvek?

Rekao mi je..., rekao... zamuca on. Ja sam mu rekao javih se ja, spasavi tako svog

druga i prijatelja, koji mi je ustupao svoju kolsku uinu kad god bi od kue doneo neto bolje.

Ti, Mihec? ekaj, ekaj! Ba sam danas u zbornici o tebi neto uo.

Priao je katedri, uzeo dnevnik i zaronio u njega svoju glavu elavu na temenu.

Dabome zauo se glas iza dnevnika. Iz latinskog jezika dobio si cvek, to znai jedinicu, a iz engleskog ima jo od ranije jedan plus. Strani jezici ti ne idu, a svoj jezik okree kad ne treba.

I glava je ponovo izronila, zapravo najpre elo, zatim crno oiviene naoare i najzad ostali delovi glave.

Hoe li jedinicu i iz slovenakog jezika? Gledao sam netremice u profesorove sive oi iza

optikog soiva, koje ni u najkritinijim trenucima nisu bile strane, ve samo oinski prekorne. Slobodan sastav, to je najvie to me eka. Znao sam to, i svi smo to znali. Kakav li e mu biti naslov? Pismeni zadaci nisu mi, sreom, zadavali tekoa; slovenaki jezik, i pored nesrene gramatike, bio mi je najmiliji predmet. Razni naslovi buali su mi u glavi: ta je bilo pre na svetu, ekser ili cvek? Stolar zakiva mrtvaki sanduk ekserima, a profesor ake cvekovima. ta nam pria ekser? Uspomene jednog

eksera... Phi, koliko mogunosti! Nagrabusio sam za sledea dva dana!

Prve veeri, po Zarezovom receptu, treba da se napie koncept, sledee veeri koncept se ispravi, tek posle moe da se prepie naisto. Pri prepisivanju naroito panju treba pokloniti zarezima.

Ali, od naslova ni traga! Zarez zatvori dnevnik, stavi ga na katedru i pogleda me saaljivo.

Ako tako produi, ree tunim glasom imae do polugodita lepu kolekciju jedinica. Ti, ti skupljau cvekova!

To je bilo gore od tri slobodna sastava. Sedi i skupljaj cvekove, ako ti se taj posao dopada!

Pazi samo da zajedno sa cvekovima na kraju polugodita i tebe ne bacimo u staro gvoe!

Zatim se obrati Metodu: Gde smo ono stali? Da, da kod cvekova, to jest...

i ispravi se naglo kad se zaulo prigueno kikotanje devojica kod eksera. Nastavi! Trei pade mnoine!

Tako, dakle, zbog dva cveka, zapravo zbog jednog i po, pa da budem skuplja cvekova?! Kerber mi je tog dana na prvom asu dao cvek, jer nisam imao pismeni zadatak i nisam znao tri latinske rei, a Olrajt, profesor engleskog jezika, dao mi je jo jedan cvek, jer jo ne umem da izgovorim onaj glas to ne lii ni na t, ni na s, ni na z, ni na d, nego na neto to bi trebalo da bude tu negde na sredini.

"Skuplja, skuplja cvekova!" brujalo mi je u uima.

etvrti razred osnovne kole zavrio sam sa vrlo dobrim uspehom, prvi kolski zadatak iz slovenakog jezika napisao sam za pet minus, na fiskulturi me profesor pohvalio ve nekoliko puta. To je taj to mu jo nismo dali nikakav nadimak. Pa da budem skuplja cvekova? I to kae Zarez, na razredni stareina i drugi otac, kako sam sebe naziva.

Nisam jo stigao da podignem osramoenu glavu, kad me Zarez pozva i ree:

Menjaj imenicu, imenicu... i, traei svojim kratkovidim oima po razredu, doseti se: imenicu skuplja!

Drao se ozbiljno, a iza naoara sevao mu je vragolast smeak. Smeili su se i moji kolski drugovi. Kad sam opet seo i zagledao se netremice pravo preda se, u tablu i sve ono to je bilo na prednjem zidu, uinilo mi se da mi se smee ak i ekserii kojima je bio privren na raspored asova. Sunce je sijalo ba na njih. etiri fina pramenia sunca bola su mi oi kao igle.

Skuplja..., skuplja cvekova! Tako je bilo i na asu istorije, pa ak i na poslednjem

asu, asu zemljopisa, predmeta koji pored slovenakog jezika i fiskulture najvie volim.

Drugovi su ve i zaboravili na dogaaj sa cvekovima, mislili su na neto deseto, a ona etiri ekseria kraj crne table jo su mi bola oi iako se sunce ve daleko pomaklo.

Skuplja..., skuplja..., cvekova! Ima li onda neeg udnog u tome to sam posle

zavrene nastave ostao u razredu dok svi nisu izali, jurnuo ka prednjem zidu i iupao ona etiri ekseria? Izvukao sam ih noktima. Hteo sam da ih bacim u sanduk za smee. Tada neto u meni progovori glasom koji ne mogu da opiem, a ne mogu ni da kaem odakle je dolazio:

Skuplja si, skuplja cvekova, dakle u dep s njima!

Zasmejao sam se i valjda glasno uzviknuo: Dabome, tako je! Stavio sam u dep cvekove, koje obino zovemo

"rajsnedle", stegao torbu ispod mike i odjurio za svojim drugovima.

SKUPLJA CVEKOVA Sigurno sam kod kue izgledao zamiljen, jer me baka

za vreme ruka upita: Mihec, u koli neto nije kako valja, a? Ta kad je u koli bilo sve kako valja? To baki,

dabome, nisam rekao, ali sam odluno pobio njenu sumnju: ta ne bi valjalo! Da nisi dobio neki cvek ili ukor? rea bojaljivo. Izvukao sam iz depa ona etiri ekseria i pokazao

joj: Pogledaj, bako, dobio sam ova etiri cveka! Ona me

je najpre pogledala kao da je uvreena, ali se njeno uvelo lice odmah razvuklo u osmejak.

Kad e se ve jednom uozbiljiti, deae?! I premestivi komad mesa sa svog tanjira na moj, dodade: Takve cvekove moe da donosi kui, a one profesorske ostavi u koli?

Time je stvar za baku bila zavrena, ali ne i za mene. Posle ruka pomogao sam joj da opere posue i spremi kuhinju, kao i uvek kad je u podne bila kod kue. Sve to vreme zujalo mi je u uima:

"Skuplja..., skuplja cvekova!" Na vrhu kuhinjske police ugledao sam svetlu kutiju

od aluminijuma i silno je zaeleo. Bako, kliknuo sam uzbuen daj mi onu

kutiju! Zar ne zna da u njoj drim lovorovo lie? Lovorovo lie moe da dri i u fioci ili u nekom

loncu, a meni je kutija hitno potrebna. Zato? Imam puno nekih stvarica, bojica, dugmadi,

komadia krede, kratkih olovica, ekseria i drugih sitnica, a nemam gde da ih stavim pourio sam da joj objasnim.

Istina, depovi su ti vazdan puni nekih drangulija, ali ipak...

Znao sam da sam pridobio baku i da e kutija biti moja.

Bakice, lepo te molim moljakao sam gledajui je umiljato. Nee vie morati da me uvee tera u krevet, ni da me izjutra izbacuje iz njega. Bakice, obeavam ti da...

Ba si dosadan. to vidi, to hoe da ima! govorila su bakina usta, a njena mrava, vorugava i tako dobra ruka ve se pruila prema polici.

Tako sam stekao kutiju od aluminijuma, koja me je ve odavno mamila. Bila je potpuno nova, blistala se kao da je od srebra. Kad sam u nju stavio ekserie, prosto su se izgubili u njenom prostranstvu.

Eh, da imam punu kutiju takvih blistavih ekseria, pomislio sam, onda bih zaista bio pravi Skuplja cvekova... Marijan iz prve skuplja markice. Svake nedelje donese u kolu svoj album i pokazuje nam ga. Kakvih sve markica ima! Poeli su da ih skupljaju i Pepek, Slavko i Pavlek, ali ih svi zajedno nemaju koliko Marijan sam. Marijanov tata je slubenik nekog veeg trgovakog preduzea, alje dopise samo u inostranstvo, otud Marijanu toliko markica. I ja sam se nekoliko dana nosio milju da ponem da ih skupljam, ali sam odmah shvatio da u tome ne bih daleko doterao. Baka samo za praznike dobije poneku kartu, pa ni ta nije iz inostranstva, a meni ne pie niko. Ni do velike mature ne bih sakupio markice za jedan album.

Stari epon skuplja zidne asovnike. Odlazimo esto pod njegov prozor da ujemo kako oni otkucavaju. Otkako sam doao u tu kuu, eleo sam da mogu ui u sobu starog epona. Tek sam pre mesec dana doiveo ovu ast.

Jedne veeri doao je k nama jedan stariji elezniar i upitao gde stanuje drug epon. Poto u kui ba tada nije bilo struje, baka mi ree:

Mihec, otprati druga na prvi sprat i pokai mu eponov stan!

Nisam ga odveo samo do stana, uao sam s njim u sobu. Svi zidovi su bili puni asovnika. Bilo ih je sa kukavicom, sa petliem, sa utegama i bez njih, sa zlatnim i obinim crnim kazaljkama, sa rimskim i arapskim brojkama, sa dugakim i kratkim klatnom. Ni dva asovnika nisu bila jednaka. Nisu ni jednako tiktakali. Jedan je hitao kao da mu se strano uri, njegov sused tiktakao je lagano, sveano. Kakvo uivanje za oi, muzika za ui. A usred svega toga stajao je stari epon, poguren i sed, sa sveom u ruci i posmatrao doljaka. Ovaj je naglo zavukao ruku u dep i izvukao iz njega veliki elezniarski asovnik.

Hvala, ja ne skupljam depne asovnike rekao je epon pre nego to je ovaj stigao da otvori usta. Specijalizovao sam se za zidne asovnike. Skupljanje ima smisla samo ako je ogranieno, strogo odreeno. asovnici! To je isto kao kad bi neko skupljao eksere, cvekove. Zamislite samo koliko vrsta eksera ima! Hvala! Ali, ako saznate za neku naroitu vrstu zidnih asovnika, za njih sam zainteresovan.

Taj prizor mi je sad ivo iskrsao pred oi. Znai ovek moe da skuplja i eksere? Zato ne? Baka

je priala da u kui u koju ona odlazi da sprema i pere neko skuplja lule od porculana. ovek treba da se specijalizira, rekao je stari epon, iskusni skuplja.

Od ove konstatacije doao sam ubrzo do zakljuka kako treba da skupljam cvekove, samo ne one profesorske, ni sve odreda. Ograniiu se samo na "rajsnedle".

U kuhinji mi je odjednom postalo tesno, morao sam da iziem u dvorite. Napolju se, naravno, nisam bavio engleskim i latinskim jezikom, kao to sam rekao baki kada sam poneo ova dva meni najodvratnija udbenika. Razmiljao sam o svojoj najnovijoj odluci. Da stari epon nije tako utljiv i povuen ovek, svratio bih k njemu i zapitao ga za savet, a ovako moram sam da uzmem stvar u ruke. Sa knjigama u koulji ispeo sam se na kesten u dnu dvorita da tu mirno i nesmetano razmislim o itavoj stvari.

Dakle, samo i jedino "rajsnedle"! To je prvo. epon skuplja stare satove, ovek o kome je priala baka stare lule, drugovi u koli skupljaju ve upotrebljene markice, dakle, moram i ja da skupljam stare ekserie. A koji su to? Oni, zabodeni u kolski zid, u oglasnu tablu naega kunog saveta, gde bilo! Tako je! Dalje: drugovi skupljaju markice sa potanskim igom, a i eksere u zidu ili drvetu ima svoj ig; naime otisak prsta, obino otisak desnog palca. Ovaj je ig, nevidljiv, a to je jo zanimljivije.

Znai, ve upotrebljene ekserie! Spustio sam se sa drveta kao veverica. Hoemo li da se loptamo? pozvao me Igor sa

treeg sprata. Nemam vremena odgovorio sam mu, mada me

je njegova gotovo jo nova lopta veoma privlaila. Pohitao sam u kuu. U prostranom ulazu nae velike

zgrade nije bilo nikoga, a na crnoj oglasnoj tabli bila su okaena dva lista. Prvi, vei, to je bio na Kuni red, koji je tu visio ve itavu godinu, a osim bake niko ga se nije pridravao kao da je tu bio izloen jedino radi nje, nastojnice ove kue. Ekserii su bili ve zarali! Gle, samo su za jedan broj vei od onih u kutiji od aluminijuma. Sjajno! Samo da ih ne polomim pri vaenju! Ni na markicama, koliko mi je poznato, ne sme da bude okrnjen nijedan zupi. To je taka tri! Prvo, samo rajsnedle, drugo, ve upotrebljene; tree, neoteene!

Polomio sam ve sve nokte, a ekserii su jo bili vrsto utisnuti u drvo. Malo razoaran, okrenuo sam se drugom oglasu. Grom i pakao, pa taj je list privren velikim, utim, mesinganim ekseretom. Takav jo nisam video.

Tako, dakle: skuplja i treba da pronalazi ono to je izvanredno i obinom oveku nepristupano. To je taka etiri.

Da ponovim: 1) ekserii rajsnedle, 2) upotrebljeni, 3) neoteeni, 4) izvanredni, retki! Preleteo sam oima olovkom ispisan oglas:

Izgubila sam maramicu, svojeruno vezenu, molim potenog nalazaa da

mi je uz nagradu vrati. Zora Peni

Meutim, onaj ko veruje da e mu Penika dati

nagradu za vraenu maramicu, strano se vara. Jo letos baka je u dvoritu nala kljueve njenog stana, pa joj Penika nije rekla ni hvala. Jednom, ranije, naao sam njen kiobran, naslonjen na kesten u dvoritu. Ne bih ni ja nita dobio da joj Silvica nije rekla da mi da kola.

Uhvatio sam polomljenim noktima utu, okruglu glavicu eksera. Uzalud! Mora da ga je Penika utisnula u dasku francuskim kljuem svog mua, koji je bio ofer u nekom velikom izvoznom preduzeu. Razumeo sam da skuplja ovakvih ekseria ne moe taj posao obavljati golim rukama, kao to to moe da ini skuplja zidnih satova, lula i drugih stvari. Moram da imam bar noi.

Ovo saznanje je jo vie podiglo znaaj mog posla. Eh, to vie nemam svoj noi. Pozajmio sam ga prvog kolskog dana Metodu, Metod ga je pozajmio Joi, a Joe ga dao dalje. Video sam kako je moj noi, koji sam od bake dobio za deseti roendan, putovao na asu istorije po razredu. Kad je stigao u prvu klupu, opazila ga je profesorka Dakle. Kao ris se bacila sa katedre i poela da vie:

ta imate? No, dakle, ta imate? Imali su noi, moj noi, i morali su ga predati njoj.

Stavila ga je u svoju tanu i produila da vie:

Dakle tako! Dok vam ja ovde tumaim kako su prvi ljudi kamenom sekirom ruili drvee, vi, dakle, ovim noiem dvadesetog veka iljite olovke! Ne zanima me iji je noi, odvratila je Lojzeku kad je spomenuo da noi nije njegov neka se vlasnik na kraju kolske godine javi meni. Dakle, o emu sam vam to na kraju govorila? Da, znam. Dakle, u ona surova vremena...

Tako mi je drugarica Dakle odnela noi, a jo isto vee baka je opazila da ga nemam i morao sam da slaem kako sam ga pozajmio profesorki istorije a ona je zaboravila da mi ga vrati. Kako bih smeo, lagao sam dalje, da je podsetim na to, bojim se da me zbog toga ne omrzne. Nije bilo lepo to sam slagao baku, ali nisam bio kriv ja, bila je kriva profesorka Analija Penko, koju smo prozvali Dakle. Uostalom, nisam mnogo ni lagao, jer drugarica Dakle od onda stalno otri olovku mojim noiem.

Bez noia posao nee ii, to sam video. Noi i kutija neophodni su skupljau ove vrste.

Jesi li gladan? upitala me baka kad sam uao u kuhinju i stao zbunjen kraj kredenca. Sad u da skuvam kavu.

U vebanci za latinski slepila su mi se dva lista, moram da ih razdvojim noem zacvrkutao sam bezazleno, otvorio fioku i uzeo kuhinjski no.

Jesi li pametan? Zar je to no za papir? rekla je baka, i, koristei se prilikom, nastavila: A to ne kae profesorki da ti vrati noi? ta je to ako je zaboravila! Nije sramota podsetiti nekoga da vrati pozajmljenu stvar. Neprijatno jeste, istina. Evo, i ja sam prole nedelje...

I morao sam do kraja da sluam priu kako je Peniki, koja sa svojim muem i Silvicom stanuje u suterenu kao i mi, pozajmila pet jaja, a ona ih jo nije vratila, i kako e jo danas zatraiti da ih joj vrati. Ja u to nisam verovao. Sto puta je ve kazala da vie nikome nita nee pozajmiti, a im neko doe, ona mu ipak uvek da ono za ta je zamoli.

Nije to zbog nje, ao mi je njega, on je estit ovek. I Silvica, sirota tako se posle izvinjava.

Vidi, bako, upao sam u razgovor, koji je ve prelazio u monolog, kako smo to u koli govorili vidi, ti nisi dobila natrag ono to si pozajmila susetki Peniki, a kako bih ja od profesorke mogao zatraiti da mi vrati pozajmljenu stvar.

Baka uzdahom potvrdi pravilnost moje postavke i dade mi time hrabrosti da nastavim:

Za vreme nastave od drugih pozajmljujem noi, a to profesori ne vole. Ni sam ne znam kako u se snai bez njega, a kraj kolske godine je jo daleko!

Na naboranom bakinom licu pojavi se jedva primetan osmejak. To znai: kuj gvoe, Mihec, dok je vrue!

Na asu rauna, to jest matematike, crtanja i drugih predmeta, moram svakih etvrt sata da otrim olovku. Bakice, zar ti ne bi mogla da...

elja je bila prevelika da bih je smeo do kraja izgovoriti. Ali, baka je razumela.

Ja imam noi, rekla je noi sa tri seiva. Bakice! zamolio sam umiljato. To je noi tvog pokojnog dede. Kupila sam mu ga

za ezdeseti roendan. O, kako se obradovao! Nije ga dugo upotrebljavao, jadnik. Jedva dve godine i nekoliko nedelja. Bakino oko orosi suza. Umro je od kapi.

Znam, znam rekao sam brzo, plaei se da opet ne pone dugu priu o tome kako je lepo bilo u fabrici, gde je dedica bio vratar, i kako je bilo teko posle njegove smrti u ovoj velikoj kui, gde je posle dobila slubu nastojnice i stan u suterenu.

Znam, bako, znam pourio sam da kaem. Uvee emo razgovarati o tome, a sad mi pozajmi dedin noi. uvau ga. Nee ga dobiti ni Dakle, ni Olrajt ga nee videti.

Zar ti nisam rekla da profesore naziva njihovim pravim imenima? naljutila se baka, iako joj se, s druge strane, dopalo to smo sa profesorima tako prisni. O neemu je jo razmiljala, pa konano ipak ostavila ivenje i ustala.

ekaj ovde! naredila mi je i otila u sobu.

Nisam joj dosaivao, mada sam znao da pored dedinog noia u krinji ima jo mnogo ta zanimljivo.

Evo ti ga rekla je pruivi mi noi sa rukom od bele kosti, koji je pre toga obrisala i razgledala sa puno ljubavi. uvaj ga. To nije obian no, to je uspomena na dedu. Ako ga kome pozajmi, pazi da ti ga vrati.

Poljubio sam bakino naborano lice i odjurio. Noi u drugi put bolje pogledati, dobro u ga pogledati, svima u ga u koli pokazati. Takav nema niko! Ali, sad nemam vremena.

Za dobro pola asa moja zbirka je imala ve devet primeraka, etiri komada broj tri, etiri broj dva, a jedan nije imao nikakav broj i predstavljao je neto naroito. Svi primerci bili su ve upotrebljeni, imali su, dakle, ig, i bili su potpuno neoteeni.

Poetkom sam mogao da budem sasvim zadovoljan.

LOV NA EKSERIE Sledeeg jutra krenuo sam od kue ranije nego

obino. Istina, bolje je da ide polako i da ne doe u kolu

zadihan pohvalila me baka, uzela sa ormana u sobi najkrupniju kruku i gurnula mi je u ruku.

Kruku, koja bi mi svakom drugom prilikom veoma prijala, dao sam pred kuom Silvici, a zatim sam odjurio u kolu. kolsku kapiju naao sam zatvorenu. Morao sam prilino dugo da pritiskam kvaku dok se najzad nije dogegao drug Fiks (u stvari, zvao se Grom, ali svaku reenicu poinjao bi sa "fiks"), sluitelj gimnazije, i otvorio kapiju.

Fiks, to se gurate? Stii ete i prerano do svojih cvekova!

Naravno, nisam se osvrtao na njegove opomene. Odgurnuvi nekoliko niekolki, jurnuo sam odmah prema oglasnoj tabli u hodniku. Evo tri oglasa sa ukupno devet ekseria; meu njima su etiri kakva jo nemam u svojoj zbirci. Odjurio sam zatim na prvi sprat. Tu se nalazila velika tabla za ake oglase. Prava izloba ekseria! Osam, devet..., dvadeset dva. Ne, evo jo jedan, zaboravljen. Dakle, dvadeset tri. Sjajno! To su mahom novi ekserii, a ima meu njima i zaralih. Gle, opet jedan od mesinga, ako nije ak i od bakra. I ovaj tu dole je neto izuzetno. Umesto broja ima sidro. Moda je iz inostranstva? Dabome, ispod sidra su tri slova: USA, dakle, amerika roba!

Otrao sam uzbuen na drugi sprat. Nisam otiao u razred, to se zna. Zastao sam pred tablom Narodnog univerziteta, koji je u naoj koli odravao veernje teajeve. Sedam primeraka ekseria, nita osobito. Ipak, re je i o broju.

Razumljivo je to na asovima nisam pratio objanjenja profesora. ta bi i bilo zanimljivo u estoj lekciji

latinske vebanke, iako se profesor Kerber trudio da nas ubedi kako je ba ta lekcija za svakog aka od ivotnog znaaja. Ili, kako da me zanima na koji nain su se razmnoavale praivotinje i protozoe? Kako bih mogao paljivo da pratim predavanje drugarice Dakle, koja nam je priala kakvo su posue imali ljudi to su iveli u sojenicama? I da budem pribran na asu matematike, kad su mi misli bile kod tri gimnazijske oglasne table: kod zvanine u prizemlju, ake na prvom spratu i one Narodnog univerziteta na drugom spratu, udaljene svega nekoliko metara od vrata nae uionice? Ekserii na izbor? Samo, kako da stignu u moju kutiju?

Uverio sam se jo za vreme odmora da to nee ii lako. Hodnici su bili puni aka, ni profesora nije nedostajalo, a Fiks sa svoja dva pomagaa pojavljivao se as u prizemlju, as na spratovima.

U hodniku u prizemlju na sredini oglasne table sa etiri ekseria bio je privren veliki tabak hartije sa spiskom profesora i rasporedom takozvanih govornih asova. Dobroj polovini, to jest trima stotinama buduih ljudi, laknue kad ovaj tabak nestane sa direktorove oglasne table, pa e kod kue moi da kau kako su govorni asovi ukinuti. Do njega je na ceduljici bilo upozorenje da aci mogu ii na pregled u polikliniku jedino u odreeno vreme, a ono je za svaku bolest bilo posebno oznaeno. Znao sam da i ovo upozorenje mnogim acima nanosi tetu, jer vie ne mogu ii u polikliniku kad to njima odgovara, recimo za vreme kolskih zadataka ili kad je u pitanju kakva druga nezgoda. Trei listi govorio je o onom to je ve prolo: o poetku kolske godine. Preleteo sam oima oglase i na ostalim tablama, ali nisam izvadio jo nijedan ekseri. Na poslednjem asu sam odluio da u taj posao obaviti tek posle nastave. Moje nestrpljenje raslo je svakim minutom. Ne samo zbog "cveka" koji mi je pretio na asu.

Koliko jo? apnuo sam u iroka lea ispred sebe.

Metod pogleda na runi sat i po svom obiaju odgovori polako, izgovarajui slog po slog:

e-ti-ri-sto-trid-e-set dve se-kun-de. Malo kasnije sam hteo jo jednom da ga upitam, ali tada odjeknu sa katedre gromki glas profesora Valentina Kosmatina:

Potokar! Nisam odmah skoio i zato glas profesora

Plusminusa, kako smo prozvali profesora matematike, grmnu jo jednom:

Potokar, treba li moda pismena molba? Izii i ponesi svesku!

Prvo me dobro izgrdio to nisam uradio domai zadatak, zatim mi je dao tako teak raun da sam se sapleo ve na poetku i nisam mogao ni napred ni nazad. Dobio sam cvek. Neposredno posle toga je zazvonilo.

Skuplja cvekova! zaulo se odnekud. Pogledao sam brzo oko sebe. Drugovi su bacili u torbe

svoje kolske stvari a na mene niko nije obraao panju. Jedino me pelca posmatrala sa saaljenjem.

Pa da, skuplja cvekova! rekao sam jogunasto. Idemo, Mihec? pozvali su me Joe i Metod, jer

smo obino ili zajedno, istim putem. Nema mi gumice i olovke rekao sam i zavukao

se pod klupu. Sakrio sam se, jer sam bio sav crven od stida. Zbilja, glupo je to kod kue moram da laem baku, a

u koli svoje prijatelje. Najzad je razred ostao prazan, api hodnik jo nije bio

slobodan. Kerber je svoj trei razred zadrao jo pet minuta posle zvonjenja. Tapkao sam nestrpljivo pred oglasnom tablom Narodnog univerziteta i itao oglase ve peti ili esti put. Oni su pozivali na veernje teajeve engleskog jezika. Engleski jezik mi je bio samo malo manje odvratan nego latinski i nemaki. Nemaki jezik sam direktno mrzeo, ta Nemci su mi u partizanima ubili oca, majku odveli u logor, odakle se nikada nije vratila, a mene jo itavu godinu dana posle osloboenja zadrali u nekom zavodu u Nemakoj!

Najzad su otile i poslednje treokolke. Samo su odnekud odozdo dopirali glasovi i koraci. Dole su bili vii razredi, direktorova kancelarija i profesorska zbornica. uli su se pozdravi, poklici i brzi koraci niza stepenice. Pogledao sam jo jednom na sve strane, pa izvukao noi iz depa. Zakaio sam prvi ekseri. Odletela je glavica. Pa, da, oglasi su ovde visili jo od poetka godine, ra im je nagrizla vrh. Zakaio sam blistavim seivom sledeu glavicu. Ode i ona. Tabla nije bila od mekog, ve od tvrdog drveta. Tek kod treeg ekseria sam primetio da mi dre ruka. Priekao sam malo da se umirim i onda zahvatio noiem sledei ekser. Dizao sam ga oprezno, polako. Imao sam sreu. Divnog li primerka! Glavica mu je bila zarala, a vrh kao nov. Stavio sam ga u dep. Sad je na redu etvrti!

Ba tad odjeknue na stepenitu koraci. Noi naglo stavih u dep i poeh sa najveim interesovanjem da itam oglase o teaju nemakog jezika. Teaj se sastojao od tri dela: za poetnike, za one koji ve neto znaju i za one koji ele samo da dopune svoje znanje. Na kraju je pisalo da se dalje izuavanje nemakog jezika preporuuje, jer jezik nema veze sa onim to su hitlerovci poinili za vreme rata. Moda bih o tome i dalje razmiljao da stepenicama nije dotrala pelca i projurila kraj mene i ne opazivi me. Ugledala me tek kad se vratila iz razreda.

Zar nisi otiao kui? zaudila se ona. Ja sam ve bila kod kue kad sam videla da nemam latinske vebanke: zapravo, tata je primetio.

Opet malo zastade. Moda te strah da ide kui zbog cveka iz

matematike? Drugi put doi k meni! Meni tata pomae. Idi sad kui, do polugodita e popraviti!

Najzad je otila. Izvadio sam tri ekseria koja nisam otetio. Drugi su

se polomili. Zatim sam otrao na prvi sprat. Znao sam da tu posao nee tei lako, jer je nedaleko od table bila zbornica, a odmah iza ugla direktorova kancelarija. Ako se otvore vrata ili ako se pojavi direktor, ako... Bilo je tih "ako" kao i

kod profesorke istorije "dakle", ali od svoje namere nisam odustao. uo sam neke nejasne glasove sa svih strana i nisam odmah mogao da pristupim poslu. Ali od table nisam hteo da se udaljim, i tako mi nije preostalo nita drugo osim da itam oglase.

Otkrio sam itajui mnogo ta o emu ranije ni pojma nisam imao, mada sam pored ove ogromne crne table prolazio dvaput dnevno. ta su me se ticali ovi listovi i listii kad smo se jutrom utrkivali ko e biti prvi u razredu, a u podne ko e biti prvi na ulici! Tek sad sam otkrio da u naoj gimnaziji ima prilian broj organizacija i kruoka, ne samo za viekolce nego i za niekolce, pionire. Malena crvena cedulja pozivala je sve koji umeju da igraju ah da dou na dogovor o meurazrednom pionirskom ahovskom turniru. uti listi sa crnom metom u sredini objavljivao je vreme sledee streljake utakmice. Na velikom listu papira pisalo je raznobojnim slovima da je organizovana slikarska sekcija i neka se mladi crtai prijave tom i tom etvrtokolcu. A prosto mi je ponestalo daha kad sam na velikom zelenom papiru, na kome je bio nacrtan ator, proitao poziv na izlet koji prireuju Izvidnici. Vidi, vidi, pa i Izvidnike imamo! U naoj se koli, dakle, ne ui samo tumaenje latinskih reenica, izgovaranje tekih engleskih rei i pravilno stavljanje zareza! Moe dospeti ak i u Izvidnike. Izvidnici su me uvek privlaili, naroito otkad sam sa bakom bio u Poljanama (gde smo za vreme raspusta posetili neku poznanicu) i video tamo veliki kamp sa atorima. Masa atora, a u sredini jarbol sa zastavom. Danju idu na izlete, ue razne vetine, sluaju zanimljiva predavanja i izvode razne igre, a uvee sede kraj logorske vatre. O, kad bi i mene hteli da prime u ovu organizaciju!

Tek me potpuna tiina podsetila ta zapravo traim. Poeo sam redom da vadim eksere. Rsk! Neki su se, dabome, slomili a veinu sam ipak izvukao neoteene iz table. Sputao sam ih na pod. Sa njima su padali i listovi i listii pisani olovkom, mastilom, tuem ili bojicama, velikim, malim, tampanim i pisanim slovima. Toliko

razliitih slova nisam jo video. Takav listi, divota jedna! Napie to eli, privrsti listi ekseriima, i elja ti se ispuni.

Na tabli su visila jo samo tri listia kad se u hodniku iznenada zaue koraci. Jurnuo sam na suprotnu stranu. Koraci su bili hitri i zaustavili se ba ispred table. Odmah posle toga uo sam direktorov glas:

Grome! Drue Grome! Zatim je stigao odgovor sa sprata nie: Odmah, drue direktore! Stepenicama odjeknue

teki Fiksovi koraci Drue Grome, ko je to uinio? strogo zapita

direktor kad Fiks na vrhu stepenica vojniki lupi petama. Fiks, balavurdija! To je zato, drue direktore, to

imamo toliko tih organizacija. Pre rata ih nije bilo ni pola, a bio je red i mir.

Ne, to je zbog toga strogo ree direktor to vi ne skidate zastarele oglase, iako sam vam to ve toliko puta kazao. Neko je obavio taj posao bez vas, a bilo bi bolje, dabome, da ih je pobacao u ko a ekserie pokupio i doneo u kancelariju. Vodite odsad vie rauna o ovoj tabli!

Laki, brzi koraci spustili su se niza stepenice, a teki, spori, lutali su i dalje tamo-amo.

Fiks, kakva drutva! Veito istim za njima, pa razrede i jo hodnike! Za ake je uenje, a ne tolika drutva i kruoci. FiksZandan!

Bojao sam se najpre da me ne opazi direktor, a posle sam jo vie strepeo od Fiksa ili Groma, kako je ve njegovo pravo ime. No, najzad se i odjek njegovih koraka stiao i prestalo gunanje. Napustio sam oprezno svoje skrovite. Ali jao, pod oglasnom tablom sam naao samo nekoliko odlomljenih glavica na dasci nijedne cedulje i, zna se, nijednog ekseria.

Ostala mi je samo jo zvanina oglasna tabla u hodniku. Tu je posao bio gotovo opasan. Mogao je svaki as neko naii na prednja vrata s ulice, a i na zadnja iz dvorita. Moglo se dogoditi da stepenicama naie neki profesor koji

se zadrao u zbornici, ili da se Fiksu prohte da izmili iz svog stana s desne strane prizemlja. Neto mi je govorilo kako bi trebalo da nestanem to pre, ali onaj drugi glas koji me je nagovorio da nastavim zapoeto delo bio je jai.

Primenio sam ranije steeno iskustvo: izvadio ekseri i odmah ga strpao u dep. Samo, ovog puta mi srea nije bila naklonjena. Tek to sam prvo eksere stavio u dep, poeli su da dolaze aci na popodnevnu nastavu. Za taj dan posao je, dakle, bio zavren.

Setio sam se, sreom, bake, bolje reeno: podsetio me na nju stomak. ta li ona misli zato me nema? Ona uvek na vreme skuva ruak; moj raspored asova dri u kuvaru i zna tano kad koga dana treba da se vratim. O, zar danas nije trudla od jabuka? Kui, bre kui!

OSNIVANJE TAJNOG DRUTVA Tek posle tri dana domogao sam se ekseria na

zvaninoj oglasnoj tabli, samo me pri vaenju poslednjeg zamalo nije uhvatio direktor. Ni u naoj kui nisam uspeo da skupim vie od tri nova primerka, a ne bi mi ni to polo za rukom da sekretar naega Kunog saveta Gizela Cvirn, koju smo zbog njenog belog, bubuljiavog lica prozvali Cvetaom ili Karfiolom, nije ponovo okaila Kuni red. Iz toga sam zakljuio da e oglasi koje ljudi budu smatrali vanim biti moji najbolji snabdevai.

U to me je uverila injenica to se na donju razglasnu tablu u koli vratio i spisak profesorskih govornih vebi i to su se na ostalim dvema tablama pojavili listii poznate mi sadrine. Uviao sam sve vie i vie da je skupljanje ekseria neuporedivo tei i opasniji posao negoli, na primer, skupljanje markica ili starih zidnih asovnika. Kod kue moe da me uhvati Cvetaa ili Karfiola, moj neprijatelj broj jedan. Ona inae tvrdi da sam najgori vika i galamdija ne samo u utoj kui ve i u itavom kraju. A u koli iza svakog ugla vreba opasnost.

Shvatio sam da sam neu moi uspeno da obavljam taj opasan posao. Sve bi bilo drukije kad bi, na primer, Joe uvao strau na uglu iza koga bi mogao da se pojavi drug direktor. I jo lake bih se posvetio tom radu kad bi i na drugoj strani pripazio, recimo, jo i Metod. S njim sedim u istoj klupi. I Boris, moj sused, mogao bi pomoi.

Da, da, najpre Joe! Poznajemo se jo iz osnovne kole i jo me nikad nije odao. Ako se zbog neke sitnice i sporekamo, odmah se opet pomirimo.

Ipak, nisam znao kako da ponem. Koliko je sve to izgledalo jednostavno, toliko je bilo i neobino, zapravo i opasno. Ako Joe odbije poziv i proglasi me dvostrukim skupljaem cvekova? Ako... Ipak sam Jou posle nastave

povukao za rukav i rekao mu da poe sa mnom jer imam neto vano da mu kaem. Gotovo sam trao da nas Metod ne bi stigao; nisam mogao da naem pravu re, iako me Joe sve vreme ispitivao ta se dogodilo.

Doi po podne k meni rekao sam mu kad smo doli do raskrsnice.

Doi u obea on i dodade: Poneu blok za crtanje da se mama ne ljuti.

Kad sam posle podne objasnio svom prijatelju u emu je stvar, video sam odmah da sam naiao na pravog.

Sjajno! Joi su oi samo blistale. Kakve markice, kakvo suvo cvee u herbarijumu, asovnici i lule! Te stvari ve svako skuplja, a jo nikad nisam uo da je neko skupljao ekserie.

U daljem opirnom i vrlo poverljivom razgovoru iza zakljuanih vrata u naoj kuhinji pretresli smo itavu okolinu: na kojim tarabama i zidovima ima naroito mnogo oglasa, gde se nalaze javne zgrade iji su zidovi puni oglasa, obavetenja i raznih ceduljica, gde su u stambenim kuama oglasne table sa Kunim redom i drugim pismenim saoptenjima. Pred nama su se otvarali novi, sve iri vidici.

Primetio sam uskoro da Joe razmilja i o neem drugom. Upitao sam:

O emu razmilja? Mislim, odgovori Joe mislim, kako bi bilo da

osnujemo drutvo. Drutvo? zinuh ja. Da, drutvo! uzviknu Joe ubedljivo. Zar

skupljai markica nemaju svoje filatelistiko drutvo? Verovatno ga imaju i skupljai lula, a i stari epon mora da je lan drutva skupljaa asovnika.

Pravo kae! Drutvo! viknuh ja i zagrlih svog kolskog druga, a odsad i najboljeg prijatelja.

lanovi naeg drutva objanjavao je Joe kao da je to drutvo ve osnovano skupljae ekserie, vrie meusobnu razmenu i potpomagati uopte jedni druge.

Sjajna ideja!

Nego ta! nastavio je Joe, koji je u tome oigledno bio bolje potkovan nego ja. Ali, ja i ti jo ne predstavljamo drutvo. Svako drutvo pored lanova mora da ima i predsednika, sekretara i blagajnika.

Sve do noi imali smo o emu da pretresamo. Nacrtali nismo nita, ali smo doli do znaajnog zakljuka da treba to pre osnovati drutvo skupljaa ekseria. Reili smo da zasad nae drutvo mnogo ne proirujemo. Zasad su nam potrebna samo jo dva druga da bismo mogli izvriti izbor odbora i da bi, pored tri funkcionera, drutvo imalo bar jednog lana.

Razmisli do sutra koga bismo mogli da ukljuimo! rekao je Joe na rastanku.

Jednog nai ti, drugog u ja odgovorio sam svom prijatelju.

Opti, osnivaki zbor novog drutva odrali smo odmah sledeeg popodneva u naoj kuhinji, koja je od etrnaest do devetnaest asova bila slobodna.

Joe je doveo Metoda, o kome smo prethodno ja i on razgovarali celo dopodne i za koga sam se odluio tek za vreme poslednjeg odmora. Iako mi je bio prijatelj, uinio mi se nekako trapav i nevet. A ja sam doveo Igora. I njega je Joe najpre drao za kukavicu i smatrao ga zbog toga nepouzdanim, ali je najzad ipak pristao da ga uzmemo.

Tako smo tano u esnaest asova seli za sto, na kome je u sjaju elektrinog svetla blistala kutija od aluminijuma. U njoj je bila moja zbirka od trideset dva ekseria.

Mihec, hajde poni! podstakao me je Joe i gurao me laktom, jer mi je bilo nekako nelagodno da vodim sastanak. Pa, Joe je bio nekoliko meseci stariji i za dobar prst vii od mene. Metod je imao ira prsa i bio je jai, a Igor bolji odbojka nego ja!

Ti si sve to pokrenuo i red je da ti vodi sastanak ponovo me podstaknu Joe.

Poeo sam da im govorim o svemu onome to su lanovi jo neosnovanog drutva ve znali, zatim sam dao

re Joi. On je za vreme asa latinskog ve sastavio privremena pravila drutva i poela je diskusija o pojedinim paragrafima i takama. Svaki od nas stavio je neku primedbu. Neke smo uvaili, neke odbili. Prihvatili smo i Metodov predlog da nae drutvo ostane u tajnosti.

Saraivau samo u tajnom drutvu rekao je Metod, izgovarajui slog po slog, ali odluno.

Zar nam proli put Zarez nije rekao setio sam se da je i Cankar bio lan nekog tajnog drutva.

Samo se Igor u poetku neto predomiljao: A ako saznaju u koli? Ako sazna otac. Ako... Ba zato! naglasi Metod. Niko nee ni znati

da nae drutvo postoji ako ono bude tajno. Da se glasa! prekinuh ja raspravu. Ko je za

Metodov predlog, neka digne ruku! Podigle su se sve etiri desne ruke i Joe odmah

pretvori Drutvo skupljaa ekseria u Tajno drutvo skupljaa ekseria.

Drutvo mora da ima i svoje ime! Nije udo to je to rekao ba Igor. Otac mu je

poslovoa firmopisake radionice, tamo je Igor esto navraao i gledao table sa nazivima najraznovrsnijih drutava.

Da, i ime rekosmo svi odjednom. Blago nama, koliko smo se ve udaljili od skupljaa

cvekova, kako me je prozvao profesor Zarez. Ime, dabome! ree Metod, Ali, kakvo? Drutvo

je tajno, pa i njegovo ime treba da bude to zagonetnije. Predlaem javi se Igor da se ono zove "Tajno

drutvo Rajsnedla". Rajsnedla? Nikako! odbio sam Igorov predlog.

Zar nam Zarez nije govorio da svuda i na svakom koraku treba da pazimo na istotu slovenakog jezika? Rajsnedla je pozajmljena, iskvarena nemaka re, kao to je sluaj sa cvekom i drugim runim reima.

Pa ta onda predlae? uvreeno zapita najmlai lan tek osnovanog drutva.

Igor nije bio gimnazijalac. Pohaao je etvrti razred osnovne kole i zato nije ni znao ta je to pozajmljena re; ali, nisam imao vremena da mu objasnim.

Metod je predloio da pogledamo u slovenakoengleski renik i da potraimo englesku re za rajsnedlu. Sreom, baka mi je na poetku kolske godine omakom kupila taj renik umesto propisanog engleskoslovenakog. Prelistavali smo ga grozniavo i najzad, posle dueg traenja, utvrdili da se takav ekseri engleski kae thumb-tack.

Suvie teko za izgovor! rekao je Igor, koji je u pogledu davanja naziva prisvajao neka posebna prava.

Valjali smo po ustima re thumb-tack i svi redom utvrdili da se ona zaista teko izgovara.

A na latinskom jeziku? doseti se Joe, najbolji latinac meu nama.

Rimljani sigurno jo nisu imali rajsnedle namrgodi se Metod.

A ime su valjda ipak imali ree Igor, koji nije poznavao Kerbera, pa se mogao zagrejati za latinski jezik.

Ako predmet nije postojao, nije bilo ni imena pouih ga ja.

Dobro, onda izmislimo ime! ree Joe. Bez mnogo nade uzeo sam sa police slovenako-latinski renik. Utvrdili smo najpre da se crtati, slikati, latinski kae: pingo, pinxi, pictum. Zatim, da su Rimljani ekser zvali clavus, a ekseri clavulus.

U grobnoj tiini stvarao je Joe novu latinsku re: ekajte: pingo crtati, clavulus ekseri,

rajsnedla, dakle: pingoklavulus! Da, pingoklavulus! povika on.

Pingoklavulus, pingoklavulus, pingoklavulus ponavljali smo uglas, dok se nismo sasvim privikli na re.

Neka bude! pristao sam i ja, iako mi je Kerber dao plus cvek. Dakle, Tajno drutvo Pingoklavulus.

Strano ime! cerekao se Metod.

Drutva mogu da imaju i svoje skraenice doseti se Igor.

Posle due une rasprave odluismo se najzad za skraenicu PGC, dakle, pegece.

Ostalo smo obavili bez veih tekoa. Joe je mene predloio za predsednika, ja njega za sekretara, a nas dvojica, Metoda za blagajnika. Igor je ostao obian lan i zapravo predstavljao celokupno lanstvo Tajnog drutva Pingoklavulus.

Ba kad smo reavali da e sedite drutva biti u Preernovoj ulici broj 8, u utoj kui, poznatoj irom grada, i to u suterenu, stan broj 1, to jest u naoj kuhinji, neko sitno zakuca na vrata upravo utvrenog sedita Tajnog drutva PGC. Odbor sa lanstvom uplaeno pogleda u tom pravcu.

To je Silvica umirio sam drugove kad se na vratima pojavila glavica sa zlatnom, kovrdavom kosom i velikim, radoznalim oima.

Mamice jo nema rekla je ona steui uza se svog mecu Bucu.

Tek tad smo opazili da je napolju ve mrak. Rekao sam Silvici neka se popne na moj krevet, a drugovima namignuo da govore tie. Razume se da re ekser vie nismo izgovorili, ni ime naeg drutva u celini. Jedno i drugo nazivali smo ukratko "pegece". Tako je Metod savetovao da u pravila unesemo i ovo:

"Nijedan lan ne sme da proe pored pegeceja, pa bio on utisnut makar gde, makar kako i makar u ta."

Primljeno! Dalje smo reili: "Pegeceji se ne smeju skupljati na ulici. Ne vae

poklonjeni, nego samo i jedino lino izvaeni. Sastanci e se odravati subotom po podne i svaki lan treba da donese sakupljene pegeceje, jer e ih ostali lanovi pregledati i po slobodnoj volji meusobno razmeniti. Sekretar e voditi zapisnik, blagajnik blagajniku knjigu. Sve to se na sastancima pretresa ostaje tajno. Uopte, rad PGC je strogo konspirativan."

Na Silvicu i njenog Bucu smo ubrzo zaboravili. Kako

smo se iznenadili kad smo je ugledali kod stola! Jo vie kad je Silvica zamolila:

Mihec, a meni jedan pegece! ta hoe? viknuo sam uplaen. Hou jedan pegece ree naivno. Blagajnik, koji

je jedini ostao hladnokrvan, stavi ruku u dep, izvadi iz njega "banku" i dade je Silvici rekavi:

Evo ti, devojice, idi i kupi sebi jednu pegeceperecu!

Silvica uze novac i, mada je ve bilo dockan, otra ulicom do najblie pekare, a mi brzo zavrismo na opti zbor.

CVETAA ILI KARFIOLA Sledeeg dana smo, razume se, i za vreme nastave

dopunjavali pravila naeg drutva. Poto je Metod sedeo ispred mene, a ispred Metoda Joe, mogla se diskusija, kako se ono kae, razvijati nesmetano. Prvog asa, ba kad se Olrajt razgalamio govorei da nismo nikakvi Englezi i da Englezi nikada neemo ni biti jer ne umemo i nikada neemo umeti da izgovaramo najznaajniji engleski glas, primio sam listi sledee sadrine:

"Da li u pravila treba da se unesu i kazne? S. za! B. za!"

Razmislio sam malo i napisao na istom listiu: "Za neispunjavanje pravila i prekraj konspiracije:

iskljuenje i konfiskaciju svih pegeceja. P." Ubrzo sam primio listi sa primedbom: "Slaem se, S. Slaem se, B" Dakle, novi paragraf primljen je jednoglasno, usvojili

su ga predsednik (P.), sekretar (S.) i blagajnik (B.). Na asu slovenakog jezika dobio sam nov listi: "Predlaem meseno lanarinu od 10 dinara, B." Odgovorio sam, dabome: " Slaem se, P." Kad se saglasio i Joe, i ovaj paragraf je primljen.

Zbilja, ta e nam blagajnik sa blagajnikom knjigom kad nemamo nikakvih sredstava, a za ta bi nam novac sluio, o tome nismo razmiljali.

Za vreme objanjenja kakva je razlika izmeu repa domae i repa divlje make, doturio sam Metodu za Jou listi ove sadrine:

" Ubaci u pravila rei: akcija, drutveno koristan rad, svesno lanstvo, slobodna diskusija, demokratinost i jo koji savremeni izraz?"

Metod je proitao i klimnuo glavom. To je uinio i Joe kad je primio listi.

Stvarno, predsedniku nije lako. On mora da misli na sve. Nije svejedno da li su pravila nekog drutva napisana jezikom Primoa Trubara ili jezikom dananjice, kad gradimo socijalizam. Malo me kosnulo kad sam kod drugarice Dakle dobio minus, jer nisam znao ta je bilo pre: igra ili rad. Ali, teio sam se time da ni ona ne zna sve; pre svega, ne zna da se na njenom asu upotpunjuju pravila tajnog drutva PGC.

Za vreme poslednjeg asa uputio sam obojici lanova odbora ovu kratku ali vanu poruku:

"Posle asa prva akcija. P." Najpre je klimnula potvrdno Metodova velika, zatim

Joina neto manja glava. Kad su se nai kolski drugovi razili i hodnik ostao

prazan, krenuli smo na posao. Joe i Metod uvali su strau, a ja kao predsednik i osniva Tajnog drutva PGC bacio sam se odmah na pegeceje.

Na tabli Narodnog univerziteta bila su, na alost, samo dva oglasa. Razume se, nisam stigao ni da ih proitam, ali pojedine rei su mi ipak bole oi: SUTRA... VANO... ENGLESKI JEZIK... umesto u 20 asova... ESPERANTO...

Akcija je potpuno uspela: est neoteenih ekseria! Samo dva su se slomila.

Na velikoj drutvenoj tabli na prvom spratu bilo je pet listia. Kao to smo se dogovorili, i tu je glavni zadatak pripao meni, dok su sekretar i blagajnik straarili svaki na svom uglu. Opet dva izuzetna egzemplara. Taj izraz nam je ba jue objasnio Kerber. Zar nije otmeniji od nae rei "primerak"? I opet su mi izvesne rei bole oi: IZVIDNICI... u nedelju... PONETI UINU... Literarni kruok... Vebe za pozorini komad... BEZUSLOVNO... PANjA... Crtai, prijavljujte se!...

Ali moj noi je radio bez milosti: Rsk! Rsk! Pegeceji su padali u moj dep, a hartije se razletele po hodniku kao

beli golubovi, jer su prozori b otvoreni i jesenji vetar je istio neugodan kolski vazduh.

S leve strane je neto zagreblo po zidu. Za tren oka naao sam se na stepenicama. Tu je ve bio i Joe, dok se Metod sklonio u nunik viih razreda, kao to smo to ranije utanaili. Ja i Joe nismo pobegli ni na ulicu ni u dvorite, nego u podrum. Odande smo kroz prozor posmatrali kako profesor sa punom torbom engleskih sveski naputa kolsku zgradu.

Hajde da dovrimo akciju! rekao sam ja. Da je dovrimo! potvrdio je blagajnik. Posle smo u parku prebrojali plen: trinaest pegeceja,

meu njima dva neke posebne vrste. Poto smo se neto sporekali zbog nedeljivosti broja trinaest sa brojem tri, sazvao sam za popodne vanredni sastanak.

Pre nego to smo se sastali izvrio sam zajedno sa Igorom akciju u naoj kui. Na oglasnoj tabli bio je, naime, opet okaen Kuni red, a pored njega poseban listi s upozorenjem:

Ne diraj Kuni red! Ako nema

eksere, nabavi ih u radnji, a ako si socijalno ugroen, poklonie ti ih

sekretarica kunog saveta. Taj me je listi malo pecnuo. Ali, oseao sam se

vezanim zbog pravila naeg drutva, jer prvi i najvaniji paragraf glasi:

"Nijedan lan ne sme da proe pored pegeceja, pa bio on utisnut makar gde, makar kako i makar u ta."

ak se i Igor pokazao junakom. Doneo je iz kole petnaest pegeceja. Bili su, istina, potpuno novi i nimalo zarali, ali priznali smo ih ipak kao vaee. to se tie podele, dogovorili smo se da pegeceje koje nabavi lan pojedinac moe zadrati on sam, a ostale emo podeliti svake subote. Nepodeljene pegeceje uvae predsednik, a sekretar e prilikom deobe voditi zapisnik. Kad smo

utanaili i druge pojedinosti, reili smo da svaki lan sledeeg sastanka treba da pronae bar jedan teren bogat pegecejima raznih vrsta. Zatim smo se brzo razili. Znali smo da je bolje da se lanovi organizacije ne sastaju esto i da sastanci ne budu predugi.

Kad sam te veeri pomagao baki pri ienju stepenita i brisanju stepenine ograde, istrala je iz sobe mala okruglasta sekretarica kunog saveta.

Nastojnice, doviknula je baki takvim glasom da je zadrhtalo i staklo na prozoru stepenita. Nastojnice, a kako vi u poslednje vreme pazite na red u ovoj kui?

S velikim poletom nastavio sam da briem prainu,

dok se baka uspravila i mirno zapitala: Zar ne pazim, drugarice Cvirn?

Kakav mi je to red? povikala je Cvetaa ili Karfiola, sva zelena od besa, pokazujui svojom debelom rukom na oglasnu tablu. Pogledajte, pogledajte, opet ga nema!

A ega nema? uplai se baka. Jo pitate? Kunog reda nema! A nema ni mog

listia! Baka nije znala nita o naim akcijama, ni o

Cvetainoj ili Karfiolinoj cedulji, a u tome to je Kuni red leao na stepenicama nije videla nikakvo zlo. To je Cvetau ili Karfiolu jo vie razbesnelo. Vikala je sve dok se na drugom spratu nije pojavio drug Kobal, predsednik kunog saveta.

ta se to dogaa? zapita on. Jue sam ve po drugi put za poslednja etiri dana

okaila na tablu Kuni red i opet ga je neko skinuo. Neuveno! A jo neuvenije je to to nastojnica u svemu tome ne vidi nikakvo zlo. To je sa-bo-ta-a, drue predsednie!

Kobal, brigadir odeljenja u fabrici tekstila s one strane reke i bivi partizan, samo se nasmeio i rekao:

More, kakva sabotaa! Nekome su bili potrebni ekserii.

Ne, drue predsednie, odvrati mu Cvetaa ili Karfiola i ja sam najpre mislila da je posredi neka naivna pozajmica. Zato sam pored Kunog reda i okaila listi s napomenom da onaj bednik moe od mene da dobije ekserie, ako ne moe da ih kupi. Sad je skinut i taj listi, evo pogledajte!

Moda su se deca malo poigrala pomirljivo ree Kobal.

Kaem ja da deca u naoj kui imaju vie prava nego mi odrasli zakretala je ponovo Cvetaa ili Karfiola i oinula me ljutim pogledom dok sam se povlaio niz stepenice natrake kao rak. Deca mogu da se deru koliko im volja, bacaju lopte ak u moju sobu, veru se po kestenu kao veverice i rondaju po stepenicama kao make. Ukratko,

ovek od njih nema mira od ranog jutra do kasno u no. A nastojnica ni malim prstom da makne, ne vidi ta se dogaa u kui i oko nje, pa zato ne moe ni da zna ko je skinuo Kuni red i moju opomenu. Drue predsednie, zahtevam da to pre sazovete vanredni sastanak kunog saveta! Mora se uspostaviti red. Ako to ne uinite vi, uiniu ja!

Odjurila je u svoju sobu i odmah se opet vratila sa kutijom ekseria.

Tako rekla je sveano kao da obavlja posao od koga zavisi mir u svetu za tri decenije. Evo, jo jednom, i po etvrti put privrujem na tablu Kuni red i ovaj svoj listi. Osam ekseria za Kuni red, est za listi. Vi ste svedok, drue predsednie, a vi, nastojnice, odgovarate da Kuni red i listi ostanu na tabli dokle god ih ja sama ne skinem! Jeste li razumeli?

Besno je pogledala moju baku, pa oinula ljutitim pogledom i mene, koji sam iz opreznosti zastao na poslednjoj stepenici. Zatim se odgegala u svoju sobu, u eponovom stanu.

Nema reda? upitala je baka. Zar ne zakljuavam i otkljuavam kapiju, zar ne istim stepenite, zar ne...

Umirite se! rekao je Kobal dobroudno. Sigurno opet neto u njenoj kancelariji nije u redu,

pa ovde u kui hoe da istrese svoju nervozu. Teko je s tim samicama!

Teko, teko potvrdi baka. A kad smo nas dvoje ostali sami, rekla je: Samica, ali uobraena, ohola. Nosi se i ponaa se kao da je direktorka najvee fabrike, a u stvari je obina pomona kasirka u odaarskoj zadruzi.

Posle obavljenog posla vratili smo se u stan. Htela bih ipak da znam ko to vadi ekserie ree

baka zamiljeno i obrati mi se pitanjem: Mihec, da to ne radi neko od dece?

Sreom, bilo je ve mrano i nije videla kako sam pocrveneo. A kamion druga Penia, koji je ba uao u dvorite, zagluio je moj izmucan, neiskren odgovor.

Baka je u kuhinji pripremala veeru, a ja sam uzeo u ruke neku kolsku knjigu. Ne znam da li je to bio udbenik latinskog, engleskog ili ak slovenakog jezika; pred oima su mi lebdeli samo pegeceji, mislio sam samo na nae drutvo. Sve vie sam sebi prigovarao to kao predsednik Tajnog drutva PGC uim u kuhinji kad znam da je u oglasnu tablu utisnuto etrnaest pegeceja. Ne samo to to znam nego sam i proao pored njih... A ta kau pravila za takav sluaj? Ako se ja kao predsednik ne pridravam pravila, kako mogu onda da oekujem da e ih se pridravati, recimo, Igor koji je samo lan?

Naao sam nekakav izgovor i iziao iz kuhinje. U dvoritu sam potraio Igora.

Jesi li uo Cvetau ili Karfiolu? uo sam bojaljivo potvrdi Igor. Pa, zna li nau dunost? upitah prekorno, da

bih sam izgledao kuraniji. Znam odgovori Igor. Ipak se to ne sme, ne

moe... Njegova bojaljivost ulivala mi je vrstinu i hrabrost.

Rekoh: Moramo! uje li, Igore, sad odmah treba da

preduzmemo akciju! Ja neu... Dakle, eli da te iskljuimo? Ne elim ree on brzo. To mi je prvo drutvo,

prvo tajno drutvo, koje... Onda e pomoi. Za pola sata do vienja pod

kestenom! Baka i ja smo ba veerali kad je Cvetaa ili Karfiola

dojurila u suteren. Neuven bezobrazluk! poela je da vie jo pred

vratima, a kad je ula u kuhinju, samo to se nije raspukla od besa.

Imate li vi, nastojnice, pojma ta se dogodilo? Dabome, vi ne znate nita! Vi sedite mirno i veerate, dok... Ama, krajnje je vreme da porazgovaramo o vaem

nastojnienju! Najpre ima da se odri vanredni sastanak, zatim redovni opti zbor, pa emo videti hoete li i posle tako bezbrino piti svoju kaficu!

Baka je dola do rei tek kad se Cvetaina ili Karfiolina vika stiala na stepenitu.

Ba me briga ko vadi ekserie! ljutito viknu baka. Kunog reda se ionako ne pridrava niko, to znam bolje nego Cvirnovka, koja jo nijednom nije sama zakljuala kapiju. A ne zakljuava je da Kova i Kovaka ne bi morali ponovo da je otkljuavaju. U poslednje vreme oni tako esto dolaze k njoj. ta li rade? Sigurno nita poteno, inae bi to danju obavili.

Tako je rekoh ja, mada mi je bilo ba svejedno ta ima Cvetaa ili Karfiola sa svojim stricem i strinom, nastojnicima iz kue u kojoj stanuje Joe.

Opazila sam ve odavno da im smetam ree baka malo kasnije. Viu li deca u dvoritu, ja sam kriva! Nae li se neki papiri na stepenicama, mene zovu na odgovornost! Sad je pronala ekserie. Hoe da me istera. Zato li joj smetam?

Oseao sam da baki lei na srcu teak kamen a on je pritiskao i mene. Moda jo tee. Te noi dugo nisam mogao da zaspim. Kako da se drim pravila naeg drutva, a da baki mojoj dobroj baki time ne stvaram nove brige i neprijatnosti? Ni baka nije spavala. uo sam kako se prevre po krevetu. Kako bih voleo da joj priem i otkrijem svoju tajnu! Ali oi su ve poele da mi se sklapaju.

VELIKI LOV U nedelju smo izveli prvu veliku akciju. Bili smo celo

popodne na poslu: unjali se pored zidova i plotova, uvlaei se u hodnike stambenih i drugih zgrada i obili ak neke ustanove koje su bile otvorene.

Oistili smo ceo na kraj od pegeceja, utisnutih u razne daske i zidove. Radili smo u dve grupe: P. plus . i S. plus B. Od Igora (.) nisam imao mnogo koristi, jedva je bio dobar za strau, a na opasnost me je obino upozorio tako to bi prvi poeo da bei.

ta sve nisam video! Koliko kunih redova, koliko velikih i malih oglasa!

Nisam stigao sve ni da ih proitam, ali mi se nekoliko rei ipak zadralo u seanju:

"IZGUBILA SAM... Molim potenog nalazaa... TRAIM SOBU... Prodaje se jevtino... KO JE NAAO... PRODAJEM... NOGOMETNA UTAKMICA... Pouavam... penzioner bez porodice... uestvovanje obavezno... Opravljam kiobrane... Terenski sastanak Saveza boraca... diskusija... partizanska siroad... Terenski odbor SSRN..."

Bio sam svestan da su mnogi oglasi korisni i dolazilo mi je ak na um da u naa pravila unesemo nov paragraf u pogledu vanosti oglasa, ali je moje glavno interesovanje ipak bilo posveeno pegecejima. Ih, kakvih sve egzemplara nisam video. Tri ekseria su imala etvrtastu glavicu, jedan je bio na tri oka, mnogi su bili od mesinga, a neki nesumnjivo inostrani.

Sutradan doneo je Fiks za vreme asa slovenakog jezika crnu direktorovu knjigu i Zarez nam je proitao sledee upozorenje:

" U poslednje vreme neko vadi ekserie

kojima su privrpljeni oglasi na naim

tablama. Ko opazi neto sumnjivo, neka odmah prijavi upravi,

a krivce eka najstroa kazna." Zbog Fiksa, koji je "krivca" ljutitim oima traio po

razredu, za vreme Zarezovog itanja nisam smeo da mrdnem, ni okom da trepnem.

Kad je Fiks olienje pretnji, odneo crnu knjigu u susedni razred, uozbilji se i Zarezovo lice, i on ljutitim glasom, gledajui ipak dobroudno iza svojih velikih, crnih naoara, ree:

Tako, dakle! U koli imamo profesionalnog skupljanja cvekova. Da on moda nije meu vama?

Mrtva tiina. Zatim podrugljiv glas sa devojake strane:

Mihec! Mihec Potokar! Celo vreme zadravana krv udarila mi je u lice. Opazio

sam crvenilo i na Joinom i Metodovom vratu. Zarez nije gledao prema nama. Uzeo je dnevnik,

pregledao ga i rekao vie alosnim nego srditim glasom: Da, Mihec Potokar. Skuplja cvekova, ali kolskih,

to je jo gore. I opet je podigao glavu, a svoj ispitivaki pogled

upravio u mene: Mihec, a kad misli da prestane da skuplja

jedinice? Kad? Ne znam ta sam video kad sam ustao, sigurno ne

pegeceje, ni kolske cvekove; nadamnom je visilo neto bez odreenog oblika, ali tamno, strano.

Kai mi, zato ne ui? Poeo si dobro, a u poslednje vreme si oigledno popustio.

Uim drue razredni stareino... Uskoro e biti sednica, odmah zatim roditeljski

sastanak. Krajnje je vreme da porazgovaram s tvojim roditeljima.

Opet glas sa devojake strane, ovog puta pelcin:

Mihec nema roditelje. Ah da ti si taj to ti je otac poginuo u partizanima,

majka umrla u logoru, a tebe Nemci tako dugo drali sakrivenog!

Zarezov glas zvuao je oinski: Kod bake ivi, je li? Nala te tek pre tri godine, a

pre toga si bio u Domu za partizansku siroad, je li? No, morau da porazgovaram s tvojom bakom jo pre sednice. Posetiu je prvom prilikom. Kad mogu da je naem kod kue?

Nema je gotovo nikad, ide po kuama da sprema i pere promucah ja.

Ne boj se, nai u ja nju! Zajedno emo te uzeti u ruke i stvoriti od tebe dobrog uenika. Sedi!

Sedeo sam kao poliven psi. Tek je listi, koji mi je doturio S. preko B., udahnuo u mene malo ivota. Bila je to sasvim kratka vest:

"Deluje." Jeste, deluje... Morao sam da se nasmeim. Ali deluje

i drutvo koje nismo osnovali mi, nego profesori: drutvo za dodeljivanje kolskih cvekova.

as slovenakog jezika prolazio je polako, vrlo polako. Tek sam se za vreme odmora malo oporavio. A Metod i Joe bili su van sebe.

Jesi video? Sam direktor se zainteresovao za stvar! ree Metod.

Ali saznati nee nita isprsi se Joe. I nee! potvrdih i ja ohrabren. Na asu latinskog jezika poslao mi je opet S. preko B.

listi. "Predlog: Trebalo bi da se svaka akcija obelei peatom

drutva, S. Slau li se s tim i B. c P.?" B. je ve dodao da se slae, pa sam se i ja saglasio.

Nisam valjda mogao da dozvolim da sekretar i blagajnik izgledaju revolucionarniji od samog predsednika? Ipak mi sekretarev predlog nije bio sasvim jasan.

Objasnio mi ga je po podne na vanrednom sastanku.

Nacrtau na komadiu tvrdog drveta nae skraenice i zatim ih isei. Taj ig emo odsad stavljati na svaki listi. Neka znaju da ekserie ne vadi nikakav prestupnik, nego da taj posao obavlja organizacija!

Tajna organizacija ispravi blagajnik sekretara. Sjajno! oduevio se Igor. Neto slino video

sam onomad u nekom amerikom filmu. Tako rade sve tajne organizacije rekao sam ja,

iako zapravo nita o tome nisam znao. Onda predlaem da se akcije obustave dok ne

napravimo ig i dok ne nabavimo potrebno jastue i mastilo. Mislim da bismo morali uzeti crvenu boju rekoh,

elei da i ja kao predsednik uestvujem u toj stvari. I profesori piu jedinice crvenim mastilom, zato...

Dabome, dabome! potvrdie sekretar i blagajnik pre nego to sam uspeo da razvijem svoju misao.

U roku od tri dana nabavili smo sve to je bilo potrebno: svaki od nas po komadi drveta na ijem je vrhu bio useen na znak, crveni jastui i crveno mastilo.

Jo istog dana ostalo je na kolskom podu osam oglasa i svi su oni u donjem desnom uglu bili obeleeni s tri slova PGC. Taj znak se pojavio i u hodnicima pet kua, ubrajajui tu i utu kuu i jo nekoliko oglasa na drugim mestima. Broj pegeceja u naim kutijama vidno je porastao.

U koli se idueg dana nije prialo ni o emu drugom osim o naem podvigu.

ta kae, Mihec, rekao mi je moj sused Borut, sin komandanta grada zar to nije sjajno? Tako su radili nai za vreme okupacije. Kidali su okupatorske letke i oglase i igosali ih znakom OF4 . Samo, ta li mu ovo znai: PGC? Kakva li je to borbena organizacija?

Ne znam, zaista ne znam odgovorio sam mu uzdrano, iako bih se najradije isprsio i rekao: "Ja sam voa ilegale u naoj gimnaziji! Ja sam predsednik PGC!"

4 O. F. (Osvobodilna fronta) jedinice narodno oslobodilake vojske u Sloveniji

Jao, lele! kukala je zastraena Metka iz prve klupe. Svi emo biti kanjeni ako krivca ne otkriju! Mihec, pa ko bi mogao da bude tako bezobrazan?

Pa kako bih ja to mogao znati kad ne zna ti, koja zna sve i koja e, po svemu sudei, biti i odlikaica!

pelca je, na moju radost, trala po razredu, pljeskala rukama i govorila:

E, jo ima junaka na ovom svetu! Razred se podelio u dva tabora. Vea polovina divila

se aktivnosti naeg tajnog drutva, manja, meu njima su bili to je razumljivo budui odlikai, zgraala se. Metod, Joe i ja najpre smo sluali i pokuavali da se otresemo zapitkivanja, a uskoro smo uvideli da je najbolje da se i mi podelimo. Joe i ja prili smo manjini, Metod veini. Za vreme treeg odmora zakaili smo se ozbiljno.

Drugovi, poeo je da vie Joe sa podijuma mi treba da pomaemo naem razrednom stareini i drugu Fiksu da se krivac pronae. Metka ima pravo, moglo bi se posumnjati i na nas, koji smo najblii razglasnoj tabli Narodnog univerziteta. To ne sme biti, zato svi u lov na PGC!

Ne, usprotivio se Metod to nije naa stvar. Nismo mi milicioneri. Mislim, ne, uveren sam, rekao je posle kratkog razmiljanja da u naem razredu takvog junaka nema.

A to ga u naem razredu ne bi bilo? povika pelca. Ko bi smeo takvo neto da uradi? izazivao je

dalje Metod. Moda ti? Ti sme samo da vrti jezikom. Ili valjda... i traei dugo oima po razredu, pokae najzad na mene Mihec? Mihec skuplja samo kolske cvekove. Ne, tog junaka meu nama nema!

Nije to nikakav junak, to je zlikovac! povikah ja besno da bih tako zabaurio crvenilo koje mi je udaralo u lice.

A ja kaem da je to junak ostao je Metod pri svome. Probaj da kae jo jednom da nije!

Zapretio mi je pesnicom. Stisnuo sam i ja svoju desnu ruku u pesnicu.

Nije! Zlikovac je! Jo e se i potui! dreknula je Metka i pobegla iz

razreda da posle ne bi morala da svedoi. Pet-est deaka stalo je na moju stranu, dok ih je uz

Metoda bilo dvaput vie, a pelca mi je pomagala svojim jezikom. Zvonce, dabome, nismo uli, ali videli smo kako Borut ulee u razred i vie:

Kerber! Kerber! Smesta smo uutali, opustili ake i razbeali se svaki

na svoje mesto. Ni toga dana, ni nekoliko dana docnije nisam mogao

da mislim ni na ta drugo sem na nae drutvo, na akcije koje smo izveli i na one koje jo nameravamo da izvedemo. Tri dana sve kolske table bile su prazne. Kad se etvrtog dana pojavio na donjoj tabli prvi listi, bio je posle nastave ve na podu, i na njemu je jo izdaleka blistao crveni ig naeg drutva: PGC. Istog dana prikaila je i drugarica Cvetaa ili Karfiola ve po etvrti put Kuni red na tablu u hodniku ute kue, ali je i on posle pola asa leao na stepenicama sa drugim znakom PGC. U petak po podne napali smo Potu. Akcija je u potpunosti uspela.

Uvee mi je baka rekla: Mihec, jesi li uo ta se zbiva u gradu? Razgoraio sam oi. ta, bako? Nevaljalci skidaju oglase i Kuni red i na drugim

mestima. Danas po podne provalili su ak u Potu. Ne znam, moda je to ipak neka sabotaa kao to tvrdi Cvirnovka. Ako to ini balavurdija, trebalo bi je dobro izmlatiti, a ako su to odrasli, u zatvor s njima!

Zastao mi je dah. Jedino je to dobro to i u drugim kuama Kuni

red, pa e me sad valjda Cvirnovka ostaviti na miru. to se toga tie, baka se prevarila. Nije prolo mnogo

vremena otkako sam na na Kuni stavio i trei ig, kad Cvetaa ili Karfiola dojuri u suteren.

Nastojnice, gde ste?

Baka je ba neto ila. Podigla je oi. ta je sad opet? I vi ste mi neka nastojnica! Pre pola asa okaila

sam na tablu Kuni red i, eno, ve je skinut i ima nov crveni peat! Pogledajte!

Gurnula je baki pod nos oigosani Kuni red i, sva zadihana, nastavila da vie:

Samo pola asa, ne, tano dvadeset tri minuta je prolo otkad sam ga stavila. Sedela sam celo vreme kraj prozora. S ulice niko nije mogao da doe. Taj koji je izvadio ekseri uao je iz dvorita. Ko je za poslednja pola asa ulazio u kuu? Kaite!

Pa, ja nisam gledala kroz prozor. A da sam i gledala, videla bih samo noge odgovori odseno baka.

Vaa je dunost da sa dvorine strane pazite na kuu. Ako nije uao iz dvorita, zlikovac mora da se nalazi u kui zakljuila je Cvetaa ili Karfiola pobedonosno i uperila svoj unitavajui pogled u mene, koji sam se s latinskom vebankom spojio u nerazdvojnu celinu.

Ko bi iz nae kue bio kadar da takvo neto uradi? Dobro poznajem sve nae stanare. Nema pod krovom ute kue toga ko bi za to bio sposoban.

Ni u jednoj kui nema takve manguparije, dodade Cvetaa ili Karfiola a nema ni tako aljkave nastojnice! Jer nadvika ona baku, koja je bezobraznici htela da upadne u re na koga drugog ciljaju ona tri slova ako ne na mene? Podigao sam glavu iznad latinske itanke.

Na vas? upita baka umesto mene. Nego na koga? Mislite li vi da ja ne znam ta se

govori iza mojih lea? Propast Cvetai ili Karfioli! A tu lepo pie PGC, propast Gizeli Cvirn!

Kako? javio sam se najzad i ja. Ko vam je to rekao? zaprepasti se baka. Valjda imam toliko pameti da umem da itam!

Rekla sam ve proli put da u tome uiniti kraj. I bie tako! Zalupila je vrata, a ja i baka smo se zaueno

pogledali.

Ba na nju misle oni to se bave vaenjem eksera! ta kae ti, Mihec? upita me baka.

Sreom, mogao sam da joj odgovorim onako kako je bilo i sa svom ozbiljnou svog desetogodinjeg lica:

Mislim da PGC znai neto drugo. A ta? ta ja znam! Samo, kad bi u naoj kui bili zlikovci,

to bih sigurno znao. Verujem. Dosad se u zgradi nije dogodilo nita bez

tebe, ili bar da ti ne zna ree baka. Sigurno potvrdih ja, oseajui se nekako

nelagodno, jer je bakino tvrenje znailo pre prekor nego pohvalu.

Ova ena eli da nas istera iz kue ree baka, preavi na ono to joj se u itavoj stvari uinilo najglavnijim. Kuda da idem? Bolji stan neemo dobiti nigde, a blizu su mi i kue u koje idem na posao. Neto je naumila, ali ta?

Kuni red koji je Cvetaa ili Karfiola sigurno opet okaila nameravao sam najpre iz sute osvete odmah da skinem, ali sam se ipak savladao. Prvi paragraf naeg drutva odreivao je da ne sme proi pored utisnutog pegeceja, ali nije govorio o tome da mora izvaditi i one za koje sazna da su utisnuti tu i tu. Da me moje oduevljenje ipak ne bi odvelo do oglasne table, zavukao sam se u krevet i uzeo u ruke "Vinetua", koga sam pre neki dan poeo da itam po trei put. Baka je tako dugo glasno razmiljala o svemu to se dogodilo i kako da se zatiti od nesree koja nam je pretila, da sam se i ja zabrinuo.

Ne, ne, rekao sam samome sebi kad sam zatvorio knjigu i poeleo baki laku no. Cvetaa ili Karfiola ne sme ostvariti svoju nameru! Najpre moram da doznam zato nas tera iz kue. Da li samo zbog mene, koga je prozvala poglavicom kune balavurdije, i zato to sumnja na mene da vadim ekserie, ili zbog neeg drugog. Kad to dokuim, objaviu joj rat. Zar ne bi moglo da mi priskoi u pomo Tajno drutvo PGC? Bi, dabome! Pored akcija na pegeceje,

ak je i dunost naeg drutva da svojim lanovima pomae i u drugim prilikama. Jo sutra u se posavetovati s odborom.

GOMILAJU SE TEKOE I NEPRIJATNOSTI Sledeeg dana sam sekretaru i blagajniku Tajnog

drutva PGC u najcrnjim bojama prikazao situaciju u utoj kui i zamolio ih za pomo.

U utoj kui nae drutvo ima svoje prostorije i imae ih tamo i nadalje! odlui Metod.

U borbu protiv Cvetae ili Karfiole! povika Joe. Usledilo je jo nekoliko borbenih poklia, zatim smo

preli na stvarno razmatranje poloaja. Rezultat, kao to bi rekao Plusminus, saeo je sekretar u sledee tri take:

Prvo: predsednik treba da dozna ta radi Cvetaa ili Karfiola u svoje slobodno vreme i zbog ega joj Kova i Kovaka dolaze tako esto i tako dockan nou.

Drugo: sekretar treba da uzme na nian Kovaa i Kovaku.

Tree: blagajnik, koga ne poznaje niko od "zlikovake trojke", mora im biti stalno za petama.

Na asu istorije setio sam se da bi mi pri ostvarenju prve take najvie mogao pomoi stari epon. Ali starog skupljaa zidnih asovnika nisam video ve nedelju dana, a njegova sestra Katra, koja se o njemu brine, nagluva je i s njom uopte ne moe da se govori tiho. Nema druge, morau lino otii eponu. Ali, kako da doem do njega? Kako? Pa sa asovnikom! Zar nije vrlo ljubazan prema svakom ko mu donese neki asovnik? Bio je ljubazan i sa elezniarom koji mu je doneo onaj elezniki depni asovnik. Pa? Moram negde pronai neki starinski asovnik i vrata starog epona bie mi irom otvorena.

Zamalo nisam pobedonosno podvrisnuo. U tome me nije spreilo samo ozbiljno lice drugarice Dakle nego pre svega novo pitanje: gde e, Mihec, ti nabaviti stari zidni asovnik?

Na odmoru mi se pelca potuila:

Pomisli, Mihec, jue je naa jedinica imala sastanak, a ja to nisam znala, jer je onaj zlikovac, sad i ja kaem da je zlikovac, povadio ekserie, a Fiks je listi naao na podu i bacio ga u ko. I ba su jue uili kako se prave vorovi.

Kakvi vorovi? upitah ja, ne samo da bih sakrio oseanje nelagodnosti nego me je i mnogo zanimalo sve to je bilo u vezi s Izvidnicima.

Na prolee polaem prvi ispit i moram umeti da zaveem vor na pet naina, da napravim ognjite i postavim ator.

Sve to uite kod izvidnika? zaudio sam se ja. I vie od toga. Uskoro polazimo na dvodnevni izlet.

Nosimo i atore, uvee emo paliti logorsku vatru, a drugog dana emo se igrati i odraemo razna takmienja. Idu i medvedii.

Kakvi medvedii? Tako nazivamo deake, a mi devojice smo pelice.

to se i ti ne upie? Raspitaj se kad medvedii imaju sastanak. Nee ti biti ao.

Medvedii i pelice skrenuli su mi za nekoliko minuta panju od starog epona. Istina, treba da se raspitam koji su moji kolski drugovi Izvidnici; moda bi primili i mene. Bilo mi je ao to pelca zbog naeg drutva nije bila na tako vanom sastanku. Tu treba neto da se uini. PGC je drutvo skupljaa ekseria, ali ne i neprijatelj Izvidnika i drugih korisnih organizacija. Sam to nikako nisam mogao da reim, zato sam za popodne sazvao vanredni sastanak.

Raspravljali smo dugo kako da zadrimo paragraf broj jedan, a da korisne oglase ostavimo na njihovom mestu. Joe je predloio da paragraf broj jedan dopunimo takom koja bi doputala da ostavimo jedan ekseri kad su u pitanju vani oglasi, ali smo ja i Metod to odbili, toboe zato to nije dosledno. A sva trojica smo ogoreno odbili Igorov predlog po kome bi uopte trebalo da prestanemo sa skupljanjem ekseria, jer imamo ve dosta pegeceja.

Ih, kukavice! naljutio sam se ja. Da prestanemo? Sad kad o naem drutvu govori ve pola grada? Nikako!

Ne! Ne! viknuli su ogoreno i Joe i Metod. Najzad smo nali reenje: Svaki razglas, oglas i listi

treba proitati, zatim povaditi pegeceje, kao to odreuje paragraf broj 1, a onda tek oglas, razglas ili listi sa znaajnom sadrinom na bilo koji nain privrstiti na mesto gde je bio. Joe je u tom dodatku paragrafa broj 1 rei "na bilo koji nain" dvaput podvukao. Znai, takav listi moe da privrsti obinim ekserom, da ga prilepi ili privrsti na bilo koji nain, jedino ne pegecejem.

U vezi sa Cvetaom ili Karfiolom morali smo, na alost, konstatovati da niko nije otkrio neto naroito.

Rukovali smo se i razili, ali sam oseao da vie nismo jedinstveni. Igor se oigledno poeo bojati, poeo je da poputa i Joe, a vrsti smo zapravo ostali samo nas dvojica: Metod i ja. I mene su Cvetaine ili Karfioline pretnje odvraale od drutva, ali bio sam reen da ne popustim. Odsad u bolje pripaziti na Igora, s Joom u da porazgovaram ozbiljno, a sve svoje slobodno vreme posvetiu posmatranju nae sekretarice kunog saveta i njenih roaka.

Ipak sam s ogorenjem zapazio da se i meni u izvesnim momentima ini kako bi najbolje bilo da se izjutra probudim i da Tajno drutvo PGC vie ne postoji. Tek kad sam iz skrovita izvukao kutiju od aluminijuma i poeo da ream po stolu pojedine vrste pegeceja, umotane u papir, prola me je malodunost. Kakvo bogatstvo, kakvo arenilo! ta mi sve nisu govorili moji pegeceji! Zar nae drutvo nije jae od samog direktora gimnazije i itavog zbora profesora, zajedno sa Fiksom? Ni milicioneri, koji su, navodno, ve poeli lov na "sabotere", ne mogu nam nita, a da ne govorim o tolikim nastojnicima kua i najzad, Cvetai ili Karfioli, koja jo praska, iako Kuni red odavno opet visi na svom mestu. Poslednjih nekoliko dana nisam vie izlazio na ulicu na prednja nego na zadnja vrata, dok se Igor jo od prvih

dana aktivnosti naeg drutva nije usuivao da izlazi na ulicu ni na zadnja vrata, nego bi pravo sa stepenica kidnuo na ulicu.

Cvetaa ili Karfiola postigla je na sastanku kunog saveta da se opti zbor stanara sazove pre vremena.

Raspitivao sam se za stare zidne asovnike. Najzad mi je Borut, moj sused, poverio da njegov stric ima nekakav starinski zidni asovnik. Obilazili smo ga tri popodneva uzastopce i naposletku ga nagovorili da asovnik proda starom eponu. Ne bismo u tome uspeli, ali asovnik kako je tvrdio Borut jo od zavretka prvog svetskog rata nije radio, niti je u gradu postojao sajdija koji bi umeo da ga opravi.

Stari epon je zagledao asovnik sa svih strana, zatim se nasmejao veselo i uskliknuo:

More, momci, gde ste ga samo pronali! Upravo sam takav asovnik eleo. Sad je moja zbirka potpuna.

Nije odmah hteo da ga uzme, zahtevao je da mu od sopstvenika donesemo potvrdu da zaista hoe da ga proda. Kad smo mu ga ponovo doneli, rekao nam je odmah cenu, koliko je spreman da plati za njega. Svota je bila tako visoka da Borutov otac nije hteo da veruje i morali smo i njemu doneti pismenu izjavu starog epona. Tako sam u roku od dva dana tri puta posetio starog skupljaa asovnika. Kad je trgovina bila zakljuena, poeo je odmah da ga opravlja. Razumeo se u asovnike bolje od svakog sajdije, mada je po zanimanju bio potanski slubenik u penziji. asovnike je, kao to mi je priala baka, poeo da skuplja kad mu je umrla ena, a sledee godine i sini. Sprijateljili smo se i zato sam slobodno i etvrti put zakucao na njegova vrata i posle kraeg uvoda zapitao zato Cvetai ili Karfioli tako esto dolaze njen stric i strina.

Ako misli da u s tobom voditi razgovore o toj eni, ne mora mi ni dolaziti odvratio mi je neljubazno, ne odgovorivi na moje pitanje.

Stajao sam kraj vrata kao na iglama, uhvatio ve za kvaku i hteo da iziem, kad starac ponovo progovori:

Tek to sam joj lane ustupio sobu, ve je poela da me tera iz stana. Koliko sam imao trkaranja, sekiracija i neprijatnosti zbog nje i jedva sam spreio da mene i Katru ne isele.

A sad hoe baku i mene da istera iz kue rekoh ja.

epon podie glavu iznad sitnih tokia i pogleda me zaprepaeno.

Zato vas hoe da istera iz stana? zapitah. A zato eli da vas dvoje izbaci na ulicu? Ne znam zato. Ba to... Ne zna? naljuti se epon kao da sam ja kriv to

to ne znam. Pa da dovede u kuu Kovaeve!

Kovaeve? Zar ne vidi, dete, da imam posla? Ovaj asovnik

ve trideset godina niko nije opravljao, strano je zaputen, ali ja u ga doterati! Hou, bogami!

I opet se sagao iznad mnotva delova i delia rastavljenog asovnika. Znao sam da bi svako dalje pitanje bilo izlino. A zar i to to sam saznao nije bilo dovoljno da PGC moe uspeno produiti svoje istraivanje? Cvetaa ili Karfiola eli, dakle, po svaku cenu da dovede u kuu svog strica Kovaa, elezniarskog radnika na pruzi, i strinu, koja je sad nastojnica u kui gde stanuje Joe. Odavde Kovau ne bi bilo nita blie kad ide na posao nego to mu je sad iz Akereve ulice; bilo bi mu i dalje. Ni Kovaka ovde ne bi imala manje posla, ta u Joinoj kui ima svega osam stanara, a ovde je deset. Pa ni stan ovde nije ni vei ni lepi. Ako Cvetaa ili Karfiola na svaki nain hoe da joj oni budu pod krovom, mora biti da za to ima posebne razloge. Ali koje? Dalje: iz toga proizilazi i da poseta strica Kovaa i strine Kovake nisu samo naivne, familijarne prirode, nego...

Odjurio sam bez pozdrava iz eponovog stana, pravo k Joi.

U suteren Kovaevima ree mi moj prijatelj dolaze, kao to sam ve napomenuo, ljudi sa sela, i to od ranog jutra do kasne noi. Moj tata kae da se oni bave nekakvim preprodavanjem. Uselili su se u nau kuu tek prolog prolea, a pre su iveli negde na granici. Kovaka ima gadan jezik, a on voli da se hvalie kako prima pakete od svoga brata iz Vestfalije.

I Cvetaa ili Karfiola pria o svom stricu iz Francuske, koji tamo ima radnju i alje joj dvatri puta meseno pakete.

Kovaevi sigurno prodaju tu robu seljacima i drugim ljudima. Jo nisam video da je Kovaka izila iz nae kue bez torbe, a Kova bez aktentane5.

5 -

Jeste, ni k nama oni ne dolaze praznih ruku, dopunio sam Jou Cvetaa ili Karfiola je suvie otmena da bi se sama bavila preprodajom. Svaki trei dan ima drugu haljinu, a cipele je baka nabrojala preko deset pari, i to sve iz inostranstva. Najpre je htela da prisvoji eponov stan, a sad hoe da istera baku i mene, samo da bi lake mogla da trguje stvarima koje joj stric alje.

Tako je potvrdio je Joe. Metod je bio drugog miljenja.

Verujem da nije samo to rekao je on sledeeg dana kad smo na odmoru razgovarali o svojim isleivanjima. Njen stric, ma koliko bio bogat, ne moe joj slati toliko da bi, kako ti, Mihec, tvrdi, svako vee neko od Kovaevih dolazio po te stvari; niti bi zbog toga Kovaevima dolazili toliki ljudi. Iza toga mora da se krije neto krupnije.

A ta? povikasmo ja i Joe. Ba to moramo da otkrijemo ree Metod

znaajno. Od danas Kovaevi vie ne smeju da uine nijedan korak a da nae drutvo to ne zna. To vai i za Cvetau ili Karfiolu.

Razumljivo je da je zbog ove neobine i teke akcije trpeo ostali rad PGC. Oglasa, sreom, vie nije bilo toliko. Po kolskim tablama pojavljivali su se sve ee oglasi pisani kredom, a jednog dana video sam na akoj oglasnoj tabli list privren obinim ekserima. Njega, dabome, nismo dirali.

Vade samo rajsnedle utvrdila je pelca za vreme drugog odmora. ta li rade s njima?

To, dakle, nije neko opasno drutvo s olakanjem ree Metka.

A za vreme poslednjeg odmora utrala je pelca u razred smejui se i povikala iz svega glasa:

Zamislite, pre asa utisnula sam namerno u tablu Narodnog univerziteta ekseri, a sad ga nema! Znai, u koli ipak postoje prijatelji rajsnedli i cvekova.

To je lako mogao da uje i profesor Zarez, koji se etao po hodniku ispred razreda.

Ceo razred se zasmejao. Taj me smeh zaboleo. Pre nekoliko dana su nam se divili, a sad se smeju! Na asu slovenakog jezika poslao sam svojim odbornicima sledee obavetenje:

"Akcija e se nastaviti, P." Metod vrati listi s primedbom: "U veim razmerama." A S. je dodao: "Po celom gradu." Po podne smo izveli akciju na eleznikoj stanici. Nije

udo to je posle nekoliko dana u dnevnom listu