SEMINARSKI RAD

Anri Matis: "Harmonija u crvenom" ("Crvena soba")

Kada govorimo o Matisu i njegovom stvaralačkom opusu, ne možemo da se ogradimo od razmišljanja o "izmima" moderne i umetnosti 20. veka. Iako je njihovo mnoštvo ponekad zbunjujuće, oni uveliko olakšavaju sistematizaciju umetničkih struja modernog doba. Pojedini slikari koji su se razvili u "dekadentnom" morbidnom raspoloženju 19. veka polako se udaljavaju od "utiska" i stvaraju radikalno novi stil, pun žestokih boja i najave dekonstrukcije. Prilikom prvog javnog istupanja 1906. oni su do te mere zgrozili kritiku da im je dat naziv fauves (divlje zveri).

Najistaknutiji umetnik fovizma bio je Anri Matis. Govoreći o (u ovom slučaju analiza ulja na platnu "Harmonija u crvenom") ujedno govorimo i o opštim karakteristikama fovizma kao pravca.

Prvi utisak koji se stiče posmatrajući ovu sliku je karakteristična simbolika upotrebe čiste boje i novi način promišljanja treće dimenzije. Matis ovde nastoji da svoje platno komponuje koristeći sredstva koja su u potpunosti suprotna tradicionalnim: perspektivi i kjaroskuru. Sezan i Gogen su ostavili veliki uticaj na njega, dok od Sinjaka čistu boju (ali ne i tehniku - diviz). On neposredno ređa boje jedne do drugih i to mu omogućava da o njima razmišlja kao o sistemu "odnosa".Otuda njegova želja da boju tretira na ekspresivan način radi nje same, ne misleći na podražavanje. On rešava koloristički odnos kvantitet-kvalitet i dolazi do upotrebe ravnih površina, bez teksture i gradacije u boji, čime jasno stavlja do znanja da bira bojene planove na uštrb efekta dubine.

"Harmonija u crvenom" je svojevrsni omaž dekoraciji i strukturalnoj šemi (pattern-u). Za Matisa, dekorativno i izražajno nisu suprotni pojmovi. Po njemu "kompozicija je umetnost dekorativnog načina raspoređivanja različitih elemenata kojima slikar raspolaže radi izražavanja svojih osećanja".

Površinu doživljava kao polje usklađenih suprotnih sila: arabeska (istovremeno i kao grafička tehnika i ornament) redovno prati Matisova istraživanja odnosa motiv-pozadina i dvodimenzionalnog. Tako su boje i paterni na stolnjaku i zidnim tapetama iste, kreirajući kontinualnu dekorativnu površinu na platnu. Forma stola je sugestirana mekom linijom koja ga odvaja od površine zida, kao i pauzom koju uspostavlja bela haljina koju nosi služavka koja se naginje nad stolom.

Takođe, prelaz površine stolnjaka iz horizontalnog u vertikalni pravac postiže se ne senkom, kao što smo navikli posmatrajući tradicionalne slikarske tehnike, već suptilnim zakrivljenjem plave šare. Matis stvara osećaj prostora pomoću boje i diskretnih aluzija (skraćenja, razmera unutar slike, deformacija) što objašnjava zašto nam oštar ugao pod kojim su postavljene stolice nimalo ne izobličava osećaj prostornosti.

Primećujemo i da je klasično sudejstvo oblika i prostora poljuljano zarad izražajnosti kompozicije. Ovo se ogleda u manjku detalja prilikom slikanja objekata na stolu, nameštaja, ženske figure...Kao da je slikanje prekinuto na pola i nikada nije završeno. Tu se vidi fovistička tendecija dekonstrukcije forme: ona se rastače i razobličuje. U teoriji je ova Matisova težnja za pojednostavljenjem okarakterisana kao "dar izostavljanja". Ne posvetivši pažnju detalju, on potencira čistoću linije i jačinu poteza, pri tom ne narušavajući narativ.

Glavni gradivni elementi "Harmonije u crvenom" jesu boja i površina. Ipak, linija nije u potpunosti ignorisana. Ona ponegde ograničava široka polja boje i oblikuje figure. Geometrijski potezi i oblici prozora, stola, zgrade koja se vidi kroz prozor stoje u kontrastu sa organskim linijama koji dominiraju

slikom u enterijeru. Upravo taj kontrast obezbeđuje ravnotežu i umiruje izuvijan, skoro pokretljiv ambijent enterijera.

U moru jarko crvene boje koja definitivno dominira enterijerom, a i platnom, slikar joj je suprotstavi plavu, kojom je naslikao šare na zidu i stolnjaku i obojio nebo, i time postavio kontrast toplo-hladno. Neutralnim bojama i hromatskim sivim, koje se ogledaju u sceni eksterijera i boji voća koje je raštrkano po stolu, se postiže pojačavanje i smanjivanje inteziteta boja i ravnoteža njihovim međusobnih odnosa.

Kada govorimo o paternu, on se ne ogleda samo u naslikanim šarama. Objekti na stolu (vaza, voće, činije i posuda sa vinom) su nemarno rasuti po njegovoj površi i formiraju prijatan ritmički vizuelni tok preko celog platna, povezujući stolicu i prozor sa ženskom figurom. Posude sa vinom i činija sa voćem izlaze van površine stola probijajući liniju zid-sto čime se postiže jače pojašnjenje odnosa horizontalno-vertikalno.

Matis je uspeo da unutar iluzije o prostoru, koristeći samo nekoliko gradivnih elementa, formira prostor u kome sve forme nesmetano funkcionišu u narativu uprkos tome što je odlučio da ne koristi osnovni alat kada je u pitanju prikazivanje prostora - perspektivu. Još jedan dokaz koji govori u prilog koliko je boja važna za razumevanje ove slike je činjenica da ona, ako bi se prebacila u crno-belu skalu, ne bi mogla biti tumačena na isti način.