Violeta Nozier

Svi zastori sveta navučeni na tvoje očiUzalud ćePred njihovim hladnim sjajem do iznemoglostiZapinjati prokleti luk srodstva i poreklaNe ličiš više ni na koga živog niti mrtvogSavršeno mitološkaTvoja tamnica je splav kojeg bi oni da se dokopaju u svojoj učmalostiSvi joj se vraćaju oni ih sažižeKao kada se na ulici traga za izvorom nekog mirisaTako oni krišom prebiraju po tvome putuLepa učenica liceja Fenelon koja je uzgajala slepe miševe po klupomVisibaba sa školske tableVraća se porodičnom okrilju gde se otvaraMoralni prozor u noćRoditelji se po ko zna koji put žrtvuju za svoje deteOperacioni sto je pripremljenČestit čovek je nakresan radi veće verovatnoćeMehaničar predsedničkih vozova, kažuU zemlji čestih kvarova predsednik državeKada ne putuje pešice zbog straha od biciklaMisli prvo kako da povuče sigurnosnu kočnicuDa bi potom ludovao u košulji na pružnom nasipuVrla žena je pročitala Korneja iz udžbenika svoje kćeriŽena je Francuskinja i razumela ga jePošto se u njenom stanu nalazi posebna ostavaGde tajanstveno sjaji jedan komad rubljaNe mora smejući se da stavlja 20 franaka u čarapuHiljadarka ušivena u porub suknjeObezbeđuje joj pre mrtvačku ukočenostSusedi su zadovoljniSvuda na svetuTime što su susediNe samo zato što je uštedeo sto šezdeset pet hiljada franaka Nego što je za svoju kćer izabrao ime u čijem se prvom delu može psihoanalitički prozreti njegova nameraPolica za omiljene knjige hoću reći noćni stočićIma posle toga samo ilustrativnu vrednost

MOJ OTAC PONEKAD ZABORAVLJA DA SAM MU KĆI

SmetenostKoja istovremeno strahuje i želi da bude otkrivenaReči uvijene poput agonije na mahovini

Onaj koji kaže da ih je čuo iz tvojih usta prkosi svemu što zaslužuje da mu se prkosi

Ovakva hrabrost danas je jedina Koja može da nam pruži nadoknadu za nasrtaj na senik od dragoljubaKojeg više nemaSenik lep kao vinski pehar

Ali kakva pomoćNeki drugi čovek kome si poverila svoje nesrećuČovek koji je u postelji tražio od tebe nasladuJedinstveni dar mladostiČuo je tvoju ispovest između milovanjaDa li je trebalo da taj prolaznik ostane tajanstvenJedino je znao da ti tresne šamar u besanoj noći

Bežala si od onoga Od čega te je mogao spasiti samo slučajKoji kasna pariska popodneva čini tako treperavim oko žena sa očima od ludog kristalaPrepuštene velikoj nepoznatoj željiU kojoj čudesno jedinstvenoTiho odjekujeIme koje ti je dao i oduzeo otac

Klizavo je na metu gde je stala tvoja visoka šećerna potpetica

Svejedno je da li se pretvaraju ili ne da im to ne priličiPred tvojom raskriljenom utrobom poput cveta Katakombi

Studenti starci novinari pokvarenjaci lažni revolucionari sveštenici sudijeNesigurni advokatiDobro znaju da je ovde kraj svakoj hijerarhijiZagonetni mladić te je ipak čekao na terasi kafeaTaj mladić koji je u Latinskom kvartu izgleda povremeno prodavao Francusku akciju

Nije više moj neprijatelj jer si ga ti volelaMogli ste živeti zajedno ma koliko da je teško živeti sa svojom ljubavljuPisao ti je odlazeći „draga nevaljalice“To je još lepoDok se ne saslušaju novi svedoci infantilni novac samo je pena talasaMnogo posle svih kavaljera i psećih kavaljerstavaVioletaOd susreta će poetski ostati usamljena žena u skrivenom šipražju Marsovog poljaKoja sedi s nogama u X na žutoj stolici

André Breton, Violette Nozière, 1933.