EVROPSKI UNIVERZITET FARMACEUTSKI FAKULTET

DIPLOMSKI RAD

ANATOMIJA KOLENA I POVREDE

PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA PRI

SPORTSKIM AKTIVNOSTIMA

MENTOR: STUDENT:

PROF. DR ĐORĐE MAČVANIN LEA TRIPOLSKI

NOVI SAD

2014.

1. UVOD ................................................................................................................................ 3

2. TEORIJSKI DEO............................................................................................................... 5

2.1. POJAM SPORTSKIH POVREDA ............................................................................. 5

2.2. PODELA SPORTSKIH POVREDA .......................................................................... 6

2.3. INCIDENCA SPORTSKIH POVREDA .................................................................... 7

2.4. PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA .................................................................. 8

2.5. ANATOMIJA I BIOMEHANIKA PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA .... 10

2.6. POVREDE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA ......................................... 17

2.7. DIJAGNOSTIKOVANJE RUPTURE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA

.......................................................................................................................................... 19

2.8. NAČIN REKONSTRUKCIJE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA

KOLENA ......................................................................................................................... 19

3. MATERIJAL I METODE ............................................................................................... 20

4. OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA .............................................................................. 21

5. REZULTATI I DISKUSIJA ............................................................................................ 22

5.1. REZULTATI ANKETE SPORTISTA ..................................................................... 22

5.2. SADAŠNJE POVREDE LCA .................................................................................. 28

6. ZAKLJUČAK .................................................................................................................. 39

7. LITERATURA ................................................................................................................ 41

3

1. UVOD

Poslednjih dvadeset godina jako je poraslo interesovanje za bavljenjem sportom, kako u

svetu tako i kod nas. Sve veći broj ljudi bavi se sportskom aktivnošću, kao aktivni sportisti

rekreativci, ili amateri. Paralelno je porastao i broj sportskih povreda. Čestim povredama

doprinosi i nedovoljna prevencija. Dijagnostika, lečenje i rehabilitacija sportista posle

povreda zahteva poseban pristup, koji mora biti prihvaćen od strane klubova, trenera i svih

sportskih radnika. U svim uzrasnim grupama koleno je izloženo najvećem broju sportskih

povreda. U većini slučajeva, pri povredi kolena, najčešće dolazi do pucanja (rupture)

prednjeg ukrštenog ligamenta (LCA).

Koleni zglob u sportu može biti oštećen akutnom traumom – direktnom ili indirektnom. U

sportovima sa kontaktima i sudarima, ozbiljne povrede mogu nastati kada sila velikog

intenziteta deluje direktno na koleno.

Kod indirektnih trauma razorna sila stvara se na nekoj razdaljini od kolena, a zatim se

kreće duž noge i dostiže maksimum u kolenom zglobu.

Kliničkim pregledom dolazi se do korisnih podataka o prirodi i vrsti povrede, kao i o njenoj

lokalizaciji. Dobro uzeta anamneza o načinu povređivanja (pad, udar, položaj pri nastanku

povrede, ranije povrede i dr.) od velike je pomoći u procesu dijagnostike povrede.

Inspekcija, palpacija, ispitivanje obima pokreta i funkcionalni testovi uz dodatne

dijagnostičke metode (Rtg, NMR, CT), omogućuju nam postavljanje adekvatne dijagnoze.

Lečenje povreda zahteva timski rad. Svako neadekvatno lečenje vodi neuspehu i

dugotrajnom ograničenju funkcije zgloba. Samo individualno određeni program lečenja i

rehabilitacije povređenih sportista, uz puno učešće svih članova tima, od pacijenta do

lekara i terapeuta, omogući će dobre rezultate i uspešan oporavak sportiste.

Adekvatno organizovana fizikalna terapija u okviru fizijatrijske ambulante omogućiće

oporavak povređenih sportista i njihovo vraćanje u tim i sistem daljih takmičenja.

4

Cilj ovog rada je da se na odabranom uzorku sportista sa rupturom prednjeg ukrštenog

ligamenta analizira, mehanizam povređivanja, socijalni i ekonomski status povređenih,

funkcionalni rezultati rekonstrukcije LCA, rehabilitacija i vreme potrebno za povratak

sportskim aktivnostima.

5

2. TEORIJSKI DEO

2.1. POJAM SPORTSKIH POVREDA

Povrede sportista na treninzima, vežbama i takmičenjima nazivaju se sportske povrede.

Za sportiste je karakteristično da se stalno izlažu rizicima povređivanja, što se drugim

ljudima ređe dešava, izuzimajući neke profesionalne povrede ili oštećenja. Sportisti se

stalno izlažu identičnim traumatogenim rizicima koji uslovljavaju frekvenciju povreda, što

povrede čini karakterističnim za pojedine sportove.

Zato se u prvi plan brige o zdravstvenoj zaštiti sportista postavlja program prevencije

povreda.

Prevencija sportskih povreda proizilazi prvenstveno iz razumevanja njihove suštine i

poznavanja mogućnosti u procesu lečenja povreda. Tačno postoje utvrđena pravila

prevencije većine sportskih povreda.

Pored toga, lečenje sportskih povreda je specifično, a ciljevi su tačno definisani –

povređeni sportista mora biti potpuno izlečen, a period nesposobnosti zavisi od ocene

sposobnosti.

Oporavak sportiste mora biti potpun, jer se inače rizikuje ponovno povređivanje koje je

najčešće teže. Time se uzrokuju recidivirajuće povrede. U tim slučajevima, danas nažalost

čestim, sportska nesposobnost je uzrokovana neželjenom evolucijom, a ne samom

prirodom inicijalne traume. Samim tim kvalitet rehabilitacije i terapije postaje sastavni deo

preventivnog programa. Zbog toga bi se i Hipokratova izreka: „Jednom distorzija, uvek

distorzija“, danas odnosila samo na povrede koje nisu pravilno lečene i rehabilitovane.

6

Pred lekara se postavlja zahtev da sportistu oporavi potpuno i što brže. Verovanje da je

povređenog sportistu moguće osposobiti za jedan dan tipičan je dokaz nerazumevanja

suštine najvećeg broja sportskih povreda. Povređenog sportistu moguće je lečiti dobro ili

bolje, ali nikada brže. Ne postoje čarobne metode koje mogu da ubrzaju prirodan tok

lečenja, ali ih ima mnogo koje taj tok mogu da produže.

Reakcija sportiste na povredu je drugačija nego što je to slučaj u običnim životnim

prilikama. Sportista je često spreman da igra i sa povredom koja, u običnom životu,

podrazumeva bolovanje.

Profesionalizacija sporta samo je još više zaoštrila sve ove navedene probleme, jer se radi o

zaradi sportiste ili kluba, kao i njegovom timu.

2.2. PODELA SPORTSKIH POVREDA

Sportske povrede se prema težini dele na lake i teške telesne povrede. Najveći broj

sportskih povreda su lake telesne povrede, ali mogu postati problem u odnosu na

takmičarsku sposobnost, zbog varljivog uverenja da je moguće brže izlečenje nego što

dozvoljavaju prirodni procesi.

Lake telesne povrede mogu biti akutne ili hronične povrede. Kod lakih telesnih povreda

oštećenja su pretežno lokalizovana na mekim tkivima.

Lečenjem ovih povreda bave se fizijatri i specijalisti sportske medicine.

Hronične povrede – Oštećenja

se javljaju posle dugotrajnih

naprezanja pojedinih tkivnih

struktura i mogu biti stres

frakture, tendinitisi i bursitisi.

Akutne povrede nastaju usled

direktnih i pojedinačnih udaraca

i to su najčešće frakture,

kontuzije, distorzije, luksacije,

abrazije i laceracije.

7

Teške telesne povrede su povrede sa grubim morfološkim povredama koštano-zglobnog

sistema i najčešće se javljaju u sportovima u kojima se postiže velika brzina ili u kojima

takmičari koriste pomoćna sredstva brzog kretanja (vozila, skije, biciklizam, konjički

sportovi) i one zahtevaju intervenciju hirurga.

Sportske povrede se bez obzira na težinu dele i na egzogene i endogene.

Egzogene povrede nastaju delovanjem spoljnih sila – direktnim ili indirektnim

mehaničkim dejstvima, termičkim oštećenjima ili hemijskim agensima.

Endogene povrede predstavljaju anatomske i fiziološke promene tkivnih struktura zbog

premora ili prenaprezanja.

Sportske povrede najčešće pogađaju meka i potporna tkiva, ređe kosti.

2.3. INCIDENCA SPORTSKIH POVREDA

Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu učestalosti povreda u savremenom

svetu. Zbog toga je od velikog značaja prevencija sportskih povreda.

Iz godine u godinu u sportu rastu snaga i brzina, a izloženost povredama je sve veća. Dokaz

za to je da seniorske svetske rekorde od pre 30 godina, danas nadmašuju juniori i to na

treninzima.

Sportske povrede zauzimaju 10 do 15% od ukupnog broja povreda. Incidenca sportskih

povreda je u stalnom porastu.

Savremena medicina čini brojne napore da reši mnogobrojna pitanja prevencije,

dijagnostikovanja i terapije sportskih povreda. Danas, sport doživljava jednu vrstu

8

transformacije i zahteva stalno usavršavanje tehnike, povećanje snage, izdržljivosti, oštrine

i bezkompromisne borbe. Ovo se posebno odnosi i na kontaktne sportove.

Postavlja se pitanje kako reaguje mlad čovek – sportista na ceokupan sklop mera kojima se

podvrgava, da bi postigao vrhunske rezultate. Važno pitanje je granica adaptibilnosti

organizma, tkivnih struktura na direktne i indirektne stresove. Pitanje je kada sport prestaje

da bude lek, a kada postaje otrov. Kod sportiste potrebno je analizirati granice snage,

brzine, tehnike i izdržljivosti, do koje se jedan sportista može stimulisati i razvijati. Mora se

voditi računa o granicama izlaganja sportiste naporu, jer mogu da se jave suprostavljajuće

sile koje nadjačavaju odbrambene mogućnosti reagovanja i adaptacije. Na tim granicama

dolazi do akutnih povreda ili hroničnih oštećenja.

Najčešće se povređuju: koleno, nadkolenica, skočni zglob, rame, šaka, glava, stopalo, list,

prepona, leđa. Kada se govori o učestalosti povređivanja po sportovima to su obično:

skijanje, vežbe na spravama, fudbal, boks, atletika…

2.4. PREVENCIJA SPORTSKIH POVREDA

Veliki broj sportskih povreda može se sprečiti. Sprečavanje povreda danas je važno za

svakog sportistu, ali i za klub i celu ekipu.

Sprečavanje sportskih povreda podrazumeva:

Prethodno odabiranje sportista

Prethodni pregledi i odabiranje mladih sportista predstavlja prvi korak takmičarske

sigurnosti i služe:

da se utvrdi ko je fizički kvalifikovan da se bavi sportom,

da kvalifikuje osposobljene za određenu vrstu sporta,

da odredi postupke koji neke mlade sportiste mogu da dovedu do takvog stanja da

im postane moguće učešće u nekom sportu bez većih opasnosti od povređivanja ili

nastanka hroničnih oštećenja (ovde je važno i doba rasta, jer u adolescenciji lakše

9

dolazi do trajnih oštećenja tkiva, a motivisanost mladog čoveka je velika, pa on

često prikriva tegobe). Postavlja se pitanje smisla bavljenja takmičarskim sportom u

doba rasta, i to pitanje najčešće postavljaju lekari, koji su u sukobu sa interesima

sve veće profesionalizacije sporta.

Takmičarska spremnost

Takmičarska spremnost je rezultat treninga, kondicije i sportskog iskustva i ona predstavlja

važan faktor u prevenciji sportskih povreda. Takođe je značajna i sportska tehnika koja je

rezultat treninga i dobre škole. Sportista koji je utreniran troši manje energije od početnika

ili nespremnog sportiste.

Trebalo bi voditi brigu o posebno opterećenim regionima, posebno mišićnim grupama i

podvrgavati ih posebnom režimu vežbanja, kako bi se povećanjem amplitude pokreta

zaštitili od indirektnih povreda. Taj specifični trening sa ciljem adaptacije

muskulotendinoznog sistema na posebne zahteve trebalo bi da bude sastavni deo u

programu priprema.

Trebalo bi naglasiti i da veliki sportski napori dovode do insuficijencije mezenhimnog

tkiva, čime se smanjuje otpornost organizma takmičara, pa sportisti pokazuju preosetljivost

na infekcije, a uočeno je i da rane sporije zarastaju i prelomi se sporije konsoliduju.

Sportska i zaštitna oprema

Kako bi trebalo da izgleda sportska i zaštitna oprema u svakom sportu propisano je

odgovarajućim propisima. Sportska oprema (majice, gaćice, čarape, patike) predstavlja

jedan vid zaštitne opreme, jer štiti od ogrebotina, oguljotina i lakših kontuzija. Zaštitna

oprema u užem smislu propisana je za svaki sport gde je ona potrebna i zbog čega je njena

primena bezuslovno obavezna. Zaštitna oprema je obavezna i na takmičenjima i na

treninzima. Među zaštitnom opremom najčešće se koriste kacige, štitnici za zube, usnu

10

duplju, lice, štitnici za bubnu opnu, štitnici za rame, štitnici za lumbalni deo kičmenog

stuba, trbuh, karlični greben, štitnici za koleno ili potkolenicu, naočari za sunce, rukavice...

Preventivna bandaža

Preventivna sportska bandaža vrlo je značajna u prevenciji sportskih povreda.

Bandaža može da spreči ili smanji broj indirektnih lezija ligamenata i tetiva. Cilj

preventivne bandaže je da spreči prevelike amplitude pokreta, koji su u stanju da dovedu do

povreda mekih tkiva. Preventivna bandaža je posebno važna u fazi rekonvalescencije posle

ligamentarnih i tetivnih povreda, kada štiti oslabljeni ili osetljivi segment od identičnih

ponovnih trauma.

Postoje različite tehnike bandažiranja, pri čemu se koristi klasični fiksacioni zavoj,

elastična poveska ili se željeni cilj ograničavanja pokreta u pojedinim osovinama postiže

adhezivnim trakama. Bez obzira na tehniku bandažiranja, ona mora biti korektno

postavljena, da ne bi došlo do pojave dekubita, tendinita, maceracija.

Uticaj ranijih povreda

Veliki broj povreda nastaje kod sportista koji se izlože prevremenom opterećenju nakon

prethodnih povreda. Funkcionalno osposobljavanje sportiste zahteva strpljenje, posebno

kada su u pitanju kontakt sportovi. Opterećivanjem sportiste u fazi rekonvalescencije

stvaraju se uslovi za ponovno povređivanje.

2.5. ANATOMIJA I BIOMEHANIKA PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA

Koleno je najveći zglob u organizmu. To je kompleksna „mašina“ čije su osnovne

strukture: kostiju, mišića, ligamenata, hrskavice i tetiva.

11

Zglob kolena omogućava svakoj individui kretanje, stajanje, hodanje, trčanje i klečanje.

Bilo kakvo patološko stanje na strukturama kolena dovodi do poremećaja njegove funkcije

što ima velike posledice na sve životne aktivnosti čoveka, a time i na fizički i psihički

integritet svakog pojedinca. U zglobu kolena postoje dva osnovna pokreta, ekstenzija i

fleksija, kao i pokreti unutrašnje i spoljašnje rotacije koji su skromnog opsega. Da bi se ove

funkcije mogle obavljati nužan je anatomski i funkcionalni integritet svih komponenti

zgloba. Funkcionalna stabilnost kolena omogućena je zajedničkim delovanjem zglobnih

tela, ligamenata, zglobne kapsule i meniskusa, koji predstavljaju pasivne stabilizatore, kao

i okolnim mišićima tj. njihovim pripojima koji su aktivni stabilizatori zgloba kolena. (1.)

U zglobu kolena pokreti savijanja i opružanja se odvijaju preko poprečne osovine koja

prolazi kroz epikondile butne kosti, a pokreti spoljašnje i unutrašnje rotacije oko uzdužne

osovine koja prolazi kroz međukondilarno uzvišenje golenjače.

Amplituda pokreta od nultog položaja (butna kost i golenjača su pod uglom od 180º) do

maksimalne fleksije iznosi 140º-150º, s tim što je aktivni pokret uvek nešto manji od

pasivnog.

Prilikom ekstenzije podkolenice snažno su zategnute bočne veze pošto se između njih

postavljaju prednji delovi kondila butne kosti koji imaju veću širinu. Takođe su zategnute i

zatkolene veze, kao i prednja ukrštena veza – prednji ukršteni ligament. Prednji ukršteni

ligament pri završetku ekstenzije svojim zatezanjem vrši spoljašnju rotaciju potkolenice za

oko 5º i na taj način fiksira zglob kolena i obezbeđuje mu stabilnost.

Prilikom fleksije potkolenice opuštaju se bočne veze zgloba kolena, što omogućava

pokreta spoljašnje i unutrašnje rotacije koji se odvijaju oko uzdužne osovine. U stojećem

stavu amplituda unutrašnje rotacije iznosi samo 5º, jer su zategnute ukrštene veze, dok je

spoljašnja rotacija tri do četiri puta veća, 15º-20º, što uslovljava odvijanje i opuštanje

ukrštenih veza. Maksimalna unutrašnja i spoljašnja rotacija potkolenice postiže se kada je

zglob kolena u položaju polufleksije. Tada se unutrašnja rotacija odvija sa amplitudom od

10º, a spoljašnja rotacija dostiže 40º. Zbog toga je prilikom hoda po strmom i neravnom

12

terenu ili pri skijanju koleno uvek u polufleksiji, kako bi potkolenica svojom većom

pokretljivošću mogla da se prilagodi terenu i obezbedi stabilan oslonac.

Prednji ukršteni ligament, lig. cruciatum anterior (LCA) je ključna struktura u zglobu

kolena i zbog svoje uloge predstavlja najvažniji ligament kolena.(2,3,4.) Ima centralni

položaj i povezuje butnu kost (femur) i golenjaču (tibiu). Njegova glavna uloga je

stabilizacija kolena. Povrede ligamenata kolena su česte, a nastaju pri ekstremnim

promenama pravca kretanja tela i njegovoj rotaciji. U većini slučajeva, pri povredi kolena,

najčešće dolazi do pucanja prednjeg ukrštenog ligamenta. (2.)

Pokidane ukrštene veze nisu u stanju da samostalno zarastu, pa je rana rekonstrukcija od

vitalnog značaja za dalju stabilnost kolena. (1.) Prednji ukršteni ligament je jedna od

najčešće povređivanih struktura pre svega pri sportskim aktivnostima, ali i u

svakodnevnom životu. (4,5.)

Promene koje se javljaju nakon oštećenja prednjeg ukrštenog ligamenta kolena dovode do

otežanog hodanja, trčanja i skakanja – naročito prilikom promene pravca kretanja i time u

znatnoj meri smanjuju kvalitete života pacijenata. Zbog toga je potrebna njegova hirurška

rekonstrukcija, naročito kod mlađih ljudi i sportista. Cilj rekonstrukcije prednjeg ukrštenog

ligamenta je da se uspostavi stabilnost i kinematika povređenog kolena, kao i da se spreče

degenerativne promene na njemu. Stoga je potrebno poznavanje kompleksne anatomije,

funkcije i biomehanike LCA kako bi se pri rekonstrukciji postigli najbolji mogući rezultati.

Opis prednjeg ukrštenog ligamenta (LCA) datira još od pre oko 3000 godine, kada se LCA

prvi put spominje u egipatskim zapisima na papirusu. Pretpostavlja se da potiče,

najverovatnije od Klaudius Galena od Pergamona, koji je ligamenta unutar kolena nazvao

„ligamenta genu cruciate“ (129-199. pre nove ere).

Lig. cruciatum anterior - prednja i zadnja ukrštena veza kolena su dva kratka, snažna i

međusobno ukrštena ligamenta koji povezuju međukondilarnu jamu butne kosti sa

interkonilarnim prostorom golenjače, imajući jednu od najvažnijih funkcija u stabilizaciji

13

zgloba kolena. Veze se dvostruko ukrštaju, međusobno i oko svoje ose, tako da obezbeđuju

stabilnost i održavaju stalan kontakt zglobnih površina pri različitim pokretima u zglobu

(slika 1).

Slika 1. Desni zglob kolena u fleksiji

Prednji ukršteni ligament (LCA) se na distalnom kraju pripaja na prednjem

međukondilarnom polju golenjače (area intecondylaris anterior tibiae) i pruža se put spolja

i nazad, te se u svom proksimalnom kraju pripaja na unutrašnjoj strani spoljnjeg kondila

femura (condylos lateralis femoris) (slika1). Zadnji ukršteni ligament (LCP) je nešto deblji

nego prednji i pruža se od zadnjeg međukondilarnog polja golenjače prema unutra, te se

svojim proksimalnim krajem pripaja na medijalnom kondilu femura (condylos medialis

femoris), bliže interkondilarnom prostoru. Ligamenti se međusobno ukrštaju, a dolazi i do

interligamentarnog uvrtanja snopova oba ligamenta.

Zbog značaja koji ima prednji ukršteni ligament, veliki broj radova je posvećen njegovim

anatomskim ispitivanjima.(6,16)

14

LCA ima trakastu strukturu od zbijenog vezivnog tkiva. Lig. cruciatum anterior – prednji

ukršteni ligament se na distalnom kraju pripaja na prednjem međukondilnom polju

golenjače, te se u svom proksimalnom kraju pripaja na unutrašnjoj strani spoljašnjeg

kondila kružan, eliptičan ili nekog drugog geometrijskog oblika, već nepravilan. Površina

preseka raste od femura ka tibii na sledeći način: 34 mm² najbliži femuru, 33 mm² nešto

dalje, 35 mm² na srednjem nivou, 38 mm² dalje i 42 mm² najbliže tibii (slika.2).

Girgis i sar. podelili su LCA na dva funkcionalna dela, odnosno na anteromedijalna (AMB)

i posterolateralna vlakna (PLB.(20, 23). Drugi autori među kojima je i Matsumoto i sar. su

podelili LCA u tri vrste vlakana. anteromedijalna (AMB), intermedijalna (IB) i

posterolateralna (PLB) (18). Međutim, opšte je prihvaćen model od dve vrste vlakana koji

najbolje predstavlja anatomsku i funkcionalnu celinu LCA (slika 2). Ipak, sa anatomsko-

funkcionalnog aspekta, model sa dve vrste vlakana bolje opisuje prednji ukršteni ligament

(slika. 2).

Slika 2. Prikaz vlakana LCA ligamenta u ekstenziji i fleksiji kolena. AMB-anteromedijalna

vlakna, PLB-posterolateralna vlakna. AMB i PLB nisu iste dušine (izometrična); AMB

trake se u toku fleksije kolena zatežu, a PLB opuštaju, AMB trake se uvrću oko ostatka

ligamenta, tako da dve trake nisu paralelne pri fleksiji od 110º

15

Vlakna AMB-a polaze (nastaju) najviše kod prednje i proksimalne strane femoralnog

pripoja LCA i završavaju se kod posterolateralne strane tibialnog pripoja LCA. Vlakna

PLB-a nastaju na posterodistalnoj strani femoralnog pripoja LCA i priključuju se vlaknima

AMB, sa posterolateralne strane njegovog tibijalnog pripoja. Veći broj vlakana čini PLB u

odnosu na AMB.(24). Kod kolena u ekstenziji snopovi LCA su paralelni kada se

posmatraju sagitalno. Taj relativan pokret jedne trake iznad druge uzrokovan je

orijentacijom koštanih pripoja LCA pri punoj ekstenziji. (25).

Postoji značajna razlika u dužini između AMB (34 mm) i PLB (22,5 mm). Dva snopa

vlakana nisu iste dužine u fleksiji/ekstenziji kolena. Hollis i sar. su pokazali da se AMB

vlakna produžuju i istanjuju pri fleksiji, pri čemu se PLB vlakna skraćuju i zadebljavaju.

Prema istim autorima dužina AMB raste za 1,9 mm (5%) pri fleksiji kolena od 30º, i 4 mm

(12%) pri 90º. Pri tome vlakna PLB se skraćuju i to 3,2 mm (14%) pri fleksiji od 30º i 7,1

mm (32%) kod fleksije kolena od 90º (26) (slika. 3).

Slika 3. Srednja promena dužine tri vrste LCA vlakana u toku fleksije u neutralnoj

rotaciji. AMB-anteromedijalna vlakna, IB-intermedijalna vlakna i PLB-

posterolateralna vlakna

16

Ligamenti, kao i tetive i mišići, imaju građu koja je u skladu sa silama koje deluju na njih,

jer sila mišića, tj. istezanja uvek deluju u istom pravcu. Sastavljeni su uglavnom od

kolagenih vlakana koja su postavljena paralelno u smeru delovanja mišića. Elastična vlakna

su prisutna u ligamentima, ali u mnogo manjem broju nego kolagena i sačinjavaju oko 5%

suve mase tkiva. Ligamenti spadaju u hipocelularna tkiva, a ćelije koje postoje u okviru

ligamenata imaju karakteristike fibrocita. One su stisnute između kolagenih vlakana tako

da su izdužene, dok su na poprečnom preseku zvezdolikog oblika. Kolagena vlakna, koja

su paralelno postavljena, udružena su prvo u manje, a potom i u veće snopove tako da se

mogu razlikovati primarni (AMB), sekundarni (IB) i tercijalni (PLB) snopovi (vlakna).

Molekulska struktura ligamenata, kao i tetiva, je takva da bolje prenosi i neutralizuje sile

istezanja koje se javljaju pri kretanju. Ligamenti sadrže u sebi 60-70% vode, koja nema

neku biomehaničku funkciju, dok glavnu mehaničku funkciju daju kolagena vlakna koja

čine 70-80% suve materije tkiva. Kolagena vlakna su sastavljena od kolagena uz relativno

malo prisustvo proteoglikana i molekula matriksa. Velika otpornost ligamenata i teteiva na

sile izvlačenja i rastezanja bazirana je prvenstveno na rasporedu u prostoru kolagenih

vlakana.

Prema jednom broju autora (6,27) prednji ukršteni ligament se sastoji od kolagenih vlakana

(slika 4), orijentisanih paralelno sa longitudinalnom osom ligamenta.

Ovakva orijentacija kolagenih vlakana i odgovorna je za veličinu istezanja ligamenta.

Slika 4. Trostruki heliks kolagena

17

Pored toga, kolagen sadrži glikoproteine, kao što su fibronektin i laminin, kao i elastične

grupe. Te grupe sadrže elastin i isključivo elastična vlakna. Ona dozvoljavaju ekstremne

promene dužine u toku kretanja.

Elastin je vrlo značajna komponenta ligamenata, odnosno elastičnih vlakana, koja mogu

biti vrlo različite strukture. U ligamentima su paralelno položena u pravcu ose ligamenta.

Vlakna su svetlije boje i mnogo su tanja od kolagenih vlakana. Karakteristika im je da su

sposobna da se istegnu dve svoje dužine, a da pri tome zadrže elastičnost, odnosno da se

ponovo skupe do svoje prvobitne dužine.

2.6. POVREDE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA

Jedan od najčešćih problema kolenog zgloba su povrede prednjeg ukrštenog ligamenta.

Do povreda prednjeg ukrštenog ligamenta dolazi pod dejstvom direktne ili indirektne

sile. To se najčešće javlja pri različitim sportskim aktivnostima, ali i u različitim drugim

situacijama. Kako je zadnjih godina porastao broj ljudi koji se rekreativno, a

profesionalno bavi sportom to su i povrede prednjeg ukrštenog ligamenta češće. Pri

dejstvu sile na prednji ukršteni ligament moguće su tri vrste povreda:

a) delimično pucanje LCA,

b) potpuno pucanje (ruptura) ligamenta,

c) avulzija koštanih pripoja ligamenta (pod dejstvom jake sile dolazi do pucanja

ligamenta u pripoju pri čemu dolazi do otkidanja i dela kosti).

18

Slika 5. Moguće povrede prednjeg ukrštenog ligamenta:

Najčešći mehanizmi koji uzrokuju rupturu ligamenata su:

1. abdukcija, fleksija i unutrašnja rotacija femura u odnosu na tibiju,

2. abdukcija, fleksija i spoljašnja rotacija femura u odnosu na tibiju,

3. hiperekstenzija kolena,

4. prednje-zadnje pomeranje femura i tibije.

Najčešći mehanizam povređivanja je abdukcija, fleksija i unutrašnja rotacija tibije (spoljna

rotacija kolena), koja dovodi do povrede medijalne strane zgloba kolena tj. medijalnog

kolateralnog ligamenta, prednjeg ukrštenog ligamenta i medijalnog meniskusa što zavisi od

jačine sile koja deluje na koleno. Prednje-zadnje pomeranje može da kida LCA ili PLB

zavisno od pravca tibijalne dislokacije (30,31). Pri povredi ligamenata kolena postoji

veoma velika mogućnost udruženih povreda ostalih struktura kolena, što se naročito odnosi

na zglobnu kapsulu i meniskuse. Učestalost oštećenja meniskusa pri povredi ligamenata je

velika i iznosi 37% do čak 86%.

19

2.7. DIJAGNOSTIKOVANJE RUPTURE PREDNJEG UKRŠTENOG

LIGAMENTA

U ortopedskoj praksi veoma je važno blagovremeno utvrđivanje rupture ligamenata.

Postoje različite metode za kliničko utvrđivanje rupture ligamenata, ali na osnovu velikog

broja studija pokazalo se da su najpouzdaniji Lachman-test i Pivot shift-test. (8).Savremene

dopunske dijagnostičke metode koje se koriste za dijagnostikovanje rupture prednjeg

ukrštenog ligamenta su artroskopija i magnetna rezonanca.

2.8. NAČIN REKONSTRUKCIJE PREDNJEG UKRŠTENOG LIGAMENTA

KOLENA

Tretman povreda prednjeg ukrštenog ligamenta ima pre svega individualni pristup i zavisi

od uzrasta pacijenta, njegovog zdravstvenog stanja, prirode povrede samih ligamenata i

ostalih struktura zgloba kolena, zahteva pacijenta za kretanjem i sportskim aktivnostima,

utreniranosti i kao i njegove profesije.

Danas je opšte prihvaćen stav da većina izolovanih ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta

zahteva operativni tretman. Pri tome se vrši rekonstrukcija ligamenta (ugradnja kalema-

grafta), primenom različitih tehnika ligamento-plastike:

1) Bone-tendon-bone (BTB) kalem (kost-tetiva-kost kalem)

2) korišćenjem tetiva m.gracilisa i m. Semitendinosusa,

3) postavljanjem alografta.

Transplantat lig. patellae je po svim svojim osobinama, kako makroskopskim tako i

histološkim, a i u čvrstini vrlo dobar za rekonstrukciju ukrštenih ligamenata kolena. U

zadnjem periodu više se koriste su tetive mišića m. semitendinosus-a i m. gracilis-a, za

izradu neoligamenta-grafta. Takođe se za rekonstrukciju koristi i alograft.

20

Uprkos sadašnjoj popularnosti i dobrim rezultatima rekonstrukcije prednjeg ukrštenog

ligamenta korišćenjem „bone-tendon-bone“ tehnike može se reći da ni ona nije savršena.

Uzimanje srednje trećine ligamenta patele kao autotransplatata za zamenu prednjeg

ukrštenog ligamenta doprinosi razvoju slabosti ekstenzornog aparata podkolenice, tj. m.

quadriceps-a, te nastanku kontraktura i pojave ili pojačanja bola u regiji čašice kolena.

Kontraktura kalema i bol predstavljaju najčeće komplikacije nakon ovih intervencija.

Slabost ekstenzornih mišića nadkolenice se, neposredno posle operacije, viđa dosta često,

pogotovo kod žena, pa je potrebno nekad čak i 1-2 godine da se vrati prvobitna snaga

(13,15,37,38). Takođe, pri ovim interevencijama dolazi do nastanka, kako ekstenzornih

tako i fleksornih kontraktura i to kod 10-20% pacijenata.

U slučaju kada se u rekonstrukciji ukrštenih ligamenata kolena koriste tetive fleksora

kolena („Hamstring muscles“ anglosaksonskih autora) najčešće se koriste tetive m.

semitendinosus-a i m.gracilis-a. Pojedini autori zagovaraju samo upotrebu tetive m.

semitendinosus-a, dok drugi smatraju da ona nema dovoljnu čvrstinu da omogući stabilnost

kolenu tako da koriste i tetivu m. gracilisa. Dobri i odlični subjektivni rezultati se nalaze u

oko ¾ pacijenata nakon upotrebe samo tetive m. semitendinosus-a, dok se u slučaju

korišćenja i tetive m. gracilis-a broj ovakvih rezultata povećava i iznosi od 88-98%.

Zagovornici ove rekonstruktivne procedure ističu da su u slučaju dobro izvedenog

operativnog zahvata stabilnost kolena i funkcionalni rezultati slični kao u slučaju upotrebe

srednje trećine ligamenta patele, ali uz manji operativni bol, brži povratak funkcije m.

quadriceps-a i minimalne tegobe na mestu uzimanja transplantata tetiva. (37,38).

3. MATERIJAL I METODE

Rad na izradi ovog diplomskog rada sastoji se iz dve faze:

I faza

- anketiranje povređenih sportista, sa rupturom ACL,

21

- obrada dobijenih podataka.

II faza

- analiza funkcionalnih rezultata artroskopske rekonstrukcije ACL.

Rekonstrukcija prednjeg ukrštenog ligamenta operativnim putem, najčešće se izvodi

primenom artroskopske tehnike, uz ugradnju autografta – neoligamenta – najčešće od tzv.

„tetiva Hamstringa“ (tetive m. samitendinosus-a i m. gracilis-a). Operacija koja se izvodi

artroskopskom tehnikom koristi malu kameru za posmatranje različitih anatomskih

struktura kolenog zgloba, kao što su ACL, PCL, meniskusi, hrskavičave površine... Za ovaj

tip operacije potrebna je vrlo mala incizija.

Odabrani su dobrovoljno prijavljeni kandidati (60) koji su se složili da učestvuju u anketi

nakon detaljnog upoznavanja sa planiranom procedurom, te su se i po završetku lečenja

javljali na zakazanu kontrolu radi evaluacije rezultata.

4. OPRAVDANOST ISTRAŽIVANJA

Rupture LCA predstavljaju značajan epidemiološki problem u svetskim razmerama,

posebno kod sportista. Zbog toga je značajno utvrđivanje uzroka nastanka rupture LCA,

etiologije i mehanizma povređivanja, kao i incidence rupture LCA kod sportista.

Artroskopski asistirana ligamentoplastika prednjeg ukrštenog ligamenta predstavlja jedinu

mogućnost za povratak funkcionalnosti kolena. Prednji ukršteni ligament najčešće

supstituiše neoligamentom izrađenim od „tetiva Hamstringa“ (m. semitendinosus i m.

gracilis). Proučavanje funkcionalnih rezultata rekonstrukcije LCA i vremena potrebnog za

povratak sportskim aktivnostim predstavlja naučnu opravdanost ove studije.

22

5. REZULTATI I DISKUSIJA

5.1. REZULTATI ANKETE SPORTISTA

Polna struktura

Od 60 povređenih sportista 55% su bili muškarci, a 45% žene. Iako su, prema literaturnim

podacima, kod žena sportista povrede ACL 4-6 puta češće nego kod muškaraca, rezultati

ukazuju da je kod nas manja zastupljenost žena u sportu (Grafikon 1).

Grafikon 1. Polna struktura povređenih sportista

Kod anketiranih žena sa rupturom LCA samo kod dve je bilo registrovano uzimanje

kontraceptivnih sredstava u vreme povrede, te uzorak nije validan, kao ni podaci o fazi

menstruacionog ciklusa.

Starosna struktura

Starost povređenih sportistista kretala se od 15-35 godina (grafikon 2):

23

Grafikon 2

Rezultati pokazuju da je najveći broj povređenih sportista (50%) između 21 i 25 godina, što

u stvari predstavlja godine kada većina sportista kod nas postiže svoj sportski maksimum.

Visina, telesna masa

Visina pacijenata kreatla se u intervalu od 167 do 205 cm, a prosečna visina je bila

181,01 cm (SD je 10,43). Telesna masa pacijenata bila je u intervalu od 52 kg do 105 kg, a

prosečna vrednost 78,50 kg uz standardnu devijaciju 6,20.

Lateralnost

U ispitivanoj grupi sportista, (51%) je imalo povređeno levo, a (49%) desno koleno. U

odnosu na lateralnost nema statistički značajne razlike (Grafikon 3 ):

24

Grafikon 3. Lateralnost

Obrazovna struktura

Najviše ispitanih sportista bilo je sa završenom srednjom stručnom spremom (grafikon 4).

S obzirom da bavljenje sportom traži veliko angažovanje, kod većine sportista to je uzrok

kasnijem završetku studija.

Grafikon 4. Obrazovna struktura ispitanih sportista

Ekonomski status

Svoj ekonomski status anketirani sportisti ocenili su:

25

Grafikon 5. Ekonomski status anketiranih sportista

Rezultat odražava generalno ekonomsko stanje, s obzirom da čak 88% anketiranih smatra

da im je ekonomski status prosečan.

Bavljenje sportom

Od anketiranih pacijenata povređenih na sportu 39 aktivno se bavilo sportom, a 21

rekreativno (grafikon 6).

Grafikon 6. Nivo sportiskih aktivnosti povređenih

26

Ovo ukazuje na statističku značajnost povređivanja LCA kod aktivnih sportista.

Incidenca povređivanja LCA po sportovima

Na našem uzorku, sportisti su se povređivali na:

Fudbalu, 29 pacijenata,

Rukometu, 14 pacijenata,

Košarci, 8 pacijenata,

Odbojci, 4 pacijenata,

Skijanju, 3 pacijenta,

Borilačkim veštinama, 2 pacijenta (džudo 1, karate 1).

Značajno je povređivanje LCA kod fudbalera u odnosu na ostale sportove (grafikon 7).

Grafikon 7. Procentualno učešće ruptura LCA u različitim sportovima

Ovo ukazuje i na popularnost fudbala, rukometa i košarke, jer je čak 77% pacijenata

povredilo LCA u ovim sportovima.

27

Sportski staž

Od 60 pacijenata sportista:

2-5 godina bavilo se sportom 16 pacijenata (27%),

5-10 godina 35 sportista (58%),

10-15 godina 7 sportista (12%),

preko 15 godina 2 sportista (3%).

Dakle, rupture LCA nisu se dešavale kod početnika, niti kod pacijenta koji se bar

rekreativno ne bave sportom manje od 2 godine.

Rekreativno bavljenje sportom

Iako u grupi rekreativaca, 21 pacijenat je prilično aktivan u sportu, jer „rekreacije“ imaju:

1x nedeljno: 4 pacijenta (18%),

2x nedeljno: 8 pacijenata (32%),

3x nedeljno: 8 pacijenata (32%),

Više od 3x nedeljno: 1 pacijent (18%).

Ranije povrede kolena

Ranije povrede kolena imalo je 44 pacijenata (74%), a 16 pacijenata (26%) prvi put se

javilo na pregled, zbog rupture LCA. Od ranijih povreda pacijenti navode (anamnestički,

bez medicinske dokumentacije):

rupture LCA (istog ili drugog kolena) 4 pacijenata,

meniskusa 19 pacijenata,

LCM 13 pacijenata,

LCL 3 pacijenta,

21 pacijenata pacijenta su ranije imali verovatno distorzije.

28

Ne računajući benigne distorzije, od ranijih povreda, statistički najučestalije (54%) bile su

povrede meniskusa i unutrašnjeg kolateralnog ligamenta (LCM) (grafikon 8).

Grafikon 8 Procentualno učešće ranijih povreda kolena kod anketiranih sportista

Na pitanje koliko su ranijih povreda kolena imali pacijenti do operacije, anketirani

odgovori su bili od 1-14 puta (prosečno 3)

Pacijenti su se povredili:

Na utakmicama 64,5% pacijenata sportista

Na treninzima 35,5,% pacijenata sportista

5.2. SADAŠNJE POVREDE LCA

Simptomi

Najčešći simptomi pacijenta koji su anketirani su:

Nestabilnost (da li i kada koleno kleca),

Bol (korelacija sa naporom),

Blokiranje pokreta,

Otok,

Oslonac,

Čučanj,

29

Penjanje uz stepenice,

Šantanje.

Nestabilnost

Klecanje kolena je najčešći razlog zbog čega se pacijenti javljaju na pregled (grafikon 9):

Grafikon 9. Incidenca preoperativne nestabilnosti kolena

Kod 99% pacijenata klecanje kolena je glavni razlog zbog čega su se javili na operativno

lečenje.

Bol

Četvrtina pacijenata navodi da je povreda LCA bolela samo nakon neposredne

traume, potom uopšte ne. Samo 4% pacijenata navelo je da je imalo konstantan bol

od traume do operacije, i to uglavnom zbog udruženih lezija meniskusa. Ostali

pacijenti negirali su bol u mirovanju, a bolna stanja nastajala su pri različitim

aktivnostima (grafikon 10).

30

Grafikon 10. Incidenca preoperativnog bola u kolenu

Blokiranje pokreta

64% pacijenata negiralo je osećaj nemogućnosti savijanja i opružanja povređenog

kolena. Ostalih 36% su imali udružene lezije meniskusa ili spazam muskulature

(grafikon 11):

Grafikon 11. Incidenca preoperativnog ograničenja funkcije kolena

31

Otok

Otok kolena se javljao kod 85% pacijenata i bio srazmeran opterećenju, a kao stalan

simptom bio prisutan samo kod 6% pacijenata (grafikon 12)

Grafikon 12. Incidenca preoperativnog otoka kolena

90% pacijenata je preoperativno hodalo uz pun oslonac,

29% pacijenata nije imalo problema sa čučnjem, a kod 12% čučanj je bio

neizvodljiv,

56% pacijenata nije imalo nikakvih problema sa penjanjem uz stepenice nakon

traume, a samo je 1 pacijent izjavio da nije nikako mogao da savlada stepenice,

72% pacijenata nije promenilo šemu hoda, a 28% je šantalo uglavnom povremeno.

Dakle, dominantan simptom je nestabilnost kolena u odnosu na bol, otok i drugo.

Nemogućnost fleksije i ekstenzije bila je posledica inkarceracije meniskusa, a ruptura LCA

je mogla da uzrokuje osećaj punoće u kolenu (izliv), ne i ograničenje pokreta.

32

UZROCI SPORTSKE POVREDE LCA

Od 60 sportskih povreda LCA:

- 29 su se dogodile na utakmici tj. pri takmičenju,

- 10 su se dogodile na traningu,

- 21 na rekreaciji (grafikon 13),

Grafikon 13. Korelacija povrede LCA sa nivoom kompeticije

Kod aktivnih sportista rupture LCA su se dešavale 3x češće na takmičenjima, nego na

treninzima. Ovo ukazuje da je različito psihološko stanje sportista na treningu i utakmici.

Na utakmici je povećana psihička napetost u želji za pobedom, što dovodi do većeg broja

povreda nego na treningu.

Treninzi sportista

Od 51 aktivnog sportiste, 31 (61%) ima jednom dnevno trening, a 20 (39%) dva treninga na

dan.

Treninzi traju:

33

60 minuta kod dvojice sportista (4%),

90 minuta kod 47 (78%) – najčešće,

120 minuta kod 11 sportista (18%).

Statistički gledano, prosečno trajanje treninga je 90 min (sd=30).

Sportske aktivnosti, i aktivnih sportista i rekreativaca, odigravaju se:

U sali kod 40 sportista (66%)

Na otvorenom (uglavnom na travi) kod 20 (34%)

Navedeno ukazuje na češće povređivanje LCA u sali, tj. na parketu, u odnosu na travu.

Rupture LCA kod aktivnih sportista na treninzima

Od 10 povreda na treningu:

- pri zagrevanju dogodila se kod 1 pacijenta (8%),

- pri kraju treninga kod 4 (38%),

- u sredini treninga kod 5 (54%).

Navedeno ukazuje na češće povređivanje LCA sredinom treninga (pri najvećim

opterećenjima) u odnosu na početak i kraj (Grafikon 14).

Grafikon 14.Deo treninga tokom kog se dogodila ruptura LCA

34

Rupture LCA kod aktivnih sportista – na utakmicama

Na Grafikonu 15. prikazani su rezultati tipova utakmica (takmičarske, prijateljske,

pripremne) pri kojima je došlo do rupture LCA kod sportista:

Grafikon 15. Povrede LCA u zavisnosti od tipa utakmice

Više povreda LCA, čak dva puta, se dogodilo na takmičarskim utakmicama, u odnosu na

prijateljske i pripremne.

Ruptura LCA dešavala se u sledećem delu takmičenja:

Tokom zagrevanja kod 2 pacijenta,

Na početku utakmice kod 10 pacijenata,

Sredinom utakmice kod 32 pacijenata,

Na kraju utakmice kod 16 pacijenata (Grafikon 16).

35

Grafikon 16. Povreda LCA u zavisnosti od vremenskog dela utakmice

U središnjem delu utakmice dogodilo se više od polovine povreda.

Podloga sportskog terena i ruptura LCA

Povrede su se dešavale na sledećim podlogama:

Na betonu kod 7 pacijenata

Na parketu kod 27

Na travi kod 19

Na tarafleksu 3

Na strunjači kod 4 pacijenta (Grafikon 17)

Grafikon 17. Najveći pocenat povrede LCA dogodio se na parketu.

36

Kvalitet terena za vreme povrede bio je:

Suv kod 46 pacijenta

Mokar kod 5 pacijenata

Klizav kod 4 pacijenta

Blatnjav kod 3 pacijenta

Zaleđen kod 2 pacijenta

Grafikon 18. Povrede LCA u zavisnosti od kvaliteta podloge

Suv teren je pogodovao povredama LCA, jer su se povrede 3,39 puta češće događale na

suvom, nego na: mokrom, blatnjavom, klizavom ili zaleđenom terenu.

Sportska obuća

Obuća koju su sportisti nosili u momentu povređivanja bila je:

Plitke patike kod 23 povređenih

Duboke patike kod 18

Kopačke kod 15

37

Troje sportista bilo je bez obuće

Grafikon 19. Obuća koju su sportisti nosili pri povredjivanju LCA

Povrede LCA su se najčešće događale kod sportista u plitkim patikama, gde je stabilnost

skočnog zgloba daleko manja nego u dubokim patikama.

Etiologija povrede LCA

Kod ruptura LCA uzrokovanih sportskim aktivnostima registrovan je nekontaktni

mehanizam kod 45 ruptura LCA (75%), a kontaktni kod 15 (25%). Sve rupture LCA u

odbojci i skijanju desile su se isključivo nekontaktnim mehanizmom . Nekontaktne povrede

se 3 puta češće događaju nego kontaktne.

Mehanizam rupture LCA uzrokovan sportskom traumom

Najveći broj sportista povređen je pri doskoku njih 21 i to najčešće kod sportova

poput: odbojke, košarke, rukometa, čak i fudbala.

Pri promeni pravca, pri trčanju ili naglog starta trka iz mirovanja, povređeno je 18

sportista.

Direktnim kontaktom sa protivničkim igračem, udarcem o potkolenicu ili

natkolenicu, povređeno je 15 sportista. Najugroženiji sportovi su borilački i fudbal.

38

Pri naglom zaustavljanju trčanja (deceleracija), posebno u fudbalu 3

Pri preteranom opružanju potkolenice 3 sportiste (Grafikon 20)

Grafikon 20. Najčešći mahanizam povređivanja LCA je pri doskoku i promeni pravca

kretanja, dok su ostali mehanizmi manje zastupljeni.

Period od povrede LCA do prvog pregleda

Od povrede sportista do prve posete lekaru prošlo je različito vreme, jer se:

- 24 pacijenata (40%) javilo na pregled neposredno nakon povrede,

- 13 pacijenata (22%9 u prva 24č,

- U toku prve nedelje 12 (21%),

- U otku prvih mesec dana 4 pacijenta (7%),

- Od 2-6 meseci 6 pacijenata (8%),

- Od 6 meseci do godinu dana 1 pacijent (2%).

Na prvi pregled javilo se u prvih 7 dana 83% povređenih, što je veoma značajno za dalji

tok lečenja.

Vreme proteklo od povrede LCA do operacije

U prvih mesec dana od povrede ligamentoplastika LCA načinjena je kod 2 pacijenta

(3%).

39

Od 31-60 dana od povrede kod 10 pacijenata (17%).

Od 2-3 meseca kod 17 (29%).

Od 3-4 meseca kod 16 (27%).

Od 4-5 meseci kod 8 pacijenata (113%).

Od 5-6 meseci kod 5 pacijenata (5%).

Između 6-12 meseci kod 2 (3%).

Prosečan period od momenta povrede LCA do operacije iznosio je 5 meseci, većina

operisana u optimalnom vremenu od 1-4 meseca, nakon što su preoperativno sproveli

fizikalnu terapiju, a hemartros je regredirao.

40

6. ZAKLJUČAK

Detaljnom analizom dobijenih rezultata prospektivne studije ovog rada, uz razmatranje

literaturnih podataka došlo se do zaključka:

1. Najrizičniji sportovi za rupturu LCA na našem uzorku su: fudbal, košarka i rukomet.

2. Najdominantniji znak povrede LCA je nestabilnost kolena.

3. Uočeno je da se najveći procenat povreda LCA dogodio na parketu i kod sportista, koji

su nosili plitke patike.

4. Studijom je uočena statistička značajnost korelacije povrede LCA sa takmičarskim

nivoom.

5. Povreda LCA najčešće le nekontaktna, pri doskoku, ili promeni pravca kretanja.

6. Izuzetno je važna rehabilitacija. Prve dve nedelje sprovodi se kineziterapija, rani

fizikalni tretman i kontinuirani pasivni pokreti. Aktivna ekstenzija je zabranjena. Sila

stresa na LCA je najveća od 30 stepeni, fleksije do pune ekstenzije.

7. Funcionalni rezultati postoperativno određeni ukazuju da se većina pacijenata

posoperativno vratila svakodnevnim aktivnostima i sportu.

8. Prvi trening nkon operacije na našem uzorku kretao se u intervalu od 3-6 meseci nakon

operacije.

9. Prva utakmica je odigrana u intervalu od 4-9 meseci posle operacije. Najviše pacijenata

je započelo prvu utakmicu 6 meseci posle operacije.

41

7. LITERATURA

1.Ruszkowski, I., Pecina, M., Biomehanika u gonologiji; U Pecina., Koljeno, Jumena,

Zagreb (1982) 13-17

2.Beynnon B.D., Johnson R.J., Fleming B.C. at al..The effect of functional knee bracing on

the anterior cruciate ligament in the weightbearing and non- weightbearing knee. Am J

Sports Med (1997) 25:352-359

3.Ryder, S. H., Johnson, R.J., Beynnon B.D., Ettlinger, C. F., Prevention of ACL injuries.

J. Sports. Rehabil., I (1997) 6: 80-96

4.Arnoczky, S.P., Anatomy of the anterior cruciate ligament. Clin. Orthop.(1983) 172: 19-

25

5.Petersen, W., Tillman, B., Anatomy and functional of the anterior cruciate ligament.

Orthopad. (2002) 31: 710-718

6.Schachinger, S., http://www.arthroscopy.com/sp05001.htm

7. http://www.fpnotebook.com/ORT88.htm

8. http://www.en.wikipedia.org/wiki/Lachman

9. http://www.nucleosinc.com

10. http://www.sportsdoc.umn.edu/Clinical_Folder_/Knee_Folder

11.Clancy, W.G., at all...Anterior at posterior ligament reconstruction in Rhesus Monkeys.,

J. Bone Joint Surg., (1982) 62 (8):1270-84

12.Sgaglione, N,A., Del Pizzo, W., Fox, J.M., M.J.,Snyder, S.j., Ferkel, R.D., Artroscopy,

(1992) 8 (1):65-77

13.Nešović,B.,Mačvanin,Đ.,Sportska medicina, ECPD, Beograd, (2000) 85-92.

14.Fratrić,F.,Teorija i metodika sprtskog treninga. Pokrajinski zavod za sport, Novi Sad

(2006) 46-58

15.Mačvanin,Đ.,Funkcionalna anatomija. Alfa Univerzitet, Beograd, (2004) 35-44.

16. Arnoczky,S.P., Rubin, R,M., Marshall,J.L., Microvasculature of the cruciate ligaments

and its response to injury. J.Bone Joint.Surg.Am., (1979). 61: 1221-1229

17. Brantigan, O.C., Voshell, A.F., The mechanics of the ligaments and menisci of the knee

joint. J.Bone Joint.Surg. (1941) 23: 44-66

42

18. Matsumoto, H.,Suda.,Otani, T., et al., Roles of the anterior cruciate ligament and the

medial collateral ligament in preventing valgus instability., J.Orthop Sci (2001) 6: 28-32

19. Sakane, M., Fox, R.J., Woo, S.L-Y., Livesay, G.A., Li, G., Fu, F., In situ forces in the

anterior cruciate ligament and its bundles in response to anterior tibial loads., J.Orthop.Res.

(1997) 15: 285-293

20. Girgis, F.G., Marshall, J.L., Monajem, A., The cruciate ligaments of the knee joint.

Anatomical, functional and experimental analysis. Clin. Orthop. (1975) 106: 216-231

21. Kummer, B., Yamamoto, M., (Funktionelle Anatomie der Kreuzbaender). Arthroskopie

(1988) 1: 2-10

22. Warren R. Acute ligament injuries. In: Insall J Surg. Of the knee. New York Edinburgh

London Melbourne: Churchill Livingstone (1984) 261-294.

23. Girgis. F.G., Marshall J.L., Monajem, ARSA The cruciate ligaments of the knee joint.

Anatomical, functional and experimental analysis. Clin. Orthop. (1975) 106: 216-231

24. Kennedy, J.C., Weinberg, H.W., Wilson, A.S., The Anatomy and function of the

Anterior Cruciate Ligament., J.Bone Joint Sur. Am., (1974)56(2): 223-235

25. Pećina, M., Biomehanička podloga klasifikacije nestabilnosti koljena. Koljeno, Jumena,

Zagreb. (1982) 263-288.

26.Hollis, J.M.,Takai, S., Adams,D.J.,The effects of knee motion and external loading on

the length of the anterior cruciate ligament (ACL): J. Biomech.Eng., (1991) 113: 208-214.

27. Zhai, G.H., Diagnosis of the anterior cruciate ligament injury of the knee joint., Chung,

Hua, Wai, K.O., Tsa Chih., (1992)30(I): 10-13.

28. Thomson, W.O., Fu., F.H., The meniscus in the cruciate-deficient knee., Clinsports

Med., (1993)12(4): 771-796.

29. Irvine, G.B., Glasgow, M.M., The natural hystory of the meniscus in anterior cruciate

insufficinecy., Arthroscopic analisys., J.Bone Joint Surg., (Br) (1992)74(3): 403-405.

30. Lhnert, M., Eisenschenk, A., Zellner, A., Results of conservative treatment of partial

tears of the anterior cruciate ligament., Int. Orthop., (1993)17(4): 219-223.

31. Kannus, P., Jarvinen, M., Long-term prognosis of conservatively treated acute knee

ligament injuries in compretaive and spare time sportsmen., Int. J.Sports.Med., (1987)8(5):

348-351.

32. Sachs, R.A., Daniel, D.N., Stone, M.L., Garfein, R.F., Patellofemoral problems after

anetrioor cruciate ligament reconstruction., Am. J. Sports Med., (1989)17(6): 760-765.

43

33. Rubinstein, R.A, Jr., Shelbourne, K.D., Van Meter, C.D., Mc Carroll, J.C., Retting,

A.C., Isolated autogenous bone-patellar tendon-bone graft site morbidity. Am. J. Sports

Med., (1994)22(3): 324-327.

34. David R, Albert M. Knee Function after Anterior Cruciate Ligament injury in Elite

Collegiate Athletes. Am J Sports Med. 2003(31): 560-63.

35. Hefti F, Muller W, Jakob RP, Staubli HU. Evaluation of knee ligament injuries with the

IKDC form. 1: Knee Surg. Sports Traumatol. Arthrosc. 1993.1(3-4): 226-34.

36. Lipscomb AB, Johnston RK, Synder RB. Evaluation of hamstring strenght following

use of semitendinosus and gracilis tendons to reconstruct the anterior cruciate ligament.

Am. J. Sports Med. 1982, 10:340-2.

37. Simonian PT. Assessment of morbidity of semitendinosus and gracilis tendon harvest

for ACL reconstruction. Am. J Knee Surg. 1997. 10(2): 54-9.

38. Aglietti P, Buzzi R, Menchetti PM, Giron F. Arthroscopically assisted semitendinosus

and gracilis tendon graft in reconstruction for acute anterior cruciate ligament injuries in

athletes, Am. J Sports Med. 1996. 24(6): 726-31.

44

EVROPSKI UNIVERZITET

FARMACEUTSKI FAKULTET, NOVI SAD

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj:

RBR

Identifikacioni broj:

IBR

Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija

TD

Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal

TZ

Vrsta rada: Diplomski rad

VR

Autor: Lea Tripolski

AU

Mentor: MN Evropski univerzitet-Farmaceutski fakultet

Novi Sad

Naslov rada: ANATOMIJA KOLENA I POVREDE

NR PREDNJEG UKRŠTENOG

LIGAMENTA PRI SPORTSKIM

AKTIVNOSTIMA

Jezik publikacije: Srpski (latinica)

JP

Jezik izvoda: Srpski (latinica)

JI

Zemlja publikovanja: Srbija

ZP

Uže geografsko područje: Republika Srbija, AP Vojvodina

45

UGP

Godina: 2014

GO

Izdavač: Autorski reprint

IZ

Mesto i adresa: Evropski univerzitet-Farmaceutski fakultet

MA Trg mladenaca 5, Novi Sad

Fizički opis rada: Poglavlja7; Strana 47;Lit.citata 15; Slika 23

FO

Naučna oblast: Medicinske nauke

NO

Naučna disciplina: ND

Predmetna odrednica/Ključne reči: anatomija, koleno, ligament

PO

Univerzalna decimalna klasifikacija:

UDK

Izvod: Tema diplomskog rada je anatomija kolena i povreda prednjeg ukrštenog ligament.

Kliničkim pregledom se dolazi do korisnih podataka o prirodi i vrsti povred, kao i o njenoj

lokalizaciji (pad, udar, ranije povrede). Od velike pomoći je i dijagnostika (Rtg, NMR i

CT). Cilj ovog rada je da se na odabranom uzorku sportista i rekreativaca sa rupturom

prednjeg ukrštenog ligament utvrdi mehanizam povređivanja, socijalno-ekonomski status

povređenog, kao I vreme potrebno za povratak sportskim aktivnostima. Incidenca

povređivanja po sportovima: fudbal-29, rukomet-14, košarka-8, odbojka-4, skijanje-3 I

borilačke veštine -2 pacijenta.

Čuva se: Biblioteka

ČU Evropski univerzitet-Farmaceutski fakultet

Trg mladenaca 5, Novi Sad

Važna napomena: Nema

VN

Datum prihvatanja teme od strane NN veća:

DP

46

Datum odbrane:

DO

Članovi komisije:

KO

Predsednik: Docent dr Radojka Delić

Evropski univerzitet - Farmaceutski fakultet,

Novi Sad

Član: Prof. dr Nataša Lalić, redovni profesor

Evropski univerzitet - Farmaceutski fakultet

Novi Sad

Član: Prof. dr Đorđe Mačvanin, redovni profesor

Evropski univerzitet - Farmaceutski fakultet

Novi Sad, mentor