Analiza Uticaja Na Zivotnu Sredinu Za Nis

Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝ na životnu sredinu

TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝ - Detaljna analiza uticaja na životnu sredinu

SADRŽAJ ANALIZE

KNJIGA 1: Elaborat o geotehničkim uslovima dogradnje i

rekonstrukcije TS 110/10 kV "Niš - 8" u Nišu KNJIGA 2: Idejni projekat trafostanice 110/10 kV "Niš - 8"

u Nišu KNJIGA 3: Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV "Niš - 8"

na životnu sredinu

• SVESKA E03: Detaljna analiza uticaja TS 110/10 kV "Niš - 8" na životnu sredinu


SADRŽAJ

0 OPŠTA DOKUMENTACIJA

0.1. Rešenje o registraciji preduzeća 0.2. Licenca za izradu tehničke dokumentacije 0.3. Potvrda o priznavanju sistema kvaliteta JUS ISO 9002 0.4. Spisak učesnika na izradi analize 0.5. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta 0.6. Licenca odgovornog projektanta 0.7. Izjava odgovornog projektanta 0.8. Spisak zakona, propisa, standarda i literature

A SADRŽAJ ANALIZE

1. UVOD 2. PODACI O LOKACIJI

2.1. Prostor koji zauzima trafostanica 2.2. Kvalitet životne sredine na planiranom području 2.3. Naseljenost i koncentracija stanovništva 2.4. Izbor lokacije

2.5. Flora, fauna, zaštićena prirodna dobra od posebnog interesa, retke i ugrožene biljne i životinjske vrste i vegetacija 2.6. Vodeni resursi i izvorišta vodosnabdevanja 2.7. Postojeća infrastruktura na mestu trafostanice 2.8. Nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta

3. OPIS OBJEKTA I PROIZVODNOG PROCESA 3.1. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa i njegove tehnološke karakteristike 3.2. Tehnički opis objekta

3.2.1. Zaštita i upravljanje 3.2.2. Uzemljenje 3.2.3. Gromobranska zaštita

3.2.4. Protivpožarna zaštita

3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije, vode i sirovina

3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, voda, drugih tečnih i čvrstih materija

4. MOGUĆE PROMENE I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU

4.1. Promena kvaliteta vazduha

4.2. Promena kvaliteta vode

4.3. Promena kvaliteta zemljišta

4.4. Promena nivoa buke


4.5. Električno i magnetno polje 4.6. Promena namene i korišćenja površina 5. PRIKAZ MERA KOJE ĆE SE PREDUZETI 5.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima 5.2. Mere koje će se preduzeti za slučaj udesa

B PRILOZI B.1. Monitoring plan B.2. Plan ublaženja štetnih uticaja B.3. Grafički prilozi

B.3.1. Kartografski prikaz šire okoline trafostanice B.3.2. Kartografski prikaz uže okoline trafostanice B.3.3. Situacioni plan ( 1: 500 ) B.3.4. Geotehnički presek terena ( 1 : 100 ) B.3.5. Dispozicija – klasično rešenje ( 1 : 100 ) B.3.6. Presek kroz postrojenje – klasično rešenje ( 1 : 100 )


Spisak zakona, propisa, standarda i literature Zaštita životne sredine regulisana je velikim brojem zakonskih i podzakonskih propisa. Ova Analiza je urađena prema detaljno razrađenoj metodologiji Pravilnika o analizi uticaja objekata odnosno radova na životnu sredinu (Sl. glasnik RS br. 61/92). Ipak,ovaj Pravilnik ne sadrži dosta značajnih standarda , kao što su odgovarajući standardi za prašinu i elektro-magnetno polje .Kada je ovo slučaj , postupa se po IEC standardima .Po ovom pravilniku , obavezno je obaviti Detaljnu analizu uticaja na životnu sredinu za dalekovode , transformatorske stanice i distribuciona postrojenja napona 220kV i više . Pored ovog osnovnog Pravilnika, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite, izvršeno je u skladu i sa sledećim propisima: - Zakonom o zaštiti životne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95), Član 2: Sistem zaštite i unapređivanja životne sredine obuhvata skup mera i uslova za : očuvanje i zaštitu prirodnih i radom stvorenih vrednosti životne sredine ; zaštitu ljudi i životne sredine od zagađivanja ; zaštitu od uticaja štetnih i opasnih materija , jonizujućih i nejonizujućih zračenja , buke i vibracija ; zaštitu od uništenja i degradacije prirodnih vrednosti ; kao i mera i uslova za unapređenje kvaliteta životne sredine . Član 4: Korišćenje prirodnih bogatstava , izgradnja objekata ili izvođenje radova može se vršiti pod uslovom da se ne izazovu trajna oštećenja ili značajne promene prirodnih oblika , zagađivanje ili na drugi način degradiranje životne sredine . Investitor je dužan da izvrši analizu i kvantifikaciju uticaja na životnu sredinu , da planira i sprovede mere kojima se sprečava ugrožavanje životne sredine ili mere rekultivacije , odnosno sanacije i obezbedi izvršenje propisanih normi . Zabranjen je uvoz opasnih otpadnih materija , njihovo čuvanje i odlaganje na teritoriji Republike Srbije . Član 6: Preduzeće i drugi subjekti privređivanja ( u daljem tekstu : preduzeće ) su dužni da u obavljanju delatnosti obezbede : racionalno korišćenje prirodnih bogatstava , dobara i energije ; uračunavanje troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova ; praćenje uticaja delatnosti na stanje životne sredine . Preduzeće je dužno da vodi podatke o vrstama i količinama opasnih i štetnih materija koje koristi u vršenju određenih delatnosti , kao i da vodi podatke o vrstama i količinama opasnih i štetnih i otpadnih materija koje ispušta , odnosno odlaže u vazduh , vodu i zemljište , na propisan način i da te podatke dostavi nadležnim organima . Član 91: Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo ako ovim zakonom nije drugačije određeno . Inspekcijski nadzor nad primenom mera zaštite vazduha od zagađivanja , zaštićenih prirodnih dobara , zaštite od buke , od opasnih materija i od nejonizujućeg zračenja vrši inspektor za zaštitu životne sredine .


Ako inspektor za zaštitu životne sredine u vršenju nadzora nađe da su povređeni drugi zakoni i propisi čija povreda može imati uticaja na životnu sredinu , dužan je da o tome odmah obavesti nadležni organ , zajedno sa njim izvrši nadzor i preduzme odgovarajuće mere .

- Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS 47/2002), - Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (Sl. glasnik RS 54/92),

Izvod iz Člana 2 stav 3: Prema JUS U.J6.205/1992 ˝ Akustično zoniranje prostora ˝ dvorišta susednih stambenih objekata se svrstavaju u ˝ mala i seoska naselja ˝ sa najvećim dozvoljenim nivoom buke od 50 dB (A) za dan i 45 dB (A) za noć.

- Zakonom o postupanju sa otpadnim materijama (Sl. glasnik RS br. 25/96), Transformatorsko ulje se tretira kao opasna materija . Izvod iz Člana 11: Sekundarni otpadni materijali se skupljaju , sortiraju , pakuju i čuvaju pod uslovima i na način koji obezbeđuje održavanje kvaliteta ovih sekundarnih otpadnih sirovina kao i zaštitu prirodne sredine .

- Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS br. 12/95),

Deo Priloga br.1: Otpadne materije i predmeti koji sadrže ili su zagađeni polihlorisanim bifenilima (PCBs) ili polihlorisanim terfenilima (PCBs) i/ili polibromovanim bifenilima (PBBs) spadaju u kategoriju opasnih materija koje se konstrolišu .

- Pravilnikom o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materija u zemljištu i metodama za njihovo ispitivanje (Sl. glasnik RS br. 23/94),

Izvod iz Člana 1 : Ovim pravilnikom propisuje se maksimalno dozvoljene količine opasnih i štetnih materija u zemljištu i vodi za navodnjavanje koje mogu da oštete ili promene proizvodnu sposobnost ( plodnost ) poljoprivrednog zemljišta i kvalitet vode za navodnjavanje , koje dolaze ispuštanjem iz fabrika , izlivanjem deponija , nepravilnom upotrebom mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu biljaka . Član br. 2 : Maksimalna dozvoljena količina (MDK ) opasnih i štetnih materija : Br. Hemijski elementi MDK u zemljištu MDK u vodi mg/kg zemlje mg/l vode 1. Cadmium do 3 do 0,01 2. Olovo do 100 do 0,1 3. Živa do 2 do 0,001 4. Arsen do 25 do 0,05 5. Hrom do 100 do 0,5 6. Nikl do 50 do 0,1 7. Fluor do 300 do 1,5 8. CBakar do 100 do 0,1 9. Zink do 300 do 1,0


10. Bor do 50 do 50 do 1,0

- Pravilnik o graničnim vrednostima , metodama merenja imisije , kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka(Sl. glasnik RS Br. 54/92 )

Deo Dodatka br. 1 Prašina Nenaseljene i rekreacione oblasti : za 24h - 70 gµ / m 3 Naseljene oblasti : za 24h – 120 gµ / m 3 Ukupne taložne materije Nenaseljene i rekreacione oblast : za mesec dana – 300 mg/m 2 /dan Naseljene oblasti : za mesec dana – 450 mg/m 2 /dan

- Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara (Sl. list SFRJ br. 74/90),

Požari na transformatorima , uzimajući u obzir relejnu zaštitu , su praktično nemogući ili smanjeni na najmanju moguću meru . Ako se ispušteno transformatorsko ulje zapali , filter koji čini sloj šljunka , sprečava širenje plamena ,a ulje prodire do dna uljane kade i preko uljanog kanalizacionog sistema se ododi do cisterne od armiranog betona, postavljene u zemlji i odgovarajuće izolovane .

- Zakon o zaštiti na radu (Sl. glasnik RS br. 42/91 i 53/93), Zakon o zaštiti na radu opisuje odeću i obuću koju radnici na gradnji i održavanju trafostanice moraju imati . Takođe opisuje materijal od koga je ova odeća i obuća napravljena. Rad na ovakvim poslovima zahteva nošenje : plavi ogrtač napravljen od specijalnog tekstila , plava kapa napravljena od specijalnog tekstila , ogrtač sa krznenom postavom , prsluk , kabanica , kožne cipele , gumene čizme , kožne rukavice, šlem , gumene rukavice (od izolacionog materijala) , gumene čizme (od izolacionog materijala), naočare sa tamnim staklima .

- Pravilnikom o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na gradilištima (Sl. glasnik SRS br. 21/89),

Opisuje odeću i obuću koju radnici moraju nositi . Takođe opisuje njihovo ponašanje u normalnim uslovima rada , kao i u uslovima u kojima je došlo do odstupanja od normalnog stanja .

- JUS propisima, grana N, Srpski elektrotehnički propisi koji definišu naše elektrotehničke standarde .

- Tehničkim preporukama EPS- Direkcije za distribuciju el.energije Srbije, - Pravilnikom o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje radova na

temelju građevinskih objekata (Sl. list SFRJ br. 15/90),


- Pravilnikom o tehničkim merama i uslovima za beton i armirani beton (Sl. list SFRJ br. 11/87),

- Environmental health assessment of urban development project, Guidelines and Recommendation, WHO, 1985;

- The risk assessment Guidelines, EPA, Washington DC, 1986; - DIN 57848/VDE 0848, teil 1- 4, 1982 – 1991 - Uputstvo o postupku za kontrolu Međunarodne organizacije za rad (ILO), Ženeva,

1990.

ODGOVORNI PROJEKTANT

Ivan M. Gledović, dipl.ing.el. licenca br. 351 0087 03


1. UVOD Cilj izrade analize je procena uticaja TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝ na životnu sredinu. Analiza predstavlja osnovu sa gledišta zaštite životne sredine, za donošenje odluke o nastavku gradnje TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝. Analiza uticaja nove trafostanice TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝ na životnu okolinu radi se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS 47/2002), koji nalaže njenu izradu za ovu vrstu objekta. Osnovni metodološki pristup i sadržaj Detaljne analize određeni su Pravilnikom o analizi uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu. Analiza se radi za odabranu lokaciju na osnovu raspoloživih podataka, na osnovu rezultata prethodnih istraživanja i iskustava sa merenja uticaja električnog i magnetnog polja izvršenih na sličnim trafostanicama u ˝Elektroistok˝-u. Projekat 110kV vodova nije uradio “Kosovoprojekt Inženjering“ tako da njihov uticaj na okolinu ova studija ne obuhvata . 2. PODACI O LOKACIJI 2.1. Prostor koji zauzima trafostanica Trafostanica 110/10 kV "Niš 8" delimično je izgrađena na lokaciji "Ledena stena" kod Niša. Prostor kompleksa je ograđen i obuhvata površinu od oko 0.13 ha. Gradnja trafostanice početa je 1992 godine. Objekat je do 1993 god., delimično izgrađen. Izgrađena je komandna zgrada, zgrada za RP 10 kV, temelji za oba transformatora, ograda i izvršeno je nivelaciono uređenje terena. Izvedeni deo trafostanice urađen je prema projektima rađenim pre izgradnje trafostanice. U toku 2004 godine rade se kompletni projekti za dogradnju i rekonstrukciju trafostanice, a potom će se nastaviti sa dogradnjom i rekonstrukcijom u svemu u skladu sa glavnim građevinskim i elektro projektom. 2.2. Kvalitet životne sredine na planiranom području Područje trafostanice 110/10 kV "Niš 8" je periferni deo grada Niša gde u neposrednom susedstvu je novo manje naselje "Ledena stena". Preostali deo područja je obradivo zemljište i ponegde indivudalna domaćinstva. Obzirom da u bližem području nema industrijskih objekata, a imajući u vidu prethodno izneto o lokaciji, primenom važećih meritornih kriterijuma, ista se može okarakterisati kao dobra. Područje ima dobru provetrenost, osunčanost i nema direktnih zagađivača zemlje i vazduha. 2.3. Naseljenost i koncentracija stanovništva Trafostanica TS 110/10 kV koja je predviđena za rekonstrukciju i dogradnju nalazi se na samoj periferiji grada Niša u području koje je verovatno predviđeno da se u neposrednoj okolini grad širi. Preko puta trafostanice u pojasu dužine ~ 200 – 250 m., je stambeno naselje "Ledena stena" koje ima oko 20 tipskih objekata, spratnost P + 2 etaže. Objekti se greju strujom. Naselje "Ledena stena" izgrađeno je sa desne strane lokalnog puta kojim se dolazi na lokaciju trafostanice. Isti su izgrađeni tako da je ½ objekata izvedena pre početka ograde trafostanice, a


poslednji u nizu završavaju se sa krajem ograđenog poseda trafostanice, u području gde su locirani trafoi i portali. Izgrađeni stambeni objekti udaljeni su od trafostanice ~ 30 m, videti situacioni plan, prilog 1. Individualna domaćinstva koja su dalja i ređa zagrevaju se kombinovano struja i čvrsto gorivo – drvo i eventualno ugalj. Ukupna naseljenost u području bliže trafostanici u ovom trenutku procenjuje se na oko 150 do 200 stanovnika. Prilaz trafostanici je lokalnim putem od makadama – seoski put, koji se odvaja od asfaltiranog puta Niš – Donja Medveđa. Od motornih vozila putem jedino prolaze retki automobili stanovnika "Ledene stene". Trafostanica je projektovana kao "neposednuta" koju povremeno kontroliše stručna služba Elektrodistribucije Niš. 2.4. Izbor lokacije Lokacija gde je početa gradnja trafostanice T.S. 110/10 kV "Niš 8" i gde se planira dogradnja iste, nalazi se na zemljištu dobijenom uz saglasnost urbanista. Pri izboru lokacije za izgradnju vođeno je računa o optimalnom iskorišćenju građevinskog zemljišta kao i mogućnosti lakog priključka na regionalni put Niš – Donja Medveđa i nešto niže magistralni put Niš – Beograd. 2.5. Flora, fauna, zaštićena prirodna dobra od posebnog interesa, retke i ugrožene biljne i životinjske vrste i vegetacija Na lokaciji trafostanice od ukupnog prostora, što u celosti obuhvata nešto više od ½ ograđenog poseda, smešteni su objekti postrojenja . Ostali deo poseda planiran je kao zelena površina – trava i žbunasto bilje. U sadašnjim uslovima ako izuzmemo izgrađeni deo trafostanice oko 80 % prostora obrastao je travom, korovom i žbunastim biljem. Na lokaciji trafostanice nema staništa životinjskog sveta. Na području trafostanice obzirom da pripada naseljenom delu na periferiji grada Niša, nema ugroženih biljnih i životinjskih vrsta kao ni bilo kakvih zaštićenih dobara. 2.6. Vodeni resursi i izvorišta vodosnabdevanja Na lokaciji trafostanice, a ni u neposrednoj blizini nema vodenih tokova i izvorišta. Međutim, susedno naselje "Ledena stena" ima vodovodnu mrežu. Osim toga postoji mogućnost da neki individualni posedi - domaćinstava imaju bunar. 2.7. Postojeća infrastruktura na mestu trafostanice Na području trafostanice za sada nisu izgrađeni objekti komunalne infrastrukture (vodovod i kanalizacija). Međutim, susedno naselje "Ledena stena" kompletno je komunalno opremljeno, tj. ima vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Do trafostanice se dolazi lokalnim putem od makadama, koji se levim skretanjem odvaja od regionalnog puta Niš - Donja Medveđa, a nešto niže se nalazi magistralni put Niš – Beograd.


2.8. Nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta Na prostoru gde je predviđena izgradnja trafostanice nema nepokretnih kulturnih dobara. 3.OPIS OBJEKTA I PROIZVODNOG PROCESA 3.1. Opis objekta, planiranog proizvodnog procesa i njegove tehnološke

karakteristike Priključak buduće trafostanice TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝ na 110 kV mrežu izvršiće se uvođenjem DV na principu ulaz – izlaz. Uz transformaciju 110/10 kV izgradilo bi se i RP 110 kV za spoljnu montažu, a pogonska zgrada za RP 10 kV je već izgrađena. Transformatori 110/10 kV se predviđaju na otvorenom prostoru. 3.2. Tehnički opis objekta

Transformatorska stanica 110/10 kV "Niš 8" gradi se da bi snabdevanje električnom energijom konzuma grada Niša bilo kvalitetnije. Izgradnja ovog objekta predviđena je u toku 2004/2005. godine.

Transformatorska stanica je predviđena sa postrojenjem 110 kV za spoljašnju montažu i postrojenjem 10 kV za unutrašnju montažu. Objekat je lokacijski određen i građevinski delimično izgrađen. Na lokaciji buduće trafo stanice 110/10 kV "Niš 8" izgrađen je objekat u kome će biti postrojenje 10 kV, komanda i ostalo potrebno za rad transformatorske stanice. U delu predviđenom za postrojenje 110 kV izgrađeni su temelji transformatora snage 110/10 kV. Ostali građevinski radovi izvešće se prema građevinskom delu ovog projekta.

3.2.1. Zaštita i upravljanje

U trafostanici je primenjen mikroprocesorski tip zaštitnih i upravljačkih uređaja . Lokalno upravljanje se ostvaruje na tri načina:

− Sa lokalnog upravljačkog mesta − Sa mikroprocesorskih upravljačkih jedinica − Sa lica mesta − Svi rastavljači 110 kV i svi prekidači 110 i 10 kV su daljinski upravljivi.

Lokalna automatika ima funkcije koje joj omogućavaju da radi automatski , bez prisustva ljudi .

3.2.2. Uzemljenje

Sistem uzemljenja biće izveden u skladu sa IEC standardima i Tehničkoj Preporuci EPS br. 5.

3.2.3. Gromobranska zaštita

Gromobranska zaštita u postrojenju 110 kV predviđena je pomoću gromobranskih šiljaka.


3.2.4. Protivpožarna zaštita

Protivpožarna zaštita predviđena je sa prenosivim ručnim protivpožarnim aparatima .Pored transformatora postaviće se i protivpožarni zidovi između transformatora snage. Predviđeni su i hidranti sa vatrogsnim cevima.

3.3. Prikaz vrste i količine potrebne energije, vode i sirovina

Objekat će biti priključen na lokalnu vodovodnu mrežu, a takođe će biti uvedena i PTT linija.

3.4. Prikaz vrste i količine ispuštenih gasova, voda, drugih tečnih i čvrstih materija

PCB nije korišćen . Tehničke specifikacije u projektima i ugovorima zahtevaju da oprema ne sadrži PCB,a to će biti propraćeno sertifikatima proizvođača .

U normalnom radu trafostanica ne zagađuje vazduh , vodu i zemlju . Jedina mogućnost je da tokom oštećenja na transformatoru izvesna količina transformatorskog ulja iscuri . Statistički , ovde i u inostranstvu , ovakva oštećenja su izuzetno retka. Mere koje ublažuju rizik od curenja transformatorskog ulja su objašnjene u poglavlju 5.2.2.

4. MOGUĆE PROMENE I UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU

4.1. Promena kvaliteta vazduha

Promene kvaliteta vazduha neće biti . Curenje SF6 u prekidačima snage je retko, a ukoliko se desi imaće minimalan i privremeni uticaj na kvalitet vazduha .

4.2. Promena kvaliteta vode

Pošto na lokaciji trafostanice, a ni u neposrednoj blizini, nema vodenih tokova i izvorišta i zato što tokom izvođenja istražnog bušenja za dogradnju objekata u okviru kompleksa trafostanice, do dubine istraživanja, nije registrovan pojava podzemne vode (PPV) ni ustaljen nivo podzemne vode (NPV), onda nastavak radova na izgradnji trafostanice neće uticati na kvalitet vode. U toku redovnog rada trafostanica neće imati nikakvog uticaja na kvalitet vode jer će biti priključena na kanalizacionu mrežu. Ako bi u slučaju havarije energetskih transformatora došlo do nekontrolisanog izlivanja transformatorskog ulja, ono bi preko zemljišta moglo da dođe u podzemne vode i utiče na njihov kvalitet. Međutim, pošto podzemna voda nije pronađena do dubine od 8,5 m, ni ova havarija ne bi imala uticaja na kvalitet vode jer bi se u tom slučaju izvršila pravovremena sanacija zemljišta.


4.3. Promena kvaliteta zemljišta U toku nastavka izgradnje trafostanice, kod iskopa pri izvođenju radova pomoću građevinske mehanizacije, vršiće se privremena degradacija dela zemljišta, odnosno doći će do privremene promene kvaliteta zemljišta. Teren angažovan za izgradnju platoa za postrojenje 110 kV je zaravnjen, u prirodnim uslovima je bez tragova nestabilnosti i izvođenjem predviđenih radova neće se ugroziti njegova stabilnost. U toku redovnog rada trafostanica neće imati uticaja na kvalitet zemljišta jer će biti priključena na kanalizacionu mrežu i jedini otpad koji će postojati u normalnom radu je komunalni otpad. U slučaju havarije energetskih transformatora, ako dođe do nekontrolisanog izlivanja transformatorskog ulja, može doći do njegovog izlivanja na zemljište, odnosno do trajne promene kvaliteta zemljišta. 4.4. Promena nivoa buke

U toku redovnog rada trafostanice buku će stvarati transformatori snage kao i njihovi rashladni ventilatori. Buka usled korone je zanemariva jer je u pitanju postrojenje od 110 kV.

Analiza buke transformatora se vrši na osnovu׃

- JUS N.H1.017/1985 Merenje nivoa zvuka transformatora i prigušivača. - Dispozicija postrojenja u TS 110/10 kV ˝ Niš 8 ˝.

Prema JUS U.J6.205/1992 ˝ Akustično zoniranje prostora ˝ dvorišta susednih stambenih objekata se svrstavaju u ˝ mala i seoska naselja ˝ sa najvećim dozvoljenim nivoom buke od 50 dB (A) za dan i 45 dB (A) za noć. Pošto će za dan biti 25,88 dB < 50 dB, a za noć 22,16 dB < 45 dB trafostanica u redovnom radu neće stvarati buku iznad dozvoljenih granica. 4.5. Električno i magnetno polje Po prirodi tehnološkog procesa, u toku redovnog rada, u trafostanici postoje električna i magnetna polja kao vid nejonizujućeg zračenja, koja stvaraju nadzemni provodnici, a zavise od visine napona, jačine struje i rastojanja. Na osnovu kriterijuma Svetske zdravstvene organizacije (WHO) dozvoljena jačina električnog polja je 5 kVeff/m, a dozvoljena jačina magnetnog polja je 100 µT. Dobijene vrednosti za električno i magnetno polje su i po nekoliko puta manje od vrednosti koje je propisala WHO. Konkretno, vrednost električnog polja je oko četiri puta manja od propisane vrednosti, a vrednost magnetnog polja je oko devet puta manja od propisane vrednosti. Ovo je od posebnog značaja jer se trafostanica nalazi u blizini stambenog naselja. Domaći propisi koji definišu dozvoljene intenzitete električnog i magnetnog polja kojima ljudi mogu biti dugotrajno izloženi, ne postoje. Zato se prihvataju kao merodavni kriterijumi Svetske zdravstvene organizacije ( WHO ) koji propisuju:


- dozvoljena efektivna vrednost električnog polja van elektroenergetskih objekata kojem mogu biti trajno izloženi stanovnici koji stanuju u blizini elektroenergetskih objekata iznosi Kmax = 5 kV/m,

- dozvoljena efektivna vrednost magnetne indukcije van elektroenergetskih objekata kojoj mogu biti trajno izloženi stanovnici koji stanuju u blizini elektroenergetskih objekata iznosi Beff = 100 µT,

- dozvoljena efektivna vrednost električnog polja unutar elektroenergetskih objekata ili u blizini nadzemnih vodova kojem može biti povremeno izloženo osoblje na poslovima održavanja objekata iznosi Keff = 10 kV/m,

- dozvoljena efektivna vrednost magnetne indukcije unutar elektroenergetskih objekata ili u blizini nadzemnih vodova kojoj može biti povremeno izloženo osoblje na poslovima održavanja objekata iznosi Beff = 500 µT.

4.6. Promena namene i korišćenja površina Pošto je trafostanica delimično izgrađena nastavak izgradnje neće promeniti namenu površine na kojoj se gradi. 5. PRIKAZ MERA KOJE ĆE SE PREDUZETI 5.1. Mere koje su predviđene zakonom i drugim propisima, normativima i

standardima Glavnim projektom i drugom tehničkom dokumentacijom planiraće se mere koje su predviđene važećim propisima, JUS standardima i tehničkim preporukama EPS-a koje se odnose na:

- sigurnosna odstojanja, ( Rastojanja definisana Pravilnikom o opštim merama zaštite na radu od opasnih uticaja električne struje . Član 38. kaže da je najkraće bezbedno rastojanje od delova pod naponom od 35kV do 110kV 2000mm )

- periodični pregledi postrojenja i merenja u njima (ispitivanje izolacionog ulja, vizuelne kontrole i sl.),

- obučavanje i kontrola obučenosti kadrova. U postrojenju će se izgraditi interne saobraćajnice širine 3 m i 5 m za transport opreme i pristup mehanizacije, kao i pešačke betonske staze za pristup osoblja do pojedinih delova visokonaponske opreme. One će omogućiti brz i lak pristup do opreme u slučaju bilo kakve potrebe. Portali, stubovi i izolatorski lanci će se odabrati tako da ne postoji opasnost od njihovog rušenja/lomljenja, pa da ne postoji i opasnost od kidanja provodne užadi. Radi sprečavanja ovakvih akcidenata predvideće se sve preventivne mere u toku projektovanja i izgradnje objekta. 5.2. Mere koje će se preduzeti za slučaj udesa Glavnim projektom i drugom tehničkom dokumentacijom planiraće se mere koje će se preduzeti u slučaju havarije:

1. Radiće se poseban elaborat protivpožarne zaštite tako da se praktično isključuju požari koji mogu ugroziti životnu sredinu i zdravlje stanovnika okolnih naselja. Za


transformatore se koristi trafo ulje prve klase (tačka zapaljivosti 140ºC). Fundiranje transformatora se vrši na zasebnim temeljima autonomno.

Uz primenu mera protivpožarne zaštite eliminiše se mogućnost da dođe do požara van trafo stanice.

2. Preduzete su mere za sprečavanje izlivanja ulja transformatora, odnosno razlivanja po okolnom zemljištu, tako što su ispod transformatora izgrađene kade ispunjene šljunkom i spojene uljnom kanalizacijom sa nepropusnom jamom za prihvat isteklog ulja, zapremine 25 m3. U slučaju isticanja ulja jama za ulje je dovoljna da primi svu količinu ulja iz transformatora. Kada transformatora je ispunjena šljunkom granulacije 30÷60 mm. Ukoliko se izliveno ulje zapali, šljunčani filter sprečava širenje požara, a ugašeno ulje prodire do dna kade. Požari na transformatoru su zbog primene savremenih zaštitnih uređaja takoreći isključeni.

3. U slučaju kidanja provodnika automatski će se isključiti dalekovod delovanjem zaštite.


B1. MONITORING PLAN (TS 110/10 kV Niš8)

Faza Koji parametri će biti praćeni

Gde su

parametri koji će biti

praćeni

Kakav je

parametar koji će biti

praćen

Kojom frekvencijom će parametri biti praćeni

Zbog čega

se prati taj

parametar (opcional

no)

Odgovo-rnost

Gra-đenje

Prašina U oblasti trafostanice

Vizuelno U suvom ili/i u vetrovitom

Zbog zaštite

stanovništva i flore

Izvođač radova pod nadzorom EPS

odgovornog projektanta

Buka U oblasti trafostanice

Slušanjem Tokom izgradnje

Zbog zaštite

stanovništva



Tlo i vegetacija

na koje utiču radovi

U oblasti trafostanice

Vizuelno Tokom izgradnje

Ekološka rekonstru

kcija



Upotreba

Buka U oblasti trafostanice

Sonometar Jednom,tokom tehničkog

prijema

Lice koje snabdeva opremom pod nadzorom EPS


Elektro-magnetno

polje

U oblasti trafostanice

Jednom,tokom tehničkog

prijema

Lice koje snabdeva opremom pod nadzorom EPS


Tlo Oko transformat

ora

Vizuelno Godišnje EPS-ov inženjer održavanja

B2. PLAN UBLAŽENJA ŠTETNIH UTICAJA (Trafostanica 110/10kV Niš8)

Faza Vrsta

Mere ublaženja Odgovornost*

Gradnja

Emisija prašine Prskanje vodom kao mera sprečavanja emisije prašine

Izvođač radova pod nadzorom EPS odgovornog projektanta

Buka

Izvođač će ugovoriti vršenje većine aktivnosti tokom dana izbegavajući prekoračenje nivoa buke (50 dB danju i 45 dB noću)



Upotreba Buka Tehničke specifikacije i oprema dizajnirana

prema standardima

Električno i magnetno polje

Tehničke specifikacije i oprema dizajnirana prema standardima

Zauzeta zemlja tokom održavanja dalekovoda Nadoknada vlasnicima zemlje prema

akvizicionom planu

Analiza Uticaja Na Zivotnu Sredinu Za Nis

Documents

Transcript of Analiza Uticaja Na Zivotnu Sredinu Za Nis