Seminarski radAKCIZE

SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................3POJAM I KARAKTERISTIKE AKCIZA.................................................3AKCIZE U EU...........................................................................................4AKCIZE NA DUVANSKE PROIZVODE................................................5AKCIZE NA ALKOHOLNA PICA..........................................................6AKCIZE NA NAFTNE DERIVATE I ELEKTRICNU ENERGIJU........6ISTORIJSKI RAZVOJ AKCIZA U SRBIJI..............................................7AKCIZE U SRBIJI – OSNOVNE ODREDBE ZAKONA O AKCIZAMA....................................................................................................................8

ELEMENTI AKCIZE............................................................................8IZNOSI I STOPE AKCIZE....................................................................8

OLAKŠICE KOD PLAĆANJA AKCIZE................................................13OSLOBAĐANJE.................................................................................13UMANJENJA OBRAČUNATE AKCIZE...........................................13

POVRAĆAJ I REFAKCIJA AKCIZA....................................................14POVRAĆAJ AKCIZE..........................................................................14REFAKCIJA AKCIZE.........................................................................14

ZNAČAJ AKCIZA U SRBIJI..................................................................16AKCIZE U BIH........................................................................................19INDIREKTNI POTEZI............................................................................21ZAKLJUČAK...........................................................................................22LITERATURA.........................................................................................22

___2

UVOD

Porezi na potrošnju predstavljaju jedan od najstarijih oblika oporezivanja. Danas, predstavljaju najvažnije poreske oblike u najavećem broju država u svetu, koje zahvaljujući njima prikupe veliki iznos sredstava za pokriće javnih rashoda. Kao najvažniji oblici poreza na potrošnju predstavljaju:

1. porez na promet, 2. carine i 3. akcize.

U ovom radu biće obrađene akcize kao jednog od najstarijeg oblika poreza na potrošnju,čijim uvođenjem prvi put je realizovana u praksi ideja oporezivanja potrošnje.Posebni porezi, akcize ili trošarine jedan su od najstarijih poreskoih oblika.„Sam naziv akciza potiče iz XVI veka od starofrancuske reči assise, što znači: sednica, ugovor, izmirenje duga, oporezivanje. Prvi put se javlja kao namet u Holandiji u XVI-tom veku, kada je doneta odluka da se oporezuje pivo, šećer, so, alkoholna pića. Primer Holandije vrlo brzo slede i Nemačka i Engleska, a zatim i ostale zemlje. U XIX veku akcize su bile deo sistema opšteg poreza na dobra i usluge koji se početkom XX veka transformiše u opšti porez na potrošnju, a 60-tih godina i u porez na dodatnu vrijednost " Akcizama se oporezuje potrošnja ili upotreba tačno određenih proizvoda. Osnovni cilj njihovog uvođenja bio je fiskalni a takav karakter zadržao je i danas. Da bi se taj cilj dostigao oporezuju se proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu supstituisati ili teško izvodljivo. Njihovo mesto u oporezivanju se razlikuje od zemlje do zemlje. Veću ulogu imaju u nerazvijenim zemljama, i zemljama u razvoju, dok kod savremenih država, kao vid prihoda države manje značajni.

U ovom radu upoznaćemo se sa pojmom akciza i njenim karakteristikama, kao i njen istorijski razvoj. Videćemo koji su razlozi za njihovo uvođenje. Upoznaćemo se sa zakonskom regulativom u našoj zemlji, koja reguliše ovu oblast. Fiskalni značaj akciza u našoj zemlji je ogroman, to je razlog da se malo detaljnije upoznamo sa kretanjem i strukturom prihoda od akciza iz godine u godinu.

Aktuelnost ove teme je velika, ne dovodi se u pitanje, jer su za nju zainteresovani ne samo poreske vlasti, odnosno država, već i građani, mediji. I svako ponaosob oseća efekte akcizne politike.

___3

POJAM I KARAKTERISTIKE AKCIZA

Akcize (trosarine) spadaju u poreze na pojedinačna dobra i usluge, to su posebni specijalni porezi na potrosnju. Istorijski posmatrano, akcize se posmatraju kao najstariji oblik poreza na potrošnju.„Sam naziv akciza(excise tax) potiče iz XVI veka od starofrancuske reči assise, sto znači: sjednica, ugovor, izmirenje duga, oporezivanje. Prvi put se javlja kao namet u Holandiji u XVI-tom veku, kada je doneta odluka da se oporezuje pivo, šećer, so, alkoholna pića. Primjer Holandije vrlo brzo slede i Njemačka i Engleska, a zatim i ostale zemlje. U XIX veku akcize su bile dio sistema opšteg poreza na dobra i usluge koji se početkom XX veka transformiše u opšti porez na potrošnju, a 60-tih godina i u porez na dodatnu vrednost." Akcizama se oporezuje potrošnja ili upotreba tačno odredjenih proizvoda. Osnovni cilj uvodjenja poreza je bio fiskalni i takav karakter akcize su zadržale do danas. Da bi se taj cilj dostigao akcizama se oporezuju proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu supstituisati ili je teško izvodljiva (so, šećer, duvanske preradjevine, naftni derivati). Medjutim, osim opterećenja prehrambenih proizvoda svakodnevne, neophodne potrošnje, oporezuju se i neki proizvodi luksuzne potrošnje. Njihovo mjesto u oporezivanju se razlikuje od zemlje do zemlje. Veću ulogu imaju u nerazvijenim zemljama, i zemljama u razvoju, dok su kod savremenih drzava, kao vid prihoda države manje značajni.Osnovne karakteristike, kojima se odlikuju akcize su:

• Obveza plaćanja akciza odnosi se na tačno određeni broj predmeta• Teškoće prilikom određenjivanja obuhvatanja predmeta koji podležu akcizi• Prevaljivost• Ugodnost plaćanja ("nevidljivost poreza")• Fiskalna izdašnost• Jednostavnost i j eftinoća ubiranj a• Stabilnost• Prihodi od akciza jednim delom pripadaju lokalnim jedinicama• Široko rasprostranjena upotreba

Istodobna primjena trošarina i opšteg poreza na promet. Uz osnovni fiskalni cilj uvodjenju akciza, pojavljuju se i destimulacija potrošnje nekih proizvoda, zatim, ekonomski razlozi uvodjenja akciza tj.uticanje na potrošnju tačno odredjenih proizvoda, mada akcize zbog svojih karakteristika nisu pogodne za vodjenje ekonomske politike. Neki od nefiskalnih razloga ubiranja poreza su:

• Zahvatanje ekonomske snage poreskog obveznika• Izbj egavanj e društveno nepoželj nog ponašanj a poreskih obveznika• Naknada poreskog obveznika za korist koju ima od potrošnje nekog proizvoda

• Finansiranje jedinica lokalne samouprave i uprave• Socijalni efekat• Ekološki razlozi....

Akcize su poreskim vlastima jedan od najomiljenijih poreza, lako se ubiraju, sistem obračuna i naplate je jednostavan, evazija je mala a kontrola obračuna i naplate je laka. Medjutim, akcize karakteriše regresivnost(jer jeftinije proizvode koriste šire kategorije potrošača, sa slabijom poreskom snagom) koja se donekle može ublažiti (npr. odredjivanje akcize u odnosu na konačnu cenu), ali se nikada ne moze do kraja otkloniti.

___4

AKCIZE U EU

Sam sistem akciza u EU je regulisan pravom Evropske Unije. Kada govorimo o pravu EU, misli se na: primarno, sekundarno pravo i sudska praksa.Primarno pravo se odnosi na: Ugovor o osnivanju Europske ekonomske zajednice (1957.g., tzv. Rimski ugovor). Ovim ugovorom su se harmonizovani osnovni elementi ovog prihoda: definisanje akciznih proizvoda, utvrdjivanje osnovice i poreskih oslobodjenja. Čl. 99. tzv. Rimskog ugovora glasi: "...Na predlog Komisije i nakon savjetovanja sa Evropskim parlamentom te Ekonomskim i socijalnim odborom, Veće jednoglasno donosi odredbe o usklađivanju zakona o porezu na promet, akciza i ostalih oblika indirektnog oporezivanja u mjeri u kojoj je takvo usklađivanje potrebno da bi se osiguralo uspostavljanje i funkcionisanje Unutrašnjeg tržišta."Sekundarno pravo se odnosi na odredbe, smjernice, odluke, preporuke, mišljenja.... Bitne smjernice koje je donela EU, 1992 godine su:- Sistemska direktiva: uskladjivanje samo najvažnijih akciza(duvan, alkohol, nafta).

- Strukturna direktiva: utvrđuje za svaku kategoriju akciznih dobara krug poreskih predmeta koji podležu oporezivanju- Direktiva o poreskim stopama: utvrdjuje najniže poreske stope za sve poreske predmete koji podlezu usladjenim akcizama

- Oporezivi proizvodi su predmet oporezivanja tj. akciznih obaveza po završetku proizvodnog procesa(bilo gdje u EU) ili po izvršenom uvozu (iz zemalja koje nisu članice EU). Isto tako akcizna obaveza se treba izvršiti u momentu kada dolazi do finalne potrošnje robe koja se dodatno oporezuje. Ako je neki proizvod uvezen u zemlju članicu, ali transportovan u neku drugu zemlju članicu radi finalne potrošnje, akcizna obaveza se izmiruje u zemlji članici gdje dolazi do potrošnje ili upotrebe uvezenog proizvoda. „Zemlje članice mogu zadržati već postojeće ili uvoditi nove akcize na neke druge proizvode za koje svaka zemlja samostalno formira sistem oporezivanja, ali uz uslov da tih proizvoda pri prelasku granice ne iziskuje posebne carinske formalnosti. Dobrima koja se oporezuju akcizama treba biti promet omogućeno slobodno kretanje u prekograničnom prometu između zemalja članica. Takvo slobodno kretanje uslovljeno je postojanjem carinskih skladišta i odgovarajućih poreskih dokumenata koji moraju pratiti te proizvode."

Akcizni proizvodi se oporezuju u zemlji trošenja(načelo odredišta), tj. u zemlji kupca, kada je reč o pravnim licima. A kada je reč o fizičkim licima, koji kupuju proizvode za sopstvenu upotrebu, onda se primenjuje načelo porekla, tj. akciza se plaća u zemlji kupovine. Zbog razlike u poreskim stopama i radi sprečavanja krijumčarenja ograničen je prenos robe iz jedne u drugu članicu.Direktivom 2003/2004 se odredjuje mnogo jača saradnja sdministrativnih službi zemalja članica. Naročito carinskih i poreskih službi. Ova saradnja je mnogo važna za pravednije oporezivanje zbog toga što što se još uvek poreski sistemi i propisi zemalja članica i dalje razlikuju, pa je čest slučaj da se propisi druge članice koriste radi izbjegavanja, ili bar smanjenja obaveze plaćanja poreza.

___5

AKCIZE NA DUVANSKE PROIZVODE

Pripreme za uspostavljanje harmonizovanog sistema oporezivanja počele su još 1985 godine, kada je Komisija EU "Belom knjigom" preporučila potpuno uskladjivanje poreza na duvan. Pošto potpuna harmonizacija nije uspjela, donete su dve smjernice kojima se odredjuje: zajednička poreska struktura i minimalne poreske stope. Direktivom 92/79/EEC o usklađivanju poreza na cigarete, trošarina na cigarete obračunava se posebnom(po jedinici proizvoda) i proporcionalnom metodom(ad valorem).Direktivom 92/80/EECodređeno je oporezivanje ostalih duvanskih proizvoda. Akcize se obračunavaju na tri načina:• prema vrednosti (ad valorem), izračunano u odnosu prema maloprodajnoj ceni• posebnom metodom, odnosno prema količini proizvoda• kombinacijom te dve metode.Svake dve godine Veće Evrope razmatra stope i može, ako je potrebno, predložiti izmjene postojećih stopa.

AKCIZE NA ALKOHOLNA PICA

Oporezivanje alkohola je uredjeno 1. januara 1993. Godine. Direktivom 92/83/EEC odredjujese:

- Vrsta alkoholnih proizvoda koji se oporezuju- Mogućnost snižene poreske stope za odredjena pića- mogućnost snižene stope za male nezavisne proizvođače piva i male destilerije čija

godišnja proizvodnja nije veća od 200.000 hektolitaraStope se preispituju i prema potrebi usklađuju svake dve godine. Otežavajuća okolnost za državu je ta što još uvek postoje velike razlike izmedju visine poreskih stopa zemalja koje podstiču legalnu prekograničnu trgovinu, i s druge strane nelegalnu, što uzrokuje veliki gubitak prihoda. U izvještaju posebne organizacije EU(The High Level Group on Fraudge), u toku 1996 godine izgubljeno oko 1,5 milijardi EUR. Veći gubitak je bio u zemljama koje imaju veće poresko opterećenje. Visina poreskog opterećenja ne utiče na potrošnju alkoholnih proizvoda. S druge strane, postoji problem kod oporezivanja vina. Neke zemlje primjenjuju nultu stopu poreza, a druge se opet zalažu za oporezivanje, pa bar nekom minimalnom stopom. Medjutim, opet se javlja problem kod pjenušavih vina, jer se u nekim zemljama smatra luksuznom robom, te se oporezuje višim stopama.

AKCIZE NA NAFTNE DERIVATE I ELEKTRICNU ENERGIJU

___6

EU u svoj sistem oporezivanja uvodi naftne derivate 31. decembra 1994. godine. Visina poreske stope se odredjuje prema namjeni(npr. da li je reč o komercijalnoj ili industrijskoj upotrebi derivata.) i prema ekološkim standardima.Proizvodi koji se oporezuju su: nafta i naftni derivate, plinsko ulje, kerozin, tečni naftni plin (LPG - liquidpetroleum gas) i prirodni plin.Nova direktiva 2003/96/EC od 1. januara 2004. zamjenjuje prethodne smjernice i u njoj se proširuje obuhvat oporezivih proizvoda na sve energente uključujući ugalj, koks, prirodni plin i električnu energiju. Cilj ovog oporezivanja je poboljšanje u funkcionisanju unutrašnjeg tržišta i smanjenje konkurencije medju državama koje se bave ovim derivatima. Zemlje članice moraju uskladiti visine svojih stopa s minimalno propisanima, pri čemu gornja granica nije određena i svaka zemlja može autonomno uvoditi i više stope. Postoje odredjena oslobodjenja od plaćanja akcize, u slučajevima kada se radi o opštem interesu. Takodje zemnlje članice omogućavaju povrat poreza onima koji ulažu u racionalno korištenje energije.Kod nekih zemalja postoji značajna razlika izmedju nacionalnih i poreskih stopa koje propisuje EU. Za njih je odobren prelazni period, u kome države treba da prilagode svoke propise propisima EU.

ISTORIJSKI RAZVOJ AKCIZA U SRBIJI

Akcize kao analitički porezi na potrošnju u Kraljevini Jugoslaviji bile su u primeni pod nazivom „trošarine“. One su u ograničenoj meri i sa malim značajem egzistirale i 1947. i 1948. godine, posle drugog svetskog rata. Kasnije nestaju iz našeg poreskog sistema, sve do novijih dana.Počevši od devedesetih godina prošog veka, u Srbiji se u poreski sistem uvodi specijalni potrošni porez pod nazivom akciza. U toku razvoja propisa koji su regulisali ovaj poreski oblik, težilo se ka harmonizaciji sa propisima Evropske Unije, eliminisanju sive ekonomije i obezbeđivanju izdašnih poreza za budžet Republike. Naime, u koncepiranju reforme fiskalnog sistema sredinom 1988. godine, pre raspada Jugoslavije, Savezno Izvršno Veće je planiralo da uvede akcize na naročito pogodne predmete potrošnje, gledajući sa aspekta fiskalne izdašnosti. Međutim, to se u praksi nije ostvarilo. Zato su Republika Srbija i Republika Crna Gora, pristupajući promeni svojih propisa u skladu sa zacrtanom poreskom reformom uvele akcize u svoje poreske sisteme. Republika Srbija je to neuobičajno, iz objekivno političkih razloga učinila početkom 1994. godine Uredbom o utvrđivanju i plaćanju poreza na promet za vreme primene sankcija međunarodnih organizacija, kao privremeno rešenje, da bi ih marta ista godine, kao redovan prihod regulisala Zakonom o porezu na promet. Uvođenje ovog specijalnog potrošnog poreza bilo je utvrđeno u kontekstu realizacije programa monetarne rekonstrukcije i privrednog oporavka zemlje. U cilju prilagođavanja fiskalnog sistema novim privrednim tokovima ovaj porez je pretrpeo određene izmene. To je učinjeno donošenjem Zakona o akcizama i porezu na promet. Navedeni republički propis je trebao da bude usaglašen sa Saveznim zakonom o osnovima poreskog sistema. Međutim, to u praksi nije u potpunosti učinjeno. Do potpunog usaglašavanja ova dva zakona neposredno se primenjivao republički zakon. Pored ovog zakona, egzistiralo je i više uredbi Vlade Republike Srbije, kojim su regulisani prihodi pod nazivom naknade, a po svojoj prirodi su suštinski bili akcize. Preciznije, to su bile posebne naknade na sirovu naftu, posebne naknade za regresiranje cene dizel goriva za potrebe poljoprivrede, posebne naknade na cigarete, posebne naknade na alkoholna pića i dr. Od 2001. godine, Zakon o akcizama se menjao se čak 16 puta, a sve u cilju usaglašavanja domaće pravne regulative sa direktivama Evropske Unije.

___7

Poslednje izmene nastale su u maju 2013godine, a najnoviji Zakon o akcizama stupio je na snagu 30.maja iste. Ovim zakonom je uvedena akciza na biogoriva i biotečnosti , po prvi put.

AKCIZE U SRBIJI – OSNOVNE ODREDBE ZAKONA O AKCIZAMA

Akcize u Republici Srbiji, kao što je navedeno, uređene su odrdbama Zakona o akcizama koji je uveden 2001. godine, i koji je tokom godina do današnjeg dana pretrpeo dosta izmena.

ELEMENTI AKCIZE

Predmet oporezivanja prema najnovijim izmenama Zakona o akcizama su: Derivati nafte, Biogoriva i biotečnosti Duvanske prerađevine Alkoholna pića Kafa.

Ranijim zakonskim rešenjima, akciza se obračunavala i plaćala i na so, na veštačka bezalkoholna pića, kao i na luksuzne proizvode.

Nastanak obaveza po osnovu akcze nastaje kada se akcizni proizvodi: Priozvedeni u Republici Srbiji Uvezeni u Republiku Srbiju.

Obveznik akcize je: proizvođač akciznih proizvoda uvoznik akciznih proizvoda pravno lice koje je ovlašćeno od strane državnog organa za prodaju zaplenjenih

akciznih proizvoda kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, prinudne naplate a koje

prodaje državni organ.

Osnovica akcize čini jedinica mere. Izuzetak predstavljaju duvanske prerađevine, gde se iznosi akciza iskazuju u apsolutnom iznosu po jedinici mere, ali i primenom odgovarajućih stopa na maloprodajnu vrednost proizvoda.

Stopa akciza oderđuje se na dva načina. Visina akcize je utvrđena u apsolutnom iznosu (u dinarima) za proizvode kod kojih se osnovica uzima jedinica mere. Kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrđuje prema ceni proizvoda iznos akcize se utvrđuje primenom stopa izraženim u procentima na poresku osnovicu (proporcionalne poreske stope).

___8

IZNOSI I STOPE AKCIZE

Na derivati nafte, biogoriva i biotečnosti

OLOVNI BENZIN 55,00 din/lit

BEZOLOVNI BENZIN

31.12.2013.god 49,60 din/litod 01.01.2014.god 50,00 din/lit

GASNA ULJA do 31.12.2013.god 42,00 din/litu periodu od 01.01 do 31.12.2014.god 46,00 din/lit od 01.01.2015.god 50,00 din/lit

KEROZIN 62,00 din/kg

TEČNI NAFTNI GAS

do 31.12.2013.god 30,00 din/ kgu periodu od 01.01 do 31.12.2014.god 35,00 din/ kgod 01.01.2015.god 40,00 din/ kgOSTALE DERIVATE NAFTE KOJI SE DOBIJAJU OD FRAKCIJE NAFTE,RASPON DESTILACIJE DO 3800 C.

62,00 din/kg

BIOGORIVA I BIOTEČNOSTI

do 31.12.2013.god 42,00 din/litdo 31.12.2014.god 47,01 din/litdo 31.12.2015.god 51,10 din/lit

Derivatima nafte, u smislu ovog zakona, smatraju se i:1. svaki proizvod koji se prodaje i upotrebljava kao pogonsko gorivo2. aditivi, odnosno ekstenderi koji su kao takvi deklarisani za dodavanje u pogonska

goriva.

Biogoriva, definisana su zakonom kojim se uređuje oblast energetike, kao tečna ili gasovita goriva za saobraćaj, proizvedena iz biomase.Biotečnosti, definisane su zakonom kojim se uređuje oblast energetikekao tečna goriva za proizvodnju električne i toplotne energije i energije za grejanje i hlađenje, proizvedene iz biomase, osim za saobraćaj.

___9

NA DUVANSKE PRERAĐEVINE

CIGARETE 01.07. - 31.12. 2013. god. 45,00 din/pak01.01. - 30.06. 2014. god 48,03 din/pak01.07. - 31.12. 2014. god 50,08 din/pak01.07. - 30.06. 2015. god 52,12 din/pak01.07. - 31.12. 2015. god 54,68 din/pak01.01. - 30.06. 2016. god 57,23 din/pak

01.07. 2016.god 59,79 din/pak

Akciza na cigarete plaća se po pakovanju od 20 komada. Na cigarete koje su u pakovanju različitim od definisanog, akciza se plaća srazmerno pakovanju. Pored definisane akcize u apsolutnom iznosu , na cigarete se plaća i akciza definisana proporcijalnom stopom u visini od 33%, koja se primenjuje na maloprodajnu cenu.

DUVAN ZA PUŠENJE I OSTALE DUVANSKE PRERAĐEVINE PLAĆA SE PO SLEDEĆIM STOPAMA

01.01. - 31.12.2013. god 37 %01.01. - 31.12.2014. god 39 %01.01. - 31.12.2015. god 41 %

01.01.2016. god 43 %.

NA ALKOHOLNA PIĆA

Rakije od voća, grožđa,specijalne rakije 119,85 din/litRakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovin 304,06 din/litŽestoka alkoholna pića i likeri 194,88 din/litNiskoalkoholna pića 20,01 din/litPivo 22,06 din/lit

Alkoholnim pićem smatraju se pića koja se, u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, stavljaju u promet kao takva vrsta pića u skladu sa propisima o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića. Alkoholnim pićem smatra se i sve vrste piva bez obzira na način pakovanja.

NA KAFU:

nepržena kafa 81,76 din/ kgpržena kafa 102,20 din/ kgljuspice i opne od kafe 112,42 din/ kgekstrati, esencije i koncentrati od kafe 153,30 din/ kg

Čokolada i proizvodi slični čokoladi, krem proizvodi,bombonski, pekarski proizvodi, praškovi za pudinge i kreme sa dodatkom kafe ne podležu plaćanju akcize.

___10

Primer - Novi (usklađeni) dinarski iznosi akciza na biogoriva i biotečnosti, alkoholna pića, kafu, cigarete, cigare i cigarilose - u primeni od 20. januara 2014. godine

Vlada Republika Srbije, na sednici održanoj 17. januara 2014. godine, usvojila je nove - usklađene dinarske iznose akciza na biogoriva i biotečnosti, alkoholna pića, kafu, cigarete, cigare i cigarilose. Istovremeno sa ovim iznosima, Vlada Republike Srbije usvojila je i nove usklađene dinarske iznose iz člana 9. stav 5. Zakona o akcizama do kojih se umanjuje plaćena akciza na derivate nafte, biogoriva i biotečnosti pri ostvarivanju prava na refakciju plaćene akcize.Novi, usklađeni dinarski iznosi akciza primenjuju se od 20. januara 2014. godine, a objavljeni su u "Sl. glasniku RS", broj 4/14. Pored navedenog, Vlada Republike Srbije usvojila je i nove - usklađene dinarske iznose akcize sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini za biogoriva i biotečnosti - koji se primenjuju od 1. januara 2015. godine i za cigarete - koji se primenjuju od 1. jula 2014. pa do 30. juna 2016. godine i od 1. jula 2016. godine. Ovi novi dinarski iznosi akcize objavljeni su takođe u "Sl. glasniku RS", broj 4/14.

Novi – usklađeni dinarski iznosi akciza koji se primenjuju od 20. januara 2014. godineČl. 17. i 40v Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 22/01, 73/01, 80/02, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05, 61/07, 5/09, 31/09, 101/10, 43/11, 101/11, 93/12, 119/12 i 47/13) propisano je da se dinarski iznosi akciza iz člana 9. st. 1. i 5, čl. 12, 12a, 14, 40a i 40g Zakona o akcizama (derivati nafte, alkoholna pića, pivo, kafa, duvanske prerađevine) usklađuju sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini. S obzirom da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS" br. 119/12), koji je stupio na snagu 18. decembra 2012. godine propisano da će se prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na kafu i cigarete izvršiti u januaru 2014. godine, indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, a prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na derivate nafte u januaru 2016. godine, indeksom potrošačkih cena u 2015. godini, Vlada Republike Srbije je ovom prilikom izvršila, pored redovnog usklađivanja dinarskih iznosa akcize na alkoholna pića i biogoriva i biotečnosti sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, i usklađivanje dinarskih iznosa akcize za kafu i cigarete sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini, dok usklađivanje dinarskih iznosa akcize na derivate nafte nije vršeno.

Novi usklađeni dinarski iznosi akciza koji se primenjuju od 20. januara 2014. godine iznose:

Akciza  Iznosi do 19.01.2014. 

Usklađeni iznosi od

20.01.2014. 

Razlika(3 – 2) 

1  2  3  4 

Biogoriva i biotečnosti (tarifne oznake Nomeklature CT 3826 00 10 00 i 3826 00 90 00)

46,00 din/lit 47,01 din/lit 1,01 din/lit

Alkoholna pića: 

niskoalkoholna pića  19,58 din/lit 20,01 din/lit  0,43 din/lit 

rakije od grožđa: vinjak, lozovača, komovica, vinovica, drožđenka, konjak, brendy, weinbrand 

 117,27 din/lit 

119,85 din/lit  2,58 din/lit 

rakije od voća: šljivovica, kajsijevača, višnjevača, jabukovača, kruškovača i ostale rakije od voća 

 117,27 din/lit 

119,85 din/lit  2,58 din/lit 

___11

specijalne rakije: travarica, klekovača, lincura, anisonka, mastika, kimovača i dr. 

117,27 din/lit 

119,85 din/lit   2,58 din/lit 

rakije od žitarica: viski, korn dipelkorn, rum, arak i tekila 297,52 din/lit 

304,06 din/lit    6,54 din/lit 

žestoka alkoholna pića i likeri: votka, džin, domaći brendi, domaći rum, macerati, slatki likeri, gorki likeri, specijalni likeri, mešani likeri, emulzivni likeri, dezertna likerska pića 

190,69 din/lit 

194,88 din/lit  4,19 din/lit 

pivo  22,17 din/lit 22,66 din/lit    0,49 din/lit 

Kafa:

Nepržena kafa iz tarifnih oznaka NomenklatureCT 0901 11 00 00 i 0901 12 00 00

80,00 din/kg81,76 din/kg 1,76 din/kg

Pržena kafa iz tarifnih oznaka NomenklatureCT 0901 21 00 00 i 0901 22 00 00

100,00 din/kg

102,20 din/kg 2,20 din/kg

Ljuspice i opne od kafa iz tarifnih oznaka Nomenklature CT 0901 90 10 00

110,00 din/kg

112,42 din/kg 2,42 din/kg

Ekstrati, esencije i koncentrati kafe iz tarifnih oznakaNomenklature CT 2101 11 00 00

150,00 din/kg

153,30 din/kg 3,30 din/kg

Mešavine ekstrata, esencija i koncentrata kafe sa prženom cikorijom, i ostalim prženim zamenama kafe ili ekstratima, esencijama i koncentratima tih proizvoda iz tarifnih oznaka CT 2101 11 00 00, 2101  30 11 00,2101 30 19 00, 2101 30 91 00 i 2101 30 99 00

300,00 din/kg

306,60 din/kg 6,60 din/kg

Preparati na bazi ekstrata, esencija i koncentrata od kafe ili na bazi kafe iz tarifnih oznaka Nomenklature CT 2101 12 92 00 i 2101 12 98 00 i preparati koji sadrže kafu, ekstrate, esencije i koncentrate od kafe iz tarifnih oznaka Nomenklature CT 1806  90 70 00

300,00 din/kg

306,60 din/kg 6,60 din/kg

Napici i bezalkoholna pića što sadrže kafu, ekstrate, esencije i koncentrate od kafe iz tarifnih oznaka Nomenklature CT 2202 

300,00 din/kg

306,60 din/kg 6,60 din/kg

Duvanske prerađevine: 

cigare (član 40g Zakona o akcizama)   21,07 din/kom.21,53

din/kom.  0,46 din/kom. 

cigarilosi (član 40g Zakona o akcizama)   21,07 din/kom21,53

din/kom.  0,46 din/kom. 

cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji  tarifne oznake Nomenklature CT 2402 20 10 00 i 2402 20 90 00, do 30. juna 2014. godine 

47,00 din/pak48,03

din/pak 1,03 din/pak

Ukazujemo na to da novi - usklađeni dinarski iznosi akciza sa indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini predstavljaju isto što i povećanje propisanih iznosa akcize. To znači da su obveznici akcize - proizvođači biogoriva i biotečnosti, alkoholnih pića, piva, kafe, cigareta, cigara i cigarilosa koji nemaju akciznu dozvolu dužni da na sve isporuke akciznih proizvoda,

___12

kod kojih je izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa akcize, iz proizvodnog pogona u skladište - od 20. januara 2014. godine obračunaju akcizu po novim usklađenim iznosima akcize. Isto važi kada je reč i o obveznicima - proizvođačima akciznih proizvoda koji imaju akciznu dozvolu. Na sve isporuke akciznih proizvoda, kod kojih je izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa akcize, iz akciznih skladišta od 20.01.2014. godine akciza se obračunava po novim, usklađenim iznosima akcize. Takođe, na uvoz akciznih proizvoda, kod kojih je izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa akcize, od 20. januara 2014. godineobračun akcize vrši se po novim, usklađenim iznosima akcize.

OLAKŠICE KOD PLAĆANJA AKCIZE

OSLOBAĐANJE

Akciza se ne plaća na akcizne proizvode:1. koje izvozi proizvožač2. koje proizvožač, odnosno uvoznik prodaje za:

službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava, službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno

međunarodnim ugoorima, lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstvaništava,

uključujući i članove njihovih porodica, lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući i članove

njihovih porodica,ako je to predviđeno međunarodnim ugovorima,3. derivate nafte,biogoriva i biotečnosti koje prodaje proizvođač, odnosno uvoznik, a čiji

se promet vrši na osnovu međunarodnog ugovora ako je tim ugovorom predviđeno oslobađanje od akcize,

4. koje proizvođač, odnosno uvoznik odpremi radi prodaje u avionima i brodovima koji saobraćaju na međunarodnim linijama, kao i na proizvode koji se otpremaju u slobodne carinske prodavnice otvorene u vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima,

5. gorivo za mlazne motore –kerozin(petrolej) koje proizvođač prodaje neposredno krajnjem korisniku (vlasniku) za avio svrhe, odnosno uvoznik uvozi za sebe radi neposrednog korišćenja u avio svrhe ili korisnika (vlasnika) koji to gorivo neposrdno koristi u avio svrhe,

6. cigarete, odnosno alkoholna pića koje je proizvođač po odobrenju ili na osnovu naloga nadležnog organa uništio, a obeležene su kontrolnim akciznim markicama.

___13

UMANJENJA OBRAČUNATE AKCIZE

Obveznik ima pravo na umanjenje obračunate akcize i u visini iznosa plaćene akcize na proizvode koji su nabavljeni od proizvođača, odnosno uvoznika akcioznih proizvoda ili ih proizvođač sam proizvodi, odnosno uvozi, a koji se kao reprodukcioni materijal upotrebljavaju 1 u proizvodnji proizvoda na koje se plaća akiza.Reprodukcionim materijalom smatraju se proizvodi koji se u procesu dalje proizvodnje ulaze u supstancu drugog proizvoda, u skladu sa zakonom.

POVRAĆAJ I REFAKCIJA AKCIZA

POVRAĆAJ AKCIZE

Obveznik od koga je naplaćena akciza, akoju nije morao da plati, ili platio akcizu u većem iznosu od zakonom predviđenog, ima pravo na povraćaj tako plaćene akcize. Zahtev za povraćaj akcize obveznik može podneti ako je kupac koji je kroz cenu akcioznog proizvoda platio tu akcizu, zatražio u pismenoj formi od obveznika povraćaj, u kojem slučaju se vrši povraćaj akcize kupcu. Izuzetno, obveznik akcize koji je iz svojih sredstava uplatio akcizu koju nije bio dužan da plati, ili je platio u iznosu većem od zakonom predviđenog, može podneti u svoje ime i za svoj račun zahtev za povraćaj tako plaćene akcize. Ako su od obveznika naplaćeni kamata, troškovi prinudne naplate ili novčana kazna, pripada mu pravo na povraćaj ovih davanja. Zahtev za povraćaj akcize i ostalih laćenih troškova poreski obveznik podnosi poreskom organu kod kojeg se vodi kao poreski obveznik. Obveznik je dužan da u roku od osam dana od dana kada mu je izbvršena povraćaj akcize dostavi nadležnom poreskom organu da je ta sredstva preneo na kupca.

REFAKCIJA AKCIZE

Pravo na refakciju akcize ima lice koje je izvezlo proizvod nabavljen u zemlji neposredno od proizvođača akcioznog proizvoda.

Kupac-krajnji korisnik koji derivate nafte, biogoriva i biotečnosti koristi za transportne svrhe, kao i prevoz tereta u unutrašnjem rečnom saobraćaju, odnosno za grejanje, može se ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte,biogoriva i biotečnosti nabavljaju od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti

1

___14

proizvođač platio propisani iznos akcize, daj e kupac-krajnji korisnik platio račun u kome je iskazan obračunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte, biogoriva i biotečnosti prodaju kupcu-krajnjem korisniku preko ovlašćenog distributera tih derivata nafte, biogoriva i biotečnosti, kupac-krajnji korisnik ostvaruju pravo na refakciju plaćene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni isečak,odnosno račin da je platio te derivate nafte, biogoriva i biotečnosti.Pravo na refakciju plaćene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte, biogoriva i biotečnosti koriste.2

Kupac-krajnji korisnik koji derivate nafte i biotečnosti koristi kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne energije ili u industrijske svrhe, može ostvariti refakciju plaćene akcize na te derivate nafte i biotečnosti, pod uslovom da te derivate nafte i biotečnosti nabavlja od uvoznika, odnosno proizvođača, da je na te dervate nafte i biotečnosti uvoznik,odnosno proizvođač platio propisani iznos akcize i da je kupac-krajnji korisnik platio račun u kome je iskazan obračunati iznos akcize. 3

Refakciju akcize lice iz ovog zakona ostvaruje na osnovu pismenog zahteva, uz dokaz da je platio račun proizvođača akciznih proizvoda.Refakcija akcize podnoisi se ndležnom poreskom organu.

Primer - Novi usklađeni dinarski iznosi iz člana 9. stav 5. Zakona do kojih se umanjuje akciza pri refakciji plaćene akcize

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", broj 119/12), koji se primenjuje od 18. decembra 2012. godine, propisano je da kupac derivata nafte može ostvariti refakciju plaćene akcize kada određene derivate nafte koristi za propisane svrhe. Mehanizam ostvarivanja refakcije plaćene akcize je takav da kupac – krajnji korisnik derivata nafte, plaća pri kupovini pun iznos akcize, s tim što pravo na refakciju plaćene akcize ima najviše u iznosu koji čini razlika između punog (propisanog) iznosa akcize za te derivate nafte i iznosa za umanjenje akcize propisanog članom 9. stav 5. Zakona o akcizama.Članom 17. Zakona o akcizama propisano je da se iznosi iz člana 9. stav 5. Zakona o akcizama, do kojih se može umanjivaati plaćena akcize, usklađuju sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u prethodnoj godini. Na osnovu ovog ovlašćenja, Vlada Republike Srbije uskladila je ove iznose sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2013. godini.Novi - usklađeni dinarski iznosi iz člana 9. stav. 5. Zakona o akcizama do kojih se može umanjivati plaćena akciza od 20. januara 2014. godine iznose:

Usklađeni iznosi do kojih se umanjuje plaćena akcizana derivate nafte, biogoriva i biotečnosti

Iznos do 19.01.2014.

Iznos od 20.01.2014.

1. za gasna ulja iz člana 9. stav. 1. tačka 3) Zakona o akcizama koja se koriste za:      

     - kao motorno gorivo za transporne svrhe za prevoz lica i stvari 39,50 din/lit. 40,37 din/lit.

     - kao motorno gorivo za pogon brodova za prevoz tereta u   2,50 din/lit.   2,55 din/lit.

2 Zakon o akcizama – član 39a

3 Zakon o akcizama – član 39b___15

unutrašnjem rečnom saobraćaju

     - za grejanje 2,50 din/lit. 2,55 din/lit.

     - kao energetska goriva u proizvodnji električne i toplotne enrgije 0 din/lit. 0 din/lit.

     - u industrijske svrhe 0 din/lit. 0 din/lit.

2. Za kerozin iz člana 9. stav 1. tačka 4) Zakona o akcizama koji se koristi u industrijske svrhe   0 din/lit.   0 din/lit.

3. Za tečni naftni gas iz člana 9. stav 1. tačka 5) Zakona o akcizama koji se koristi:    

     - kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari 20,50 din/kg. 20,95 din/kg.

     - za grejanje 4,40 din/kg. 4,50 din/kg.

     - za industrijske svrhe 0 din/kg. 0 din/kg.

4. Za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380oC iz člana 9. stav 1. tačka 6) Zakona o akcizama, a koji se koristi u industrijske svrhe

  0 din/kg.   0 din/kg.

5. Za biogoriva iz člana 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama koja se koriste kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari

  39,50 din/lit.   40,37 din/lit.

6. Za biotečnosti iz člana 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama koje se koristi:    

     - za grejanje 2,50 din/lit. 2,55 din/lit.

     - za kao energetska goriva za proizvodnju električne i toplotne energije

0 din/lit. 0 din/lit.

7. Dinarski iznos iz člana 9b Zakona o akcizama do kojeg se umanjuje iznos akcize za gasna ulja iz člana 9. stav 1. tačka 3) Zakona o akcizama i biogoriva iz člana 9. stav 1. tačka 7) Zakona o akcizama, koji se koriste u poljoprivredne svrhe 

    2,50 din/lit.     2,55 din/lit.4

ZNAČAJ AKCIZA U SRBIJIDonošenjem Zakona o akcizama 2001. godine u skladu sa standardime Evropske

Unije, koji je objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije, broj 22/2001“, ali je već i krajem godine podlegao izmenama („ Službeni glasnik RS, BR 76/2001”) imalo je za cilj eliminisanje sive ekonomije i efikasnija naplata akciznih prihoda. Zahvaljujući tome su prihodi od akciza u 2001. godini povećani čak za više od jedanaest puta u poređenju sa naplaćenim priodima od akciza u 2000. godini.. U strukturi ukupnih javnih prihoda u 2001. godini prihodi od akciza iznosili su 7,09 % (prihodi od poreza akciza, carina i taksa zbirno činili 64,31%)

Kao posledica toga, prihodi od akciza su iz godine u godinu imali sve veće učešće u ukupnim prihodima, a to dokazuje naredna tabela br.1 za period od 2008-2013. godine.

4

___16

God. Ukupni prihodi

Prihodi od akciza Struktura akciza u %U

apsolutnim iznosima

U % od uk.

prihoda

Akcize na derivate

nafte

Akcize na duvanske

prerađevine

Ostale akcize

2008 651.271,9 100.626,615.45

% 50.996,7(51%)

39.339,9 (39%)

10290,0

(10%)

2009 655.995,1 119.820,1 18.27 %

59.382,8(50%)

50.604,0(42%)

9.833,3(8%)

2010 712.225,9 135.588,919.04

% 53.798,2(47%)

50.770,6(45%)

11.020,1

(8%)

2011 744.760,8 152.425,220.47

% 70.524,6(46%)

69.185,8(45%)

12.714,8

(8%)

2012 788.505,0 180.627,926.30

% 90.232,4(50%)

76.432,8(42%)

13.971,0

(8%)

2013 728.173,0 182.288,925.03

% 97.483,3(53.4%)

72.175,3(39.6%)

12.630,3

(7%)Tabela br.1. Kretanje i struktura prihoda od akciza u Srbiji u periodu od 2008 -2013.

godine(Izvor: Bilten javnih finansija broj 110, oktobar 2013.god Ministarstvo finansija)

Na osnovu tabele br.1. možemo zaključiti da je iznos prihoda po osnovu akciza u periodu od od 2008-2012 god u tendenciji rasta, izuzev 2013god. kada je imao blagu tendcenciju pada. Prihodi od akcize iz godine u godinu beleže stalan rast. U 2012. godini čine više od četvrtinu javnih prihoda. To govori u prilog činjenici, da akcize predstavljaju odličan instrument za generisanje dodatnih prihoda, a ne način da se destimuliše potrošnja pojedinih proizvoda. Dalje vidimo da se iz godinu u godinu povećava učešće akciza na duvanske prerađevine, što zbog stalnog rasta akciza na cigarete, što zbog činjenice da u Srbiji čak trećinu stanovništva čine pušači. Akcize na derivate nafte takođe beleže rast,gde u 2013.godini čine više od 50% prihoda od akciza. Razlog tome je poskluplje njenaftnih derivata na tržištu.

U sledećoj tabeli br.2 pokazaću strukturu prihoda od akciza za period januar-novembar 2013.godine i njihovo kretanje.

Mesec Uk. prihod

Prihodi od akciza Struktura akciza u %

U apsloutnim iznosima

U % od uk.prihoda

Akcize na

derivate nafte

Akcize na duvanske

prerađevineOstale akcize

Januar 66.367,50 16.363,8 24.66 % 45 % 49 % 6 %Februar 48.118,30 14.197,4 29.51 % 46 % 49 % 5 %

Mart 65.189,80 11.919,9 18.28 % 61 % 34 % 5 %April 70.168,30 14.011,5 19.97 % 57 % 33 % 11 %

___17

Maj 62.212,90 15.869,4 25.51 % 55 % 37 % 9 %Jun 71.070,30 23.822,8 33.52 % 41 % 53 % 6 %Jul 80.433,50 20.696,5 25.73 % 46 % 47 % 7 %

Avgust 62.735,30 11.625,6 18.53 % 56 % 35 % 9 %Septemba

r 60.296,6 19.989,5 33.15 % 67 % 25 % 8 %

Oktobar 73.058,8 16.498,4 22.58 % 59 % 35 % 6 %Novembar 68.521,8 17.294,0 25.24 % 62 % 33 % 5 %Ukupno 728.173 182.288,9

Tabeli br.2. Kretanje i struktura prihodi od akciza u periodu januar-oktobar 2013. god (Izvor : Bilten javnih finansija br. 110, oktobar 2013 )

U tabeli br.2 prikazana je tendencija prihoda od akciza u periodu januar-oktobar 2013, gde možemo zaključiti da su iznosi prihoda različiti odnosno tendencija smanjivanja i rasta od meseca do meseca. Najveći iznos je ostvaren u junu sa čak 33.52% u ukupnim prihodima. Što se strukture akciza tiče, tu prednjače akcize na derivate nafte i kreću se od 41% do 67%. No, za njima ne zaostaju ni akcize na prerađevine i to od 25% do 53%. Osvrćući se na predhodnu godinu iznos ukupnih prihoda na akcize bio je manji nego 2013.godini, iako su ukupni prihodi bili i te kako veći, a to se obrazlaže činjenicom poskupljenja akciznih proizvoda.

Oporezivanje naftnih derivata, na kojim je do sada insistirano, počelo je da pokuzaju svoje negativne posledice: prihodi od tih akciza se nisu povećali jer se zbog prevelike cene smanjio obim trgovanja gorivom – sve veći broj ljudi je počeo sve ređe da koristi automoblie, jer je to postalo skuplje nego ranije. Dakle, poresko opterećenje je došlo do one tačke Laferove krive gde novo povećanje poreza neće povećati prihode već će ih smanjti. Drugi akcizni proizvodi (kafa i alkohol) imaju jako malo učešće u ukupnim prohodima, i upravo to su razlozi zašto su poreske vlasti videle akcize na duvanske prerađevine kao osnovne generatore povećanja akciznih prihoda. Naime elastičnost na ovom tržištu je jako mala, pa i pored povećanja poreza prihodi se neće smanjiti nego će se povećati. Tako se barem mislilo.

Procene da povećanje cene cigareta usled većeg iznosa akciza neće drastično smanjiti broj pušača su bile tačne. Međutim eksperti iz Ministarstva finansija nisu predvideli da će određeni broj pušača promeniti svoje navike, pa će umesto fabričkih cigareta početi da kupuje duvan za pušenje. Naime postoji znatna razlika u opterećenju. Kod legalno kupljenog duvana plaća se akciza ad valorem od 37%, a kod cigareta plaća se akciza ad valorem od 33% i još po paklici 45 dinara. Međutim mnogo veći problem po državnu kasu predstavlja situacija gde pušači nabavljaju duvan na crno, jer se na takve proizvode ne plaća nikakav porez, pa su zato mnogo jeftiniji. Država je tako visokim poreskim opterećenjem i slabom kontrolom naplate poreza legalne proizviđače i prodavce dovela u neravnopravan položaj u odnosu na one koji posluju na sivom tržištu i izbegavaju plaćanje poreza. Ovo nas dovodi do zaključka da oporezivanje mora biti optimalno , jer ponekad visoke poreske stope mogu drastično smanjiti prihode u državnom budžetu.

Predlogom budžeta za 2014. godinu predviđeno je da prihodi od akciza iznose 227.6 milijarde dinara, pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 113mlrd dinara, akcize na duvanske proizvode 99.3mlrd dinara i na ostale akcize 15.3mlrd

___18

dinara. Učešće akciza u ukupnim prihodima iznose 24.5%. Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu akcizne politike, projektovane potrošnje i redovnog usklađivanja nominalnog iznosa akciza sa inflacijom u prethodnoj godini. Za razliku od prošle godine gde su planirani prihodi od akciza 223.3 milijarde, a zatim izvršen rebalans budžeta, smanjeni na 217 milijarde dinara,videćemo da li ce u 2014.god poreske vlasti moći da ostvare naveden iznos od 227.6 milijardi dinara.

AKCIZE U BIH

Prema odredbi člana 25. stav (1) Zakona o akcizama u Bosni i Hercegovini („Službeni glasnik BiH", broj: 49/09), duvanske prerađevine, alkoholna pića, voćna prirodna rakija, kafa i vina koja se stavljaju u promet u pakovanjima predviđenim za prodaju za malo u Bosni i Hercegovini moraju biti obeleženi akciznim markicama.

Izmena zakonske regulative u oblasti akciza donela su značajni rast ovih prihoda u drugom polugodištu 2009 god. u odnosu na prvo. Snažniji rast ovih prihoda zabeležen je par meseci pre izmene Zakona kao pozicioniranje kompanija iz duvanske industrije pred očekivani rast akciznih stopa. Tako je, nakon pada akciza odd 0,3% u prva četiri meseca 2009 godine, u odnosu na isti period prethodne godine, u zadnjih osam meseci zabeležen rast od 9,3%.8

Također, u stavu (1) člana 6. Pravilnika o akciznim markicama za duvanske prerađevine, alkoholna pića, voćnu prirodnu rakiju, kafu i vino određeno je da su proizvođači, odnosno uvoznici alkoholnih pića, voćne prirodne rakije i vina dužni obeležiti svaki pojedinačni proizvod akciznom markicom. U stavu (1) člana 7. istog pravilnika određeno je da se akcizna markica štampa u narandžastoj boji za vina proizvedena u Bosni i Hercegovini, a u zelenoj boji za vina iz uvoza, a način lepljenja markica na alkoholna pića, voćnu prirodnu rakiju i vino propisan je u članu 13. stav (2) istog pravilnika.

Prema Članu 5., Zakona o akcizama, naftnim derivatima se smatraju:a. motorni benzini, uključujući i bezolovni, nezavisno od oktanske vrednosti i

komercijalnog naziva;b. dizel goriva i ostala plinska ulja;c. petrolej (kerozin);d. lož-ulje ekstra lako i lako specijalno (EL i LS). 9

-Prema članu 6. Duvanskim proizvodi se smatraju: Cigareta Ostali duvanski proizvodi

Cigaretama se smatraju:a. smotuljci duhana prikladni za pušenje, obavijeni omotačem koji nije od prirodnog

duvana;b. proizvodi slični cigaretama koji se sastoje od smotuljaka duvana obavijenih

jednostrukim i dvostrukim omotačem. Vanjski omotač izrađen je od materijala koji nije list prirodnog duvana I postavljen je u pravoj liniji uzdužno;

c. duvanski štapići koji se jednostavnim neindustrijskim postupkom stavljaju u papirni omot za cigarete ili se umotavaju u papirne listiće;

___19

d. duvanski proizvodi stavljeni u promet pod nazivom cigarete. Ostalim duvanskim proizvodima smatraju se:

- a) cigare i cigarilosi;- b) duvan za lulu i duvan za pušenje;- c) duvan za šmrkanje, žvakanje i drugi duvanski proizvodi;

Prema članu 7. Bezalkoholnim pićima se smatraju osvežavajuća bezalkoholna pića od voćnog soka, voćne baze, biljnih ekstrakata, žitarica i surutke, umetna osvežavajuća bezalkoholna pića i niskoenergetska osvežavajuća bezalkoholna pića.

Prema članu 8.Alkoholom se smatraju sve vrste alkohola, nezavisno od sirovine iz koje se dobija i postupka dobijanja.Alkoholnim pićima se , smatraju pića koja sadrže više od 2% alkohola.Voćnom prirodnom rakijom se smatra proizvod dobijen destilacijom prevrelog soka, masulja ili komine grožđa ili drugog voća na manje od 86% vol. alkohola, u kojem se ne sme osetiti miris i okus drugačiji od onoga koji proističe od upotrijebljenih sirovina, kojem se ne smeju dodavati arome ni etilni alkohol poljoprivrednog porekla, šećer i drugi ugljeni hidrati.

Prema članu 9. Pivom se , smatra osvežavajuće penušavo piće dobiveno od vode, ječmenog slada, kvasca, nezaslađenih žitarica i hmelja, bez obzira na koncentraciju ekstrakta u sladu ili koncentraciju alkohola u pivu.Vinom se , smatra vino od grožđa (uključujući pojačana vina), vermut i ostala vina grožđa aromatizirana biljem ili aromatskim tvarima.

Prema članu 10.Kafom se , smatra:a. sirova kafa (sa ili bez kofeina);b. pržena kafa (sa ili bez kofeina), u zrnu ili mljevena;c. ljuske i opne pržene kafe;d. ostali proizvodi od kafe koji u sebi sadrže 50% i više kafe.

Obeležavanje i uslovi prometovanja akciznih proizvoda:Prema članu 25 Zakona o akcizama BiH,poreski obveznik mora prijaviti UIO maloprodajne cene duvanskih prerađevina koje će se štampati na akciznim markicama pre njihovog stavljanja u promet. Pravilnikom je propisano da su poreski obveznici dužni prijaviti UIO svaku promenu maloprodajne cene kao i puštanje u promet nove vrste duvanske prerađevine, najmanje 30 dana pre puštanja duvanskih prerađevina u promet.Iz navedenog proizilazi da su distributeri u obavezi da prodaju duvanskih prerađevina vrše po maloprodajnim cenama koje su istaknute na akciznoj markici nalepljenoj na pakovanjima cigareta. Medjutim postoje izuzeci kod "posebnih akciza" koje se javljaju na kraju godine, gde je moguće prodavati cigarete po višoj ceni od one koja je na akcizi.

Poreska evidencija i poreska prijavaU članu 27. Zakona o akcizama propisano je da je poreski obveznik - proizvođač dužan obavezu nastalu po osnovu akcize prijaviti u poreskom periodu u kojem je obaveza i nastala, a isti obuhvata vreme jednog kalendarskog meseca. Mesečni obračun akcize se dostavlja u prijavi akcize. Prema članu 26. poreski obveznik dužan je da vodi posebnu evidenciju o uvozu, prometu, potrošnji i stanju akciznih proizvoda, te da ima urednu i ažurnu knjigovodstvenu i vanknjigovodstvenu evidenciju. Prema članu 26., poreski obveznik je

___20

dužan da obezbjedi podatke o količini zaliha, količini proizvedenih, uvezenih prizvoda, primarne sirovine, obračunatoj i uplaćenoj akcizi.

Oslobođenje, povrat i umanjenje akcizePrema članu 31., Zakona o akcizama BiH, preduzetnik i pravna lica koja koriste alkohol za proizvodnju lekova ili u medicinske svrhe, kao i etil alkohol koji koriste kao repromaterijal u proizvodnji sredstava za čišćenje i pranje, kozmetičkih proizvoda i ostalih proizvoda na koje se ne plaća akciza, imaju pravo na povrat uplaćenog iznosa akcize. Povrat se vrši na osnovu pismenog zahteva preduzetnika ili pravnog lica. Prema članu 30., obaveze plaćanja akciza se oslobađaju: proizvodi koje se izvoze, proizvodi koji se isporučuju diplomatskim i konzularnim predstavništvima i njihovom osoblju, gorivo za avione i brodove u međunarodnom saobraćaju, na uvoz i/ili isporuku alkohola koji se koristi kao repromaterijal za proizvodnju alkoholnih pića...

INDIREKTNI POTEZI

Porezi, kao jedna vrsta nameta koji uvodi država se javlja još na samom početku društvenog razvoja. Porez je najznačajniji prihod države, kojim se zadovoljavaju javne potrebe. Jedna od podela poreza je na direktne i indirektne1. „Postoji više teorija koje pokušavaju da utvrde kriterije razvrstavanja poreza na neposredne i posredne. Prvi koncept podjele se vezuje za utemeljivača poreskog monizma, Luja XIV Tirgo-a, koji je smatrao da se jedino u poljoprivredi stvara nova vrednost, a u drugim delatnostima se samo menja oblik. Medjutim pretpostavke od kojih su polazili fiziokrati su bile nerealne. S tim u vezi ističu se tri teorije, kojima se objašnjava podela poreza na indirektne i direktne.Prva je podela prema katastru i tarifi. Ova teorija polazi od administrativno-tehničkog postupka, koji je bitan za utvrdjivanje i naplatu poreza. Indirektni porezi bi bili oni koji se utvrdjuju prema prolaznim, slučajnim, nepredvidljivim činjenicama i radnjana, prema unapred odredjenoj tarifi. Direktni su oni koji se utvrdjuju po katastru.Druga podela (prema načinu naplate) je vezana za fenomen prevaljivanja. Direktni su oni koji po nameri zakonodavca pogadjaju onog ko ga i plaća, a indirektni porez je onaj koji se prevaljuje na treće lice.Treća teorija je "francuska teorija", koja je najprihvatljivija. Po ovoj teoriji direktni porezi su oni koji opterećuju privrednu sposobnost, tj. „napadaju" direktno prihod, dohodak i imovinu. U ovu grupu spadaju porez na prinos, porez na dohodak i porez na imovinu. Indirektni porezi su oni koji se naplaćuju u vezi sa radnjama proizvodnje, potrošnje ili razmjene dobara. U indirektne poreze spadaju: porez na promet, akcize, fiskalni monopoli, carine i takse." Porez na promet je najznačajnija vrsta indirektnih poreza. Pojavlju se u svakoj fazi prometa roba i usluga. Prema obuhvatu proizvoda i usluga, koji se u prometu oporezuju, može se javiti kao opšti i pojedinačni. Opšti porez na promet je porez koji obuhvata sve proizvode i usluge koji se nalaze u prometu. Opšti porez na promet, s obzirom na broj faza prometnog ciklusa se deli na:- Svefazni (višefazni) bruto porez na promet- Svefazni (višefazni) neto porez na promet, poznatiji kao PDV,- Jednofazni porez na prometPojedinačnim porezom na promet se vrši oporezivanje tačno odredjenih proizvoda i usluga.U ovu grupu spadaju akcize i fiskalni monopoli.

___21

ZAKLJUČAK

Akcize kao vrsta posrednih poreza jako su značajne kao izvor finansiranja državnog budžeta. Sa pravom se može reći da su akcize i ostali pojedinačni porezi „zlatni rudnik“ javnih finansija. Za njihovo uvođenje i povećanje, uvek postoje razlozi koji su sa stanovišta pojedinih društvenih kategorija potpuno prihvatljivi. „Borba protiv duvanskog dima“, „borba protiv alkoholizma“ se često ističu kao sasvim opravdani razlozi za povećanje cena akciznih proizvoda. Međutim, gledano sa aspekta poreskog destinatora – potrošača, može se primetiti da su akcize kao fiskalni prihod nepravedne, zbog svog regresivnog delovanja (njime se podjednako oporezuju dobra i usluge siromašnih i bogatih potrošača). Takođe suviše visoke akcize na pojedina dobra (cigarete, gorivo), može dovesi do ilegalne trgovine istih.U ovom radu videli smo koliko su prihodi od akciza značajni u strukturi ukupnih javnih prihoda. Njihov fiskalni značaj je veći nego kod ostalnih zemalja. Akcizni prihodi iz godinu u godinu ne ostvaruju budžetirani iznos. Sasvim je očigledno da su prihodi od akciza dostigli onu tačku, kada svako povećanje akciznih stopa i akciza u apsolutno iznosu , smanjuje poreske prihode. Naime, kupovna moć stanovništva u Srbiji je jako opala, što je uticalo na pad potrošnje svih pa i akciznih proizvoda. Pad potošnje je uticao na neostvarenje budžetiranih akciznih prihoda, mada oni iz godinu u godinu beleže rast u apsolutnom smislu. Možda bi poreske vlasti trebalo više pažnje usmeriti ka smanjenju nepotrebnih budžetskih rashoda pre nego povećanju prihoda po svaku cenu. Poreske vlasti trebaju se pridržavati pravila da, samo postepena povećanja akcize uz poštovanje kupovne moći potrošača , osigurava veće i sigurne prihode državnog budžeta.

LITERATURA

1. Isailović, Zoran: Javne finansije I finansijskopravo, SVEN-Niš, Niš, 2009.2. Raičević, Božidar: Javne finansije, Centar za izdavačku djelatnost ekonomskog fakulteta,

Beograd, 20083. Kuliš, Danijela, Plaćamo li evropske trošarine?, Institut za javne financije : Zaklada

Friedrich Ebert, Zagreb, 2005.4. Đurović Todorović, Jadranka, Đorđević, Marina - „Javne finansije“, Ekonomsko fakultet

Niš, 2010. godina5. OMA bilten, Macroeconomic Unit of the Governing Board of the Indirect Tax Authority,

bilten br. 54, januar 2010.6. OMA bilten, Macroeconomic Unit of the Governing Board of the Indirect Tax Authority,

bilten br. 50, januar 2010.7. BOS Zakon o akcizama SIGIBiH, 2009.8. BOS Pravilnik o primjeni Zakona o akcizama

___22

9. Internet http://www.ijf.hr/upload/files/file/knjige/KULIS-trosarine.pdf http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat10380.pdf http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_akcizama . http://www.cekos.rs/novi-uskla%C4%91eni-dinarski-iznosi-akciza-u-primeni-su-od-

20-01-2014-godine http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/bilten%20javne%20finansije/bilten-110-

web.pdf http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/predlozi/2013/Predlog%20zakona%20o

%20budzetu%20za%202014_%20godinu.pdf http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/3472-12%20Lat.pdf http://www.besplatniseminarskiradovi.com/EKONOMIJA/-Ekonomija-/Akcize.doc . www.nspm.rs/ekonomska-politika/akcize-ili-inflatorni-porez.html

___23