Поводом стогодишњице ује-дињења јужнословенских на-рода и формирања њихове заједнич-ке државе, на Правном факултету Универзитета у Београду је 26. и 27. новембра 2018. године одржана кон-ференција „Сто година од уједињења – формирање државе и права”.

Конференцију је отворио де-кан Правног факултета Универ-зитета у Београду проф. др Зоран Мирковић, уједно и копредсед-ник Организационог одбора ове конференције, указaвши на то да су у њеној припреми поставље-не две основне хипотезе. Прва, да је правни поредак који је стваран после уједињења био у складу са стандардима времена, усаглашен са савременим европским законо-давствима тог времена, да за њима није заостајао. Друга, да је унифи-кација права, „правно уједињење” било успешније од политичког, тј. да је на правном плану нова држа-ва била успешнија него на поли-тичком. Учеснике конференције је поздравио и академик Владимир С. Костић, председник Српске ака-демије наука и уметности (САНУ), указавши на то да расветљавање прошлости помаже при осмишља-вању будућности.

Наведене хипотезе тестиране су из различитих углова – из аспека-та различитих области права. На првом панелу су изложени рефе-рати којима је успостављен оквир унутра кога су учесници конферен-ције тестирали наведене хипотезе. Академик Љубодраг Димић, који је изложио реферат припремљен заједно са проф. др Миром Ра-

дојевић, дописним чланом САНУ, разјаснио је историјски контекст уједињења, процесе који су дове-ли до њега и указао на својеврсну хаотичност тог времена, у коме су политичке одлуке диктирале днев-

не промене на фронтовима. Проф. др Бојан Милисављевић је детаљно истражио међународноправни ас-пект уједињења и то два његова еле-мента: међународне односе, у који-ма се бележе тектонске промене, и

Билтен Правног факултета Универзитета у Београду Број 62–63, новембар 2018 – март 2019.

ACTA DIURNAКонференција „Сто година од уједињења –

формирање државе и права”

2

Париску мировну конференцију, чијим је резултатима правно окон-чан Велики рат. Доц. др Милош Здравковић је из правнотеоријског угла разматрао процес формирања државе без консензуса оних који живе у њој, те је указао на то да је такав недостатак консензуса довео до својеврсне „правне патологије”.

Започевши, својим излагањем о уставном идентитету нове држа-ве, други панел, проф. др Танасије Маринковић се надовезао на налаз о недостатку консензуса у уста-вотворном процесу. Док су поли-тички прогласи пре уједињења, по-

пут Крфске декларације, тежили ка консензусу, отелотвореном у ква-лификованој већини потребној за доношене устава, Видовдански ус-тав је усвојен (малом) апсолутном већином. Мањкавост уставотвор-ног процеса, независно од тога у којој мери је он био усаглашен са европским уставноправним дос-тигнућима тог времена, довела је до хроничног незадовољства прегла-саних. Проф. др Горан Илић је де-таљно размотрио успостављање јединствене судске власти у новој држави, где се већ из разлика у са-мим називима судова може сагле-

дати и разлика у традицији, што је свакако отежавало овај успешно изведен задатак. Поред тога, указао је и на основе карактеристике новог кривичног процесног права, које је било у складу са савременим ре-шењима у овој материји. Проф. др Марко Давинић се бавио организа-цијом и деловањем управних судо-ва нове државе, дакле судова пред којима свако може да потражи заш-титу управо од те државе, и јасно је показао да је управноправни систем који је успостављен у новој држави по свим својим параметрима био је-дан од најмодернијих у Европи.

Садржај 1 Конференција „Сто година од уједињења – формирање државе и права” 4 Конференција о људским правима у XXI веку 5 Конференција ’Principles, facts, social-legal studies’ 6 Дан Светог Саве 9 Почетак наставе за другу генерацију студената мастер студија из менаџмента јавних набавки 10 Студије за специјализацију знања из пореског саветовања 11 Округли сто о Нацрту акционог плана за постизање родне равноправности на Правном факултету 12 Жан Моне радионица за новинаре и студенте новинарства 13 Семинар о решавању спорова у Светској трговинској организацији 13 Курс „Теорија и пракса правног расуђивања” 14 Успех на регионалном такмичењу из компанијског права 14 Учешће наших студената у финалу међународног дебатног турнира 15 Учешће на такмичењу из међународног стечајног права 15 Учешће на такмичењу из права Светске трговинске организације 16 Успех на међународном припремном такмичењу у Милану 17 XXV такмичење у беседништву 18 Мноштво награда на такмичењу „Осуди дискриминацију” 19 Посета Јасеновцу и Правном факултету Универзитета у Бањалуци 20 Међународна сарадња 23 Научни и стручни скупови и предавања у иностранству 27 Научни и стручни скупови и предавања у земљи 30 Студијски боравак 31 Награде и признања 33 Посете институцијама 34 Forum Romanum 37 Општи семинар 38 Семинар Српског удружења за економску анализу права 38 Факултетски живот 42 In memoriam 42 Издавачка делатност 42 Вести из Библиотеке 47 Активности студената који похађају програм Правне клинике за азил 48 Студентски живот 59 Семинар о међурелигијској и међукултурној комуникацији

ИздавачПравни факултетУниверзитета у Београду

За издавачапроф. др Зоран Мирковић

Уредникпроф. др Љубинка Ковачевић

Технички секретарЉубинка Шутић Мирковић

ПрипремаДосије студио

ШтампаЈП Службени гласник

Прилоге, фотографије и сугестије за билтен Правног факултета можете достављати електронском поштом проф. др Љубинки Ковачевић на адресу: ljubinka@ius.bg.ac.rs, до 1. у месецу за догађаје из претходног месеца.

ISSN 1820-3981

3

Трећи округли сто се бавио војском, црквом и просветом. Др Миле Бјелајац је у свом реферату на тему формирања јединствених оружаних снага осветлио, не само след догађаја који су довели до њиховог формирања, него и неке значајне дилеме везане за, дана-шњим речником казано, цивилну контролу војске. И показало се да су те дилеме и сукоб цивилног и војног врха поводом ње уобичајени за Европу тог времена. Доц. др Да-либор Ђукић и доц. др Душан Ра-китић изложили су основне налазе свог реферата о државно-црквеном праву, пруживши податак да је у Архиву Југославије пронађен при-мерак Правилника о поступку пред шеријатским судовима (423 члана) донетог у међуратном периоду (за који се мислило да је изгубљен), као и преписка у којој најбољи позна-ваоци шеријатског права тог вре-мена у Француској високо оцењују његов садржај. Академик Љубодраг Димић је јасно уочио разлоге због којих се толико каснило у доноше-њу школских закона и због чега је јединствени наставни програм за основне школе донесен тек крајем тридесетих година прошлог века.

Други дан конференције започ-ео је панелом посвећеним унифи-кацији грађанског права. Проф. др Владимир Павић је јасно показао да је и у оквиру Двојне монархије, у оним њеним покрајинама које су припале новој држави, постојала колизија норми грађанског права, заснована на дубоким културним разликама, које су се уједињењем само увећале. Но, показало се да то није био разлог дисфункционал-ности нове државе. Проф. др Зоран Мирковић је анализирао процес домаће унификације грађанског права и то поређењем поступака и резултатâ са две државе које су, на развалинама различитих царства, настале после Великог рата: Пољс-ке и Чехословачке. Показало се да је у свим овим земљама сложеност таквог посла била препрека унифи-кацији, а не било какав политички разлог, уколико је постојао. Насу-прот томе, нагласио је проф. др Вук

Радовић, трговачко право, за које је културно наслеђе ирелевантно, брзо је напредовало. Доц. др Нина Кршљанин је пажњу посветила „суживоту” два наслеђена систе-ма регистрације непокретности: земљишнокњижном и тапијском, проблемима који су настали из тог суживота и начинима на који су се ти проблеми решавали.

Последња два реферата била су посвећена правноекономским те-мама. Проф. др Дејан Поповић је у свом реферату о унификацији по-реског система указао на сву сложе-ност наслеђеног стања, као и на ја-сан приоритет унификације система посредних пореза, како би се унутар нове државе створило јединствено тржиште. Проф. др Борис Беговић је у свом излагању о успостављању монетарне уније показао да је ус-

постављање динара као јединствене валуте имало исте ефекте. Из оба реферата произлази да је у оним случајевима у којима је постојала економска нужда унификације, она остварена релативно брзо, уз приме-ну савремених правних решења.

Закључак конференције јесте да је правни поредак који је стваран после уједињења у највећој мери био у складу са стандардима вре-мена, тј. усаглашен са савременим европским законодавствима. На-даље, оцењено је да је унификација права, „правно уједињење” било ус-пешније од политичког, тј. да је на правном плану нова држава била успешнија него на политичком.

Прерађени и допуњени рефера-ти са ове конференције биће обја-вљени у зборнику радова.

Свечано отварање конференције

Аутори реферата саопштених на конференцији

4

У заједничкој организацији Срп -ске академије наука и умет-ности (САНУ) и Правног факул-тета Универзитета у Београду, 9. и 10. новембра 2018. године одржа-на је међународна конференција „Људска права у XXI веку”. Орга-низована поводом седамдесетого-дишњице Универзалне деклара-ције о људским правима, уз помоћ Немачке фондације за међународ-ну правну сарадњу и Савезног министарства правде, ова конфе-ренција представља важан облик међународне сарадње, а велики број еминентних учесника из Ср-бије и иностранства обележили су ову годишњицу.

Први дан конференције одржан је у просторијама САНУ. Конфе-ренцију су отворили академици Владимир Костић, председник САНУ, и Тибор Варади, председ-ник комитета који је организовао конференцију. После поздравних речи, уследило је уводно преда-вање Бена Ференца (Ben Ferencz), некадашњег тужиоца у Нирнберш-ким процесима.

Прва секција скупа била је пос-већена општим теоријским пи-тањима о људским правима, а њоме је председавао академик Тибор Ва-ради. У том делу, своје радове су излагали: др Бaшак Чали (Başak Çali), професор универзитетâ у Берлину и у Кочу; др Миодраг Јо-вановић и др Ивана Крстић, про-фесори Правног факултета Уни-верзитета у Београду; др Данијел Смилов (Daniel Smilov), професор Универзитета у Софији; др Џереми Мек Брајд (Jeremy McBride) из ко-море Monckton Chambers и др Шeн Хaj Бонг (Shin Hae Bong), профе-сор Универзитета Аојама Гакуин у Токију.

Другом секцијом, која је била посвећена мањинским правима у

XXI веку, председавао је проф. др Тамаш Корхец (Tamás Korhecz). У овом делу, радове су излагали: руски академик Валериј Тишков; др Ивана Јелић, судија Европског суда за људска права; др Кристин Хенрард (Kristin Henrard), про-фесор Универзитета Еразмо Ро-тердамски; др Дамјан Татић из Комитета УН о правима особа са инвалидитетом и др Горан Башић са Института за друштвене науке у Београду.

У суботу 10. новембра, у кон-ференцијској сали Правног фа-култета Универзитета у Београду, одржан је други дан конферен-ције. Трећа секција, којом је пред-седавао проф. др Танасије Марин-ковић, носила је наслов Људска права у привредним друштви-ма, а под њеним окриљем ра-дове су представљали: др Уго Матеи (Ugo Mattei), професор Универзитета у Торину, др Мар-кус Крајевски (Markus Krajewski), професор Универзитета Ерлан-ген-Нирнберг, др Пол Леменс (Paul Lemmens), професор Уни-

верзитета у Лувену, Анита Рама-састри (Anita Ramasastry), профе-сор Универзитета у Вашингтону, и др Виолета Беширевић, профе-сор Правног факултета Универзи-тета „Унион”.

У последњој, четвртој секцији, испитивана су права живот-не средине и биоетика као пи-тања људских права. Секцијом је председавала проф. др Маријана

Конференција о људским правима у XXI веку

Са једне од секција конференције којом је обележено 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима

5

Пајванчић, а учесници су били емеритус Вукашин Павловић (Факлтет политичких наука, Уни-верзитет у Београду), др Јудит Шандор (Judit Sándor) са Цен-тралноевропског универзитета, др Сунчана Роксандић-Видличка (Универзитет у Загребу), др Војин Ракић (Центар за изучавање би-оетике Института за друштве-не науке у Београду) и др Ивица Радовић (Факултет безбедности Универзитета у Београду), који је представљао рад чији су коауто-ри др Светлана Станаревић и др Вања Роквић из исте установе.

Конференцију је привео крају академик Тибор Варади, чије су

духовите и језгровите закључне речи ставиле тачку на живу рас-праву, у којој је учествовала мно-гобројна публика током оба дана конференције.

Програмски одбор Конфе-ренције чинили су: академик Владимир Костић, академик Tibor Varady, професор Thomas Buergenthal, професор Abdullahi An Naim, професор Andras Sajo, професор Lidija Basta-Fleiner и професор Миодраг Јовановић, док је Организациони одбор Конфе-ренције радио у саставу: академик Tibor Varady (председник), профе-сор Вукашин Павловић, профе-сор Миодраг Јовановић, профе-

сор Драгица Радојчић, професор Ивана Крстић, др Горан Башић, и Драгица Пуљаревић.

Зборник радова са конференције биће објављен у издању Центра за издаваштво Правног факултета Универзитета у Београду и Српске академије наука и уметности.

Конференција ’Principles, facts, social-legal studies’

Дана 18. марта 2019. године српска секција Међународног удружења за правну и социјал-ну филозофију (Internationale Vereinigung für Rechts– und Sozialphilosophie – IVR) органи-зовала је међународну конфе-ренцију на тему „Principles, facts, social-legal studies”. Излагачи из иностранства и из земље говори-ли су о правним принципима, о разлици између правних принци-па и правних правила, о чињени-цама у праву и расуђивању у вези са чињеницама, као и о савре-меним социлошким приступима праву. У раду конференције су са излагањима учествовали проф. др Martin Borowski (Универзитет у Хајделбергу), проф. др Giovanni Tuzet (Универзитет Бокони), др Jorge Alexander Portocarrero Quispe (Универзитет у Хајделбергу), доц. др Дамир Бановић (Универзитет у Сарајеву), проф. др Јасминка Ха-санбеговић, проф. др Миодраг Јо-вановић и проф. др Горан Дајовић (Универзитет у Београду).

Конференцију је, испред српске секције IVR, организовао доц. др Бојан Спаић, а чланови организа-ционог одбора конференције били

су проф. др Јасминка Хасанбеговић (председница Организационог од-бора) и проф. др Миодраг Јовано-вић (члан Организационог одбора).

Отварање конференције српске секције Међународног удружења за правну и социјалну филозофију

6

Говор декана проф. др Зорана Мирковића на свечаној академији поводом Дана Светог Саве

Ове, 2019. године навршава се 800 година од стварања самосталне (аутокефалне) Српске православне црк-ве. Овде ће бити речи о историји и предању о Сави Немањићу, утемељивачу те Цркве, зачетнику српске књижевности и просвете и зачетнику српског права, што је нама на овом месту посебно важно. Говорити о Сави Немањићу значи говорити о подвигу духа, у коме има много општељудског и вечног. Сава Немањић је остварио у српској средини оно што су учинили Фрањо Асишки, Тома Аквински, Ђото и Данте, за европску ренесансу XIII и XIVвека, чији је и Србија била део. Можемо замислити, колико је велико и храбро, али и опасно и застрашујуће започињати нешто што раније није постојало. Како из ништа направити нешто, и да то нешто постане велико и вечно, ако је ишта вечно на овом трошном и пролазном свету.

Живот Растка Немањића познат је захваљујући бројним изворима. Рођен је око 1175. године, као најмлађе дете великог жупана Стефана Немање и Ане. Око 1191. године напустио је положај управника хумске области (то је област данашње Источне Херцеговине у Републици Српској) и отишао на Свету Гору, у Грчку. Закалуђе-рио се у руском манастиру Пантелејмону. Потом је прешао у грчки манастир Ватопед. Световно име Растко је заменио духовним именом Сава, по Сави јерусалимском, и почео да живи аскетским начином живота. Ас-кетски начин живота је далек савременом човеку. Нашим временом, и нама, владају друге идеје водиље. Али, аскетски начин живота није ишжезао, и ужива неко дубоко поштовање свакога од нас, независно од нашег односа према религији.

Савин отац Стефан Немања, у монаштву Симеон, долази на Свету Гору новембра 1197. године. Они заједно подижу манастир Хиландар. Монах Сава 1203. године добија чин архимандрита. После крвавог грађанског рата који су крајем 1205. или почетком 1206. године водили двојица његове старије браће, Вукан и Стефан, Сава доноси очево тело, да почива у Србији. Залагањем Саве Немањића подигнуте су многе црквене грађе-вине. Године 1219. отишао је у Никеју, у посету византијском цару и цариградском патријарху, када је, на Савину молбу и уз њихову сагласност, Српска црква добила самосталност (аутокефалност), а Сава постављен за првог српског архиепископа. Столовао је у Жичи, као седишту архиепископије, и помагао брату краљу Стефану Првовенчаном у управљању државом. Године 1233. напушта положај архиепископа и креће на још једно, дуго ходо-чашће у Свете Земље. На путу за отаџбину,у Бугарској, у Трнову, је изненада, после краће болести, умро на данашњи дан, 27. јануара 1235. године. Његово тело је си-новац краљ Владислав пренео у Србију, вероватно 1237, и сахра-нио га у манастиру Милешеви. Османске власти су спалиле Са-вино тело 1594. године, у Београ-ду на Врачару.

Дан Светог Саве

У недељу, 27. јануара 2019. године одржана је свечана академија поводом Дана Светог Саве. После наступа академског хора „Обилић” АКУД „Бранко Крсмановић”, под ру-ководством диригента Ђорђа Стан-ковића, академију је отворио декан Правног факултета Универзитета

у Београду проф. др Зоран Мирко-вић. У својој беседи, декан је скре-нуо пажњу на то како се ове године навршава 800 година од стварања аутокефалне Српске православне цркве, те је говорио о достигнућима и значају Саве Немањића – Светог Саве – за ту цркву, али и за српску

државу и право. Нарочита пажња је у беседи посвећена Савином Зако-ноправилу (Номоканону), његовом саставу и значају како за средњове-ковну српску државу, тако и после њеног пада, до данашњег дана.

Затим су додељене награде ис-такнутим студентима. Пре свега,

7

уручена је награда студенту гене-рације 2014/15. Стефану Петро-вићу, који је студије завршио са просеком 10,00. Награда из Фонда-ције др Драгољуба Атанацковића за најбољег дипломираног студен-та за одличан успех из предмета са Катедре за кривично право припа-ла је Александру Квастеку.

У наставку програма, додељене су награде Фондације „Професор др Мирко Васиљевић”. Почев од 2011. године, на Дан Светог Саве, професор др Васиљевић додељује награде најуспешнијем студенту генерације, аутору најбољег тема-та из трговинског, компанијског, стечајног, берзанског и саобраћај-ног права, као и студентима који, уз успех на студијама, испуњавају и друге услове предвиђене Ста-

Поред рада на организовању Српске цркве и државе, за њега се везује и почетак српске књижевности и српс-ке просвете. Оно што је нама на овом месту посебно важно, са Савом Немањићем је отпочео развој српског права. Сада ћу рећи нешто више о његовом раду на развоју српског права. Сава Немањић је учествовао у изради Хиландарке и Жичке повеље, Карејском, Хиландарском и Студеничком типику. Овде посебно тре-ба истаћи да је Сава Немањић био творац првог српског номоканона коме је дао име Законоправило. Но-моканони су били зборници црквеног и грађанског права у Византији. У њима су били прикупљени и по извесном систему изложени царски закони (номои) и црквени прописи (канони), као и тумачења угледних правника. Номоканон је у српској средини настао, после добијања аутокефалности, 1219. или 1220. године. Његов творац је, дакле, био први српски архиепископ Сава Немањић, који му је дао име Законоправило. Ар-хиепископ Сава, аутор Законоправила, користио је грађу из канонских зборника: Номоканона у 50 наслова, Номоканона у 14 наслова, тумачења канониста из XII века Аристина и Зонаре итд. Осим тога, користио је и превод Прохирона цара Василија I, који је био зборник кривичног, грађанског и процесног византијског права. Наведеном грађом аутор Законоправила је располагао самостално, слободно и на стваралачки начин. Циљ Законоправила је био да осигура самосталан положај српске цркве која је тек настала. Због тога је тај зборник утемељен на принципу сагласја: у односима између цркве и државе као равноправних партнера, и у односима међу православним цркавама. Иако историјат настанка Законоправила није потпуно разјашњен, имајући у виду циљеве и садржину Законоправила, може се несумњиво рећи да оно представља самосталну српску редакцију византијских црквених и законских прописа за потребе аутокефалне српске цркве у неза-висној српској држави. Оригинал Законоправила Светог Саве није сачуван, а најстарији препис је Иловички из 1262. године. Осим Иловичког преписа, познато је још 11 српских преписа Номоканона. Законоправило је било извор црквеног и световног права до краја постојања средњовековне српске државе. Законоправило је било извор права и касније, у време туђинске (османске, хабзбуршке, млетачке) власти, у оквиру аутономних надлежности Српске цркве. Законоправило је још у XIII веку, преко Бугарске, доспело у Русију и добило зна-чај важећег црквеног и грађанског законика у целом православном свету. У Русији је оно названо Крмчија (крманошка књига) ‒ књига која управља животом верујућег (као што крма-кормило управља лађом). У Ру-сији се од 1653. појављују штампане верзије Крмчије (Законоправила), које потискују рукописне Крмчије и постају званичан извор црквеног права код православних Словена и то остају до данас. (На заседању Светог архијерејског сабора 1939. године донета је одлука да Законоправило важи као позитивно право Српске пра-вославне цркве.) Дакле, по проглашењу краљевине и архиепископије у XIII веку заслугом његовог зачетника Саве Немањића, настао је правни поредак у облику у коме је постојао до пропасти српске средњовековне државе, а чије су бројне установе наставиле да живе вековима, и да се у складу са променама у друштву раз-вијају до данашњих дана.

Срећна школска слава – Свети Сава!

Добитници награда Фондације `Професор др Мирко Васиљевић`, са оснивачем и члановима Управног одбора Фондације

8

Говор Стефана Петровића, студента генерације 2014/15.

Данас, у ери културног геноцида, на једној страни су они који читају мало, а мисле још мање. Они, чији обичан разум гази корене хуманости и корача сигурним путем пропасти. На другој страни смо ми. Ми, који нисмо учени да будемо обични. Ми, чија се немирна мисао брани од сулудих идеја текући непрекидно у мирном кориту здравог људског разума; ми смо знали да је корен учења горак, али да су његови пло-дови слатки. И, заиста, данас, након четворогодишњег кушања горког корена, ја у руци држим тај слатки плод и схватам, схватам да такав плод није ништа друго до семе за неки будући корен. Схватам да чаша меда, заиста, увек иште чашу жучи. И схватам да на крају сваког краја није ништа друго до нови почетак.

У том погледу, захвалио бих се члановима моје породици који су са мном делили сву горчину моје чаше; њима посвећујем сву сладост овог тренутка, посвећујем у нади да ће бити спремни да са мном по-пију и прву следећу горку чашу са трпезе науке, како бисмо поново уживали у сладости неких будућих тренутака.

Такође, желео бих да се захвалим и нашем факултету, том најплод-нијем српском тлу за новоникле стабљике правне науке, тлу толико и тако плодном већ 210 година, истититуцији која нас учи традицији и трајању, поступности и континуитету. На нама је, драги пријатељи, да га таквим одржимо и убудуће, за нове надолазеће генерације и нараштаје. Потрудимо се да будемо достојно семе за неко будуће корење.

тутом Фондације за материјалну подршку на путу њиховог ака-демског усавршавања. Награду за најуспешнијег студента генера-ције у износу од 500 евра у динар-ској противвредности поделили су Стефан Петровић и Теодора Веруовић, који су основне студије завршили са просечном оценом 10,00. Награду у износу од 500 евра у динарској противвредности за најбољe урађен рад из области Компанијског права добио је Сте-фан Јовановић, студент четврте године основних студија, за рад под насловом: „Претварање за-

творених друштава у јавно акцио-нарско друштво – pro et contra”. Награде студентима основних академских студија са социјалним потребама који редовно испуња-вају своје статутарне обавезе у износу од по 250 евра у динарској противвредности добило је троје студената: Стефана Рвовић из Пријепоља, студент четврте годи-не, Јелена Булајић из Приштине, такође студент четврте године, и Немања Михајловић из Панчева, студент треће године. За девет година постојања Фондације на-грађено је укупно 76 студената.

Свечана академија поводом Дана Светог Саве завршена је традиционалном доделом дипло-ма студентима основних и после-дипломских студија.

У оквиру прославе Савиндана, у послеподневним часовима свечано је отворена стална изложбена по-ставка „Проф. др Живојин Перић – живот и дело”, аутора проф. др Јовице Тркуље. Изложба је поста-вљена поводом обележавања 150 година од рођења професора др Живојина Перића, који је био и до-писни члан Српске академије нау-ка и уметности (САНУ). Поставка

У оквиру прославе Савиндана отоврена је изложбена поставка `Проф. др Живојин Перић – живот и дело`

9

обухвата документе из живота и најзначајније радове нашег вели-ког професора представљене на 22 паноа постављена у слушаоници III Правног факултета, која и носи његово име.

Свечаности је присуствовао и публици се обратио академик проф. др Владимир Костић, пред-седник САНУ, а изложбу су отво-рили својим пригодним говорима декан проф. др Зоран Мирковић, и праунук професора др Перића Јо-ван Жан Ивановић.

Отварање поставке поводом 150 година од рођења проф. др Ж. Перића

Почетак наставе за другу генерацију студената мастер студија из менаџмента јавних набавки

На Правном факултету Уни-верзитета у Београду је 2. но-вембра 2018. године одржана све-чаност поводом почетка наставе за другу генерацију студената мастер академских студија из области ме-наџмента јавних набавки (Master in Public Procurement Managament – MPPM), који се реализује у са-радњи са Департманом за еконо-мију и финансије Универзитета „Тор Вергата” у Риму, уз подршку Европске банке за обнову и развој (EBRD).

Након поздравне речи дирек-тора MPPM проф. др Добросава Миловановића, присутнима су се обратили: амбасадор Италије у Ре-публици Србији Карло Ло Кашо, декан Правног факултета Универ-зитета у Београду проф. др Зоран Мирковић, државна секретарка Министарства финансија Јеле-на Танасковић, проректор за фи-нансије Универзитета у Београду проф. др Гордана Илић Попов и директорка Управе за јавне набав-ке Сандра Дамчевић. О важности ов ог регионалног програма гово-

рио је и проф. др Сима Аврамовић, који је дао значајан допринос њего-вом успостављању 2017. године.

У име Универзитета „Тор Верга-та” у Риму и Међународног про-грама из области јавних набавки (IMPPM), на који ће се ове школске

године у Риму уписати седма ге-нерација студената, присутнима се обратио господин Вељко Сики-рица, док jе о подршци EBRD и о важности добре обуке за профе-сионалце у области јавних набавки говорио Петер Табак.

Свечаност поводом почетка наставе на мастер академским студијама `MPPM`

10

Почасно предавање одржао је проф. др Драгољуб Кавран, при-знати експерт Уједињених нација за област јавне управе, а Бранимир Благојевић, председник алумни клуба IMPPM, упознао је нову ге-нерацију студената са предностима које ће им донети успешан заврше-так овог програма.

Другу генерацију MPPM програ-ма чини 28 студената из западног Балкана, од којих су њих 27 ко-рисници стипендије Европске бан-ке за обнову и развој.

Друга генерација студената мастер академских студија из области менаџмента јавних набавки

Правни факултет Универзитета у Београду је и ове године ор-ганизовао Студије за специјализа-цију (иновацију) знања из области Пореског саветовања, које су са пре-давањима почеле 3. новембра 2018. године. Овогодишња, 13. генерација броји 43 полазника, дипломираних и мастер правника и дипломираних и мастер економиста. У реализацији 100 часова наставе (предавања, веж-бе, решавање хипотетичких случаје-ва, попуњавање пореских пријава и др.) учествује 15 предавача, како професора нашег и других сродних факултета, тако и експерата из прак-се за поједине пореске области.

Концепт Студија обухвата осам главних области: Увод у пореско право, Директни порези (Порез на доходак грађана, Порез на добит правних лица и Порези на имови-ну), Индиректни порези (Порез на додату вредност и Акцизе), Међуна-родно пореско планирање, сукоб по-реских јурисдикција и уговори о из-бегавању двоструког опорезивања, Увод у грађанско право, Трговинско

право, Управни поступак и управни спор у пореској материји и Рачуно-водство и финансијски извештаји.

Управник Студија је проф. др Гордана Илић-Попов, а администра-тивни секретар Душко Чоловић.

Студије за специјализацију знања из пореског саветовања

Предавање проф. др Г. Илић Попов студентима 13. генерације студија за специјализацију знања из пореског саветовања

11

У понедељак, 17. децембра 2018. године, у Конференцијској сали Правног факултета одржан је округли сто на коме је изложен и разматран Нацрт акционог плана за постизање родне равноправно-сти на Правном факултету Уни-верзитета у Београду. Овај доку-мент је исход рада оствареног под окриљем факултетског Центра за људска права, а уз подршку Орга-низације за европску безбедност и сарадњу (OSCE).

Нацртом плана су обухваћене различите активности, од пре-испитивања меродавних изво-ра права и предлагања њиховог унапређења зарад постизања ро-дне равноправности студената и запослених, до анализе наставног програма и и присуства родно од-ређених стереотипа и предрасуда у систему вредности наставникâ и сарадникâ. Нацртом плана су предвиђене и мере које могу допринети спречавању и делот-ворнијој заштити од родно засно-ване дискриминације студената, кандидатâ за избор у звање и за за-послење, наставникâ, сарадникâ и

демонстраторâ на Правном факул-тету. Овај корпус питања укључујe и мере везане за старање о развоју кадрова на Правном факултету, као и мере које могу допринети лакшем помирењу професионал-них и породичних дужности за-послених, односно факултетских и породичних дужности студената, те заштиту запослених и студената од сексуалног узнемиравања.

Правни факултет је расадник будућих носилаца правосудних функција, због чега је изузетно значајно из каквих уџбеника, са каквим педагошким приступима и системима вредности и, уопште, у каквим условима будуће судије, тужиоци и адвокати уче. И не само то, он је својеврсна српска национална школа за државну ад-министрацију, дакле, из њега се регрутују и будући државни се-кретари, министри и други јавни функционери – они који креирају друштвену и политичку климу у којој сви живимо и радимо. Дру-гим речима, није у питању само ствар од унутрашњег значаја за унапређење наставног и научно-

истраживачког рада на Правном факултету Универзитета у Београ-ду, већ Нацрт акционог плана за постизање родне равноправности има и ширу, општедруштвену уло-гу. То су препознале бројне колеге са факултетâ и научноистраживач-ких института из Београда, Новог Сада и Ниша, које су својим при-суством увеличале скуп.

Скуп је отворен поздравним речима декана Правног факуле-та Универзитета у Београду проф. др Зорана Мирковића, ректорке Универзитета у Београду проф. др Иванке Поповић, шефa Одељења за демократизацију Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији Џона Клејтона (John Clаyton), управнице Института за правне и друштвене науке и Центра за људска права проф. др Иване Крстић, и потпредседнице Владе Републике Србије и председнице Координационог тела за родну равноправност проф. др Зоране Михајловић. Након тога су професори Правног факултета Универзитета у Београду др Драгица Вујадиновић, др Танасије

Округли сто о Нацрту акционог плана за постизање родне равноправности на Правном факултету

Отварање округлог стола

12

Маринковић и др Љубинка Ковачевић представили кључне аспекте Нацрта акционог плана, за чим је уследила дискусија.

Током дискусије, садржајне ко-ментаре о Нацрту акционог пла-на изнели су ректорка проф. др Иванка Поповић, потредседница Владе проф. др Зорана Михајло-вић, Повереница за заштиту рав-ноправности Бранкица Јанковић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за високо образовање доц. др Бојан Тубић, професори Правног фа-култета Универзитета у Београду др Дејан Поповић и др Владимир Павић, професорка Факултета по-литичких наука Универзитета у Београду др Даша Духачек, про-фесорка Филолошког факултета Универзитета у Београду др Јелена Филиповић, професорка Факул-тета безбедности Универзитета у Београду др Вања Роквић, научна

саветница Института друштве-них наука др Зорица Мршевић, Тања Игњатовић из Аутономног женског центра, асистент С тефан Душанић и студенти Правног фа-култета Универзитета у Београду.

Модератор округлог стола била је проф. др Драгица Вујадиновић.

Жан Моне радионица за новинаре и студенте новинарства

Пројектни тим Жан Моне мо-дула организовао је 22. новем-бра 2018. године радионицу за но-винаре и студенте новинарства на тему „Улога новинара у извешта-вању о споразумима о слободној трговини закљученим у процесу европских интеграција”. Радиони-цу су отворили проф. др Драгица Вујадиновић, управник Мастера европских интеграција, и проф. др Душан В. Поповић, управник Жан Моне модула.

Радионицу су водили: проф. др Душан В. Поповић, проф. др Татја-на Јевремовић Петровић, проф. др Мирјана Радовић и доц. др Марко Јовановић. Говорници су полазни-цима појаснили правни оквир ев-ропских интеграција, а пре свега Споразум о стабилизацији и при-друживању и Централноевропски споразум о слободној трговини (CEFTA). Посебна пажња дата је

појашњавању адекватне термино-логије коју треба користити при-ликом превођења појмова права Европске уније на српски језик.

Више информација о Жан Моне модулу доступно је на сајту проје-кта: jmm.ius.bg.ac.rs.

Округли сто био је праћен садржајном дискусијом

Радионица је била посвећена извештавању о споразумима о слободној трговини

13

На Правном факултету Уни-верзитета у Београду је 10. и 11. децембра одржан семинар „Dispute Settlement in the World Trade Organization”. Семинар је водила Ше-риз М. Валес, заменица директора женевског Саветодавног центра за право Светске трговинске организа-ције (СТО) и некадашњи канадски дипломата и адвокат. Поред госпође Валес, о појединим аспектима ове теме слушаоцима је говорио и Јосип Перван, програмски директор Цен-тра Идеас, швајцарске организације која пружа подршку државама кан-дидатима за учлањење у Светску тр-говинску организацију, који је иначе и сâм био члан преговарачког тима Републике Хрватске приликом њеног учлањења у СТО и Европску унију.

Предавачи су са полазницима анализирали питања места и значаја система решавања спорова у праву СТО, институционални и процесни оквир система решавања спорова, питања тактике и стратегије у засту-пању држава пред панелима за реша-вање спорова и Апелационим телом, као и проблем трговинских ратова у модерном добу. Актуелност теме, адекватан избор разматраних пи-

тања и стручност говорникâ наишли су на велико интересовање наших студената на свим нивоима студија, те је семинар, који се у потпуности одржавао на енглеском језику, по-хађало преко 30 слушалаца.

Семинар је организован у склопу сарадње Правног факултета са Цен-тром Идеас која је званично започета потписивањем Меморандума о са-

радњи маја 2016. године и у оквиру које је, до сада, већ организован један семинар о правном оквиру трговине услугама у СТО, као и неколико на-учних конференција у области међу-народног трговинског права и права СТО. Испред Правног факултета ор-ганизацију овог семинара су коорди-нирали доценти др Милена Ђорђе-вић и др Марко Јовановић.

Семинар `Dispute Settlement in the WTO` похађало је 30 студената

Семинар о решавању спорова у Светској трговинској организацији

Курс „Теорија и пракса правног расуђивања”

Српска секција Међународног удружења за правну и социјал-ну филозофију и Институт за прав-не и друштвене науке Правног фа-култета Универзитета у Београду од 2014. године организују петодневни курс Теорија и пракса правног ра-суђивања. Основна замисао кур-са јесте преношење теоријских и практичних знања о правном ра-суђивању најбољим студентима за-вршних година основних студија и последипломских студија Правног факултета Универзитета у Београду, али и правницима који су тек запо-чели праксу.

Овогодишњи курс је одржан од 18. до 22. марта и био је подељен на пет тема. Тема првог дана курса била је адвокатско расуђивање, о чему су теоријска и практична пре-давања држали проф. др Јасминка Хасанбеговић и адвокат Љубица Томић. У оквиру другог дана курса предавања на тему уставно-судског расуђивања одржали су др Мартин Боровски (Martin Borowski) про-фесор Универзитета у Хајделбергу, и др Горан Илић, судија Уставног суда Републике Србије и професор Правног факултета Универзитета у Београду. Трећи дан курса пос-

већен је чињеничним питањима у правном расуђивању, о којима су студентима говорили др Ђовани Тузет (Giovanni Tuzet), професор Универзитета Бокони, и Маури-цио Салустро (Mauricio Salustro). О уједначавању судске праксе у Ср-бији и у европско-континенталним системима права говорили су су-дија Омер Хаџиомеровић и доц. др Бојан Спаић. Расуђивање у кривич-ном праву било је тема предавања судије др Александра Трешњева и проф. др Горана Дајовића.

14

На једном од најпрестижнијих и најстаријих дебатних турнира, турниру The Oxford Inter-Varsity, који се одржава већ дуже од 50 година на Оксфордском универзитету, и на коме учествује преко 250 студената из целог света, наши студенти Ми-лош Марјановић и Јанко Ђорђевић дошли су до финала у отвореној ка-тегорији и освојили су друго место. Они су један од два тима који су у целој историји турнира успели да стигну до финала, а да нису са ен-глеског говорног подручја. На путу ка финалу победили су најбоље ти-мове са Харварда, Кембриџа, Дурха-ма и многе друге. Такође, они деле и друго говорничко место у категорији енглески као други језик.

Успех на регионалном такмичењу из компанијског права

Тим студената Правног факул-тета Универзитета у Београду је на осмом регионалном такмичењу студената права из области компа-нијског права под називом Big Deal, одржаном у Београду 29. и 30. новем-бра 2018. године, на енглеском језику, заузео треће место. Чланови тима ове године били су: Нада Бакрач, На-талија Ђукић, Никола Радовић (сту-денти четврте године основних сту-дија), Милош Максимовић (студент мастер студија) и Душан Станковић (студент докторксих студија).

Такмичење Big Deal предста-вља симулацију трансакције пре-узимања и спајања привредних друштава. Након достављања due diligence извештаја и уговора о про-даји удела друштва са ограниченом одговорношћу, што представља прву фазу такмичења, студенти су усмено представили извештај и уговор и одговарали на питања адвоката. Нада Бакрач је добила

похвалу као најистакнутији сту-дент, док је Наталија Ђукић добила праксу у адвокатској канцеларији Јанковић, Поповић & Митић. Tим је за такмичење припремала доц. др Јелена Лепетић. У припреми су по-

могли и адвокат Никола Ђорђевић из кацеларије Јанковић, Поповић & Митић, доц. др Марко Јовановић и асис. Новак Вујичић, којима члано-ви тима дугују захвалност на подр-шци и саветима.

Представници Правног факултета на такмичењу `Big Deal`

Наши студенти на турниру `The Oxford Inter-Varsity`

Учешће наших студената у финалу међународног дебатног турнира

15

Након квалификација на осно-ву квалитета писаних подне-сака, студенти Правног факултета Универзитета у Београду су учест-вовали у завршној фази такмичења из области међународног стечајног права The Ian Fletcher International Insolvency Law Moot 2019. Такмичење су, од 29. до 31. марта 2019. године, у Сингапуру, заједнички организо-вали Singapore Management University (SMU) School of Law и Queensland University of Technology School of Law, уз подршку INSOL International и International Insolvency Institute.

Студенти Правног факулте-та Универзитета у Београду су са успехом наступали против тимо-ва University of Vancouver School of Law, University of Leiden Law School и Queensland University of Technology School of Law, након чега су се пла-сирали у наредну фазу такмичења. У четвртфиналу, наши студенти су наступали против SMU School of Law. Тим из Београда показао је за-видан ниво знања из области међу-народног стечајног права и доказао да може да конкурише великим светским универзитетима у тој об-ласти. Према речима арбитара, оба тима су била изједначена по квали-тету наступа, али је, ипак, дата пред-ност SMU School of Law, чиме је тим Правног факултета рангран од чет-вртог до осмог места у конкуренцији од двадесет и једног пријављеног тима. Победник такмичења је NLI University School of Law из Индије,

другопласирани је био University of Vancouver School of Law, a треће место су делили домаћин такмичења SMU School of Law и National University of Singapore Law School.

Тим Правног факултета у Београ-ду су чинили студенти основних и мастер академских студија: Анђелија Милићевић, Александра Чворовић, Андреј Зорић и Павле Ерић. Мен-тор студентског тима је био асис-тент Никола Илић, док су припре-мама руководили и својим саветима помагали проф. др Вук Радовић и проф. др Бранко Радуловић.

Учешће на међународном такми-чењу је омогућено захваљујући по-моћи доц. др Милене Ђорђевић, координатора moot court активности на Правном факултету, као и Управе Правног факултета. Такође, одлазак тима у Сингапур не би био могућ без велике помоћи и подршке до-натора: IFC и Пројекат за решавање проблема задужења и престанка пословања у региону западног Бал-кана; Deloitte Србија; Адвокатско ор-тачко друштво Моравчевић, Војно-вић и партнери; Wolf Theiss Србија, и адвокатска канцеларија Косић.

Учешће на такмичењу из међународног стечајног права

Такмичари и тренери нашег тима на такмичењу `The Ian Fletcher International Insolvency Law Moot 2019`

Учешће на такмичењу из права Светске трговинске организације

Студенти Правног факулте-та Универзитета у Београду учествовали су ове године први пут на такмичењу из права Свет-ске трговинске организације John

H. Jackson Moot Court Competition. Ово реномирано такмичење, које се одржава већ 17 година, окупља студенте из целог света који, кроз симулацију поступка пред Телом

за решавање спорова СТО, одме-равају снаге у познавању ове гра-не међународног пословног пра-ва. Као и многа друга такмичења овог типа, и John H. Jackson Moot

16

Court Competition састоји се из две фазе: писане и усмене. У писаној фази такмичења учесници саста-вљају тужбу и одговор на тужбу у име страна у хипотетичком спору, а затим следи усмена фаза у окви-ру које тимови најпре одлазе на регионалне квалификације, а два најбоља тима из сваке квалифика-ционе групе такмичење завршавају на финалним усменим рундама које се традиционално одржавају у седишту СТО у Женеви.

Спор који су такмичари ове го-дине решавали био је изузетно сло-жен. Његови материјалноправни аспекти тицали су се питања обух-ваћених Општим споразумом о царинама и трговини, Споразумом о субвенцијама и компензаторним мерама, Споразумом о правилима о пореклу и Споразумом о држав-ним набавкама. Наши студенти су учествовали на европској квалифи-кационој рунди, која се одржала од 13. до 15. марта 2019. године у Пра-гу и били су једини тим који долази из државе која није чланица СТО. Упркос одличним наступима и вео-ма добрим утисцима које је оставио на судије, наш тим, нажалост, није успео да избори место међу два нај-боља у квалификационој групи и пласира се у светско финале.

Правни факултет Универзитета у Београду су на овом такмичењу представљале студенткиње Ива-на Радомировић, Тамара Бајчић и Марта Милановић. Тим је припре-мао доц. др Марко Јовановић, уз несебичну помоћ доц. др Милене Ђорђевић, а учешће наших студе-ната на такмичењу финансијски је подржала швајцарска организа-ција ИДЕАС Центар у сарадњи са Државним секретаријатом за при-

вреду Швајцарске Конфедерације. Иначе, Правни факултет са ИДЕАС Центром већ неколико година изу-зетно успешно сарађује у различи-тим активностима промовисања изучавања и наставе права СТО.

У склопу припрема за учешће на овогодишњем XXVI такми-чењу из права међународне продаје робе и арбитражног права Willem C. Vis International Commercial Arbitration Moot, студенти Правног факултета Универзитета у Бео-граду су 7. и 8. марта 2019. годи-не учествовали на припремном такмичењу у Милану. Италијанска асоцијација за арбитражу и Ми-ланска арбитражна комора ове го-дине су четврти пут организовали припремно такмичење, које је оку-пило 18 тимова из девет европских

земаља. Током два дана такми-чења, наши студенти су наступа-ли против студената из Италије (Bocconi University, University of Milan, Roma Tre University), Фин-ске (Helsinki University), Немачке (Passau University, Mainz University) и Француске (Sciences Po). Наш тим је на AIA-CAM Pre-Moot заузео друго место, са свега 0.2 поена раз-лике у просечном броју бодова од провопласираног тима Универзи-тета Црне Горе, док је треће место припало Универзитету из Мила-на  – Bocconi. Београдски тим је на

овом такмичењу пратила доц. др Милена Ђорђевић, која је била и говорник на арбитражној конфе-ренцији у оквиру панела „Requests for the Production of Documents: Ally or Foe?”, коју је организовала Миланска арбитража.

Београдски Vis Moot тим је саста-вљен од осам студената четврте године и мастер студија: Стефан Петровић, Стефан Станимировић, Љубиша Вулић, Давид Вучинић, Матија Савовић, Уна Драганић, Мила Ђорђевић и Теодора Вујошевић. Тим спремају доц. др

Чланице такмичарског тима са доц. др М. Јовановићем

Успех на међународном припремном такмичењу у Милану

17

Милена Ђорђевић и асистент Урош Живковић, а помажу им Ивана Бараћ, Сара Стојковић и Андреа Николић.

Следећа етапа у припремама наших студената ће бити међу-народно припремно такмичење у Минхену, на коме наш тим већ не-колико година за редом учествује и остварује запажене успехе.

XXV такмичење у беседништву

Наш тим освојио је друго место на припремном такмичењу из права међународне продаје робе

Дана 27. јануара 2019. године, у амфитеатру „Радомир Д. Лу-кић”, под покровитељством Правног факултета Универзитета у Београду и у организацији Центра за беседни-штво „Institutio oratoria”, одржано је јубиларно XXV такмичење у бесед-ништву студената Правног факул-тета. Такмичило се 11 студената у три категорије (слободна тема, за-дата тема и импровизација). Овога пута задате теме су биле: „Да би се признала туђа вредност, најпре тре-ба имати своју” (Артур Шопенхауер) и `Hoc est regnum: nolle regnare cum possis` („Права власт је не хтети вла-дати, мада би могао” – Сенека).

Жири су сачињавали: др Љиљана Мркић-Поповић, редовни профе-сор Факултета драмских уметности; Ратомир – Рале Дамјановић, књи-жевник; Иван Бекјарев, драмски уметник; др Зоран Мирковић, ре-довни професор и декан Правног факултета Универзитета у Београ-ду и др Сима Аврамовић, редовни професор Правног факултета Уни-верзитета у Београду.

Укупни победник такмичења је Бојана Петровић, студент четврте године основних студија, којој је припала и награда публике.

У категорији Задата тема, прво место освојио је Никола Масал, студент четврте године, друго ме-сто је припало Љубици Павловић, студенту треће године, док је Ва-силије Марковић, студент четврте године, освојио треће место. Прво место у категорији Слободна тема припало је Бојани Петровић, сту-денту четврте године; друго место освојио је Јанко Балшић, студент

четврте године, док су трећу на-граду поделили Петар Колашинац, студент мастер студија, и Павле Новевски, студент четврте годи-не. Прво место у импровизацији припало је Жарку Здравковићу, студенту мастер студија.  Према суду публике најбољи такмича-ри су били: Бојана Петровић, која је освојила прву награду; Никола Масал, који је освојио другу на-

Учесници јубиларног XXV такмичења у беседништву студената Правног факултета

18

На Шестом националном такми-чењу у симулацији суђења из области заштите од дискримина-ције „Осуди дискриминацију” које организује Повереник за заштиту равноправности, уз подршку Фон-дације за отворено друштво, прогла-шени су победници у три категорије – најбољи тим, најбољи говорник и најбољи поднесак. Победници у све три категорије били су чланови тима „Хипатија” са Правног факултета Универзитета у Београду – Тијана Мартиновић, Стефан Јовановић и Наталија Ђукић, које је припремала проф. др Ивана Крстић.

На овогодишњем такмичењу учествовало је 17 тимова са свих акредитованих правних факулте-та у Републици Србији, из Новог

граду, и Петар Колашинац, коме је припала трећа награда. Награду за најправничкији говор, коју, у знак сећања на адв. Вељка Губерину, до-дељују адвокат Владимир Марин-ков (унук адв. Вељка Губерине) и адвокат Зора Добричанин-Нико-диновић добила је Љубица Павло-вић, студент треће године.

Такмичење је, на опште задо-вољство публике, и овога пута во-дио ванредни професор др Војислав Станимировић, који се духовитим стиховима осврнуо на актуелне теме. Публику је одушевио и хор Дечјег културног центра Београд, који је наступио за време већања жирија.

Одржавање овог такмичења су, поред Правног факултета Универ-зитета у Београду, као покрови-теља, омогућили: Скупштина града Београда, Адвокатска комора Ср-бије, Адвокатска комора Београ-да, Paragraf lex, Актив бригадира студената и професора Правног факултета у Београду, Адвокатска канцеларија Боровић, Адвокатска канцеларија Атељевић, Марко Ву-кићевић, јавни извршитељ, адво-кат Зора Добричанин-Никодије-

вић, адвокат Владимир Маринков, адвокат Милош Пејовић, адвокат Душан Милић, адвокат Славица Граховац, Адвокатска канцеларија

Шошкић, Студентски парламент Правног факултета, Центар за из-даваштво Правног факултета, До-сије студиo.

Бојана Петровић, укупни победник такмичења

Награђени студенти са представницима организатора и судијама на такмичењу

Мноштво награда на такмичењу „Осуди дискриминацију”

19

Пазара, Новог Сада, Ваљева, Ниша и Београда, а од њих је чак шест тимова било са Правног факул-тета Универзитета у Београду. У полуфиналне усмене рунде (осам најбољих тимова) квалификова�