1

A2) OPASNE MATERIJE, POAR i EKSPLOZIJA (1.1,2.3,18.3,19.3 ; ;) 1. Opasne materije: definicija opasnih materija; klasifikacija opasnih materija; osnovne karakteristike pojedinih klasa opasnih materija; preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama; mere line zatite prilikom manipulacije sa opasnim materijama; metodologija i nain postupanja u sluaju akcidenta sa opasnom materijom.

definicija opasnih materija; Opasan teret (dangerous goods) podrazumeva one materije i predmete, iji je transport zabranjen prema ADR-u, izuzev ako se obavlja pod odreenim uslovima definisanim u ADR-u. ADR (Evropska konvencija o meunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom saobraaju)

klasifikacija opasnih materija; Regulisano Zakonom o transportu opasnog tereta i ADR (Evropska konvencija o meunarodnom transportu opasnog tereta u drumskom saobraaju)

Opasne materije jesu: Klase 1a - Eksplozivne materije; Klase 1b - Predmeti punjeni eksplozivnim materijama; Klase 1c - Sredstva za paljenje, vatrometni predmeti i drugi predmeti; Klase 2 - Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni pod

pritiskom; Klase 3 - Zapaljive tenosti; Klase 4.1 - Zapaljive vrste materije; Klase 4.2 - Materije sklone samopaljenju; Klase 4.3 - Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove; Klase 5.1 - Oksidirajue materije; Klase 5.2 - Organski peroksidi; Klase 6.1 - Otrovi; Klase 6.2 - Gadne i zarazne materije; Klase 7 - Radioaktivne materije; Klase 8 - Korozivne (nagrizajue) materije; Klase 9 - Ostale opasne materije.

(15.1 ;) osnovne karakteristike pojedinih klasa opasnih materija;

Eksplozivne materije, predmeti punjeni eksplozivnim materijama, sredstva za paljenje, vatrometni predmeti, i drugi predmeti (u daljem tekstu: eksplozivne materije) jesu vrste i tene hemijske materije koje imaju osobinu da, pod pogodnim spoljnim dejstvom (udar ili trenje), eksplozivnim hemijskim razlaganjem oslobaaju energiju u obliku toplote ili gasova.

2

Pojam klase 1 obuhvata: (a) Eksplozivne materije: vrste ili tene materije (ili smee materija), koje hemijskom reakcijom mogu da razvijaju gasove takve temperature, pritiska i brzine, da u okruenju dovode do razaranja. Pirotehnike materije: materije ili smee materija, sa kojima treba postii efekat u vidu: toplote, svetlosti, zvuka, gasa, magle ili dima ili njihovu kombinaciju kao rezultat samoodrivih egzotermnih hemijskih reakcija koje protiu bez detonacije; Napomena 1: Materije, koje same po sebi nisu eksplozivne, ali mogu stvarati eksplozivnu smeu gasa, pare ili praine, nisu materije klase 1. 2: Izuzete iz klase 1 su, takoe, eksplozivne materije ovlaene vodom ili alkoholom, iji sadraj vode ili alkohola premauje navedene granine vrednosti, kao i eksplozivne materije sa sredstvima za plastifikaciju ove eksplozivne materije su svrstane u klasu 3 ili 4.1 - kao i eksplozivne materije, koje su na osnovu svoje preteno opasne osobine svrstane u klasu 5.2. (b) Eksplozivne predmete: predmeti koji sadre jednu ili vie eksplozivnih ili pirotehnikih materija; Napomena: Predmeti, koji sadre eksplozivne ili pirotehnike materije u tako maloj koliini ili takve vrste, da njihovo neoekivano ili sluajno zapaljivanje ili paljenje za vreme transporta ne izaziva izvan predmeta odlomke, vatru, maglu, dim, toplotu ili jak zvuk, ne potpadaju pod zahteve klase 1. (c) Materije i predmete, koji prethodno nisu navedeni, a koji su proizvedeni radi stvaranja praktinog dejstva u vidu eksplozije, ili nekog pirotehnikog dejstva

Zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tenost i gasovi rastvoreni pod pritiskom (u daljem tekstu: gasovi) jesu materije koje imaju kritinu temperaturu niu od 50 oS ili na 50 oS pritisak pare vie od 300 kPa (3 bar).

Pojam klase 2 obuhvata iste gasove, smee gasova, smee jednog ili vie gasova sa jednom ili vie materija i predmeta, koji sadre takve materije. Gasovi su materije, koje (a) na 50 C imaju pritisak pare od preko 300 kPa (3 bara) ili (b) se na 20 C i pri standardnom pritisku od 101,3 kPa nalaze u potpuno gasovitom stanju. Materije i predmeti klase 2 su podeljeni kako sledi: 1. Zbijeni gas: gas koji se u transportnoj ambalai pod pritiskom na -50 C nalazi u potpuno gasovitom stanju; ova kategorija obuhvata sve gasove, koji imaju kritinu temperaturu od najvie -50 C. 2. Gas u tenom stanju: gas koji se u transportnoj ambalai pod pritiskom na temperaturama preko -50C delimino nalazi u tenom stanju. Razlikuje se: gas pretvoren u tenost pod visokim pritiskom: gas koji ima kritinu temperaturu iznad -50 C do najvie +65 C; i gas prtvoren u tenost pod niskim pritiskom: gas koji ima kritinu temperaturu iznad +65 C. 3. Duboko rashlaen teni gas: gas koji se u transportnoj ambalai, zbog svoje niske temperature, delimino nalazi u tenom stanju. 4. Rastvoren gas: gas koji je u transportnoj ambalai pod pritiskom, rastvoren u rastvarau u tenoj fazi. 5. Pakovanja gasa pod pritiskom i male posude sa gasom (gasne patrone). 6. Drugi predmeti, koji sadre gas pod pritiskom. 7. Gasovi koji nisu pod pritiskom, a koji podleu posebnim zahtevima (uzorci gasova).

Zapaljive tenosti su tenosti ili smee tenosti koje na temperaturi od 50 o C imaju pritisak pare nii od 300 kPa (3 bar), a taku paljenja niu od 100 o C.

Pojam klase 3 obuhvata materije i predmete, koji sadre materije ove klase, koje ; - imaju pritisak pare na 50 C od najvie 300 kPa (3 bara), a na 20 C i na standardnom pritisku od 101,3 kPa nisu potpuno u gasovitom stanju, - imaju taku paljenja od najvie 60 C (za odgovarajuu proveru vidi 2.3.3.1.). Pojam klase 3 obuhvata i tene i vrste materije u rastopljenom stanju sa takom paljenja preko 60 C, koje se predaju na transport ili transportuju zagrejane na ili iznad svoje take paljenja. Ove materije su svrstane pod UN-broj 3256. Pojam klase 3 obuhvata i desenzitizovane eksplozivne tene materije. Desenzitizovane eksplozivne tene materije su eksplozivne materije, koje su rastvorene ili u obliku suspenzije u vodi ili drugoj tenosti, radi stvaranja homogene tene meavine, da bi se suzbile eksplozivne osobine.

3

Zapaljive vrste materije su vrste materije koje, kad su u suvom stanju, mogu lako da se zapale u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju.

Raspadanje samoreagujuih materija moe biti izazvano toplotom, kontaktom sa katalitikom neistoom (npr, kiselinama, jedinjenjima tekih metala, bazama), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i varira u zavisnosti od materije. Raspadanje, naroito ako ne doe do paljenja, moe da ima za posledicu razvijanje otrovnih gasova ili para. Kod odreenih samoreagujuih materija mora se kontrolisati temperatura. Odreene samoraspadajue materije mogu se eksplozivno raspasti posebno ako su zatvorene. Ova osobina moe se menjati dodavanjem sredstava za razblaivanje ili korienjem odgovarajue ambalae. Odreene samoreagujue materije estoko sagorevaju

Materije sklone samopaljenju su materije koje se pale u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija (beli i uti fosfor, cinkovi alkili, otpaci, nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljene krpe i dr.).

Pojam klase 4.2. obuhvata: - piroforne materije; su materije, ukljuujui smee i rastvore (tene ili vrste), koje se ak i u malim koliinama pale u dodiru sa vazduhom u roku od pet minuta. Ove materije klase 4.2 su najvie sklone samozapaljenju.; i - samozagrevajue materije i predmeti; su materije i predmeti, ukljuujui smee i rastvore koji su podloni samozagrevanju u dodiru sa vazduhom, bez dodatne energije. Ove materije se mogu zapaliti samo u veim koliinama (vie kilograma) i nakon dueg vremenskog perioda (sati ili dani). Samozagrevanje materija, koje dovodi do samozapaljenja, je prouzrokovano reakcijom materije sa kiseonikom iz vazduha, a razvijena toplota se nedovoljnom brzinom odvodi u okolinu. Samozagrevanje nastupa, ako je koliina nastale toplote vea od koliine odvoene toplote, i kada je postignuta temperatura samozapaljenja

Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove jesu materije koje u dodiru sa vodom razvijaju gasove koji se pale u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum, kalcijum-karbid, alkalni silicidi i dr.).

Odreene materije mogu u dodiru sa vodom da razviju zapaljive gasove, koji sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivne smee. Takve smee se lako pale sa uobiajenim izvorom paljenja, kao na primer, otvorenom vatrom, iskrom iz nekog alata ili nezatienom sijalicom. Talas pritiska i plamen, koji pri tome nastaju, mogu da ugroze ljude i ivotnu sredinu. Ispitni postupak, koristi se za utvrivanje, da li reakcija materije sa vodom vodi do razvijanja opasne koliine potencijalno zapaljivih gasova. Ovaj ispitni postupak se ne sme koristiti za piroforne materije.

Oksidirajue materije su materije koje se u dodiru sa drugim materijama razlau i pri tom mogu prouzrokovati vatru (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik-super-oksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smee i dr.).

Organski peroksidi su organske materije sa viim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu tetne posledice po zdravlje ili ivot ljudi ili oteenje materijalnih dobara, a manje su osetljive na eksploziju od dinitrobenzola u dodiru sa plamenom ili na udar, odnosno trenje.

Organski peroksidi su podloni egzotermnom raspadanju na normalnoj ili povienoj temperaturi. Raspadanje moe da bude izazvano toplotom, kontaktom sa neistoama (npr, kiselinama, jedinjenjima tekih metala, aminima), trenjem ili udarom. Brzina raspadanja raste sa temperaturom i zavisna je od sastava organskog peroksida. Prilikom raspadanja moe doi do razvijanja tetnih ili zapaljivih gasova ili para. Za odreene organske peroksida je tokom transporta neophodna kontrola temperature. Odreeni organski peroksidi naroito ako su zatvoreni mogu se eksplozivno raspasti. Ova osobina se moe menjati dodavanjem sredstava za razblaivanje ili korienjem odgovarajue ambalae. Mnogi organski peroksidi sagorevaju estoko. Treba izbei, da organski peroksidi dou u dodir sa oima. Ve nakon vrlo kratkog dodira, neki organski peroksidi mogu izazvati ozbiljne povrede ronjae ili koe

4

Otrovi su supstancije sintetikog, biolokog ili prirodnog porekla i preparati proizvedeni od tih supstancija koji, uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom, mogu ugroziti ivot ili zdravlje ljudi ili tetno delovati na ivotnu sredinu.

Pojam klase 6.1 obuhvata materije za koje je iz iskustva poznato ili se na osnovu eksperimenata na ivotinjama moe pretpostaviti, da mogu u relativno malim koliinama pri jednokratnom ili kratkotrajnim uticajima, apsorbovanjem disajnim putevima, preko koe, i gutanjem, naneti tetu zdravlju ili prouzrokovati smrt ljudi

Gadne i zarazne materije su supstancije koje ire neprijatan miris ili sadre mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i ivotinja (svea nesoljena ili usoljena koa, otpaci, iznutrice, lezde, fekalije i dr.).

Pojam klase 6.2 obuhvata zarazne materije. Zarazne materije u smislu ADR su materije, za koje je poznato ili se pretpostavlja, da sadre uzronike bolesti. Uzronici bolesti su mikroorganizmi (ukljuujui bakterije, viruse, rikecije, parazite i gljivice) kao i drugi uzronici kao to su prioni, koji kod ljudi ili ivotinja mogu prouzrokovati bolesti.

Radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela (0,02 mikrokirija) po gramu.

Radioaktivne materije su materije koje sadre radionuklide, kod kojih koncentracija aktivnosti kao i ukupna aktivnost po poiljci premauje granine vrednosti.

Korozivne (nagrizajue) materije su materije koje u dodiru sa drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje (sumporna kiselina, azotna kiselina, brom, mravlja kiselina, natrijum-hloroksid i dr.).

Pojam klase 8 obuhvata materije i predmete koji sadre materije ove klase, koje hemijskim dejstvom oteuju epitelno tkivo koe i sluzokou sa kojom dolaze u dodir ili koje prilikom oslobaanja mogu prouzrokovati tetu drugoj robi ili transportnim sredstvima ili ih mogu razoriti. Pojam ovog razreda takoe obuhvata i materije, koje samo uz prisustvo vode stvaraju nagrizajue tene materije ili koje uz prisustvo vlage iz vazduha stvaraju nagrizajue pare ili maglu

Ostale opasne materije su supstancije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u klase od 1 do 8 (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.).

Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije i otpaci - ako imaju osobine tih materija.

preventivne mere pri postupanju sa opasnim materijama;

Preduzea i druga pravna lica i pojedinci koji predaju na prevoz opasnu materiju ili je prevoze sopstvenim prevoznim sredstvima duni su da opasnu materiju pripreme tako da ispunjava sve propisane uslove za njen prevoz.

Opasna materija ne sme se predati ili primiti na prevoz ako nisu ispunjeni propisani uslovi za njen prevoz.

Zabranjen je uvoz otpadaka opasnih materija inostranog porekla radi privremenog ili trajnog odlaganja na teritoriji Srbije.

Nadleni organ u republici, odnosno autonomnoj pokrajini moe zabraniti prevoz pojedinih vrsta opasnih materija preko odreenog podruja ili odrediti da se te vrste opasnih materija prevoze samo odreenom vrstom prevoznih sredstava.

Prevozna sredstva kojima se prevoze opasne materije moraju biti tehniki ispravna, izraena, opremljena i obeleena u skladu sa propisanim standardima.

Opasne materije ne smeju da se predaju niti se primaju na prevoz kao prtljag.

5

Izuzetno, u prtljagu se mogu prenositi aparati, naprave i drugi slini predmeti koji sadre minimalne koliine opasne materije koje ne predstavljaju opasnost po okolinu, a slue za linu upotrebu (upaljai, ibice, lakovi i sl.).

Preduzea i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije duni su da u sluaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronae i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najblii organ sanitarne inspekcije ili najbliu stanicu milicije, a po potrebi, i javnost.

Ispale ili na bilo koji nain prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je duan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to odreenim mestima i da ih na drugi nain uini bezopasnim i da o tome obavesti najbliu stanicu milicije, a, po potrebi, i najblii organ sanitarne inspekcije.

Ako prevoznik nije u mogunosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na odreeno mesto ili na drugi nain neutralizuje, nadleni organ uprave pozvae preduzee koje raspolae tehnikim sredstvima za izvrenje takvog zadatka da to uradi na raun prevoznika.

Poiljalac koji daje opasnu materiju na prevoz duan je da za svaku poiljku opasne materije ispostavi ispravu o prevozu i uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzmu i da ih preda prevozniku.

Ambalaa u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeuje zatitu ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine pri prevozu opasnih materija i rukovanju opasnim materijama.

Ambalaa u kojoj se prevoze opasne materije mora da bude zatvorena i nepropustljiva, tako da pri prevozu spreava svako gubljenje ili prosipanje sadraja.

Ambalaa, zajedno sa zatvaraima, mora u svim delovima da bude dovoljno vrsta i jaka da bi se onemoguilo labavljenje za vreme prevoza.

Opasna materija ne sme da nagriza materijal od koga su izraeni ambalaa i zatvarai niti da sa njima stvara tetna ili opasna jedinjenja.

Ako je opasna materija pakovana u ambalau koja je osetljiva na vlagu, prostor u prevoznom sredstvu u koji je takva materija smetena mora biti zatien od vlage i pokriven nepropustljivom pokrivkom.

Sudovi, cisterne, kontejneri i druga vrsta ambalae za prevoz opasnih materija moraju biti izraeni u skladu sa propisanim standardima za odgovarajuu klasu opasnih materija.

Ako se opasne materije prevoze u sudovima od lomljivog materijala ili neotporne plastine mase, sudovi moraju da se smeste u zatitnu ambalau i obezbede materijalom za popunjavanje praznog prostora radi spreavanja loma suda pri normalnim uslovima prevoza.

Materijal za popunjavanje praznog prostora mora da bude podeen prema prirodi opasne materije, a naroito mora da bude podoban da upije tenu opasnu materiju ili tenost koju opasna materija moe da lui.

Sudovi za prevoz tene opasne materije ili opasne materije potopljene u neku tenost i sudovi za prevoz rastvora opasne materije, kao i njihovi zatvarai moraju da budu takvi da izdre unutranji pritisak pri promenama temperatura koje materije mogu da postignu prilikom prevoza, vodei rauna o potrebnom praznom prostoru za irenje tenosti.

Ako se prevoz tene opasne materije vri vazduhoplovom u ijoj unutranjosti vazduni pritisak pri promenama visine za vreme letenja nije normalan, sudovi u koje je smetena tena opasna materija i njihovi zatvarai moraju da budu takvi da mogu izdrati promene vazdunog pritiska.

6

Sudovi za prevoz opasne materije zapremine vee od 200 l moraju da budu izraeni od elinog lima ili drugog pogodnog materijala.

Ako su sudovi za prevoz opasne tene materije izraeni od lomljivog materijala i pakovani u grupi, ukupna masa tih sudova napunjenih opasnom tenom materijom ne sme da bude vea od 75 kg, a ako su sudovi izraeni od materijala koji nije lomljiv i pakovan u grupi - ukupna masa tih sudova, zajedno sa opasnom tenom materijom, ne sme da bude vea od 150 kg.

Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se, odnosno stavljaju u palete prilikom prevoza u vertikalnom poloaju, a boce sa gasovima - u vertikalnom ili horizontalnom poloaju.

Niske boce sa prenikom duim od 30 cm u kojima se prevozi naftni teni gas mogu se pakovati, odnosno stavljati u vozilo za prevoz i prevoziti bez paleta.

Ako su boce pakovane ili smetene u palete u horizontalnom poloaju, moraju da budu obezbeene od kotrljanja ili pomeranja, a ako su pakovane, odnosno smetene u palete u vertikalnom poloaju ili iroke boce bez paleta - moraju se obezbediti od prevrtanja.

Koleta u kojima se prevoze opasne materije moraju da budu na vidljivom mestu oznaena odgovarajuim listicama opasnosti.

Koleta sa sudovima izraenim od lomljivog materijala moraju da budu oznaena listicama kojima se naznauje lomljivost suda a, po potrebi, i poloaj koleta pri prevozu.

Prazni neoieni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije moraju da budu zatvoreni i oznaeni na isti nain kao da su napunjeni opasnom materijom.

Prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi iz stava 1. ovog lana moraju da budu oznaena na isti nain kao i prevozna sredstva kojima se prevoze sudovi napunjeni opasnom materijom.

(13.3, 14.1 ; ;) mere line zatite prilikom manipulacije sa opasnim materijama;

Isprava o prevozu opasne materije mora da sadri: 1) podatke o vrsti opasne materije (hemijski, tehniki i trgovaki naziv opasne

materije, klasa u koju spada i redni broj u toj klasi, kao i identifikacioni broj iz odgovarajueg meunarodnog sporazuma kad je on utvren);

2) podatke o koliini opasne materije (bruto i neto masa, broj komada i dr.); 3) naznaenje poiljaoca da su ispunjeni uslovi propisani za prevoz odnosne

opasne materije; 4) naziv, odnosno lino ime, adresu i broj telefona poiljaoca i primaoca; 5) naznaenje da je uz ispravu o prevozu opasne materije prevozniku predato i

pismeno uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje se pri prevozu opasne materije moraju da preduzimaju;

6) potpis i peat poiljaoca. Izuzetno, isprava o prevozu opasne materije ne ispostavlja se ako tovarni list ili

druga odgovarajua isprava o prevozu sadri sve podatke o opasnoj materiji. Isprava o prevozu opasne materije koja se upuuje u inostranstvo mora da

bude napisana na srpskom jeziku i na engleskom, francuskom, ruskom ili nemakom jeziku.

7

Isprava o prevozu opasne materije ispostavlja se u tri istovetna primerka, od kojih jedan ostaje kod poiljaoca, jedan se uruuje prevozniku, a jedan se dostavlja primaocu opasne materije.

Lice koje upravlja prevoznim sredstvom kojim se prevozi opasna materija duno je da poseduje ispravu o prevozu opasne materije, certifikat o ispravnosti vozila, uverenje o strunoj osposobljenosti za upravljanje tim vozilom i uputstvom o posebnim merama bezbednosti.

Motorno vozilo kojim se prevoze opasne materije pored opreme predviene optim propisima mora da ima i dodatnu opremu. Lina zatitna oprema koja je potrebna pri prevozu svake opasne materije: zatitni prsluk, odgovarajua zatita za oi, prikladna zatita za disanje kod prevoza otrova, odgovarajue rukavice, odgovarajue cipele, zatitna kecelja, po jedna odgovarajua runa lampa za svakog lana posade, boca sa vodom za ispiranje oiju, prva pomo, za zatitu prolaznika: etiri reflektujua samostojea znaka upozorenja.

(8.3,9.1,12.3,20.1 ;) metodologija i nain postupanja u sluaju akcidenta sa opasnom materijom.

Uputstvo o posebnim merama bezbednosti koje moraju da se preduzmu pri prevozu opasne materije treba da sadri, naroito:

1) naznaenje vrste opasnosti koju predstavlja i posledice koje moe da izazove opasna materija;

2) naznaenje posebnih mera koje treba da se preduzmu pri prevozu opasne materije i mera za spreavanje, odnosno ublaavanje tetnih posledica koje mogu da nastanu usled nezgode ili udesa na prevoznom sredstvu (poar, lom ambalae, prosipanje ili isticanje opasne materije i sl.);

3) postupak sa licem koje doe u dodir sa opasnom materijom; 4) naziv, adresu i broj telefona preduzea ili naziv i broj telefona organa koji mora

da se obavesti o nezgodi ili udesu koji se desio prilikom prevoza opasne materije.

Preduzea i druga pravna lica i pojedinci koji prevoze opasne materije duni su da u sluaju nestanka opasne materije pri prevozu preduzmu potrebne mere da se ona pronae i da o opasnosti koju predstavlja opasna materija obaveste najblii organ sanitarne inspekcije ili najbliu stanicu milicije, a po potrebi, i javnost.

Ispale ili na bilo koji nain prilikom prevoza prosute opasne materije, prevoznik je duan da obezbedi, prikupi i odstrani, odnosno smesti na za to odreenim mestima i da ih na drugi nain uini bezopasnim i da o tome obavesti najbliu stanicu milicije, a, po potrebi, i najblii organ sanitarne inspekcije.

Ako prevoznik nije u mogunosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi, odstrani, smesti na odreeno mesto ili na drugi nain neutralizuje, nadleni organ uprave pozvae preduzee koje raspolae tehnikim sredstvima za izvrenje takvog zadatka da to uradi na raun prevoznika.

8

2. Procesi gorenja: (1.3, 2.1 ; ; ;) definicija gorenja; uslovi potrebni za proces gorenja; definicija gorivih i negorivih materija; temperatura paljenja - plamite; temperatura samopaljenja; temperatura kljuanja (Vrelite); potpuno i nepotpuno gorenje; produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; egzotermne i endotermne reakcije; oksidacija.

definicija gorenja; Gorenje kao pojam nije precizno definisano Najpribliniju definiciju gorenja je dao francuski naunik Antoan Lavoazje. On je dokazao da je sagorevanje hemijski proces pri kome se materija, koja gori, hemijski jedini sa kiseonikom, pri emu dolazi do oslobaanja toplote i pojave plamena.

uslovi potrebni za proces gorenja; Da bi se proces gorenja odvijao, potrebno je da su ispunjeni

sledei uslovi: Prisustvo materije koja moe da gori (goriva materija) Prisustvo materije koja potpomae gorenje (kiseonik) Toplotna energija da bi se postigla temperatura paljenja

gorive materije. Ukoliko bilo koji od ovih uslova eliminiemo nema gorenja, pa ni poara. Na ovoj konstataciji se baziraju sve taktike gaenja poara.

definicija gorivih i negorivih materija; Sve materije sa stanovita zatite od poara se mogu podeliti u dve grupe: gorive (zapaljive) i negorive (nezapaljive). Ova podela nije sasvim precizna, jer nije mali broj materija koje se u krajnjoj liniji mogu svrstati u obe ove grupe jer podela zavisi i od: vlanosti, istoe, usitnjenosti

Pod nezapaljivim (negorivim) materijama podrazumevaju se one materije koje se pod normalnim uslovima nee zapaliti ni na povienim temperaturama.

Zapaljive materije su one koje se pod normalnim uslovima mogu zapaliti posle ega nastavljaju da gore. Zapaljive materije se mogu na vie naina klasifikovati: prema agregatnom stanju, prema opasnostima koje nose sa sobom, prema sredstvima koje se koriste za gaenje nastalih poara

(4.1 ; ; ()) temperatura paljenja - plamite;

Temperatura paljenja se definie kao najnia temperatura na kojoj se supstanca pali nezavisno od izvora paljenja. Odreuje se jednostavnim zagrevanjem.

Temperatura paljenja tenosti je najnia temperatura na pritisku od 1 bar pri kojoj se iznad povrine tenosti oslobodi dovoljna koliina zapaljivih para, da sa vazduhom stvori smeu koja e se pod uticajem izvora paljenja prinetog sa strane zapaliti. Kada osloboena toplota pri sagorevanju dovodi do daljeg isparavanja tenosti tako da iznad njene povrine stalno nalazi dovoljno pare koja dalje isparava, govorimo o temperaturi gorenja.

9

temperatura samopaljenja; Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materije na obinoj ili neto povienoj temperaturi kao posledica biolokih, fizikih i hemijskih reakcija.

Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, fini prah pojedinih metala, pluta, seno.

Temperatura samopaljenja zavisi od vrste organske materije koja je sklona samopaljenju i to je ona temperatura na kojoj materija usled reakcije poinje da gori.

Proces samopaljenja vremenski razliito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od: stanja materijala (suv, vlaan, sitan, ist, buav...), naina uskladitenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr.

Samopaljenje sena: seno se zagreva usled dejstva mikroorganizama. Oko 110C ne postoje vie uslovi za ivot i rad nijedne vrste mikroorganizama tj. zavren je proces samozagrevanja. Dalje samozagrevanje je posledica fizikih i hemijskih promena. Do paljenja dolazi na granici ugljenisanja.

Spreavanje samopaljenja je jednostavno. Neophodna je kontrola temperature u unutranjosti materije sklone samopaljenju.

temperatura kljuanja (Vrelite); Pri poveanju temperature tenost e u jednom momentu poeti da kljua-tada prelaz iz tenog stanja nee biti samo na povrini tenosti, ve i iz njene unutranosti. Taka kljuanja je temperatura na kojoj tenost poinje da kljua. Ona se oznaava kao karakteristina konstanta svake tenosti. Tenost na normalnoj temperaturi isparava intenzivnije ukoliko je njena taka kljuanja nia iznad povrine tenosti na jednoj odreenoj temperaturi bie vea koliina para ukoliko ta tenost ima niu taku kljuanja (napon pare).

(11.3,12.1 ; ;) potpuno i nepotpuno gorenje; Sagorevanje moe biti potpuno i nepotpuno.

Pri potpunom sagorevanju, koje se obino odigrava pri poarima na otvorenom prostoru, usled cirkulacije vazduha bogatog kiseonikom, vri se potpuna oksidacija, a pored ugljendioksida, kao produkt sagorevanja stvara se i vodena para. Kao produkt potpune oksidacije ugljendioksid se ne moe dalje oksidirati (nezapaljiv je)

Pri nepotpunom sagorevanju dolazi do delimine oksidacije (deo materije se oksidie, a deo se raspada), pri emu nastaju zapaljivi produkti kao to su ugljenmonoksid koji se moe dalje oksidisati.

produkti gorenja zapaljivih i opasnih materija; Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika:

Toplota-poviena temperatura i svetlost Dim-gasoviti, teni i vrsti produkti (vodena para, azot, siretna kiselina, metilalkohol,

aceton, formaldehid...)

10

(9.3,10.1 ; .) egzotermne i endotermne reakcije;

Egzotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja odaju toplotu okolini.

Endotermne reakcije su one reakcije koje pri obrazovanju jedinjenja preuzimaju toplotu iz okoline, tj. spolja npr. pri obrazovanju jodovodonika. proces je suprotan od egzotermnog.

oksidacija. Lat. (oxydatio) je sjedinjavanje nekog tela sa kiseonikom, sagorevanje. Oksidator je hemijski elemenat ili jedinjenje koje moe izazvati oksidaciju ili gorenje drugih supstanci.

3. Poari: (3.1 ; ; ;) definicija poara; osnovne osobine poara zapaljivih vrstih materija; Osnovne osobine poara zapaljivih tenih materija; Osnovne osobine poara zapaljivih gasovitih materija; Osnovne osobine poara zapaljivih metala; Klasifikacija poara prema klasi gorive materije: Podela poara prema veliini, vremenu izbijanja i mestu; Standardna poarna kriva optereenja; Pratee pojave poara toplota i produkti sagorevanja.

definicija poara; Poar je proces nekontrolisanog sagorevanja kojim se ugroavaju ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i ivotna sredina. ta se jo podrazumeva pod pojmom poar? Jedan od moguih odgovora je da je poar sloen kompleks hemijskih reakcija, transporta mase i energije koji se deava u veoma razliitim uslovima. Ovi uslovi su koliina, vrsta, toplotna mo svih materijala koji uestvuju u poaru, njihov oblik, agregatno stanje i prostorni raspored, koliina raspoloivog kiseonika i mogunost da on stupi u reakciju sa gorivim materijalima, energija kojom je paljenje inicirano Poari se dele na dve osnovne faze: prva nastaje pri inicijalnom paljenju i predstavlja period dok plamen ne obuhvati sav posmatrani prostor, a druga faza traje do prestanka poara ali obuhvata i fazu hlaenja. Duina pojedinih faza, kao i ukupno vreme poara su veoma razliiti za svaku konkretnu situaciju.

osnovne osobine poara zapaljivih vrstih materija; Ovde se odigravaju procesi slini onima koji se deavaju pri suvoj destilaciji. Suva destilacija je gorenje vrstih materija bez prisustva vazduha. Sagorevanje vrstih gorivih materija se odvija u vie faza: suenje, suva destilacija, zagrevanje produkata suve destilacije, gorenje. U prvoj fazi dolazi do izdvajanja vode koju sadri goriva materija. U drugoj i treoj fazi dolazi do izdvajanja i zagrevanja produkata suve destilacije. U etvrtoj fazi ovi gasoviti produkti se meaju sa vazduhom, odnosno kiseonikom i kada se postigne temperatura paljenja dolazi do sagorevanja.

11

Osnovne osobine poara zapaljivih tenih materija; Zapaljive tenosti su te koje kada se pomeaju sa vazduhom mogu da gore. To su

pare tih tenosti, one u stvari pomeane sa vazduhom u dodiru sa izvorom paljenja sa zapale i gore ili eksplodiraju.

Prelaz iz tenog u gasovito agregatno stanje se naziva isparavanje. Brzina isparavanja e biti vea ukoliko su temperatura i povrina tenosti vee.

Pri odreenoj temperaturi iznad tenosti se nalazi odreena koliina njenih para, a kolika je ova koliina zavisi od temperature i vrste tenosti.

Do poetka procesa gorenja tenosti e doi samo tada kada se iznad tenosti nalazi dovoljna koliina pare, tj. kada se iznad povrine tenosti stvorio odreeni odnos izmeu pare zapaljive tenosti i kiseonika.

Temperatura na kojoj se obrazuje pomenuti odnos se naziva taka zapaljivosti. Sagorevanje zapaljivih tenosti je mogue samo u gasnoj fazi. DGZ i GGZ interval

kada se iznad tenosti obrazuje dovoljna koliina para zapaljivih tenosti da moe da gori.

(13.1,14.3 ; ; ;) Osnovne osobine poara zapaljivih gasovitih materija;

Gorenje gasovitih materija ima najjednostavniji tok. Da bi dolo do poetka procesa gorenja treba da zapaljivi gas bude u odreenom odnosu sa kiseonikom u smei, a osim toga smea treba da se zagreje do temperature paljenja.

Kod gasovitih materija ne postoji temperatura zapaljivosti ve samo temperatura paljenja. Paljenje se moe izvesti na dva naina:

smea gasa i vazduha se zagreva da se zapali po celoj zapremini bez prisustva spoljnog izvora energije-samopaljenje.

smea gasa i vazduha se pali uz dovoenje energije spolja u jednu taku-prinudno paljenje ili pripaljivanje.

Osnovne osobine poara zapaljivih metala; Pojedini metali su zapaljivi ili eksplozivni. Primeri takvih metala su natrijum, titan, magnezijum, kalijum, uranijum, litijum, plutonijum, kalcijum. Poari sa magnezijumom i titanom su esti. Kada se jedan od ovih zapaljivih metala rasplamsa, lako iri poar na okolne predmete. Kada je metal u komadu, teko se pali, jer dobro provodi toplotu. Rizik od poara zapaljivih metala postoji kod piljevina i sitne praine i oni se pale kao i ostali zapaljivi predmeti. Gase se pomou praha, jer voda moe da pogora situaciju Poari zapaljivih metala predstavljaju jedinstvenu opasnost, jer ljudi esto nisu svesni karakteristika ovih poara i nisu spremni da se pravilno bore protiv njih.

(4.2 ;) Klasifikacija poara prema klasi gorive materije: To je standardizovan sistem za klasifikaciju poara prema prirodi goriva (SRPS ISO 3941): Klasa A: poari koji obuhvataju vrste materije, esto organske prirode, pri ijem gorenju se normalno formira ar, Klasa B: poari koji obuhvataju tenosti ili uteljive vrste materije, Klasa C: poari koji obuhvataju gasove, Klasa D: poari koji obuhvataju metale.

12

(16.17.3 , ;) Podela poara prema veliini, vremenu izbijanja i mestu; Prema veliini, poari se dele na:

Mali: poari nastali i ugaeni u poetnoj fazi dok je bio malog intenziteta gorenja, relativno niske temperature i sporog irenja. U ovom poaru je zahvaena mala koliina gorivog materijala i materijalna teta nastala u ovakvim poariam je mala.

Srednji: koji je zaustavljen u fazi rasta ka razbuktavanju, relativno visoke temperature sa brzim irenjem. U ovom poaru je zahvaena jedna ili vie prostorija u objektu i vea koliina gorivog materijala, materijalna teta u ovakvim poarima je srednje vrednosti.

Veliki: koji je zaustavljen u razbuktaloj fazi, skoro maksimalnog intenziteta gorenja, visoke temperature i velike brzine irenja. U ovom poaru je zahvaen krov, sprat, vei deo objekta ili itav objekat. Materijalna teta u ovakvim poarima je velika.

Prema vremenu izbijanja nema pravila kada izbija poar. Statistika vodi i tu vrstu evidencije. Prema mestu izbijanja poara, poari nastali na:

Graevinskom objektu: stambene zgrade, poslovne zgrade, elektrane, domovi, hoteli, muzeji magacini

Saobraajnom sredstvu: elektrina lokomotiva, dizel lokomotiva, vagoni, putniko motorno vozilo, vozilo vazdunog saobraaja, vozilo vodenog saobraaja

Otvorenom prostoru: ume, strne itarice, vonjaci, livade, deponije

(5.1,6.3,18.2,20.3 ;) Standardna poarna kriva optereenja; Za ilustraciju poara se koristi dijagram temperatura-vreme prosenog poara u prostoriji. Paljenje je faza koja traje obino od poetka prihvatanja plamena do povrine gorenja od 1 do 10 cm2. Zavisno od intenziteta toplotnog izvora i gorive materije, ovaj period traje od 10 do 15 s za lako zapaljive materijale i oko 2 min za normalno zapaljive. Zraenjem iz plamena i neposrednim dejstvom plamenih gasova, priprema se goriva masa za gorenje. Za prvih 10-15 min dolaze do izraaja sve sloenosti procesa gorenja, zavisno od gorive materije.

13

(10.3,11.1 ;) Pratee pojave poara toplota i produkti sagorevanja. Produkti sagorevanja se javljaju u dva osnovna oblika:

Toplota-poviena temperatura i svetlost Dim-gasoviti, teni i vrsti produkti (vodena para, azot, siretna kiselina, metilalkohol,

aceton, formaldehid...)

4. Eksplozivna atmosfera: (1.2 ; ) (13.2 ; ; ; ; ;) definicija; uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere; ugroen prostor; neugroen prostor; izvor opasnosti; izdanost izvora opasnosti; klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - Zone opasnosti; Zona opasnosti 0; Zona opasnosti 1; Zona opasnosti 2; granica zapaljivosti - eksplozivnosti; Donja granica eksplozivnosti - DGE; Gornja granica eksplozivnosti GGE; siromana smea; zasiena smea; ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti atmosfere. Eksplozivne praine.

definicija; Eksplozivna atmosfera je smea zapaljivih materijala sa vazduhom u obliku gasa, pare ili magle, pod atmosferskim uslovima, u kojoj se nakon iniciranja sagorevanje odvija po itavoj nepotroenoj smei.

uslovi za stvaranje eksplozivne atmosfere; Da bi atmosfera bila eksplozivna potrebno je da se u odreenom trenutku u prostoru formira smea eksplozivnih materijala sa vazduhom.

(6.1,7.3,18.1 ; ; ; ;) ugroen prostor; po standardu: Ugroen prostor je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna ili se moe oekivati i njena prisutnost u koliinama koje zahtevaju posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montae i upotrebe elektrinih ureaja. Ugroeni prostor je prostor ugroen od sagorevanja ili eksplozije eksploziva prilikom proizvodnje, prerade ili uskladitenja eksploziva. Ugroeni prostor se utvruje prema njegovim fizikim osobinama i pogonskim uslovima. Tehniki parametri za utvrivanje ugroenog prostora su: fizike i hemijske osobine obradivih materijala; koliina, sastav i stanje materijala u posmatranom mestu; koliina, vrsta i osobina otpada; tehnologija proizvodnje; celovito reenje postrojenja odnosno prostora.

neugroen prostor; Je prostor u kojem se ne oekuje prisutnost eksplozivne atmosfere u kojliinama koje bi zahtevale posebne mere opreza u pogledu izvedbe, montae i upotrebe elektrinih ureaja, odnosno prostor u kojem koncentracija eksplozivne atmosfere ne moe ni u kom suaju dostii 10% od donje granice eksplozivnosti, ako se to moe osigurati zapreminskim odnosima.

14

izvor opasnosti; Izvor opasnosti je taka ili mesto iz kojega gas, para, magla ili tenost mogu izlaziti u atmosferu, tako da moe nastati eksplozivna atmosfera.

izdanost izvora opasnosti; Postoje tri osnovna stepena izvora opasnosti:

Trajan: izvor koji isputa trajno, ili se oekuje da e isputati due vreme, ili pak kratko vreme, ali esto,

Primarni: izvor za koji se oekuje da e isputati periodino ili povremeno u toku normalnog pogona,

Sekundarni: izvor za koji se oekuje da nee isputati u normalnom pogonu, a ako ipak isputa, onda e to da bude retko i trajae samo kratko.

Viestruki: izvor isputanja koji je kombinacija dvaju ili triju gore navedenih izvora.

(8.2, 12.2,17.2 - ; 0; 1; 2;) klasifikacija eksplozivne atmosfere u zone eksplozivnosti - Zone opasnosti; Na osnovu tehnolokog procesa postrojenja i instalacija gde se upotrebljava i rukuje zapaljivim materijalom, treba pristupiti analizi i utvrditi da li postoji mogunost pojave eksplozivne atmosfere. Kako eksplozivna atmosfera moe da postoji samo ako su zapaljivi gas, para ili magla prisutni u vazduhu, potrebno je ustanoviti da li bilo koji od tih zapaljivih materijala moe da postoji u dotinom podruju. Da bi se otkrio uzrok postojanja eksplozivne atmosfere u nekom podruju, potrebno je odrediti kako delovi procesne opreme koji sadre zapaljive materijale mogu da isputaju te materijale u atmosferu. Najpre je potrebno odrediti da li odreeni deo procesne opreme sadri vie zapaljivog materijala nego to je specifikovano kao minimalna koliina. Ako ne sadri, tada e podruje oko procesne opreme da bude neugroen prostor. Ukoliko sadri, potrebno je odrediti da li je mogue isputanje zapaljivog materijala. Ako isputanje nije mogue, podruje oko procesne opreme se tretira kao neugroen prostor. Ukoliko je isputanje mogue, treba odrediti stepen izvora opasnosti. Trajni: stvaraju uslove za nastajanje zone 0 Primarni: zona 1 Sekundarni: zona 2

Zona opasnosti 0; Zona opasnosti 0 je prostor u kojem je eksplozivna atmosfera prisutna stalno ili dui period vremena.

Zona opasnosti 1; Zona opasnosti 1 je prostor u kojem je verovatno da e se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona.

Zona opasnosti 2; Zona opasnosti 2 je prostor u kojem nije verovatno da e se eksplozivna atmosfera pojaviti za vreme normalnog pogona, a ako se ipak pojavi, trajae samo kratko vreme.

15

(2.2,11.2,19.2 ; ; ; ) granica zapaljivosti - eksplozivnosti; Koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje i nalazi se u granicama DGE i GGE.

Donja granica eksplozivnosti - DGE; DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.

Gornja granica eksplozivnosti GGE; GGE je najvea koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.

siromana smea; Je smea zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalazi ispod DGE i nije mogue njeno iniciranje.

zasiena smea; Je smea zapaljive materije i vazduha u kojoj se koncentracija gasa, pare ili magle nalazi iznad GGE i nije mogue njeno iniciranje.

(10.2,20.2 ;) ventilacija u funkciji smanjenja stepena eksplozivnosti atmosfere. Ventilacija ima za cilj da stanje vazduha u odreenoj prostoriji, s obzirom na temperaturu, vlanost, strujanje i istou, odri u okviru odreenih granica. Zahtevi koji se u tom smislu postavljaju su razliiti i zavise od vrste prostorije, odnosno od tehnolokog procesa u prostoriji. Zato su kod proizvodnje acetilena, eksploziva i baruta, korienja zapaljivih tenosti i gasova, uraeni tehniki propisi koji odreuju ventilaciju u ovakvim pogonima, s obzirom da je uloga ventilacije, kao preventivne mere zatite od eksplozije i poara, veoma znaajna. Osnovni cilj je da ventilacijom ovih prostora odvedemo stvorene pare zapaljivih tenosti, zapaljive gasove i praine van njih kako ne bi dolo do njihove koncentracije, to bi moglo da izazove eksploziju ili poar. Intenzivnim strujanjem vazduha u ugroenom prostoru (ubacivanjem sveeg vazduha i izvlaenjem eksplozivnih smea), moe da se izvri razblaenje nastale koncentracije do ispod donje granice eksplozivnosti, ime se smanjuju ili eliminiu zone opasnosti. Eliminacijom zona opasnosti na navedeni nain, prostor se moe klasifikovati kao neugroen od eksplozivnih smea. Prema tome, intenzitet ventilacije je osnovni parametar na osnovu koga se ona moe primeniti kao mera preventivne zatite od eksplozije i poara.

(15.2 .) Eksplozivne praine.

Eksplozivna smea: je smea zapaljive praine sa vazduhom, odnosno oblik praine koji se moe uz spoljanji izvor toplotne energije brzo zapaliti u obliku eksplozije.

Ugroeni prostor

16

DGE

GGE

Minimalna temperatura tinjanja nataloene praine je najnia temperatura vrue praine kod koje nastaje samopaljenje sloja 5mm nataloene praine.

Minimalna temperatura paljenja uzvitlane praine je najnia temperatura kod koje dolazi do paljenja uzvitlane praine najzapaljivije koncentracije.

Optimalna koncentracija je takva koncentracija smee praina-vazduh kod koje se postie najvei pritisak eksplozije, maksimalna brzina porasta pritiska i minimalna energija paljenja

Minimalna energija paljenja je najmanja energija elektrostatikog polja koja pri pranjenju na iskritu zapali smeu praina-vazduh pri optimalnoj koncentraciji.

5. Eksplozija: definicija eksplozije; uslovi za pojavu eksplozije; detonacija kao vid eksplozije; defragacija kao vid eksplozije; eksplozija vatrene lopte - "BLEVE"; Zone razaranja; podela zona razaranja-osnovne karakteristike; eksplozije eksplozivnih gasova; eksplozije eksplozivnih praina.

(7.1,8.1 ; ; ;) definicija eksplozije; Eksplozija je proces naglog sagorevanja koji nastaje kao posledica upotrebe zapaljivih tenosti i gasova i ostalih gorivih materija koje sa vazduhom mogu stvoriti eksplozivnu smeu, praenu udarnim talasom pritiska produkata sagorevanja i porastom temperature, kao i naglog razaranja plata posuda usled neplaniranog ili nekontrolisanog irenja fluida i razletanja delova ureaja, tehnoloke opreme ili objekata, kojim se ugroavaju ivot i zdravlje ljudi i materijalna dobra.

uslovi za pojavu eksplozije; Da bi dolo do eksplozije moraju biti zadovoljeni uslovi: prisustvo kiseonika, prisustvo eksplozivne materije (u odreenom odnosu kiseonik:eksplozivna materija) i prisustvo inicijalnog sredstva (detonatora) dovoljne snage.

(17.1 ; ;) detonacija kao vid eksplozije;

Detonacija je tip hemijske eksplozije pri kojoj se zona hemijske reakcije prostire nadzvunom brzinom, reda km/sec. kroz poetnu sredinu, pomou detonacionog talasa. U frontu ovog talasa stvaraju se vrlo veliki gradijenti temperature i pritiska, tako da se hemijska reakcija trenutno inicira. Brzina eksplozije moe iznositi i do 10 km/s.

defragacija kao vid eksplozije; Deflagracija je tip hemijske eksplozije kod koje se zona hemijske reakcije prostire podzvunom brzinom kroz poetnu sredinu. Razvijeni pritisci su do nekoliko kilobara. (brzina sagorevanja je manja od brzine zvuka,

17

(6.2,19.1 BLEVE;) eksplozija vatrene lopte - "BLEVE"; Eksplozija vatrene lopte BLEVE (Boiling Liquid Expanding Vapor Explosion) je pojava kada rezervoar, u kojem se nalazi tenost pod pritiskom, iznad take kljuanja tenosti, puca oslobaajui sadraj u vidu eksplozije. MEHANIZAM Ukoliko je oko rezervoara dolo do pojave plamena, poara i sl., dolazi do zagrevanja rezervoara sa sadrajem u njemu. Usled poveanja temperature dolazi do poveanja pritiska u posudi i u odreenom trenutku dolazi do smanjenja pritiska tako to sigurnosni ventil odreaguje isputanjem vika materije iz rezervoara, to prouzrokuje pad pritiska u posudi. Nakon smanjenja pritiska, sigurnosni ventil se ponovo zatvara. Daljim delovanjem temperature ponovo dolazi do poveanja pritiska u posudi. U posudi se nalazi tenost koja preuzima toplotu usled zagrevanja plata rezervoara. U odreenom trenutku kada nivo tenosti u rezervoaru bude dovoljno nizak, usled rada sigurnosnog ventila, tenost vie ne moe da preuzme toplotu i dolazi do pregrevanja plata rezervoara i njegovog slabljenja. Daljim poveanjem pritiska u posudi i istovremeno oslabljenim zidom, u kritinom trenutku dolazi do pucanja posude i pojave eksplozije.

Ako je supstanca koja se nalazi u rezervoaru zapaljiva, nakon eksplozije se esto formira oblak u vidu vatrene lopte. Ako je supstanca toksina, iri prostor e biti kontaminiran.

Video BLEVE DEMO (3.3,5.2,14.2,15.3 ; - ;) Zone razaranja; Prilikom eksplozije, koja moe biti: kao prirodna pojava (vulkani, supernove, u umskim poarima usled isparenja ulja), hemijska, nuklearna, elektrina, bleve, dolazi do irenja udarnog talasa sferno. U zavisnosti od jaine (brzina prostiranja i pritisak) eksplozije, zavisi i stepen oteenja stvari koje se nalaze na udarnom talasu.

(16.3 ; - ;) podela zona razaranja-osnovne karakteristike; Osnovna karakteristika zone razaranja je stepen oteenja stvari od centra eksplozije ka kraju delovanja udarnog talasa prilikom eksplozije, tako da se prostor oko njega deli na:

Zonu prenosa detonacije u kojoj je mogu direktan prenos detonacije ili poara Zonu tekih oteenja u kojoj se rue nosei zidovi zgrada usled dejstva udarnog

talasa i tekih leteih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdunim udarnim talasom

18

Zonu srednjih oteenja, u kojoj se rue laki pregradni zidovi, nadstrenice, izbijaju okviri vrata i prozora

Zonu lakih oteenja, u kojoj se lome prozorska stakla, crep, oteuju okviri prozora i vrata. Ova zona se smatra sigurnom u smislu ugroenosti i ljudskih ivota

Sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do deliminog oteenja prozora.

(9.2 ; ;) eksplozije eksplozivnih gasova; Eksplozija eksplozivnih gasova nastaje kao rezultat curenja gasa u prisustvu izvora paljenja. Glavni predstavnici eksplozivnih gasova su prirodni gas, metan, propan i butan, jer se oni iroko koriste. Eksplozije industrijskih gasova se spreavaju tako to se mogunost pojave izvora paljenja smanji na minimum.

eksplozije eksplozivnih praina. Pored ve gore navedenog, koliina kiseonika u vazduhu je dovoljna za sagorevanje samo odreene koliine zapaljive praine, koja se moe i teorijski odrediti. Kada je odnos zapaljive praine i vazduha jednak optimalnoj koncentraciji, efekat eksplozije je tada najrazorniji. Zapaljivost i eksplozivnost praine zavisi u velikoj meri od njenog sastava. to je koliina gorivih estica u praini vea, to je i opasnost od nastanka eksplozija i poara vea. Koliina vlage i inertnih gasova prisutnih u vazduhu je obrnuto proporcionalna opasnosti od nastanka eksplozije. Manja je verovatnoa nastanka uslova ako je relativna vlanost vazduha vea od 50 %.

6. Izvori paljenja - uzronik poara: prenos toplote sa tela na telo; otvoreni plamen; elektina varnica; elektrostatiko pranjenje - kao prirodna pojava; statiki elektricitet; mehanika varnica - udar dva tela; samopaljenje.

(3.2, 4.3,5.3 ; ; r ;) prenos toplote sa tela na telo;

Provoenjem-kondukcija, karakteristina za vrsta tela, jer se toplota prenosi sa dela na deo

Strujanje toplote-konvekcija, karakteristina za tenosti i gasove. Zagrejani delovi idu vie, hladniji nie.

Zraenje-radijacija, sva tela zrae, ako je hladnije upija i obrnuto, toplije odaje. Intenzitet zavisi od oblika, boje i dimenzija.

otvoreni plamen; Vatra je proces nagle oksidacije materijala u hemijskom procesu poznatom kao sagorevanje, uz oslobaanje toplote, svetlosti i drugih produkata. Plamen je vidljivi deo vatre i u sebi sadri vrele gasove, emituje infracrveni, a ponekad i ultraljubiasti spektar svetlosti. U zavisnosti od vrste materije koja gori i okoline gde se sagorevanje vri, boja plamena i intenzitet vatre variraju.

19

Boja plamena se menja sa promenom temperature. U korenu plamena, gde se deava veina sagorevanja, plamen je beo ili ut, zavisno od vrste organske materije koja gori. Iznad utog dela, boja plamena se menja od narandaste do crvene. Iznad crvenog dela plamena, delovi materije koji nisu u potpunosti sagoreli su vidljivi u vidu crnog dima.

elektina varnica; Elektrina varnica je vrsta elektrostatikog pranjenja koja nastaje kada jako elektrino polje formira jonizujui provodni kanal u vazduhu pri emu se javljaju svetlost i zvuk. Varnica se formira kada je elektrino polje dovoljno jako da probije dielektriku vrstou vazduha. Ovo prouzrokuje porast broja slobodnih elektrona i jona u vazduhu i vazduh postaje provodnik. Nain stvaranja naelektrisanja je razliit. Npr.: kretanje tenosti kroz cev, piezo elektrini efekat

(7.2,16.2 - ; ; - ; ;) elektrostatiko pranjenje - kao prirodna pojava; Udar groma je prirodna pojava elektrostatikog pranjenja. Ovo nije do kraja ispitana pojava, ali se misli da se inicijalno naelektrisanje nalazi u meusobnim kontaktima estica leda koje se nalaze u olujnim oblacima. Znaajno naelektrisanje moe da se akumulira samo u regionu niske elektrine provodljivosti (samo mali broj slobodnih naelektrisanja moe da se kree u okruenju). Statiko naelektrisanje u tom sluaju se kree i do 10000V/cm, zavisno od vlanosti. Pranjenje izmeu oblaka i zemlje prouzrokuje poveanje temperature uz pojavu jakog svetla (munja) i pojave zvuka (grom).

statiki elektricitet; Materijali su sainjeni od atoma i molekula, koji su u elektrinom smislu neutralni tako da imaju jednak broj pozitivno i negativno naelektrisanih estica. Fenomen statikog elektriciteta zahteva odvajanje pozitivnih od negativnih naelektrisanja. Kada su dva materijala u kontaktu, elektroni se kreu izmeu ova dva tela, ostavljajui na jednom materijalu viak pozitivnog naelektrisanja, a na drugom manjak, tj. viak pozitivnog naelektrisanja. Kada se materijali razdvoje, oni zadravaju ovaj disbalans naelektrisanja. Uklanjanje ili prevencija protiv statikog nelektrisanja je poveanje vlanosti u prostoriji, pri emu vazduh postaje vie provodljiv ili odvoenje naelektrisanja na nulti potencijal. Izvori statikog elektriciteta: materijali u obliku praine, materijali u prolazu kroz levke, neprovodljivi kaievi za prenos, sve vrste kretanja i istovremeno trenja obino raznorodnih materijala od kojih bar jedan nije dobar provodnik. Mera: kvalitetno uzemljenje, odravanje vlage u vazduhu, jonizacija vazduha, poveanje provodljivosti slabo provodljivih materijala

video: FUEL PUMP FIRE mehanika varnica - udar dva tela; samopaljenje.

Samopaljenje je proces koji dovodi do paljenja gorive materije na obinoj ili neto povienoj temperaturi kao posledica biolokih, fizikih i hemijskih reakcija.

Materije sklone samopaljenju: ugalj, drvene strugotine, masti i ulja, fini prah pojedinih metala, pluta, seno.

20

Proces samopaljenja vremenski razliito traje, odvija se u dve faze: samozagrevanje i samopaljenje, i zavisi od : stanja materijala (suv, vlaan, sitan, ist, buav...), naina uskladitenja, spoljne temperature, vrste materijala i dr.

Samopaljenje sena: seno se zagreva usled dejstva mikroorganizama. Dalje se odvija kao posledica fizikih i hemijskih promena. Seno smrdi i stoka odbija da jede.