GOLUBARNIKrastko.rs/drama/ssd/ssd15/lj_stojanovic.pdfNeboj{a otvara vrata, gura Radeta, i Zadr`ava...

$: GOLUBARNIKrastko.rs/drama/ssd/ssd15/lj_stojanovic.pdfNeboj{a otvara vrata, gura Radeta, i Zadr`ava Zikru, zatvara vrata, Zikrino borbeno gurawe, pretvara se u qubavni~ki zagrqaj. MRAK$
Qubinka Stojanovi}

GOLUBARNIK

66 Qubinka Stojanovi}

QUBINKA STOJANOVI], ro|ena 21. VIII 1979. u Beogradu.

Apsolvent na dramaturgiji, Akademije umetnosti “Bra}a Kari}”.

Do sada napisala:

Pozori{ne drame: Golubarnik, Odu obeskorewenih ili Grad boqi odovog, @ivot u grobu.

TV drame: @ena po sredini, Mre`a.

LICA:

SNE@ANA – 15. god. Sestra

@EQKO – 17. god. Brat

ALISA – 17. god. Domkiwa

ZIKRA – 17. god. Domac

RADE – 16. god. Domac

NEBOJ[A – 18. god. Domac

RU@A – 46. god. Upravnica

BRANKA – 43. god. Tetka

Radwa ove drame, odvija se u Domu za nezbrinutu decu u Beogradu.Obuhvata period od 1992. do 1993. godine.

NAPOMENA: Sneàna i @eqko govore isto~no-hercegova~kim di-jalektom. Sneànin govor vremenom mutira, asimiluju}i se sa tzv. beo-gradskim izgovorom, @eqkov govor sa druge strane ostaje relativnonepromewen, osim u domskom àrgonu.

67

Qubinka STOJANOVI]

GOLUBARNIK

PRVA SCENA

Bezli~na internatska soba. @utih zidova. Svetlo je neonsko, hladno,luster sa dva rebra, od kojih jedno ne radi i stalno”trep}e”. Pro-storija deluje kao `u~na kesa, umiru}e `ivotiwe i svako u woj mora daizgleda bolesno i jadno. Na musavim zidovima su polepqeni posteriautomobila, fudbalskih klubova i razgoli}enih filmskih zvezda. Nalevoj strani sobe pokraj prozora nalazai se jedan sivi, metalni krevet,sli~an bolni~kom, dok je na desnoj strani sobe, poluzar|ali krevet nasprat. Sva tri su uredno, gotovo vojni~ki name{tena. Krevete delipohabani orman, jedan radni sto i dve stolice. Na stolu je kasetofonoblepqen sli~icama, jedna limenka koka kole i nekakve grickalice. Zastolom sedi Zikra, pu{i. Alisa stoji kraj prozora i gleda u ki{u, ~ujese zavijawe vetra i naleti kapi koje udaraju u staklo. Na stolici u uglusedi Rade i gricka nokte, a na krevetu, na spratu sedi Neboj{a uvojni~koj uniformi.

ALISA: Kakav odvratan dan.

Niko ne reaguje, ona se prstom potpisuje na prozorsko okno, zatimnervozno izbri{e svoje ime.

ALISA: Ni psa ne bi’ pustila napoqe.

Rade ispqune zanokticu i pogleda u Alisu.

RADE: Pa, kad nema{ psa, {ta se sekira{.

Alisa naslawa glavu na prozorsko okno.

ALISA: Nikad ga ne}u pustiti po ovakvom vremenu.

RADE: Ali nema{ psa.

Rade se ironi~no smejuqi, kao da ona ne razume, najprostiju logiku.Alisa mu prilazi, zgrabi ga za vrat, Rade cvili.

ALISA: Ali }u ga imati, debilu... Kapira{!?!

RADE: (Krkqaju}i)Kapiram.

ALISA: Dobro!

Odlazi do prozora i nastavqa da gleda u ki{u, Rade protegne vrat,zaka{qe se pogleda u Neboj{u, zatim u Zikru, zacvili tiho i promuklokao prebijeno uli~no pseto, niko ne reaguje, ve} se netremice gledaju,Zikra uzdahne i nervozno povu~e dim, spu{ta pogled, Neboj{a pogleda uAlisu.


NEBOJ[A: Alisa, ’o}e{ da ~uva{ Zikru?

Negovo pitawe zvu~i kao molba, Alisa imitiraju}i intonaciju wegovogpitawa.

ALISA: (Neboj{i)Yigerice, ’o}e{ ti, sebe da ~uva{?

Neboj{a gleda u svoje vojni~ke pantalone, podiè pogled ka Alisi, onamu je okrenuta le|ima.

NEBOJ[A: Alisa...

Alisa se okre}e ka wemu, gleda ga, o~i su joj pune suza.

ALISA: Naravno, da }u da ga ~uvam, on je... sada... moj de~ko...

Prilazi Zikri i qubi ga u usta, Zikra je odgurne, Alisa prilaziNeboj{i, koji sedi na gorwem krevetu, stavqa mu ruke na butine ipolako se pribliàva wegovom {licu, Neboj{a joj sklawa ruku. Zikrapoja~ava muziku.

ALISA: Nemoj da ide{...

O~i je izdaju, suze, odlazi do prozora, brzo ih bri{e, Rade joj prilazi, aliga ona grubo odgurne, on seda na pod, do we i grze nokte.

RADE: Iskuliraj, Alisa.

ALISA: Bri{em ja sad.

ZIKRA: Nemoj da ide{... ne, jo{.

Zikra gleda u Neboj{u.

ALISA: Idem, uhapsi}e me deùrni.(Prilazi Neboj{i, gleda ga, on poku{a da je zagrli, da si|e,ali ona ga zaustavi, prilazi Zikri poqubi ga u obraz, ideka vratima)Vidimo se... obe}ava{.

NEBOJ[A: Obe}avam.

ALISA: (Zikri)A, tebi se, è{}e osmehnula sre}a, {to te je Yigericatoliko zgotivio, se}a{ se kako je bilo kad si do{ao...

Vragolasto se osmehne i po{aqe mu poqubac, izlazi iz sobe i pa`qivozatvara vrata.

Zikra ustaje, iz ranca vadi papirni zamotuqak, baca ga na sto i seda.Rade sko~i od poda da vidi {ta je ba~eno na sto, Zikra ga pogleda i Radese vrati na svoje mesto.

Golubarnik 69

ZIKRA: (Neboj{i)Ovo je za tebe.

Neboj{a pogleda u zamotuqak i nasmeje se.

NEBOJ[A: Ti si lud!

ZIKRA: Ne, brate. Ti si lud.

RADE: A, {ta je to?

Nema odgovora, Zikra povla~i dubok dim, gasi cigaretu u limenku kokakole.

RADE: (Ustaje i grabi limenku)Ej, bre, koji ti je, bio je jo{ gutqaj!

ZIKRA: Pa?

RADE: Pa, mogo’ sam da popijem...(Neboj{i)E, Yigerice, stvarno nije u redu, pola trafike smo tinabavili i koka kolu, i milku i sve... A, ti ni{ta! A zna{kako ni~ega nema, tri ~uke smo tra`ili trafiku koja ima...bar ne{to... sve su prazne, a u prodavnice i ne idemo... tamotek ni~eg nema!

Neboj{a gleda u Zikru.

NEBOJ[A: Evo, ho}u pqugu.

Zikra ne reaguje.

RADE: Hvala Bogu! Zikra daj mu pqugu.

Zikra ne reaguje, gleda u pod, zatim u kasetofon, poja~ava.

RADE: Daj, Zikra koji ti je, upa{}e nam de`urni!

Sti{ava muziku, Zikra ga pogleda ispod oka, Rade poja~a, ali ipak netoliko koliko je Zikra pustio, nasme{i mu se.

RADE: Daj ~oveku pqugu...

Zikra vadi paklu iz yepa i ga|a Neboj{u u glavu, Rade se povla~i.

RADE: (Tiho)[ta ti je, bre, Zikra?

NEBOJ[A: (Radetu)Pusti ga.


Yigerica vadi cigaretu, pretura po yepovima.

NEBOJ[A: Zikra, daj mi upaqa~!

ZIKRA: Uzmi ga sam!

NEBOJ[A: Daj mi upaqa~... brate.

ZIKRA: Uzmi ga sam.

Rade ustaje, uzima upaqa~ sa stola i nosi ga Neboj{i, pali mu cigaretu.

RADE: E’, a {ta je u papiru?

Otvaraju se vrata, u sobu ulazi Ruà, Zikra i Rade ustaju.

SVI: Dobar dan/ve~e...

RU@A: [ta je ovo, ceo hodnik odzvawa, da vam ~ovek malo slobode, avi...

Pogleda na krevet gore, ugleda Neboj{u, zastane, Neboj{a poku{a dasi|e sa kreveta, Ruà pokaè rukom da sedne, zapaweno gleda u wegovuuniformu.

RU@A: Neboj{a golube moj...(Pokazuje rukom na de~akovu uniformu)

NEBOJ[A: (Sme{i se, neprijatno mu je)Ja sam do{ao samo da se pozdravim, kre}emo u dvanaes’, pasam samo svratio... Samo da pro|e ki{a...

RU@A: A gde si ti krenuo?

NEBOJ[A: Pa... u rat.

RU@A: Molim? Moj |ak generacije... tek si napunio osamnaestgodina... Jel’ ti zna{ {ta radi{!?!

Golube... Sine moj!?!

NEBOJ[A: (Tiho)Znam.

RU@A: I?

Izbegava Ruìn pogled.

RU@A: [ta bi ti rekli otac i majka!?!

Neboj{a pogledom traì podr{ku, ali Zikra stoji kraj prozora i gledau dvori{te, Rade sedi i gleda u Ruù.

Golubarnik 71

NEBOJ[A: Ne znam, kad ih nemam... Majka bi ko svaka majka, otkudznam... A oca idem da na|em! Znam da mi je }ale vojno lice isad je sigurno dole... Prepozna}u ga! Nema tu {ta!

Nasme{i se usiqeno.

NEBOJ[A: Ime da opravdam!

Spusti pogled i gu`va pantalone.

RU@A: Hajde, ispri~aj se sa drugarima... pa mi se javi u kancelariju.

Smu{eno izlazi iz sobe, ovla{ pomazi Radeta po glavi.

RU@A: Mo`da jo{ nije kasno...

NEBOJ[A: Dobro, javi}u se.

Ru`a nesigurnim korakom izlazi iz sobe, na vratima.

RU@A: Nemoj da mi se nisi javio, Neboj{a, ubi}u te!

Zikra se podrugqivo nasmeje na posledwe Ru`ine re~i, okrene se kaNeboj{i.

RU@A: I nemojte da pu{ite u sobi!

Zatvara vrata. Zikra i Yigerica se gledaju, Zikra iznervirano ma{eglavom, vrti pramen kose.

NEBOJ[A: Ne ~upaj kosu!

Zikra nastavqa.

NEBOJ[A: Ne ~upaj tu kosu, Zikra!

ZIKRA: [ta si mi ti... }ale? Vrati mi cigare...

Neboj{a stavqa upaqa~ u paklu i baca cigarete na sto, Zikra ih pokupii zapali cigaretu.

RADE: Daj meni jednu.

ZIKRA: Uzmi svoje!

RADE: Nemam, brate.

ZIKRA: Ima{, danas sam ti uzeo tri iz {teka.

NEBOJ[A: Daj ~oveku pqugu.

ZIKRA: On nije ~ovek... On je Rade.

NEBOJ[A: Daj meni pqugu!


ZIKRA: Pa, wemu da da{! Ima punu paklu u prqavim ~arapama!

NEBOJ[A: Daj mi pqugu, brate.

Zikra stavqa upaqa~ u paklu i baca mu, Yigerica zapali, povu~e dim ipru`i cigaretu Radetu.

RADE: Ma ne}u, brate... ne znam {ta glumi sad, ja imam {tek, keveti...

Rade je kao iznerviran, Neboj{a mu nudi cigaretu.

RADE: Neka, hvala.

Yigerica mu i daqe nudi cigaretu.

RADE: Hvala ti, batice, iznerviro me ovaj!

Rade {eta po sobi, glo|e prst, ali ipak uzima cigaretu i povla~i dim,malko se zaka{qe.

RADE: Mislim, ipak se nas dvojica znamo mnogo, mnogo du`e nego{to ti zna{ Zikru... i ba{ smo strava ortaci, jel’ tako... inije mi jasno {to sad...

ZIKRA: Umukni skote!

RADE: (Neboj{i)Za{to mu dozvoqava{ da se pona{a tako prema meni?

NEBOJ[A: Zato.

Zikra odlazi do prozora pu{i i gleda u dvori{te, Rade prilazi stolu igleda u paket, ipak ga ne otvara.

RADE: Ej, a {ta je u papiru?

ZIKRA: Opro{tajni poklon...

Rade odmotava papir, pogleda u poklon, prasne u smeh.

RADE: Yigerica!

Smeje se i pogleda u Neboj{u, i on se smeje, Zikra gleda kroz prozor, Radesvojim smehom, zabavqa Neboj{u – to ga ohrabri, uzima yigericu ionani{e.

RADE: [ta, jel’ to kao... kara{ posledwi put!?!

Nastavqa da se smeje, Yigerica se vi{e ne smeje, Rade, osetiv{i da jewegov smeh usamqen, naglo se uozbiqi.

RADE: Izvini, brate, {alio sam se...

Golubarnik 73

Zikra se obru{i na Radeta, zgrabi ga za majicu i baca na vrata, Neboj{aska~e sa kreveta, razdvaja Zikru od Radeta.

NEBOJ[A: Iza|i napoqe!

RADE: Izvini, batice, {alio sam se!

NEBOJ[A: Znam, znam, da si se {alio, ’ajde sad nestani.

Neboj{a otvara vrata, gura Radeta, i Zadràva Zikru, zatvara vrata,Zikrino borbeno gurawe, pretvara se u qubavni~ki zagrqaj.

MRAK

DRUGA SCENA

Ruìna kancelarija, veliki sto prepun papira, nalazi se u centralnomdelu prostorije, kancelarija je osvetqena neonkom, po uglovima sobe, naprozoru i stolu pore|ano je sobno cve}e u ru`nim plasti~nim saksijama.Upravo je taj detaq razlikuje od nekakve isledni~ke kancelarije. Zastolom sedi Ruà, ispred we, na {kolskim drvenim stolicama sedeSneàna i @eqko, promrzli i mokri. Sede na stolicama zgr~eni, {}u}u-reni kao dva promrzla siva goluba. Na podu, kraj wihovih nogu su dva{arena ranca. Sneàna drì barbiku. Ruà je nadvijena nad stolom.

RU@A: Pa, zar milicija vezane da vas dovodi... pogledaj, smrzli stese...

Sneàna i @eqko se pribijaju jedno uz drugo, Sneàna privija barbiku nagrudi.

SNE@ANA: Mi smo samo ~ekali tetku, nije ih bilo kod ku}e.

@EQKO: Mi ùrimo, tetka se mo`da vratila.

@eqko, podiè ran~eve i hvata sestru za mi{ku, Sneàna se pridiè.

RU@A: Sedite, gde ste po{li tako mokri, sa~ekajte... Polako.

Brat i sestra sedaju, nekako umorno te{ko, stara~ki.

SNE@ANA: A, mi teto, stvarno moramo da idemo...(Okre}e se ka bratu)Tetka nas sad ve} sigurno ~eka!


Ruà podiè ruku u neodre|enom pravcu, kao da pokazuje na sam pojamDoma.

RU@A: Ovo je va{ privremeni sme{taj... Dok se ne stvore uslovi...

@eqko je prekida.

@EQKO: Kako }ete je na}i?

Ruà spu{ta pogled i zapisuje ne{to na papir.

RU@A: Ni{ta se vi ne sekirajte. Va{ slu~aj je u{ao u proces iwihovo mesto boravka }emo vrlo brzo prona}i.

Pogleda u decu.

RU@A: Ni{ta se vi ne sekirajte, ovde }ete biti, lepo zbrinuti. MojDom je jedan od najboqih, imamo i odlika{e... Vas dvoje steisto odli~ni, jel tako?

SNE@ANA: (Pogleda u brata)Pa, da... Bili smo...

@EQKO: Jesmo... Sneà je upisala medicinsku, a ja sam u gimnaziji.

RU@A: Eto... Bi}ete sme{teni sa va{im vr{wacima, to su finadeca, a ne kako neki spoqa misle... Evo ja sam domsko dete ividite me sad! [ta mi fali... Preìvela sam...

Ruà ustaje, odlazi do prozora i gleda u dvori{te.

RU@A: Moj brat i ja smo do{li ovde kad smo bili jo{ mawi od vas...Samo po nas dvoje nije imao ko da do|e...

Ruà prilazi Sneàni i @eqku, pomiluje Sneànu po kosi, pogleda ih,skine svoj sako i umota Sneànu.

RU@A: Golubovi mali.(Ruà duboko uzdahne, trgne se)Jel’ sad boqe?

Devoj~ica automatski klima glavom.

RU@A: Prona}i }emo vam tetku, {ta se sekirate, a posle vi ne}etehteti da idete odavde.

Ruà se nasme{i, sedne za sto i prekrsti ruke, Sneàna pod stolomsteè barbiku, @eqko pogleda kroz prozor.

RU@A: E, pa, evo kako }emo, dok vam ne do|u ro|aci, ja se brinem ovama... Ako vam bilo {ta zatreba...(Nasme{i se)[ta ste se smrkli, jo{ vi ne}ete hteti da idete... Kad vam jakaèm...

Golubarnik 75

SNE@ANA: A, jel’ znate bar otprilike kada }ete na}i tetku?

RU@A:

Vrlo brzo, kaèm vam da je va{ slu~aj ve} u postupku...

Mewa intonaciju, govori brzo kao da ~ita. Postaje samo upravnica,tako joj je lak{e.

RU@A: Dakle, pravila u na{em Domu su vrlo jasna i wih }etemorati da se pridràvate, izlasci su preko radnih dana dodevet, a vikendom do jedanaest, svetlo se gasi u dvanaestsati. U okviru Doma imate i zajedni~ke prostorije mu{ko iènsko kupatilo, ~itaonicu, koja radi do jedanaest.Doru~akje u sedam, ru~ak u jedan, uìna u ~etiri i ve~era u osam.. Toje to! I nemojte da poku{ate da beìte i jurite tetku...Takvo pona{awe se ka`wava... Va{ slu~aj je u postupku,ni{ta se vi ne sekirajte.

@EQKO: Hvala!

RU@A: Da, dok ste ovde, ne trebaju vam va{i izbegli~ki kartoni.

Pruà ruku preko stola, @eqko zbuweno vadi iz yepa dva kartona,ustaje i pruà ih Ruì.

RU@A: Sigurniji su kod mene.

Ruà otvara kartone, stavqa nao~are, ~ita.

RU@A: Sneàna Obradovi}, ro|ena 16. 03. 1977. u Bratuncu... Do-bro... @eqko Obradovi}, ro|en 1975. u Bratuncu... Dobro,dobro, e sad, broj va{e izbegli~ke isprave je... Sneàna tvojbroj je...(Prepisuje na svoje papire)

RU@A: Dakle Sneàna je 7015705835... A @eqko Obradovi} je7096403186... Dobro... Eto to bi bilo to.

Ruà podiè pogled skida nao~are, sme{i im se, @eqko i Sneànapodiù svoje stvari sa poda, ustaju.

RU@A: Ej, ~ekajte, nismo jo{ zavr{ili, sedite... Ti, Sneàna si ulevom, ènskom krilu, sa jednom jako finom devoj~icom, a ti@eqko si u mu{kom krilu sa jo{ dvojicom de~aka.

Sneàna i @eqko se pogledaju, sednu, Sneàna uhvati brata za ruku.


SNE@ANA: Bato!

@EQKO: (Ruì)Ali...

RU@A: To su pravila Doma i wih se moramo svi pridràvati, jaznam da ste vi brat i sestra, ali mi ne pravimo izuzetke...Uostalom niste preko sveta samo vas dvori{te deli.

Neko kuca na vrata, ulazi Rade, Ruà ga pogleda i nasmeje mu se srda~no.

RADE: Dobar dan!

Kada ugleda Sneànu i @eqka ustukne.

RADE: Da do|em ja, onda kasnije...

RU@A: Ne, ne odli~no {to si do{ao, ovo su va{i novi drugari...pokaì im ti lepo Dom, Sneàna je kod Alise iz dva’esdvojke, a @eqko }e kod vas u sobu...

RADE: Kod na... ali, kod nas nema mesta...

RU@A: Ima, kako nema.

RADE: Ali...

RU@A: @eqko ide na Neboj{ino mesto.

Ruà po~iwe ne{to da zapisuje i neprime}uje ih vi{e, Sneàna i @eqkokupe svoje stvari, Rade ih izvodi, Ruà podigne pogled.

RU@A: Jel’ imate ode}u?

@EQKO: Samo ovo na nama i jakne u mom rancu... Nismo stigli...

RU@A: A, {ta je to kod tebe Sneò?

SNE@ANA: Samo neke... Uspomene...

RU@A: Boqe bi bilo da ih ostavi{ ovde, kod mene, sigurnije je.

SNE@ANA: Ne, hvala.

RU@A: Dobro, kako ho}e{.

Ruà se nadvija nad papire, Rade, @eqko i Sneàna izlaze i zatvarajuvrata. Ruà podiè pogled ka vratima, stavqa nao~are podiè slu-{alicu i okre}e jedan broj.

RU@A: Stigli su!

MRAK

Golubarnik 77

TRE]A SCENA

Domska soba, u kojoj su de~aci. Svetlo je uga{eno, ~uje se samo @eqko kojibunca u snu, te{ko di{e, gotovo da se gu{i, urlikne.

@EQKO: Ne!

Kome{awe.

ZIKRA: E, sad }u ti jebati mater!

Kome{awe u mraku. Rade pali svetlo, Zikra je svukao @eqka iz krevetana pod i bije ga.

ZIKRA: Umukni... umukni!

Rade pritr~ava i {utira @eqka, smeje se.

RADE: Stani Zikra, molim te... Ubi}e{ ga.

Rade odvaja Zikru od @eqka, @eqko se skupio na podu, cvili, . Zikra sepomera, a Rade, kao poma`e @eqku, kada se ovaj pridigne, Rade ga {utne ububrege.

ZIKRA: Jel’ zna{ ti za{to mene zovu Zikra?

@eqko se skupqa se po podu, Zikra nastavqa.

ZIKRA: Kriza, e pa u tome je fazon, ne sme{ da mi izazove{ krizu! Ati to stalno radi{! Mlogo me, bre nervira{!

@eqko se dr`i za stomak, je~i.

ZIKRA: Umukni, muka mi je od tebe.

RADE: Umukni, sviwo smrdqiva!(Pqune ga)

ZIKRA: Od kako si do{ao, ne mogu da se naspavam, cvili{ vri-{ti{...

Zikra prilazi @eqku i nadvija se nad wega.

ZIKRA: Ti si lud, jel’ da... Kreten!?!

RADE: Upi{’o se.

Rade se smejuqi, Zikra odlazi do prozora i pali cigaretu.

RADE: Provali ga, upi{’o se!


@eqko se pridiè sa poda, obri{e lice, vidi krv, odlazi do svog kre-veta.

@EQKO: Ti misli{ da te se ja pla{im...

Zikra gleda u dvori{te i pu{i, Rade ustukne i sedne na stolicu,gotovo da mu je cela {aka u ustima, gleda u @eqka, @eqko se smeje.

@EQKO: (Zikri)Ne pla{im se ja tebe Zikra, nikako te se ne pla{im... Samoda zna{! Ni~eg se ja vi{e ne pla{im.

RADE: Pa, {to si se onda upi{o u ga}e!?!

Rade otkine deo nokta i ispqune ga.

@EQKO: Ne znam... ne mogu da se setim.

RADE: (Kao nezainteresovano)êga? êga ne moè{ da se seti{?

@EQKO: Sna... Kad zaspim, znam da je to san i da ga ponovo sawam, alikad se probudim... Ni~eg se ne se}am...

Rade se smejuqi i sau~esni~ki gleda u Zikru.

RADE: Alisa mi kaè da ni ona wegova nije ba{ normalna... I onatako vri{ti u snu, a kad je solo u sobi, pri~a sa barbikom.

@EQKO: Ostavite mi sestru na miru!

ZIKRA: Ma, ko }e tvoju sestru, bre, smiri se Boske... A kad ste toAlisa i ti pri~ali?

RADE: Daj, Zikra {ta ti je, pre neki dan...

ZIKRA: A kad to... Pre neki dan?

RADE: Pa, kad smo te ~ekali u parki}u.

ZIKRA: A, ono kad sam skidao onom klincu patike?

RADE: E, pa da, tad.

ZIKRA: A, dobre su pati~ice, nike ~etvorka, a?

RADE: Mog’o bi meni nekad da ih da{ da {etam...

ZIKRA: Ne mogu brate, mnogo ti smrde noge, ne mogu posle da ihobujem.

RADE: A posle klinca moè{, wemu ne smrde noge...

ZIKRA: E, pa ja zato biram one sa ganc novim giqama.

Golubarnik 79

RADE: Uzmi ti neke nove, a meni daj ove...

Zikra se uozbiqi.

ZIKRA: Dobro na {ta ja tebi li~im, je li, brate... Ako ti trebajupatike, nabavi ih sam... I nemoj da mi se vrti{ oko Alise,jel’ jasno!?!

RADE: Jasno!

ZIKRA: Gde si bre, Yigerice, da vidi{ {ta se sve de{ava od kad tebenema, Rade mi muva ribu, onaj ti pi{a po krevetu... Stra{nobrate...

@eqko ustaje i izlazi iz sobe, Rade i Zikra gledaju za wim.

RADE: E, ugasi nam svetlo da zaspimo dok je mir.

ZIKRA: Gde si ti po{ao?

@eqko ne odgovara.

RADE: Da stavi pelene!

@eqko prilazi Zikri.

@EQKO: Ovo ti je posledwi put da si mi pri{ao!

Zikra ustaje, @eqko grabi Zikru za nadlakticu, stisne je, Zikra na-pravi bolnu grimasu, @eqko se zagleda u wegovu ruku, pa u wega, Zikraistr`e ruku, a Rade pali cigaretu zabavqa ga novonastala situacija...

@EQKO: Nisam vam ja kriv {to `ivite ovde i {to je va{ drug oti{odole...

ZIKRA: (Gledaju}i kroz prozor)Moj drug je oti{o’ da brani tvoju ku}u, a ti mu zapi{ava{krevet... Gde je tu pravda...

@EQKO: Nema pravde, razume{, nema.

@eqko bri{e lice, kre}e ka vratima i pogleda Radeta.

@EQKO: Da me vi{e nikad nisi pipn’o.

Rade se nasmeje i dotakne ga rukom, kao pi{toqem po grudima, @eqkopogleda u pi{toq od izrawavanih prstiju, pogleda ga u lice. Radespu{ta ruku, @eqko se okrene i iza|e iz sobe, Zikra gleda kroz prozor,Rade dune u prste, kao u pi{toq.

RADE: (Imitira @eqkov dijalekat)Da me vi{e nikad nisi pipn’o.(Uozbiqi se)A slatka mu je sestrica...


Zikra stoji na istom mestu, zatim odlazi do kreveta i pokrije se.

ZIKRA: Ugasi to prokleto svetlo, ho}u da spavam!

MRAK

ÊTVRTA SCENA

Sneànina i Alisina domska soba. Prostorija je mala i klaustro-fobi~na, vi{e podse}a na hodnik nego li na sobu. Na stolu je gomila{arenih sitnica, ukrasi, {minka i toaletno ogledalo. Na suprotnomzidu je samo jedan krevet na sprat. Na gorwem spratu sedi Sneàna ipevu{i neku de~iju pesmicu o vuku i ovci, Alisa sedi za stolom i {minkase.

ALISA: [to se ti nikad ne {minka{?

SNE@ANA: Nisam ponela {minku.

ALISA: A, {ta kao {minkala si se u Bosni?(Nasmeje se podrugqivo)Za koga, za me|ede...

Nastavi da se {minka, Sneàna i daqe pevu{i, klati nogama u ruci joj jebarbika.

ALISA: Treba da odraste{!

SNE@ANA: [ta ti do zna~i?

Alisa imitira wen govor.

ALISA: [ta ti to zna~i... To zna~i da baci{ tu barbiku, da si|e{ satog usranog kreveta i po|e{ sa mnom u zezawe.

Alisa se nasme{i, ali taj lep osmeh, sasvim nesvesno i automatskiprekriva rukom i to uradi svaki put. Sneàna spu{ta barbiku nakrevet, pogleda u Alisu, Alisa stavqa karmin na usta.

SNE@ANA: Ali to mi je uspomena, kupio mi je tata kad je i{ao uNema~ku.

Alisa se okre}e ka Sneàni.

ALISA: Pa!?!

SNE@ANA: Pa, to mi je sve {to sam ponela, to mi je sve od wega, od mogDetiwstva, to je uspomena... Ne razume{ ti to.

Golubarnik 81

ALISA: Ne, Sneàna ti ne razume{, uspomene su ovde... Ovde.(Alisa se udara prstom po glavi)Te uspomene su prave, wih svuda nosi{ sa sobom, htela ti toili ne.

Sneàna ska~e sa kreveta.

SNE@ANA: Znam... Znam ja to vrlo dobro... Zato i nosim barbiku svudasa sobom... Da mi ~uva lepe uspomene, a ne stalno onaj uàskoji mi je pred o~ima.

Sneàna baca barbiku na pod i sama se stropo{ta dole.

SNE@ANA: Gde mi je tetka, tetkica moja lepa...

Sneàna po~ne da pla~e, Alisa spu{ta karmin na sto, ustaje i pomaèSneàni.

ALISA: Hajde ustani... Jebe{ tetku, evo ja sam tu...

Podiè Sneànu sa poda i stavqa je da sedne za stolicu.

ALISA: Prekini da cmizdri{... ne mogu da podnesem kad mi nekopla~e...

Sneàna jeca, ali poku{ava da zaustavi suze, bri{e lice i duboko di{e.

ALISA: Ho}e{ da ti odam jednu tajnu?

Sneàna je pogleda, i pomalo infantilno klimne glavom Alisa joj bri{esuze.

SNE@ANA: Reci.

ALISA: Ja vi{e nemam uspomene... Sve sam ih izbrisala, imam samoovaj trenutak sad... Posle toga sve zaboravim... Zato mogu daradim {ta ho}u.

SNE@ANA: [to laè{, kad no}u bunca{ u snu i... Znoji{ se i... Pla-~e{, pa moram da te pokrivam i da te smirujem.

Alisa se trgne, udaqi se od Sneàne, podigne wenu barbiku, pomiluje jepo kosi, i sedne na krevet.

ALISA: To si ti.

SNE@ANA: (Zbuweno)Molim?

ALISA: Ja sam mislila da je to moja... mama.


Alisa odloì barbiku na jastuk, ustane, razgrne kosu i setu sa lica,nasme{ena i bezbri`na prilazi Sneàni.

ALISA: To su samo glupi snovi... ovde niko ne moè normalno daspava... no}u je ovde najbu~nije.

Alisa uzima {minku i po~iwe da {minka Sneànu.

SNE@ANA: Alisa, a za{to si ti ovde?

Alisa prekine da je {minka, pogleda je u ogledalo, nasme{i se.

ALISA: Ne znam, ne se}am se.

Nastavqa da {minka Sneànu, ona se odmi~e.

SNE@ANA: Zato {to ja ne znam {to sam ovde! Imam tetku, imam majku ioca i nikad ni{ta nisam ukrala i...

ALISA: Niko me nije hteo i nisam imala gde... Pa su me poslali ovde.

Alisa spu{ta {minku na sto, odlazi do ormana, pretura po stvarima,gleda {ta }e da obu~e.

ALISA: Sve neko krpe, daju nam ovo |ubre svoje, flekavo i pocepano,a ti treba da si zahvalan plemenitim qudima... Govna!

Alisa vadi stvari, baca ih na pod, uzima neku usku majicu, obla~i se,Sneàna se ogleda.

SNE@ANA: Ali mi imamo gde da odemo, ja ne znam {to smo mi ovde...

Alisa prilazi Sneàni, popravqa joj {minku.

ALISA: Sneàna, ja bri{em!

SNE@ANA: Znam!

ALISA: Ne zna{, ja bri{em odavde... Iz Doma!

SNE@ANA: Sad?

ALISA: Ne sad, ali uskoro...

SNE@ANA: Kako?

Alisa seda na krevet, uzme barbiku u ruke.

ALISA: Jedan sladak frajer, }e me izvu}i.

SNE@ANA: Otkuda ga ti zna{?

ALISA: Pa, upoznala sam ga preko jedne drugarice... Nije to bitno...(Alisa prebacuje lutku iz ruke u ruku, nastavqa)U svakom slu~aju rekao mi je da imam mnogo slatko dupe i daon ne moè bez moje guze i... Eto, palim kod wega.

Golubarnik 83

SNE@ANA: A, Zikra?

ALISA: [ta s’ wim?

SNE@ANA: Pa, on ti je de~ko?

Alisa se nasmeje, spusti barbiku na krevet.

ALISA: Zikra je zaglavqen ovde, on se nikada ne}e i{~upati, jaho}u... Moram... Ni{ta me vi{e ovde ne vezuje.

Alisa ustaje, {iri ruke, duboko udahne, kao da miri{e cve}e, zatimpogleda u Sneànu.

ALISA: Hajde, zakasni}emo, rekla sam toj drugarici da }u i tebe dapovedem, bi}e jo{ nekih frajera, hajde...

Alisa pqeska rukama, proverava kako je Sneàna na{minkana, odlazi doormana i vadi sukwicu i yemper.

SNE@ENA Zna{ da ne mogu da idem.

ALISA: Znam, ~eka{ tu tvoju tetku, kraj rata... Pa ostari}e{ ~e-kaju}i... Ratovi ovde te{ko prestaju, a i rodbina se ovde nevoli ba{ mnogo... Svi mi domci smo ti primer za to.

Sneàna ustaje, Alisa joj stavqa stvari u ruke.

ALISA: Hajde ve} kasnimo... Drugarice.(Alisa se sme{i Sneàni, gleda je kako se presvla~i, na-stavqa)Zgodna si ti... I lepa... I brat ti je lep... I pametan,razgovarali smo jednom, {teta {to je ovde, ba{ {teta...

SNE@ANA: Ma nismo mi ovde? Mi smo samo privremeno.

ALISA: Dok ne do|e tetka, znam... Hajde poùri, kasnimo.

SNE@ANA: A, taj tvoj, kako on misli da te izvu~e?

ALISA: Pa kidnapova}e me, zna{ on ìvi sam, sazidao je ogromnuku}u, i bi}u tamo sakrivena kao, princeza... Kapira{!?!

SNE@ANA: A, ako do|e milicija da te traì?

ALISA: Ne sme wemu milicija ni{ta.

Sneàna se obukla, Alisa je odmeri, zadovoqna je kako Sneàna izgleda.

SNE@ANA: Idemo.

Alisa i Sneàna izlaze iz sobe. Sneàna zastajkuje na vratima.

SNE@ANA: Alisa {to si ti ovde... Stvarno?


ALISA: (Neobavezno, kao da pri~a tra~)Pa, poku{ala sam da ubijem o~uha. Klasi~na pri~a, on jeprobao da me siluje, keva mi ne veruje misli da sam luda, sadasu u Nema~koj... sre}ni!

SNE@ANA: A kako si...

ALISA: Kako sam {ta?

SNE@ANA: Pa to...

ALISA: Kako sam poku{ala da ga ubijem? Pa na spavawu.

Sneàna gasi svetlo, izlaze iz sobe.

MRAK

PETA SCENA

Ruìna kancelarija, Ruà stoji na vratima, Branka sedi na drvenoj|a~koj stolici, ose}aj neprijatnosti odraàva se po na~inu na kojemsedi.

RU@A: Idemo.

Branka ska~e sa stolice, podiè ruku ka Ruì, zaustavqa je, seda,skru{eno, skupqa ruku, stiska pesnicu i stavqa je na grudi.

BRANKA: Stani, Ruò... Sa~ekaj.

Ruà zatvara vrata, prilazi Branki i nadvija se nad wu.

RU@A: Pa ti stvarno ne}e{ da ih vidi{!?!

BRANKA: Ne mogu.

Ruà se odmi~e od Branke, seda za svoj sto, duboko uzdahne i po~ne saslaè papire na stolu, Branka vadi paketi} iz torbe.

BRANKA: Evo, spremila sam im pitu i jo{ neke stvari... Ako moè{da im da{...

Ruà slaè papire i ne pogleda u paket.

RU@A: Ne treba wima tvoj paket, Branka...

Branka gleda u paket, polako ga spu{ta na sto.

Golubarnik 85

BRANKA: Idem... Moram da vodim Unu na ~as... Ima koncert za nedequdana... Ho}e{ da do|e{?

Ruà sre|uje papire i ne gleda u Branku.

BRANKA: Moram da je vodim u {kolu da ve`ba.

RU@A: Pa {to ne ve`ba kod ku}e?

Branka se nasme{i.

BRANKA: Prodali smo klavir.

Ruà podigne pogled sa papira.

BRANKA: Wega smo prvog prodali.(Mahne rukom)Kako do{lo, tako i oti{lo... Na kocki ga je zaradio nakocki mu je oti{ao...

RU@A: Ali Una je ~udo, ona ne sme da...

BRANKA: Znam... Pet godina se nije odvajala od wega... Ne}e dete dagleda muku u ku}i, po ceo dan je svirala...

RU@A: Moj brat je lud... Potpuno je lud... [to im je dao, kako si todopustila?

BRANKA: A, {ta sam mogla da uradim, do{li su neki u po’ no}i, traèpare ili }e Uni da seku prste! Ja im kaèm da boqe meniotseku sisu, samo woj ruke da ne diraju...

RU@A: Pa {to me niste zvali?

BRANKA: Dosta je tebi tvoje muke... A i tvom smo ~oveku du`ni, a tvojmu` nije bilo ko... Neka ti je brat sto puta... Ne sme vi{ekod tebe da traì!

RU@A: (Nagla{ava MOM)Mom Miroslavu, niste ni{ta du`ni, ja sam skinula dug.

Branka podigne glavu, samo {to joj je taj stav postao deo karaktera,tako da joj glava nije zaista podignuta, ve} je nekako zgr~eno isprav-qena. Branka joj prilazi, poku{ava da je poqubi, ali Ruà odràvadistancu.

RU@A: [to me nije zvao, kad bi se javio, ja bi mu oprostila, sve bi’mu oprostila!

BRANKA: (Puknutim glasom)A, onda je proradila savest... Po~eo je jo{ vi{e da kocka ijo{ gore da gubi... Od tad se ne trezni, prodali smo stan daskrpimo dugove.


RU@A: [to nisi spakovala sebe i dete i oti{la u pizdu lepumaterinu.

BRANKA: A, gde da odem, moja Ruò... U Bosnu? U onu klanicu?(Branka skloni {i{ke sa lica, nastavqa veselije)Sad je boqe, dao je pola novca kod gazda Jezde, a pola kodmajke Dafine!(Prekrsti se)Jo{ dva tri kruga da okrenemo, kamatu i da nam svane. Samonas to moè spasti!

Ruà se tako|e prekrsti.

RU@A: E, hvala Bogu, bar’ ne{to pametno da uradi.

Branka primi~e stolicu i hvata Ruù za ruku.

BRANKA: Samo jo{ koji krug da obrnemo kamatu...(Ruà vrti glavom, Branka skoro da kle~i pred Ruòm)Gde da ih dovedem, u onaj suturen, pa ni mi nemamo gde daspavamo... Jo{ je on uzeo nekog psa, kaè ve`ba ga za borbe, ai pla{i se, ne}e iz ku}e da iza|e... Samo da pro{eta yukelu.

Ruà povla~i svoju ruku.

RU@A: Branka, pa jer sam ti zato dala de~ije kartone... Da hrani{yukelu... Ona mala }e da presvisne za tobom, ne mogu vi{e daih laèm, Branka sami }e te na}i, vide}e{.

BRANKA: A, gde da ih odvedem, gde... Da ih uzmem sve troje, pa il’ uBosnu ili u Dunav...

RU@A: Vadi ih odavde èno... Nisu oni za ovo mesto... Niko nije!(Ruà trese Brankina ramena, kao da ho}e da je osvesti,razbudi, objasni)Pa to su deca tvog ro|enog brata, za Boga mologa! Zna{ likako ih je prebacio u Srbiju!?! jel’ zna{!?!

Branka se opire, pla~e, brani se, jeca.

BRANKA: Nemoj Ruò molim te! prekliwem te! Razumi...

Ruà je pu{ta, stoji nad wom.

RU@A: Tvoj brat ih je prebacio u traktorskoj gumi, preko Drine!Razume{! Nije bilo mesta vi{e u skeli! A i nije imaodovoqno maraka za skeleyiju! Razume{ li ti to! Tebi ih jeposlao da ih ~uva{! Tebi, sestri svojoj ro|enoj! A sad trunuovde.

Golubarnik 87

Ruà, odlazi do prozora pali cigaretu i gleda u dvori{te. Branka seskvr~ila na stolici jeca tiho, gotovo ne~ujno.

RU@A: Samo da ne bude kasno... Udala si se za domca i pogledaj se ipogledaj mene... zar ne vidi{ {ta nam je Dom uradio. Osa-katio nas je. Ovde nema pobednika...

Ruà se okre}e ka Branki.

BRANKA: Da, a gde si ti, a gde sam ja!?! Ti ìvi{ na Dediwu, uluksuzu... Tebe svaki put posle posla ~eka limuzina. Li-muzina za gospo|u upravnicu! Sit gladnom ne veruje!

Ruà zavr}e rukav, pokazuje podlakticu sa urezanim belezima.

RU@A: Vidi{ li ovo Branka. To su belezi – domski belezi! Mojbrat ih ima...

BRANKA: (Odmi~e pogled)Znam. Od noà.

RU@A: E, oni te veù, obeleè za ceo ìvot... Dugi rukavi i leti izimi!(Pauza)A Sneà i @eqko ih jo{ nemaju! Jo{ uvek! A za Dediwe...Kolko ja skupo pla}am to Dediwe, moja Branka. Svaki putkad me ~eka limuzina, ja se stidim, izdajem sebe, decu... A gdeme vozi ta tvoja limuzina! U tamnicu, kao {to je ova, samodruga~ija! Ja sam domkiwa i odavde ja pobe}i ne mogu! Zato{to mi je u srcu... Razume{!?!(Nasme{i se usiqeno)A, ku}a velika, kao moj Dom!(Pokazuje rukom na zgradu. Zgadi se, protrese, zatvori o~i)Bila sam tako mlada i... tako sam èlela da pobegnem!(Gleda svoju kancelariju, osmehne se i iz o~iju joj liju suze.Polako, otvara fijoku svog stola, vadi pi}e, sipa)Spasili su ìve glave, ti im spasi du{e.

Branka ustaje, stavi paket na stolicu i krene ka vratima.

RU@A: Do|i na prozor da vidi{ ne{to.

Branka zastaje.

BRANKA: Nemoj da mi ih pokazuje{, ne smem da ih vidim.

RU@A: Retko wih dvoje izlaze u dvori{te, ono im ni{ta ne zna~i...Drugo sam ne{to htela da ti pokaèm, do|i.

Branka pa`qivo prilazi prozoru, gleda u dvori{te.


RU@A: Pogledaj.

Branka se nagiwe i gleda.

BRANKA: Da?

RU@A: I {ta vidi{?

BRANKA: (Zbuweno)Decu...

RU@A: I {ta rade?

BRANKA: Ne znam... Ni{ta.

RU@A: [etaju, sede, pu{e, biju se... Samo se ne igraju, niko se nikadnije igrao u tom dvori{tu.

Branka se naglo sklawa sa prozora.

BRANKA: Eno ih!

Branka se priqubquje uza zid do prozora, `muri i drhti.

BRANKA: Gospode Boè, oprosti mi.

MRAK

[ESTA SCENA

Sneànina i Alisina soba, po sobi su razbacane stvari, Sneàna sedi zastolom, @eqko se nadvija nad wom, on ima upasanu trenerku i nove nikepatike.

@EQKO: Gde je?

SNE@ANA: (Kroz suze)Ne znam...

@EQKO: Laè{, reci mi gde je!?!

SNE@ANA: Ne znam!

Sneàna cvili, skupqa se na stolici, @eqko baca stvari po podu,nalazi Sneàninu barbiku, baca je. Sneàna brzo uzima barbiku sa poda iseda na svoju ka`weni~ko mesto, privija lutku na grudi, drhti.

@EQKO: Boqe mi reci gde je.

Sneàna jo{ ja~e jeca. @eqko zagleda garderobu.

Golubarnik 89

@EQKO: Kako ja to nisam primetio... Ranije.

Okre}e se ka Sneàni, u rukama drì ~ipkani ve{.

@EQKO: Odakle ti ovo?

SNE@ANA: Nije to moje.

@EQKO: Kako nije tvoje, pa na{o sam ih u tvom rancu.

SNE@ANA: Pa ni te patike nisu tvoje, pa su na tvojim nogama.

@eqko podiè ruku da je udari, ali je povu~e.

@EQKO: Pa, zar me|u mamine i tatine slike, na{e uspomene, gura{kurvawske ga}e.

@eqko ih baca pod wene noge, Sneàna kupi ve{, i stavqa na krilo krajbarbike.

SNE@ANA: To nisu uspomene.(Sneàna ustaje spu{ta stvari na sto i prilazi bratu,stoji pred wim, nastavqa)Uspomene ima{ u glavi i od wih ti nema spasa... Koja ti jeposledwa uspomena?

@EQKO: Kad smo tata i ja i{li...

Sneàna ga odgurne.

SNE@ANA: Laè{! [ta vidi{ kad legne{ da spava{?

@eqko obara pogled, gleda u svoje nove patike.

@EQKO: Traktorsku gumu. No}. Ledenu Drinu i tatu kako nas drì dase ne ne podavimo.... I kako se onda vra}a... Eto toga!

SNE@ANA: I zaklane qude i trulu stoku, eto to vidi{!

@EQKO: To nisu na{i.

SNE@ANA: A ko su to na{i. Jel’ su ovde na{i?

@eqko obori glavu, i seda na krevet, Sneàna stoji na sred sobe, {iriruke.

SNE@ANA: Pa, gde su? [to na{a tetka nije do{la!?! Zato {to je na{a,je li... I mi weni. Ili zato {to te Na{e boli kurac da jena|u, hajde reci... I za{to tebe zovu Boske...(Sneàna imitira)Boske, ’de si Boske...(Prilazi bratu i podiè mu glavu, zagleda se)


SNE@ANA: Ko su to Na{i? Ja sam se prvi put poqubila sa Safetom i onje za mene Moj... Kapira{!(Imitira Alisu u gestikulaciji. Okre}e se i odlazi dosvoje stolice, umorno seda na wu, stavqa glavu na kolena.Nastavqa, ti{e)Ho}u ku}i.

@EQKO: Kojoj ku}i...

SNE@ANA: (Umorno)Na{oj ku}i. Pravoj! Mami i tati! Dosta smo ~ekali tetku,ne moèmo vi{e. Mi ionako nismo pravi domci. Mi imamomamu i tatu!

@eqko uzdahne, pomiluje sestru po glavi.

@EQKO: Nismo domci, sa’}e oni na}i tetku. A i ako je ne na|u, jo{malo i bi}e kraj rata i... Dobar je znak {to smo u prihva-tili{tu, a ne u zavodskom delu!

Govore tiho.

SNE@ANA: Bato, nemoj da se pla{i{, ima{ mene, a ja znam da nas mama itata ~ekaju ku}i... Vide}e{... A i wima je mnogo lak{e, {tosmo mi ovde... Na sigurnom.

@EQKO: Kad bi samo mama znala, {ta sam uradio...

SNE@ANA: Ni{ta ti Bato nisi uradio, mi samo treba mirno da sa-~ekamo tetku, a ako ona ne stigne do kraja rata... Jebi ga...Idemo mi na{oj ku}i... Ali do}i }e na{a tetkana, vide}e{!

Sneàna bri{e suze sa lica i po~iwe da skupqa stvari sa poda, @eqkozariva glavu u ruke.

@EQKO: Po~ela si i da psuje{... To te je sve ona mala nau~ila...(@eqko ustaje)Da nije bilo ove odvratne Alise, ne bi moja seka postala...Gde je ona moja mala Sneà...(Sneàna spu{ta glavu, @eqko je zagrli, nastavqa)Ja sam kriv, izvini Sneò...

Sneàna grli brata, @eqko je privija uza se. Otvaraju se vrata, u sobuulazi Alisa, ra{~upane kose, sa modricom na licu, rakrvavqenom usnom,trese se, ode}a na woj je prqava i razvu~ena jedva stoji.

SNE@ANA: (Krikne i pokrije usta {akom)Alisa!

Golubarnik 91

Alisa stavi prst na usta, Sneàna je prihvata da ne padne, @eqkozbuweno gleda u Alisu.

ALISA: Zdravo...

@EQKO: [ta se desilo?

ALISA: Malo su me silovali... Ni{ta naro~ito.

Snaàna krikne. Alisa tupo gleda u @eqka, polako okre}e glavu kaSneàni, nasme{i joj se i odmahne rukom, polako krene prema svom stolusedne, pogleda se u ogledalo.

ALISA: Yigerica se vratio... I ja sam se vratila... Vratili smo se.

@eqko seda na kevet, pridràva glavu rukama, Sneàna prilazi Alisi.

SNE@ANA: Hajde da legne{, trese{ se...

Alisa polako podiè glavu, gleda u Sneànu, poku{a da se osmehne, ali jezaboli pokidana dowa usna.

ALISA: Dobro je, da danas nisi i{la sa mnom...

Sneàna zagrli Alisu, devoj~ica se beìvotno prepu{ta zagrqaju. @eq-ko pokriva {akama lice.

@EQKO: (Kroz prste, ne gledaju}i)A, kako zna{ da se Yigerica vratio?

ALISA: Svi se mi ovde vratimo.(Pauza)Sad su ga doveli... izgleda boqe nego ja.

Poku{a da se nasmeje sopstvenoj {ali, ali je usna zaboli.

@EQKO: Pa, gde }u sad ja?

MRAK


SEDMA SCENA

Domska menza. Duga~ak sto, sastavqen od starih kafanskih stolova.Delovi, skupqani verovatno po najkrazli~itijim drumskim mehanama~ine neravnu, ali dinami~nu celinu i ~itav taj sto podse}a na nekakvustonogu. Deca sede, ve~eraju. Postavqeni su kao u Leonardovoj “Tajnojve~eri”. Samo {to je ova, malo druga~ija... Nenametqiva i slu~ajnakompozicija. Yigerica sedi u sredini, gleda tupo, na gore. ]uti, nereaguje ni na koga i ni na {ta. Iz usta mu curi bala, sliva mu se nizbradu. Razvla~i se tanka, providna nit, polako se spaja sa pasuqem utawiru. Sa leve i desne stane sede deca, ve~eraju. Svi kri{om okre}uglavu ka Neboj{i, svi osim Radeta. Mo`da zbog toga ova ve~era podse}ana onaj davni i slavni obed. Zikra sedi sa desne strane i bri{e mu usne,poku{ava da ga nahrani. Bezuspe{no. Do wega, poluokrenut le|ima sediRade, ne gleda u Neboj{u, jede brzo, nadvijen nad tawirom, odgriza par~ehleba. Do wega sedi Sneàna i drobi hleb u pasuq, prinose}i ka{ikuustima, nadvija se da bi pogledala u Neboj{u. Sa leve stane sedi Alisa,koja samo kri{om gleda u Neboj{u, jede polako i u malim zalogajima,pomalo zga|ena. Do we ra{irenih nogu i ruku sedi @eqko i on kao iwegova sestra na drugom kraju stola drobi, hleb u pasuq. Levi rukav muje podvijen iznad lakta, podlaktica je izreckana krastama, pravim,dubokim usecima noà.

ZIKRA: Jel’ vidi{ ti Neboj{a, {ta se sve ovde doga|a, dok tiratuje{, neki se ovde {ire... Ali sve do|e na svoje... Drugarnam je sad u gorwem delu sa klincima, treba Ruì dok shvatikome je gde mesto, jel’ tako...

ALISA: Zikra prekini.

ZIKRA: Neko dobije jaslice, a neko orden.

ALISA: Lupa{, niko ovde nema orden.

RADE: A, ja mislim da ga svi zasluùjemo... Yigerica barem tri!

ALISA: (Tiho)Da, za svaki deo tela.

Zikra lupi ka{ikom o tawir, govori izve{ta~eno, kao voditeq nekogpetpara~kog kviza bezuspe{no poku{avaju}i da probudi katatoni~nogNeboj{u.

ZIKRA: Molim za malo pa`we, jutros smo se moj prijateq i jadogovorili da ga od danas ne zovemo Yigerica, taj nadimakmu nikako ne odgovara!

Golubarnik 93

RADE: Kad ste se dogovorili, pa on ne pri~a od kako je do{o.

Zikra pogleda u Radeta.

ZIKRA: Nije, nego je stalno stondiran, duva ~im ustane, tako ga maweboli...(Zikra ponovo podiè intonaciju)A, tako|e smo se dogovorili da Rade od danas nije Rade, ve}Baksuz!

Alisa aplaudira.

RADE: Za{to ja, Baksuz, ne}u brate... Ne dolazi u obzir!

Zikra poku{ava da nahrani Neboj{u, ali on ne prihvata hranu, pasuq mucuri niz bradu, Zikra baci ka{iku.

@EQKO: Kako su ga primili ponovo ovde... Mislim punoletan je...

SNE@ANA: Za{to su ga pustili iz bolnice?

RADE: (Izme|u dve ka{ike pasuqa)Zato {to je rawen neki general, ne{to tako, pa su morali danaprave mesta, nisu znali {ta }e sa wim pa su ga {ibnuli...Ponovo ovamo... Nije neki teàk rawenik, mislim ni{ta munije otkinuto.(Rade, shvata da je u centru pa`we i èli da se pokaè)

SNE@ANA: Samo ne{to unutra... To je mnogo gore.

Savije glavu i odloì ka{iku, smu~ilo joj se... Sve.

RADE: A, znate {ta je najsme{nije u celoj pri~i?(Smeje se kao da pri~a vic)Najlu|e je to, {to je taj general u stvari wegov }ale...

Svi (osim samog Neboj{e) okre}u se prema Radetu. Rade instinktivnospu{ta ka{iku, traì neki sau~esni~ki pogled.

ZIKRA: A, otkud ti to zna{?

RADE: Reko’ mi Yi... Neboj{a.

ALISA: Tebi je reko! Nije reko ni meni ni Zikri, nego je tebi reko!

ZIKRA: A kad je on sa tobom pri~ao... Mislim sa mnom ne razgovara,pa zato pitam!?!

Zikra se pruà preko stola da ga udari, Alisa ga spre~ava.

ALISA: Otkud ti to zna{?


RADE: [ta vam je, {ta ste se okomili na mene... Izmislio sam.

ZIKRA: (Zikra pogleda u @eqka, pa u Sneànu, spusti pogled)Za{to, brate?(Rade }uti, gleda preda se, Zikra polako spu{ta ka{iku nasto, nastavqa)Najeb’o si izdajni~e.

Zikra ska~e sa stola, zgrabi Radeta, baca ga na pod. ûje se samo tupzvuk udara tela. Zikra pesni~i Radeta. Rade se u prvi mah ne brani, aline{to pukne u wemu i on svali Zikru sa sebe, za~u|uju}e lakim pokretom.Po~ne da ga gazi, {utira. Navaquje se na Zikru, davi ga, urla. @eqkoska~e, poku{ava da skine Radeta sa Zikre. Rade povla~i Zikrinu ko-{uqu, cepa mu stvari. Zikra vri{ti. @eqko udara Radeta, Alisa sepridruùje. Sneàna prestravqena prilazi tom klupku tela. SamoNeboj{a sedi, klati se i gleda u tavanicu, u nebo... Najednom se ~uje krik,svi se odmi~u. Na podu zgr~en i krvav – Zikra. Majica mu je pokidana iispod we vire dve lepe, male devoja~ke grudi. Zikra poku{ava da se ogrne,sakrije, uvija se po podu. Ne zna {ta pre da pokrije, grudi ili lice. Svisu skameweni. @eqko mu-joj prilazi, podiè je. Sneàna joj daje svojyemper, Zikra se obla~i, polako seda na stolicu.

@EQKO: Kako?

Zikra seda do Neboj{e, {}u}uri se kraj wega, zapla~e. Alisa pali ciga-retu i daje je Zikri, ova je boja`qivo uzima.

ALISA: Uvek si mi bio sumwiv. Nekako... preteran.

SNE@ANA: Kako?

Alisa tako|e pali cigaretu, smeje se.

ALISA: Pa, nije htela da me kara!

Rade seda na kraj stola, gricka nokte, besan i mutan. @eqko stoji nadZikrom zbuwen, smu{en, seda do sestre.

SNE@ANA: A ja se bila zaqubila u wega...

U menzu ulazi Ruà. Svi sedaju i prave se da jedu, atmosfera je ve{ta~ka,Rade isprebijan, mokar i krvav gleda za Ruòm.

RU@A: Prijatno golubovi moji, Rade...(Svi osim Neboj{e pogledaju u Radeta, Ruà to ne pri-me}uje, prilazi @eqku)Do{la je!

MRAK

Golubarnik 95

OSMA SCENA

Ruìna kancelarija, Ruà stoji kraj prozora, gleda u dvori{te, pu{i.Branka sedi na stolici, zgr~ena, u crnini, kr{i ruke.

BRANKA: Ti im reci.

Kucawe na vratima, u kancelariju ulaze Sneàna i @eqko, Brankaustaje, Sneàna zastane, a zatim se zaleti tetki u zagrqaj, @eqko iRuà se pogledaju.

SNE@ANA: Tetka, tetkice!

Gr~evito se grle, Branka pruà ruke ka @eqku.

BRANKA: @eqko, sine...

@eqko nesigurno prilazi Branki, ona ga uhvati i prigli, Branka pla~egotovo da nari~e, malo se primiri, odaqi ih od sebe, da ih vidi ili da seodbrani...

BRANKA: Da li je mogu}e... Kako ste porasli! A ja vas se se}am kad’ stebili ovolipacni!(Pokazuje rukom, nekakve neodre|ene detiwe visine. Zatimih privija ih uz sebe, nastavqa)Mu~enici moji mali...

@EQKO: Nismo vi{e mali, tetka.

BRANKA: Znam, ja to samo tako kaèm.

RU@A: A, ovde se duplo brè odrasta.

Branka pogleda u Ruù, ali pogledi im se ne susre}u, Ruà je okrenutale|ima i gleda kroz prozor.

SNE@ANA: Mi smo spremni!(Branka jo{ ja~e grli Sneànu, ona nastavqa)Nismo ni imali {ta da pakujemo, neke sitnice, ni{tabitno... Kolko’ smo te ~ekali.

@EQKO: Ja sam mislio da ne}e{ do}i... Stvarno sam to mislio.

Nasmeje se, po|e, zastane i onda je ipak zagrli, rukama obuhvati i Brankui Sneànu.

SNE@ANA: Gde je Una? Vidi...(Odgrle se, Sneàna vadi barbiku iz ranca, ùrno, trese se.Pruà tetki lutku. Nastavqa)Ovo je za wu, meni ne treba, ja sam je prerasla.


Branka smu{eno uzima lutku, ne zna {ta }e sa wom, vrti je po rukama,spu{ta barbiku na sto, Sneàna gleda u lutku, pomalo je zbuwena, ali idaqe se sme{i.

BRANKA: Nije mogla danas da do|e, do}i }e drugi put.

@eqko se odaqi od Branke i povla~i Sneànu sa sobom.

SNE@ANA: Idemo odavde...

Branka korakne unazad, pogleda u Ruù, Ruà izbegava wen pogled, pla~ei pu{i. Branka nemo}na i slaba seda na stolicu.

BRANKA: Ja nisam do{la da vas vodim... Danas.

Sneàna korakne ka woj, @eqko je povla~i za ruku.

SNE@ANA: Pa kada }e{ do}i?

Branka ustaje i kr{i prste.

BRANKA: Mi sad ìvimo jako te{ko... Nas je ~etvoro u jednom stanu.

SNE@ANA: êtvoro.

BRANKA: Te~a, Una, Hektor i ja.

@EQKO: Ko je Hektor?

Ruà se sklawa sa prozora i staje naspram Branke, gleda je u o~i.

RU@A: Hektor je te~in pas.

SNE@ANA: Molim, ko je Hektor?

Sneàna hvata brata za ruku. Muka joj je.

@EQKO: Nema mesta, za nas, zbog psa.

Sneàni povrati, @eqko je pridràva. Branka sklawa pogled, sramotaje.

BRANKA: Do}i }emo po vas, ~im se stvore uslovi...

SNE@ANA: Razumem.

Izgovara kao da kaè Ne razumem, bri{e usta od povra}ke. Sneànapogleda ka Ruì.

@EQKO: Izvinite, izvinite molim Vas... Nije namerno! Obrisa}emo.

Ruà samo otsutno klimne glavom. @eqko pridràva Sneànu, kre}uprema vratima. Sneàna jedva govori, obra}a se @eqku, grli ga.

SNE@ANA: Bato, a {to je tetka u crnini?

Golubarnik 97

Branka stavqa ruku preko usta, zapla~e. Ruà ska~e sa stolice, lupa{akom o sto.

RU@A: Reci im Branka... Dosta si se o wih ogre{ila, reci im.

Branka pla~e, skupqa stvari, izlazi, Sneàna se otrgne od brata,prepre~i Branki put.

SNE@ANA: Stani tetka, nemoj da ide{... Zaboravila si Uni barbiku,meni vi{e ne treba.

Sneàna tr~i do stola, uzme barbiku i gura je tetki u ruke. Branka sebrani, pla~e, gura lutku od sebe, ne èli da je dotakne, gura sestri~inu.

BRANKA: Neka du{o, pusti, Una nema vremena da se igra, mora dasvira... Neka tebi...

Branka poku{ava da pro|e i pobegne.

SNE@ANA: A, tetkice {to si u crnini?

Sneàna pogleda u brata, Branka ho}e da pro|e ne gleda je u o~i.

RU@A: Reci Branka, dokle }e{ da bude{ pi~ka, k’o moj ludi brat...Reci im.

Branka stane, dugi muk.

BRANKA: Mrtvi su... oboje.

Sneàna pogleda u @eqka, Ruà sedne.

SNE@ANA: (Tiho doziva)Bato.

@eqko se osvrne po sobi, pada na pod. Urlikne.

@EQKO: Ne!

MRAK


DEVETA SCENA

De~a~ka domska soba, na obi~nom krevetu leì Neboj{a, igra se sa Sne-àninom barbikom, na stolici do wega sedi Zikra, obu~ena kao devojka,na{minkana. Mazi ga po glavi i smiruje ga, @eqko sedi na dowem kre-vetu, i gleda u Alisu, koja sedi naspram wega, Sneàna, opu{tenih nogupevu{i svoju de~iju pesmu, karmini{e se na gorwem spratu. Podlakticesu joj obmotane prqavim zavojima, Rade sedi u uglu na podu i pu{i.Izgledaju kao pobacane lutke u de~ijoj sobi.

ZIKRA: Prekini da se igra{ sa tom glupom lutkom... Molim te.

Otima Neboj{i barbiku iz ruke, potura svoju glavu, sme{i mu se. Ne-boj{a ne reaguje. Zikra pali cigaretu. Alisa zavodni~ki geda u @eqka,`va}e `vaku i duva balon.

ALISA: Zikra...

ZIKRA: Reci.

ALISA: Idem odavde.

ZIKRA: Stvarno...

ALISA: Da, imam plan, sve...

RADE: Da, ko’ {to si i pro{li put zapalila, pa si se vratila, svaoja|ena...

ALISA: Ti Baksuze, }uti... Nije ni ~udo {to si ovde, tebe se ro|enamajka odrekla... Od kad si ti ovde?

Alisa i daqe gleda u @eqka, Rade povije glavu i grize nokte do krvi.Sneàna klati nogama i pevu{i.

RADE: Oduvek.

@EQKO: (Radetu)Izdajni~e, jel’ zna{ kad stiè novi upravnik?

ALISA: ûla sam da je gadan!

@eqko i ona se gledaju i sme{e jedno drugom.

RADE: Sad, samo {to nije...

Rade zapla~e. Sneàna se okre}e ka wemu, nasme{i mu se.

@EQKO: Stvarno je bila dobra èna, borac... Pokrivala je Zikru,skapirala je fazon... I nama je traìla tetku... Nekako mi jekrivo {to je najebala zbog nas!

Golubarnik 99

ALISA: Ne sekiram se ja za Ruù, wu }e wen mu` funkcijoner daizvu~e... Zbog tvoje buqe, naravno!

Rade zapla~e. Sneàna se okre}e ka wemu, nasme{i mu se.

SNE@ANA: Ti si ba{ voleo Ruù, a?

RADE: Ona mi je bila najblià majci... Vi ste svoje imali... Baremna kratko. Nije vi{e mogla, pukla je. Ja je razumem.

ZIKRA: Neboj{a se ne}e izvu}i... nikad, jel’ da...

SNE@ANA: A {to misli{ da smo se mi izvukli?

ZIKRA: Volela bi’ da mogu da ga spasem... Da mu vratim.

SNE@ANA: A kako je on to tebe, spasao?

Zikra }uti, pogleda u Neboj{u pomiluje ga po glavi, pogleda ih sve,~itavu sobu, zatim se okrene se ka Sneàni.

ZIKRA: Tako {to me je za{titio, od starijih, hteli su da me naguze ukupatilu, a on je shvatio... I za{titio me. On je jedinishvatio, znao je da sam ja...

SNE@ANA: Devoj~ica.

RADE: Da, al’ posle tre}eg guèwa... Ili ~etvrtog.

ALISA: Umukni ti, Baksuze, tebe ne}emo da povedemo.

RADE: Ti mi kaè{, ubico... A ne bi ni i{’o sa vama.

ZIKRA: I tad sam obe}’o... Obe}ala sebi da me vi{e niko nikadane}e silovati.

Sneàna pevu{i.

@EQKO: I {ta }emo sad da radimo?

Sneàna silazi sa kreveta seda na pod kraj Radeta, Zikra naslawa glavuna Neboj{ine grudi, Alisa seda @eqku, u krilo, miluje mu nosem uho.

RADE: Ni{ta ~ekamo kraj!(Sneàna ustaje, grabi svoju barbiku, sa Neboj{inog kreveta)Ma, zajebi.

MRAK

ûje se de~iji smeh, kao na igrali{tu. Nekako sablasno bezbriàn...

KRAJ


GOLUBARNIKrastko.rs/drama/ssd/ssd15/lj_stojanovic.pdfNeboj{a otvara vrata, gura Radeta, i Zadr`ava...

Documents

Transcript of GOLUBARNIKrastko.rs/drama/ssd/ssd15/lj_stojanovic.pdfNeboj{a otvara vrata, gura Radeta, i Zadr`ava...