A Kao Andromeda

7/30/2019 A Kao Andromeda

1/117

Hojl Fred/Eliot Don

A KAO ANDROMEDA

Prevod: Stani Ljiljana

Hoyle Fred/Elliot John A FOR ANDROMEDA, 1962.

KENTAUR


2/117

2

1976.

1. DOLAZAKNebo je upravo poinjalo a tamni kaa stigoe naomak Bulero Fela. ui je seela pore

profesora, na zanjem seitu slubenih kola koja su klizila putem o graa Buleroa ka pustari.Virila je kroz prozor puna nade, ali radio-teleskop se ukazao pre njima tek poto su stigli gotovodo vrha brda.

On odjedared iskrsnu pred njima: tri visoka stuba pri vrhu luno sueljena u trostrani svo kojise, tajanstven i postojan, ocrtavao na sumranom nebu.

Izmeu stubova bilo je postavljeno, ukopano u zemlju, betonirano uubljenje, veliinesportskog staiona, a izna njega, okaena o vrh svoda, visila je jedna manja metalna polusfera saupljinom okrenutom naole i sa ugom antenom upravljenom ka zemlji.

Veliina itavog ovog ureaja nije na prvi pogle paala u oi; on je naprosto bio nesrazmeran uonosu na okolinu. ui je poela auvia koliko je on ogroman tek kaa su kola stigla o njega izaustavila se u njegovom ponoju. To nije naliilo bilo emu to je ona o taa viela - takopotpuno i silno svojstveno, poput neke skulpture.

Meutim, i pore sve njene neobinosti, u visokoj graevini koja se ukazala pre njima nije bilonieg zlokobnog to bi im alo a naslute unovatu i kobnu buudnost koju de ona prouzrokovati.

Zastaoe za trenutak pore kola, ok im je blag okrepljujudi vazuh ispunjavao nozrve i pluda,posmatrajudi tri ogromna stuba, metalni reflektor koji je svetlucao visoko izna njihovih glava, isumrano nebo izna njega. Oko njih, pri vrhu pustare, bilo je razbacano nekoliko prizemnihzgrada i nekoliko manjih nizova radio-antena opasanih ianom ograom. Nije se uo nikakav rugium sem hujanja vetra oko stubova i kliktanja ritskih ljuka, i oni su gotovo mogli a osete kako sebetonsko-metalno uvo pore njih napinje a oslune zveze.

Tada profesor krenu prema glavnoj zgradi - prizemnom zdanju sa kamenim proeljem,neovrenog ulaza i sa tek izgraenim prilazom. Neki ljui su postavljali i bojili ovratnike i oznake

za pravac kretanja. Sve je to izglealo veoma neobino i tralo je nasuprot pitomom tamnom vrhubrda.

"U glavnoj kontrolnoj prostoriji ima svakojakih pomodnih ureaja", ree profesor, nainivijedva primetan pokret rukom.

Bio je to ovek ezesetih goina, omanji, urean i prijatan poput nekog omadeg lekara."Jo uvek je beba", ree ui."Beba? To je najveda beba koju sam ikaa oneo na svet. esetogoinji tru."On joj namignu i zatrupka svojim malim crnim cipelama uza stepenice upravne zgrade.

Ulazni hol je elovao neovreno, ali istovremeno i uobiajeno: neizbena rupiasta tavanica ineizbean montani po, goli obojeni ziovi o opeke i fluorescentno osvetljenje. Na ziu je bio

okaen telefon, a bila je ugraena i esma u obliku fontane; na bonim ziovima bila su ugraenapo jedna mala vrata, a na zidu nasuprot ulazu dvokrilna vrata, i to bi bilo sve. Iz prostorije iza


3/117

3

vokrilnih vrata opirao je neki nejasan pitav zvuk. Kaa ih profesor otvori, pitanje postaeglasnije. To je bio zvuk slian atmosferskim smetnjama na raiju.

Kaa uoe kroz vokrilna vrata, naioe na jenog oveka u smeem radnom mantilu. Njegovpogle se za trenutak ukrsti sa uinim, ali kaa ona zausti a neto kae, on poglea u stranu.

"obro vee, Herise", ree profesor.Prostorija u koju su uli prestavljala je kontrolnu sobu, sreite opservatorije. Prozor na

drugom kraju gledao je na gigantsku skulpturu, a naspram njega bio je postavljen glomazanmetalni sto poput postolja nekih orgulja, opremljen razvonim tablama, sijalicama i prekiaima.Za tim stolom radilo je nekoliko mladih ljudi koji su, s vremena na vreme, prilazili jednom od dva

kompjutera ugraena u visoka metalna kudita sa obeju strana stola. Jean o bonih ziova bio jeprekriven uvelianim fotografijama zveza, snimljenim optikim teleskopom, a ve tredine rugogzida sastojale su se o staklene pregrae kroz koju se viela grupa mlaih ljui to su raili naopremi u prostoriji iza zida.

"Ove de se oigrati ceremonija putanja u ra", ree Rajnhart."A ge de ministar razbiti bocu ampanjca ili presedi vrpcu, ili ta ved treba a uini?""Za stolom. Pritisnude ugme na kontrolnom stolu i pustide ga u ra."

"Pa zar on ved ne rai?""Ne jo. Mi za saa obavljamo prijemna ispitivanja."ui je stajala ko vrata upijajudi sve u sebe. Ona je spaala u onu vrstu zgonih mlaih ena

za koje bi se pre reklo a su lepe negoli ljupke, sa istim tenom i ivahnim inteligentnim licem,veoma samouverenog, onekle nezgrapnog ranja. Ona bi mogla a bue neka bolniarka ilioficir oruanih snaga, ili naprosto proizvo neke obre hokejake kole. Imala je povede ake iuboke plave oi. Po rukom je nosila hrpu papira i broura; ona poe a ih razglea kao a unjima trai objanjenje za ono to je viela.

"Ovo je najvedi raio-teleskop, a kaemo, na svetu." Profesorse blaeno osmehivao gleajudipo prostoriji. "On, naravno, nije tako veliki kao neki interferometar, ali njime se moe upravljati.Uz pomod malog reflektora na vrhu, ia se moe pomerati i na taj nain moete sleiti izvor prekoneba."

"Na osnovu ovoga sam zakljuila", ui lupnu po svojim papirima, "a ima i rugih raio -teleskopa koji ejstvuje na isti nain."

"Ima ih. Bilo ih je i 1960. kaa smo zapoeli granju ovoga - to znai jo pre nekoliko goina. Ali,oni nisu tako osetljivi kao ovaj na."

"a li zbog toga to je ovaj vedi?""Ne samo zato nego i zbog toga to na ima bolji prijemni ureaj. To bi trebalo a nam omogudi

hvatanje vedeg opsega zvunih signala. Sve je to tu ugraeno."On pokaza svojim malenim slabanim prstom na prostoriju iza staklene pregrade."Znate, sve to o nas opre iz vedine astronomskih izvora na primer o raioaktivnih zveza -

prestavlja veoma slabaan elektrini posticaj, a izmeano je sa svakojakim zvucima koji potiu izatmosfere, meuzvezdanog gasa i bog sveti zna odakle - akle, u svakom sluaju, sa neba."

Govorio je jasnim suvoparnim tenorom, poput nekog lekara koji raspravlja o nazebu. On uoptenije oavao utisak oveka koji je uinio povig ili koji mata.

"Vi moete uti izvore koje rugi ne mogu?" upita ui."Tako se bar naamo. To nam je bila namera. Ali ne pitajte me kako. To je ostvarenje itave

jene ekipe." On skromno spusti pogle na svoja mala stopala. "oktori Fleming i Brier.""Brier?" ui poglea otro u njega."Flemingu stvarno rae klikeri. on Fleming." On uljuno pozva preko sobe. "one!"Jean o mlaida ovoji se o grupe za kontrolnim stolom i uputi se prema njima.

On ree "Zravo!" profesoru, ne obradajudi panju na ui."Ako si sloboan za trenutak, one. oktor Fleming. Gospoica Aamson."


4/117

4

Mlaid poglea ui, a ona se obrati onima za kontrolnim stolom."Utiajte tu buku!""ta je to?" upita ui. Atmosferske smetnje sveoe se na slabo itanje. Mlai ovek slee

ramenima.

"Uglavnom meuzvezani umovi. Svemir je pun materija nabijenih elektricitetom. Ono to mihvatamo prestavlja elektrino emitovanje tih naboja koje o nas opire kao buka."

"Muzika pratnja svemira", oae Rajnhart."Sauvajte to, profo", ree mlaid s blagonaklonim potcenjivanjem. "Sauvajte to za ekoove

prospekte za tampu.""eko se nede vratiti."Izglealo je a se Fleming nije mnogo iznenaio, a ui se namrti kao a ne shvata o emu je

re."Ko?" upita ona profesora.

"ekson, va prethonik." On se okrete Flemingu. "Gospoica Aamson je na noviprestavnik za tampu."

Fleming je poglea kiselo. "Pa, oni se svaki as menjaju, zar ne? Nasleujudi ekoove sfere."

"Ko su to 'oni'?""raga mlaa amo, to dete uskoro i sami otkriti." "Pokazujem joj raspore za etvrtak", ree

profesor. "Zvanino putanje u ra. Ona de se postarati za novinare."Flemingovo lice bilo je crnomanjasto, zamiljeno i vie rasejano nego natmureno; ali je delovao

umorno i jetko. Proguna neto na rogobatnom milenskom nareju."Oh, da - zvanino otvaranje! Sve svetiljke u boji bide upaljene. Nebeski horovi zveza pevade

Rule Britannia, a ja du svratiti u kafanicu.""Bide ove, one. Bar se ja naam", izgovori profesor pomalo naljuden. "U meuvremenu,

moa bi mogao malo a provee okolo gospoicu Aamson.""Ne morate ako ste zauzeti", ree ui tankim, neprijateljskim glasom. Fleming je prvi put

pogleda sa interesovanjem.

"Koliko znate o svemu ovome?"

"Jo uvek vrlo malo." Ona lupnu po svojim papirima. "Oslanjam se na ovo."Fleming se nestrpljivo okrete po sobi i iroko razmahnu rukom."ame i gospoo, ovo je najvedi i najnoviji raio-teleskop na svetu - a ne kaemo i najskuplji.

Njegova mod razlaganja je petnaest o vaeset puta veda o bilo kojeg postojedeg ureaja i on,naravno, prestavlja uo britanske nauke. A tehniku a i ne pominjemo. Elementi za prihvatanjesu" - on pokaza kroz prozor - "pokretljivi kako bi mogli da prate kretanje nebeskog tela preko neba.

Saa im sve moete objasniti, zar ne?""Hvala", ree ui leeno. Ona poglea profesora, ali on je oavao utisak kao a ga sve to nije

mnogo iznenadilo.

"ao mi je to smo ti osaivali, one", ree on."Ni govora. To je bilo pravo zaovoljstvo. Samo vi izvolite ka go elite."Profesor se posveti ui svojom prijaznom preusretljivodu opteg praktiara."Pokazadu vam ja lino.""elite a sve bue sreeno o etvrtka, zar ne?" ree Fleming. "Za ministra.""a, one. Hode li biti u reu?""Izgleade kao a je u reu. Tupoglavko nede ni znati a li rai. A ni lovci senzacija.""Voleo bih kada bi proradio dotle."

"Pih."

Fleming ih ostavi i vrati se kontrolnom stolu. ui je oekivala a de profesor prasnuti ili bar

nekim gestom pokazati a je uvreen, ali on samo klimnu glavom kao a je upravo izrekao nekudijagnozu.


5/117

5

"Ne moete pritegnuti momka kao to je on. Na neku ieju treba poneka ekati mesecima.Goinama. To se isplati samo ako je obra, a ko njega je obino tako." On setno poglea uFlemingova lea koja su se ualjavala: mlitava, nehajna, sa neurenom kosom i oelom. "Znate,oslanjamo se na mlade. On je uradio celokupan projekat niskih temperatura, on i Brier.Prijemnici su zasnovani na ureaju za niske temperature, a to ne spaa u moj elokrug. Tu negepostoji prospekt o tome." Rasejano pokaza glavom na svoju hrpu papira. "Na alost, malo smo ga

rasrdili."Uzahnu i povee je u obilazak graevine. Pokaza joj nodne fotografije neba na ziu, govoredi

joj imena i osobine velikih raioaktivnih zveza, glavnih izvora zvukova koje ujemo iz svemira."Ovo", objanjavao je pokazujudi na fotografije, "uopte nije zveza, nego su itave ve galaksijekoje se sudaraju, a ovo je zvezda koja eksplodira."

"A ovo?"

"Velika maglina u Andromedi. Zovemo je M.31 samo zato da bi je pobrkali sa auto-putem."

"a li se ona nalazi u sazveu Anromea?""Ne. Ona je aleko, aleko izvan nje. Ona sama za sebe prestavlja itavu galaksiju. Nije ba

tako jenostavno, zar ne?" Ona potvri, gleajudi bele spirale zveza.

"Jeste li uhvatili signal sa nje?""Pitanje. Kao ono koje ste uli." Pore zia se nalazila velika sfera od perspeksa s malom

tamnom loptom u sreitu i belim lopticama oko nje, poput elektrona na moelu atoma nekogfiziara.

"ekoove sfere!" Profesor namignu. "Ili ekoove gluposti, kako ih zovu. To je prikaz letelica uorbiti u blizini Zemlje. Sve te bele jeinice prestavljaju satelite, balistike projektile i slino.Gvourija. Ova u sreini prestavlja Zemlju."

Profesor je paljivo skloni u stranu."Mislim a vi to zovete emonstrator. eko je mislio a de to zanimati nae posetioce. Mi,

naravno, moramo a voimo tabele o onome to se eava u blizini Zemlje, a to je tradenje oruakao to je ovo. Meutim, vojska to o nas trai, a mi obijamo novac koji nam je potreban jeinoako potpanemo po buet za obranu." On je to govorio kao a ini neki nestaluk u komeuiva. Naini jean o svojih laganih uglaenih pokreta obuhvatajudi sobu i gigantski premetnapolju. "Ovo je stajalo vaeset pet ili vie miliona."

"Znai i vojska je zainteresovana za ovo?""Da. Ali to je moja ustanova - ili, bolje redi, Ministarstva nauke. Ne vaeg ministarstva.""Saa i ja spaam meu vae osoblje.""Ne na moj zahtev." Njegovo ponaanje postae ukoeno, to nije bio sluaj kaa je Fleming bio

neuljudan prema njemu; na kraju krajeva, Fleming je bio jedan od njegovih.

"Zna li neko sem vas zato sam ja ove?" upita ui."Nisam nikome rekao."

On zabauri tu temu i uvee je u rugu prostoriju, ge polako prie prijemniku i ureaju zavezu.

"Mi naprosto predstavljamo jenu o karika u lancu opservatorija irom celog sveta, ali ne inajslabiju kariku." Gleao je okolo, s nekom vrstom iskrenog zaovoljstva, na razvone table, ice ipreage ureaja. "Nisam se osedao kao star ovek kaa smo poeli a sve ovo ugraujemo, alisaa se osedam. Pane vam tako na um ieja i vi pomislite: "To je ono to moramo uiniti", i to seupravo ukazuje kao sleedi korak. Moa sasvim sitan korak. Potom poinjete: projekat,ispitivanja, komiteti, graenje, politika. Jean sat ivota ove, mesec ana tamo. Naajmo se a deraditi. Ah, evo Vilena! On zna sve o ovom delu opservatorije."

ui se upoznae s bleunjavim mlaim ovekom koji je govorio sa australijanskim naglaskom;

rao je njenu ruku kao a je naao neto to je izgubio."Zar se mi ved nege nismo ranije sreli?"


6/117

6

"Ne bih rekla." Piljila je proorno u njega svojim velikim plavim oima, ali on se ne obeshrabri."Siguran sam u to."

Ona se pokoleba i poglea bespomodno oko sebe. Na rugom kraju prostorije stajao je Heriskoji je oravao ureaje, pa kaa ona poglea u njegovom pravcu, on gotovo neprimetno zavrteglavom. Ona se ponovo obrati Vilenu.

"Na alost, ne sedam se."

"Moa u Vumeri..."Profesor je povede nazad u glavnu kontrolnu prostoriju. "Kako se zvae ovaj ovek?""Vilen."

Ona neto pribelei u svoju belenicu. rutvo za kontrolnim stolom se razilo; ostao je samojean mlai ovek koji je seeo na seitu eurnog inenjera, proveravajudi razvone ploe.Profesor je dovede do njega.

"Zdravo, Harvi."

Mlaid poie pogle i upola se priie sa seita."obro vee, profesore Rajnhart." On je bar bio utiv. ui poglea kroz prozor na ogromnu

napravu napolju, na praznu pustaru i nebo koje se sada prekrivalo tamnim purpurom.

"Poznajete li princip rada ove naprave?" upita je Harvi."Svaka nebeska radio-emisija obija se o uubljenja, vrada se natrag o antene, prihvata se i

registruje na onom tamo ureaju." On pokaza rukom kroz staklenu pregrau. ui ne poglea utom pravcu plaedi se a ne uglea Vilena, a Harvi ustar, tvrokoran i bezbojan - ubrzo joj obratipanju na neto rugo. "Ovaj rani sto kompjutera oreuje azimut i elevaciju bilo kakvog izborana koji elite a se usresreite, i slei ga. To je lanani servo-ureaj..."

ui najza poe za rukom a izmakne u hol i a za trenutak ostane nasamo sa Herisom."Premestite Vilena", ree ona.

Ostavila je kofer u hotelu u gradu i dovezla se na brdo nepripremljena za ono na ta de naidi.Obila je mnoge ravne ustanove, i u mnogima o njih je raila kao organ obezbeenja, oFilingejla o Uskrnjeg ostrva. Sa Vilenom se, znala je, srela u raketnoj bazi u Australiji. SaHerisom je izvravala jean slubeni zaatak u Malvernu. Ona sebe nije smatrala pijunom, ipomisao a uhoi svoje kolege ispuni je nelagonim osedanjem a obavlja neprijatan posao; aliMinistarstvo unutranjih poslova je trailo a ona, ili bilo ko rugi, bue premetena iz Oeljenjabezbednosti Ministarstva obrane u Ministarstvo nauke, a ko mlaega pogovora nema. Ranije suljui sa kojima je raila uvek znali ko je ona, a ona je smatrala a se njena unost sastoji u tomea im prui zatitu. Ovoga puta su oni sami bili osumnjieni, pa je ona bila pometnuta kao voditelj

javnih nastupa koji moe a njuka unaokolo i a postavlja pitanja ne izazivajudi sumnju. Rajnhartje to znao, i to mu se nije dopadalo. Ali posao je posao, a ovo je - kako joj je reeno - vano.

Ona je mogla da igra tu ulogu bez tekoda: elovala je tako iskreno, tako otvoreno, kao lanekipe. Njena jeina unost bila je a se ri u pozaini, a slua i pamti. Ljui na koje je nailastvorili su ko nje osedaj nelagonosti; oni su imali svoj svet i sopstveni nain procenjivanja. Ko jebila ona da ih ocenjuje ili da bude predmet njihovog ocenjivanja. Kad Heris klimnu glavom i izgubi

se a bi uinio ono to je traila, ona je prezirala i njega i sebe.Uskoro posle toga, profesor oe i prepusti je onu Flemingu."Mogao bi a je prebaci o 'Lava' ka se bue vradao u Bulero. Tamo je osela."Oni izioe na stepenite a isprate starca."Vrlo je prijatan", ree ui.Fleming proguna: "Lafina."Izvai pljosku iz epa i otpi. Potom je prui njoj. Kaa ona obi, on jo jenom nategnu.

Posmatrala ga je kako stoji u osvetljenom honiku, zabaene glave, i kako mu jabuica eta gore-ole ok je gutao. Iz njega je izbijala neka pomamna napetost; moa su ga, kako ree Rajnhart,rasrdili. Pored toga, postojalo je jo neto - osedaj a inamo u njemu stalno rai.


7/117

7

"Bavite li se kuglanjem?" Izgledalo je kao da je zaboravio svoju raniju nezainteresovanost u

onosu na nju. Moa zahvaljujudi pidu. "ole u Bulerou ima jena uliica. oite auestvujete u naim malograanskim razonoama:"

Ona je oklevala.

"Ma, hajete! Nemam nameru a vas ostavim na milost i nemilost tim aavim astronomima.""Zar vi niste astronom?"

"ta vam paa na pamet! Moj elokrug su niske temperature, kompjuteri, a ne te idimi-oimibesmislice."

Oni oetae o omanje betonske ploe na kojoj su bila parkirana njegova kola. Na vrhuteleskopa sjajila je crvena signalna svetiljka, a na tamnom nebu iza njega poele su a se pojavljujuzvezde. Neke od njih nazirale su se izmeu visokih lunih stubova, kao a ih je ovek ved pohvataou svoje zamke. Ka stigoe o kola, Fleming poglea iza sebe uvis.

"Pae mi na pamet", poe tiim glasom, sasvim blagim i ne vie agresivnim. "Pae mi na pametda smo stigli do jedne prekretnice u fizici."

Poeo je a otkopava prekriva seita svojih malih otvorenih sportskih kola, a ona zaobie sdruge strane.

"Dozvolite da vam pomognem."On kao a to preu."Jenog trenutka, nege u perimetru naeg znanja, nameravamo da odemo - paf! - potpuno do

kraja. Pravo u jenu novu oblast. A to se moe ogoiti ove, uz pomod ove besmislice." Smotao jeprekriva iza seita. "Filozofija je ispisana u toj beskonanoj knjizi koja stoji zauvek otvorena prenaim oima. Mislim na vasionu. Znate li ko je to napisao?"

"eril?""eril!" On se nasmeja. "Galilej! Ispisana je matematikim jezikom. Tako je rekao Galilej. Moe

li se iskoristiti za novinsku informaciju?"

Ona ga poglea, kolebajudi se kako a to shvati. On joj otvori vrata."Hajdemo."

Put se jenom stranom sputao ka Lankairu, a rugom ka Jorkiru. Na jorkirskoj strani je voiopreko prostrane oline u kojoj je, u svakih nekoliko kilometara, uz reku stajala vitka staravodenica od opeke, sve o samog graa Buleroa. Fleming je vozio suvie brzo, gunajudi.

"Popeli su mi se na vrh glave... Kazneno ministarsko otvaranje!... Stari profa koji se preznojava

na poasnoj listi, gomila ministara koji svi zakeraju i gunaju. Sve to, u stvari, spada ulaboratorijsku opremu. Stoga to je veliko i to kota bestraga mnogo, to postaje opte vlasnitvo.Ja ne krivim matorog. On se uhvatio ukotac sa tim. Isprsio se i saa mora a pokae rezultate."

"Pa, zar nede?""Ne znam."

"Mislila sam a je to va ureaj.""enisa Briera i moj.""Ge je oktor Brier?""U uliici. Naam se a je rezervisao stazu za nas. I pljosku.""Ved imate jenu.""Jena ko nijena. Tamo se ne toi alkohol."Dok su krivudali neosvetljenim vijugavim rumom, on poe a joj pria o sebi i Brieru. Obojica

su stuirali na Birmingemskom univerzitetu i bavili se naunim istraivanjima u Keveniu. Flemingje bio teoretiar, Brier praktiar, razvojni matematiar i inenjer; uz toje bio naunik o karijere;truio se a izvue to vie moe iz svoje izuzetne struke. Fleming je bio pravi istraiva koji nijemario ni za ta rugo sem za injenice. Ali, obojica su se gnuali akaemskog sistema u kojem su

ogojeni i rali su se jean drugoga. Rajnhart ih je, pre nekoliko godina, pokupio da rade nanjegovom novom teleskopu. Poto je on bio moa najistaknutiji i najcenjeniji astrofiziar


8/117

8

zapanog sveta, roeni rukovoilac ekipe i okuplja talenata, oni su mu se priruili bez oklevanja,a on ih je potpomagao, hrabrio i bio njihov glavni staratelj tokom itavog njihovog ugog ivijugavog razvoja.

ok je Fleming govorio, bilo je lako uoljivo i pore njegove osornosti, uzajamno poverenje kojega je vezivalo za starca. Za Briera je, s druge strane, starac bio gnjavator i smetalo. On je odigraosvoju ulogu. A oni su; kako ree Fleming, bez skromnosti ili tatine, ali matorom najbasnoslovniji

ureaj na Zemlji.Nije se raspitivao o ui, a ona je dutala. ekao ju je u baru 'Lava ' dok se bavila u svojoj sobi.

ok su stigli o kuglane, postao je nemogud.Kuglana je bila smetena u aaptiranoj bioskopskoj sali, zapljusnuta neonom i zaslepljujudim

svetlom, u kontrastu sa neosvetljenim starim gradom s vodenicama. Njeni posetioci izgledali su

kao a nisu oli sa kalrmisanih ulica. To su, uglavnom, bili mlai ljui. Na sebi su imali farmerke ikelnerske sakoe, bili su poiani na ameriki nain i nosili su bluze s natpisima. Teko je bilopoverovati a se oni osedaju komotno u starim kudama sa terasama iz aavih jorkirskih olina.Njihovi glasovi gubili su se u slapovima muzike i tutnjavi i kloparanju kugli i unjeva po rvenimpoovima staza. Bilo je est staza sa eset unjeva na jenom kraju svake o njih, i na rugom

kraju sa po jenom policom za kugle, stolom za ubeleavanje rezultata, klupom i etvoricomigraa. Ka bi kugla bila baena i pogoak ubeleen, maina za automatsko postavljanje unjevaponovo bi ih namestila i vratila kuglu igraima. Izuzimajudi trenutke kaa subacali kugle, igrai suoavali utisak kao a su nezainteresovani za igru, vrljali su tamo -amo, razgovarali i pili koka-koluiz flaa. Kuglana je bila mnogo amerikanskija nego to je to ranije bio bioskop: kao a se amerikinain ivota iznenaa pojaviona ekranu i opsenio auitorijum. Ali to je, kako ree Fleming, biloupravo karakteristino za opte stanje stvari.

Zatekoe Briera, omanjeg iljatog oveka Flemingovih goina, kako se kugla na jenoj ostaza sa jenom evojkom veoma izraenih oblina, u skarletnoj bluzi i pripijenim svetloutimpantalonama o ispo kolena. Njene grui i kosa bili su utegnuti koliko go je bilo mogudno, a onase kretala kao neka holivuska starleta, ali im je zaustila, izbilo je na vielo sve jorkirsko u njoj.Ona prilino veto baci kuglu, vrati se Brieru i nasloni se na njega sisajudi prst.

"Eh, malo sam ogulila kou.""Ovo je Grejs." Izglealo je a se Brier pomalo stii zbog nje. On je bio prevremeno izboran i

plah, oeven bez ukusa u oklembeeno sportsko oelo poput nekog potanskog slubenika usubotu pre pone. Rukova se utivo sa ui, a kaa ona ree: "Ved sam sluala o vama", on jojuputi ljubopitljiv pogled.

"Gospoica Aamson", ree Fleming sipajudi viski u Brierovu koka-kolu. "Gospoica Aamsonje naa nova vira murica - vidra dama - S.J.O." Slubenik za javne onose. U originalu P.R.O. -Public Relations Officer; prim. prev.

"Kako se zove, uo?" upita je evojka."ui.""Ima li malo flastera?""Ama, upitaj za ankom!" ree Brier goropano."Neka iz vae ekipe?" upita ui Fleminga."Lokalni talenat. Denisova. Ja nemam vremena za te stvari."

"teta", ovrati ona. On kao a nije uo; otpivi jo jean gutljaj iz pljoske, nesigurno se latikuglanja. Brier joj se obrati overljivo:

"ta ste to uli o meni?""Samo to da ste radili sa doktorom Flemingom."

"Nisam se ba usredio." elovao je oalodeno, vrh nosa mu je porhtavao kao ko zeca. "U

inustriji bih imao pet puta vedu platu.""Je li to ono to elite?"


9/117

9

"im ono uo na bru prorai, ja ooh." On zavereniki poglea Fleminga, a ona vrati poglena nju. "Stari on de ostati a trai oba blagostanja. A pre nego to ita pronae, bide star. Star ipotovan. I siromaan."

"A moa i sredan.""on nikaa nede biti sredan. Suvie misli.""Ko suvie pije?" Fleming im prie teturajudi se i zabelei svoj rezultat.

"Ti.""Dobro - suvie pijem. Brajko moj, mora imati neto ega de se rati.""ta to nije u reu sa gelenerima?" ree Brier mrajudi nosom."Pazi..." Fleming se skljoka na klupu pore njih. "Namerava a se ri tih gelenera, a ona

de zakoraiti, ali njih nede biti. Govorili smo o Galileju - zato? Jer je on prestavljao renesansu.On i Kopernik i Leonaro a Vini. To se ogoilo ka su oni rekli 'Paf!' obacujudi sve gelenere, ikada su morali da stanu na vlastite noge usred ogromno velike razotkrivene vasione."

Poie se i uze jenu o tekih kugli sa police. Njegov glas je najaavao buku koju su stvaralemuzika i kuglanje.

"Ljudi su onda postavili nove gelendere. Ali ovo je druga renesansa? Jednoga dana, kad niko ne

bue nita slutio, ka se svi buu bavili politikom i fubalom i novcem", pogle mu s e zaustavi naBrieru, "taa de, ojenom, svi geleneri za koje znamo biti srueni - paf! - upravo tako!"On iroko zamahnu kuglom i obori boce za koka-kolu sa stola za ubeleavanje rezultata."Hej! Pazi, glupane!" Brier skoi na noge i poe a skuplja boce i a brie prosuto pide

maramicom. "Izvinite, gospoice Aamson."Fleming zabaci glavu i poe a se smeje."ui - ona se zove ui."Brier, kleedi, obrisa mrlju sa uine suknje."Izglea a de ostati.""Ne mari." ui ga nije ni pogleala. Piljila je u Fleminga, smetena i zanete. Taa naie portir."Doktore Fleming, zovu vas na telefon."

Fleming se ubrzo vrati, tresudi glavom kao a eli a je razbistri. Povue Briera sa klupe."Hajdemo, Denise mome. Trae nas."Harvi je bio sam u kontrolnoj prostoriji; seedi za stolom poeavao je zvuk prijemnika. Prozor

pre njim bio je potpuno mraan, a u sobi je vlaao mir, izuzimajudi neprestano tiho pucketanje izzvunika. Spolja nije opirao nikakav um sve ok nije naiao Flemingov auto.

Fleming i Brier uoe, ogurnuvi leptir-vrata, i staoe mirkajudi na svetlosti. Flemingovzamudeni pogle zaustavi se na Harviju.

"U emu je stvar?""Sluajte." Harvi isprui ruku, a oni poee a oslukuju. Kroz pucketanje, zujanje i pitanje iz

zvunika opirao je jeva ujan izvojen zvuk, isprekian, ali postojan."Morzeovi znaci", ree Brier."Nisu grupisani."

Oni ponovo oslunue."Kratak pa ug", ree Brier. "Toje to.""Odakle dopire?" upita Fleming.

"Negde iz Andromede. Posmatrali smo kroz..."

"Koliko dugo traje?"

"Oko jedan sat. Sada je dostigao vrhunac."

"Moe li a pokrene reflektor?""Verovatno."

"Nije previeno", ree Brier. "Nije previeno a ved zaponemo probno traganje."Fleming nije obradao panju na njega. On upita: "a li je osoblje ko servo-ureaja?"


10/117

10

"Jeste, doktore Fleming."

"Pa, pokuajte a ga pratite.""Nemoj, uj, one." Brier uzaludno uhvati Fleminga za rukav."To je moa sputnjik ili neto slino tome", ree Harvi."a li je izbaen neki novi?" Fleming otrese Brierovu ruku."Nije, koliko nam je poznato."

"Moa je neko izbacio u orbitu neto novo", poe Brier, ali ga Fleming presee."enise..." Pokuao je a misli trezveno. "Ii i snimi ovo na magnetofon, hode li? Tamo je jean

momak i po. I na printeru takoe.""Zar ne bi bilo bolje da proverimo?"

"Proveridemo kasnije."Fleming oprezno pree u hol, nae lice na esmu i poprska ga voom. Kaa se vratio, sve,

ozaren i primetno trezniji, zatee Briera, koji je ved bio prionuo na posao u prostoriji saureajem, i Harvija, koji je telefonirao eurnom inenjeru. Sijalice zasvetlee ka su elektromotoripoeli a rae. Metalni reflektor visoko gore izvan zgrae, pokrenu se beumno i neprimetno;njegovo kretanje usklaivano je sa obrtanjem Zemlje. Zvuk iz zvunika uo se neto jae.

"Je li to najvie to moe postidi?""Signal nije naroito jak.""Hm." Fleming otvori fioku u kontrolnom stolu i izvadi neki katalog. "Da li ste odredili njegove

galaktike koorinate?""Teko. Nisam mu pratio putanju. Ali nisu se mogle mnogo pomeriti.""Znai nije u orbiti?""Rekao bih a nije." Harvi se zabrinuto nagnu na ublaivae smetnji na svom stolu. "a to nije

neki radio-amater koji alje Morzeove znake preko Meseca?""To, u stvari, ne lii na Morzeove znake, a ni Mesec jo nije iziao.""A preko Marsa ili Venere? Nadam se da vas nisam upteljao u jalov posao."

"Ti ree Anromea?"Harvi potvrno klimnu. Fleming je listao stranice kataloga, itajudi i oslukujudi. On je ponovo

postao tih i blag, kakav je bio ranije sa ui u kolima. Liio je na nekog marljivog malog eaka."ri li ga?""Da, doktore Fleming."

Fleming prie stolu i ukljui interkomunikacioni sistem."Jesi li ga uhvatio, Denise?"

"a", ovrati mu Brier slabim glasom. "Ali nisam mu ogonetnuo smisao.""Moa de uspeti o jutra. Pokuadu a stvorim neku prestavu o ualjenosti izvora."Fleming iskljui ureaj i, s knjigom u ruci, pree o astronomskih karata na ziu.Izvesno vreme raili su u tiini koju su naruavali samo zvuci iz svemira. Fleming je proveravao

ualjenost izvora, a Harvi ga je pratio pomodu velikog beumnog vanjskog teleskopa."ta mislite", upita najza Harvi."Mislim da dolazi iz velike daljine."

Posle toga su samo raili i sluali, a signal se javljao neprekidno.

2. OBJAVLJIVANJE

Krajem ezesetih goina XX veka, ka se sve ovo eavalo, Ministarstvo nauke preselilo se unovu zastakljenu zgrau u blizini Vajthola. Zgraa je bila prvorazreno opremljena i obezbeenaosobljem, kao da se htelo dokazati da tehnika ri korak sa umetnodu, a jean o


11/117

11

najobrazovanijih meu mnogim obrazovanim slubenicima ovoga ministarstva bio je stalni ravnipodsekretar Majkl Ozborn. Mada je nosio odelo od tivda dok je bio na poslu, to je bilo odelo od

najmekeg i najfinijeg tvia. Retko je seeo za svojim ogromnim pisadim stolom, nego je to iniona jenoj o niskih lakih stolica pore niskog stoida za kafu sa mermernom ploom.

Tu je on bio ekorativno izvaljen i sleedeg jutra, poto je poruka stigla u Bulero Fel,razgovarajudi sa arlsom G. Vanenbergom, generalom vazuhoplovstva Sjeinjenih Amerikih

rava. Bio je obasjan sklanim prugama svetlosti koja je proirala kroz aluzine.

Engleska je u to vreme predstavljala najistureniji deo opsednute oblasti koju su sainjavalezapadna Evropa i Severna Amerika. Pritisak sa Istoka i iz Afrike i Azije priterao je zapadnu

civilizaciju na jean eo Zemljine kugle, sa prilino pouzanim sreitem u Americi, severno oPaname, i zapadnom Evropom kao za borbu pripravnom prestraom. Zvanino, niko nije ni sa kimratovao, ali ekonomske sankcije i pretnje bombama i projektilima oravale su ostatke starogsveta u prilino akutnom opsanom stanju. Ue za spasavanje preko Atlantika priravali sugotovo iskljuivo Amerikanci, a ameriki garnizoni u Britaniji, Francuskoj i Zapanoj Nemakojoravani su oajnikom prepreenodu, poput rimskih legija u III i IV veku.

Protokolarno su Britanija i njeni susei jo prestavljali suverene rave, ali im je, faktiki,inicijativa naglo izmicala. Iako je general Vandenberg bio skromno titulisan kao predstavnikKoordinacionog komiteta za odbranu, on je u stvari predstavljao komandanta vazduhoplovstva

jene prijateljske, ali ominantne okupacione sile, za koju je ova rava prestavljali jedno odpolja na ogromnoj ahovskoj tabli.

Bivi pilot bombarera, bikovskog vrata i etvrtaste glave, on je, iako srenjih goina, joelovao silovito i mlaalaki, ali njegovo ponaanje nije bilo ni najmanje nametljivo. Poticao je izNove Engleske, neusiljen u izraavanju i obrazovan, a govorio je sa autoritetom, kao a svet boljepoznaje o vedine ljui.

Razgovarali su o Vilenu. Njegova karakteristika mlitavo je visila u Ozbornovoj ruci.

"Saa ne mogu nita a uinim.""Postoji neka vrsta prioriteta..."

Ozborn se poie iz stolice i pozva svoju sekretaricu preko interkoma koji se nalazio nanjegovom stolu.

"Koorinacioni komitet za obranu ima nisku taku kljuanja", primeti Vanenberg."Moete im preneti a se ni mi nedemo ati."Ka je sekretarica ula, Ozborn joj prui karakteristiku:"Molim vas, naite nekoga a se postara o ovome."Ona je prihvati, a na njegov sto spusti fasciklu s papirima. Bila je mlaa i lepukasta, a njena

haljina bila je nalik na toalete za koktele: civilna sluba je uznapreovala."Vai papiri za Bulero.""Hvala. Jesu li mi tu kola?"

"Jesu, gospodine Ozborn."

On otvori fasciklu i poe a ita:"Prestavnici ministarstva stidi de u Bulero Fel u 15,15 asova, a primide ih profesor

Rajnhart."

"To je sutra", primeti Vanenberg. "Iete li peice?""Iem an ranije a bih se naao sa Rajnhartom." On stavi fasciklu u torbu. "Hodete li a vas

povezem do Vajthola?"

"To bi bilo pravo hridansko obroinstvo."

Bili su oprezni jean prema rugome, ali utivi - gotovo staromodni. Kad Ozborn ustade,Vandenberg ga upita nehajno:


12/117

12

"Jeste li oreili atum poetka operacije?""Jo nismo.""To poinje a biva ozbiljno.""Zvezde mogu a priekaju. Ionako ved ugo ekaju.""Kao i Koordinacioni komitet za odbranu."

Ozborn nestrpljivo slee ramenima. Nalazio se u situaciji nekog Grka koji bi morao a se

raspravlja s Rimljaninom."Rajnhart de se latiti vojnih programa kako i kada bude mogao. Takav je sporazum.""Ako se ukae nua...""Ako se ukae nua.""Jeste li itali novine?""Ovih ana ne itam nita sem zabavnog ela.""Trebalo bi a pokuate a proitate vesti. Ako se ukae a, bide nam potrebne sve ui koje

moemo a sakupimo sa ove strane Atlantika." Vanenberg pokaza glavom na umetnikipredstavljen radio-teleskop na ziu kancelarije. "To za nas ne prestavlja eju igraku."

"To ni za njih nije eja igraka", ree Ozborn.

Poto oni ooe, Fleming se javi telefonom iz Bulero Fela, ali je bilo suvie kasno.ui je stigla o raio-teleskopa upravo pre Ozborna i Rajnharta, pa je na miru razgovarala saHarisom u holu.

"ta je sa Brierom?"Haris se pravio kao a isti kvaku na vratima."ve ili tri posete bukmejkeru u sokaetu u Braforu. Sem toga nita.""Trebalo bi da bolje pripazimo na njega."

"Ja ga rim na oku."Ka stigoe Ozborn i Rajnhart, ona poe sa njima u kontrolnu prostoriju, koja je bila tiha gotovo

prazna; jeino je Harvi seeo za stolom, petljajudi neto, okruen razbacanim papirima, opucimao cigareta i praznim oljama. Rajnhart se raskokoaka kao uznemirena kvoka.

"Morade bolje a orava istodu.""Hode limodi a ga postave u fokus za ministra?" upita Ozborn."Naam se a hode. Nismo jo isprobali ureaj za pradenje putanje."Rajnhart se ivahno motao okolo, a Harvi je pokuavao a privue njegovu panju."Izglea kao a nodas nisi ni trenuo, Harvi.""Pa i nisam, gospoine. Nisu ni oktor Fleming i oktor Brier.""Jeste li nabasali na neku smetnju?"

"Ne to, gospodine. Tragali smo."

"Po ijem nalogu?""oktora Fleminga." Harvi se nije nimalo uzbuivao. "Saa demo opet proveriti koordinate.""Zato meni niko nita nije rekao?" Rajnhart se okrete Ozbornu i ui. "Jeste li vi znali za ovo?"ui oreno omahnu glavom."Izglea a Fleming uvoi neke svoje line propise", primeti Ozborn."Gde je on?" upita Rajnhart.

"Tamo, preko." Harvi pokaza na prostoriju u kojoj je bio smeten ureaj. "Sa oktoromBrierom."

"Onda ga zamoli da mi posveti minut vremena."

ok je Harvi govorio u mikrofon na stolu, Rajnhart je koraao tamo -amo na svojim malimstopalima.

"Za im ste tragali?" upita on."Za nekim izvorom u Andromedi."

"M. 31?"

"Ne M. 31. gospodine."


13/117

13

"Za im, ona?""Za nekim drugim signalom u blizini. Za nekim isprekidanim signalom."

"Jeste li ga uli i ranije?""Ne, gospodine."

Fleming ue, umoran i neobrijan, trezan, ali jeva obuzavajudi uzbuenje. U ruci je rao hrpupapira sa linijskog printera. Ovoga puta Rajnhart je bio nepopustljiv.

"Kako vidim, ti si preuzeo teleskop."Fleming zastae kiljedi u njih."Ja se izvinjavam, gospodo, ali nisam imao vremena da ispunim potrebne formulare u tri

primerka." Zatim se okrete Ozbornu:

"Telefonirao sam u vau kancelariju, ali niste bili tamo.""I ta ste uraili?" upita Rajnhart.Fleming im ispria, bacivi papire pre njih na sto."...A ovo je poruka."

Rajnhart ga ljubopitljivo pogleda.

"Misli signal."

"Rekao sam poruka. Take i crte, zar ne, Harvi?""Tako je zvualo.""Trajalo je cele nodi", ree Fleming. "Saa je ispo horizonta, ali veeras moemo opet

pokuati."ui poglea u Ozborna, ali on nije reagovao."A ta de biti sa otvaranjem?" upita ona bojaljivo."Oh, o avola sa otvaranjem!" Fleming se okrete prema njoj. "Ovo je neto! Ovo je glas sa

milijardu miliona kilometara daljine."

"Glas?" Njen sopstveni glas zvuao je slabano i nestvarno."Trebalo mu je ve stotine svetlosnih goina a stigne o nas. Valja i ministar moe a prieka

jedan dan, zar ne?" Rajnhart kao a je oao k sebi. On poglea Fleminga sa zaovoljstvom."Ukoliko to nije neki satelit."

"Nije to satelit."

Rajnhart se zamisli na ekoovom besmislicom."Pre no to se suvie ouevi, one, proverimo gvouriju u orbiti.""Proverili smo."

Rajnhart se okrete Ozbornu.

"a li ste uli a se neto novo oigrava?""Ne."

"Pazite", ree Fleming, "a je to bio satelit, on se ne bi rao cele nodi usre sazveaAndromeda."

"Siguran si da to nije bila Velika maglina?"

"Nju smo odvojeno locirali, zar ne, Harvi?"

Harvi potvrno klimnu, ali Rajnhart jo nije bio ubeen."Moa je to bila shematska interferencija - ili bilo ta rugo.""Prepoznajem poruku im je viim!" ree Fleming. "Sem toga, ko ove poruke postoji neto to

nikaa ranije nisam vieo. Izmeu grupa taaka i crta postoji fantastina koliina postojanihsidunih naboja. Morademo improvizovati naroit prijemnik koji de to modi a registruje."

On ukljui interkom i pozva Briera iz ruge sobe, pokupi papire i utrapi ih Rajnhartu."Pogleajte! Ljui su na ovo ekali eset i vie goina. eset vekova je bilo potrebno a se oedo ovoga."

"Je li razumljiva?" upita Ozborn svojim visokim i njitavim glasom nepr istrasnog civilnogslubenika.


14/117

14

"Jeste!"

"Moete li je eifrovati?""Za ime sveta! Mislite li a vasionu naseljavaju skauti koji alju Morzeove znake?"Brier ue ble i grevito porhtavajudi. Izglea a njegovo prisustvo uspokoji Fleminga. On je

potvrio Flemingove izvetaje."To moa potie sa neke veoma ualjene sone", natuknu Ozborn.

Fleming se ne osvrnu na njega. ui prikupi hrabrost."Ili sa neke druge planete?"

"Da!"

"Marsa ili neke druge?"

Fleming slee ramenima. "Verovatno sa neke planete koja krui oko neke zveze u Anromei.""Javlja se nama?"

Rajnhart prui papire Ozbornu."To je verovatno izvestan svojstven poreak taaka i crtica.""Zato ga ona niko rugi nije uhvatio?""Jer niko rugi nema ureaj kao to je ovaj. a vam mi nismo isporuili ovako ogromno kolo, ni

vi ga se sada ne biste domogli."Ozborn see na ivicu kontrolnog stola zbunjeno razgleajudi papire."Ako neko osedajno bide pokuava a saobrada... Ne, to je besmisleno.""Mogudno je." Rajnhart spusti pogle na svoje male nene prste, kao a je to prestavljalo

temu o kojoj on raije ne bi govorio. "Ako postoje neka ruga bida..."Fleming mu upae u re: "Ne bida - neka druga inteligencija. To ne moraju biti neki mali zeleni

ljui. To uopte ne mora a bue neto organsko; samo inteligencija."ui se strese, a potom se pribra."Zato li rhtim?""Iz istog razloga kao i ja", ree Fleming.Osborn se povrati iz svoje zapanjenosti.

"Iz istog razloga zbog koga de svako zarhtati ako to jeste neki astronomski izvor."Najza oluie a te nodi ponovo sluaju. Poruka je i alje stizala, ali se ula slabije, poto je

rotacija Zemlje udaljila teleskop od izvora emitovanja. Postojali su izglei a de se ona i alje uti.Kad je Rajnhart sve to jednom prihvatio kao verovatno, on postade smiren i poslovan. On, Fleming

i Brier rasprostre papire i poee a ih prouavaju."Znate li ta bi to moglo a bue?"ree Fleming. "Binarna aritmetika.""ta je to?" upita ui."To je aritmetika izraena iskljuivo ciframa 0 i 1 umesto ciframa o 1 o 10 koje mi obino

koristimo i koje zovemo ecimalnim sistemom. 0 i 1, znate, mogu biti crta i taka. Ili crta moe aogovara nuli, a taka jeinici. Sistem koji mi koristimo je proizvoljan, a binarni sistem je bazian;on se zasniva na pozitivnom i negativnom, a i ne, taka i crta - on je univerzalan. Suta istina." Onupravi pogle na nju, oiju zakrvavljenih i grozniavih o napetosti i uzbuenja. "Filozofija jeispisana matematikim jezikom! Sedate li se? Mi iemo - paf! - sasvim do kraja!"

"Bilo bi obro a oloimo otvaranje", ree Ozborn. "Ne bi bilo zgono a se ovo objavi urutvenom glasniku."

"Zato?"Ozborn kao a je bio uvreen. Nita na ovom svetu nije bilo jenostavnije o toga; nita se nije

moglo redi ili uiniti bez ozvole. Ono to se ogoilo u Bulero Felu, u njegovim fasciklama jepredstavljalo jedan neznatan deo veoma zamrene i sloene sheme nagobi koje su uvek poinjalena onome to je spaalo u Vanenbergovu nalenost. Sve je moralo biti paljivo omereno irazmotreno.

"ta a kaem novinarima?" upita ga ui."Nita."


15/117

15

"Nita?""Jesmo li mi neko tajno uruenje ili tako neto?" Fleming je prezrivo gleao u njega, ali

Ozbornu poe za rukom a u svoje unese istovremeno sluben i trezven ton."Ne moemo putati u javnost nerazraene informacije takve vrste. Treba se sa nekim

posavetovati, a sem toga, moe odi i o panike: vasionski broovi, letedi tanjiri, uovitaiskolaenih oiju. Oni de se priviati svakoj buali na ovoj zemlji. A moa postoji i neko ko neto

zna o tome. Nita ne sme ospeti u tampu, gospoice Aamson."Oni ostavie Fleminga koji je besneo, svratie o profesorove kancelarije a telefoniraju u

ministarstvo i ovezoe se.Ko 'Lava' u Bulerou poeli su ved a pristiu novinari a bi prisustvovali ceremonijalu

putanja u ra. ui povee Rajnharta i Ozborna okolo kroz zanja vrata u malu salu ge su jomogli a obiju veeru, kao i a izbegnu sve vedu etu naunih opisnika koji su se iskupili usalonu. Ozborn je izmeu pojeinih jela kriomice olazio o telefonske govornice i svaki put sevradao sve uznemireniji i potiteniji.

"ta je rekao ministar?""Rekao je - pitajte Vandenberga."

Jeli su neko ohlaeno meso; on ponovo izie."ta je rekao Vanenberg?""A ta ste mislili a de redi? Nikome ni rei o tome."ui de sutra ujutro redi novinarima a je otvaranje oloeno zbog nekog tehnikog zastoja, i

nita vie. Sve ruge izjave za Flit Strit poticade iz Lonona. Uspeli su a neprimedeni ponovoprou kroz stranja vrata.

Pola asa kasnije stie Flemingov auto, a Fleming, umoran i ean, izgubi se u salonu.

Te veeri su ponovo uhvatili poruku. Stizala je tokom cele nodi, a beleili su je naizmeninoFleming i Brier, i to ne samo take i crte koje su se mogle uti nego i onaj eo poruke koji jestizao velikom brzinom. Sleedeg jutra, enis Brier stie u Bulero Fel, a Haris ga je u stopupratio. Ostavivi kola na parkingu ispre Graske vednice, Brier poe jenom kalrmisanomsporenom ulicom u onji eo graa. Haris ga je sleio peice, na razaljini o jenog ulinog ugla.U kinom mantilu umesto svog ranog mantila, Haris je pre izgleao kao neki irski razbojnik negokao neko ko rai u laboratoriji. Truio se a ga Brier ne primeti. Haris nije zapazio vojicu ljuikoji su stajali na ploniku preko puta, ispre malih vrata sa natpisom JAS. OLDROJD, KLADIONICA.Oko njih je stajalo nekoliko ljui, tako a va oveka koji stoje i razgovaraju nisu izazivala sumnju.

Brier proe kroz vratnice i ue u uzan mraan honik sa stepenitem koje je bilo prekrivenolinoleumom, a voilo je na gornji sprat o vrata sa mlenim staklom. Ka on zatvori spoljna vrata,buka sa ulice uminu; u honiku je bilo pusto kao na groblju. I vrata sa mlenim staklom nosila suisti natpis, Jas Olroj. Na njima je, takoe, pisalo Pokucajte i uite. Brier tako i uini.

as Olroj je unutra orukovao za svojim stolom, maa je ved bilo prilino kasno. Ka jeBrier uao, postariji ovek u izbleelom emperu umakao je viljukom koma hleba u prena

jaja. U kancelariji nije bilo nikoga sem njega, ali je ipak mala sobica izgledala pretrpana zbog silnih

otpaaka hartije, telefona, raunske maine, teleprinterskih traka i teleprintera koji su bilinagurani u njoj. Na zidovima je visilo nekoliko reklamnih kalendara sa kojih su bili istrgnuti listovi

sa razliitim mesecima, ali tu se nalazio i jean upaljiv, veoma taan asovnik. Gospoin Olrojpoie pogle sa gomile starih otpaaka i svojih novih ureaja, i za trenutak poglea u Briera.

"Oh, to ste vi."

Brier pokaza glavom prema teleprinteru."Radi li?"

Umesto ogovora, gopsoin Olroj stavi koma hleba umoenog u jaje u usta, a Brier poeda petlja oko teleksa.


16/117

16

"Kako posao?" upita on, poto ga je ukljuio i okrenuo broj. Ovo je zvualo kao uobiajenpozdrav starih poznanika.

"Riskantno", ree gospoin Olroj. "Konji nemaju osedaj ogovornosti. Ako nisu u grupi, onimile kao prokleti autobusi."

Brier otkuca: KAUFMAN TELEKS 21303 ENEVA. Taa se spolja iz honika zau neka lomnjava.Za trenutak se kroz staklena vrata ukaza silueta neije glave. Potom se u neko roptanje i jeanje, a

neke ruge, manje jasne spoobe uklonie glavu. Brier poglea Olroja koji je, pravedi se anita ne primeduje, skiao koicu sa slanine uvijene u rolnu. On se vrati teleprinteru. Ka je zavriokucanje, on oprezno kroi u honik. Bio je prazan. Ulina vrata bila su otvorena, ali na ulici nije biloni traga neem neobinom. Niko nije stajao preko puta, niko nije virio iza ugla. Automobil koji seudaljavao imao je moa neke veze sa svim tim, a moa i nije.

enis Brier uputi se klecajudi prema parking-prostoru.

Vest o poruci prorla je u javnost preko jene telegrafske agencije tano za veernje izanjenovina. Prethono je ved general Vanenberg pozvao Ministarstvo nauke ulaudi protest, a izjavavlade upravo je emitovana na televiziji. Ministar je bio odsutan. Ozborn je stajao sa

Vanenbergom u kancelariji svoga pretpostavljenog, posmatrajudi spikera na ekranu u uglu sobe.Vlau je u to vreme sainjavala jedna na izgled dobra, ali besmislena koalicija talenata,prozvanih meritokratima, koji su se u ovom presunom trenutku borili za poloaje. Bili su tosposobni ljui i ene, ali bez zajenikog principa izuzev sopstvenog opstanka. Premijer je bioliberalni torijevac, a ministar raa renegat sinikalista. Kljune poloaje rali su vreni iambiciozni mlai ljui, kao to je bio ministar obrane, a ostale poloaje rale su manjesposobne, ali upeatljive linosti koje su obro baratale frazama, kao to je bio ministar nauke.Partijske razlike gubile su se vie same o sebe nego to su sistematski ostranjivane; moa je tobio kraj viepartijskom sistemu u ovoj zemlji. Niko se nije mnogo uzbuivao; suoena sa svetomkoji je bio van njene kontrole, itava nacija je oigleno utonula u beznaenu apatiju. Neki opreostalih leviarskih pokreta, neprijateljski raspoloenih prema ravnom poretku, povremeno suavali glasa o sebe na ziovima Vajthola, piudi kreom natpis Vii, Onosi se na banju uFrancuskoj koja je za vreme rugog svetskog rata bila sreite francuske kolaboracionistike vlae;prim. prev. ali to je bio jeini viljiv znak javnog raspoloenja. Ljui su mlitavo tavorili; a javnimposlovima ovlaala je neka neobina umalost. Kako neko ree, bilo je toliko mirno a se moglouti kako bomba paa.

U taj vakuum pala je vest o poruci iz vasione. Kao i uvek, tampa ju je shvatila potpunonaopako: SENZACIJA, LJUI IZ SVEMIRA: A LI JE OVO NAPA? pisalo je u novinama. Mlaid naekranu vano je itao zvaninu izjavu:

"Veeras je vlaa kategoriki opovrgla glasine o mogudoj invaziji iz svemira. PrestavniciMinistarstva nauke saoptili su reporterima a, iako je tano a je novi gigantski raio -teleskop uBulero Felu po svemu suedi uhvatio neku poruku, nema razloga a se poveruje a ona potie sanekog vasionskog broa ili sa neke o oblinjih planeta. Ukoliko primljeni signal i prestavljaporuku, onda ona dolazi iz nekog veoma udaljenog izvora."

Bilo je neobjanjivo kako je to procurilo u javnost. Rajnhart nije znao nita o tome, a organobezbeenja iz Ministarstva obrane, Haris, nestao je na neobjanjiv nain. Vanenberg izvai vadosijea i otvori ih na ministarovom stolu.

"Fleming, r on - od 1960. nadalje: anti-NATO i proafriki nastrojen, uesnik u maru naAlermaston, graanska neposlunost, nuklearno razoruanje. a li je to za vas pouzan ovek?"

"On je naunik, a ne kaniat za neku policijsku unost.""On je odgovoran kao i svako drugi. Da vidimo ovog drugog." General poe a pretura po rugoj

fascikli, ne bez izvesnog likovanja. "Brier - Komunistika partija o 1958. o 1963. Taa je preaou rugi tabor i poeo a obavlja poslove za jean o internacionalnih kartela. Ali za jean onajnesolidnijih: Intel! Ovoga, u svakom sluaju, nije trebalo a angaujete."


17/117

17

"Fleming nede a rai bez njega.""Znai u tome je stvar." General pokupi fascikle. "Rekao bih a smo, u ovoj oblasti, poloni

kritici."

"U reu", ree Ozborn klonulo i poie slualicu ministarovog telefona. On ree u slualicu,blago kao a poruuje cvede: "Bulero Fel."

U prostoriji kontrolnog ureaja ponovo su primali poruku. Harvi je u prostoriji za snimanje

nadgledao trake, a Fleming je bio sam za kontrolnim stolom. Nije bilo dovoljno radne snage: Vilenje iznenaa neku premeten, a ak je i Haris bio osutan. Brier se muvao po dokovimamrzovoljnog i brinog izglea, jako porhtavajudi. Najza poglea u Fleminga.

"uj, one, ovo moe veno potrajati.""Moa."Zvuk sa zveza i alje se uo preko zvunika."Ja vie nedu a se petljam oko ovoga." Fleming ga poglea. "Projekat je zavren. Ja ove vie

nemam ta a raim.""Ima ovde za tebe dosta posla!"

"Ja bih radije digao ruke od svega."

"ta kae za ovo?"Za trenutak obratie panju na glasogovornik. Brierov nos zarhta."Moglo bi a bue neto", ree on nehajno."Ali ja imam ieju ta bi to moglo biti.""ta?""To bi mogla biti uputstva."

"U redu, ti radi na tome."

"Raidemo na tome zajeno."U tom trenutku ue ui. Koraala je o vrata, lupkajudi oseno visokim tiklama kao

grenair; lice joj je bilo napregnuto i ljutito. Jeva izra a stigne o njih, a a ne progovori."Koji je od vas dvojice rekao novinarima?"

Fleming je poglea zaueno. Ona se okrete Brieru."Neko je pustio informaciju - sve informacije - novinarima."

Fleming je snemo coktao jezikom. ui ga otro poglea i ponovo se okrete Brieru."Profesor Rajnhart nije, a nisam ni ja. Nije ni Harvi, niti ostali momci - oni ne znaju dovoljno.

Znai, to mora a je jean o vas vojice.""Q.E..", Latinski: quo erat eomonstranum, to je okazano; prim. prev. ree Fleming. Ona

ne obrati panju na njega."Koliko su vam platili, oktore Brier?""Ja..."

Brier uduta. Fleming ustae i postavi se izmeu njih."Je li to va posao?" upita je on."Da ja..."

"akle, ta ste vi?" Unese joj se sasvim u lice i ona ponovo oseti zadah alkohola."Ja..." Oklevala je. "Ja sam prestavnik za tampu. Ja ispatam zbog toga. Upravo su me izbrusili

kao nikada dosad."

"Jako mi je ao", ree Brier."Je li to sve to imate a kaete." Glas joj se kolebljivo poie."Kako bi bilo a gleate svoja posla?" Fleming je stajao raskreenih nogu, ljuljajudi se i ceredi se

na nju prezrivo.

"Ostavite na miru moga prijatelja Denisa."

"Zato?""Jer sam im ja rekao."


18/117

18

"Vi!" Ona ustuknu kao a ju je neko oamario. "Jeste li bili pijani?""Jesam", ree Fleming i okrete joj lea. Oeta o vrata prostorije u kojoj se vrilo snimanje, a

onda pogleda okolo. "Ne bi bilo nikakve razlike ni da sam bio trezan."

Dok je izlazio, on joj doviknu: "I nisu mi platili!"

ui je stajala za trenutak zanemela i obneviela. Glasogovornik je pitao i pucketao,fluorescentna svetlost obasjavala je ratrkan uglast nametaj. Kroz prozor se nazirao svo

teleskopa koji se propinjao u ved smraeno nebo. ola je tek pre tri veeri, neupudena iprostouna... Postae svesna a pore nje stoji Brier i a joj nui cigaretu.

"Izgubiste iola, gospoice Aamson?"

Kao prestavnik za tampu, ui je morala a ponese izvetaj Ozbornu, a Ozborn svomeministru. O Harisu se nita nije ulo, i njegov nestanak nije objavljen. tampa je bila uveravana a

je cela ova stvar ili greka ili prevara. Posle itavog niza munih ministarskih sastanaka,Ministarstvo odbrane nije uspelo da ubedi generala Vandenberga i njegove pretpostavljene da se

vie nede ogaati nita slino: oni preuzimaju punu ogovornost. Pojaano je traganje zaHarisom, a Fleminga su pozvali u London.

U poetku je izglealo a Fleming zaklanja Briera, ali se ubrzo ispostavilo a je on u stvariispriao itavu priu, pijudi ko 'Lava', reporteru jene agencije koji se zvao enkins. Iako jeBrier poneo otkaz, morao je a orai tromeseni otkazni rok, pa je ostavljen a rukovoiBulero Felom za vreme Flemingovog osustva. Poruka je i alje stizala, a ubeleavana je pomoduifre koju su sainjavale nule i jeinice.

Samog Fleminga izglea a uopte nije uznemirila sva ta gungula oko njega. Poneo je sa sobomu Lonon sve otkucane tabake, prouavajudi ih u vozu, iz sata u sat, pravedi beleke i obraune namarginama, na pismima i kovertama koje je naao u svojim epovima. inilo se a je jeva biosvestan iega rugog. Oblaio se i jeo rasejano, pio je malo; izgarao je o silne prezauzetosti iuzbuenja. Na ui nije obradao nikakvu panju, a jedva da je i pogledao u novine.

Kaa je stigao u Ministarstvo nauke, oveoe ga u Ozbornovu kancelariju u kojoj su ga ekaliOzborn, Rajnhart i jean utogljen sreovean ovek see kose i nemirnih plavih oiju. Ozbornustade i rukova se sa njim.

"oktor Fleming." Bio je vrlo zvanian."Ha", ree Fleming."Ovo je vazduhoplovni zapovednik Votling, Odeljenje bezbednosti Ministarstva odbrane."

Utogljeni ovek se nakloni i poglea ih bez imalo sranosti. Fleming se pomeri i okreteRajnhartu, pogleavi ga upitno.

"Zravo, one", ree Rajnhart tihim uzranim glasom, pa zbunjeno spusti pogle na svojeprste.

"Sedite, doktore Fleming."

Ozborn pokaza na stolicu okrenutu prema njima, ali se Fleming, pre nego to see, zagle da ujednog, pa u drugog, kao da se probudio na nekom nepoznatom mestu.

"Je li ovo istrani su?"Nastupi kratko zatije. Votling pripali cigaretu."Jeste li bili upozoreni na to a u vaem poslu postoji izvesna barijera bezbenosti?""ta to znai?""Da je to poverljiv posao."

"Da."

"Ona zato?"

"Ja ne elim a buem jean o naunika koji dute.""Polako one", ree Rajnhart umirujude. Votling promeni smer."Jeste li videli novine?"


19/117

19

"Samo neke."

"Polovina sveta veruje a de se mali zeleni ljui sa rogovima spustiti u nae batice iza kude."Fleming se nasmeja, osetivi vrde tle po sobom."A vi?"

"Ja poseujem injenice.""Ja sam tampi izneo samo injenice. iste nauneinjenice. Kako sam mogao znati a de ih oni

izokrenuti?""Nije va posao a procenjujete te stvari, oktore Fleming." Ozborn se otmeno, poput suije,

smesti za svojim stolom." Zbog toga vam je i reeno a se ne meate u to. Ja sam vas linoupozorio."

"Ah, tako?" Fleming se ved osaivao."Morali smo a poaljemo etaljan izvetaj Koorinacionom komitetu za obranu", ree Votling

ozbiljno. "A premijer sastavlja izvetaj za Ujeinjene nacije.""Znai, sve je u reu.""Mi ba ne elimo a se nalazimo u takvom poloaju, ali bili smo primorani na to, a moramo i a

smirimo strahovanja."

"Prirodno.""Vi ste nas primorali na to."

"a li se o mene trai a molim za oprotaj?" Sem to mu je bilo osano, Fleming je poeo ida se ljuti. "Moja je stvar ta du uiniti sa sopstvenim otkridima. Ovo je jo slobona zemlja, zarne?"

"Ti si lan ekipe, one", ree Rajnhart ne gleajudi ga.Ozborn se nae preko stola, ulagujudi se."Nama, doktore Fleming, jedino trebajena vaa lina izjava.""ta de to pomodi?""Sve to de umiriti ljue, bide o pomodi.""Naroito ako moete a iskreitujete svoga informatora.""Ovo nije lina stvar, one", ree Rajnhart."Nije? Pa zato sam ja ona ove?" Fleming ih prezrivo poglea. "A ta de biti ako izjavim a

sam govorio gluposti?"

"Na alost..." Rajnhart se opet zaglea u svoje prste."Na alost, profesore Rajnhart, nema rugog izbora", ree Volting."O tebe se trai a napusti ekipu", ree mu Rajnhart. ok su oni oekivali izliv besa, Fleming

ustade i zamisli se za trenutak.

"Pa, to je prirodno, zar ne?" prozbori on najzad blago.

"Ne elim a te izgubim, one." Rajnhart svojim ruicama naini lagan pokret, izraavajudineodobravanje.

"Ne, naravno. Postoji jedna prepreka."

"Oh?"

"Ne moete alje nastaviti bez mene."To su oni i oekivali. Ozborn ukaza na to a ima i rugih ljui."Ali oni ne znaju ta je to, je li tako?""Da li vi znate?"

Fleming klimnu i nasmeja se. Votling se jo vie uspravi u svojoj stolici."Hodete a kaete a ste eifrovali?""Hodu a kaem a znam o emu se rai.""Mislite li da vam verujemo?"

Ozborn mu oigleno nije verovao, a ni Votling; ali Rajnhart se kolebao. "O emu se rai,one?"


20/117

20

"a li ostajem ako vam kaem?""ta je to?"Fleming se isceri. "To je neki ureaj urai sam i nije ljuskog porekla. Ja du vam to okazati."On gurnu ruku u tanu s papirima.

3. PRIHVATANJENovi Institut za elektroniku bio je smeten na nekaanjem Riensi skveru, saa ograenom

peakom skveru koji je bio okruen visokim zgraama o stakla i betona, s fasaama u mozaiku.Nekoliko spratova Instituta ispunjeno je ureajima za raunanje. Posle upornih, nastojanja,Rajnhart je uspeo a Fleming bue pomilovan i a njemu i ostalim lanovima ekipe bue ozvoljenpristup ureajima. Brier, kome je uskoro isticao otkazni rok, obio je mlau asistentkinjuKristinu Flemsta, a ui je - na njeno i sveopte nezaovoljstvo - bila poslata sa njima.

"ta de nama", pitao se Fleming, "prestavnik za tampu ako je posao koji raimo tako avolski

poverljiv a nas mora uvati straa i ka peremo zube?""O mene se trai a neto nauim ako mi omogudite. Tako da kada ovo bude ostvareno...""Vi dete biti au fait?" Francuski: etre au fait, biti upuden, obaveten; prim. prev."Imate li neto protiv?" ui je govorila brino, kao a je ona bila ukorena, a ne Fleming.

Osedala se vezanom za njega na neki neobjanjiv nain."Ba me briga!" ree Fleming. "to vie seksa, tim bolje."

Ali, kao to je rekao u Bulerou, on nije imao vremena za te stvari. Provoio je sve svoje ane ivedinu nodi ralanjavajudi ogromnu koliinu poataka, obijenih preko teleskopa, na shvatljivesimbole. Kako god da se pogodio - ili Rajnhart u njegovo ime - to ga je otreznilo i pojaalo njegove

napore. Gonio je Briera i evojku postojanom i nepopustljivom olunodu i strpljivo jepodnosio sve oblike nadzora i rutinskih procedura. Nominalni rukovodilac bio je Rajnhart, i on mu

je posluno ponosio sve svoje rezultate, ali ljui iz Ministarstva obrane uvek su bili u blizini, a onje uspevao a bue utiv ak i prema Votlingu koga su zvali 'Srebrna krila'.

Ostali lanovi ekipe nisu bili tako zaovoljni. Izmeu Briera i ui vlaali su upaljivo hlanionosi. Brier je, svakako, nestrpljivo ekao a oe, a njegova saranica Kristina neprikriveno senaala a de ga nasleiti. Ona je bila mlaa i ivna, u izvesnoj meri je posedovala Flemingovuprostounost, i oigleno je na ui gleala kao na priipetlju. Koristila je svaku priliku za borbu.

Ubrzo po njihovom preseljenju iz Buleroa pojavio se Heris. To im je saoptio Votling prilikomjedne od svojih poseta radnoj jedinici. Herisa su spetljali ispred bukmejkerove kancelarije,

svezanog ga ubacili u kola, pretukli i ostavili u jenoj o naputenih voenica, ge umalo nijeumro. On je puzio po njoj, sa slomljenom nogom, nesposoban a izie, oravi se u ivotuzahvaljujudi voi koja je kapala iz jene cevice i paretu okolae koje mu se zateklo u epu, okga, posle tri dana, nije otkrio jedan lovac na krtice. On se nije vratio da radi sa njima, a Votling je

jeino ui upoznao sa ovim etaljima. Ona ih je zarala za sebe, ali je pokuala a iz Kristineizvue neto o Brieru.

"Koliko ga dugo poznajete?"

Nalazile su se u maloj kancelariji pore hale u kojoj je bio smeten najvedi kompjuter. Kristina jeradila za stolom sa nogarima, prekrivenim hrpom izbuenih kartica. ui je koraala po prostoriji,eledi a i sama ima svoju stolicu.

"Bila sam jean o njegovih stuenata koji su se bavili naunim raom u Kembriu." Uprkossvom baltikom poreklu, sa kojim je ui bila upoznata, Kristina se po govoru nije razlikovala odbilo koje engleske studentkinje.


21/117

21

"Da li ste ga dobro poznavali?"

"Ne. Ako elite karakteristiku o njegovim naunim kvalifikacijama...""Zanimalo me je samo..."

"ta?""Da li se on nekad ponaao - uno?""Nisam morala a nosim pojas o boljikave ice."

"Nisam na to mislila.""A na ta ste mislili?""a li je ikaa traio o vas a mu pomognete a uini neto to se kosi sa propisima?""Zato bi to traio?" Ona obuhvati ui mirnim neprijateljskim pogleom. "Ima nas koji

nemamo vremena za bacanje."

ui ovrlja u kompjutersku halu i zaglea se u maine koje su zveketale i svetlucale. Svakamaina imala je sopstvenog posluioca, mlaeg oveka ili enu neutralnog izgleda u istovetnimranim oelima. Na sreini prostorije nalazio se ug sto na kome su prerauni iz kompjutera biliskupljani u hrpe izbuenih kartica, ili svitaka vrpce, ili ugih traka hartije iz izlaznih printera.Koliina cifara kojima su baratali bila je ogromna, a sve je to izgledalo kao da nema nikakve veze sa

ljudima - gomila mainerije sa sopstvenim jezikom.ui je saznala vrlo malo o onome ime se ekipa bavila. Poruka iz Anromee i alje je stizala,ne ponavljajudi se neeljama, a onaje poela ponovo o poetka; i sve je poelo nanovo. To jeomogudilo a se popune mnoge praznine iz prvog emitovanja; poto se Zemlja okrede, oni su moglia primaju poruku samo u vreme kaa je zapana hemisfera bila okrenuta prema sazveuAndromeda, a dvanaest asova, o svakih vaeset i etiri, izvor je zalazio za horizont. Kaa jeporuka ponovo poela a stie o poetka, okretanje Zemlje bilo je u razliitoj fazi u onosu naAnromeu, tako a su saa mogli biti uhvadeni i elovi poruke koji ranije nisu primljeni. Osoblje uBulero Felu nastavljalo je oslukivanje, ali nije bilo ostupanja. Kakav go a je bio izvor iz koga

je poticala poruka, on je poruivao jenu istu stvar, i to je neprekino ponavljao.Niko o zainteresovanih nije vie sumnjao a je to neka poruka. ak su i u Oeljenju

vazduhoplovnog zapovednika Votlinga govorili o njoj kao o 'emisiji iz Andromede', jer su njen izvor

i identitet bili van svake sumnje. Rad na njoj vodili su kao projekat 'A'. Poruka je bila veoma duga, a

na osnovu taaka i crtica, kaa su protumaene u okviru razumljive aritmetike, olo se o milionarugih grupa cifara. Njihovo preobradanje u normalne oblike trajalo bi bez kompjutera itav jeanivot, pa i uz njihovu pomod trajalo je mesecima. Svaka maina morala je biti poeena za obraupoataka koje je obijala, a to se, kako je ui saznala, nazivalo programiranjem. Program sesastojao o niza prorauna nanesenih na izbuene kartice kojima je maina usmeravana naobavljanje traenog posla. Taa je u nju ubacivana grupa cifara koje je trebalo analizirati - podaci -i maina je avala ogovor za nekoliko sekuni. Ovaj proces morao se ponavljati pri svakomnovom obraivanju svake grupe cifara. Na svu sredu, za pripremanje materijala za vedekompjutere mogli su se koristiti manji, a sve maine su - pore ulaznih, kontrolnih, raunskih iizlaznih jedinica - imale i ogovarajude ureaje za pamdenje, tako a su se novi ogovori moglizasnivati na iskustvu ranijih.

Najvedi eo toga ui je saznala o ljubaznog, strpljivog, uviavnog i taktinog Rajnharta.Posle afere u Bilero Felu, on ju je usrnije prihvatao i ukazivao joj svoju naklonost, a osedao je isaaljenje prema njoj. Iako je bio uboko i nezgono upleten u iplomatiju unutar oeljenja,zahvaljujudi kojoj su jeino i mogli a rae, njegove izuzetne rukovoede sposobnosti su, u tovreme, olazile o punog izraaja. On je nekako uspevao a Fleminga ori u koloseku i a spreiravne organe a se meaju u posao, a uvek je nalazio i ovoljno vremena a saslua svaijezamisli i probleme; sve vreme ostao je iskretno u pozaini, skakududi sa problema na problem

poput neke mirne, osedajne, veoma inteligentne ptice.


22/117

22

On bi uzeo ui po ruku i govorio bi joj sasvim jenostavno o onome ta se rai, ka o daposeuje sve vreme i sve znanje na ovome svetu. Meutim, oprli su o takvog stupnjarazumljivosti prorauna kaa je on morao a sve prepusti Flemingu, i Fleming je sam nastavljaoalje. Kompjuteri su, shvatila je ui, prestavljali Flemingovu najpreu i najvedu ljubav, i on jesaobradao sa njima nekom vrstom intuitivne magije.

To nije bila posledica neke njegove nastranosti u bilo kom smislu; on je naprosto posedovao

naljusku snalaljivost u razumevanju njihovog jezika. Snalazio se u binarnoj matematici kao ribau voi, sluedi se skradenim raunskim postupcima koji su o Briera i Kristine zahtevali sate i satemukotrpnog raa na proveravanju njihovih rezultata. Ali mu oni nikaa nisu pronali neku greku.

Jednoga dana, upravo pred Brierov olazak, Rajnhart pozva njega i Fleminga na ogovor kojije trajao ue nego to je bilo uobiajeno, a kaa je bio zavren, on oe pravo ko ministra.Sleedeg jutra profesor i Fleming ooe u Vajthol zajeno.

"Jesmo li svi na okupu?"

Ozbornov njitavi glas zarza preko sale za senice. Oko ugog stola stajalo je vaesetak ljui

koji su razgovarali po grupicama. Na uglaanom mahagoniju bili su postavljeni upijai, belenice iolovke i, prema sreini stola, srebrni posluavnici sa bokalima i aama. U elu stola nalazio sejean vedi upija sa ukraenim konim uglovima, za preseavajudeg.

Vanenberg i Votling sainjavali su jenu grupu, Fleming i Rajnhart rugu, a grupa uljunihinovnika u tamnosivim oelima okruavala je jenu zasenjujudu matronu u kostimu sa cvetnimarama. Ozborn ih struno omeri pogleom i klimnu glavom najmlaem o Ijui u tamnosivimoelima koji je stajao kraj vrata. Mlaid nestae u honiku, a Ozborn zauze svoje mesto u elustola.

"Hm!" zarza on. Ostali, vrpoljedi se, zauzee svoja mesta. Vanenberg - na Ozbornov poziv -sede sa njegove desne strane. Fleming, zajedno sa Rajnhartom, jogunasto sede sasvim daleko.

Nastupi kratko zatije, a ona se otvorie vrata i ue ejms Robert Ratklif, ministar za nauku. Onljubazno mahnu rukom jenom ili vojici svojih poreenih, koji poee a ustaju - "sei, mome,sedi!" - i zauze svoje mesto ko ukraenog upijaa. Imao je izvanrenu, izuzetno obro negovanusedu kosu, zdravo rumeno-belo lice i takve iste prste. Prsti su mu bili veoma jaki, etvrtasti i savelikim zahvatom: nije ga bilo teko zamisliti kako grabi velike rukoveti. On se prijazno nasmeiprisutnima.

"Dobro jutro, dame i gospodo. Nadam se da nisam zadocnio."

Oni plaljiviji oreno omahnue glavama i promrmljae:"Niste."

"Kako ste, generale?" zauzimajudi cezarsku pozu, Ratklif se okrete Vanenbergu."Star i bolestan", ree Vanenberg, koji nije bio ni jeno ni rugo.Ozborn se nakalja. "Mogu li a vam prestavim prisutne?""Hvala. Kao to viim, ima nekoliko novih lica."Ozborn je znao sva imena, a ministar je svakome ljubazno klimnuo ili ga pozdravio podignutom

rukom. Rascvetana primaona bila je u stvari gospoa Tejt-Alen iz Ministarstva finansija, a ola jekao predstavnik Komiteta za stipendije.

Kaa stigoe o Fleminga, ministrovo reagovanje se promeni."Ah... Fleming. Naam se a vie nema iniskrecija."Fleming ga namrgoeno poglea preko stola."rim jezik za zubima, ako na to mislite.""Na to." Ratklif se ljubazno nasmei i pree na Votlinga.

"Pokuademo a jean rugome ouzmemo to manje vremena, je li?" On poie glavu ipoglea u no stola, na Rajnharta. "Imate li jo nekih novosti za nas, profesore?"

Rajnhart snebivljivo kaljucnu u svoju sitnu belu ruku.


23/117

23

"To de vam izloiti oktor Fleming.""Izvinite", gospoda Tejt-Alen se nasmei zaovoljno, "ali ja mislim a gospoin Njubi nije sasvim

u toku stvari."

Gospoin Njubi je bio omalen mrav oveuljak koji je izgleao kao a je navikao na ponienje."Molim", ree Ratklif, "moa biste mogli a mu ukratko objasnite o emu je re, Ozborne."Ozborn mu objasni.

"A sada?"vaeset pari oiju, ukljuujudi i ministrove, usmerie se ka Flemingu."Znamo ta je", ree Fleming."Alal vera!" uzviknu, gospoda Tejt-Alen.

"ta je?"Fleming poglea u ministra bez ustruavanja."To je program nekog kompjutera", ree on spokojno."Program nekog kompjutera? Jeste li sigurni u to?"

Fleming samo klimnu. Svi ostali zaagorie."Molim vas!" ree Ozborn, uarivi pesnicom po stolu. Buka se utia. Gospoa Tejt -Alen poie

ruku u plavoj rukavici."Na alost, gospoine ministre, ima nas koji ne znamo ta je to program kompjutera."ok je Fleming objanjavao, Rajnhart i Ozborn se zavalie, oahnuvi sa olakanjem. Momak se

lepo ponaao."Jeste li to ispitali u kompjuteru?" upita gospoa Tejt-Alen."Kompjutere smo koristili a bismo ga razluili. Nemamo nita to bi ga moglo obuhvatiti celog."On lupnu po papirima pred sobom. "Ovo je naprosto neizmerno."

"Ako biste imali na raspolaganju neki vedi kompjuter...", natuknu Ozborn."Nije u pitanju samo veliina. U stvari, to je neto vie od programa.""Pa ta je ona?" upita Vanenberg, nametajudi se uobnije u svojoj stolici. "Bide ovo ui

posao."

"Sastoji se iz tri ela." Fleming je sreivao svoje papire kao a de to celu stvar uiniti jasnijom."Prvi deo predstavlja plan... ili, bolje redi, to je matematiki uslov koji se moe protumaiti slinonekom planu. rugi eo je pravi program, ifra naloga, kako mi to nazivamo. Tredi, i poslenji, eosu poaci, informacija o mainama sa kojima treba raiti."

"Bilo bi mi milo ako bi postojala mogudnost..." Vanenberg prui ruku i prihvati papire. "Nekaem a greite. Voleo bih a nai vezisti provere vau metoologiju."

"Uinite to", ree Fleming. ok je on oavao papire preko stola, ostali se utiae, punipotovanja, ali je gospoa Tejt-Alen oigleno smatrala a je potreban i nekakav komentar.

"Moram da priznam, ovo je vrlo zanimljivo."

"Zanimljivo!" Fleming je izgleao kao a de eksploirati. Zauzavajudi ga, Rajnhart ga uhvati zarukav. "Ovo je najznaajnije o svega to se ogoilo jo o evolucije mozga."

"Polako, one", ree Rajnhart. Ministar dutke pree preko toga."ta biste eleli a preuzmete alje?""a napravimo kompjuter koji de to obraiti.""Da li vi stvarno smatrate", ministar je govorio polako birajudi rei paljivo kao a bira okola -

bonbone sortirane u kutiji, "a su nam neka bida, iz nekog ualjenog ela te galaksije, koja nikaaranije nisu imala sa nama nikakvih kontakata, saa na priklaan nain poslala plan i program zaneku vrstu elektronske maine..."

"a", ree Fleming, a ministar nastavi: "koju mi sluajno poseujemo na ovoj Zemlji?""Ne posedujemo."

"Posedujemo osnovni oblik, ako ne uzorak. Da li je to verovatno?"

"To se dogodilo."


24/117

24

Fleming je ostavio neubeljiv utisak na skup. Oni su to esto i ranije viali: zaneseni mlainaunici, tvroglavi, svaljivi, netrpeljivi u onosu na oborsku proceuru, prema kojima se ipaktreba onositi sa velikim strpljenjem, jer oni moa prelau neto to vrei trua. Ti slubenici,koje je bilo lako ismevati, nisu bili budale; bili su naviknuti na procenjivanje ljudi i situacija. Mnogo

je zavisilo o toga ta misle Vanenberg, Ozborn i Rajnhart. Ratklif se raspitivao ko profesora.

"Aritmetika je univerzalna", ree Rajnhart. "Elektronsko raunanje moglo bi takoe bitiuniverzalno."

"Ono bi, u krajnjem ralanjivanju, moglo prestavljati jeini oblik raunanja", ubaci Fleming.Vanenberg poie pogle sa papira. "Pitam se...""ujte", prekie ga Fleming. "Poruka je bila neprestano ponavljana. Ako vi imate neku bolju

ideju, onda se upravljajte prema njoj."

Rajnhart nelagono poglea u Ozborna, koji je posmatrao ta se zbiva kao kakav zapisniar nautakmici u kriketu.

"Zar ne moete a iskoristite neku postojedu mainu?" upita Ozborn."Ved sam rekao!"

"Pitanje mi izgleda sasvim umesno", blago primeti ministar. Fleming se nervozno okrete premanjemu.

"Taj program je naprosto ogroman. ini mi se a vi to ne shvatate.""Lepo im objasni, one", ree Rajnhart.Fleming uahnu i nastavi mnogo smirenije: "Ako elite kompjuter koji je sposoban a oigra

solidnu igru dame, on mora biti sposoban da prihvati program od oko pet hiljada grupa naloga.

Ako elite neki koji je sposoban a igra ah - a to je mogudno, jer ja sam igrao ah sa kompjuterima- morate ubaciti oko petnaest hiljada naloga. Da biste obradili taj materijal" - on pokaza na papire

koji su se nalazili pred Vandenbergom - "potreban vam je kompjuter koji moe a primi hiljaumiliona ili, tanije, esetine stotina miliona cifara pre nego to ak i pone a obrauje poatke."

Najza naoe zajeniki jezik: to je bio blesak uma koji je zasluivao potovanje."Verovatno je stvar u tome da se prikupi ovoljno jeinica", ree Ozborn.Fleming oreno zavrte glavom."Nije u pitanju samo veliina; potrebna je nova koncepcija. Nema ureaja na Zemlji..." Naprezao

je mozak ne bi li naao ogovarajudi primer, a oni su pomno ekali ok se on priseti. "Nai najnovijikompjuteri jo rae u mikrosekunama. Ova maina morala bi raiti u milimikrosekunama, inaedemo svi ostariti ok ona stigne a obuhvati svu tu ogromnu koliinu poataka. A bio bi potreban iureaj za pamdenje - po svoj prilici neki ureaj za pamdenje koji bi raio na niskim temperaturama- iji bi kapacitet bio bar jenak kapacitetu ljuskog mozga, ali bi se njima aleko efikasnijeupravljalo."

"Je li to provereno?" upita Ratklif.

"ta biste vi hteli? Moramo raspolagati sredstvima da bismo to dokazali. Kakva god inteligencijaa je poslala ovu poruku, ona je aleko ispre nas. Mi ne znamo ni zato su je poslali, ni kome. Alito je neto to mi ne moemo a uinimo. Mi smo samo homo sapiens koji se gegucka napre. Akoelimo a je protumaimo..." on zastae.

"Ako."

"To je teorija, zar ne?"

"To je analiza."

Ministar se ponovo obrati Rajnhartu:

"Mislite li a se to moe okazati?""Ja to mogu okazati", ree Fleming."Pitao sam profesora."

"Ja je mogu okazati tako to du napraviti kompjuter koji de to obraiti", ree Fleming neuzmiudi. "To nam je bila namera."


25/117

25

"Je li ona ostvarljiva?"

"To je ono to se nalae u poruci."Ministar poe a gubi strpljenje. Lupkao je svojim etvrtastim prstima po stolu."Profesore?"

Rajnhart je premiljao, ali ne toliko o tome koliko je ovo verovatno, nego o tome ta de a kae."Za to bi bilo potrebno dosta vremena."

"Ali to je ono to bi trebalo uraiti?""Verovatno."

"Bide mi potreban najbolji raspoloiv kompjuter", ree Fleming kao a je sve ogovoreno, "i celanaa saanja ekipa."

Ozborn je izgleao obespokojen; isho je jo bio sasvim neizvestan za svakoga ko je poznavaosituaciju, a ministar je pokazivao znake uvreenosti.

"Moemo vam staviti na raspolaganje univerzitetske kompjutere", ree on tonom koji jenagovetavao a je to neto to se samo po sebi razume. Fleming najeanput izgubi strpljenje.

"Univerzitetske nitarije! Zar vi mislite da univerziteti danas i u ovakvo doba poseduju najboljeureaje?" On pokaza preko stola na Vanenberga. "Pitajte vaeg prijatelja vojnika ge se nalazi

jedini zaista pristojan kompjuter u ovoj zemlji."Nastupi kratka leena pauza: svi uesnici sastanka pogleae u amerikog generala."Trebade mi izvetaj o tom pitanju.""Nede, jer ja du vam redi. Nalazi se u raketnom istraivakom institutu u Tornesu.""Taj je zauzet oko poslova odbrane."

"Naravno a je zauzet", ree Felming prezrivo.Vanenberg ne ogovori. Ovaj mlai ovek spaao je u ministrovu nalenost. Skup je ekao

ok je Ratklif obovao prstima po ukraenoj koi, a Ozborn je procenjivao situaciju kao ne banaroito povoljnu. Njegov pretpostavljeni bio je nesumnjivo impresioniran, ali ne i ubeen: kao ivedina iskrenih ljui, Fleming je bio lo avokat; imao je priliku, ali ju je, manje-vie, propustio. Akoministar nita ne uini, itava stvar de ostati samo eo univerzitetske teorije. Ako neto preuzme,morade a se nagaa s vojskom: morade a ubei ne samo ministra za obranu ved iVanenbergov savezniki komitet a de napor biti vrean trua. Ratklif je oklevao. Voleo je a ljuiekaju na njega.

"Moemo zakljuiti", ree on najza. "Time de se pozabaviti Kabinet."

Izvesno vreme posle sastanka, ekipa nije imala nikakvog posla. Rajnhart i Ozborn su nastavili

pregovaranje, oprezno, korak po korak, ali Fleming nije mogao vie nita a uini. Brier jeotaljavao svoj preostali posao, Kristina je spokojno seela u kancelariji, uvek ponovo proveravajudiono to su ved uraili. Fleming je igao ruke o svega i poveo ui sa sobom.

"Treba se neim zabaviti ok se oni ne olue", ree joj i povee je a mu pomogne a serazonoi. Ne moe se redi a joj se uvarao. Naprosto, prijatno se osedao pore nje, bio je sraani iznenaujude prijatan partner. Ona otkri a je izvor njegovog nezaovoljstva leao u njegovomnipoatavanju hvalisavaca i razmetljivaca. Bio je mrzovoljan i poneka plah ka su mu oni smetaliu poslu, ali kad je prestajao da radi, oni su postajali samo mete njemu svojstvenog zajedljivo-

duhovitog humora.

"Britanija polako tone ka zapau", primeti on jenom ka ga je ona upitala za miljenje ooptem stanju stvari, govoredi to uz keenje. Kaa je pokuala a oprava svoj ispa u BuleroFelu, on je samo pljesnu po zadnjici.

"Oprostiti i zaboraviti, takav sam ja", ree on i narui joj pide. Mnogo ta je ponosila a bi gazadovoljila: on je bio ljubitelj moderne muzike koju ona nije razumevala, voleo je brzu vonju koja

je nju plaila, i voleo je a glea vestern-filmove, to je nju jo vie plailo. Bio je veoma iscrpljen iuznemiren. Jurili su iz bioskopa na koncert, sa koncerta na ugu vonju, sa uge vonje na ugu


26/117

26

pijanku, a kada se sve to zavrilo, on je bio rastrojen. Bio je bar naizgle sredan, ali ona nije moglaa postigne ni to. Osedala se kao a se skriva iza maske.

Samo su povremeno odlazili u malu kancelariju u Institutu, a kada su bili tamo, Fleming je

flertovao sa Kristinom. ui nije mogla nita a mu zameri. Sem na taj nain, on uopte nijeobradao panju na nju, a Kristina je bila oaravajude lepa. Bila je, kako se poverila Brieru,"zaljubljena u njegovu pamet", ali izglea a nije naroito marila a je grle i tipkaju. Nastavljala je

ravnouno sa svojim raom. Ipak, raspitivala se za Tornes."Jeste li ikad bili tamo, doktore Fleming?"

"Jednom."

"Kako izgleda?"

"Nepristupaan i ivan, kao vi. Takoe i veoma snaan, bezuan, neefikasan - za razliku odvas."

Pretpostavljalo se a de ukoliko Flemingu ozvole a oe tamo, otidi i ona. Votling jeporegleao poatke o njoj i zakljuio a su besprekorni. Otac i majka Flemsta prebegli su izLitvanije kada ju je pregazila ruska vojska, pri kraju rata sa Hitlerom, a Kristina je roena i ogojenau Engleskoj. Pre svoje smrti, njeni roditelji su, postali naturalizovani britanski podanici, i ona je bila

povrgnuta svim mogudim proveravanjima.elatnost enisa Briera bila je znatno zanimljivija. to se atum njegovog olaska pribliavao,on je primao sve vedi broj neobjanjivih meugraskih telefonskih poziva, koji su ga izglea ostazabrinjavali, mada o njima nikada nije govorio. Jednoga jutra, kad su se u kancelariji nalazili samo

on i ui, izgleao je zabrinutiji nego obino. Kaa je telefon zazvonio, on joj gotovo istreslualicu iz ruke. To je, oigleno, bio jean o onih poziva; po nekim izgovorom on napustikancelariju. ui ga je posmatrala sa prozora ok je koraao ograenim prostorom prema rumuge su ga ekala jena veoma velika i veoma skupa kola.

Kaa se on priblii, vozaeva vrata se otvorie i izie neobino visok ofer, obuen u nekakvulivreju koja je posedala na coupe e ville iz vaesetih goina naeg veka bledozelenkast, do grlazakopan koporan, pantalone i izglancane kone kamane.

"oktor Brier?"Nosio je tamne naoari i govorio je sa jeva primetnim stranim naglaskom. Kola su bila sjajna i

neprirodno lepa kao neka moderna letelica bez krila. Dvostruke radio-antene pruale su se izzanjih blatobrana u obliku peraja premaajudi oveju visinu - ak i visinu toga oveka. Celokupnaoprema bila je apsurno uvedana u onosu na normalne proporcije.

ok je Brier ulazio, ofer je priravao otvorena zanja vrata automobila. Brier ugleaneobino iroko seite, po prekriven ebelim tepihom, plavo zasenene prozore i, na suprotnomkraju seita, omanjeg zepastog oveka, bez ijene lake na glavi.

Omanji ovek isprui ruku na kojoj se isticao prsten."Ja sam Kaufman."

ofer ponovo zauze svoje mesto ispre staklene pregrae i oni kretoe."Nemate nita protiv a se provozamo unaokolo?" to se tie Kaufmanovog naglaska, tu nije

moglo biti nedoumice: on je bio Nemac, bogat i uporan. "Suvie se govorka ako nekoga primete naizvesnim mestima."

Zau se neki tih um pore njegovog uva. On poie telefonsku slualicu o slonove kosti kojase nalazila pre njim. Brier primeti a ofer neto govori u mikrofon ugraen poreupravljaa.

"Ja." Kaufman je sluao trenutak, a potom se okrete i poglea kroz zanji prozor. "Ja, Egon,viim. Pa ona vozi ukrug, jasno? Un Stuttgart... poziv za tutgart."

On spusti slualicu i okrenu se Brieru."Moj ofer kae a nasprati neki taksi." Brier se nervozno okrete. Kaufman se nasmei, ili bar

pokaza zube. "Buite bez brige. U Lononu uvek ima taksija. Viede a ne iemo nige. Vano jea sam pozvao tutgart." On otvori srebrnu tabakeru u kojoj su bile minijaturne cigare. "Puite?"

"Ne, hvala."


27/117

27

"Poslali ste mi teleksom poruku u enevu." Kaufman uze jean cigarilos. "Pre nekoliko meseci.""Da."

"Otada nam se niste javljali."

"Preomislio sam se." Brier zatrepta uzbueno."A saa je, moa, vreme da se vratite na staro. Znate, bili smo u velikoj zabuni nekoliko

poslenjih meseci." Bio je svean, ali prijatan i blagog izraza lica. Brier ponovo poglea kroz

zanji prozor sa osedanjem krivice."Ne brinite, kaem vam. O njemu se voi rauna." Zatim kraju svoga cigarilosa prinese srebrni

upalja ukraen ragim kamenjem i povue im. "a li je stvarno postojala poruka?""Jeste."

"Sa neke planete?"

"Sa neke veoma udaljene planete."

"Negde u Andromedi?"

"Tako je."

"Pa, to je poprilino aleko.""emu sve...?" Brier nabra nos ka im o cigare oleluja o njega.

"emu sve ovo? odi du i na to. U Americi - ja sam u to vreme bio u Americi - zavladalo je velikouzbuenje. Svi su bili veoma uznemireni. Takoe i u Evropi - svuge. Taa je vaa vlaa izjavila:Nita. To nije nita. Redi demo vam kasnije i tako alje. A ljui zaboravljaju; meseci prolaze, a ljuipostepeno zaboravljaju. ruge stvari zaokupljaju njihovu panju. Ali, ima li tu neega?"

"Zvanino, nema.""Ne, ne - zvanino nema niega. Pokuali smo, ali svua smo nailazili na dutanje. Svima su usta

zapeadena.""Ukljuujudi i moja."o taa su ved upola obili Rient park. Brier poglea na svoj asovnik."Moram se vratiti nazad ovog popodneva."

"Raite za britansku vlau?" Kaufman to ree tako kao a razgovara rea rai."Ja sam lan ekipe koja rai za nju", ree Brier."Radite na poruci?"

"Zato bi vas to zanimalo?""Nas zanima sve to ima bilo kakav znaaj. A ovo moe imati veliki znaaj.""Moe, ali i ne mora.""Meutim, vi nastavljate ra? Molim vas, ne pravite se tako tajanstveni. Ne pokuavam a vas

ispitujem."

"Ja nedu alje raiti na tome.""Zato?""Ne elim a veno sluim vlai."Prooe pore zoolokog vrta i skretoe naole prema Portlan plejsu. Kaufman je zaovoljno

pudkao svoju cigaru ok je Brier ekao. Ka skrenue ka zapau, u Merileboun, Kaufman ree:"Vi biste eleli neto unosnije? Sa nama?""Upravo sam to mislio", ree Brier, trepdudi i gleajudi u svoja stopala."Posle one vae male guve u Bulerou?""Vi znate za to?" Brier ga otro poglea. "Ko Olroja?""Naravno da znam."

Bio je veoma prijazan, gotovo otuan. Brier ponovo poe a prouava svoje cipele."eleo sam a izbegnem neprilike.""Ne bi trebalo a tako lako oustajete", ree Kaufman. "Isto tako ne smete hukati ljue protiv

vas. Moa demo biti zauzeti oko neega rugog."Okrenue opet na sever, u Bejker strita.


28/117

28

"Mislim a bi trebalo a ostanete tamo ge ste", ree on. "Ali treba a oravate vezu samnom."

"Koliko?"

Kaufman razrogai oi:"Izvinite?"

"Ako elite a vam ajem informacije."

"Zaista, oktore Brier?" Kaufman se nasmeja. "Nemate stila."Interkom zazuja. Kaufman poie slualicu. "Kaufman... Ja, ja... as ist Felix?"

Napravie jo va kruga oko parka, a ona ostavie Briera nekoliko stotina metara ispreInstituta. ui ga je posmatrala ok je olazio, ali on joj nita ne ree. Ionako je bio veomanepoverljiv prema njoj.

Pola sata kasnije, taksi koji je pratio Kaufmanova kola stade pored jedne telefonske govornice i

iz njega izie Heris. Noga mu je jo bila u zavojima i on se kretao sa naporom, ali je smatrao da jesposoban za ra. Plati oferu i othrama o govornice. Kaa se taksi ualjio, prioe neka ruga

kola i zaustavie se ekajudi ga.Na poziv je ogovorio jean mrzovoljan konjiki porunik iz Ministarstva odbrane, Votlingovautant, koji je u to vreme bio, kako se to kae, 'integrisan'.

"Razumem. Pa, bide bolje a oete i ponesete izvetaj."Tek to on spusti slualicu ulete Votling, ustar i uznemiren, sa jo jenog sastanka sa

Ozbornom.

"Brbljaju, brbljaju, brbljaju. Jeino to i rae." On zavitla svoju torbu sa stolice. "Ima li ta novo?""Javljao se Heris."

"I?"

Votling zauze svoj sto, jednostavan metalni sto u jednostavnoj sobi betonskih zidova, sa

uputstvima za gaenje poara na vratima. Autant poie obrvu konjaniki izvebano."Kae a je vieo Briera sa nekim buovanom.""Sa kim? Mani se argona!""Kaufmanom, gospodine."

"Kaufmanom?"

"Intel. Ljudi iz Intemacionalnog kartela."

Votling je zurio u beli zi pre sobom. Jo je postojao izvestan broj velikih kosmopolitskihkartela uprkos zakonima protiv trustova i aministraciji Zajenikog trita. Njihovo elovanje nijebilo nezakonito na neki opipljiv nain, ali oni su bili toliko modni a su u nekim sluajevima hvatalievropsku trgovinu u gotovo smrtonosan stisak. U vreme kaa je Zapa bio izloen bojkotupojedinih ili svih zemalja od kojih je zavisilo njegovo snabdevanje sirovinama, postojao je

zastraujudi broj beskrupuloznih trgovinskih agencija, a Intel je bio optepoznat i omraen zbogpotpunog neostatka skrupula. Moglo se sa velikom verovatnodom raunati na to a de sve to naneki nain ospe u njegov pose biti unosno unoveno u nekoj rugoj prestonici kaa se za toukae prva povoljna prilika.

"Jo neto?""Ne. Napravili su va ili tri kruga u Kaufmanovoj pokretnoj inovskoj palati, zatim su ga

dopremili u bazu."

Votling je glaio brau ok je paljivo i metoino sabirao misli."Misli li a je bio upleten u to ok je raio u Bulerou?""Heris misli da jeste."

"Misli li a su zbog toga Herisa smotali, sreili i isprebijali?""elimino.""Oni su poslenji za koje bismo poeleli a buu upleteni u to."


29/117

29

Kada bi jednom neto ospelo u ruke Intela, bilo je gotovo nemogudno pratiti ta se kasnije satim eava. Oni su imali besprekorno legalnu organizaciju u Lononu, registrovane kancelarije uvajcarskoj i ogranke bar na tri kontinenta. Njihovim privatnim telekomunikacijama neprekidno sustrujale informacije, i tu se moglo postidi veoma malo. Nisu postojala ovladenja za preispitivanjetakve vrste operacija. ok ste pretraivali neku kancelariju na Pikailiju, ono to ste zagubili, ved jebilo trampljeno za mangan ili boksit u nekoj o ni najmanje poeljnih rava. Nita nije bilo sveto

niti bezbedno."Pretpostavljam a de ih Brier kljukati materijalom", ree on."Oekuje se a de on otidi", poseti ga njegov autant."Sumnjam a de saa otidi. Oni de mu obro napuniti epove." On uzahnu. "U svakom

sluaju, on de sve saznati o Fleminga. Povezani su kao crevca.""Mislite li a je i Fleming umean?""Pih!" Votling gurnu svoju stolicu naza, iudi ruke o svega. "On je samo beznaena naivina.

Izlanude tajnu bilo kome samo a bi pokazao koliko je nezavisan. Vii ta se ogoilo poslenjiput. A saa de se oni nalaziti meu nama."

"Kako?"

"Kako? Trebalo bi a se bavi pisanjem zbirke fraza. Sele se u nae V.O. Vojno oeljenje;engleski W.. skradeno o War epartment; prim. prev. etvrti, eto kako. Prava papazjanija.Fleming eli a sagrai svoj superkompjuter u Institutu za raketna istraivanja u Tornesu."

"Oh?"

"To je strogo poverljivo."

"Razumem, gospoine." Autant je izgleao nenapano iskretan. "Je li to potvreno.""Bide. Osetio sam a je to besmislica im sam uo za to." Vanenberg je besneo. "I svi saveznici,

takoe; a nije ni uo. Ali Rajnhart se sav preao tome, a i Ozborn i njihov ministar. Verujem a dei kabinet biti za to."

"U tom sluaju ne moemo im zabraniti pristup?""Moemo motriti na njih. Ako ikoga treba a zarimo, ona je to Heris.""U Tornesu imaju vlastito osoblje za obezbeenje, armijsko", oae autant s ponosom.Vazduhoplovni zapovenik frknu prezrivo. "Heris moe a sarauje sa njima.""Heris eli a se ispetlja iz toga.""Zato?""Kae a je siguran a su ga otkrili.""Kako? Izvinite." Votling mu se osmehnu. "Kako to?"

"Pa, pretukli su ga u Bulerou. Verovatno misle a je nanjuio neto krupnije nego to je ovo.""Verovatno i jeste. Gde je on sada?"

"Uhoi ih. odi de kasnije a ponese izvetaj."Ali Heris nije poneo izvetaj, ni kasnije, niti bilo kaa. ui i Fleming naoe njegov le

sleedeg jutra ispo prekrivaa seita u Flemingovim kolima.Ka su obavljene formalnosti u

A Kao Andromeda

Documents

Transcript of A Kao Andromeda