RADARSKI SISTEMI

Prof. dr Vera Marković

SADRSADRŽŽAJAJUvod Primene radara i frekvencije na kojima rade radarski

sistemiRadarski cilj Radarska jedna~inaRadarska jedna~ina za impulsni radarBlok {ema tipi~nog radara i opis TR skretnice Impulsni radarFM- CW radarDoplerov efekat FM- CW Doplerov radarMTI radarRadiometrija Termografija

Radarski cilj je objekat ~ije se koordinate odre|uju i koji mo`e biti lociran u slobodnom prostoru, u vazduhu, na vodi itd.

Tipi~ni radarski ciljevi: •avioni, •rakete, •sateliti, •meteoriti, •jonizovani slojevi oblaka itd.

Polo`aj radarskog cilja se odre|uje sa tri koordinate:

• dve ugaone (azimut i elevacija) • a tre}a je udaljenost radarskog cilja od radara.

Azimut (α) je ugao u horizontalnoj ravni kojim se defini{e polo`aj radarskog cilja u odnosu na pravac severa.

Elevacija (β) je ugao u vertikalnoj ravni pravca radar-radarski cilj u odnosu na horizontalnu ravan.

Za{to je pogodno kod radarskih sistema koristitimikrotalase?

Ta~nost odre|ivanja koordinata je utoliko ve}a ukoliko antena efikasnije usmerava izra~enu energiju i ukoliko radarski cilj efikasnije reflektuje radarski talas.

Slika 5.1: Pojednostavljena blok {ema radarskog sistema

Na prijemu su prisutna tri signala:

• emitovani signal s(t),• reflektovani signal s(t-t0), i

• signal {uma n(t).

Ako su predajna i prijemna antena dislocirane,

radi se o bistati~kom radarskom sistemu

U slu~aju da su antene na istom mestu,

onda se govori o monostati~kom radarskom sistemu .

21 RR ≠

RRR == 21

5.2 Primene radara i frekvencije na kojima rade radarski sistemi

Ta~nost odre|ivanja koordinata je utoliko ve}a ukoliko antena efikasnije usmerava izra~enu energiju i ukoliko radarski cilj efikasnije reflektuje radarski talas. Zbog toga je pogodno za ovu svrhu koristiti mikrotalase.

Vojne primene

Vojne primene su naj~e{}a primena radarskih sistema.

Radar je va`na komponenta sistema za vazdu{nu odbranu kao i za operacije vezane za projektile i drugo oru`je.

Na primer, slu`i za osmatranje, pri ~emu se vr{i detekcija nekog objekta, prepoznavanje objekta, pra}enje objekta itd.

Ako je u pitanju dejstvo oru`jem uz radarsku kontrolu, onda radar prati cilj, usmerava oru`je ka tom cilju itd.

Kod dejstava pomo}u projektila mogu se koristiti radarske tehnike za navodjenje projektila.

Radari sa jako visokom rezolucijom koriste se za detektovanje fiksnih i pokretnih ciljeva na bojnom polju.

Meteorologija

Za osmatranje de{avanja u atmosferi u cilju predvidjanja vremenskih prilika- radarski sistemi su najva`nije sredstvo za prikupljanje podataka potrebnih za prognozu vremena.

Druga izuzetno va`na namena je u nacionalnim sistemima protivgradne za{tite.

Ta~nost odre|ivanja koordinata je utoliko ve}a ukoliko antena efikasnije usmerava izra~enu energiju i ukoliko radarski cilj efikasnije reflektuje radarski talas. Zbog toga je pogodno za ovu svrhu koristiti mikrotalase.

Kontrola civilnog vazdu{nog saobra}aja

Radari se koriste {irom sveta za kontrolu vazdu{nog saobra}aja u okolini aerodroma kao i du` puta izmedju dva aerodroma (koridora).

Kontrola drumskog saobra}aja

Radari se {iroko koriste od strane saobra}ajne policije za merenje brzine vozila, radi sprovodjenja zakonom propisanih ograni~enja brzine.

Bezbednost i navigacija u pomorskom saobra}aju

Radari se koriste na brodovima i ~amcima radi bezbednosti plovidbe i navigacije, naro~ito kada je vidljivost slaba.

Osmatranje kosmosa

Radarima su opremljene sve kosmi~ke letilice.

Radari se izmedju ostalog koriste za osmatranje na{e planete.

Veliki radari sme{teni na zemlji slu`e za detektovanje i pra}enje satelita i drugih objekata u svemiru.

U industriji i nauci

Mogu se koristiti za razna beskontaktna merenja brzine i rastojanja, na primer kod istra`ivanja nafte i gasa, ili kretanja nekih `ivotinja kao {to su insekti ili ptice.

itd.

Po dimenzijama, dometima i drugim karakteristikama radari se mogu veoma razlikovati.

Radari mogu biti tako mali da se mogu dr`ati u ruci, ili tako veliki da mogu zauzeti ~itavo fudbalsko igrali{te.

Dometi radara mogu se kretati od tako malih da se cilj skoro mo`e dodirnuti, do tako velikih da se mogu dosti}i druge planete.

Konvencionalni radari rade u mikrotalasnoj oblasti. Oni mogu raditi na razli~itim frekvencijama po~ev od MHz regiona do par stotina GHz.

Postoje ve}i broj ta~no definisanih frekvencijskih opsega u okviru kojih mogu raditi radarski sistemi. Oni su dodeljeni od strane Internacionalne telekomunikacione unije (ITU).

Na primer, za rad radara u C opsegu (4-8 GHz) dodeljen je frekvencijski opseg 5.250-5.925 GHz

5.3 Radarski cilj

Pod radarskim ciljem podrazumevamo svaki diskontinuitet u elektri~nim i magnetskim osobinama sredine kroz koju se prostiru radarski talasi.

Kada se radarski cilj na|e u snopu zra~enja radarske antene, na njegovoj povr{ini se indukuju RF struje, koje postaju izvor sekundarnog zra~enja, tako da se energija dolaze}eg talasa rasejava u svim pravcima.

Energiju rasejanja u odre|enom pravcu mo`emo predstaviti veli~inom koja se naziva

radarski presek cilja

On po prirodi predstavlja ekvivalentnu povr{inu

(jedinica je m2)

Radarski presek se defini{e preko slede}eg izraza:

σincizP Γ=

σ- radarski presek,

Piz- snaga zra~enja fiktivne izotropne antene, koja bi, kad bi bila sme{tena na mestu radarskog cilja stvarala u posmatranom pravcu polje istog intenziteta kao i sekundarno polje radarskog cilja,

Γinc- intenzitet Pointingovog vektora (gustina snage incidentnog talasa) na mestu radarskog cilja.

inc

iz

inc

iz RPΓ

Γ=

Γ=

224π

σ

R2 - rastojanje od radarskog cilja do prijemne antene.

Γiz- intenzitet Pointingovog vektora na mestu prijemne antene.

Monostati~ki radarski presek (radarski presek povratnog rasejanja):

inc

sm R

ΓΓ

πσ 24=

Kako je ⇒2~ EkΓ

224

inc

sm E

ERπσ =

Kod jednostavnih oblika radarskih ciljeva vrednost radarskog preseka mo`e se izra~unati analiti~ki, medjutim u ve}ini prakti~nih slu~ajeva on se dobija eksperimentalno.

radarski cilj radarski presek (m2)projektil 0.1mala letilica (do 4 putnika) 2-4borbeni avion 6-10srednji bombarder 20veliki bombarder 40helikopter 3Jumbo Jet 100automobil 10-100~amac 2bicikl 2~ovek 1ptica 0.01insekt 0.00001

5.4 RADARSKA JEDNA^INA

Razmatra}emo bistati~ki radarski sistem. Rastojanje od predajnika do radarskog cilja je R1, rastojanje od radarskog cilja do predajnika je R2, snaga predajnika Pt, a poja~anje predajne antene Gt.

Efektivna izotropna izra~ena snaga (EIRP) odnosno ekvivalentna snaga fiktivne izotropne antene koja podjednako zra~i u svim pravcima je

ttGPEIRP =

Intenzitet Pointingovog vektora, ili gustina snage na mestu radarskog cilja, na rastojanju R1 mo`e se predstaviti u obliku

214 R

GP ttinc

πΓ =

Posle refleksije, cilj radarskog preseka σ, pona{a}e se kao sekundarni izvor zra~enja ~ija je efektivna izotropna snaga zra~enja data izrazom

214 R

GPP tt

iz πσ=

Intenzitet Pointingovog vektora sekundarnog izvora zra~enja, koje poti~e od radarskog cilja, na mestu prijemne antene, na rastojanju R2 iznosi

22

21 4

141

RRGP ttiz ππ

σ=Γ

Efektivna povr{ina prijemne antene jerer GA

πλ4

2

=

⇓

rttr GRR

GPPπλ

πσ

π 441

41 2

22

21

=Snaga na prijemu:

radarska jedna~ina za bistati~ki radar

Radarsku jedna~inu mogu}e je preurediti,

rttr GRR

GPP2

22

2

1 44

4 ⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛=

πλσ

λπ

πλ

refr GAA

EIRPP0201

11 σ=

gde su:

ttGPEIRP =

σλπσ 2

4=ef

slabljenje u slobodnom prostoru,

efektivno poja~anje radarskog cilja

2

04

⎟⎠⎞

⎜⎝⎛=

λπ i

iRA

U logaritamskom obliku:

[ ] [ ] [ ] [ ] [ ] [ ]dBGrdBAdBdBAdBEIRPdBP efr +−+−= 0201 σ

U slu~aju monostati~kog radarskog sistema, radarska jedna~ina se svodi na

43

2

)4( RGGP

P rmttr π

σλ=

U slu~aju da se za predaju i prijem koriste identi~ni antenski sistemi, ili se koristi samo jedan antenski sistem

( )GGG rt ==43

22

)4( RGP

P mtr π

σλ=⇒

Maksimalni domet radara je rastojanje iza koga cilj vi{e na mo`e biti detektovan.

To se de{ava kada je snaga na prijemu jednaka minimalnoj snazi koja se mo`e detektovati,

Maksimalni domet monostati~kog radara mo`e se na}i iz

minrP

4

min3

22

max )4( r

mt

PGP

Rπ

σλ=

Ovo je pojednostavljena verzija, ne opisuje adekvatno performanse stvarnog radara. Daje ve}u vrednost dometa nego {to je to u stvarnosti, ~ak i za faktor 2 ili vi{e.

5.5 RADARSKA JEDNA^INA ZA IMPULSNI RADAR

• U praksi se ~e{}e koristi impulsni radar. • Impulsni radar emituje kratkotrajne impulse velike snage, ~ime se zna~ajno pove}ava efikasnost radara.

Talasni oblik emisionog signala impulsnog radara

TPP tsrτ

=

tP

5.5 RADARSKA JEDNA^INA ZA IMPULSNI RADAR

• U praksi se ~e{}e koristi impulsni radar. • Impulsni radar emituje kratkotrajne impulse velike snage, ~ime se zna~ajno pove}ava efikasnost radara.

Talasni oblik emisionog signala impulsnog radara

TPP tsrτ

=

tP

Umesto periode ponavljanja impulsa mo`e se koristiti takozvana frekvencija ponavljanja impulsa,

Tf p

1=

Mo`e se definisati srednja izra~ena snaga,

pttsr fPT

PP ττ==

Obrnuto,

p

srt f

PPτ

=

Primer: = 1 MW, , T=1 ms, =1 kHz, =1 kW.tP sµτ 1= pf srP

Pretpostavi}emo da se radi o osmatra~kom radaru, kod koga se snopom zra~anja kontinualno skenira `eljeni prostor.

Uve{}emo veli~inu n, koji predstavlja broj impulsa koji se javljaju na cilju za vreme dok se radarski cilj nalazi u radarskom snopu zra~enja.

pscan

dB fnθθ3=

- trodecibelska {irina snopa zra~enja u stepenima,

- brzina skeniranja u stepenima u sekundi.

Primer: trodecibelska {irina snopa 1.5o , brzina skeniranja 30o u sekundi, a frekvencija ponavljanja impulsa 300 impulsa u sekundi, onda je n = 15 impulsa na cilju pri svakom skeniranju.

dB3θ

scanθ

Takodje, treba u jedna~inu uvrstiti veli~inu L koja reprezentuje slabljenja u radarskom sistemu

Kada se uklju~e specifi~nosti impulsnog radara, radarska jedna~ina postaje

LfRnGP

Pp

msrr τπ

σλ43

22

)4(=

Da bi se odredio domet radara, potrebno je uklju~iti i odnos signal-{um.

Sposobnost prijemnika radara da detektuje slabi reflektovani signal limitirana je {umom koji zauzima isti deo frekvencijskog spektra kao korisni signal.

Zbog toga je kao kriterijum za ocenu mogu}nosti detekcije radara bolje uzeti odnos signal-{um nego minimalni signal koji se mo`e detektovati.

Na mikrotalasnim frekvencijama {um se u najve}oj meri generi{e u samom prijemniku.

Faktor {uma dvoprilaznog sklopa:

uliz

izul

iz

izul

ul

iz

ulNPNP

NPNP

NPNP

F ==⎟⎠⎞

⎜⎝⎛

⎟⎠⎞

⎜⎝⎛

=

ulP je u ovom slu~aju snaga prijemnog signala koju smo ozna~ili sa Pr.

Po definiciji, uzima se da je snaga {uma na ulazu jednaka snazi {uma prilagodjenog otpornika na standardnoj temperaturi,

BkTNul 0=

Sledi

iz

izrPBkT

NPF0

=

iziz

izr N

PBFkTNPBFkTP ⎟

⎠⎞

⎜⎝⎛== 00

( ) BLFkTfRnGP

BFkTP

NP

p

msrr

iz 043

22

0 4 τπσλ

==⎟⎠⎞

⎜⎝⎛

Maksimalni domet impulsnog radara odredjuje se iz uslova da je odnos signal - {um na izlazu prijemnika minimalan.

( )4

min03

22

max )/(4 NPBLFkTfnGP

Rp

msr

τπσλ

=

^esto se koristi referentna veli~ina koja predstavlja domet pri kojem je odnos signal/{um (P/N) = 1

1/max0 ==

NPRR

Onda je maksimalni domet pri minimalnom odnosu (P/N)na izlazu:

4

min

0max

⎟⎠⎞

⎜⎝⎛

=

NPR

R

5.6 Primer jednostavnog aerodromskog osmatra~kog radara

I,II - primopredajnici

1 - paraboloidna reflektor antena,2 - primarni radijator u obliku levak antene,3 - polarizaciona re{etka, koja transformi{e linearnu

polarizaciju u kru`nu i obratno,4 - obrtna spojnica, koja omogu}ava kontinualnu rotaciju

antenskog sistema,5 - prekida~ koji po potrebi uklju~uje primopredajnik I ili II,6 - ve{ta~ka antena (prilago|eni potro{a~),7 - skretnica predaja- prijem,8 - predajnik,9 - prijemnik,10 - talasovodi.

frekvencija predajnika je 3 GHz,

poja~anje paraboloidne antene je 33 dB,

impulsna snaga predajnika 750 kW,

brzina rotacije antene 6 obrtaja u minuti,

trajanje impulsa emisije predajnika 6 µs,

frekvencija ponavljanja impulsa 250 Hz,

faktor {uma prijemnika 6 dB.

Skretnica predaja - prijem (TR skretnica) Ima zadatak da omogu}i prenos signala od predajnika ka anteni, i od antene ka prijemniku, a da pri tome predajnik i prijemnik budu izolovani.

Bi}e prikazana 2 re{enja:

1) Re{enje u tehnici vodova

2) Re{enje sa cirkulatorima

1) Re{enje u tehnici vodova

Koriste se elektronski prekida~i sa PIN diodama:

ATR - anti- transiver prekida~

TR - transiver prekida~

Ove diode imaju stanje visoke i niske impedanse pa mogu pribli`no realizovati otvoreno kolo i kratak spoj.

(b) - predajni re`im (prekida~i zatvoreni)

(c) - prijemni re`im (prekida~i otvoreni)

2) Re{enje sa cirkulatorima

(a) predajni re`im (signal iz predajnika ide na antenu, dok je prijemnik izolovan)

(b) prijemni re`im (signal sa antene ide na prijemnik, a predajnik je izolovan)

5.7 Impulsni radar

Ukoliko je radarski signal prostoperiodi~an i neprekidno traje, iz takvog talasa se ne mo`e dobiti radarska informacija.

Jedan od na~ina za prevazila`enje ovog problema se zasniva na amplitudskoj modulaciji sinusoidalnog mikrotalasnog nosioca pravougaonim impulsima, koji se ponavljaju

(a) - signal impulsnog radara

(b) - povratni signal (eho) sa dva objekta

T0- perioda (vreme ponavljanja impulsa), τ- {irina impulsa.

Vreme do trenutka kada sti`e eho (tzv. "eho interval") mora biti manje od periode.

Obja{njenje: Ako je vreme izmedju dva poslata impulsa suvi{e kratko, eho signal od jako udaljenog objekta mo`e sti}i nakon slanja slede}eg impulsa, i mo`e pogre{no biti povezan sa tim a ne sa prethodnim impulsom.

Na primer, eho u trenutku t0’ bi}e interpretiran kao da je stigao nakon t0’ - T0,

Ovo mo`e rezultirati u nekorektnom ili vi{ezna~nom odredjivanju odstojanja.

Zbog toga je maksimalna brzina ponavljanja impulsa odredjena maksimalnim odstojanjem na kome se o~ekuju objekti.

Maksimalni domet do koga se ne pojavljuje vi{ezna~nost, odn. da bi eho interval bio manji od periode, dat je izrazom:

max

min0max 22'

pfccT

R ==

Drugo ograni~enje je rezolucija objekata.

Razlika izme|u impulsa mora biti:

τ≥00 ' tt −

Po{to je srednja snaga koja se emituje impulsnim radarom

0TPP tsr

τ=

zna~i ona se pove}ava sa du`inom impulsa,

ali se time rezolucija smanjuje.

Re{enje: Kompresija impulsa je metod koji se koristi za dobijanje zahtevane rezolucije i dometa.

Zahvaljuju}i kompresiji eho od objekta stvara kratak impuls na izlazu odgovaraju}eg filtra, ~ak i u slu~aju kada je emitovan relativno dug impuls.

Blok {ema jednog impulsnog radara

5.8 FM-CW radar

(frequency modulation - continuous wave )

• Primer radara koji nije impulsni.

• Mikrotalasni nosilac je frekvencijski modulisan.

• CW zna~i da radar emituje kontinualno. a ne u impulsima.

Ako sa f(t) ozna~imo trenutnu vrednost frekvencije frekvencijski modulisanog mikrotalasnog nosioca, sa

f0 frekvenciju nemodulisanog nosioca i sa

fm(t) frekvenciju kojom se vr{i modulacija,

onda je frekvencija emitovanog signala

)()( 0 tfftf m+=

a frekvencija reflektovanog (prijemnog) signala je:

)()( 00 ttfftf mref −+=

tj. frekvencija prijemnog signala je jednaka frekvenciji emitovanog signala t0 sekundi ranije.

Razlika frekvencija predajnog i prijemnog signala je:

)()()()( 0ttftftftff mmrefd −−=−=

Veoma je zastupljena linearna frekvencijska modulacija.

battfm +=)(

00 )()( atttftff mmd =−−=

Sledi da je rastojanje radar- radarski cilj: a

cfctR d22

0 ==

Po{to je a poznato, rastojanje R mo`e odrediti merenjem fd.

-------------------------------------------------------------------------

Napomene: FM- CW radari zbog kontinualnog rada, rade pri niskim nivoima snage. Minimalni domet nije ograni~en i zato se FM- CW radar koristi za merenje rastojanja na kratkim dometima. Kod aviona se ranije mnogo koristio za merenje visine (altimetar).

Pojednostavljena blok {ema FM-CW radara

VCO - naponom kontrolisani oscilator

Usmereni spre`nik slu`i da odvoji deo signala

Me{a~ slu`i da se dobije razlika frekvencija

5.9 Doplerov efekat

Doplerov efekat predstavlja promenu frekvencije radarskog eho signala zbog postojanja razlike u brzinama izmedju radara i pokretnog cilja.

Kada se objekat pribli`ava radaru frekvencija primljenog signala se pove}ava u odnosu na frekvenciju emitovanog signala i obrnuto.

Merenjem Doplerove frekvencije mo`e se meriti brzina kretanja objekata.

Pored eho signala od `eljenog cilja do radara sti`u eho signali i od raznih drugih objekata u okru`enju. Ovi drugi eho signali mogu ~ak biti ve}eg reda veli~ine od `eljenog eha, pa je onda te{ko detektovati `eljeni cilj. Zato, ako se cilj kre}e u odnosu na okolinu, pogodno je iskoristiti to svojstvo radi odvajanja od ostalih objekata.

Danas, svi savremeni radari visokih performansi za protivvazdu{nu odbranu i za civilnu kontrolu vazdu{nog saobra}aja koriste Doplerov efekat.

Doplerov efekat se koristi kod FM-CW Doplerovog radara, MTI radara, impulsnog Doplerovog radara itd.

Odredjivanje veze izmedju Doplerovog pomerajafrekvencije (Doplerove frekvencije) i brzine objekta:

Ukupan broj talasnih du`ina na putu ka cilju i nazad je 2R/λ.

Kako svaka talasna du`ina odgovara promeni faze od 2π, ukupna faza je

λπφ R22=

Ugaona frekvencija je izvod faze po vremenu, pa je

Dr

D fvdtdR

dtd π

λπ

λπφω 22222 ====

cfvvf rr

D

22==

λvr- radijalna komponenta brzine objekata.

5.10 FM-CW Doplerov radar

• Za slu~aj nepokretnih objekata kod FM- CW radara, frekvencijska razlika izme|u emitovanog i primljenog signala je pozitivna du` pozitivnog segmenta signala i negativna tokom negativnog dela signala

• Ako je u pitanju pokretan objekat, frekvencijskoj razlici }e se superponirati i Doplerov pomeraj.

• Pod pretpostavkom da se objekat kre}e prema radaru, tokom pozitivne periode }e se frekvencijska razlika umanjiti za Doplerovu frekvenciju, dok }e se tokom negativne periode uve}ati za taj iznos.

Ddd fff −=+

Tokom pozitivne periode (fD je Doplerova frekvencija):

Tokom negativne periode:

Ddd fff +=−

Sabiranjem:

2

2

−+

−+

+=

+=

ddd

dddff

f

fff

Zamenjuju}i u ranije izveden izraz za rastojanje objekata kod FM- CW radara: a

cfR d2

=

dobija se:a

ffcR dd

4)( −+ +=

Oduzimanjem i : Ddd fff −=+ Ddd fff +=−

2+− −= dd

Dff

f

Zamenjuju}i Doplerovu frekvenciju, mo`e se izraziti radijalna brzina objekta:

04)(

fffcv dd

r+− −=

4)( +−−= dd

rff

vλ

odn.

FM- CW Doplerov radar nalazi primenu u merenju brzine vozila i merenju me|usobnog rastojanja izme|u vozila. Na primer, postoje FM- CW Doplerovi radari namenjeni za upozorenje u toku vo`nje, ako brzina pribli`avanja drugog vozila ili rastojanje predstavljaju potencijalnu opasnost.

Kod FM- CW Doplerovih radara, za razliku od impulsnih radara, ne postoji ograni~enje u smislu minimalnog rastojanjakoje se mo`e meriti.

Za ovakve aplikacije, radari mogu biti relativno mali i potrebnesu male predajne snage koje mogu biti reda nekoliko W.

5.11 MTI radar

MTI (Moving Target Indicator) radar je impulsni radar koji koristi Doplerov pomeraj frekvencije. Su{tina rada je u slede}em:

Ako se emituje signal frekvencije f, koji se mo`e predstaviti sa

onda je prijemni signal jednak

)2sin( ftAt π

[ ])/2(2sin cRtfAr −π

Ako se cilj kre}e ka radaru, onda je tvRR r−= 0

gde je vr- radijalna brzina objekta.

Primljeni signal ima oblik:

[ ]cfRtcvfAV rrr /4)/21(2sin 0ππ −+=

Dakle, frekvencija na prijemu se menja, i to za faktor kojipredstavlja Doplerovu frekvenciju.

[ ]cfRtffAV Drr /4)(2sin 0ππ −+=

Primljeni signal koji se menja po zkonu

se zatim me{a sa referentnim signalom koji ima zavisnost tipa

i ekstrahuje se signal koji odgovara razlici frekvencija

[ ]cfRtff D /4)(2sin 0ππ −+

)2sin( ftπ

[ ]cRftfAV Ddd /42cos 0ππ −=

Dakle, vidi se da je dobijeni signal funkcija od . tfD

Kod objekata koji su nepokretni Doplerova frekvencija je jednaka nuli, pa je izlazni signal konstantan u vremenu.

Sa druge strane, eho signal sa pokretnog objekta zbog Doplerovog pomeraja daje kao rezultat izlazni signal koji je vremenski promenljiv.

To je osnova za eliminaciju stacionarnih ehoa sa nepokretnih objekata i detekciju onih koji se kre}u.

Upro{}eni prikaz izlaznog signala jednog MTI radara.

Prikazane su i pozitivne i negativne amplitude i to nakon dva uzastopna svipovanja radara (a) i (b).

Eho signali sa nepokretnih objekata ostaju nepromenjeni od jednog do drugog svipovanja.

Eho signali sa pokretnih objekata su promenjeni izmedju dva svipovanja.

Ako se oduzme signal drugog od signala prethodnog svipovanja, ehoi fiksnih objekata bi}e poni{teni i ne}e se detektovati (prikazati) kao {to se vidi na Sl. (c).

Sa druge strane, delovi signala koji poti~u od pokretnih ciljeva menjaju amplitudu od jednog do drugog svipovanja zbog Doplerovog pomeraja. Razlika je u tom slu~aju razli~ita od nule, kao {to je prikazano na Sl. (c).

5.12 Radiometrija, termografija i radioastronomija

Tehni~ka disciplina pod nazivom radiometrija odnosi se na merenje karakteristika {uma, koji je prikupljen antenom, a odgovaraju}i uredjaji nazivaju se radiometri.

Ekvivalentna temperatura {uma antene zavisi od karakteristika sredine prema kojoj je antena upravljena. Na ovaj na~in u sprezi sa drugim mernim tehnikama mo`e se izmeriti: fizi~ka temperatura, vla`nost tla, atmosfersko zaga|enje, slabljenje uzrokovano atmosferskim padavinama i dr.

U ve}ini slu~ajeva radiometri su sme{teni na avionima i satelitima i mogu se koristiti za ispitivanje zemaljskih resursa.

Mikrotalasna radiometrija ima zna~ajne prednosti u odnosu na radiometriju u vidljivom i infracrvenom podru~ju (merenja se mogu vr{iti no}u, u prisustvu oblaka, atmosferskih padavina itd.).

Mikrotalasna termografija- koristi se sli~an princip rada kao kod radiometrije.

Koristi se za odredjivanje temperature u unutra{njosti ljudskog tela. Mogu se detektovati temperaturna `ari{ta u ljudskom telu.

Ovaj na~in koji je za pacijenta pogodan jer je neinvazivan.

Naro~ito su razradjeni metodi za detekciju tumora.

Radioastronomija - sli~an princip.

Koristi se za ispitivanje kosmosa.

Meri se {um koji emituju tela unutar i van na{e galaksije.