Zane Grey - Brdo konjskog carstvaTaj sjeverni dio dr ave Va ington, sa svojim stoarskim farmama, zalazio je u divljinu , na sam rub civilizacije, u prerije sa valovitom kaduljom plavom kao nebo, sve do planine koja se zvala Brdo konjskog carstva. Od kue na rancu Vejd, sa uzvisine koja je gledala na bogati grad, neizmjeran vidik irio se poput lepeze prema sjev eru i zapadu. Sivo prostranstvo utapalo se u plavetnilo i irilo sve do bre uljaka o braslih umom koji su se pretapali u lanac planina. A tamo negdje iza njih valjao se veliki Oregon, mona rijeka sjeverozapada. Prizor je imao svu onu jednostavnu l jepotu koja je karakteristina za ovu sjevernu oblast, neobraenu i divlju. Ju no od m alog grada, kadulja je ustupala mjesto p enici. Vejdstoun, smje ten na eljeznikom putu koji je i ao i na istok i na zapad i oznaavao graninu liniju divljine, bio je najsj evernija predstra a. Daleko na osunanim prostorima, siu ne crne take i oblaci pra ine rj to su govorili o jahaima. Neiskusan posmatra pomislio bi da gone stoku, ali na ovo m irokom prostoru nije bilo goveda. Bila je to oblast divljih konja. Brdo konjsko g carstva nadvisivalo je rezervat indijanskog plemena Klespelemi. Divlji mustanz i, vlasni tvo Indijanaca, bili su divljiji od jelena. Hiljade tih konja godinama s u mirno lutali prerijom. Obino bi skupine od oko stotinu konja, predvoene pastuhom , jurile zajedno, spu tajui se s planina u jesen i vraajui se sljedeeg ljeta, kada bi vrela presu ila u ni im predjelima. Rijetko su Indijanci gonili te divlje ivotinje, o sim u izuzetnim prilikama kada bi po eljeli da uhvate nekog od predivnih pastuha. Bili su slobodni kao valovita kadulja. Njihovo carstvo protezalo se preko planin a do brzog Oregona. Pasli su i ljenarili, jurcali i borilise, drebili se u miru i i vjeli slobodno kao or Ali, doSlo je i vrijeme kada je ovaj spokojni ivot bio okru tno uzdrman. Eb Vejd, raner kojeg je privukla ogromna potra nja za stokom, okupio j e veliki dio svog krda i prodao ga. Ovaj neoekivani potez njegovim kaubojima je d onio samo besposliarenje. Hard Blending, koji je nedavno do ao iz Vajominga, zajedn o sa mladim Eleri Vejdom, ranerovim sinom, smislio je potez koji se prouo u cijelo m kraju. Sa izabranom dru inom sna nih i grubih kauboja i Indijanaca uhvatio je tri hiljade ovih divljih konja i uz pomo trika, zvanog vezivanje repom - to je jednost avno znailo vezivanje repa jednog konja za glavu drugog - otjerao cijelo krdo na e ljeznicu i ukrcao ga za Montanu gdje ih je oekivala klanica iz koje su izlazili k ao hrana za koko ke. Blending je Indijancima za njihovu pomo prilikom lova i tjeran ja platio dolar po grlu; mladom Vejdu je dao jednu hiljadu i istu sumu podijelio kaubojima. Uskoro je procurilo da je dobio tri dolara po grlu i bilo je jasno d a je odlino zaradio. * * Ovu nevjerovatnu vijest Lark Barel je saznala istog dana kada je stigla u Vejdstaun da bi ivjela kod Vejdovih. Lark je po drugom koljenu bila roaka Merigold Vejd, koja je nagovorila oca da ponudi dom njihovoj roaki stoj e ostala bez roditelja. Imala je osamnaest godi6 na. Najvei dio ivota pro ivjela je u Ajdahu, daleko na jugu, u prostranoj pustinjskoj oblasti koja nije poznavala o grade. Tamo je Barel, njen otac, posjedovao veliki komad zemlje, ali divlje zeml je koju je samo Lark smatrala vrijednom. Ostavio joj je tu zemlju zajedno sa tro n om kolibom, uboravim potokom, nekoliko grla stoke i oporom divljih mustanga. Lark je iskreno zavoljela divlje konje. Odrasla je meu njima. I sama je bila kao nepri pitomljeno drijebe. Ali, koliko god da je to eljela, nije vi e mogla da ivi na rancu koji nije davao profit i na kome je radio samo jedan stari stoar. I kada su Vejdo vi poslali po nju, bila je zahvalna i prihvatila je ponudu da ivi kod njih, osjeaj ui u srcu da e se jednog dana ipak vratiti u Ajdaho. Lark je dobila sobu koja je g ledala na otvorenu preriju i daleku tamnu planinu sa udnim imenom. Ovaj prizor ju je odmah privukao. Kraj nije bio ogolio niti dovoljno velik da bi je podsjeao na dom koji je ostavila, ali ju je oarao. Vrlo brzo po dolasku ula je vijest koja ju je uznemirila. Tri hiljade divljih konja prodani za hranu koko kama! Njen ok ne bi mogla razumjeti veina ljudi. "Pogledajte malu" - odzvanjao je veseli smijeh Meri gold. Lark je odjurila u svoju sobu i pogledala se u ogledalo. Bilo je to bijesn o lice koje je otkrivalo osjeanje. Brzo se odmakla i skupila pored prozora, nasto jei da shvati. "Tri hiljade divljih konja prodani za hranu koko kama!" Lark je ovo ponavljala sve dok nije shvatila znaenje. Tada su je suze oblile tako da nije mog la vidjeti ni preriju, niti planinu koja ju je pozivala. Ali, suze su brzo i usa hnule. Mrzila je tog zgodnog roaka Eleri Vejda, koji ju je poljubio i dosaivao jojod samog dolaska. Uznemirila se za veerom, nakon to se raspakovala i obukla jedin u lijepu haljinu koju je imala. Eleri se pojavio divlje ushien, sa d epovima nabrek lim od novca i pa nju porodice privukao napadnim glasom i po na anjem. Lark je odmah shvatila da je razma en jer je bio jedinac. Merigold je kriknula ugledav i novac i pohlepno pru ila ruke. Nakon trenutnog iznenaenja, gospodin Vejd je pokazao interes ovanje i zadovoljstvo. Mladieva majka je bila zbunjenaiJHB^B^^^^^BF**** ^P^^ - Har d je prodao ono vra je krdo divljih konja - vikao je Eleri. - Moj dio je... pa, ni je va no. - Gdje... kako ih je prodao? - pitao je njegov otac ra doznalo. - U Mont anu, tvornici hrane za koko ke. Telegrafisali su banci. Hard je dobio gotovinu pri je nego to je otpre mio konje. Lukav momak taj Hard. Sporazumu) se sa Kle spelima da mu i ubudue poma u. Uzee najbolje ljude s drugih raneva. - Da, Blending je prilino vje t - slo io se njegov otac suho. - Eleri, daj mi taj novac, ako je neka vea suma da ga ulo im u neki posao. - Tata, nema toliko - mladi je urno odgovorio. - Slje dei put u insistirati da bude pola-pola. Lark vi e nije bila u stanju da se suzdr ava. Nisi... nisi mislio ozbiljno kada si rekao da ste konje prodali za hranu koko kama ? - Jesmo, rodako - odgovorio je smijui se. - Od toga B9 emo napraviti pravi posao ! & - U asno! - prasnula je Lark i istrala. Ali jo nije bila a* zatvorila vrata za s obom, pa je ula kada je Eleri rekao: _ - udno. Vjerujete li da ju je to uznemirilo ? Lark je sve ovo prevrtala u glavi i na kraju za alila to nije utala. To se nje nij e ticalo. Oni nikad ne bi shvatili. Ah, divlji mustanzi! Ubiti ih da se nahrane koko ke! Nije li to bilo u asno? Ideja se rodila u bolesnom mozgu nekog kauboja. Har d Blending. Lark e upamtiti to ime. Od dolaska u ovaj novi dom Lark nije moglo doe kati ni ta gore od ove vijesti koju je upravo ula. Shvatila je da je njeno pona anje smije no ovim ljudima iz grada. Veina 8 ranera mrzili su divlje konje jer su pasli t ravu i pili vodu koja je mogla poslu iti ovcama i govedima. Novac je tu igrao glav nu ulogu. Uzalud se Laik trudila da vidi i drugu stranu. Shvatila je da se njena osjeanja ne smiju upraviti protiv roaka koji su joj pru ili dom. Bila je zahvalna i htjela im je to i dokazati. Nije joj reeno ta e raditi, ali ona sigurno nee biti do kona. Za rad i e svoje izdr avanje, ako joj samo budu to dozvolili. Sve njene misli , ipak, bile su protkane nadom i vjerovanjem da e se jednom vratiti u Ajdaho. Bil a je suoena sa neoekivanim dogaajima. Nije joj se mnogo dopala ideja da ode ivjeti k od roaka, nije osjeala strah, ni zabrinutost. Lark je bila sigurna da e joj se Vejd ovi dopasti, da e ih ak i zavoljeti. Uglavnom je ivjela na selu i vi e je oblaila pant alone nego haljine. Osim majinih pod u ka nije vi e nauila, a nije se pla ila pomisli da e se dru iti sa obrazovanijim ljudima. O tome uop te nije razmi ljala. T *-> & Sada su, pak, poele da je obuzimaju zbunjujue misli. ta e se desiti ako joj se ne svide ni ostali Vejdovi, kao to joj se nije svidio Eleri? ta e biti ako je budu gledali k ao seljanicu, siroma nu roaku koja zavisi od njih? Shvatila je, gotovo sa u asom, da s ve nee biti onako kako je sanjala. Razmi ljanja joj je prekinulo kucanje na vratima . - U... udji - promucala je obrisav i oi. U la je Merigold. Presvukla je haljinu. La rk je gotovo ostala bez daha. Merigold je bila visoka, predivna plavu a i uz tijel o pripijeni gornji dio iroke suknje otkrivao je savr enu figuru. - Mogu li ui i pora zgovarati s tobom? - Merigold je slatko upitala. Imala je svijetloplave e njive oi. - Bilo bi mi zaista drago - odgovorila je Lark. Njena roaka je sjela pored nje. Volim ovu sobu poela je - bila je moja prije nego to je tata dogradio kuu... Pa, h ajde da se malo bolje upoznamo. "T 1 K^ - Potrudiu se - osmjehnula se Lark. Merig old je izgledala ljubazna. - Prije svega, roako, voljela bih da znam ta se oekuje o d mene. - Zaboga! Ni ta osim da se prijatno osjea . - Ali, ja elim i ne to da radim. - M ogla bi pomoi majci. I spremaj svoju sobu. Lark, zna li da ije ? - Svakako. - Kako si stala sa haljinama? - Pa, da ti pravo ka em, samo ova na meni je kako treba - odv ratila je Lark jednostavno. - Jadnice mala. Pa, i to je staro i izblijedjelo. Im am mnogo haljina pa u ti dati da ih prepravi , ako hoe . A trebae ti i ne to novo. - Ba dobra, Merigold. - Uskoro emo otii u grad - nastavila je Merigold veselo. - Mo e ne to kupiti. Lark, kako si ivjela tamo u Ajdahu? - Pa, kako se ivi na rancu. Rad. Konj i. Stoka. - A kauboji? - Imam jednog starinu koji je s nama godinama. - Daleko j e od grada? - Da. Dan jahanja. -1 kakav je dru tveni ivot? - Nikakav. Nema susjeda. Bila sam na nekoliko igranki i vjenanja. - Naravno, u va em gradu ima i neko mjest o gdje se ple e? - Nema. Koristili smo kolu. Imam i knjiga, ali ni ta novije. Osiroma i li smo otkako je tata umro. - Jesi li imala udvaraa? 10 - Ponekad, nedjeljom. Ne po izboru - odgovorila je Lark stidljivo. - Zaista si bila usamljena. Lark, zna li ti da uop te lo e ne izgleda ? - Nadam se. - Kladim se da e sviju oboriti s nogu kada se drugaije obue . Morae i da promijeni frizuru... da podigne kosu. - Rodako, kosa mi divlja... a nije ni duga. - Hm... Ima divnu kosu, Lark. Tako je mekana, smea sa c rvenim odbljeskom... El ka e da dobro izgleda . -KojeEl? - Moj brat Eleri. On nimalo nije dobar. Zna , kako je... jedinac. Razma en. Ne dopusti da ti dosauje, Lark. On z ami lja da je otrov za ene. Ne sla emo se. Pazi se Ela. Opsjedae te, a ja se osjeam odg ovornom za tebe. Kada nam je tata rekao da si ostala sama, ubijedila sam ga da p o alje po tebe. Bie jagnje medu vukovima. Ne elim da te moj bratzapla i. - Hvala ti, Me rigold. Mogu se ja brinuti o sebi - odgovorila je Lark odluno. - A sada da ti mal o opi em i druge lanove porodice nastavila je Merigold. - Mama i tata su slijepi ka da je rije o Elu. Misle da se s njim sunce i rada i zalazi, jednostavno ne vide k akav je u stvari. Po mami, nijedna djevojka nije dovoljno dobra za njega. A tata eli da se on smiri. Tata ima veliku trgovinu u gradu. El se tamo vrti, ali ni ta n e radi. Inae, mama i tata su potpuno u redu kada izuzmemo njihovo mi ljenje o Elu. 5 mamom je lako, jedino tata ponekad povie. A to se de ava kada nema dovoljno para. Nedavno je prodao veliko krdo i sada je zadovoljan. Stoga je pravi trenutak da mu spomenem odlazak u grad i kupovinu. Hajdemo kod njega. Uzbuena i pomalo iznenae na ovim rijeima, Lark je odskakutala za Merigold. Gospodin Vejd je sjedio 11 ispr ed ognji ta i puckao lulu. Bio je dobro ouvan mu karac, jedva da je pre ao pedesetu, im ao je o tre plave oi i ukastosmedu bradu pro aranu bijelim vlasima. Bilo je jasno od ko ga je Merigold naslijedila zgodnu glavu. - Oito ste se ve upoznale - primijetio je spu tajui novine. 4@&3&0M0WHfeM* "^^JS**T - Daj nam vremena, tata - odgovorila je Merigold. - Nije se lako upoznati s L.ark. Prilino samotno je ivjela na rancu. Vol jela bih da je povedeni u grad. Prirodno, nema ni mnogo haljina. Mo emo li da idem o? - Vjerujem da je to pola tuceta za Lark, a est za tebe, je li? - nasmijao se. - Naravno da mo ete ii. Lark, doi amo. Izgledao je ljubazan i drag, i kada je pri la d o njegove fotelje, uzeo ju je za ruku i pogledao je zami ljeno, prodornim pogledom . - Tvoj otac i ja smo se, jo prije nego to si se rodila, bavili stokom. On je vol io neogradene prostore, a ja sam naginjao naseljima. Jednom sam vidio i tvoju ma jku, odmah nakon vjenanja. Bila je tamnooka ljepotica. Imala je indijanske krvi, zar ne? - Moja baka je bila poluindijanka - odgovorila je Lark stidljivo. - Na m ajku si. Pa, jednog dana e mi priati o sebi i tom rancu u Ajdahu. Mora poku ati da se navikne na ovu sredinu. Vjerujem da ti u poetku nee biti lako. - Voljela bih da rad im, gospodine Vejd. Zar me ne biste mogli zaposliti u svojoj radnji? - Oh! - gos podin Vejd je bio iznenaen. - Nije to lo a ideja... ako majka i Meri... - Mama nee h tjeti ni da uje o tome - prekinula ga je Merigold. - Keri, ne postoji ni ta to se mo e mjeriti sa radom i nazavisno u - odvratio je njen otac blago. - Mo da je tvoja roaka n avikla na posao. ta ka e , Lark? 12 - Bojim se da jesam - odgovorila je Lark iskreno i ispru ila ruke. Bile su lijepo oblikovane, potamnjele od sunca, ali su dlanovi b ili puni uljeva. - Zaboga! - Merigold je bila zapanjena. - Jasno mi je. Te ruke n isu bile dokone - rekao je gospodin Vejd i Lark je u njegovom tonu osjetila po tov anje.- Samo, draga moja, ne bismo ti mogli dopustiti da sline poslove i ovdje oba vlja . - Mogu li dobiti konja? - upitala je Lark eljno. - Shvatio sam da voli konje, posebno divlje. Da, mo e sebi izabrati konja. - Volim divlje konje, gospodine. I s ama sam ih hvatala i krotila. - Sve si to sama radila? - Merigold nije mogla da vjeruje. - Jesam. Nije to ni ta uhvatiti divljeg ponija. Ali, treba prilino dok ga ne slomije . - Koliko ti je godina, Lark? - U la sam u devetnaestu. - Devetnaest, a jo nisi imala momka? - Merigold je upitala brzopleto. Mo da joj se nije dopalo oevo dr anje. - U to drugo sam, bogami, sigurna, roako - odvratila je Lark sa prizvukom sjete. - Djevojko, nas dvoje emo se slagati - primijetio je raner. - Sada poku aj da se ovdje snae i osjea kao kod kue. Nadi neki posli, pa nee biti besposlena kao Mer spremi, itaj, ja i koliko ti je volja. Razgovarau s majkom o d eparcu. - To je divno.. . tako ste... tako ste dobri - mrmljala je Lark osjeajui toplinu oko srca. Sviale s u joj se ranerove oi. Slutila je da u kui nije sve onako kako bi on elio. - Tata, ba si dobar - Merigold ga je poljubila. - Idemo u grad sutra. - U redu, kerko. Poite rano da biste se vratile rano. Pro li put si do la iza ponoi. 13 - Zaboravio si, tata , da se slomio toak na kolima prekinula ga je Merigold veselo. - Obeavam da neemo k asniti. Hajdemo, Lark, u tvoju sobu da napravimo spisak. - Slu aj, dopada se tati nastavila je Merigold dok su se pele na sprat. - Ne voli povr ne djevojke. -1 on se meni svia - odgovorila je Lark brzo. - Ne mo e shvatiti kako je biti bez oca. Nekad mi se inilo da nikad neu preboljeti. - Zar nisi imala nikoga da te tje i? - Samo starog D ejka. - Lark, zar zaista nema momka? Budi po tena. - Nemam, Merigold - Lark je porumenjela. - Zaista. - Zar nema kauboja u Ajdahu? - Ima, vi e nego u Va ingtonu , ini mi se. Sretala sam kauboje na igrankama. Ne dr im mnogo do njih. Posljednji p ut su se potukli zbog mene. Tako su mi ispriali. Nije mi jasno za to. Poslije toga sam ih izbjegavala. - Znai, ne dr i mnogo do kauboja - rekla je Merigold zami ljeno, s umnjiavo gledajui roaku. - Ni ja. To je uobra ena rulja. Sten ne podnosi kad nekog od njih pogledam. -Koje Sten? - Oh, on je moj vjerenik - odgovorila je Merigold ra vnodu no. - Vjereni smo od moje esnaeste. Prije nego to je oti ao na koled ... Porodica je to sredila. Pa, draga moja Lark, da napravimo spisak onog to ti je potrebno. I I U podne sljedeeg dana stigli su u pra njavi grad koji se mogao pohvaliti velikom trgovakom radnjom, s nekoliko saluna, hotelom i malim restoranima. Lark je bila o du evljena raznoliko u i izborom materijala i robe. Bilo je vi e nego to je ikad ranije vidjela. 14 Dok su razgledale i razmi ljale koju boju materijala da odaberu, Lark je krajikom oka opazila mu karca koji je i ao prema njima. - A, tu ste. Jedva sam vas na ao - rekao je neko prijatnim dubokim glasom. - Zdravo, Stene, drago mi je da s i se dovezao - odgovorila je Merigold. - Lark, da te upoznam s mojim vjerenikom. Ovo je Stenli Veston. Stene, ovo je moja rodjaka Lark Barel iz Ajdaha. ivjee kod nas. - Gospodjice Barel, drago mi je to smo se upoznali. Veston se lako naklonio. -1 meni, gospodine - rekla je Lark srame ljivo, urei u ozbiljne tamne oi. - Merigold , moram se pobrinuti za konja, pa emo se nai kasnije. Otpratiu vas kui - rekao je Ve ston okrenuv i se Merigold. - Odlino. Biemo spremne u etiri. Ne to prije etiri, dok su tavljale svoje pakete u kola, Lark je opazila Merinog vjerenika. Osjetila je drh tavicu kada je pri ao i skinuo e ir. Na suncu, onako gologlav, pru ao je prijatnu sliku . Imao je iroka ramena i bio je prilino visok. Nasmijao se. - Meri, i ti jednom da si spremna na vrijeme! - Ne elim da se tata ljuti. Pogledaj ta smo nakupovale. Id emo - rekla je uhvativ i uzde dok se pela u kola. Konji su bili odmorni, pa su kao na krilima poletjeli kui. Merigold je bila zabavljena vo njom, dok je Veston ispit ivao Lark o njenom ivotu u Ajdahu. Lark je otkrila da s lakoom odgovara na njegovo toplo prijateljstvo i bilo joj je ao kada su stigli na ran. Veera je za Lark preds tavljala muenje, iako joj nije bilo toliko neugodno kao prethodne noi. Merigold je bila raspolo ena, za to je gospodin Vejd lako na ao razlog. I on je bio izuzetno ras polo en i postavljao je Lark pecka 15 I va pitanja. Eleri je sjedio pored Lark i d osaivao joj, poku avajui da je uhvati za ruku. Ali, za djevojku se veera odu ila zbog m isli o Stenliju. T I M (^ Nakon veere djevojke su pokazale majci ta su kupile. Bil a je zadovoljna njihovim izborom. Zaista, Merigold je imala vjernog saveznika u majci. - Mila, to su ipak nepotrebne ekstravagantnosti, mislim na ovo to si sebi kupila, po to e se uskoro udati, najkasnije ove jeseni - primijetila je njena majka. Merigold je porumenjela, ali je Lark jasno vidjela da joj je i pred oima sve crv eno. - Majko, rekla sam ti da ne elim jo da se udajem - odvratila je. - Vrijeme ti je za udaju. Ve ima dvadeset i dvije godine. - Pa ta? To jo ne znai da sam stara. Ne elim da se skrasim i raam i ostarim prije vremena. Divno se zabavljam. Osim toga, Sten eli da ivimo na njegovom rancu sa njegovim starim ocem. Ja elim da ivim u grad u. Zbog toga se esto prepiremo. I zato, molim te, ostavi me na miru. Sve me to uz nemirava. Zna da u uiniti ono to se meni dopada. - To smo ve primijetili - odvratila je gospoda Vejd pomirljivo. - Merigold, ovo ipak treba malo drugaije da shvati . Mi nismo bogati. Tvoj otac je sve rasprodao. Novac e uglavnom otii na plaanje dugova, a ne to e biti utro eno na unapreenje oeve trgovine. Stenli Veston je bogat. Stoga se nemoj previ e igrati da ga ne bi izgubila. < - Oh! - procijedila je Merigold bijes no kada je njena; majka iza la iz sobe. - Lark, zaista imam gnjava e s roditeljima. Tata i nije tako lo , osim kada je zabrinut zbog novca. Zlo mi je od mame. Kada me ne gnjavi zbog jahanja ili odlaska na igranku, onda me gnjavi zbog udaje. - Mer igold, ona samo eli da se smiri i ima sigurnu budunost - rekla je Lark dobrodu no. 16 - E pa, to je ono to mi i smeta - djevojka se estila. - Ja jednostavno ne elim da s e smirim. - Pomislila bih da jedva eka da... da se uda za gospodina Vestona - usudi la se Lark da primijeti. - On, meni se Sten dopada. Ali se ne sla emo. Stalno mi n e to prigovara. - Meni se uinio fin. Naravno, ja ne poznam mladie. - Ta srea e te usko ro napustiti - Merigold je bila zajedljiva. - Oblijetae te momci, ukljuujui i Ela. Majka e se pobrinuti da se uda za nekog, ne za Ela, nego za nekog ko ima dobre izg lede. - Da se udam? Smije no! - uzviknula je Lark s mje avinom veselosti i uenja. - Jeste nama smije no, ali, pogledaj njihovim oima. Starije ene uvijek provodad i u. Ti si m lada, zdrava, zgodna i siroma na kao crkveni mi . I zato e se one pobrinuti da kuha , ij e , radi i... radja klince za nekog tipa. - Strah me da na ovo posljednje i pomislim - slo ila se Lark smijui se. - Posebno kada si ti u pitanju. A ne dolazi u obzir n i u mom sluaju. - Ha! Ha! Vidjee . Dubok, prijatan glas uo se iz prizemlja. - Meri, h tio bih da se vidimo na minut prije nego to odem. - Silazim, Stene - doviknula je Meri listajui. Malo je poravnala suknju i iza la. uo se i jedan drugi glas. - Seko, gdje je Lark? - U svojoj sobi. 1 umorna je - ula je djevojin odgovor. - Hej, Lark - pozvao je jo glasnije. - Da, ta je? - javila se Lark, pomalo uznemirena. Ali, m ogla se ona suoiti sa ovom situacijom. - Izadji. - Lark je iza la iz sobe i nasloni v i se na ogradu stepeni ta pogledala mladia koji ju je zvap. - Hajdemo na jahanje predlo io joj je. - Jahanje! Za danas mi je dovoljno. - Hajdemo onda u etnju. Lark je eljela da malo izadje, nije joj se izlazilo sa Elerijem. S njim joj se ba nigdj e nije izlazilo. - Hvala, gospodine Vejd, ali umorna sam. - Hej, ne budi tako uk oena. Zovi me El... Lark se vratila u sobu. ula je Merigold kako govori: - Ele, re kla sam ti da ostavi Lark na miru. Ona nije za tebe. - Zbog ega se prepirete? - up itala je gospodja Vejd radoznalo. - Eh, seka me grdi to sam pozvao Lark na jahanj e. - A za to, Merigold? - upitala je majka. - Mama, Lark ne eli da izlazi sa Elom. Sama mi je to rekla. - Je li? Trebalo bi da bude sretna... i ponosna da izadje s njim - odvratila je gospodja Vejd naduto. - Pa, grije i , draga mamice. Lark je zat vorila vrata i sjela, tupo buljei u stvari koje je kupila. Razmi ljala je o razgovo ru sa Stenom dok su se vraali kui... o tome kako je ljubazan... i osjetila je kako je obuzima prijatan osjeaj topline i... zadovoljstva. Zbog njegovog pogleda, dok mu je priala o kroenju konja i jahanju uz rijeku Selmon. Zbog njegove blizine, ka da je njena nemirna kosa sluajno dotakla njegovo lice. Otkrila je da joj se oboje dopalo i osjetila nelagodnost zbog toga. Nakon prvog talasa zapanjenosti, Lark se potrudila da napravi red u mislima. Znala je da e joj se u novom domu dogaati z amr ene stvari. Da e se uzdizati do zvijezda i onda biti spu tena na zemlju. Da e biti zbunjena, uznemirena, bijesna i nesretna. Da e biti ljubomorna, zavidna zato to j e djevojka i to se tome nee moi oduprijeti. Bila je spremna da joj se dopadnu ili n e dopadnu 18 porodica i prijatelji Merigoid. A veoma joj se dopao gospodin Stenl i Veston, vjerenik njene rodjake, i Lark je odluno zakljuila da poku a to zaboraviti . III Sljedeeg jutra Lark je ekala da je pozovu m doruak. Obino je rano ustajala. Od u ilo joj se ekanje, ali je napokon ula zvono. Srela je Merigoid koja je bila u svij etloplavoj haljini, to je posebno isticalo njenu ljepotu. - Zdravo, Lark. Zaborav ila sam ti rei da se kod nas dorukuje u svako doba. Tata i El odlaze rano na posao . Mama rijetko silazi, a ja nikad. Kuharica e ti spremiti doruak kad god po eli . - ini mi se da sam satima budna - odvratila je Lark. Nisam dobro spavala. Nekoliko pu ta sam ula konje. - Hajdemo dolje... Sten je sino oti ao bijesan. Ja sam i la u grad. Kasno sam se vratila. Same su dorukovale. - Zaboga, Lark, baci tu sivu haljinu. U a sna je. - U redu, ali kasnije... Merigoid, mogu li pogledati konje i otii na jaha nje? - Naravno. Mo da u i )a poi s tobom. ta ono moram da uradim? Ne, ne mogu... Ali, ja ti nisam ni potrebna. Presvui se i idi u konju nicu. Hard nee biti tamo... sino s e napio... Ali, bie neko od momaka. Ka i im da sam ti rekla da mo e izabrati konja koj eg eli . - Oh, hvala ti, rodjako. Bie to sjajno - Lark je bila uzbudjena. - A kuda u jahati? - Ima vi e od hiljadu milja prerije iza ranca - nasmijala se Merigoid. - La rk, drago mi je to te to ini sretnom. Imamo dovoljno i konja i prerije. 1 treba li da te upozorim na kauboje? -Jedva. Mislim da su kauboji svi isti. - Da, i nisu dobri, osim... pa, do vienja. Ne ja i do Brda konjskog carstva. 19 Lark je ustrala u z stepenice i brzo se presvukla za jahanje. Nasmijala se kada se pogledala u ogl edalo. Ponovo je liila na momia u trapericama, izmama, mamuzama. Stari sombrero je n avukla preko nemirnih lokni. Zatim je, s rukavicama u rukama, si la postrance pazei da svojim drugim mamuzama ne pocijepa tepih. Na veliko uenje kuharice, iza la je na stra nji izlaz i krenula stazom koja je vodila do konju nica. Vidjela ih je iz dalj ine i sada, dok im se pribli avala, shvatila je ta znai veliki ran sa konju nicama i ko ralima, sjenicima i ambarima, sa irokim zelenim pa njacima i. konjima. Prvi put otk ako je oti la od kue, Lark se osjeala sigurna u sebe i stvarno sretna. Ni najmanje n ije pokazala ushienje i iznenaenje to vidi ran na zapadu. U ivala je u dobro znanim i dragim zvucima i mirisima. Glavna konju nica je bila ogromna, sa irokim prolazom ko ji je vodio pored brojnih boksova. U jednom uglu sjedila su trojica kauboja zabavljeni nekom igrom. Bili su obueni kao i svi drugi kauboji ali joj, kada ih je bo lje pogledala, nisu izgledali neotesani kao kauboji oko Beforda. - Hej, momak, ta hoe ? - upitao je jedan od njih nemarno, jedva je okrznuv i pogledom. - Hou konja - o dgovorila je Lark. - Ma ta mi ka e ? - odvratio je jaha naginjui se nad kocku koju je b acio njegov drugar. - A to e ti konj? - Da ja em. - Ima li love? - Love?... Ne, nemam . - Onda kidaj - zakljuio je uzimajui kocku. Lark je sjela na iroki ulaz tako da je njen polo aj samo pojaavao zabunu koju je i ne htijui unijela i sada je poela da se zabavlja. Posmatrala ih je mimo po to ju je i mladi koji ju je ispitivao oito bio za boravio. Bacali su kocku, gundjali, psovali. Onaj koji joj se obratio bio je go2 0 loglavi mladi, izbrijanog glatkog lica, prilino zgodan. Drugi je bio crvenokos, grubljeg izgleda. Trei je bio stariji, odavno je pre ao dvadesetu, to je znailo zrelo st za jednog kauboja. Imao je jake crte lica, usne i brada su mu bili kao izvaja ni, oi spu tene, ali sa jasno ocrtanim podonjacima. - Do vraga, Harde. Ima sree i u ko cki i sa enama alio se kauboj do njega. - To nije srea nego pamet - odgovorio je. N a ovo je Lark naulila u i, veoma zainteresovana. Mora da je ovo Hard Blending, koji se udru io sa Eleri Vejdom u poslu s divljini konjima. A i Merigold ga je spomenu la. - Pamet ti nee nimalo pomoi ako te Sten Veston otkrije - dobio je odgovor. - Z ave i - Blending je bacio kocku na drugara. - Ako jo jednu zine ... - Kojle, ko je on o, do avola? - upitao je munuv i gologlavog kauboja i pokazujui na Lark. - Neki mala c koji je do ao ovdje da tra i konja... Hej, nisam li ti rekao da kida odavde? - ini m i se da jesi - odgovorila je Lark smijuljei se. Po eljela je da se ova slatka obman a to vi e produ i. Blending se osvrnuo oko sebe i onda ispru io ruku, oito tra ei ne to ci na Lark. U tom trenutku njegov pogled je opravdao njenu intuiciju - imao je o pako lice, to ipak nije umanjivalo njegovu ljepotu. Na ao je komad drveta i bacio n a Lark prosiktav i: - Napolje! - Drvo je pogodilo Lark u desnu nogu. Prilino ju je zaboljelo. Ustala Je - Bogami, moja rojaka Merigold ima fine kauboje rekla je pre zrivo. Tupi pogledi i nijema ti ina uslijedili su nakon promjene u njenom glasu. N isu shvatili da je djevojka, sve dok nije ustala da je jasno mogu vidjeti. Blend ing se prvi pri 21 brao. Ustao je, otkrivajui izuzetnu figuru i skinuo sombrero. - Gospodjice, kriva je va a odjea - rekao je prijatno se osmjehujui. - eljeli smo da se malo na alimo vidjev i da izgledate kao momi. Ali, ja sam sve vrijeme znao ko ste. ifprgiim pipi - igfcwi i i Skoili su i drugi kauboji, ne elei da ostanu po strani. - Zaista mi je ao, gospodjice Barel - izvinjavao se zgodni mladi po imenu Koji. On i njegov crvenokosi drugar su se naklonili, glupo se cerei. - Svi ste vi la ljivci - odgovorila je Lark hladno. - Niste imali pojma ko sam. - Pa, Crveni i ja nism o bacali cjepanice na vas - rekao je Koji znaajno. - Bila je to samo ala, gospodji ce Lark - bunio se Hard, ali nije bio nimalo uznemiren. - Ova va a ala me je gotovo osakatila - odvratila je Ijutito. Poela je da hrama, namjerno pretjerujui. - Mo da niste tako sna ni kako izgledate - primijetio je Blending veselo. - Kladio bih se da ta oprema nije samo jednom nastradala. Lark je morala sebi da prizna da Blend ing dobro zapa a. Medjutim, nimalo nije marila za izraz u njegovim oima. - Da li u d obiti konja ili moram otii do Merigold i rei joj da ste me vrijedjali? - Auh, gosp odjice Barel, nemojte biti tako strogi prema meni i Crvenom - molio je Koji. - J a vam se zaista izvinjavam. Gospoica Vejd bi nas sigurno otpustila. Lark nije pro makao naglasak na "nas", to je oito iskljuivalo Blendinga. Bilo je tu ne to, gotovo n eprijatno, to je potaklo tok njenih misli. - Onda u, kada ste vi u pitanju, prihva titi da je sve ono bila ala - odgovorila je Lark ljubazno. 22 - Hvala, gospoice. M o ete uzeti kojeg god hoete konja - poeo je Koji ozariv i se, ali je Blending odgurnuo i njega i Crvenog. - Ja sam ovdje ef. Pa, gospoice Laik, kakvog biste eljeli konja ? - Svejedno mi je - odvratila je polako dok su dvojica neraspolo enih kauboja izl azili iz konju nice. Koji se osvrnuo da pogleda Blendinga. Bio je namr ten. - Znate li da ja ete? - upitao je Blending laskavim to nom. Primakao joj se. Bio je izuzet na ivotinja, i to je znao. - Oh, da, prilino. - Kladim se da ste jahali na rodeu. - Ne. Ja sam samo ranerski radnik. - Doite. Pogledajte Meri... to je konj gospoice Vejd - rekao je Blending uhvativ i je za lakat i vodei je do bok sa. Ovaj njegov ge st je mogao, ali i nije morao, sva ta da znai. Nije podizao ruku s njene dok joj je pokazivao mi ljenika njene roake, vranca sa bijelim nogama. Oti li su do drugog bo ksa, pa do sljedeeg, sve do kraja niza na toj strani. Lark je cijelog ivota bila n avikla da gleda dobre konje. Ovim izuzetnim ivotinjama jedva da je bio potre ban Blendingov komentar. On je elio da govori. elio je da nju impresionira. U prvom boksu na drugoj strani stajao je konj, ija je glava bila potpuno bijela; izvio je g lavu iznad preke i zanji tao. Privukao je njen pogled. - Ovo je Nju ka - nastavio je Blending. - Iz Oregona je, a ka u da tamo uzgajaju prave konje. - Svi su divni - L ark je bila odu evljena. - Osedlajte Nju ku. - Znao sam da ete njega izabrati. Znate t a valja, go spoice Lark... 1 opustiete mi da ja em s vama? - Malo jae je stisnuo njenu ruku, povukao je tako da je gotovo bila uz njega i drsko joj se zagledao u lice . Ovo je bilo I, " 23 ne to novo za Lark, iako su joj kauboji i ranije dosaivali, i uzbuivalo ju je, ali i odbijalo. Ali, prisjetiv i se rijei Merigold, Lark nije gubi la glavu. - Mislim da moram vidjeti kako izgledate - nastavio je bezobrazno i sk inuo joj sombrero. - Da li sada izgledam kao momi? - Slu ajte, djevojko, zaista ste okrutni to ispod stare e irine krijete ovakvu kosu i lice - planuo je, naginjui se pre ma njoj. - A za to? - upitala je Lark izazovno. - Jer ste, bogami, jako zgodni. Hvala. Ali, to nije va no. Vratite mi moju staru e irinu. Oito, Blending nije birao ni mjesto ni priliku da se udvara nekoj djevojci. Osjeajui neku nejasnu vezu izmeu svo je roake i ovog ka u boj a kojeg je privukla, Lark nije odmah reagovala. Vjerovat no ga je njena popustljivost obmanula; a jo je bilo vjerovatnije da Blending nije mu karac kome je potrebno neko ohrabrenje. Ali kada se jo vi e nagnuo, za arenog lica, bila je sigurna u svoje sumnje i grubo ga je odgurnula. Zatim je zgrabila svoj sombrero. - Dr i svoje ape dalje od mene, ka u boj u - rekla je tonom koji bi samo uobra ena budala mogla krivo protumaiti. - . ... ta? - Zamucao je, uveliko iznenaen. no to sam rekla. Gospodine Blending, ako ste navikli da osvajate ovda nje djevojke, to ne znai da mo ete osvojiti i seljancicu iz Ajove. Iz njegovog naglo usplamtjelo g lica Lark je saznala vi e nego ikad ranije. - Slu ajte, je li vas to Merigold upoz orila? - upitao je pribrav i se. Ovo pitanje detinisalo je njegov status, ali i za dalo brigu Lark. Zar je bilo mogue...? Odbacila je tu misao. 24 - Nije. Moja roaka vas nije spomenula, ako ste na to mislili - odgovorila je oholo. - Oh... Pa, ja ... vi... zaista je zvualo kao da vas je neko nahu kao protiv mene - zapinjao je, n astojei da se opravda. Nije imao osjeaj za stid. - Nije bilo potrebno. Svaka po tena djevojka vas mo e proku iti za pet minuta. A jo manje ako je sama s vama! - Slu ajte, Lark... - Otkud vam pravo da mi se tako obraate? - prekinula ga je. - Ja sam i za vas i za druge kauboje gospoica Barel. - U redu, gospoice Barel - bio je prisilje n da se suoi i s neim neuobiajenim za njega. - Nisam ni ta lo e mislio. Ja... - Ne, nis te - odvratila je Lark prezrivi). - Vi ste pravi kauboj d entlmen! Bacili ste cjep anicu na mene... - Nisam znao da ste ensko. - Eto! Uhvatila sam vas u la i... Bacil i ste cjepanicu na mene i jo koji minut pa biste me poljubili. - Pa ta je jedan po ljubac? - upitao je pomirljivim tonom. - Nekim djevojkama znai mnogo. - Mo da, ali ja to ne vjerujem. - Pa, to je za mene uvreda. Ja... ispriau Merigold. Ovaj sluajno upuen hitac na ao je svoj cilj. Po prvi put na njegovom zgodnom licu pojavili su s e zapanjenost i strah. - Molim vas, gospoice Barel, nemojte to uiniti - molio je i znenada iskren. - Zar ne mo ete shvatiti? Veoma ste zgodni. Kakve rumene usne!... Kada sam ih vidio... tako neoekivano... ja... izgubio sam glavu. Mo da je ovo bila ljubav na prvi pogled. - A mo da i nije - otegla je Lark u ivajui to vidi zajapurenog Blendinga. 25 - Zar ne vjerujete u ljubav na prvi pogled? - Svakako, to se kod k auboja de ava sa svakom djevojkom. Ali, gospodine Blending, ja elim konja. Ne mogu ovdje ostati cijeli dan i slu ati samo vas. - Ali, molim vas, nemojte joj rei. Otpu stila bi me. - To bi, po vama, bila propast za ran Vejdovih. - Za mene bi bila pr opast. Neete joj rei? - Sigurno hou ako se ne predomislim - odvratila je, estoko. Ni ta sebi ne poma ete ovakvim razgovorom. Zaboga, kakav ste vi mu karac? Ja sam navik la na kauboje [ koji rade ono to im se ka e. Ovo je zaista udan ran. Lark je osjeala d a je donekle uspjela, to je i bilo logino. Vidjela je da je konano spustila Blendin ga na zemlju. Izveo je konja iz boksa. Tada je Lark na sve drugo zaboravila. Nju k a je bio pravi ljepotan, svijetli mustang sa bijelim mrljama i bila je sigurna d a u sebi ima divlje krvi. Bilo je oito da ne podnosi Blendinga. - Dajte ga meni. Donesite uzde i sedlo... Polako, Nju ko... Nije to pravo ime za tebe. Zvau te... eka j malo... naravno... Putnica. Nije im trebalo dugo da se sprijatelje. Vatrej*og konja koji je nervozan s mu karcima ene esto lak e smire. Nju ku nikad nije povrijedila neka ena. - Vi oito znate s konjima - primijetio je Blending kada se vratio. - Da. Ali ne onako kako vi znate sa enama, gospodine Blending... Hvala, ja u ga zauzdat i. Lark je stavila uzde, pa ebe, koje je zagladila. Sedlo nije bilo lagano, ali o na ga je lako prebacila samo jednom rukom, na ta je ka u boj zadivljeno zviznuo.- Mrzim samo jedan kolan, ali... - govorila je sa sobom. - Na ovom rancu nemamo sedla sa dva kolana - objasnio je Blending. 26 Lark nije odgovorila. Upravo tada kauboj je prestao da za nju postoji. Povukla je kolan, u poetku lagano, posmatra jui mustanga, a onda ga uvrstila. Zatim je navukla rukavice i stavila sombrero. Do hvativ i uzde, objema rukama se uhvatila za jabuicu sedla. Skoila je u sedlo i ne do dirnuv i stremen. - Idemo, Putnice! - uzviknula je Lark veselo. Vrata konju nice su bila irom otvorena. Krenula je stazom do druge kapije gdje su stajala dvojica kau boja koje je Blending otjerao. Lark je lako mamuznula konja. Iz kasa je pre ao u g alop. Kauboji su mahali e irima. Lark se na la iza ograde, na starom pra njavom putu. P rerija je bila pred njom. Mogla je vriskati od radosti. Ponovo na konju! Pozival a su je crvena prostranstva! Vi e joj i nije bilo potrebno. Ostavila je probleme i za sebe i pojurila u preriju. IV Stenli Veston je ivio sa ocem koji je posljednji h godina pobolijevao. Bio je jedan od pionira naseljenika u tom dijelu Ve rh^tona, kamo je kao mladi do ao iz Pensilvanije. Stoga nije bilo udno to je starac volio ran Brdo kadulje i to je gajio nadu da e i Stenli tu ostati. Ranerska kua se nalazila na blagom usponu obraslom kaduljom koji se protezao do uzvisine zvane Brdo kadulje . Nekoliko izvora spajalo se u potok hladne, bistre vode koja je predstavljala p ravu dragocjenost za ogromni ran. Veston je davno kupio hiljade ari zemlje kojaje sada bila veoma vrijedna. Posjedovao je umu, stotine konja pasli su na ograenom p a njaku od hiljadu ari, a broj stoke nije se ni znao. Veston je takoe bio vlasnik p e ninih polja ju no od Vejdstauna. Te noi Stenli se rano vratio iz grada. Nakon prepir ke sa Merigold, koja i nije bila prva, ostao je zami ljen i 27 tu an. U posljednje v rijeme sve e e su ga obuzimala takva raspolo enja. Podsjetio je Merigold na obavezu, i to ne prvi put, za koju je vjerovao da je treba ispuniti, i posvaali su se. Nika d vi e, zaklinjao se! A onda su mu misli skrenule na njenu roaku. Vazduh je bio hla dan i o tar. Malo je usporio kako bi ubla io udare vjetra. Brdo kadulje izgledalo je tamno prema zvijezdama obasjanom nebu. Sa obje strane puta prostirala se gotovo ravna zemlja, mrana i monotona, avetinjska i miri ljava od kadulje. Uskoro je Sten li do ao do krivudavog puta izmeu niskih uzvisina odakle nije bilo daleko do ranersk e kue. Jo nije bilo kasno, pa je njegov otac bio budan i sjedio je u dnevnoj sobi pored kamina. Imao je gustu kudravu kosu i naborano lice. Odmah je bilo jasno od koga je Stenli naslijedio visok stas. - Zdravo, sine. Nisam te noas oekivao - poz dravio je raner Stenlija. - Vjeruj mi da mi je drago to sam kod kue - odvratio je S tenli eljno urei do vatre. - Hladno je. U gradu sam sreo Merigold. S njom je bila n jena roaka po imenu Barel, iz Ajdaha. Vratio sam se s njima. - Barel. Sjeam se nje ga. Prije mnogo godina bio je Vejdov ortak. Pravi zapadnjak starog kova. O enio se sa poluindijankom. Kako djevojka izgleda? - Zgodna je. Stidljiva. Neobino s obzi rom na to kakve su ovda nje djevojke. Nee dugo opstati kod Vejdovih. - Auh. Otkud o na kod njih? - Koliko sam shvatio, siroe je i ivjela je na zapu tenom rancu na rijec i Selmon u Ajdahu. Da li ti, tata, poznaje taj kraj? - Velika je to zemlja, sine. I jo uvijek divlja. - Volio bih da je vidim... Vejdovi su joj ponudili dom. * To je sve to znam. 28 - Je li ona poput onih cura iz grada? - upitao je Veston krat ko ^^3^^ 0,ft "BOTtDft - Kako to misli , ocef - upitao )e Stenli d(>K su mu oi svjetl ucale. - Pa, onako... da li tlertuje... zavodi momke... Stenli se od srca nasmij ao. Moderna mlada ena bila je ne to nerazumljivo za starevu generaciju. Nisu se slag ali po tom pitanju. - Nije, oe. Lark nimalo ne lii na neku od "onih ovda njih gradsk ih cura". Pitam se... - Lark? Tako se zove? Pa, vi e mi se dopada nego Merigold gunao je starac. - Mogao bi je dovesti. Osjeam se usamljenije nego ikad. Mo da e to n jena posjeta promijeniti. Volio bih da ujem togod o tom kraju pored Selmona. - I j a bih volio - rekao je Stenli, iznenaen. - Siguran sam da bi joj bilo drago da doe ... Odavno nisi po elio da vidi Merigold. Stenli nije bio svjestan sjete u svom gla su. Starac je utao. Okrenuo se prema vatri. Stenli je uzdahnuo. - Oe, ne odobrava n jeno pona anje. Oh, znam, i to me brine. - Pa, sine, da li ti odobrava ? - pitao je raner. Pitanje je okiralo Stenlija, koji se ponovo oneraspolo io. - Oe, ovjek mora pri hvatiti djevojku s kojom e se o eniti. - Auuh... 1 onda postaje slijep za sve. - Ha jde da ovo ra istimo. Polo imo karte na sto... Postepeno si izgubio simpatije za Meri gold. Nekad si je volio. Raner je privukao stolicu bli e vatri, irei dlanove da se ug rije. - Stene, stavi koju cjepanicu... Svakako, volio sam Meri. Prije nego to si oti ao n^ koled i prije nego to je 29 odrasla. Tada je i majka bila iva. f ona je vol jela Meri. Ali, sine, izgleda da se sve promijenilo. Ne ka e^m da Meri vi e nije draga. Jeste. Ali, ako ba eli da zna , ne podnosim to kako se sada pona a, kako se promije nila... - ta hoe da ka e , oe? - Stenli je bio ozbiljan. - Sine, ja mogu vidjeti ta je evojci na umu. Mogu da vidim kako se pona a i mogu uti ta govori... i ta se govori o njoj. - uo si govorkanja o Merigold? - Pa, jesam, sine. - Ah, ti i tvoje stare bl ebetu e!... One ne shvataju Meri, a ne shvata je ni ti. Koliko sam se samo trudio d a to sagleda ! Vremena se mijenjaju. Sada ene idu na koled i postaju nezavisnije. St enlijeve rijei su bile pune ara i jedva je ekao da uje odgovor. - Stene - poeo je ran r - moj ti je savjet da se to prije o eni . Biti supruga i majka je ne to sasvim normal no za svaku enu. Ovakvog ludiranja "ranije nije bilo. I to je opasno. Ne krivim d jevojke, Stene. Krivim vrijeme koje je do lo. I da sam na tvom mjestu, ja bih obuz dao Meri. - Oe, moram ti priznati - odvratio je Stenli stidei se ja... noas sam se posvaao s njom ba zbog toga. elia sam da se vjenamo u junu. Ona je odbila... rekla j e da MI mogla biti spremna tek za juni idue godine. Svaao sam se s njom, ubjeivao j e. Nije i lo. Ona eli da jo izvjesno vrijeme bude slobodna. Naravno, to me je razlju tilo. estoko smo se posvaali, f ja sam oti ao kui prije nego to se oluja sti ala. - Auh Pa, ta e sada? - Ne znam, oe. - Hm... Da li jo voli Meri? - Da li je volim?... Pa, n kad drukije nisam ni mislio odgovorio je Stenli zapanjen i na samu pomisao da bi moglo biti drukije. 30 - Ljubav se mijenja, sine. 1 u nekim sluajevima ne tra je v jeno. Ne vidim da te Meri ne to posebno voli. Da te voli, ne bi toliko nagla avala ko liko joj je dragocjena slo boda. eljela bi da to prije doe ovdje i unese ne to svoje u ovu kuu i podari ti djecu. - Bogami, oe, u pravu si! I ja sam na to pomislio, sa mo to nisam mogao u to da povjerujem. ta da radim? - Pa, drago mi je to me pita - o dgovorio je starac. Nas dvojica smo uvijek bili bliski. Kada sam te poslao u kol ed , pla io sam se da e te privui grad i da e mo da po eljeti da tamo ivi . Ali, nisi. je do starog ranca. I to me usreuje. Ne mogu po eljeti ni ta vi e, nego jo sa mo to da ovdje dovede enu. - Oe, sve donedavno bio sam sretan - Stenli je bio za mi ljen. - Vo lim prostranstva. Gradski ivot mi nikad ne bi odgovarao. Na ovom rancu treba jo do sta toga uiniti. Ali, nedjeljama ni ta ne radim. Nema svrhe da la em i da se zavarava m. Sve je to zbog Merigol. - Auh! ena ba mo e uni titi mu karca - odgovorio je starac na r ten, klimajui glavom. - Slu aj sine. Mo da je tebi te ko da sve sagleda , ali meni nije. . Ako osjea da je Meri po tena i iskrena, onda joj daj jo malo vremena. Budi dobar pr ema njoj. Bez gunanja i svaa. - Hvala, oe. Razmisliu o tome - odgovorio je Stenli oz biljno. - Ne gubi vrijeme, Scene. ivot je kratak... Sada odoli na spavanje. Drago mi je da si mi se povjerio. Laku no, si ne. Stenli je jo dugo sjedio nakon oevog o dlaska, sve dok se vatra nije ugasila. Napolju je vjetar jecao, a kojoti zavijal i. U to gluho doba Stenli je pomislio da je do ao tre nutak odluke. Sljedeeg jutra, nakon doruka, Stenli je odjahao pre tna brdima na zapadu. Obukao je staro odijel o za jahanje i H 3i odabrao konja miljenika. Proljetno jutro je bilo vedro i hla dno, nebo je bilo blistavo plavo, a vjetar je donosio uvijek sna an i slatkast mir is kadulje. im se na ao na krivudavom putu, upravio je konja prema usamljenom brdu, oblom i lijepom, dopola prekrivenom kaduljom, a onda borovinom. Bio je na podje dnakoj razdaljini od Brda kadulje i Vejdstauna, otprilike deset milja. Nakon ne to vi e od sata Stenli je do ao do ruba uspona i tada je njegov konj usporio. Obiavao j e da doja e do borika, da tu ve e konja i da kroz durbin osmatra okolinu. Ovu namjer u mu je, meutim, osujetio jaha koji je dolazio putem iz pravca koji je Stenli osma trao. Vidio je da je i on primijeen u isto vrijeme kada su njegove o tre oi opazile konja. Jaha se upravo pojavio iza uspona i izgledao je kao gologlavi djeak koji je jahao na svijetlom mustangu to je pripadao Merigold. Stenliju je to bilo udno, je r Merigold ne bi dozvolila nijednom djeaku da ja e tog konja. Za ovo je sigurno bio odgovoran Hard Blending. Jaha je zastao i onda, natukav i sombrero, okrenuo konja kao da eli to prije da ode. Udaljenost nije bila vea od nekih stotinu jardi i Stenl i je prepoznao blistavu kovrd avu glavicu prije nego stoje nestala ispod e ira. - Sta nite, Lark - sna no je povi kao. To ju je zaustavilo i Stenli je, mamuznuv i konja, brzo pre ao razmak izmeu njih. - Hej, Lark Barel, otkud da ba sretnem vas ovdje! usk liknuo je i iznenaen i zadovoljan. Brzo ju je odmjerio, od starog sombrera do izam a. Sjajno je izgledala. - Dobro jutro, gospodine Vestone - pozdravila ga je. - Z ar me niste prepoznali? Htjeli ste da se vratite. - Jesam, stidim se... da ka em d a sam vas prepoznala da sam htjela pobjei. 32 - Za to, zaboga? - Bila sam sigurna d a me neete prepoznati... u ovim kr... I ja... pa... u stvari, nemam pravo izvinje nje, osim da sam bila upla ena. - Imali ste i pravo - odvratio je ozbiljno. - Ne biste smjeli da ja ete tako daleko od kue. Ima Indijanaca i odmetnika u onim brdima. A isto tako je dobro da niste sreli I ni nekog od na ih kauboja. - Gluposti! Ne b i me mogli dostii. - Nju ka jeste brz konj, sla em se. Ali, mo ete li vi tako brzo jaha ti? - Malo - odgovorila je naginjui se da bolje osmotri Stenlijevog konja. Zatim se uspravila, uzbuena. - Oh, to je pravi konj. Mo e li on trati? - Prilino. Najbolji je ovdje. - Je li? Ali me ne bi mogao dostii. - Kladim se da bi. Hoete li da poku am o? - Neu. Ali ne bi mogao. Vi ste prete ki. Stenli je odustao od prepirke. Oito se o va djevojka iz ju nog Ajdaha razumjela u konje. S kakvom je samo lakoom i graciozno u sjedila u sedlu! Bila je gipka kao Indijanac. Stenlijevom o trom pogledu nije prom aklo da je njeno odijelo za jahanje ve odslu ilo svoje. Meutim, pogled mu se brzo vr atio do lica djelimino sakrivenog ispod irokog oboda starog sombrera. Stenli ju je vidio i ranije, gologlavu, ali je danas udesno izgledala. - ta radite ovdje? - up itao je. - Ja em. Razgledam va kraj. Predivno je! ini mi se kao da me je kadulja opi la. I mi u Ajdahu imamo kadulje, ali nije ovakva. Nija plava i gusta. - Znai, dop ada vam se moj kraj? - Ve sve ovo volim. Nisam mogla ni pretpostaviti da je sve t ako divno... tako miomirisno. Merigold mi ni jednom rijeju nije spomenula kadulju ili brda ili ne to drugo osim da u do ivjeti uzbuenja u gradu. -Pa, jeste li ih imali ? - Ma kakvi. Nije to za mene, gospodine Vestone, i to me brine - odgovorila je. - A ta je sa lijepim haljinama? - Pa, dopadaju mi se. Ali, ni one me ne uzbuuju. Zar bi trebalo? - Neke djevojke tako vjeruju i razmi ljaju. I ja sam se upravo tak o osjeao... kada sam vas ugledao. Inae sam bio prilino mrzovoljan. Ova primjedba vr atila je njenu stidljivost i on je zbog toga za alio. Trebao bi da bude iskren sa ovom djevojkom. Blago rumenilo se polako povlailo s nje nog lica. - Pa, gdje je Mer igold? - upitao je, vraajui se u stvarnost iako nerado. - Kod kue. Rekla je da e doi. Ali, nije. Sino je ostala do kasno. Stenli se zagledao u preriju. Znai da je Meri gold ipak iza la! Krv mu je uzavrela. Odmah se okrenuo prema djevojci i zapazio da je skrenula pogled. - Nju ka je prilino zagrijan. Za to ga ne biste pustili da se ma lo odmori? - Upravo sam htjela malo usporiti kada ste vi nai li... A on za mene ni je Nju ka nego Putnica. - Dobro. To mi se ime vi e svia - zakljuio je Stenli, ali nije mogao otkriti da je razlog to to je Blending tako nazvao konja. - A kako se zove va konj? - upitala je Lark. - Igra. - Isto kao to vas zove Merigold? Ba nije neko i me. - To mi je ostalo iz studentskih dana, kada sam igrao fudbal. - Fudbal. Toli ko je toga to nikad nisam vidjela - rekla je djevojka e njivo. - Kada ste bili na ko led u? ; - Diplomirao sam prije dvije godine. > - Da li vas je Merigold gledala ka ko igrate? 34 - On, da, esto. - Zatim je, naglo promijeniv i temu, rekao: - Lark, s ja imo da se i mi malo odmorimo dok se odmara va konj. - Stvarno ja... treba da se vratim - rekla je, ali je bilo izvjesno da joj se ostaje. - Hajde. Jo ima dosta d o ruka. A uostalom, kakve to ima veze? - U redu - slo ila se i brzo skoila s konja. I dok je tako stajala, opet je izgledala drukija, vi a, vitkija, ali prava djevojka . I Stenli je sjahao i uzev i uzde njenog konja predlo io: - Hajdemo do borika. Samo nekoliko metara. Dopa e vam se vidik. Bilo je vi e od nekoliko metara, ali ga je pra tila bez komentara. Uskoro su do li do grupe borova ije su iglice prekrile tlo. - O vdje je prijatno... ako vas ne mue uspomene Stenli joj se osmjehivao dok je staja la pred njim nesigurna i stidljiva i opet gologlava. Kakva divna smea kosa sa ods jajima zlata! Sada joj je prvi put jasno vidio i oi - tanine, pune snenih dubina. - Sjedite ovdje, Lark, i pogledajte preko prerije prema Brdu konjskog carstva. Donijeu durbin. Brzo se vratio i zatekao je zagledanu u okolinu. Godilo mu je to j e izgledala kao zanesena. Jednom davno se Merigold, sjedei ba ovdje, smijala njego vim rapsodijama ljepoti. I nikad nakon toga nije se opustio da pria o ljepoti bil o ega. Prisjeajui se tog trenutka, bio je radoznao kako e ova djevojka reagovati. eka o je prilino dugo, ne podlije ui elji da gleda nju umjesto prostranstva pred sobom. I pak, prizor je jo uvijek mogao da ispuni i smiri Stenlijevu du u. A to mu je sada b ilo potrebno. Vjetar je sada dolazio sa zapada i izgubio je na o trini, ali je, za to, bio ispunjen mirisom kadulje. Padina ispod njih postepeno se 35 spu tala do po dno ja i ravnice koja se irila prema zapadu. Punih pedeset milja nepregledne prerij e le ale su ispresijecane blagim usponima koji su se pretapali u plavu planinu naz vanu carstvom divljih konja. - Oh, kako je divno! - napokon je djevojka promrmlj ala. - Sve je tako sivo, tako samotno, tako monotono! - Lark, naslutili ste ono pravo - odgovorio je Stenli veselo. - Beskrajno sivilo, samotnost, vjena monotoni ja!... Oh, niste me razoarali. Dobacila mu je brz, iznenaen pogled, ali mu je bioipak dovoljan da se upita ta bi te oi mogle izra avati kada bi morale da odgovore na ljubav ili strast. Ova djevojka je imala du u i osjeanja. - Tamo vidim divlje konj e - rekla je. - Zaista? Gdje? Ne vidim ni jednog. Sigurno imate so-> kolovo oko. - Mo da grije im. Dajte mi durbin. 1 dok je namje tala durbin gledajui sivo prostranst vo, Stenli se zagledao u kovrd avu kosu, potamnjele obraze, zaobljen vrat i ramena , vrste ruke. Bila je nevjerovatno privlana. - Da, tako sam i mislila. Divlji konj i! Ima ih mnogo. - Lark, vi volite divlje konje - ovo nije bilo pitanje nego tvr dnja. - Vi e nego i ta. Ima ili mnogo u mom kraju. Kako bih samo voljela kada bi ovi divlji konji mogli doi do Selmona! Onda bi mogli biti slobodni. - Sla em se s vama , Lark. uli ste ta se nedavno dor godilo. Hard Blending i El Vejd su otjerali veli ko krdo. Podmitili su Indijance. Grlo mi se steglo. Tri dolara po grlu... za hra nu koko kama. - To je zaista u asno! - stresla se Lark. - I sve zbog ne to novca! A ti divlji konji nee popasti svu travu. Ovdje ima deset puta vi e hrane nego kod nas u Ajdahu. 36 - Sla em se s vama. A u tom krdu je bilo i sjajnih ponija. Bilo mi je zlo kada sam vidio kako su vezani... - Oh, mrzim ih... mrzim ih! Kada bi neko od kauboja uinio to u mom kraju, pucala bih u njega! Dok mu je u u ima poput zvona od jekivao njen glas, Stenli je shvatio da je pre ao fazu zainteresovanosti za Lark. Bio je potpuno opinjen. Legav i na borove iglice, zatvorio je oi i poku ao da misli. V - Molim vas, gospodine Vestone, obeajte mi da ete... ubijediti Merigold da utie na svog brata i onog kauboja Blendinga da vi e ne love konje - molila ga je djevojka . Stenli je sjeo i otvorio oi. - Uiniu tu sitnicu, Lark, ali se pla im da e biti uzalu d. - Hvala vam. Oh, znam da me ovi ljudi ovdje smatraju udnom, gospodine Vestone. .. - Prestani da mi se obraa sa "gospodine", Lark. Zovi me Sten ili Stenli. Ali ne i Igra. Hoe li? - Pa... da... naravno, ako elite... eli ... i ako to ne smeta Merigol - odvratila je stidljivo. Stenli se nasmijao, ali ne bez gorine. - Dijete, ta e rei na ovo? Moja vjerenica sve druge mu karce - stare prijatelje - naziva "srce" ili " mili"... Naravno, to ni ta ne znai, ali... -Ja... nisam ni ta mislila... - Ni ta se ti ne brini zbog Merigold. - Ali, moram. Ne znam neke druge vjerenike. Ali... vas d voje ste sve... sve... - Saslu aj me, Lark - poeo je ozbiljno. - Vjereni smo vi e od pet godina. Koled je promijenio Merigold. Mo da je promijenio i mene, ali to ne vid im... Hvala bogu, mogu da budem iskren s jednom djevojkom. 37 Nagrada mu je bilo ljupko zapla eno lice koje se brzo okrenulo od njegovog za arenog pogleda. - Ne sek iraj se, Lark - nastavio je stalo eno. - Samo sam htio da zna da nije sve kako treb a izmeu nas dvoje. - Ali, ona... te voli - odvratila je Lark sveano. - Otkud zna ? D a li ti je to rekla? - Oh, nije, ispriala mi je vrlo malo. Ali, mora da te voli. - Za to? - upitao je kratko. Oito je za Lark ovo bilo zamr eno pitanje. - jer ste vje reni i... i sve ostalo. - Saslu aj me, mala moja prijateljice sa rijeke Selmon. To to je vjerena ne znai mnogo za iMerigold. Ona... Stenli je zakljuio da je ipak bol je da malo obuzda svoju plahost. Ali, Icakvo bi olak anje osjetio kada bi mogao da se rastereti! - Samo si ljut na Merigold - nastavila je Lark blago. A zna kako s e onda ovjek osjea. Merigold je vesela, sretna, bezbri na, zgodna djevojka. Veoma si sretan, Stenli. Ona mora da te voli. - U redu. Mo da. Dobro je to je brani - odgovo rio je Stenli, nastojei da ne misli na Merigold. - Priaj mi o sebi. Naravno, ima dr agana. - Zaboga! - Nemoj meni lagati. Ozbiljno te pitam. Ima li mladia? - Nemam, S tenli, niti sam ikad imala nekog udvaraa kojem bi tata dopustio da doe... ili koje g sam vidjela nakon njegove smrti. - ta je sa tamo njim momcima? - upitao je s nevj ericom. - Nema ih. Oh, ne raunam onih nekoliko kauboja oko Betorda. Zna , to je grub a, nenaseljena zemlja, gotovo pustinja. Miljama nema raneva-ili gradova. Tamo sam ivjela od desete godine. A od petnaeste sam sama, ne 38 raunajui na eg starog kauboj a D ejka. Rijetko smo odlazili u Beford, a nikad negdje dalje. Zato i jesam malo zb unjena. Sve je drukije. - Nije udo. Koliko ima zemlje? - Ne znam koliko je to ari, ali se prote e miljama. Kada bi bila navodnjavana, bila bi vrijedna. Sve donedavno imali smo stotinu grla stoke, a onda je sve nestalo. Osiroma ili smo. Ipak, nismo gladovali. Uzgajali smo kukuruz, pasulj, krompir. Imali smo svinje, krave, koko k e... i vi e konja nego goveda. Ali u Ajdahu se konji ne prodaju. - Merigold mi je rekla da si do la kod njih da ivi . - Da. Gospodin Vejd mi je ponudio dom. Na nagovor Merigold. Volim je zbog toga. Ali, ne znam kako u izdr ati. Ja elim da radim, ali o ni mi to ne dozvoljavaju. - Hm. ta si uradila sa ranom, stokom i starim kaubojem? - Ostavila ih. Ne bih ih mogla prodati i da se na ao kupac. - Za to ne bi? - Jer... jer vjerujem da u po eljeti da se jednog dana vratim... ako ovdje ne uspijem. - Nadam se da hoe . Sada u ti ja priati o svom ocu. Kada je Stenli zavr io priu, ugledao je uze u oima Lark. Bio je to vrhunac njegove jutarnje avanture. Ni ta nije uinio da pr igu i topao, sladak talas emocija koji ga je preplavio. - Tata eli da te upozna. Is priao sam mu ono malo koliko sam saznao od Merigold. Poznavao je tvog oca. Sjea se tvoje majke. Lark, ima li indijanske krvi? - Malo, s bakine strane... Voljela bi h da upoznam tvog oca. - Dobro. Dogovoriemo se. Zna , tata je odavno bo i. A poneka d se dobro osjea. 39 - ivot je veoma tu an. Sjeam se kako je moj otac polako kopnio p red mojim oima. I... oh, kada je umro... sve je bilo drukije! utali su nekoliko tre nutaka. Vjetar se prijatno vrpoljio meu borovima i blago pomjerao iglice. Konji s u mirovali. Kadulja se mre kala poput sivog jezera. Samotnost i mir obavili su ovo povueno brdo. Bilo je to sneno i spokojno mjesto. - Moram da idem. Dugo smo osta li, zar ne? - upitala - ini mi se da je bilo vrlo kratko. Hoe li da idem s tobom il i bar jedan dio puta? - Oh, ne, hvala ti. Juriu. - U redu, Lark. Posmatrau te. Zna da imam durbin tako da se mora pokazati. Ustala je, natukla sombrero i navukla ru kavice. Nije bila tako niska, kako je zami ljao. Prelazila je preko njegovog ramen a. - Do vienja... Stenli - rekla je ponovo stidljiva. - Drago mi je to sam na tebe nai la ovdje u preriji. - Da, bilo je lijepo. Dolazim ovdje skoro svakog dana... Lark, da li e mo da doi sutra ili prekosutra? - Ja... mislim da hou - rekla je urno i apustila ga. Stenli ju je posmatrao kako se uspinje u sedlo i galopira stazom, k ako mamuza konja i potie ga na trku. I ve nakon nekoliko trenutaka bila je samo tak a to brzo nestaje u preriji. Kada se izgubila iz vida, legao je na borove iglice i zagledao se kroz zelenilo u plavetnilo neba. Jedno osjeanje, ne to za im je udio na usamljenom brdu i to mu je godinama bilo nepoznato, vraalo se nje no i nesvjesno. P odsjealo ga je na djea tvo, ali to nisu bile samo uspomene nego slatkasto, sneno sta nje ula. Napokon je sjeo. Durbin mu je bio pored nogu. Da li je on sam tu le ao min ut ili du e? Nije znao, ali je vjerovao da je bilo dugo. Ako Lark nije direktno ut icala na ovu 40 aroliju, onda su do toga doveli njena jednostavnost i gotovo djet injasto odu evljenje. Osjeao je apsurdnu zahvalnost. Jer, osloboditi se tereta u du i koji je mjesecima nosio, bar za kratko, i prepustiti se starom mladalakom zanosu , zaista je bilo ne to za to ovjek treba biti zahvalan. ta su njegova ula osjetila tok om ovog intervala? Samo bijeli oblaci koji su plovili preko plavog neba, podrhta vanje i mre kanje borovih iglica, za tita tamnog drvea, toplina sunca na licu i debeo prostira pod leima, mje avina mirisa borovine i kadulje - sve ovo zaokupljalo mu je misli. Upravo to to je prirodu ponovo osjetio, to je kao nekad osjetio njenu slat kou i ljepotu, to ga je podsjetila na daleku pro lost, to ga je najvi e oaralo. Upravo tu je uspostavljena vza izmeu Lark Barel i slatkih snova njegovog djea tva. Ivlerigo ld Vejd nije nikad pobudila asocijacije koje su ukljuivale njegovu majku ili njeg ovo bosonogo djetinjstvo, njegovo osmatranje vlastite slike u mirnim, dubokim iz vorima, njegove sate na vjetrovitim kaduljinim bre uljcima. - Vidim svoj kraj. Ako opet sretnem tu djevojku... glasno je razmi ljao i prekinuo se jer nije bilo "ako ". On e je sresti. Ako ona ponovo ne odja e u preriju on e je potra iti. Merigold ga j e esto izazivala: " Za to se ne zabavlja kao i ja? Brak e trajati predugo." esto se pi tao ta bi ona uradila ako bi prihvatio njen izazov. Ali, to ga nije privlailo. Kad a se spustio niz padinu, pustio je konja da polako kaska. Kui je do ao na ruak. - St ene, za to je do ao onaj kauboj Blending? - bile su prve rijei njegovog oca kada ga j e ugledao. - Ne znam. je li ovdje? - Vjerovatno. Dojahao je jutros rano i jo nije oti ao. - Je li bio sam? - S njim su do la dvojica ili trojica. 41 - Mo da eli da divl je konje potjera preko Brda kadulje. - Pa, ne bi se udio. Ali, ako mu je to namje ra, nemoj mu dopustiti. - Svakako, oe. Ali, ta ti ima protiv Harda Blendinga? On do bro stoji kod Vejdovih. - Hm. Ja znam dovoljno - progunao je starac. Stenli je za mi ljeno krenuo do spavaonice, dugake, prizemne graevine sa dosta soba. Konji su bil i vezani uz preku, a tu su bila i kola Vejdovih, u stvari Merigold. Ili ih je Ble nding za kratko uzeo, kao to su kauboji imali obiaj, ili mu ih je Merigold posudil a. Kako god, Stenliju se nije nimalo dopalo. Ve je bio umoran od mnogo ega. U ao je u trpezariju gdje su kauboji ruali za dugakim stolom. Nekoliko njih, uz Blendinga, nisu pripadali rancu Veston. Kako je nauio od oca, Stenli se nikad nije previ e zb li io sa svojim ljudima. Bio je ljubazan, ali je tra io disciplinu i nije volio da p iju. Nedavno se njegov predradnik Hauard, i pored upozorenja, ogrije io o naredbe i Stenli je zakljuio da je ovo povoljan trenutak da bude o triji, posebno ako je ov aj ne to petljao sa Blendingom. - Zdravo - Stenli je odgovorio na njihov pozdrav. ta ima? ulo se struganje mamuza. Hauard se naka ljao od zbunjenosti i odgovorio: - B lending tra i pomo pri tjeranju divljih konja. Stenli je podigao te ku izmu na ivicu k lupe i naslonio se laktom na koljeno dok je hladno posmatrao zgodnog Blendinga. Sam pogled na kauboja bio je dovoljan da u Stenliju sve prokljua. - Zdravo. Blend ing. Jesi li dojahao ovdje? - Ne, mi smo se ovdje dovezli - odvratio je kauboj d rsko. 42 - Jesi li ukrao kola? - nastavio je Stenli jedva doekav i ovu priliku. Ble ndinga je pitanje pogodilo poput groma. Tamno crvenilo oblilo mu je od sunca pot amnjelo lice, a onda se naglo povuklo. Bio je blijed kao krpa. - Ne, gospodine V estone, nisam ukrao kola! - odvratio je. - Merigold mi ih je posudila. - Merigol d! Otkud kauboju pravo da gospoicu Vejd zove imenom? Munja je sijevnula u hladnim sivim oima Blendinga. U pogledu je otkrivao vi e od izreene optu be. Osim povrede ta ti ne, imao je razloga za mr nju. - ta se to vas tie? - odvratio je bezobrazno. Nije po kazivao nikakav strah, a izgleda da mu je u glavi bilo ne to to mu je dopu talo da se ovako pona a. - Blending, jo nisam siguran - rekao je Stenli. - Ali, rei u ti ovo. O dlazi s mog ranca? Da li ti je to jasno? Kauboj je skoio oboriv i klupu. Kosa mu se nakostrije ila. Oi su mu bile poput usijanog eljeza. - Prokletstvo, da, to je jasno . Ali, nije jasno za to me vrijeate pred svojim ljudima - planuo je Blending. - Shv ati to kako god hoe . - U redu, Vestone. Shvatam da si ljut na mene zbog Merigold V ejd... - Zave i! - prekinuo ga je Stenli i krenuo prema kauboju. Znao je vrlo dobr o da e ga udariti i dalje odstupanje je bilo nemogue. Dovoljno dugo je uspijevao d a se kontroli e, ali je provala njegovog gnjeva bila ne to novo i neoekivano. - Pa, m islim da neu, Vestone - Blending vi e nije vladao sobom. - Ne mo e od mene praviti maj muna. ak ni na svojoj zemlji! - Pa, hajde, udari - Stenli mu je prezrivo odvratio . Poka i da nisi potomak praovjeka. 43 - Vestone - re ao je Blending - nema nikakvo pr avo da me vrijea . - Ne sla emo se, Blending. Pokazav i sav svoj egoizam i mr nju, kauboj je pomodrjelo lice pribli io Stenliju. - Sve mi se ini da si ti ljubomoran! Koliko je bio u pravu Stenli nije shvatio samo po trijumfu u Blendingovom glasu. Bilo je gore nego to se pla io. Za trenutak se zateturao. A onda su se odanost i mu evnost , kao i ljubomora, koju je Blending tako jasno sagledao, sjedinili u strahovit i mpuls. Stenli je zamahnuo i jednim udarcem oborio kauboja. Blending je le ao nepom ian. Odjednom je u trpezariji nastala buka. - Iznesite ga - grmio je Stenli. Blen dingovi drugari su ga ubrzo iznijeli uz pomo drugih. Zatim, kada su se ljudi vrat ili i zatvorili vrata, Stenli se obratio Hauardu. -1 ta je s divljini konjima? Ni ta posebno, gazda - odvratio je predradnik nervozno. - Blending je tra io da mu j a i jo neko od na ih pomognemo u tom poslu. Izgleda da se sukobio s mladim Vejdom. - jeste li pristali? - Jesmo, gospodine. -1 ne tra ei dozvolu? - Pa, mislio sam da vam nee smetati ako oistimo okolinu od onih tetoina. - Hauarde, tetoina nema u prerij . A mislio sam da radi za mene. Sada, pakuj se i odlazi. - Otpu tate me? - zagrcnuo se predradnik u asnuto, ne vjerujui. - Da. I svakog onog ko je pristao d^t ide sa Blendingom. :( - Niko od momaka nije pristao. Pitao je nekolicinu;^ oni se nisu slo ili oko dobiti. ti - Dobro. Pustiemo to za sada. Tebe u isplatiti. v 44 i* Stenl i je krenuo prema kui, mrzovoljan Sto je dao materijala za govorkanja u Vejdstaun u. Tua ga je uvijek veselila - to ga je podsjealo na dane kada je igrao fudbal. Ni malo nije alio zbog svog postupka. Onaj uobra eni enskaro do ao mu je kao kec na jedana est. Blending je bio grubijan, bez duha, takta ili nekog slinog osjeaja. Kakva je samo luda bila Merigold! lako je osjeao gorinu, Stenli je ostao odan. Merigold se samo igrala s kaubojem, flertovala s njim... izazivala ga da bi se zabavila. - O h, zar nee pobjesnjeti! - radosno je uzviknuo. Kasnije, dok su sjedili u dnevnoj sobi, njegov otac je primijetio: - Sine, maloprije si iza ao namrgoenog lica. Sada si se vratio zvi duui i raspolo en. ta se desilo? - Dao sam sebi odu ka - nasmijao se St nli. - Hm. Bilo je i vrijeme. Jesi li sprijeio tjeranje konja? - Jesam, to se tie n a eg ranca i Brda kadulje. -1 ta jo ? - Pa, otpustio sam Hauarda. - Hej, sine, iznenau je me. Budi se. Tu dangubu je trebalo odavno otjerati. I ta jo ? - Odalamio sam Harda Blendinga. - Ma ta ka e ! - Oito starevo zadovoljstvo djelovalo je na Stenlija, potiu a da mu ispria pojedinosti susreta. Kada je sve saslu ao, njegov otac je planuo ne krijui svoje mi ljenje o Merigold. - Ona te je uni tila, sine. Za sve to je ona kriva . - Ne bih ba tako rekao, oe. - U gradu e biti govorkanja, jo veeras. - Svakako. Ali, ne mari. - Da li si povjerovao Blendingu? - stari raner je bio smrknut. - Ili je bio pijan, ili lud da se toliko hvali pred drugim ljudima, osim ako... - Oe. Ble nding nije lagao - prekinuo ga je Stenli. - Ja Sam vjerovatno imao povoda da budem ljubomoran. Znao sam to. I bio sam, iako mi izgleda da je i to zamrlo, ali, n e 45 vidim jasno koliko sam za to imao razloga. On je uobra eni lupe . Ubijeden je d a slama enska srca. Vjerujem da su ga ene iskvarile. Zgodan je. Ali, znam da je Me rigold s njim flertovala, kao to flertuje i s drugima. - Otkud zna ? - Stari Veston se jo vi e smrknuo. - Pa, oe, ne bih mogao u ne to drugo povjerovati odvratio je Sten li, iznenada osjetiv i da se crveni. - Auh! Pa, mlad si i isti si kao tvoja majka. Nije mogla lo e da misli o drugima. To je dobra osobina. Ali, sine, mene niko ne bi mogao prevariti. VI Sljedeeg jutra, kada je Stenli oti ao po svog konja, stari k auboj Morgan, koji je kod Vestonovih godinama radio, obavijestio ga je da su tro jica kauboja dali otkaz i oti li sa Hauardom. - Nema veze, Henk - odgovorio je Ste nli. - Ionako smo imali previ e ljudi. - Mo da. A sigurno je da imamo previ e danguba. - Nisam toliko iznenaen to su oti li koliko zbog Hauardovog uticaja na bi u boje, p osebno Prajsa. - Stene, nije to Hauardov nego Blendingov uticaj. - Blendingov? P a, digao je glavu zato to je ne to vi e zaradio. - Mo da zbog toga, ali nisam siguran. Najbolje to si dosad uinio na ovom rancu jeste to si odalamio Blendinga i otjerao H auarda. Stenli je odjahao s manje zadovoljstva i i ekivanja nego prije susreta sa M organom. Nije mu se dopala primjedba da se ne to de ava bez njegovog znanja. To je b ila injenica. On nije bio gazda koji zaviruje u ivote svojih kauboja. Nije se upli tao ni u to kako predradnik vodi ljude. Oko jedanaest hiljada grla nosilo je Ves tonov ig - nije to bio veliki broj za tako veliki ran, ali nije bio ni zanemarljiv . Stenlijev otac je savjetovao da se stoka dr i do je46 seni, iako su Vejd i drugi raneri rasprodali sve po neobino visokoj cijeni. Stari Veston je rijetko grije io i predskazao je da e cijene porasti. Na pola puta do samotnog bre uljka, prisjetivSi se svojih nadanja i i ekivanja, Stenli je odbacio probleme i poeo da razmi lja o Lark Barel. Da li e doi? I morao se nasmijati svojoj velikoj elji da ponovo sretne roaku Merigold. Do ao je na bre uljak i ostaviv i konja - ovog puta bijelca - na istini, oti a o je do svog omiljenog mjesta. Trudio se da zaboravi Merigold i povrati juera nje r aspolo enje. Meutim, nije u tome uspijevao. Lark nije do la. Stenli je ekao nekoliko s ati, du e nego to je bilo potrebno. Razoarenje je bilo veliko koliko i oekivanje. Pit ao se ta ju je zadr alo. Pokusae ponovo sljedeeg jutra. Na povratku kui pomislio je da odja e u grad, ali je odustao. Nije bio posebno raspolo en. Meutim, prije nego to je stigao kui, nai ao je na jedna kola Vestonovih i nekoliko kauboja. Medu njima je bi o i Lendi Elm. - Zdravo, Lendi, jahau s tobom. - Dopadao mu se ovaj kauboj koji j e bio sin farmera i koji je s njim i ao u kolu. Lendi je bio plavokosi d in, odlian ja ha, vrijedan, ozbiljan mladi koji se nedavno o enio s jednom djevojkom iz Vejdstauna . - Jue te nisam primijetio u trpezariji - nastavio je Stenli. - I ao sam u grad po ito. - Jesi li i ta uo? - Jesam, Stene. Sino se uveliko prialo u cijelom gradu. - O e u? 47 - O tvojoj svai. Hauard, Ros i Bel su sino bjesnjeli po Vejdstaunu. U poetku je s njima bio i Sem Prajs, ali nije bio pijan. uo sam da ih je napustio i oti ao k ui. -Jesi li vidio Blendinga? - Jesam. Bio je na stanici. Ispao mu je zub i bio j e istinski nesretan. Ka u da ga je udario konj. Stenli se nasmijao. - Ja sam taj k onj, Lendi. - Prokletstvo! 1 ja sam se udio. Stenli mu je ukratko ispriao ta se des ilo. - Hm! To je daleko drukije od onog to se pria po gradu - izjavio je Elm. - Pria lo se da je do lo do estoke svae zato to je Blending tra io da konje potjera preko ranc a, ali nije bilo ni rijei o tome da si ga ti odalamio. Hauard se kleo da je dao o tkaz i poveo sa sobom trojicu ljudi. Poku avali su da i mene nagovore da odem. I k unu se da e proe ljati na u zemlju da bi ulovili divlje konje. - Ne vjerujem da postoj i neki zakon da ih sprijeimo. - Ne postoji pisani zakon, ali, ka em ti, Stene, prok let da sam ako to budem dozvolio. - Lendi, da li vjeruje da bi mogao voditi na u dr u inu? - Mislim da bih mogao - odgovorio je kauboj s puno ara. - Vrlo dobro, preuzm i onda Hauardov posao. - Zaboga! Stene, da li to eli da ja budem predradnik? - Da. Doi veeras pa emo o tome razgovarati sa ocem. Mislim da e odobriti, jesi li vidio n ekog od Vejdovih? -Jesam. Sino sam na stanici vidio Ela. Pozdravio sam se s njim. Stene, ne vjerujem da od njega ima mnogo koristi. Pria se da se razi ao s Blending om oko posla s konjima... Jue popodne sam vidio i Merigold u salunu. - Sigurno ta mo nije bila sama? 48 - Naravno da nije. Ona je... ja... zna , bila je gu va i nisam dobro vidio - Elm je brzo zavr io. Stenli nije insistirao. I da mu je Elm otvoren o rekao da je Blending bio tamo, ne bi bio jasniji. Stenliju se inilo da su nared ni sati dugi i nabijeni i ekivanjem i strepnjom. ak mu je i spavanje bilo poremeeno s nom u kome ga Lark Barel spa ava od katastrofe iju prirodu nije znao. Sljedeeg danado ao je na mjesto sastanka mnogo prije nego to se Lark mogla pojaviti. S kakvim je samo arom osmatrao sivu preriju! Na horizontu nije bilo ni jednog jahaa, nikakve pokretne take! Morao je da uzme durbin. Odmah je primijetio svijetlog konja nekih est ili osam milja daleko. Preplavio ga j*?"sna an talas olak anja, ushienja, ali i s trepnje. "Stene, ne to si iza ao iz forme", razmi ljao je. Ali nije bilo svrhe da sebe optu uje zbog suprotnog raspolo enja. Mo da se tako osjeao na putu ovamo. Ali ne i sad a! Bio je uzbuen kako ga Merigold nije godinama uzbudila. Kako je samo udio da pon ovo vidi tu curu iz Ajdaha! To ga je muilo, ali kada je stvarno o tome razmislio, odbacio je strepnje i bio je iskren sam pred sobom. Mo da mu ovaj dan nee samo rei dosta toga o onome to mu se desilo, nego e biti va an i za budunost. Stenli je pogled ao kroz durbin pratei kako svijetli mustang postaje vei i njegov jaha poprima oblik . Zaista je mogao juriti. Stenli je spustio durbin. Jasno je mogao vidjeti konja i jahaa na dvije milje. Pro lo je jo nekoliko minuta koje su se Stenliju odu ile, iak o se mustang brzo pribli avao. Na daljini od pola milje opazio je kako joj ne to crv eno lepr a na vratu. Nosila je crvenu maramu. Nju ka je jurio, izvijao se, divan i v itak. Kada je Lark skrenula uz padinu, bilo je jo dobrih dvije stotine jardi uspo na do staze. Stenli je stajao naslonjen na jedan bor. Vidjela ga je. Mahnula je. Ali, on joj ni 49 je odmahnuo. Osjeao se kao oduzet, iako je udio da pojuri niz b rdo da je doeka. Konano je do la do njegovog konja i sjahala. Olabavila je kolan, po tap ala mustanga, vrtei se jo koji trenutak, iako za to nije bilo razloga. Bila je g ologlava. Novi sivi d emper, zakopan do lepr ave marame, isticao je njene obline. - H ej, Stenli - veselo je pozvala. - jesi li se pretvorio u drvo? - Hej, Lark - odv ratio je, a njegov zvonak glas, ili, pak, ne to dublje, natjerao je rumenilo u nje ne obraze. Stenli nije pamtio da je ikad vidio slino rumenilo. Bio je to ogroman talas skerleta. Mo da je to na svoj nain pomoglo Stenliju, ali sve dok nije stala p red njega, nije shvatio istinu. Tada je njegova reakcija bila brza. Kao da je bi o osloboen veza. Oklijevala je, zbunjena, bez daha, ali oito radosna, i onda ispru i la ruku. Stenli ju je prihvatio i zadr ao je dok ju je gledao kao opinjen. - ekao sa m jue cijelo jutro. Nisi do la - prigovorio je. - Oh, ja... nisam mogla, izvini, St enli. ja... - Za to nisi mogla? - ja... bilo je... zbog... pa zbog Merigold - poela je zamuckujui. - Da li si joj ispriala da smo se prekjue ovdje sreli? - Stenli, ht jela sam, ali ja... nisam - rekla je stidljivo. Oti la sam s tom namjerom u njenu sobu. Ali, bila je ljuta... nekako drukija... i jednostavno nisam ni ta rekla, a ju tros je jo spavala. - Oklijevala je za trenutak i onda nastavila kao da eli da bud e iskrena pred sobom. - Ali, ne vjerujem da bih joj uop te rekla... je li trebalo, Stenli? - Ne, ako bi ti to bilo nezgodno. Ne mui svoju glavicu s tim, Lark. ja u joj rei. 50 - Oh, to je onda u redu - odgovorila je sinuv i. Stenli, je li potrebno da... da mi cijelo vrijeme dr i ruku? - Vrlo potrebno - rekao je hladno. - Doi, haj de da sjednemo. -1 ti si jutros drukiji - odvratila je djevojka izvukav i ruku i su mnjiavo ga gledajui. - Jesam li ljut? - Nije to. Ali ne govori i ne lii na onog od ne ki dan. - To je mo da i tano, Lark. Mo da sam danas onaj pravi Stenli. -Jo te ne pozna m, ali si mi se vi e dopadao neki dan. Zamee jahati sa mnom? - Naravno da hou. Sada b ih vi e volio da sjedimo ovdje i razgovaramo. Nije krenula rado, ali su ta njena n evoljkost i injenica da mu ne mo e odoljeti bile neizmjerno drage Stenliju. Sjeli s u na mirisne iglice, a sunce im je kroz granje iznad njih slalo zlato. - Eno tvo g durbina - rekla je. - Zaboravio si ga? - Da, zaboravio sam ga neki dan. -1 jut ros si ga koristio? - Jesam. Otkrio sam te odmah u preriji. Stoga mislim da e mi trebati da te vidim kada opet doe . - Hou... hou li... opet doi? - Zar nee ? - Stenli, li me zove da... da te opet ovdje vidim... samog? - Da li te zovem? Da. Lark, ne ki dan sam se osjeao kao djeak. Godinama nisam bio sretniji. - Kako... udno govori !. .. Oh, drago mi je ako sam ja razlog. Ali, Stenli, ja... ja te ne razumijem. - L ark, ni sam ne razumijem. Ali, to je la . Ja razumijem... Lark, ispriaj mi sve ta ti se desilo. - Oh, zaboga! Ne bih mogla - odgovorila je smijui se. - Voljela bih.. . ali se toliko ne usuujem. 51 - Pa, vidim da te moram pitati. - Moram li odgovor iti? - Apsolutno - rekao je i naslonio se na lakat da bi joj mogao jasnije vidje ti lice. Gledala je prema preriji, nudei mu profil. - Da li ti se svia M eri gol d ? - Mislim da je volim. - Da li misli da e je i dalje voljeti? - Kad nekog zavolim, to je onda zauvijek. - Izvini, Lark. Taj neko je udesno sretan... Jesi li ve proz rela M eri gold? - O emu govori ? - upitala je koliko iznenaena toliko i okirana. Nij e se mogao obuzdati, neki nemir tjerao je Stenlija dalje. - Pa, sla em se s tobomda je Merigold zgodna, plemenita, mila, sretna, vesela i sve tome slino. Ali, jes i li ve otkrila da je svojeglava i umi ljena? - Nisam - odgovorila je odluno. - Jesi li otkrila da je koketa? - nastavio je hladno, iako je ovo pitanje duboko u nje mu izazvalo vatru. - Stenli! Zar te nije stid? - Pa, jeste... ali, jesi li otkri la? - Ne bih ti rekla i da jesam - odgovorila je, a obrazi su joj bili za areni. U redu, onda. Jesi li otkrila da je ekstravagantna? - Jeste, zaista. Ali nije s ebina. 1 meni je kupila iste haljine kao i sebi i, Stenli, dj se nas dvoje razumi jemo - bila je odluna. - Danas nisi onaj isti Stenli. Vi e lii na one druge mladie... Oh, molim te, nemoj da se vrijea . Ja... ja znam da nisi. Samo sam rekla da lii ... Al i, ne izazivaj me. - Daleko od toga, gospoice Barel. Izve u te jednom. - Sa Merigold ? - Ne. Samo nas dvoje. - Gdje? 52 - Pa, naravno na ples u subotu uvee. Tamo je p rilino ugodno do jedanaest sati. Zatim u te otpratiti kui. Djevojino lice je otkriva lo i odu evljenje i strah. - Merigold me je sino izvela - rekla je. - On, bilo je u zbudljivo. - Jesi li plesala? - Bio je smrknut. - Poku ala sam. Merigold me je uila kod kue. Osjeala sam se tako lako da sam mogla poletjeti. Bilo je lako dr ati korak uz muziku. Ali, nije bilo lako... biti zagrljen. - E, to sam ekao. Ko te je grli o? - Prvo Eleri Vejd, i to vrlo drsko. Nasmijao se kada sam mu prigovorila. Stog a sam... oti la od njega. Ispriala sam Merigold. Izgrdila ga je. - S kim si joi> pl esala? - Sa arlijem Ferajldom. Dopao mi se. - arli je fin momak. I s kim jos? - S g ospodinom Barnsom. On je bio zabavan. Nismo se ba uklopili. -1 Barns je u redu. D a li je bio jo neko? - Koji Brus. Srela sam ga na rancu onog jutra kada sam ovdje dojahala. On je jedan od kauboja. On mi se najvi e dopao. - On, je li? Koliko je to najvi e? - Jesi li ti moj stariji brat da me tako ispituje ? - Naravno da nisam. Dobro, Brus je ispravan momak. To moram da priznam. S kim ste jo plesali, damo? S mladiem po imenu Trambel. Visok, zgodan. A tek kakav plesa! - Vik Trambel? - St enli se namr tio. - Da, zvali su ga Vik. - Auh. 1 kako je bilo s Vikom? - Pa, vrsto me je dr ao sve dok mu nisam rekla: "Slu ajte, gospodine Trambel, ako elite da sa mn om ple ete, onda mi dopustite i da di em." Nasmijao se, ali se 53 nakon toga fino po na ao. Nikad nisam upoznala nekog ko zanimljivije pria. - Lark, slu aj me dobro. Vik nije u redu. Nije za tebe. Zaista u izgrditi Merigold to te je bacila njemu u za A li, za to, Stenli? On... zamolio me je da doe da me posjeti i ja sam mu rekla da doe . - Ni ta od toga. Neko se mora pobrinuti za tebe i ako nee Merigold, onda u ja to ui niti. Da li si me dobro ula, djevojice iz Ajdaha? - Da, ula sam te - odgovorila je e dno i postrance ga pogledala. - Hoe li da ti ka em za to Vik Trambel nije u redu? nast avio je prilino hladno. - Ne. Ali, Stenli, ta u uraditi kada me Merigold up