1

1

Типови школских часова

Свака фаза процеса наставе имаодговарајућу врсту часова као обликорганизације рада.

Критеријуми за одређивање врстенаставних часова су различити– задаци наставног часа– методе које се користе на часу– садржај

2

Типови часова

Критеријуми за одређивањеприпадности часа– тип часа треба да буде одређен некомбитном дидактичком функцијом;

– нема „чистих" типова у којима се водирачуна само о једној дидактичкој функцији.

Најчешћа класификација - узима у обзирглавни дидактички задатак

3

Типови школских часова

Уводни час,

Час изучавања новог градива

Час утврђивања знања и стицања умења

Час понављања и уопштавања

Час проверавања и оцењивања знањаученика

Комбиновани час

2

4

Уводни час

Први час који се држи на почеткушколске године

Значајан за формирање односа ученикапрема предмету

Није га лако одржати како треба

5

Варијанте уводног часа

У виду занимљивог излагања

Уводни час са избором занимљивихогледа

Комбинација занимљиве теорије иефектних експеримената

6

Објасни појаву

Geim, A. K.; Ter Tisha, H. A. M. S. (2001). "Detection of earth rotation with a diamagnetically levitating gyroscope". Physica B: Condensed Matter. 294-295: 736.

http://www.youtube.com/watch?v=A1vyB-O5i6E

3

7

Нобелова награда за 2010.

За рад на графену

8

Нобелова награда за 2010. али иИгНобелова за 2000. годину

"Of Flying Frogs and Levitrons" by M.V. Berry and A.K. Geim, European Journal of Physics, v. 18, 1997, p.

307-13.

9

Час изучавања новогградива - основни захтеви

Не препричавати уџбеникТумачити га, наводити нове примере,Постављати добра питањаКористити очигледна средстваТражити сличности и разлике међусадржајима и изводити потребнезакључке

Ученици “упошљени”

4

10

Структура часа изучавањановог градива

Уводна фаза

Главни део часа

Завршна фаза

11

Уводна фаза

5-10 минута

психолошка,

садржајна

техничка припрема реализације часа

12

Главни део часа

20-25 минута

саопштавање чињеница

показивање појава

објашњавање физичких закона, извођење формула

уопштавање и извођење закључака

више етапа

5

13

Етапе главног дела часа

Три приступа за осветљавање ирешавање основног проблема:– а) стварање проблема, проблемскеситуације и формулација проблема

– б) истицање основних теза о којима требаговорити на часу

– в) истицање система питања на која требанаћи одговоре

14

Етапе главног дела часа

у зависности од избора претходна триприступа:– а) декомпозиција проблема и решавањепотпроблема

– б) документовано излагање (примери, извођења, демонстрације) у циљу разрадеистакнутих теза

– в) настојање да се у сарадњи са ученицимаодговори на истакнута питања

15

Завршна фаза часа

10-15 минута

а) треба да се добије повратнаинформација о томе шта су ученицизапамтили и како су разумели

б) да сажето прикаже битне елементе изнаставне јединице

в) одабран домаћи задатак

6

16

Час утврђивања знања истицања умења

час решавања рачунских задатака

час лабораторијских вежбања

20-40% од укупног броја часова!

17

Час понављања иуопштавања градива

фрагментарност знања је непожељна!

репродуктивно

продуктивно

18

Час проверавања иоцењивања знања ученика

основни задатак да утврде да ли су и колико ученици усвојилинеопходна знања и вештине.

Садржај часова одређује карактер проверавања. Зависно од карактера примене, може се вршити:

– фронтално, – групно или– индивидуално проверавање.

Проверавања могу бити:– усмена, – писмена, – практична или– комбинована (разни задаци практичног карактера, експерименти у

природним наукама, вежбања на часовима физичког васпитања). Ови часови ретко када имају чисто контролни карактер и у

већини случајева служе за усвајање навика, анализу и оценуученичких радова.

7

19

Комбиновани час

У наставној пракси се наведени типови часова реткокада јављају као „чисти". Обично се догађа да се напојединим часовима укршта више дидактичкихзадатака, више момената процеса наставе, при чемудоминира један од њих.

провера и израда домаћих задатака и оцењивање постављање новог проблема и његово проучавање утврђивање и понављање изучаваног градива мањег

обима уопштавање и продубљивање неких делова градива задавање домаћих задатака

20

Временска организација наставе

Психофизички предуслови – криверадних способности ученика

раднаспособност

, R

време(сат)

21

Дневна крива

Успон у преподневним часовима, одпрвог према другом и донекле трећемчасу наставе, нагли пад до релативногминимума око 14 часова

после 14 часова лагани успон криве алииспод преподневног нивоа, а увечерњим часовима пад до апсолутногминимума

8

22

Временска организација наставе– седмична крива

Психофизички предуслови – криве радних способности ученика

условљен трајањем радне седмице – расте према срединиседмице, па нагло опада.

Условљена је претежно психофизичким замором ученика

раднаспособност

, R

време(дани

23

Временска организација наставе– годишња крива

Психофизички предуслови – криве раднихспособности ученика

у нашим климатским условима показујеминимум у летњим месецима

време(месеци)

раднаспособност

, R

24

Распоред радног времена

Распоред радног времена школе и ученика би требаода се равна према временској зависности кривихрадних способности ученика!

То није случај јер постоје ограничавајући фактори:– наставни план,

• неравномерна заступљеност појединих предмета онемогућујењихову идеалну расподелу унутар распореда часова

• немогуће је да се одређени наставни предмети временскилоцирају најприкладније- немогуће је да нпр. физика буде самоу среду, други и трећи час

– систем просторне организације наставе, (захтев да секабинети и лабораторије максимално користе – током целерадне недеље)

9

25

Организација и структурашколске године

Условљена је годишњом кривом радне способности ученика– у нашим условима минимум је у летњим месецима.– Почиње 1. септембра, када почиње раст криве након летњег

минимума административан завршетак ш.г. је 31. августа,

– настава се завршава до 20. јуна.– континуирани одмор ученика током летњих месеци траје око 2,5

месеца.– како су ученици у стадијуму физичког раста и развоја, уведен је и

зимски одмор у трајању од 14 до 20 дана – намена му је да сеученици одморе и рекреирају

код нас се ш.г. дели на два полугодишта, она се деле на по двакласификациона периода

– рад са ученицима траје обично 37 радних седмица (185 раднихдана) (33 седмице у 4. разреду, 165 радних дана)

– обавезна редовна настава– остало за екскурзије, приредбе, такмичења, ...

26

средњашкола

2009-2010.

27

основна школа, 2009-2010.

10

28

Распоред часова наставе

дневна и седмична крива радне способноститреба да су меродавни за израду распоредачасова у седмици

технички услови онемогућавају стриктнопоштовање обе криве– наставни план и програм

– просторни систем наставе по учионицама икабинетима

– број одељења у школи, ...

29

Распоред часова наставе

требало би најтеже предмете распоредити на2. и 3. час а поподневене активностипредвидети за лакше предмете,

који су “тежи” предмети? – није једнозначнорешено. Обзиром на степен апстракцијепредметних садржаја то би биле математика ифизика.

велику улогу имају и методе рада - изменаметода рада у току часова делује освежавајуће

води се рачуна о методама које у појединимпредметима играју доминантну улогу

30

Распоред часова наставе

Седмична крива радне способностиуказује такође да– теже предмете и писмене радове не битребало стављати на почетак и на крајседмице.

– комбинација дана по предметима• уторак – петак• понедељак – среда – петак• уторак – четвртак• среда – петак

11

31

Распоред часова наставе

код часова стандардне дужине (45 минута) најпогоднији ритам измене рада и одмора је– 45+5+45+20+45+5+45+10+45+5+45– истраживања показују да је ефикасност 6. часаминимална док је ефикасност 7. часа веома блисканули.

код блок часова су могуће разне варијанте, а упракси се показало да су најбоље комбинације– 45+10+90+30+90+15+45– 90+20+90+20+45+10+45

32

Планирање наставе иприпрема наставника

40 радних сати током недеље 18-22 часова наставе Три нивоа планирања наставе

– глобално-годишње, – тематско-оперативно и– актуелно-дневно везано за планирање

одговарајућих наставних јединица којетреба реализовати.

33

Глобална припрема

Глобално припремање и планирање за предстојећушколску годину наставник врши на крају текућешколске године или непосредно пред почетак новешколске године. Обухвата:– упознавање наставног програма, – упознавање садржаја актуелних уџбеничких комплета ињихов избор,

– набавку нове стручне литературе, – планирање и набавку нових наставних средстава и поправкупостојећих,

– набављање потрошног материјала, – упознавање предстојећих послова у вези са школскомадминистрацијом, као и

– израду годишњег, односно глобалног, плана рада.

12

34

Глобална припрема

Глобално припремање– На основу плана и програма из Просветноггласника

– Расподела укупног фонда часова напосебне типове часова

– могу се навести и иновације, контролнизадаци, тестови, излети и екскурзије

35

36

13

37

38

39

14

40

41

Оперативни план рада (Месечна-тематска припрема)

На основу глобалног плана праве се оперативнипланови, најчешће за сваки месец посебно. Оперативним-тематским планом обухватају се теме, односно наставне јединице, које ће се у току месецаобрађивати. За сваку наставну јединицу даје сепреглед: – типа датог часа, – облика рада који ће се примењивати, – предвиђених наставних метода и средстава, – стандарда који треба да буду испуњени, – хоризонтална, вертикална и дијагонална корелација.

42

15

43

44

45

Планирање часа 1 -Таксономија

16

46

Циљеви, задаци и исходи• Циљ часа - конкретна изјава о намери

наставника шта жели да обухвати одређенимчасом.

• Задаци наставе/учења - операционализацијуциљева, односно конкретизацију циљева(претварање општег у специфично).

• Исходи учења су изјаве о томе шта се одстудената очекује да зна, разуме и/или уме дапокаже након завршетка процеса учења.

• Компетенције - комбинација знања и његовепримене, вештина, одговорности и ставова (свешто се од ученика очекује да зна, разуме/уме дапокаже по завршетку курса/програма).

47

Однос између циљеваи исхода

Компетенције

Исходи

Циљевинаставе/учења

Задаци

знање (когнитивни домен)вештине (психомоторни домен)

ставови (афективни домен)

материјални-сазнајни

васпитни

формални-развојни

48

Домени учења/наставе,исхода ...

• КОГНИТИВНИ ДОМЕН (знање/ образовни садржаји)

• АФЕКТИВНИ ДОМЕН (изграђивањеставова, васпитавање...)

• ПСИХОМОТОРНИ ДОМЕН (вештине, навике...)

17

49

Нивои когнитивног доменадефинисање исхода

• Знање• дефинисати, описати, именовати, груписати, препознати,

набројати....

• Разумевање• повезати, разврстати, разликовати, илустровати,

установити...

• Примена• применити, оценити, произвести, употребити, решити,

протумачити

• Анализа• анализирати, проценити, експериментисати, тестирати,

категорисати, класификовати, критиковати, закључити, ....

• Синтеза• дати аргумент, формирати, створити, пројектовати,

модификовати, резимирати, ревидирати, преуредити, формулисати.....

• Евалуација• оценити, просудити, вредновати, просудити, објаснити,

протумачити...

50

Смернице за писањеисхода учења

• Сваки исход започните активнимглаголом, који прати објекат глагола....• Пример: Ученик дефинише одређенепојмове.........

• Користите само један глагол по исходу• Пример: Ученик примењује.......

• Дефинишите исходе тако да суочигледни и мерљиви;

• У припреми часа дефинишите начинe запроверу остварености исхода;

51

Лоше и добро дефинисаниисходи

51

Лоше дефинисаниисходи

Ученик зна појам

Ученик схватапринципе.....

Ученик разуме основнепојмове

Ученик је свестан.......

Добро дефинисанисходи

Ученик дефинише појам

Ученик повезујеодређене принципе

Ученик анализираосновне појмове

Ученикзаступа/испољава.........

18

52

Кораци у планирању часа

52

Утврђивање циљева изадатака часа

Дефинисање исхода учења ( уз коришћење стандардних

смерница-стандарда)

Одабир одговарајућегдидактичког модела (облици,

средства, методе рада)

Осмишљавање метода запроверу постигнућа исхода

Корекција: промена садржајаи метода у односу на повратне

информације са часа

53

Повезивање исхода учења, наставе и провере знања

Провера знања се обично описује као формативнапроцена или збирна/сумативна процена.

Формативна процена се описује као процена радиучења и односи се на све активности наставника иученика приликом процене сопственог знања, чимесе обезбеђује повратна информација.

Њоме се информишу наставници и ученици ооствареном напретку ученика. Спроводи се напочетку програма или у току програма

54

Главне карактеристикеформативне процене укључују:

Утврђивање исхода учења и критеријума зањихово савладавање, заједнички од страненаставника и студената;

Пружање јасних и опсежних повратнихинформација, на ефикасан начин и правовремено;

Активно учешће студената у сопственом учењу;

Добру комуникацију између наставника истудената;

Прави одговор наставника на потребе студената

19

55

Сумативна/збирна процена се описује као проценакоја се врши на крају предмета и сумира постигнућасваког ученика појединачно.

Континуирано оцењивање је комбинација сумативнеи формативне процене. У пракси, често је низпоновљених збирних процена уз записивање оцена, узмало, или чак ни мало, конкретних повратнихинформација за ученике

Планирање праћења и оцењивање ученика Постављање и разумевање суштинских питања за

оцењивање (у функцији учења примена различитихметода и техника оцењивања, самооцењивање, квалитетно оцењивање...).

Напомена: Оцењивање треба да буде интегрални део наставе,

да буде у функцији учења и унапређивања наставе. У завршном делу часа потребно је одвојити време

за процену стечених знања и вештина.