54147006 Porez Na Dobit Preduzeca

Porez na dobit preduzeća

1


UVOD

Da bi mogla da obavlja svoje funkcije, država mora da prikupi određen iznos materijalnih i novčanih sredstava. Od kada postoji država, postoji i potreba da se ona finansira. Svaka savremena država u svom sistemu ima fiskalni sistem kojim prikuplja sredstva u obliku poreza. Porez, kao oblik finansiranja javnih potreba, pojavljivao se još u srednjem veku, ali njegova vrednost je rasla, tako da on danas ima značajnu ulogu, mnogo značajniju nego što je imao pre. Država u najkraćem mogućem roku može da dođe do potrebnih sredstava prikupljanjem poreza.

U ovom radu, objašnjen je značaj koji ima poreski sistem za jednu zemlju. Porezi predstavljaju neophodna sredstva, potrebna državi da bi funkcionisala i uspela da dostigne postavljene ciljeve. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

U Srbiji, poreske prihode čine sredstva prikupljena na ime poreza na dohodak, poreza na dobit preduzeća, poreza na imovinu i akciza. Ovaj rad objašnjava strukturu poreza na dobit preduzeća u Srbiji. Pomenuto je vreme kada je nastao i kako se razvijao da bi dostigao oblik koji sada ima. Porez na dobit u Srbiji regulisan je Zakonom o porezu na dobit preduzeća, pa je dosta podataka preuzeto iz navedenog zakona.

Osnovni elementi ovog poreza objašnjeni su po glavama: poreski obveznik, poreska osnovica, poreska stopa i poreski podsticaji. Poreski obveznik je preduzeće, zadruga, odnosno drugo pravno lice koje ostvaruje prihode prodajom proizvoda ili vršenjem usluga uz naknadu. Poreska osnovica predstavlja kvantitativno određen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik. Poreska stopa predstavlja iznos poreza u odnosu na poresku osnovicu. Poreski podsticaji prestavljaju ustupak koje država čini obveznicima, a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice, umanjenje obračunatog poreza ili njihovo odlaganje.

U nastavku rada prikazan je postupak podnošenja poreske prijave, obračunavanje poreza na dobit preduzeća i naplata poreza na dobit preduzeća. Opisano je i utvrđivanje poreske obaveze u slučaju likvidacije i stečaja poreskog obveznika, kao i kaznene odredbe u slučaju nepoštovanja propisa o oporezivanju dobiti preduzeća.

U završnici rada, prikazano je učešće poreza na dobit preduzeća u strukturi javnih prihoda Republike Srbije. Analizirano je kretanje ovog poreza u proteklim godinama.

S obzirom da se Srbija razlikuje od drugih zemalja, ne samo po stepenu razvijenosti već i po privrednoj strukturi, tradiciji, i nizu drugih faktora, neminovno je prilagoditi oporezivanje dobiti preduzeća ekonomskim i političkim prilikama koje u Srbiji vladaju.

2


1. POREZI1.1. POJAM I KARAKTERISTIKE POREZA

Da bi ostvarila svoje funkcije i zadatke, državi su neophodna odgovarajuća materijalna sredstva. Potrebna sredstva država pribavlja na različite načine, crpeći ih iz različitih izvora. Najvažniji i najizdašniji izvor koji koristi svaka savremena država da bi prikupila neophodna materijalna sredstva jesu porezi.

Porez je nedobrovoljno plaćanje državi koje nije praćeno protivuslugom koju bi od nje primio platilac poreza. To je instrument javnih prihoda kojim država (uključujući niže oblike političko-teritorijalne zajednice) od subjekata, pod njenom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, a sa ciljem da pokrije svoje finansijske potrebe i postigne druge, prvenstveno ekonomske i socijalne ciljeve.1

Osnovna svrha ubiranja poreza je finansiranje budžeta i propisanih nadležnosti države i njenih jedinica. Porezi su najvažniji izvor budžeta i bez njih država ne bi mogla da funkcioniše i finansira javna dobra i zajedničke potrebe, kao što su odbrana, zaštita svojine i prava građana, javni red i mir, obrazovanje, zdravstvo, infrastruktura i slično.

Pored ovog glavnog cilja, drugi ciljevi oporezivanja su:

a) redustribucija dohotka ili imovine, gde se neki građani opterećuju porezom više, a drugi manje,

b) destimulisanje neželjenog ponašanja, kao potrošnje duvana i alkohola kroz visoke akcize,i

c) ugradnja stabilizatora ukupnog dohotka zemlje kroz progresivno oporezivanje.

Ključne karakteristike poreza su:

a) prisilnost,b) derivativnost,c) odsustvo neposredne protivnaknade,d) finansiranje javnih rashoda,e) novčano davanjef) teritorijalni princip i dr.

Prisilnost podrazumeva uzimanje materijalnih sredstava od poreskih obveznika bez uticaja njihove volje, naime oni imaju zakonsku obavezu da plate dospele poreske obaveze. Država koristi svoju suverenu vlast da bi prikupila sredstva u obliku poreza.

Derivativnost kao osobina poreza, podrazumeva da prihodi koje država prikupi po osnovu naplate poreza, nisu rezultat njene ekonomske aktivnosti na tržištu, već su izvedeni. Država

1 Dejan Popović, Gordana Ilić-Popov, Ekonomija oporezivanja i poresko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 1995, str.1

3


oduzima od fizičkih i pravnih lica deo novostvorene vrednosti u godini u kojoj se obavlja oporezivanje i tako pribavljena sredstva upotrebljava za finansiranje javnih rashoda.

Odsustvo neposredne protivnaknade, podrazumeva da plaćanje poreza ne daje pravo na neposrednu protivuslugu obvezniku koji ga je platio. Odnosno korist koju osoba koja je platila porez nema ličnu korist, nego je ta korist opšteg karaktera.

Sredstva prikupljena oporezivanjem služe za finansiranje javnih rashoda pored drugih državnih ciljeva. Tim sredstvima država finansira određene funkcije u interesu poreskih obveznika. Koji će se javni rashodi konkretno finansirati u određenoj državi zavisi od istorijskih, kulturnih političkih, ekonomskih, socijalnih i drugih faktora.

Jedno od obeležja poreza jeste da on predstavlja novčano davanje. To podrazumeva da se porezi u savremenim tržišnim privredama utvrđuju u novčanim jedinicama i ubiraju u novcu. U praksi postoje slučajevi da se poreska obaveza može realizovati i u naturi, odnosno radom.

Teritorijalni princip podrazumeva da sva pravna i fizička lica koja ostvaruju prihod na teritoriji jedne zemlje, su obavezna da plaćaju porez, bez obzira na to da li su državljani zemlje u kojoj obavljaju delatnost. Pripadnost jednoj teritoriji uzrokuje obavezu plaćanja poreza.

1.2. KLASIFIKACIJA POREZA

Osnovna podela poreza je na neposredne i posredne. Neposredni porezi su oni koje plaćaju poreski obveznici koji ih i snose (porezi na dohodak građana, dobit preduzeća i slično), dok se kod posrednih poreza (porezi na promet, carine i slično) unapred zna da će ih poreski obveznik (trgovinsko preduzeće ili uvoznik) prebaciti na nekog drugog (potrošača).

Poreski sistemi se razlikuju od zemlje do zemlje, no međutim postoji nekoliko poreskih oblika, koji imaju presudnu ulogu u poreskim sistem ima svih zemalja, a to su:

a) porez na dohodak,b) porez na dobit,c) porez na dodatu vrednost,d) porez na promet ie) porez na imovinu.

Porez na dohodak građana, predstavlja vrstu poreza kojim se oporezuje dohodak fizičkih i pravnih osoba i jedan je od najznačajnijih poreskih oblika svake savremene države.

Porez na dobit preduzeća je porez koji plaćaju preduzeća na profit koji ostvare u jednoj godini. Dobit se tretira kao razlika između ukupnih prihoda i troškova poslovanja.

Porez na dodatu vrednost je porez na promet koji se obaračunava u svakoj fazi prometa, ali samo za dodanu vrednost. Prvi put primenjen u Francuskoj, a danas ga koristi velika većina zemalja u svetu. Srbija gaje uvela 1. januara 2005. godine.

4


Porez na promet je monofazni porez koji se naplaćuje u maloprodaji. Plaćanje ovog poreza snosi kupac i predstavlja procentualni deo vrednosti kupljenog dobra ili usluge. I dalje postoji u SAD-u.

Porez na imovinu je porez koji plaćaju fizička i pravna lica koja uživaju određena prava na nepokretnosti.

U Srbiji, najveći deo poreskih prihoda čine porezi na dobit preduzeća, porezi na dodatu vrednost, porezi na dohodak i akcize.

Grafikon br.1 Javni prihodi u Srbiji od januara do septembra 2010.

Na grafikonu se vidi da je najveći prihod u Srbiji u navedenom periodu bio ubiran na ime poreza na dodatu vredost, u iznosu od 57,80%, zatim prihod od akciza u iznosu od 23,11%, sledeći je porez na dohodak, 13,44% i 5,65% na ime porez na dobit.

5


2. POREZ NA DOBIT-POJAM I GENEZA

Porez na dobit preduzeća je poreski oblik kojim se oporezuje konačan finansijski rezultat, odnosno dobit, koju ostavari poreski obveznik. Obveznici poreza na dobit preduzeća su preduzeća i zadruge koja ostvaruju prihode prodajom proizvoda ili vršenjem usluga uz nadoknadu, odnosno pravna lica koja obavljaju poslovnu aktivnost koja donosi dobit.

Porez na dobit je oblik uveden u većinu savremenih poreskih sistema. Ovaj poreski oblik je uveden u Srbiji reformom poreskog sistema krajem 1991. godine, pod nazivom porez na dobit korporacija. Zakonom o porezu na dobit korporacija je definisano da se ovim fiskalnim instrumentom oporezuje poslovni rezultat onih privrednih subjekata koji su organizovani u obliku društva kapitala.2 Društva lica nisu bila obavezna da plaćaju porey na svoj poslovni rezultat, već se njihova dobit oporezivala u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana. Opšta stopa poreza na dobit korporacija je iznosila 40%, dok su obveznici koji su imali status malog preduzeća plaćali porez po stopi od 30%.

Od 1. januara 1997. godine, društva lica su uključena u krug obveznika poreza koji pogađa poslovni rezultat pravnih lica, tako da je taj porez dobio i novi naziv porez na dobit preduzeća, pod kojim i danas postoji.

Porez na dobit preduzeća, počeo je da se primenjuje prema novom zakonu od 2001. godine. Ovaj zakon je podrazumevao određene izmene u njegovoj primeni, između ostalog, poreska stopa je smanjena i iznosila je 20%, što je predstvljalo značajan podsticaj za investiciona ulaganja.

Od 1. januara 2003. godine, došlo je do izmena u poreskom sistemu, i između ostalog, poreska stopa poreza na dobit preduzeća smanjena je na 14%. Došlo je do promena u poreskoj administraciji, naime celokupan postupak naplate i kontrole javnih prihoda je dodeljen Poreskoj upravi, organu u okviru Ministarstva finansija. U cilju identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava je dodelila svakom poreskom obvezniku poreski identifikacioni broj.

Danas se porez na dobit preduzeća reguliše Zakonom o porezu na dobit preduzeća, i prema ovom zakonu, osnovni poreski elementi poreza na dobit preduzeća u Republici Srbiji su:3

a) poreski obveznikb) poreska stopac) poreska osnovicad) poreski podsticaji i poreska oslobođenja.

2 Zakon o porezu na dobit korporacija, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 76/913 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04

6


3. PORESKI OBVEZNIK

Prema propisima Republike Srbije, obveznik poreza na dobit preduzeća jeste preduzeće, zadruga, odnosno drugo pravno lice koje ostvaruje prihode prodajom proizvoda ili vršenjem usluga uz naknadu. Ova pravna lica su obvezici samo u slučaju obavljanja poslovne aktivnosti koja donosi dobit.

Poreski obveznik poreza na dobit preduzeća je preduzeće organizovano u jednom od sledećih oblika:4

a) akcionarsko društvo,b) društvo sa ograničenom odgovornošću,c) ortačko društvo,d) komanditno društvo,e) društveno preduzeće if) javno preduzeće.

Poreski obveznik je, u skladu sa zakonom, i drugo pravno lice koje nije organizovano kao navedena pravna lica, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.

Osnov za nastanak poreske obaveze može biti:

a) rezidentstvo – mesto registracije preduzeća ili stvarne kontrole i upravljanja ib) izvor dohotka – teritorija na kojoj je ostvarena dobit.

U Zakonu o porezu na dobit preduzeća u Srbiji, prihvaćen je princip rezidentstva, tako da se rezidentna i nerezidentna pravna lica smatraju obveznicima poreza na dobit preduzeća.

Poreski obveznik je rezident Republike Srbije koji podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Republike Srbije i izvan nje. Rezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike Srbije.

Nerezident Republike podleže oporezivanju dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Nerezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.

4 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04

7


Stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost, odnosno:5

a) ogranak,b) pogon,c) predstavništvo,d) mesto proizvodnje, fabrika ili radionica i e) rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva.

Stalnu poslovnu jedinicu čine i stalno ili pokretno gradilište, građevinski ili montažni radovi, ako traju duže od šest meseci.

Ako lice, zastupajući nerezidentnog obveznika, ima i vrši ovlašćenje da zaključuje ugovore u ime tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnu poslovnu jedinicu u pogledu poslova koje zastupnik vrši u ime obveznika.

Ne postoji stalna poslovna jedinica ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost preko komisionara, brokera ili bilo kog drugog lica koje, u okviru vlastite delatnosti, posluje u svoje ime, a za račun obveznika.

Stalnu poslovnu jedinicu ne čini ni:

a) držanje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku isključivo u svrhu skladištenja, prikazivanja ili isporuke, kao ni korišćenje prostorija isključivo za to namenjenih,

b) držanje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku isključivo u svrhu prerade u drugom preduzeću ili od strane preduzetnika i

c) držanje stalnog mesta poslovanja isključivo u svrhu nabavljanja robe ili prikupljanja informacija za potrebe nerezidentnog obveznika, kao ni u svrhu obavljanja bilo koje druge aktivnosti pripremnog ili pomoćnog karaktera za potrebe nerezidentnog obveznika.

Koncept stalne poslovne jedinice ima za cilj da ograniči pravo oporezivanja dobiti nerezidentnog preduzeća od strane zemlje izvora dobiti id a time eliminiše njeno dvostruko oporezivanje.

4. PORESKA OSNOVICA5 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04

8


Poreska osnovica predstavlja kvantitativno određen iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik. Primenom poreske stope na utvrđenu osnovicu dobija se novčani iznos koji poreski obveznik treba da plati.

Prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća, osnovica poreza na dobit preduzeća je oporeziva dobit.6 Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.

Na kraju posovne godine, preduzeća sastavljaju finansijske izveštaje o stanju i uspehu:a) bilans stanja,b) bilans uspeha,c) poreski bilans i druge izveštaje.

Bilans stanja ima za cilj prikazivanje imovinskog stanja preduzeća na određeni dan, dok bilans uspeha saopštava finansijski rezultat poslovanja preduzeća u određenom periodu.

Poreski bilans ima za cilj utvrđivanje osnovice za obračun poreza na dobit preduzeća. Poreski bilans služi za utvrđivanje dobiti ili gubitka. Njegov cilj je da izvrši korekciju dobiti iskazanu u bilansu uspeha, a takva korigovana dobit se naziva oporeziva dobit i predstavlja poresku osnovicu za izračunavanje poreza na dobit preduzeća.

Prilikom korekcije bilansa uspeha u obračunu poreske osnovice ne priznaju se sledeći rashodi:a) troškovi koji se ne mogu dokumentovati,b) ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kojima se istovremeno duguje,c) pokloni i prilozi dati političkim organizacijama,d) pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezano lice

u smislu člana 59. ovog zakona, e) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina, f) novčane kazne i penali, g) primanja zaposlenih ili drugih lica po osnovu udela u dobiti i h) troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonom nije

drukčije uređeno.

Pored rashoda, u poreskom bilansu, vrši se i korekcija prihoda iz bilansa uspeha, naime za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

Poreski propisi zahtevaju korekciju prihoda, gde se najpre vrši provera cena kako bi se isključile cene između povezanih lica, te cene podrazumevaju transferne cene, i predstavljaju cenu koja je nastala u vezi sa transakcijama među povezanim licima. Poreski obveznik je dužan da posebno iskaže ove transakcije u svom poreskom bilansu, i da prikaže vrednost tih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu da se nije radilo o povezanim licima.

6 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/04

9


Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti od drugogrezidentnog obveznika, ne ulazi u poresku osnovicu.

Prihodi i rashodi koji zbog fundamentalne greške ili promene računovodstvene politike nisu iskazani u finansijskim izveštajima u periodu u kojem su nastali, ne uključuju se u dobit ili gubitak tekućeg perioda, već se naknadno ustanovljene greške i efekti promene računovodstvene politike ispravljaju u finansijskim izveštajima za godinu u kojoj su nastale.

Takođe, korekcija koja se vrši na strani prihoda odnosi se na iskazivanje zaliha. Priznaju se samo one zalihe koje se odnose na posmatran period.

5. PORESKA STOPA

Poreske stope se uglavnom prikazuju kao procentualni iznos poreza u odnosu na fiksnu poresku osnovu. Ona predstavlja iznos poreza u odnosu na poresku osnovicu. Najčešće se izražava u procentima, a samo u izuzetnim slučajevima se može utvrditi u apsolutnom iznosu po mernoj jedinici.

Oporezivanje se sprovodi primenom različitih vrsta poreskih stopa, u zavisnosti od toga koji cijevi se žele postići poreskom politikom.

Ako se kao kriterijum postavi odnos između kretanja poreske stope i kretanja poreske osnovice, poreske stope mogu biti:

a) proporcionalne, b) progresivne ili c) regresivne.

Proporcionalne poreske stope ostaju iste kada se menja poreska osnovica. Bez obzira na visinu poreske osnovice, ove stope će ostati nepromenjene, tako da odnos između osnovice i poreskog duga, ostaje isti.

Progresivne poreske stope rastu kada se uvećava poreska osnovica i taj rast može vitit ravnomeran, ubrzan ili usporen. Dok kod regresivnih poreskih stopa, dolazi do njihovog opadanja kada se uvećava poreska osnovica.

U Srbiji stopa poreza na dobit je proporcionalna i jednoobrazna i iznosi 10%.7

Grafikon br.2 Stope poreza na dobit u zemljama Evropske unije8

7 Izvor: Privredna komora Srbije - www.pks.rs8 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije – www.mfin.gov.rs

10


Na osnovu prethodno iznetih podataka, zaključujemo das a aspekta visine stope poreza na dobit preduzeća koja je u Srbiji dovedena među najniže u regionu, Srbija spada u red najkonkurentnijih zemalja, odnosno najpristupačnijih zemalja za inostrana ulaganja.

6. PORESKI PODSTICAJI

11


Poreski podsticaji, čine deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. One prestavljaju ustupak koje država čini obveznicima, a koji se manifestuje kroz umanjene poreske osnovice, umanjenje obračunatog poreza ili njihovo odlaganje.

S obzirom na značaj, koji strane direktne investicije imaju na ukupni privredni razvoj zemalja u razvoju i u tranziciji, jedan od najvažnijih ciljeva kreatora ekonomske politike jeste stvaranje investicione klime koja pogoduje njihovom privlačenju. Jedan od instrumenata za povećanje investicija odnosi se na stimulativno poresko okruženje, u okviru koga najveći uticaj na kompanije i potencijalne investitore ima porez na dobit preduzeća, odnosno poreski podsticaji u sistemu poreza na dobit preduzeća.

Radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta, razvoja malih preduzeća, koncesionih ulaganja, zapošljavanja radnika i poboljšanja ekološke situacije, obveznicima se pružaju poreski podsticaji.

Prema pozitivnim zakonskiim propisima u Republici Srbiji javljaju se sledeci oblici poreskih podsticaja:

a) ubrzana amortizacija, b) poreska oslobođenja ic) poreski krediti.

6.1. UBRZANA AMORTIZACIJA

Ubrzana amortizacija je jedan od osnovnih poreskih podsticaja. Reč je o poreskoj olakšici koju odobravaju fiskalne vlasti, a koja se odnosi na preduzeća koja su nabavila nova osnovna sredstva sa ciljem odlaganja plaćanja poreza, čime se utiče na razvoj preduzeća koja pripadaju značajnim privrednim granama. Obveznik ima pravo na ubrzanu amortizaciju stalnih sredstava. Ubrzana amortizacija sprovodi se po stopama koje mogu biti do 25% više od propisanih. Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima u odnosu na stalna sredstva koja služe za:

a) sprečavanje zagađivanja vazduha, vode i zemljišta, ublažavanje buke, uštede energije, pošumljavanje, prikupljanje i korišćenje otpadaka kao industrijskih sirovina ili energetskih goriva,

b) naučnoistraživački rad,c) školovanje i obuku kadrova i d) računarsku opremu.

6.2. PORESKA OSLOBOĐENJA

12


Nedobitna organizacija koja ostvari višak prihoda nad rashodima do 300.000 dinara, stiče pravo na poresko oslobođenje, pod sledećim uslovima:

a) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima,

b) da lična primanja koja nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je nedobitna organizacija razvrstana i

c) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova, direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica.

Pravo na oslobođenje nema nedobitna organizacija koja ostvari višak prihoda nad rashodima veći od 300.000 dinara, kao ni nedobitna ogranizacija koja ima monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja.

Nedobitna organizacija dužna je da u poreskom bilansu posebno iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane rashode.

Poreska oslobođenja postoje i za poreske obveznike koji obavljaju delatnost na području od posebnog interesa za Republiku Srbiju, oni se oslobađaju plaćanja poreza na dobit preduzeća za period od 5 godina, pod sledećim uslovima:

a) da je uložilo u svoja osnovna sredstva, tj u čija je osnovna sredstva drugo lice uložilo više od 6 miliona dinara,

b) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj delatnosti na području od posebnog značaja za Srbiju,

c) da u periodu ulaganjaobveznik dodatno zaposli najmanje 5 lica i d) da najmanje 80% zaposlenih na neodređeno vreme i boravište na teritoriji od posebnog

interesa za Republiku Srbiju.

U slučaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzeće, odnosno koncesionar koji ima registrovano preduzeće za obavljanje koncesione delatnosti oslobađa se plaćanja poreza na dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok do pet godina od dana ugovorenog završetka koncesionog ulaganja u celini.

Preduzeće za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit, srazmerno učešću tih lica u ukupnom broju zaposlenih.

6.3. PORESKI KREDITI

13


Pod poreskim kreditom, za razliku od klasičnog pojma kredita, podrazumevaju se određena poreska umanjenja definisana zakonom. Poreski kredit je oblik poreskog podsticaja koji podrazumeva umanjenje obračunatog poreza. Pravo na poreski kredit imaju:9

a) obveznici koji su ostvarili dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim područjima,

b) obveznici koji izvrše ulaganje u osnovno sredstvo u sopstvenoj registrovanoj delatnosti,c) obveznici koji na neodređeno vreme zaposle nove radnike id) obveznici koji su razvrstani u malo preduzeće.

Tabela br.1 Poreski rashodi od poreskih olakšica kod poreza na dobit preduzeća u Srbiji u 2008. godini10

7. UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA U REPUBLICI SRBIJI

9 Zakon o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/01, 80/02, 43/03 i 84/0410 Poreska politika u Srbiji, Mr Saša Rađenović, 2010.

14


Pošto se Srbija razlikuje od drugih zemalja kako po stepenu razvijenosti, tako i po privrednoj strukturi, tradiciji i nizu drugi faktora, bilo je neminovno prolagoditi oporezivanje dobiti preduzeća ekonomskih i političkih prilikama koje u Srbiji vladaju.

Utvrđivanje i naplata poreza na dobit preduzeća u Republici Srbiji, uređeni su Zakonom o porezu na dobit preduzeća, kao i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji11.

Obaveza utvrđivanja poreza je delatnost Poreske uprave, odnosno poreskog obveznika i sastoji se u preduzimanju zakonom poropisanih radnji kojim se ustanvljava postojanje pojedinačne poreske obaveze i određuje poreski obveznik, poreska osnovica i iznos poreske obaveze.

Poreski period za koji se obračunava porez na dobit je poslovna godina, odnosno kalendarska godina, osim u slačaju prestanka ili otpočinjanja obavljanja delatnosti u toku godine kao i u slučaju statusne promene poreskog obveznika.

7.1. PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE

U Republici Srbiji, u pogledu utvrđivanja i naplate poreza na dobit preduzeća, sve do 31.12.2003. godine važile su sledeće odredbe:12

a) novoosnovano pravno lice je podnosilao poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa registra,

b) u slučaju kada je poreski obveznik podnosio periodični poreski bilans, na lični zahtev ili po inicijativi poreskog organa, poreski bilans se dostavlja u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans i

c) uz poreski bilans, poreski obveznik je dostavljao i poresku prijavu.

Na osnovu podataka dobijenih od strane poreskog obveznika, poreski organ je utvrđivao poresku obavezu za godinu dana za koju se podnosi poreski bilans i poreska prijava, kao i iznos mesečne akontacije poreskog obveznika za narednu godinu.

Izmenama i dopunama Zakona o oporezivanju dobti preduzeća, uvedene su znatne promene koje su obavezivale obveznike poreza na dobit preduzeća da počev od obračunskog perioda 01.01.-31.12.2004.godine primenjuju parincip samooporezivanja.

Prema principu samooporezivanja, poreski obveznik je dužan da sam obračunava porez koji utvrđuje u poreskoj prijavi.

11 Zakon o porezu na dobit preduzeća ,Službeni glasnik RS, br. 25/2001., 80/2002., 43/2003., 84/2004,12 Priručnik za primenu Zakona o porezu na dobit preduzeća, RS, Ministarstvo finansija-Poreska uprava, Beograd 2007.

15


Samooporezivanje nosi rizik zloupotrebe, ali sa druge strane značajno raserećuje Poresku upravu i omogućava joj da se koncentriše na zadatak koji će doneti više prihoda, kao što je kontrola iznosa obračunatih poreza i same naplate dospelih poreza.

Pretpostavke za uspešnu primenu tehnike samooporezivanja su:

a) efikasna poreska kontrola koja garanutje rizik neplaćanja,b) garancija zaštite prava poreskog dužnika,c) razumljivi poreski propisi,d) jednostavno poreski obrasci i e) efikasna prinudna naplata poreza.

Poreski obveznik je dužan da poresku prijavu u kojoj je obračunat porez, kao i poreski bilans (Obrazac PB1) za period za koji se utvrđuje porez na dobit preduzeća, podnese nadležnom poreskom organu, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave. Poreska prijava se podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja i to na obrascu koji propisuje ministar.

Obrazac poreske prijave ima 15 celina, u čijem se devetom delu utvrđuju oidaci o poreskoj osnovici i ibračunatom porezu, dok se u desetom i jedanestom delu utvrđuju podaci o akontaciji za narednu godinu, odnosno izmeni akontacije u toku godine.

Sadržina poreske prijave je bliže definisana Pravilnikom o sadržaju oreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća.13

Poreski obveznik je takođe dužan da uz poresku prijavu i poresku bilans, dostavi nadležnom poreskom organu I sledeće finansijske izveštaje:

a) bilans stanja,b) bilans uspeha,c) izveštaj o novčanim tokovima,d) izeštaj o premenama na kapitalu ie) i drugu dokumentaciju propisanu zakonom.

Poreski obveznik je dužan da samostalno potpiše poresku prijavu, dok u slučaju da je sprečen da to učini iz razloga telesne, duševne bolesti ili dužeg odsustva, poresku prijavu potpisaće poreski punomoćnik iki zakonski zastupnik. Poreska prijava se podnosi neposredno ili putem pošte, a možda biti poslata i elektronskim putm, na propisan način. Nedobitna organizacija podnosi poresku prijavu na obrazac PDN.

Produženje roka za podnošenje poreske prijave:

13 Zakon o porezu na dobit preduzeća , Službeni glasnik RS, br.139/2004.

16


Na zahtev poreskog obveznika koji je podnet pre isteka roka za podnošenje poreske prijave, da Poreska uprava može da odobri produženje roka podnošenja ako je u pitanju opravdani razlpg, kao na primer bolest, odsustvo iz zemlje, elementarna nepogoda i slično. Produženje se odobrava dok ti razlozi ne prestnu, a najduže na šest meseci od dana isteka roka za podnošenje prijave.

Izmena poreske prijave:

U slučaju da je poeski obveznik ustanovio da poreska privajva koju je podneo Poreskoj upravi sadrži neku grešku ili propust, on je dužan da podnese izmenjenu poresku prijavu u kojoj su te nepravilnosti otklanjene. Poreska prijava koja je prvobitno podneta ne vraća se poreskom obvezniku.

Ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu, ona će se smatrati prvobitnom.

7.2. OBRAČUNAVANJE POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA

Poreski period za koji se obračunava porez na dobit preduzeća je poslovna godina. Poslovna godina je kalendarska godina, osim u slučaju prestanka ili otpočinjanja delatnosti poreskog obveznika u toku godine, kao i u slučaju statusnih promena.

Obveznik poreza na dobit preduzeća, radi izmirenja svoje poreke obaveze, podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave poresku prijavu sa iskazanim prihodima, rashodima, dobiti, imovini, prometu dobra i drugim transakcijama koje su značajne za utvrđivanje poreza.

U poresku prijavu, obveznik podnosi poreski bilans, bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o obnovčanim tokovima, izveštaj o promeni na kapitalu , kao i drugu dokumentaciju propisanu zakonom.

7.3. NAPLATA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA

17


U slučaju naplate poreza na dobit, može se reći da postoje dva osnovna oblika naplate poreza:a) redovna naplata,b) prinudna naplata.

Redovna naplata poreza na dobit se izvršava kada poreska obaveza dospe, dok u slučaju kada poreska obaveza nije izmirena u propisanom roku dolazi do prinudne naplate poreza.

Ako poreski dužnik ne plati svoju poresku obavezu u roku dospelosti prinudna naplata je jedan od načina naplate. Prinudna naplata se sprovodi na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa, a postupak prinudne naplate može da sprovodi i sud, na predlog poreskog organa. Prinudna naplata poreza na dobit počinje tako što poreska uprava donosi rešenje u prinudnoj naplati poreza, ukoliko poreski obveznik nije platio porez, odnosno sporedan poreska davanja. Rešenje o prinudnoj naplati postaje izvršno narednog dana od dana dostavljnja. U roku od osam dana može se izjaviti žalba protiv rešenja o prinudnoj naplati poreza. U prinudnoj naplati poreza, predmet naplate je celokupna imovina poreskog obveznika, osim onih stvari i primanja fizičkih lica, što je izuzeto od naplate zakonom kojim se reguliše izvršni postupak.

Poreski obveznik tokom godine plaća porez na dobit u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje na osnovu poreske prijave za predhodnnu godinu, u kojoj iskazuje podatke od značaja za utvrđivanje akontacije u tekućoj godini. Visinu mesečne akontacije poreski obveznik, u skladu sa sistemom samooporezivanja, sam utvrđuje na osnovu podataka iz poreske prijave tako što obračunati porez podeli sa 12 meseci.

Ako obveznik ima neiskorišćeni poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva i umanjenja za obračunat porez na dobit i dividende koji je platila nerezidentna filijala, tada se prvo od iznosa obračunatog poreza oduzmu ovi iznosi, pa se preostali iznos podeli sa 12 meseci.Mesečne akontacije se plaćaju do 15-og u mesecu za predhodni mesec. Plaćanje akontacija se vrši od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je podneta poreska prijava.

U slučaju da je poreski obveznik u vidu akontacije plati manji iznos poreza nego što je bio dužan da plati po obavezi obračunatoj u poreskoj prijavi, dužan je da uplati razliku najkasnije do podnošenja poreske prijave. Pri tome, uz poresku prijavu je dužan da podnese i dokaz o uplati razlike poreza. Ako je obveznik u vidu akontacije platio više poreza nego što je bio dužan da plati, taj više plaćeni iznos mu se uračunava kao akontacija za naredni period ili mu se na njegov zahtev vraća.

Poreski obveznik koji nije platio mesečnu akontaciju u propisanom roku, dužan je da obračuna i plati kamatu. Kamata za docnju se obračunava po stopi koja se dobija iz eskontne stope Narodne Banke Srbije na godišnjem nivou, uvećane za 15 procentnih poena.

Ako u poslovanju poreskog obveznika u tekućoj godini dođe do značajnih promena koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza, tada poreski obveznik meže podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom. Pri tome će u poreskoj prijavi iskazivati podatke od značaja za izmenu mesečne akontacije i obračunati njenu visinu, najkasnije u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans. Poreski obveznik može započeti plaćanje “izmenjene” akontacije

18


od prvog dana narednog meseca u odnosu na mesec u kome je podneta poreska prijava sa izmenama. Ispravka visine mesečne akontacije ne može primenjivati retroaktivno, već isključivo od narednog meseca u odnosu na mesec kada je poedneta nova prijava.

U Republici Srbiji, ako je obveznik poreza na dobit preduzeća ne podnese poresku prijavu ili ako se u postupku poreske kontorle utvrdi da je prijava nepotpuna, kao i da sadrži netačne podatke ili druge nepravilnosti koje značajno utču na utvrđivanje poreske obaveze, tada Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period i visinu mesečne akontacije za tekući period.

7.4. UTVRĐIVANJE PORESKE OBAVEZE U SLUČAJU LIKVIDACIJE I STEČAJA PORESKOG OBVEZNIKA

Dobit utvrđena u postupku likvidacije poreskog obveznika se takođe oporezuje porezom na dobit preduzeća. Likvidaciona dobit predstavlja pozitivnu razliku između imovine obveznika na kraju i imovine na početku likvidacionog postupka.

Poreski obveznik nad kojim je pokrenut postupak likvidacije je dužan da nadežnom poreskom organu podnese poresku prijavu i poreski bilans:14

1. sa stanjem na dan otvaranja postupka likvidacije, u roku od 15 dana od dana otvaranja postupka likvidacije

2. sa stanjem na dan okončanja postupka likvidacije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o okončavanju postupka likvidacije.

Period za koji se utvrđuje osnovica, u ovom slučaju odgovara stvarnom trajanju postupka likvidacije, odnosno stečaja, ali ne može biti duži od jedne godine. Ukoliko se postupoak prenese u narednu godinu, obveznik sastavlja i poreski bilans sa stanjem na dan 31.12. tekuće godine, koji podnosi u roku od 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansisikih izveštaja.

Porez na dobit se plaća na razliku likvidacinoe mase (koja ostane nakon podmirenja porverilaca i troškova likvidaciongo postupka) i kapitala. Ako je vrednost likvidacionog viška manja od kapitala obveznika, ostvaruje se kapitalni gubitak, a ukoliko je vrednost likvidaciong viška veća od kapitala obveznika ostvaruje se kapitalni dobitak. U praksi, u postupku likvidacije su češći kapitalni gubici nego kapitalni dobici.

U slučaju stečaja poreskog obveznika, primenjeu se iste odredbe kao i u slučaju obveznika nad kojim je pokrenut postupak likvidacije.

7.5. KAZNENE ODREDBE U SLUČAJU NEPOŠTOVANJA PROPISA O OPOREZIVANJU DOBITI PREDUZEĆA

14 Pravilnik o primeni Zakona o porezu na dobit preduzeća, Službeni glasnik RS. Br.139/2004.

19


U Republici Srbiji, poreskom obvezniku koji ne podnese poresku prijavu i poreski bilans u zakonski predviđenom roku, kao i u slučaju da prikaže netačne podatke ili ne podnese ostalu neophodnu dokumentaciju, izriče se kazna u vidu zabrane obavljanja delatnosti u periodu od 3 meseca do jedne godine.

Prema odredbama Zakona o oproezivanju dobiti preduzeća15, novčana kazna u iznosu od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se prekršaj poreskog obveznika:

1. ukoliko nije obračunao i nije uplatio porez po odbitku na dividendu, udelu, autorske naknade, kamate, kapitalne dobitke i naknade od zakupa nepokretnih i pokretnih stvari,

2. ako nije prijavio poreskom organu otuđenje osnovnih sredstava u propisanom roku,3. ako poreskom organu ne dostavi bilans stanja, bilans uspeha, izveštaje o novčanim

tokovima i izveštaje o promenama na kapitalu kao i ostalu propisanu dokumentaciju,4. u slučaju da ne podnese poreski bilans u propisanom roku ili ako u poreskom bilansu

podnese netačne podatke, što može za posledicu da ima smanjenje poreske osnovice ili neosnovanao ostvarivanje prava na poreske podsticaje,

5. ako u slučaju otpočinjanja delatnosti u toku godine ne da u propisanom roku procenu prihoda, rashoda i dobiti za poslovnu godinu,

6. ako ne izvrši uplatu mesečene akontacije u propisanom roku i7. u slučaju da je platio manji iznos nego što je bio dužan da plati i pri tome u propisanom

roku ne izvršava uplatu razlike poreza obračunatog u poreskoj prijavi i uplaćenih mesečnih akontacija.

Za navedene radnje koje nisu u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduzeća, odgovrno lice u pravnom postupku će kazniti za prekršaj novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara.

8. ULOGA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA U STRUKTURI JAVNIH PRIODA REPUBLIKE SRBIJE

15 Zakon o porezu na dobit preduzeća , Službeni glasnik RS, br. 25/2001. , 84/2004.

20


S obzirom da se Srbija razlikuje od drugih zemalja ne samo po stepenu razvijenosti već i po provrednoj strukturi, tradiciji i nizu drugi faktor, neminovno je bilo prilagoditi oporezivanje dobitio preduzeća ekonomskim i političkim prilikama koje u Srbiji vladaju.

Sistem oporezivanja dobiti preduzeća kod nas je regulisan Zakonom o porezu na dobit preduzeća. U Republici Srbji se do kraja 2003. godine primenjivao klasičan sistem oporezivanja dobiti preduzeća, a nakon tog perioda se prešlo na sistem poreske integracije. Sistem poreske integrcije realizuje se primenom metode delimične poreske integracije i to na nivou akcionara (putem delimičnih olakšica za akcionare).

Grafikoni i tabelarni prikazi koji slede će pokazati ulogu i značaj u strukturi javnih prihoda Republike Srbije.

Tabela br.2: Procentualno učešće prihoda od poreza na dobit preduzeća u ukupnim prihodima R. Srbije od 2003. do 2008.god.16

(u mil.din.)Prihodi 2003 2004 2005 2006 2007 2008Ʃ Prihodi 269.695,9 349,570.1 444,271.2 492,740.1 578,707.7 653,053.0


5,123.7 6,533.7 9,446.6 16,858.6 27,228.1 34,968.0

% 1,89 1,87 2,13 3,42 4,7 5,35

Iz tabele br.1. se može zaključiti da u 2003.god. iznos prihoda od poreza na dobit preduzeća je bio 5.123,7 mlrd dinara što predstavlja učešće od 1,89% u strukturi ukupnih prihoda. U 2004.god. iznos prihoda od poreza na dobit preduzeća u odnosu na 2003.god. povećao se za 27% (6,533.7mlrd dinara) dok učešće tih prihoda u ukupnim prihodima RS u 2004.god. smanjio na 1,87%. U 2005.god. iznos prihoda na porez na dobit preduzeća u odnosu na 2004.god. se povećao za 44,5% (9.446,6 mlrd dinara) a učešće tih prihodau ukupnim prihodima RS iznosi 2,13%, što ukazuje na rast prihoda od poreza na dobit preduzeća. U 2006.god. iznos prihoda od poreza na dobit preduzeća se povećao za 78,5% ( 16.858,6 mlrd dinara) u odnosu na 2005.god. a učešće tih prihoda u ukupnim prihodima RS za 2006.god. iznosio je 3,42%. U 2007.god. iznos prihoda od poreza na dobit preduzeća poveća se za 61,5% (27.228,1 mlrd dinara) u odnosu na 2006.god., a učešće tih prihoda u ukupnim prihodima RS iznosio je 4,7%. U 2008-moj godini iznos prihoda od poreza na dobit preduzeća povećao se za 28% ( 34.968,0 mlrd dinara) u odnosu na 2007.god., a učešće tih prihoda u ukupnim prihodima RS iznosilo je 5,35%.

Grafikon br. 3 Učešće prihoda od poreza dobit preduzeća u ukupnim prihodima RS od 2003.do 2008.god17.

16 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Bilten javnih finansija, mart 2009.godine.17 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Bilten javnih finansija, mart 2009. goidne.

21


2003 2004 2005 2006 2007 20080

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

Ukupan prihod


Grafikon prikazuje da je uloga poreza na dobit u ukupnim javnim prihodima Republike Srbije od 2003.godine do 2008.godine vrlo mala, ali je prisutan trend rasta uloge poreza na dobit u ukupnim prihodima i on je prisutan od 2003.god. Izvršeno je prilagođavanje oporezivanja dobiti preduzeća primeni MRS i doneti novi podsticaji za veća ulaganja u razvoj privrede u Republici, priznavanjem prava obvezniku na poreski kredit u visini od 20% odnosno za mala preduzeća u visini 40% od izvršenog ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti. Radi bržeg razvoja pojedinih delatnosti među kojima su: poljoprivreda ,ribarstvo, proizvodnja tekstilenih prediva i tkanina, proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bjenje krzna, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja standardnih metalnih proizvoda, proizvodnja mašina i uređaja, proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina i proizvodnja motornih vozila,prikolica i poluprikolica, ovaj poreski kredit se priznaje u značajno većem iznosu (80%).

Tabela br.3 Empirijski podaci ostvarivanja javnnih prihoda u periodu 2007. i 2008.godine.18

Stopa rasta (nominalna)

18 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Bilten javnih finansija, mart 2009.godine.

22


2007 2008 I-XII 2008.I-XII 2007.

Javni prihodi 1+2 1.002,0 1.145,9 14,41. Tekući prihodi 1.1+1.2 995,4 1.143,1 14,81.1 Poreski prihodi (1.1.1+...1.1.7) 870 1.000,4 151.1.1 Porez na dohodak građana 115,8 136,5 17,91.1.2 Porez na dobit preduzeća 29,7 39,0 31,41.1.3 Porez na dodatu vrednost 265,5 301,7 13,61.1.4 Akcize 98,6 110,1 11,71.1.5 Carine 57,4 64,8 12,91.1.6 Ostali poreski prihodi 32,8 35,6 8,41.1.7 Doprinosi 270,3 312,7 15,71.2 Neposredni prihodi 125,4 142,7 13,82. Kapitalni prihod 5,3 1,4 -74,33. Donacije 1,3 1,5 13,5

Grafikon br.2: Uloga pojedinih poreza u ukupnim prihodima Republike Srbije u periodu 2007.-2008.godine.19

19 Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, Bilten javnih finansija, mart 2009.godine.

23


2007 20080

50

100

150

200

250

300

350

Porez na dohodak građana


Porez na dodatu vrednost

Akcize

Carine

Ostali poreski prihodi

Doprinosi

24

54147006 Porez Na Dobit Preduzeca

Documents

Transcript of 54147006 Porez Na Dobit Preduzeca