51-52BROJ 51–52 / DECEMBAR-JANUAR 2018-2019.

Organic News 2

IMPRESSUM

IzdavačNacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organika”http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj Milovanović

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

IMPRESSUM

IzdavačNacionalna asocijacija

za razvoj organske proizvodnje

“Serbia organika”http://www.serbiaorganica.info

Bojanska 19, Beogradtel: 065 855 68 68

office@serbiaorganica.orgISSN 2217-9844 (Online)

Rukovodilac projekta: Ivana Simić

Saradnici:Olga Kešelj Milovanović

Dr Vladan UgrenovićDr Vladimir Filipović

Grafičko oblikovanje:Vera Jaraković

Sadržaj

Izdvajamo • Podrška povećanju prodaje organskih prozvoda na domaćem

tržištu i promociji organske proizvodnje

3

• Postanite deo baze organskih proizvođača i prerađivača organskih proizvoda

3

• Novi sajt Serbia Organike 4

Domaće vesti i događaji• Poslove kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji za 2019.

godinu obavljaju šest kontrolnih organizacija 4

• Odabrani učesnici dm Inkubatora! 4

• Srbija na vodećem međunarodnom sajmu organskih proizvoda: BIOFAH 2019. 5

• Na užičkoj pijaci počele sa radom tezge sa proizvodima iz organske proizvodnje 7

• Pokrajina ulaže sve više sredstava u razvoj organske proizvodnje 8

• Pravo na život u zdravoj životnoj sredini je ljudsko pravo 9

• Mesec organske hrane u decembru 10

Predstavljamo i preporučujemo• „dmBio“: Brend sa najvećom ponudom organske hrane u Srbiji 11

• Timomed: Organski med — recept za imunitet i vitalnost 11

• Olda Group: Izborom organskog pravite razliku za budućnost 12

• Ecoagri Serbia: Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra 12

• Piazza Organica: Online shop 13

• All Natural Foods: Give Me 3 — Grickanje bez griže savesti 13

Iz sveta• Živeti na kredit planete 14

• Poljoprivreda kao značajan izvor gasova staklene bašte 15

• Nova studija: Uticaj organske poljoprivrede na klimu 16

• Primeri organske poljoprivrede okrenute budućnosti 16

• Les jardins de la grelinette: Čovek umesto traktora 17

• Podrška za male proizvođače: Stop napretku 17

• Ridgedale farma: Ekološka i profitabilna 17

• Povećanje plodnosti zemljišta i upotreba resursa u organskom sistemu plodoreda u povrtarstvu 18

Poljoprivredni savetnik

• Plodored u organskoj ratarskoj proizvodnji 19

Reč struke • Organski otpad 20

• Pesticidi i zemljište 21

3 Organic News

PODRŠKA POVEĆANJU PRODAJE ORGANSKIH PROZVODA  NA DOMAĆEM TRŽIŠTU I PROMOCIJI ORGANSKE PROIZVODNJE

IZDVAJAMO

U pripremi je treći broj

U cilju promocije aktuelne ponude i povećanja prodaje organskih proiz-voda, kao i podizanja javne svesti o organskim proizvodima Serbia Or-ganika je uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu, pokrenula aktivnost izdavanja promotivnih ka-taloga u kojima su aktuelne ponude i prodajna mesta organskih proiz-voda. Katalozi se distribuiraju putem društvenih mreža, elektronskom po­štom, dostupni su na sajtu Serbia Orga nike i sajtovima naših partnera, a štampani primerci se distribuiraju kroz maloprodajne kanale.

Reklamirate svoje proizvode i/ili prodajna mesta !

Drugi broj promotivnog kataloga organskih proizvoda i njihovih prodaj nih kanala pogledajte O V D E .

Postanite deo baze organskih proizvođača i prerađivača organskih prozvoda

Objedinjeni proizvođači i prerađivači sa podacima o vrstama primarnih i prerađenih organskih proizvoda, nji-hovim količinama, standardima po ko-jima su sertifikovani, i drugim važnim informacijama će biti sadržaj BAZE or-ganske prozvodnje u Srbiji na kojoj Ser-bia Organika počela radi. Baza će biti postavljena u okviru novog sajta Serbia Organike, koji će uskoro biti postavljen zajedno sa bazom.

Hvala svima koji su popunili upitnike! Molimo ostale da popune kratak upitnik O V D E koji može da se popuni za 5 minuta, kako bismo mogli da na osnovu njih kreiramo Bazu i pomognemo vašem poslovanju!

Cilj kreiranja baze je umrežavanje proiz vo đača i prerađivača, podsti-canje njiho ve  poslovne  saradnje što će rezultirati:

ciljanim planiranjem primarne proizvodnje

povećamo konkurentnost izvoz organskih primarnih i prerađenih proizvoda

Kroz povezivanje proizvođača i prera đi ­vača i unapređenje  njihove saradnje že­limo da:

pomognemo prodaju i konku-rentnost primarnih organskih proizvoda

podstaknemo domaću primarnu or-gansku poljoprivrednu proizvodnju

unapređenjem proizvodnje i prodaje i

unapređivanjem kvaliteta sirovina

da kroz planiranje poljoprivredne proizvodnje u skladu sa potrebama prerađivačke industrije, smanjimo uvoz organskih sirovina potrebnih prerađivačkoj industriji

povećamo vidljivost srpske organ-ske industrije

Organic News 4

Čak 51 proizvod dobiće priliku da se kroz projekat dm Inkubator dodatno razvija kako bi dostigli svoj puni potencijal na policama trgovinskog lanca dm-a.Vizionarski projekat dm Inkubator koji se realizuje u saradnji sa USAID Projektom za konkurentnu privredu, Razvojnom agen cijom Srbije (RAS) i Nacionalnim udru ženjem za razvoj organske proizvod-nje Serbia Organika, proizvođačima nudi priliku da svoje proizvode razviju i pred-stave na policama najvećeg drogerijskog lanca u Evropi, generisao je čak 704 prijav-ljena proizvoda, od kojih je 51 prošlo prvi krug selekcije i ulazi u dm razvojni kamp – dm Inkubator.Naime, u periodu trajanja konkursa od prvog oktobra do devetog decembra 2018. godine, na adresu kompanije stiglo je 161 prijava sa čak 704 proizvoda. Šansu da

svoj proizvod dalje razvija kroz predavanja emi nentnih stručnjaka i na kraju da ih pla-sira na dm police dobilo je 20 proizvođača iz cele Srbije sa 51 proizvodom (31 iz seg-menta kozmetike za negu i lepotu i 20 iz segmenta hrane).Odabrane kompanije sa svojim proizvo-dima biće učesnici prvog dm Inkubatora u Srbiji, koji će u periodu od prvog februara do tridesetog aprila 2019. godine, zajed-no sa svojim mentorima i akreditovanim ekspertima proći kroz sve segmente razvoja jednog proizvoda. Savetovanja i mento ring dobavljača na teme redizajna ambalaže, pri mene najsavremenijih brend strategija raz voja proizvoda, kao i one po pitanju sastava prijavljenih proizvoda neki su od segmenata obuke dm kampa pre odabira finalista koji će svoje proizvode plasirati na policama svih dm drogerija širom zemlje.

Novi sajt Serbia Organike

IZDVAJAMO

Dragi naši, došlo je vreme da se i mi malo una-predimo i pro lep šamo. Uz podršku USAID Projekta za konkurentnu privredu, izradili smo

novi sajt koji uskoro počinje na sta-roj adresi: w w w. s e r b i a o r g a n i c a . i n f o i koji će vam, nadamo se, olakšati pronalaženje informacija o nama i

or gan skoj proizvodnji. Biće tu i sta-rih ali i novih sadržaja i zanimlji-vosti.

Nadamo se da ćete uživati!

U skladu sa članom 9. Zakona o organ-skoj proizvodnji („Službeni glasnik RS“, broj 30/10) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je za 2019. go-dinu ovlastilo šest kontrolnih organizacija za obavljanje poslova kontrole i sertifikaci-je u organskoj proizvodnji (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 101/18 od 20. decembra 2018. godine):

CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMIRNICA Beograd, Zmaja od Noćaja 11

ECOCERT BALKAN Beograd, Glavna 13M/III ORGANIC CONTROL SYSTEM Subotica, Trg cara Jovana Nenada 15/I

ECOVIVENDI Beograd, Voje Veljkovića 14/I TMS CEE Beograd, Rudnička 2 SGS BEOGRAD Beograd, Jurija Gagarina 7b

Poslove kontrole i sertifikacije u organskoj proiz-vodnji za 2019. godinu obavljaju šest kontrolnih organizacija

Odabrani učesnici dm Inkubatora!

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

5 Organic News

BIOFAH 2019. , 13-16. februar 2019. godine, Nirnberg, Nemačka

Srbija na vodećem međunarodnom sajmu organskih proizvoda Privredna komora Srbije i Serbia Organika uz podršku Razvojne agencije Srbije i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, i ove godine, organizuje učešće na najvećem međunarodnom sajmu organskih proiz-voda „Biofach“ koji se održava od 13. do 16. februara 2019. godine u Nirnbergu, Nemačka.

Biofah je već 30 godina vodeći među-na rodni sajam organskih proizvoda, ka-ko prehrambenih i tekstilnih tako i ko z metičkih. Sajam je sveobuhvatnog sa -dr žaja, pored međunarodne izložbe or gan -skog sektora, to je mesto trgovine i po-slovanja, ali i mesto na kojem se kreiraju politike i trendovi u sektoru.Na ovom sajmu posetioci se mogu upo-znati i sa najnovijim tehnologijama pro-izvodnje, preradnim linijama i raznim no-vim na činima pakovanja, kao i inputima po tre b nim za obavljanje ove proizvodnje, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i poje dince. I ove godine, zajedno sa Bio fahom, održava se već tradicionalno Vivaness, me đu narodni sajam prirodne ko zmetike. Sajam se održava pod po-

umeća među proizvođačima, kupcima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama za inovativne proizvode i usluge iz organskog sektora i sektora prirodne kozmetike.

Prošlogodišnji BIOFAH i VIVA-NESS je okupio više od 3.000 izlagača odnosno rekordnih 3.218 izlagača iz 93 zemlje zbog čega su otvorene i 2 dodatna pa-viljona. Preko 50.000 posetilaca iz 134 zemlje je posetilo ovaj sa-jam. Više od 700 novih proizvoda je predstavljeno na BIOFACH Novelti (Novelty) štandu uključujući nove proizvode pred-stavljene na VIVANESS-u, ovo čini skoro 900 inovacija.Organski sektor je i u vreme eko-

nomske krize u svetu ostao kao jedan od sektora sa uzlaznom linijom, i ona se nije mnogo odra-zila na njegov rast.

kroviteljstvom Međunarodne fede ra-ci je pokreta organske poljoprivrede (IFOAM) i tokom njega se oblikuju i bu dući trendovi na organskom tržištu, kao rezultat okupljanja predstavnika iz sfere politike, strukovnih udruženja, ne-vladinih organizacija, važnih ličnosti iz javnog mnjenja. Tradicionalno se tokom sva četiri dana trajanja sajma održavaju konferencije, seminari i radionice koji čine jedinstvenu platformu za razmenu znanja, informacija i profesionalnog

I ove godine organizatori na-javljuju sličan broj izlagača i posetilaca, a u okviru „Novelti“ (Novelty) štanda izložbe BIO-FACH će se takmičiti proizvodi iz kategorija: sveža hrana, zamrz-nuta hrana, prehrambeni proiz-vodi za kuvanje i pečenje, pre-hrambeniproizvodi - grickalice i slatkiši, ostali prehrambeni proizvodi, prozvodi koji ne pri-padaju seg mentu hrane. U okviru izložbe VIVANESS će se takmičiti proizvodi iz kategorija: nega lica, nega tela, nega kose, dekorativna kozmetika, specijalna kozmetika/nega, velnes proizvodi.Paviljon pod nazivom „Mlade ino vativne kompanije“ nudi kom panijama koje nisu starije od 10 godina najbolje moguće mogućnosti za plas man svojih novih proizvoda i procesa na svetskom tržištu, a po držan je od strane nemačkog fede ralnog ministarstva za ekonomiju i ener-getiku (BMVi)

Glavna tema ovogodišnjeg kongresa će biti The organic system: healthy in a holistic approach. U fokusu diskusije ove godine će biti odnosi između organskog i zdravlja: Zdravo poslovanje u zdravoj sredini znači zdrava hrana. Na BIOFACH Forumu će se predstaviti razne aktuelnosti u vezi sa sektorom. Or-ganski sektor raste širom sveta i potražnja za organskom hranom se kontinuirano nastavlja. Ali sam rast nije dovoljan. Gde su izazovi? Koja su pitanja koja trenutno okupiraju industrija? Forum BIOFACH se bavi budućim i razvojnim pitanjima industrije organske hrane i odražava dina-miku i raznolikost industrije. Forum se

bavi inovacijama i kvalitetom, baca svetlo na industrijsko okruženje, razvoj i tenden-cije i ne zaustavlja se samo na izazovnim pitanjima, već nudi i odgovore na njih.Forum „Održivost“ će pokušati dati od-govore na pitanja kao što su: Šta je sa organskom prehrambenom industrijom

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Organic News 6

Arilje, Zadrugar - Ljubovija, All Natural Foods - Nova Pazova, Den Juro - Beo-grad, Mondi Lamex - Kraljevo, Menex - Kruševac i Jovanjica - Beograd.U okviru podrške GIZ-a, u okviru pro-grama podrška razvoju privatnog sektora u Srbiji, izlagačima je organizovana i trgo-vinska misija koja je realizovana kroz veliki broj poslovnih susreta izlagača sa kup-cima.

Vrednost organskog globalnog tr žišta dostiglo je gotovo 95 milijardi američkih dolara (više od 80 milijardi evra) što je za oko 10 milijardi više u odnosu na prethodnu godinu. Organsko tržište u Evropi takođe nastavlja da raste. U 2016. godini poraslo je za 11,4% i skoro dostiglo 33,5 milijardi evra. Skoro sva glavna tržišta su pokazala dvocifrenu stopu rasta. Francusko organsko tržište poraslo je za 22%, za samo jednu godinu i Irsko za 21,8%.

i njenom održivošću? Organski sektor ima izazov da se aktivno i kompetentno bavi održivošću, zato što nije sam po sebi održiv, već nudi odgovore na mnoga pi-tanja i predstavlja osnovu i polazište za kredibilne održive koncepte.Forum „Politika“ će skrenuti pažnju na teme koje imaju direktan uticaj na ok-virne odnosno institucionalne uslove za organsku prehrambenu industriju. In-dustrijski akteri, političari i predstavnici državnih organizacija su pozvani da na ovom forumu izraze i razgovaraju o svo-jim stavovima - jer bez obzira da li ste po ljoprivrednik, proizvođač, uvoznik, tr-govac na malo, trgovina ili specijali zovana trgovina potrebni su vam stabilni i pouz-dani okvirni uslovi za suočavanje sa iza-zovima budućnosti. Relevantni zakoni (npr. nacionalna i zakonodavstvo EU) i or ganski akcioni planovi i programi, kao i me đunarodni bilateralni sporazumi igraju ključnu ulogu u tome. Na ovom forumu možete očekivati kritične i konstruktivne rasprave o aktuelnim političkim temama koje utiču na organsku industriju.Forum „Nauka“ nudi platformu za dijalog

između naučnika, konsultanata i onih koji primenjuju tu praksu. Istraživački projekti se moraju prilagoditi praksi, a rezultati istraživanja moraju se saopštiti i spustiti do nivoa industrije. Šta zapravo proizilazi iz rezultata istraživanja i kako se ona mogu ugraditi u praksu. Rasprave o problemima i rezultatima istraživanja, posebno onih iz oblasti prerade, trgovine, kvaliteta hrane i marketinga, su ono što će biti predmet ovog foruma. (https://www.biofach.de/)Tradicionalno, velika posećenost srpskog štanda je dokaz da Srbija ima šta da ponudi svetu kada su u pitanju organski proiz-vodi i da je ovaj sektor velika šansa Srbije u pozicioniranju proizvoda sa dodatom vred nošću, čija je potražnja na svetskom i evropskom tržištu iz godine u godinu sve veća. Devet domaćih kompanija će se u okviru zajedničkog štanda u paviljonu 4a, gde su smešteni i drugi nacionalni štandovi, predstaviti širokim asortimanom proiz-voda: sveže, sušeno, liofilizirano i zamrz-nuto voća, povrće, proizvodi od žitarica, proizvod od uljarica, sirća, snekovi. Izlagači na sajmu su: Ecoagri Serbia - Bela Crkva, Suncokret - Hajdukovo, Dre novac -

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

7 Organic News

Na užičkoj pijaci počele sa radom tezge sa proizvodima iz organske proizvodnjeNa užičkoj pijaci danas su otvorene prve dve tezge, na kojima se mogu naći domaći proizvodi, koju su u pro-cesu dobijanja sertifikata za organsku proizvodnju. Jedna se nalazi u Mlečnom carstvu, gde se prodaju kozje mleko, sir, kajmak i surutka, na druga je na zelenoj pijaci, sa organskim jajima i povrćem. Ove tezge radiće svakog petka i subote, a prvog dana rada, zabeležile su veliku posetu.

Nekoliko proizvođača kozjeg mleka, sira i kajmaka, danas je premijerno predstavilo svoje proizvode koji su u postupku dobi-janja serrtifikata, na novoj tezgi na užičkoj pijaci. Njima je ostao još samo korak do dobijanja sertifikata za organske proizvode,

a kupci su imali priliku da se upoznaju sa ovakvim proizvodima, možda i po prvi put. „Danas smo dobili samo pozitivne ko-mentare, jer je ljudima drago što konačno na pijaci mogu kupiti kozji sir. A danas su mogli i da probaju sve naše proizvode, i kažu da su zadovoljni kvalitetom, ali i ukusom“, kaže Gordana Nićiforović, iz poljoprivrednog gazdinstva „Koza i vuk“. „Ljudi inače još uvek ne znaju koliki je kvalitet kada su u pitanju kozji sir i ostal i proizvodi od kozjeg mleka, a nama pro-izvodjačima to znači, jer sada možemo le po da svoje proizvode i prezentujemo i da ih prodamo“, kaže Milomir Stanojčić, poljoprivredni proizvođač iz Bioske. „Iako nam je danas prvi dan, ova tezga veoma je posećena. Ljudi dolaze, probaju naše proizvode, ali ih i kupe, i mi smo

zadovoljni. Primera radi, cena kozjeg sira je 800 dinara, a kajmak je 1000 dinara“, kaže Biljana Milić, poljoprivredni proizvođač iz Bioske. Druga tezga nalazi se na centralnom delu pijace, i na njoj su se našla domaća jaja i luk.

„Nadamo se da će prodaja ovih domaćih jaja dobro krenuti kada dodje proleće, jer je zima period kada koke manje nose jaja, pa nemamo dovoljno robe za prodaju“, kaže Dragica Stevanović iz Volujca. Tokom cele prošle godine, Centar za or-gansku poljoprivredu i grad Užice radili su na poboljšanju uslova za prelazak sa konvencionalne na organsku proizvodnju, a mnoge subvencije otišle su za te namene. Kao kruna velikog truda i rada, ove dve tezge postaće zaštitni znak za proizvođače.„Želim da pozdravim proizvođače, ali i potrošače, jer je veoma bitno da se te strane spoje. Ovo do sada kako je prošlo, vidi se da postoji veliko interesovanje od strane potrošača za zdravu hranu“, naglašava prof. dr Nikola Bajić, direktor Centra za organsku poljoprivredu Užice.

(TV Lav plus)

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Organic News 8

Dr Radojević je povodom potpisivanja ugovora u okviru ove dve konkursne linije, posebno istakao značaj prepoznavanja potrebe da se po prvi put sufinansira i nabavka specijalizovane priključne meha-nizacije, neophodne za organsku proizvod-nju.Cilj proširenja mogućnosti konkuri-sanja u oblasti organske proizvodnje, bio je da se proizvođačima organske hrane omogući da lakše dođu do poljoprivredne mehanizacije, i kako je Radojević istakao, proizvodnju učine efikasnijom i time post-anu konkurentniji na tržištu. „Pokrajinska vlada želi i hoće da prepozna organsku proizvodnju. Danas potpisujemo 30 ugovora sa korisnicima bespovratnih sredstava u okviru konkursa namenjenog

kontroli i sertifikaciji organske proizvod-nje, kao i nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju. Ukupna vred-nost ovih ugovora je oko 9,5 miliona di-nara, u čemu je učešće sekretarijata 7,5 miliona dinara, a korisnika nepuna dva miliona dinara“, istakao je Radojević i dodao da se ovom prilikom najveći broj ugovora zaključuje sa poljoprivrednicima organske proizvodnje sa teritorije Grada Novog Sada, Vršca, Subotice i Bačke Palanke.Govoreći o podsticajima u okviru drugog konkursa, koji je namenjen uvođenju i sertifikaciji sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, što podrazumeva i oznaku geograf-skog porekla, Radojević je naveo da se

po ovom osnovu realizuje četiri ugovora.Ukupna vrednost je 2,2 miliona dinara, u čemu je učešće Sekretarijata nešto više od polovine sredstava.On je je naveo da je ovaj konkurs još je-dan dobar način da se ojača pozicija naših poljoprivrednika kroz jasno prepoznavanje i dobijanje novog kvaliteta naših domaćih proizvoda.Dr Radojević je izneo da i u narednoj godini očekuje značajno interesovanje za ove linije, uz uverenje da će poljoprivredni proizvođači sa teritorije Vojvodine iskoris-titi sva sredstva koja su im stoje na raspo-laganju.

(Poljoprivrednik)

Pokrajina ulaže sve više sredstava u razvoj organske proizvodnjePokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević uručio je 34 ugovora korisnicima, koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru dva konkursa – za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, kao i nabavku priključne mehanizacije za organsku proiz-vodnju, i konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti i kvaliteta hrane i proizvoda sa oznakom geografskog porekla u 2018. godini na teritoriji AP Vojvodine.

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

9 Organic News

Otvarajući skup, pokrajinski ombudsman prof. dr Zoran Pavlović istakao je da je Usta vom Republike Srbije zagarantovano pravo svakog na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštenje o njenom stanju. U nadležnosti pokra-jinskog zaštitnika građana jeste da oba-veštava građane o kršenju ljudskih prava u ovoj oblasti, da prati i nadgleda primenu propisa iz oblasti zaštite životne sredine i da predlaže mere za poboljšanje sta nja i unapređenja ljudskih prava u ovoj oblasti. „Ekološke katastrofe koje su do sada potresle čovečanstvo ukazuju da bez zdrave životne sredine (i uživanja prava u skladu sa tim) nije moguće uživati ni os-novna ljudska prava. Pravo na zdravlje kao komplementarno pravo na zdravu životnu sredinu nije moguće uživati bez razvoja i jednog i drugog prava, jer mogućnost da svi imamo pristup zdravstvenim insti tucijama gubi smisao ako ne možemo da zadržimo mogućnost da opstanemo, ži vimo i slo-bodno se razvijamo“, istakao je Pavlović. Skupu se pored pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana obratila i direktor-ka Instituta za ratarastvo i povrtarstvo Novi Sad, dr Svetlana Balešević Tubić, pomoćnik pokrajinskog sekretara Pokrajinskog sekre-tarijata za urbanizam i zaštitu životne sre-dine, dr Ratko Bajčetić i pomoćnik pokra-jinskog sekretara Po kra jinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Mladen Pet ković.

Pravo na život u zdravoj životnoj sredini je ljudsko pravo Pokrajinski zaštitnik građana, u saradnji sa Institutom za ratarastvo i povrtarstvo Novi Sad, organizovao je stručni skup na temu „Pravo na život u zdravoj životnoj sredini“ Organska poljoprivreda – način održivog razvoja bez zagađenja životne sredine.

Potom usledila su predavanja naučnih saradnika i saradnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i to: dr Jovica Va-sin govorio je na temu „Organska materija u zemljištu sa aspekta kvaliteta životne sredine“, dr Snežana Jakšić na temu „Prekomerno đubrenje kao izvor zagađenja zemljišta“, dr Anamarija Konren na temu „Organska poljoprivreda i životna sredina“ i dr Miloš Rajković na temu „Suzbijanje ko rova nehemijskim metodama“. Na-kon toga govorila je urednica lista Poljo-privrednik Aleksandra Milić, na temu „Organska poljoprivreda u Srbiji u svetu“

i ekološka aktiviskinja Arhus centra Novi Sad, Darija Šajin, na temu „Uloga Arhus centra u podizanju ekološke svesti i učešća građana u oblasti zaštite životne sredine“. Na skupu je potpisan i sporazum o sarad-nji pokrajinskog ombudsmana i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u cilju doprinosa razvoju zaštite prava građana, posebno ljudskog prava na zdravu životnu sredinu, kao i drugih pitanja od značaja za AP Vojvodinu u oblasti zaštite životne sredine.

( Ekolist)

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

Organic News 10

Podaci govore o velikom potencijalu za raz-voj ove grane privrede - od 2012. po vršina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvođača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra.Ipak samo 0,4% obradivih površina se ko-risti za organsku proizvodnju što je mno-gostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3%, Hrvatska 6,1%, Bugarska 3,2%), a razlog za to su prepreke u propisima i nedovoljna podrška. „Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dođemo do naj-boljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali pro-izvođači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdin-stva, propisi ih bez opravdanog razloga

ogra ničavaju na proizvodnju niskog ste-pena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, izjavio je Miloš Janjić, predsednik Upravnog odbora Agro klastera, udruženja koje su 2017. formi-rali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Uni-verzitet Educons, Sremska Kamenica.Organska hrana se uzgaja bez veštačkih đubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontro-lisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem oču vanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, vreme potrebno za kon-verziju zemljišta pre početka organske proizvod nje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvođačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći.„Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organ-

ske proizvodnje. Takođe, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontro-lu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača“, kaže Dušan Vasiljević, konsultant za ekonomska i pi-tanja dobre uprave u NALED-u.„Mesec organske hrane“ deo je četvo ro go-dišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a spro-vodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani su mo-gli da dostave predloge i uključe se u dija-log putem sajta www.jpd.rs i na okruglim stolovima u Selenči (5. decembra), Užicu (12. decembra) i Valjevu (17. decembra).

(Naled)

Mesec organske hrane u decembruTokom decembra, udruženje Agro klaster Srbije i NALED su organizovali javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvođačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih insti-tucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapređenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

DOMAĆE VESTI I DOGAĐAJI

11 Organic News

Jedna od prvih asocijacija kada se pomene or­ganska hrana, svakako je da je ona skupa i time nedostupna velikom broju ljudi. Međutim, ako se zna na kojim mestima se organska hrana može kupiti po pristupačnim cenama, uz činjenicu da je konzumacija organske hrane neposredno i direktno „ulaganje“ u opšte zdravstveno stanje organizma, onda ovaj argu­ment zaista više ne stoji. Do nedavno je u našoj zemlji zaista postojao ograničen izbor organske hrane, ali se veoma značajna promena na ovim prostorima dogodila pojavom dmBio proizvo­da, koji su i širinom ponude i dostupnošću dali jednu sasvim novu dimenziju i tako približili čitav koncept organske ishrane velikom broju ljudi. Široka i veoma raznovrsna paleta dmBio programa upravo dokazuje da cene prerađenih organskih proizvoda na tržištu mogu biti po­voljnije i daleko pristupačnije kupcima od onih tradicionalno proizvedenih. Ono po čemu

su dmBio proizvodi prepoznatljivi svakako je prirodan ukus, odsustvo aditiva i održiva proiz­vodnja bez obzira da li se radi o sokovima ili čajevima, žitaricama, musliju i grickalicama, čokoladama ili hrani za bebe. Paleta proizvo­da toliko je široka da zadovoljava sva životna doba, potrebe i navike konzumenata, bilo da su oni vegani ili vegetarijanci, odnosno ljudi okrenuti ka zdravim stilovima života kao i svi oni kojima je bitno da se hrane proizvodima koji podržavaju održivi razvoj. Redovna kon­trola sastojaka i procesa proizvodnje garantuje trajno visok kvalitet dmBio proizvoda o čemu svedoče brojni sertifikati i pečati koji se nalaze na njima. Među njima najvažniji je Bio pečat Evropske unije koji definiše vrlo precizne krite­rijume u pogledu ishrane i uzgajanja životinja, uz ograničavanje upotrebe aditiva tokom proizvodnje hrane. Jedno od najznačajnijih eko loških društava Naturland ima još rigoroz­

nije zahteve i strože kriterijume, a njihov logo sve češće se može videti na dmBio proizvodi­ma. Od proleća 2018. određeni dmBio proiz­vodi nose i „Demeter“ pečat, a farme sa ovim pečatom rade po principima biodinamičke privrede: poljoprivrednik uzgaja samo ono­liko životinja koliko može da ishrani usevima sa svog imanja, dok se organskim đubrenjem održava visok nivo plodnosti zemlje koja daje najbolje namirnice. Inače, sam brend, dmBio ima jedan od najširih asortimana organske hrane u Evropi, a istovremeno 80% organskog asortimana kompanije dm koja se posebno ponosi ovim segmentom svoje ponude, pre svega zbog izuzetnog odnosa cene i kvaliteta. To znači da je u svim dm prodajnim objektima u Srbiji kupcima na raspolaganju bogat asorti­man koji podrazumeva preko 400 organskih proizvoda! Ono što je takođe važno nagla­siti, s obzirom na nedavne oštre kritike na ovu temu, svi proizvodi robne marke „dm“, pa tako i „dmBio“ proizvodi istog su kvaliteta u svim zemljama poslovanja. To znači da iste organ­ske dmBio proizvode konzumiraju i kupci u Berlinu i kupci u Vranju. Istraživanja koja su in­tenzivno rađena proteklih godina, pokazala su da je organska hrana neuporedivo kvalitetnija u odnosu na hranu iz klasičnog uzgoja. Ono što se može izdvojiti kao najznačajniji doprinos organske hrane za moderno društvo je ishrana bez pesticida, teških metala i antibiotika, kao i bez sintetičih hormona.

Organic News 12

Naše Dobro potiče sa poljoprivrednog dobra

Žig nastao iz želje da osvešćenom kupcu obezbedi detalje o mestu i načinu uzgoja, kao i prerade odabranih organskih proizvo-da. Inicijalni portfolio proizvoda pod ovim žigom predstavlja poljoprivredno dobro

Ecoagri Serbia d.o.o. iz Bele Crkve u Ba-natu (www.ecoagri.rs), posvećeno isključivo organskom uzgoju žitarica i uljarica. Uz obavezni srpski, društvo nosi EU Bio i Bio Suisse sertifikate, a širok spektar organ-

skih ratarskih kultura isključivo izvozi, u Švajcarsku i Nemačku.

Pouzdan dobavljač najzahtevnijim zapad-nim kupcima, Ecoagri je delatnost proširio na organsko mlinarstvo. Inicijalni proizvodi nastali tradicionalnim hladnim mlevenjem na savremenom kamenom mlinu su inte-gralna i crna brašna, mekinje sa klicama i integralnih grizovi. Paleta obuhvata i žitarice u zrnu, a biće uskoro proširena belim brašnima i grizovima.

Proizvodi su pri prvom izlaganju osvo-jili 3 zlatne medalje Novosadskog sajma za kvalitet, kao i zlatnu medalju za dizajn ambalaže. Društvo je redovni izlagač na značajnim međunarodnim sajmovima u inostranstvu. Paleta mlinskih proizvoda je dostupna preko distributera i vlasnika žiga Naše Dobro, Generalove radnje d.o.o. (office@generalstore.rs) u svim značajnim maloprodajnim objektima i onlajn prodavni-cama, kao i na sajtu www.nasedobro.com.

13 Organic News

Mi smo kompanija All Natural Foods, prerađivač or­ganskog voća i povrća sušenjem na niskim tempera­turama.Posvećeni misiji da donesemo najbolje iz prirode svakom pojedincu koji želi da učini nesto dobro za sebe i hrani se zdravije, predstavljamo kategoriju zdravih snack rešenja – čips od voća kroz brend GiveMe3.GiveMe3 naglašava 3 dobra razloga za konzumi­ranje čipsa od voća: 1. u jednoj kesici se nalaze 3 voćke, 2. ovo je zdrava uzina za decu i odrasle i 3. naši proizvodi se ne tretiraju dodatno bilo ka­

k vim konzervansima, aditivima, ne dodajemo šećere ili limunsku kiselinu. Naše grickali ce su 100% prirodne i pravi izbor za zdravu užinu, za celu porodicu.

Tehnološki proces sušenja se odvija po biodi na mi­čkim principima koji podražavaju procese u pri­rodi i u tom smislu je jedinstven. Parametri poput strujanja vetra, podešavanja temperature i stepena vlažnosti se pažljivo definišu kako bismo dobili najviše hranljivih sastojaka iz svakog tretiranog plo­da a da se pritom sam plod ne ubije. Tokom procesa obrade, plod se tretira kroz 5 specijalno dizajniranih komora koje ne dozvoljavaju prodor slobodnog vaz­duha pa ni oksidaciju ploda. Zato je svaki tretirani plod “netaknut”, prepun aktivnih komponenti, min­erala, vitamina i enzima.Osnovni ukusi predstavljeni na tržištu su: GM3 čips od slatke jabuke, kisele jabuke i kruške. Uskoro nam stižu i osnovni ukusi obogaćeni organskim aromama među kojima se nalaze kokos, malina i još nekoliko, pažljivo izabranih…Potražite svoju GM3 zdravu užinu i savršenu grickalicu u maloprodajnim objektima svih lanaca.

I grickajte bez griže savesti!

Grickanje bez griže

savesti

www.allnaturalfoods-organic.com

Organic News 14

VESTI IZ SVETA

Živeti na kredit planete Prema Global Footprint Network (https://www.footprintnetwork.org/), prvi avgust 2018. godine je dan kada smo potrošili „budžet planete Zemlje“ predviđen za 2018. godinu (Earth Overshoot Day - Dan prekoračenja potrošnje resursa). „Budžet planete Zemlje“, predstavlja raspoložive prirodne resurse planete koje priroda „proizvede“ za godinu dana. Svake godine „Dan prekoračenja potrošnje resursa“ stiže sve ranije, što znači da svetska potrošnja raste stopom sve većom u odnosu na stopu obnavljanja prirodnih resursa. Poslednje dve godine prekoračenje je stiglo već posle osam meseci, tako da su stanovnici planete do kraja godine „živeli na kredit“. Na pri-mer, 1961. godine ljudi su trošili 3/4 resursa koje planeta može da proizvede za godinu dana, da bi već od 1970. počelo da se dešava prekoračenje „ekološkog otiska“, dok su 2000. godine svetski resursi potrošeni po-četkom oktobra. Čak 86% svetske popu-lacije živi u zemljama koja iz prirode uzima više nego što njihovi ekosistemi to mogu da nadoknade.

Godina Datum prekoračenja Godina Datum

prekoračenja

1987 19. decembar 2012 22. avgust

1990 7. decembar 2013 20. avgust

1995 21. novembar 2014 19. avgust

2000 1. novembar 2015 13. avgust

2005 20. oktobar 2016 8. avgust

2010 21. avgust 2017 2. avgust

2011 27. avgust 2018 1. avgust

bi će potrebne 3 planete. Da bi se sprečile štetne posledice po ljude i životnu sredinu, potrebno je promeniti navike, odreći se suvišnih zahteva i trošiti samo onoliko ko-liko je zaista potrebno!Ekološki otisak meri količinu biološki pro duktivnog zemljišta i vodnog područja koje pojedinac, grad, zemlja, regija ili celo čovečanstvo koristi za proizvodnju resursa koje troši i da apsorbuje otpad koji generiše sa današnjim praksama upravlja-nja tehnologijom i resursima, izračunat od strane Global. Proizvodna kopnena i mor-ska područja podržavaju ljudske potrebe za hranom, obućom, odećom, drvetom, ener-gijom i prostorom za infrastrukturu. Ove oblasti takođe apsorbuju otpadne proiz-vode iz ljudske ekonomije. Kalkulacije ekološkog otiska odgovaraju odre đenom istraživačkom pitanju: koli ko bio loškog kapaciteta planete zahteva odre-đena ljudska aktivnost ili populacija. Ova potražnja za biosferom može se uporediti sa biokapacitetom, merom količine biološki produktivne zemlje i vode raspoložive

Efekat ekološkog prekoračenja najvidljiviji je kada su u pitanju klimatske promene – krčenje šuma, erozija zemljišta, porast kon-centracije CO2 u atmosferi – očigledni su primeri štetnih posledica. Danas nam je potrebna 1,7 planete da bi se zadovoljile svetske potrebe za resursima, a do 2050.

za ljudsku upotrebu. Biološki produktiv-ni prostor obuhvata područja kao što su zem ljište pod usevima, šume i ribolovni te reni i isključuje pustinje, glečere i otvo-reni okean.Globalni hektari su hektari sa svetskom prosečnom produktivnošću za sve proizvodne površine i vode u datoj go-

dini. Studije koje su u skladu sa sadašnjim standardima ekološkog otiska koriste glo-balne hektare kao mernu jedinicu. Ovo čini rezultate ekološkog otiska globalno upo-redivim, kao što finansijske procene koriste jednu valutu, kao što su dolari ili evro, da bi se uporedile transakcije i finansijski tokovi širom sveta.Šta nam može reći analiza ekološkog otiska o budućnosti planete? Ekološki otisak naglašava stvarnost eko-loške oskudice, koja može biti uzne miru-juća i zastrašujuća informacija. Postojanje glo balnog prekoračenja sugeriše da će ljud-sko društvo morati da napravi značajne promene u „običnom poslovanju“ ako želi stvoriti održivu budućnost. Proračuni ekološkog otiska mogu nam po -moći da donosimo odluke u pravcu odr-živosti, i možemo kvantitativno pokazati

po zitivne uticaje grupa, preduzeća i ljudi koji donose odluke koje pomažu da se ljud-ska potražnja izjednači sa raspoloživim sredstvima planete. Potražnja za hranom čini 26% globalnog ekološkog otiska. Dva glavna pitanja kada se radi o dostupnosti hrane, pothranjenosti i gladi (cilj 2 za održivi razvoj UN) su:1. Neefikasnost resursa u proizvod-nji hrane. Životinjske kalorije su znatno višeg resursa nego kalorije biljke. U stvari, kineska vlada je posvećena smanjenju po-trošnje mesa za 50% do 2030. godine. Time bi se smanjio ekološki otisak za više od 126 miliona globalnih hektara, a da-tum prekoračenja bi se vratio za 1,5 dana (prema sadašnjim podacima o ekološkom otisku u Kini). 2. Otpad od hrane. Otprilike jedna trećina hrane proizvedene u svetu za ljudsku potrošnju odnosno - 1,3 milijarde tona godišnje - gubi se ili propadne, a zemlje visokog i niskog dohotka rasipaju otprilike iste količine hrane, prema UN-ovoj Orga-nizaciji za hranu i poljoprivredu - FAO. To je ekvivalentno 9% ekološkog otiska

15 Organic News

VESTI IZ SVETA

Vrsta gasa GHG Izvori od poljoprivrede u emisiji GHG

CO2 Fosilna goriva koja se koriste na farmama; deforestacija; promena načina obrade zemljišta

Metan Pirinčana polja; promena načina korišćenja zemljišta; spaljivanje biomase; fermentacija u crevima domaćih životinja; otpad životinjskog porekla

N2O Većinom azotna đubriva; otpad životinjskog porekla

Izvori poljoprivrede u emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (GHG)

čovečanstva. U Sjedinjenim Državama, procenjuje se da 40% hrane ide u otpad. To je ekvivalent ukupnog ekološkog otis-ka u Peruu i Belgiji zajedno, ili ukupnog

Industrijska poljoprivreda je ključni po-kretač generisanja gasova sa efektom stak-lene bašte (GHG). Sintetička đubriva, pes-ticidi, teška mehanizacija, monokulture, promena zemljišta, krčenje šuma, otpad i transport su deo sistema proizvodnje hrane koji generiše značajne emisije i značajno do-prinosi globalnim klimatskim promenama. Industrijska poljoprivredna praksa, od kon-vencionalnih industrijskih operacija ishrane životinja, do monokultura kukuruza i soje koje se đubre sintetičkim đubrivima i koje su genetski modifikovane da tolerišu velike količine herbicida, ne samo da doprinose značajnim količinama GHG, već i dopri-nose nejednakom i nezdravom globalnom sistemu ishrane. Savremena konvencional-na poljoprivreda je energetski intenzivna industrija bazirana na fosilnom gorivu koja je usklađena sa biotehnološkim, trgovin-skim i energetskim interesima, nasuprot prioritetima farmera i potrošača. Iako su poljoprivrednici već decenijama imali ne-ga tivne uticaje na klimatske promene, ovi uticaji su se znatno pogoršali poslednjih godina. Čak i relativno mali porast tempe-

rature ima značajan uticaj na poljoprivredu, uključujući ubrzanu degradaciju i saliniza-ciju obradivog zemljišta, povećano prisu-stvo štetočina, gubitke useva usled visokih temperatura i poplava, i, paradoksalno, po-većan nedostatak čiste vode (Grain).Prema izveštajima FAO, sektor poljopri-vrede je, uzevši u obzir direktne i indirektne emisije odgovoran za oko 30% global-nog zagrevanja. Direktne emisije iz poljo-privrede, prema podacima Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC) trenutno imaju učešće sa 10-12% global-nih emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i očekuje se da će se taj iz-nos povećavati. GHG koji se pripisuju pol-joprivredi uključuju: emisije iz zemljišta, enterične fermentacije (od procesa varenja životinja preživara), proizvodnja pirinča, sagorevanje biomase i neadekvatno uprav-ljanje stajnjakom. Indirektni izvori emisija staklene bašte koji se ne obračunavaju od strane IPCC-a u poljoprivredi su one nas-tale zbog promena u koršćenju zemljišta, upotrebe fosilnih goriva za mehanizaciju, transport, đubriva i ostale agrohemikalije.

Najzačajnije indirektne emisije su promene u prirodnoj vegetaciji i tradicionalnoj upo-trebi zemljišta, uključujui kčrenje šuma, spa ljivanje biomase i degradaciju zemljišta.U poređenju sa velikim industrijskim far-mama, male agroekološke farme ne ko-riste samo manje fosilnih goriva i inputa proizvedenih njihovim korišćenjem već i emi tuju manje GHG, uključujući metan, azot suboksid i uglljen dioksid, ali takođe imaju i potencijal da zapravo preokrenu klimatske promene sekvestracijom CO2 iz vazduha u zemljište. Prema Rodale insti-tutu, mali farmeri bi mogli sekvestrirati više od 100% trenutnih godišnjih emisija CO2 prelazeći na široko dostupne, sigurne i jeftine agroekološke prakse koje se bazi-raju na biološkoj raznolikosti, tradicional-nom znanju, agro-šumarstvu, i tehnika ma održivog upravljanja zemljištem.Važno je da agroekologija ne samo da mo-že sekvestrirati ugljen dioksid već zapra vo može povećati prinose. Najnovija istra-živanja GRAIN-a pokazuju da mali farmeri već hrane većinu sveta sa manje od četvrtine svih poljoprivrednih površina, koristeći manje fosilnih goriva. Drugim rečima, kako je istakla ETC grupa (http://www.etcgroup.org/) industrijska poljoprivreda koristi 70% svetskih poljoprivrednih resur-sa da bi proizvela samo 30% svetske hrane, dok mali farmeri obezbeđuju 70% svetske ponude hrane, koristeći samo 30% poljo-privrednih resursa.

(GRAIN)

Poljoprivreda kao značajan izvor gasova staklene bašte

Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu i zdravlje ljudi je ogro-man. Organska poljoprivreda nudi rešenja koja doprinose ublažavanju negativnih po-sledica poljoprivrede na životnu sredinu. Da bi se obezbedila proizvodnja zdrave hrane na održiv način, mora se trans-formisati sistem poljoprivrede i prelazak u poljoprivredu i proiz-vodnju hra ne koja se može prila-goditi neiz bežnim klimatskim promena ma uz očuvanje naše prirodne baš tine kao što je bio -diverzitet, odr žavanje kvaliteta zem ljišta, po boljšanje životne sredine pro izvođača, zaštita zdravlja i dobro biti gajenih životinja obez beđujući da proiz-vedena hra na pro moviše zdravlje, a da je visokog kvaliteta. (FAO)

biokapaciteta Meksika. Jedan od ciljeva održive potrošnje i proizvodnje održivog razvoja UN-a je prepoloviti globalni otpad hrane po stanovniku na maloprodajnom i potrošačkom nivou i smanjiti gubitak hrane duž proizvodnih i lanaca snabdeva-nja, uključujući i gubitke nakon žetve, do 2030. godine. U polovini sveta, premestili bismo „Dan prekoračenja potrošnje resur-sa“ za 11 dana.Ako se podsetimo indijanske poslovice da „nismo nasledili Zemlju od svijih predaka već je pozajamili od svojih potomaka“, neu-mitno nam se nameće konstatacija, šta im, i da li im išta ostavljamo!

(Ivana Simić)

Organic News 16

VESTI IZ SVETA

Više zemlje za iste prinoseU članku objavljenom u magazinu Nature, naučnici su istraživali kako se poljoprivred-no zemljište može što efikasnije iskoristiti kako bi se nahranila ljudska populacija u porastu, i apsorbovao ugljen-dioksid iz atmosfere u borbi protiv globalnog zagre-vanja. Iz ovog ugla zaključili su da organ-ska poljoprivreda može naškoditi klimi jer

NOVA STUDIJA:

Uticaj organske poljoprivrede na klimu

70% veći karbonski otisak. Ovo poređenje ne oslikava celokupno istraživanje, već ima manji značaj u pojašnjenju kompleks-nog naučnog pristupa. Ipak švedski ko-autori studije su dali primer u saopštenju za štampu i ostavili utisak da je studija poredila organsku i konvencionalnu poljo-privredu sa aspekta uticaja na klimatske promene.

Foto: Maxipixel

Organska poljoprivreda šteti klimi više od konvencionalne, kažu naučnici iz Švedske i SAD-a, ali da li je to tačno?

zahteva više zemljišta od konvencionalne za dobijanje istih prinosa, a ta potreba za više zemlje će dalje dovesti do krčenja šuma. Primer je proizvodnja graška i ozime pšenice u Švedskoj za koju računaju 50 i

Stručnjaci za klimatske promene daju ocenu„Studija ne poredi organsku i konvenciona-lnu poljoprivredu na globalnom ili nivou ve-likih površina“, kaže Adrijan Miler (Adrian

Müller), stručnjak Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL).Nadalje, ne uključuje relevantan broj koris-nih biljaka, ili hrane životinjskog porekla kada se razmatra organska poljoprivreda, već samo navodi dva primera. Miler navodi da je studija ograničena na uticaj na kli-matske promene, a zanemaruje druge as-pekte održive poljoprivrede.S tim u vezi, autori pretpostavljaju da će sistem ishrane u celini ostati stabilan, i da se neće promeniti. „Globalni zahtev za hranom, izmeren u kalorijama i proteinima, može se postići bez povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte, ako ćemo smanjiti potrošnju hrane životinjskog porekla i otpad od hrane,“ usprotivio se Miler.

Druga studija pokazuje: Svetska hrana je moguća sa 100% organskom poljoprivredomPod ovim uslovima je moguće nahraniti svet sa 100% organskom proizvodnjom. Muller, naučnici sa nekoliko univerziteta i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) su do ovog zaključka došli u studiji objavljenoj u Nature magazinu tokom 2017.

(organic.market)

Primeri organske poljoprivrede okrenute budućnostiVisoki prinosi na malim površinama. Za organske proizvođače ovo bi moglo biti moguće sa inovativnim metodama organske proizvodnje. Primer je najav-ljen tokom konferencije „Novi koncepti agro-ekološke i budućnosti orijentisane poljoprivrede“. Predstavila ih je nemačka fondacija Ökologie&Landbau zajedno sa mrežom Öko-Junglandwirte na Kiel Uni-verzitetu, Nemačka.

Symbol picture © Shutterstock/Rawpixel.com

17 Organic News

Gralinette

Maude-Helene i Jean-Martin Fortier su tamo obrađivali jedan hektar zemlje do-brih deset godina, uzgajali su 40 vrsta povrća i prodavali ih direktno potrošačima – i živeli dobro od toga. „Ključ uspeha je pomeriti fokus sa pristupa orijentisanog na traktor na onaj orijentisan na ljude“, rekao je Fortiers na konferenciji. Njihova mikrofarma je jedan od najboljih primera novog poljoprivrednog koncepta, „koji ima impresivne efekte zahvaljujući nji-

hovom sistemskom pristupu. Oni su veoma produktivni na malim površinama i zovu se bio-intenzivna poljoprivreda, tržišno baštovanstvo ili mikro farme“, piše Stiftung Ökologie&Landbau (SÖL). Inspirisan poljoprivrednom ekologijom i permakul-turom, oni su ekonomski profitabilni, ekološki vredni i društveno poštovani. Njihova mala ulaganja čine ovaj koncept naročito zanimljivim za mlade ljude željne da se priključe poljoprivrednom sektoru.

LES JARDINS DE LA GRELINETTE

Čovek umesto traktoraLes jardins de la grelinette (prevod bi bio: bašte koje se obrađuju širokim vilama) su male organske farme u Kanadi.

Richard Perkins iz švedske Ridgedale farme je predstavio tehnike i pristupe koji malu farmu mogu učiniti ekološki vrednom i ekonomski održivom. „Naša je dužnost da regenerišemo pejzaž kroz male profitabilne farme koje vraćaju ljude u poljoprivredu“, rekao je Perkins.

RIDGEDALE FARMA: Ekološka i profitabilna

PODRŠKA ZA MALE PROIZVOĐAČE

Stop napretkuPre pet godina je Maxim de Rostolan os-novao organizaciju Fermes d’avenir (pre-vod: Farme budućnosti). U Francuskoj ova organizacija podržava agro-ekološke inici-jative malih aktera preko prigodnih for-mata treninga, savetodavnih usluga, demo farmi, lobiranja i medijske promocije.

(organic.market)

VESTI IZ SVETA

Maxim de Rostolan

Richard Parkins

Organic News 18

Jedanaest evropskih naučno-istraživačkih projekata je na sastanku u Štokholmu 2. oktobra 2014. dobilo podršku i sredstva u vrednosti od 11,3 miliona evra od ERA-Net CORE Organic Plus fonda partnera FP7 program za istraživanje i inovacije Evropske unije. Svih jedanaest projekata je započelo rad između 1. januara i 1. aprila 2015. godine.Jedan od projekata je bio i SoilVeg, čiji je cilj bio uvođenje tehnike bez obra de i una-pređenje menadžmenta agro-eko loš kih useva u organskoj povrtarskoj proizvodnji kako bi se bolje očuvalo zem ljište i upotre-ba resursa. Dugoročno gledano, povrtari pr venstveno, bi proizvodili kvalitetnu hra nu uz manje korištenje inputa koji

Povećanje plodnosti zemljišta i upotreba resursa u organskom sistemu plodoreda u povrtarstvu

nisu poreklom sa farme i pri tome bi pospešili profitabilnost. SoilVeg je u svoje trogodišnje istraživanje uključio 9 evrop-skih zemalja i 14 partnerskih institucija. Agro-ecological service crops – ASC su u stvari pokrovni usevi koji dopri-nose očuvanju životne sredine, a pri tom odr žavaju ravnotežu između sistema zemljište-biljka. Uvođenje ASC-a ima uticaja na kvalitet i plodnost zemljišta, gu-bitak nutrijenata, a oni takođe doprinose povećanju potencijala akumuliranja uglje-nika, smanjenju GHG emisije i utiču na manju pojavu korova, bolesti i štetočina.Poredeći uobičajenu obradu pokrovnih useva kao zelenišnog đubrenja i valjanja useva u sistemu bez obrade, SoilVeg pro-jekat je otkrio da ovaj drugi način donosi više koristi sredini, iako su prinosi manji.

Ali koji je najbolji način za upravljanje ASC? To je bio najveći izazov za SoilVeg. Projektni tim je testirao hipotezu da u poređenju sa unošenjem ASC u zemljište kao zelenišnog đubrenja, upotrebe tehnike nula obrade, samo korišćenjem valjaka smanjuje gubitak hranjiva iz sistema zemljište-biljka i GHG emisije zemljišta.Simulacije su pokazale da tehnika nula obrade doprinosi smanjenju klimatskih promena kroz povećanje zemljišne C sekvestracije i, da u isto vreme, smanjuje emisiju N2O. Podaci dobijeni iz Španije, obrađeni DayCent modelom simulacije (DayCent je biogeohemijski model ko-jim se u agroekosistemima simulira kre-tanje ugljenika i azota između atmosfere, vege tacije i zemljišta na dnevnom nivou) za 30-godišnji period predviđa smanjenje

CO2 emisije od 0,70 Mg po ha tokom go-dine u trenutnim klimatskim uslovima i 0,86 Mg po ha tokom godine u različitim klimatskim situacijama i 10% smanje-nje emisije N2O iz zemljišta, prilikom korišćenja tehnike valjanja u poređenju sa zelenišnim đubrenjem.Čak i kada se radi o analizi energije, pro-jekat je postigao neke krucijalne tačke, naime, nula obrade ASC uopšteno zahte-vaju manje energije nego korišćenje zelenišnog đubrenja koje zahteva dodatno usitnjavanje i zaoravanje. Ako se ispravno koristi, ASC malčing daje energiju inače potrebnu za kontrolu korova i navodnja-vanje.Nadalje, interesantno je pomenuti da su korovske zajednice promenile funk-ciju ASC i strategije iskorovljavanja i da je upotreba valjaka redukovala korovske vrste ali i doprinela kontroli korova sma-njivanjem njihove gustine. Uvođenje ASC sa nula obradom se čini dobrom strategijom za održavanje većeg sistema biodiverziteta. Valjci nisu štetni po zglavkare i dokazano promovišu očuvanje važnih zemljišnih predatora. Upotreba valjaka je povećala prisustvo važnih grupa predatorskih zglavkara. Na bazi rezultata dobijenih kroz projekat, SoilVeg naučnici su identifikovali potrebe za nastavak istra-živanja i mogućnosti povećanja uticaja tehnike nula obrade u organskom povr-tarstvu a da se pri tome ne smanji prinos.

(Isofar)

Valjanje pokrovnih useva

VESTI IZ SVETA

19 Organic News

Agronews photo

POLJOPRIVREDNI SAVETNIK

Plodored u organskoj ratarskoj proizvodnjiVerovatno ćete morati pokositi nadzemni deo, pre nego što zelenišno đubrivo za-orete. Plitko oranje sprečava da se oranični sloj nađe na prevelikoj dubini, iako narav-no krtolasto povrće poput krompira zah te-va duboko oranje. Ako je zemljište dobro i vremenski uslovi to dozvoljavaju, žitarice bi se mogle sejati uz minimalnu obradu.Oranje će i dalje biti potrebno za kontrolu korova, naročito kod žitarica za kontrolu mišjeg repka. Mehanička obrada u letnjim mesecima takođe pomaže čišćenju zem-ljišta od korova. Primer plodoreda:

Ovo su samo smernice i ne znači da će odgovarati svim situacijama. Prvi i drugi plodored odgovara samo plodnim parce-lama sa malo korova, dok situacija trećeg plodoreda odgovara više zakorovljenim, sla bije plodnim i marginalnim parcelama.U plodoredu tritikale može zameniti pše-nicu, jer se dobro bokori i dobro potiskuje korove. Potreba za tritikalom je manja ne-go za stočnom pšenicom, ali sada mu se cena nalazi u nivou ostalih glavnih žitarica koje se koriste za ishranu stoke. Tritikale može biti vrlo dobra stočna hrana za stoku na gazdinstvu.

Efikasan plodored može smanjiti ili čak i eliminisati potrebu za upotrebom pes-ticida, herbicida i đubriva i to praćenjem sledećeg:• podmirivanjem nutritivnih potreba

useva u određenim periodima rasta,• povećanjem plodnosti zemljišta

upotrebom travnih smeša i zelenišnog đubrenja,

• sprečavanjem širenja zaraze,• kontrolom korova,• svođenjem gubljenja hraniva na

najmanju moguću meru,• narušavanjem faza razvoja štetočina.

Dobar plodored je jedina efikasna mera kontrole najvažnijih bolesti koje se javljaju u zemljištu poput fuzarioza (Fusarium), plave plesni (Penicillium) i truleži (Phyt-ium). Plodored treba omogućiti da period između gajenja useva iz iste familije na istom zemljištu bude što duži. Jedan od zahteva standarda udruženja Soil Associa-tion jeste da trebaju proći bar tri sezone od proizvodnje krompira, lukova i kupusnjača u kontinuitetu.Preporučuje se sledeće smernice za odabir odgovarajućeg plodoreda:• biljke sa plitkim korenovim siste-

mom dolaze posle onih sa dubokim kor. sistemom,

• biljke sa razgranatim kor. sistemom dolaze posle onih sa slabijim kore-nom,

• usevi koji se lako zakorovle idu nakon biljaka koje ne daju korovu da raste,

• biljke koje zahtevaju dosta azota za rast, dolaze na mesto azotofiksatora.

Plodored /godina

1. 2. 3.

Laka do srednje laka zemlja, na kojij se gaji povrće čiji se jestivi deo razvija u zemlji (korenasto, krtolasto, lukovičasto)

Laka do srednje laka zemlja, na kojij se gaji povrće čiji se jestivi deo razvija u zemlji (korenasto, krtolasto, lukovičasto)

Slabije plodna zemlja ili pašnjaci

Godina 1. Povećanje plodnosti: trave/deteline

Povećanje plodnosti: trave/deteline

Povećanje plodnosti: trave/deteline

Godina 2. Krompir Ozima pšenica Povećanje plodnosti: trave/deteline

Godina 3. Ozima pšenica sa ozimim pok-rovnim usevima raž/grahorice/italijanski ljulj

Ozimi ovas ili raž, sa pok-rovnim usevima raž/gra-horice/italijanski ljulj

Povećanje plodnosti: npr. trave/deteline

Godina 4. Prolećni pasulj Prolećni pasulj Ozima pšenica

Godina 5. Ozima pšenica sa ozimim pok-rovnim usevima

Ozima pšenica sa ozimim pokrovnim usevima

Ozimi ječam ili ovas

Godina 6. Jari ječam združen sa travama i smešom detelina

Jari ječam združen sa tra-vama/smešom detelina

Jari ječam združen sa tra-vama/detelinom

Extra Info

Zahteva različite dubine obrade od duboke za krompir, do pliće za žitarice i mahunarke. Sejanje u neuzorano zemljište (može obrada gde ne dolazi do pre-vrtanja oraničnog sloja) treba uzeti u obzir prilikom setve pokrovnih useva.

Plodnost se može podići zatravljivanjem i pretvaran-jem u pašnjake.

Organic News 20

Nažalost u našoj zemlji, i dalje nema selek-tovanja otpada pri samom odbacivanju otpada, već se bez obzira o kojoj se vrsti otpada radi sve zajedno otprema i kao ta-kav odvozi na deponije. Prema tome, naša najplodnija zemljišta se upravo nalaze na deponijama, gde se godinama razgrađuje pored neorganskog i organski otpad pri čemu nastaje najplodnije zemljište, koje je tu zarobljeno i (nažalost po svemu sudeći trajno) izgubljeno. Nizak nivo ekološke svesti kod građana prouzrokuje, između ostalog, i nastajanje sve većeg broja divljih deponija. Istovremeno, ogromne količine odbačenog materijala ostaju neiskorišćene, što predstavlja veliki ekonomski i energet-ski gubitak. Prosečan sastav komunalnog otpada u Republici Srbiji, slično kao i za generisane količine, uglavnom se zasni va na rezultatima nekoliko studija realizo-va nih u reprezentativnim opštinama, s obzirom na to da veoma mali broj opština spro vodi redovnu analizu morfološkog sas tava otpada. Poređenjem sastava otpada za EU (15 zemalja), SAD i Srbiju uočava se da je biorazgradiva komponenta otpada najzastupljenija u Srbiji. Prema podacima

World Bank morfološki sastav komunal-nog otpada na globalnom nivou je sledeći: biorazgradivi otpad 46%, papir 17%, plas-tika 10%, staklo 5%, metal 4%, ostalo 18%.Prema domaćem Zakonu o upravljanju otpadom, biorazgradivi otpad jeste otpad koji je pogodan za anaerobnu ili aerobnu razgradnju, kao što su hrana, baštenski otpad, papir i karton. Prerada biootpada je sve razvijenija u svetu. Ovaj otpad čini skoro trećinu kućnog otada. Biootpad se sakuplja odvojeno i odlaže prema poseb-nom postupku. Prema jednoj od studija najveći procenat ispitanika je svestan koristi od učešća u sakupljanju organskog ili biootpada, spreman je da odvaja kuhinjski od osta-log kućnog otpada, gde pri tom najveći procenat ispitanika smatra da bi podela biorazgradivih kesa i kanti imala pozitivan uticaj na ispitanike da prihvate učešće u procesu separacije. Najveći procenat ispi-tanika je delimično upoznat sa koristima koje donosi sakupljanje i prerada otpada.Ovo je naročito značajno zato što organski otpad sadrži velike količine energije i svo-jim raspadanjem, razgradnjom ili spaljiva-

njem ispušta energiju i ugljen dioksid koja kao takva se na najbolji mogući način mo-že iskoristi, pri čemu se čuvaju prirodni resursi i štiti životna sredina. Energija upo trebljiva za današnju civilizaciju se iz biološki razgradivog otpada može dobiti na više načina: proizvodnjom bioetanola, biogasa ili spaljivanjem. Problemi vezani uz dobijanje energije iz biootpada pove-zani su uveliko sa dobijanjem energije iz bio mase. Opšte je poznato kako je ljudska rasa inventivna kada god to politike neke zemlje dopuštaju pa tehnologiju koja je rezervisana za otpad koriste i za neke dru-ge – moralno nedopustive prakse. Stoga je veliki broj zemalja zbog potreba održivog razvoja svojih zajednica doneo i sprovodi veliki broj formalno-pravnih akata koji uređuju ovu oblast, a u cilju očuvanja svo-jih prirodnih resursa, te očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine.

Dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja

„Dr Josif Pančić“

Organski otpadVelike količine organskog otpada svadnevno nastaju npr. pri pripremi hrane u domaćinstvima. Velike količine kore od krompira, banana, jabuka, soca od kafe, ostataka od čaja i koječega još u tonama svakodnevno završava na deopinijama sa ostalim (uglavnom) neorganskim otpadom.

REČ STRUKE

21 Organic News

Kontaminacija zemljišta pesticidima se odnosi pretežno na njegovu biološku kom-ponentu. Savremeni pestici di manje utiču na zagađenje zemljišta u užem smislu reši. Međutim njihovom pri menom zivot u zemljištu se usporeva, zau stavlja, ali se po prestasnku delovanja ipak opet obnavlja. Kako se upotreba pesticida često ponavlja, nema sumnje da se i ti negativni pocesi u zemljištu ponavljaju. Sve to slabi biološku snagu zemljišta, pa je biljna proizvod-nja sve više upućena na „hemijsko gazdo-vanje“, što neminovno du goročno vodi ka smanjenju ukupne plod nosti zemljišta. Pravilno upotrebljeni herbicidi vrlo retko u zemljištu traju duže od godinu dana, međutim nihova zloupotreba, kada neu-pućeni korisnici primenjuju doze veće od propisanih, vodi ka kontaminaciji zemljišta u dužem trajanju, često sa štet-nim posledicama za naredne useve.Bakterije nitrifikatori privremeno se inak-tiviraju, prilikom primene većine herbi-cida. Kako upotreba organskih đubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo) povećava brojnost mikroorgani-zama u zemljištu, tako pesticidi upotreb-ljeni sa mineralnim đubrivima imaju na njih depresivno i redukciono dejstvo. Bez obzira što ti efekti nisu dugog trajanja, nji-hova permanentna upotreba dovodi do smanjenja biogenosti zemljišta.

Poboljšanje stanja može se ostvariti pri-menom širih plodoreda i uključivanjem u plodosmenu višegodišnjih leptirnjača, krmnih smeša i sl. Monokultura kukuruza ili njegovo gajenje u dvopolju, koja se sve više praktikuje, uz upotrebu mineralnih đubriva i pesticida ima najnepovoljnij uti-caj na životnu sposobnost zemljišta.Pored dejstva insekticida na štetne insekte, stradaju i brojni korisni članovi zemljišne faune, čime se njihova pozitivna uloga u zemljištu smanjuje. Mikroflora razlaže or-gansku materiju, a gliste i mikroantropode je usitnjavaju, drobe biljne ostatke i pos-pešuju njihovo razlaganje. Utvrđeno je da je razlaganje biljnih ostataka u zemljištu manje za 25%, ako se mikroantropode fu-migacijom eliminišu iz njega.Neposredno dejstvo insekticida na korisne isekte predatore i parazitoide u zemljištu uzrokovano je nihovom direktnim pri-menom. Indirketno, primenom insekticida smanjuje se brojnost štetočina, tako da ko-risni insekti ostaju bez hrane, pa se njihova populacija smanjuje. Takođe šte točine, na primer vaši znatno brže obnavljaju svoju brojnost, nego njihovi prirodni neprijatelji, a brže stiču i rezistentnost na insekticide, pa sve to narušava prirodnu ravnotežu u agroekosistemu. Najvažniji pre datori u zemljištu su trčuljci (Carabidae). Veliki je broj štetočina kojima se ovi insekti hrane:

skočibube, repina pipa, repičin sjajnik, podgrizajuće sovi ce, krompirova zlatica, žitne stenice i dr. Očuvanje trčuljaka od velikog je značaja za higijenu zemljišta, ali upotreba insek-ticida radi suzbijanja štetočina u biljnoj proizvodnji, često dovodi do smanjenja broja ovih korisnih insekata u agrobio-cenozama. Takođe intezivna agrotehnika hemijske poljoprivrede smanjuje brojnost kišnih glista u zemljištu, čime izostaje ve-lika pomoć njihovim delovanjem u prirod-nom poboljšanju fizičkih osobina i struk-ture zemljišta. Tako su recimo fungicidi na bazi bakra vrlo toksični za kišne gliste.Iako današnja nauka radi na iznalaženju najpovoljnih rešenja kada su pesticidi u pitanju, ne možemo biti potpuno spokoj-ni kada je reč o pritisku hemije u poljo-privredi. Ipak postoje brojni načini da se taj pritisak smanji: rad prognozne službe u zaštiti bilja, pravilan izbor i upotreba pesti-cida, primena plodoreda, uvođenje organ-skog ratarenja i slično. Za sve to potrebno je ne samo znanje, već i promena odnosa prema biljnoj proizvodnji, koja treba da crpi iskustva iz tradicionalne proizvodnje i znanja iz novih tehnologija.

Dr Vladan Ugrenović Institut „Tamiš“

Pesticidi i zemljištePesticidi su otrovna hemijska jedinje nja koja se upotrebljavaju za suzbija nje prouzrokovača bolesti na biljkama, bilj nih štetočina i korova u usevima. Oni de limično ulaze u životnu sredinu, duže ili kraće vreme ostaju u njoj, kao njen integralni sastojak.

REČ STRUKE

Organic News 22