5 Metodika Nastave Fizikog Vaspitanja Uenika 5. Razreda Osnovne Kole

8/16/2019 5 Metodika Nastave Fizikog Vaspitanja Uenika 5. Razreda Osnovne Kole

1/27

1

УЧЕНИКА 5. РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

МЕТОДИКА НАСТАВЕ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION

STUDENT 5TH GRADE ELEMENTARY SCHOOL

Проф. др Недељко РОДИЋ Педагошки факултет у Сомбору

Faculty of Education in Sombor

Предавање 5

Lecture 5

1. Циљ и задаци

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским

моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-

образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности

ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких

способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења,

навика (као функције кретне перспективе) и неопходних теоријских

знања у свакодневним и специфичним условима живота (као функције

активне животне перспективе) и рада (функције физичког васпитања

као социјалне перспективе).


2/27

2

Општи оперативни задаци

:

1. Подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела

2. Развој и усавршавање

(у мор-

фолошком простору).

моторичких способности

3.

(у моторичком просто-

ру као кретне перспективе).

Стицање моторичких умења

4.

која су као садржаји утврђени програмом

физичког васпитања (у моторичком простору) и стицање теоријских

знања неопходних за њихово усвајање (у когнитивном простору).

Усвајање знања

5. Формирање

ради разумевања значаја и суштине физичког васпита-

ња дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја (у когнити-вном простору).

морално-вољних квалитета

6. Оспособљавање ученика да

личности (у конативном про-

стору).

стечена умења, знања и навике користе

7. Стицање и развијање свести о потреби

у

свакодневним условима живота и рада (као социјалне перспективе).

здравља

, чувања здравља и заш-

тити природе и човекове средине (као активне животне перспекти-

ве).

Посебни оперативни задаци

:

1. Усмерени развој основних моторичких способности, првенствено

гипкости, брзине (експлозивне снаге) и координације.

2. Усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика

предвиђених програмом физичког васпитања.

3. Примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима

(кроз игру, такмичење и сл.).

4. Задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поисто-

већивањем и слично.

5. Естетско изражавање кретњом и доживљавање естетских вредности.

6. Усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.


3/27


4/27

4

3.1 РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

На свим часовима као и на другим организационим облицима рада,

посвећује се пажња:

а. развијању физичких способности брзине, снаге, издржљивости и

гипкости – у припремном делу часа у оквиру вежби обликовања или у

другим деловима часа путем оних облика и метода рада који полазе од

индивидуалних могућности ученика и примерени су деци школског узрастаи специфичним материјалним и просторним условима рада у којима се

настава физичког васпитања изводи;

б. учвршћивању правилног држања тела.

3.2 УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА

3.2.1 АТЛЕТИКА

Настава (обучавање) из атлетике се изводи на теренима за атлетику

(стазе, скакалишта и бацалишта) на равном и испресецаном земљишту. При

обучавању се користити синтетичком методом, тј. вежбе не рашчлањивати,

већ их учити у целини. При томе, у почетку радње изводити полако (трчати

лагано, скакати на мале даљине, прескакати мале висине и са малим

залетом, бацати на мале даљине), а касније повећавати брзину извођења и

интензитета. При обучавању ученика да трче на кратким пругама,

вежбање се изводи у врстама од по три до четири ученика, а у дужим

трчањима у колони по један.


5/27

5

3.2.1.1

Методика обучавања и увежбавања истрајног трчања обухвата више

фаза, од приказа технике трчања, преко објашњавања карактеристичних фа-за технике, до првих покушаја ученика и исправљања уочених битних гре-

шака. За време трчања на атлетској стази или отвореном простору труп се

држи мало нагнут напред. Нога се после одраза, савијена у колену, избацује

напред горе и меко спушта предњим делом на тле, спуштајући се постепено

на цело стопало. Руке, савијене у лактовима, раде енергично шакама до ви-

сине браде. У кривини се трчи што ближе унутрашњој линији своје стазе,

целим телом мало нагнут улево и енергично машући десном руком. Трчати

треба слободно, без сувишног напрезања мишића врата, трупа и руку. У

четвртом разреду основне школе почињемо, по програму, са обучавањем

технике ходања и трчања, да би у петом разреду поновили вежбе из прет-

ходног разреда и проверили минимални образовни захтев из технике

трчања; те развијали општу издржљивост индивидуалним дозирањем -

путем радних картона методом трајног рада у трајању од 5 до 10 минута и

других, према избору наставника.

ТЕХНИКА ИСТРАЈНОГ ТРЧАЊА

Увежбавање технике трчања

(а) Правилно постављање стопала. Ако при трчању стопала не по-

стављамо паралелно са правцем кретања, онда смо погрешили јер не кори-

стимо снагу мишића целог стопала. Затим, постављањем стопала косо, гу-

бимо на корисном савлађивању простора, а таква грешка повлачи избацива-

ње колена у страну. За увежбавање правилног постављања стопала користи-

мо се ходањем и трчањем по уцртаној линији - правцу кретања. Ходањем и

трчањем по свеже обрађеној земљи (стази) или свежем снегу можемо кон-

тролисати и кориговати постављање стопала.

(б) Правилан рад руку. При трчању рад, односно фреквенција покре-

та руку мора бити усклађена са фреквенцијом покрета ногу. Али у свако -

дневном кретању (ходању), ван спортске активности, човек се креће опру-


6/27

6

жених руку, па ту навику покушава несвесно да примени и при трчању. Ме-

ђутим, не може се остварити брза фреквенција рада руку док су опружене

(због дужине полуга), па је потребно скратити дужину тих полуга савија-

њем руку у зглобовима лаката. Тај угао је при спринтерским трчањима око

900, а при дужим трчањима је већи.

Правилан рад руку увежбавамо тако да ученика поставимо у положај

са правилним односом углова између подлактице и надлактице. Захтевамо

да ради рукама не мењајући одређене углове. Ту вежбу треба изводити прво

у месту, затим ходати и, коначно, трчати. Приликом таквих вежби почетник

најчешће прави једну нову грешку. Желећи да изведе правилан рад рукама,

он подиже рамена (неприродно), што је последица настојања подизања лак-

това. Осим што почетника морамо обучити да правилно заузме угао лакат-

ног зглоба, морамо му скренути пажњу да руке при покрету напред не сме

дићи сувише високо и морају се кретати окомито на правац кретања.

(в) Правилан положај тела. Једна од најчешћих, а и највећа грешка

с обзиром на положај тела при трчању јесте тзв. седећи положај. За обуча-вање правилног држања тела примењујемо следеће вежбе: (1) трчање и об-

раћање на положај главе (глава мора бити у линији трупа а поглед усмерен

15-20 метара испред); (2) ходање и трчање уз обраћање пажње на положај

кукова (кукови и рамена морају стално бити у правилном и непроменљивом

односу); (3) из лаганог претклона забацивати опружене ноге уназад, акци-

јом кукова, прво у месту а затим у лаганом трчању; (4) у ходању заузети

правилан став тела и затим прећи у лагано трчање са убрзањем; (5) ослони-

ти се рукама на зид или неки други чврст ослонац и почети са ходањем у

месту тако да замашну ногу гурамо напред и горе ка зиду, а одразна нога је

потпуно опружена у колену; (6) ситно гажење (високо подизање натколени-

це замашне ноге до хоризонтале) слично претходној вежби, али вежбу из-

водимо без ослањања, те се лагано крећемо напред итд. Саставни део

истрајног трчања је и обучавање високог старта.


7/27

7

3.2.1.2

Поновити обучавану „прекорачну“ технику из претходног разреда.

Од свих техника за скок у вис као најприменљивију учити прекорачну тех-нику - “маказе” (као што и програм за четврти разред основне школе и пре-

поручује). Скаче се из залета дужине 10-15 метара под углом од 40 до 600

према лествици и одразом око пола метра испред линије лествице (ластиша

или вијаче). Ученик који се одражава десном ногом узима залет са леве

стране. Брзина залета није велика. Последња три корака изводе се енергич-

но. У последњем кораку за извођење одраза нога се, скоро сасвим опруже-

на, поставља на пету. Брзим опружањем одразне ноге и истовременим по-

дизањем рамена и избацивањем руку и замашне ноге увис почиње узлет.

Ученик узлеће замашном ногом горе, а одразном опуштеном. Када замаш-

ном ногом пређе изнад лествице, енергичним покретом је спушта надоле, а

одразну избацује нагоре и пребацује преко лествице. Труп изнад лествице

нагнут је напред, а руке су опуштене. Доскаче се на замашну ногу.

СКОК УВИС

Методика обучавања и увежбавања заснива се на рационалним об- јашњењима скока у целини и његових појединих фаза, приказу технике из-

вођења скокова (са нагласком на замашну ногу), прво на мањој, а касније и

све већој висини, уз исправљање грешака у свакој фази обучавања и увеж-

бавања, на неколико скакалишта од струњача, до нормално припремљеног

скакалишта, наизменично и са леве и са десне стране, завршавајући час

такмичењем.

Предвежбе за обучавање прекорачне технике – „маказице“ су сле-

деће: (1) слободно кретање по вежбалишту „маказице“ скоковима; (2) хо-

дом са стране под углом од 30 до 400 прекорачити постављену лествицу (ка-

нап, ластиш, вијачу), висине до 50 cm; (3) залетом са стране под истим уг-

лом прекорачити одређену висину (60 – 70 cm; (4) скок из залета (повезива-

ње залета са одразом и доскоком), уз прескакање мањих висина.


8/27

8

3.2.1.3. СКОК УДАЉ

Техника "увинућа". Удаљ се скаче из залета дугог 25-40 m. Залет је

убрзање за које треба постићи максималну брзину у неколико последњих

метара пред одраз. Одразна нога поставља се целим стопалом на одразно

место, а одраз се изводи напред и горе брзим опружањем одразне ноге и

истовременим измахом напред-горе савијене замашне ноге. После одраза,

одразна нога се приноси до замашне, обе се привуку згрчене у коленима на

груди ( згрчна техника) или се замашна нога опушта доле према одразној,

па се обе савијају у коленима и одводе назад уз увинуће у крстима (скок са

увинућем). При крају лета ноге се енергично избацују напред, а руке одводе

назад. При доскоку руке се снажно избацују напред. Основно за скок удаљ

јесте повезивање залета са одразом, а да се при томе не изгуби стечена бр-

зина у току залета. Стога у процесу обучавања и касније у току увежба-

вања технике томе треба посветити одговарајућу пажњу.

У процесу обучавања код ученика се појављују најчешће следеће

грешке: (1) глава је приликом залета „увучена у рамена“, (2) увртање главе

лево десно приликом трчања, (3) нагиб леђима уназад, (4) одразна нога се

поставља на одскочиште тако да се опире одразу, (5) труп је при одразу

превише претклоњен, (6) положај замашне ноге је лош у моменту одраза

тако да њен замах не доприноси подизању тежишта тела, (7) ноге су у фази

лета недовољно подигнуте, (8) у лету се примећује отклон трупа устрану,

(9) у току лета ноге нису у истој висини, (10) колена су у лету опружена,

(11) приликом доскока пад рукама напред.

Предвежбе за обучавање технике „увинућа“ у скоку удаљ: (1) ска-

кање из чучња са опружањем читавог тела и издизањем руку у узручење

(увинуће), (2) скакање са шведског сандука („увинуће“ саскок), (3) скок

удаљ из места са увинућем тела.


9/27

9

3.2.1.4

Предвежбе за обучавање рационалне технике (користећи „имита-

ционе вежбе“, као и кугле од 3 kg и лакше предмете) углавном су следеће:(1) бацање медицинке и кугле до 3 kg увис, (2) бацање кугле или медицинке

напред и горе, (3) бацање кугле из места где се нарочито води рачуна о за -

суку и ротацији трупа (кугла се више потискује ногама и трупом, а мање се

води рачуна о давању импулса кугли руком и прсима), (4) бацање кугле из

места са искораком замашне ноге, (5) бацање кугле „двокораком“ из крета-

ња (бацач је окренут грудима у правцу бацања, искорачи десном па левом

ногом и долази у став као при бацању кугле из места, с тим што су замах и

брзина већи, а затим следи избачај из места), (6) иста вежба само што се

баца из положаја леђима у правцу бацања, (7) вежбање поскока на једној

нози, (8) извођење вежбе у целини (до преласка на бацање кугле прописане

тежине).

БАЦАЊА

3.2.2 ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

У реализовању програма вежби на справама значајно је искористити

све справе које су на располагању, на којима се, без обзира на пол, могу

извести вежбе у вису и упору, вежбе на смањеној површини ослонца и пре -

скоци. Одређене вежбе које су предвиђене за ученике могу изводити и уче-

нице (паралелни разбој, кругови, коњ са хватаљкама), а ученици треба да

изводе вежбе равнотеже на шведској клупи и греди. Индивидуални приступ

ученицима се постиже диференцираним приступом, на свакој справи посеб-

но.

1. Тло ( ученици и ученице): 1) поновити вежбе и комбинације вежби

из претходних разреда; 2) из става раскорачног колут назад до става раско-

рачног; 3) из става раскорачног колут напред до става раскорачног; 4) колут


10/27

10

летећи (на сунђер струњаче); 5) премет упором странце; 6) став на шакама -

помоћ је потребна, али све мање; 7) мост заклоном и усклон, уз помоћ; и на

крају 8) комбинације савладаних вежби (обавезни састав претходног разре-

да допунити новим вежбама, диференцирано према полу и способностима

ученика).

За напредније ученике и ученице додати: премет странце упором у

обе стране; два премета странце повезано; став на шакама. Уколико школа

поседује одскочну даску и сунђер струњаче: припремне вежбе за прекопит

(салто напред згрченим телом). Делови из обавезног састава за школско

такмичење (републички програм) за ученике и ученице петог и шестог

разреда основне школе (у даљем тексту: школско такмичење).

2. Прескок ( ученици и ученице): 1) поновити скокове у дубину – фа-

зу доскока; разношка преко козлића 110 цм; 2) припремне вежбе за згрчку и

згрчка. Напреднији ученици и ученице: удаљити даску.

3. Двовисински разбој (уколико школа нема справу, ученице могу

вежбати на једној притки разбоја, вежбе у вису извести на вратилу, а вежбе

у упору на дочелном вратилу): 1) суножним одразом узмак до упора пред-

њег, уз помоћ; 2) из упора предњег премах одножно до упора јашућег; пре-

мах одножно заножном до упора стражњег; 3) саскок саседом (замахом но-

гама унапред и одбијањем од притке); 4) вис прости предњи: два пута изве-

сти предњих и зањих, саскок из другог зањиха, уз помоћ. (Вежбе од 1. до 3.

могу се учити посебно, а затим их повезати у целину). За напредније уче-

нице: делови обавезног састава за школско такмичење за пети и шести

разред основне школе.

4. Греда (ученице). Ниска греда: поновити вежбе и комбинације

вежби из четвртог разреда основне школе (ходања, трчећи кораци, окрети

за 180°, равнотеже, наскоци, саскоци). 1) боком поред греде: суножним од-

скоком наскок на греду суножно (једна нога је мало испред друге); 2) разли-

чити начини ходања: у успону, са згрченим предножењем, са заножењем, са


11/27

11

одножењем, са високим предножењем; 3) скок суножним одскоком, доскок

на место одскока; 4) вага претклоном и заножењем. Висока греда: 1) нас-

кок у упор предњи, упор одножно десном (левом), окретом за 90° удесно и

прехватом (бочно: палчеви су окренути један према другом) упор клечећи

на десној са заножењем леве (мала вага); 2) основна кретања која су у про-

граму од првог до четвртог разреда на ниској греди извести на средњој или

високој греди. За напредније ученице делови из обавезног састава за школ-

ско такмичење за пети и шести разред. Ученици: ходањем, трчањем, окре-

тима и издржајима у одређеном положају треба да развијају осећај за равно-

тежу. Ходање на високој греди и саскок пруженим телом чеоно или бочно.

5. Паралелни разбој ( ученици): 1) поновити вежбе из четвртог раз-

реда основне школе, 2) њих у упору и саскок, предношка; 3) њих у упору и

саскок, заношка; За напредније ученике: њих у потпору, предњихом упор

до седа разножно, саседом сножити и зањихом саскок; делови из обавезног

састава за школско такмичење за пети и шести разред. Ученице: њих у упо-

ру, предњихом упор седећи разножно пред рукама, приножити једном (ле-

вом) ногом до седа ван (удесно); саскок удесно десноручке са окретом за

180° (уз помоћ).

6. Вратило ( ученици): 1) поновити вежбе из четвртог разреда; 2) до-

челно вратило: узмак суножним одразом до упора предњег; 3) дочелно вра-

тило: њих у вису завесом о потколено и сп. наупор јашући до упора пред-

њег, прехват у потхват и премахом одножно заножном одношка са окретом

за 90°; 4) доскочно вратило: два пута поновити предњих и зањих, саскок из

другог зањиха, уз помоћ. За напредније ученике: делови обавезног састава

за школско такмичење за пети и шести разред.

7. Кругови ( ученици и ученице): дохватни кругови: вучењем вис уз-

нето, вис стрмоглаво, вис стражњи, саскок. Ученици: доскочни кругови:

њих у вису предњем, саскок у зањиху уз помоћ. За напредније ученике:

делови обавезног састава за школско такмичење за пети и шести разред.


12/27

12

8. Коњ са хватаљкама ( ученици и ученице): 1) промене упора пред-

њег активног и пасивног; стражњег и јашућег активног и пасивног; 3) упор

предњи, упор одножно десном, упор предњи, упор одножно левом, упор

предњи. Ученици: 1) поновити вежбе из четвртог разреда основне школе;

2) из упора предњег (стражњег) одножити једном са преносом тежине у

другу страну - исто са одножењем друге ноге - повезано (замаси). За на-

предније ученике: из упора предњег премах одножно у упор јашући (на-

значити), премах другом ногом у упор стражњи, премах десном назад,

премах левом назад - повезано, саскок замахом ногама уназад; делови

обавезног састава за школско такмичење за пети и шести разред основнешколе.

3.2.3 РУКОМЕТ

1. Техника: основни став у нападу и одбрани у месту и кретању (у

ширину, дубинска кретања, спречавања нападача у шутирању, пресецање

лопте...); руковање лоптом (жонглирање); хватање и додавање у месту и

кретању и у различитим ситуацијама игре; шутирање у месту и кретању и

после различитих комбинација у игри.

2. Тактика: основи тактике у нападу (индивидуална - финте, дриб-

линг ...) и одбрани (зонска, човек на човека), контранапад. Игра 3:3, 4:4 и,

према способностима ученика, 6:6 са основним правилима.

Организовати међуразредно такмичење са применом основних

правила.


13/27

13

3.2.4 РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА И НАРОДНИ ПЛЕСОВИ

Обновити програм из претходних разреда; естетско обликовање ко-

рака поред стола и у кретању; рад руку и комбинације са корацима; комби-

нације галоп корака са дечјим, мачјим, далековисоким и полкиним кораком.

Обавезни састав без реквизита.

1. Вијача: поновити елементе из нижих разреда; мачји и далековисо-

ки скок кроз вијачу.

2. Лопта: бацање у чеоној и бочној равни, повезано са наученим пос-

коцима и скоковима.

3. Обруч: поновити елементе из нижих разреда; вртење обруча око

руке; котрљање обруча по тлу.

4. Плесови: Дивна, Дивна. Моравац (прва варијанта). Једно коло из

краја у којем се налази школа.

3.2.5 ПЛИВАЊЕ

Научити пливање једном техником.

3.2.6 МИНИМАЛНИ ОБРАЗОВНИ ЗАХТЕВИ

:

Атлетика: техника трчања умереним темпом; брзо трчање на 60 m.

Скок удаљ згрчном техником на резултат; приказ скока удаљ - техника

"увинућа" са повишене површине; скок увис маказице на резултат; приказ

скока увис - опкорачне технике.


14/27

14

Вежбе на тлу: из става раскорачног колут напред до става раскорач-

ног; премет упором странце у бољу страну

Прескок: згрчка

Вратило - виша притка разбоја: два пута поновити предњих и за-

њих, саскок из другог зањиха, уз помоћ.

Висока греда (попети се на греду са повишене површине): ходање

до краја греде (ученице у успону) - одручити; на крају греде прикључити

једну ногу иза друге, узручити; почучњем и замахом рукама уназад припре-

ма и сп. одразом увис саскок пруженим телом и предручењем горе (заврши-

ти леђима према крају греде).

Кругови - дохватни: вучењем вис узнето, вис стрмоглаво, вис страж-

њи, саскок

Греда - ниска, шведска клупа: боком поред греде: суножним одско-

ком наскок на греду суножно; четири корака са згрченим предножењем, руке су о боковима; кораци у успону до краја греде - одручити; чучањ, ок-

рет у чучњу за 180° - узручити; усправ; скок суножним одскоком, доскок

суножно - одручити; кораци са предножењем до средине греде; успон на

обе ноге - узручити; окрет за 90°, саскок пруженим телом, са окретом за

180°, завршити лицем према справи.

Ученице

Паралелни разбој: њих у упору и саскок, заношка.

Ученици

Коњ са хватаљкама: из упора предњег (стражњег) одножити једном

са преносом тежине у другу страну - исто са одножењем друге ноге – пове-

зано (замаси).

Организовати међуодељењска такмичења у саставима на тлу и

греди према програму стручног већа.


15/27

15

Ритмичка гимнастика и народни плесови: обавезни састав без ре-

квизита; замаси, кружења, трчања, поскоци и скокови кроз вијачу (за уче-

нице); за ученике комплекс вежби обликовања (може и обавезне вежбе на

тлу са неколико тактова додатно). Једно коло уз музику.

Пливање:

Препливати 20 m. Наученом техником.

Здравствено васпитање: правилно држање тела, лична хигијена и

хигијена здравља, правилна исхрана, ритам рада и одмора.

4. СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ

Слободне активности - секције организују се најмање једном не-

дељно према плану рада који сачињавају наставник разредне наставе и нас-

тавник физичког васпитања. На почетку школске године ученици се опре-

дељују за једну од активности за које школа има услова да их организује.

Часови слободних активности организују се за више спортских грана.

Додатни рад организује се за ученике који испољавају посебну скло-

ност и интересовање за спорт.

Рад се одвија у спортским секцијама или школским екипама које се

формирају према интересовању, способностима и полу ученика. Наставник

сачињава посебан програм, узимајући при том у обзир материјалне и про-

сторне услове рада, узрасне карактеристике и способности ученика, као и

такмичарски програм за школску популацију.

Предметни наставник треба да упућује ученике да у слободно време

самостално вежбају, јер се садржаји у највећој мери савладавају само на

часу физичког васпитања. Због тога би се ова упутства првенствено односи-

ла на оне ученике чије физичке и моторичке способности не задовољавају,


16/27

16

али и на остале, како би стекли трајну навику за вежбање. Током часова фи-

зичког васпитања разредни учитељ и наставник треба да ученицима прика-

же и објасни вежбе, које треба да ураде самостално, или уз помоћ других.

После извесног периода, разредни учитељ или наставник на редовним часо-

вима контролисаће шта је ученик од постављених задатака остварио.

5. АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ - ОБАВЕЗНИ ПРОГРАМ

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа

организује активности у природи: два кроса - јесењи и пролећни (дужину

стазе одређује стручни актив).

Кросеви се одржавају два пута годишње за све ученике. Овај задатак,

због великог броја учесника, организују, осим наставника физичког васпи-

тања, сви наставници школе. Одржавање кросева претпоставља благовреме-

не и добре припреме ученика. Крос се одржава у оквиру радних дана, пла -

нираних за ову активност. Актив наставника утврђује место одржавања и

дужину стазе, као и целокупну организацију.

Излети се могу организовати по одељењима, или са више одељења,

а њихове оперативне задатке, као и локацију, утврђују разредна већа. У

четвртом разреду основне школе организују се два полудневна излета са

обавезним пешачењем од шест километара у оба правца. Излети се органи-

зују у радне дане или суботом.

6. КУРСНИ ОБЛИЦИ И ОБАВЕЗАН СТРУЧНО-ПЕДАГОШКИ РАД

Из фонда часова за заједнички програмски садржај и радних дана

предвиђених заједничким планом, школа организује активности у часовној,

школској, ванчасовној и ваншколској организацији рада, као и обавезан

стручно-инструктивни рад.


17/27

17

Спортска активност од значаја за друштвену средину

Из фонда часова за заједнички програмски садржај школа може да

планира 12 часова за ону спортску активност која није обухваћена овим за-

једничким програмом, а за коју средина у којој је школа има интересовања

(стони тенис, борилачки спортови, веслање и кајакарење...). Ова активност

планира се за ученике од трећег до осмог разреда основне школе, а програм

припрема и спроводи наставник или инструктор.

7.

Корективно-педагошки рад организује се за ученике са постуралним

поремећајима. Програм курсних облика сматра се интегралним делом оба-

везног наставног програма. С обзиром на то да се за његову реализацију

траже специфични материјални услови, ову наставу треба организовати на

посебан начин: на часовима у распореду редовне наставе, у другим објек-

тима, у супротној смени од редовне наставе (пливање) и на другим објек-тима, а у за то планиране дане.

КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

Програмом се предвиђа активност која је од интереса за средину ко-

јој школа живи и ради. Корективно-педагошки рад организује се са учени-

цима који имају лоше држање тела (постурални поремећаји). Рад спроводи

наставник у сарадњи са лекаром или физијатром који утврђује врсту и сте-

пен деформитета и прописује вежбе. Тежи случајеви телесних деформитета

третирају се у специјализованим здравственим установама.

Сви ученици који се упућују и на корективно-педагошки рад, уз ог-

раничења, вежбају на редовним часовима и најмање једном недељно на ча-

совима корективно-педагошког рада. Програм сачињавају наставник и ле-

кар специјалиста, и он треба да је примерен здравственом стању ученика.


18/27

18

8. ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊА

Такмичења ученика чине интегралну компоненту процеса физичког

васпитања на којима ученик проверава резултат свога рада. Школа је оба -

везна да створи материјалне, организационе и друге услове како би школ-

ска такмичења била доступна свим ученицима. Актив наставника на почет-

ку школске године сачињава план такмичења (пропозиције, време...). Оба-

везна су унутародељењска и међуодељењска такмичења из атлетике, веж-

би на тлу и справама и једне спортске игре. Ученици учествују и на оним

такмичењима која су у програму Министарства просвете и спорта.

Школа организује и спроводи спортска такмичења као интегрални

део процеса физичког васпитања, према плану стручног актива, и то:

Обавезна унутаршколска и међуодељењска такмичења у:

1. гимнастици (у зимском периоду),

2. атлетици (у пролећном периоду),

3. најмање у једној спортској игри (у току године).

Стручни актив и школа планирају и програмирају унутаршколска

такмичења и прилагођавају их календару школских спортских такмичења у

организацији Министарства просвете и спорта.

9. ОБАВЕЗНИ ПРОГРАМ - ИЗАБРАНЕ СПОРТСКЕ ГРАНЕ

Обавезни програм - изабране спортске гране остварује се са по јед-

ним часом седмично у сваком разреду од 4. до 8. разреда основне школе

(обавезно). Обавезни програм - изабране спортске гране односи се на иза-


19/27

19

брану спортску грану, по избору ученика, а у складу са могућностима ос-

новне школе

За спортске гране ученици се опредељују на почетку школске годи-

не. Једна изабрана спортска грана обрађује се током школске године. У ме -

шовитим одељењима (девојчице и дечаци) могу се изабрати две спортске

гране. Настава је обавезна за све ученике у одељењу и одвија се у оквиру

редовног распореда часова.

. Ученицима се пружа прилика да, својим избором, уз савет

наставника физичког васпитања, задовоље своје жеље и интересовања.

Часови обавезног програма - изабране спортске гране за ученике мо-

гу се организовати на начин који највише одговара могућностима школе

(могу бити одржавани у супротној смени - нпр. часови пливања и друге

спортске активности).

У случајевима кад школа не располаже предвиђеним условима за

реализацију обавезног програма - изабране спортске гране

Садржај обавезног програма - изабране спортске гране, остварује се:

, актив учитеља

и наставника физичког васпитања предлаже ученицима ону спортску грану

чији се програм може реализовати.

- у објекту школе;

- ван школе у одговарајућим вежбалиштима (спорт-ска хала, базен,

отворени терени, клизалишта, ски терени итд.).

Садржај обавезног програма - изабране спортске гране предлажу

наставници физичког васпитања, а у складу са интересовањима ученика,

материјалном опремљеношћу школе, узрасним карактеристикама ученика и

стеченим стручним квалификацијама наставника.

Организација остваривања обавезног програма - изабране спортске

гране (у истој или супротној смени) усклађује се са условима рада основне

школе.


20/27


21/27

21

ња, која омогућавају ученику да схвати законитости процеса на којима се

заснива физичко вежбање. Теоријско образовање треба да буде усклађено

са нивоом интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у дру-

гим наставним предметима. За обраду појединих тема не предвиђају се

посебни часови, већ се користе разне могућности да се у току вежбања

ученицима пружају потребне информације у вези са конкретним задатком.

6. Ученицима, који услед ослабљеног здравља, смањених физичких

или функционалних способности, лошег држања тела и телесних деформи-

тета не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је корективно-педаго-

шки рад, који се реализује у сарадњи са одговарајућом здравственом уста-

новом.

7. Програмски садржаји односе се на оне вежбе и моторичке актив-

ности које чине основ за стицање трајних навика за вежбање и за које шко -

ла има највише услова да из реализује (природни облици кретања, вежбе

обликовања, атлетика, вежбе на тлу и справама, ритмичка гимнастика,

игре). Како су за остваривање постављеног циља погодне и оне моторнеактивности које нису обухваћене обавезним програмом, предвиђају се

курсни облици наставе. То су скијање, пливање, клизање, веслање, као и

оне активности за које је заинтересована средина у којој основна школа

живи и ради.

8. Ради остваривања постављених програмских задатака, одређе-

ним законским регулативама прецизира се обавеза школе да обезбеди све

просторне и материјалне услове рада за успешно остваривање врло сложе-

них друштвених интереса у школском физичком васпитању.

Захтев да се циљ физичког васпитања остварује и преко оних орга-

низационих облика рада који се остварују у ванчасовно и ваншколско вре-

ме, подразумева и прилагођавање целокупне организације и режима рада

школе, те ће се у конципирању годишњег програма рада васпитно-образов-

но деловање проширити и на ове организационе облике рада те за њихову


22/27

22

реализацију обезбедити потребан број дана и неопходни материјални усло-

ви за рад. На тај начин, читав процес физичког васпитања у часовној, ван-

часовној и ваншколској организацији рада биће јединствен и под контро-

лном улогом школе, као најодговорнијег и најстручнијег друштвено-вас-

питног фактора, како би се сачувала основна програмска концепција

наставе физичког васпитања.

3. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ подразумева стицање одређених

знања путем којих ће ученици упознати суштину вежбаоног процеса и зако-

нитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика, зна-

ња о здрављу, како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем тре-

ба да се оствари. Садржаји се реализују на редовним часовима, на ванчасов-

ним и ваншколским активностима, уз практичан рад и за то се не предвиђа-

ју посебни часови.

11. ЧАСОВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА - ОРГАНИЗАЦИЈА И

ОСНОВНИ ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ

Основне карактеристике часова физичког васпитања треба да бу-

ду: јасноћа наставног садржаја; оптимално коришћење расположивог прос-

тора, справа и реквизита; избор рационалних облика и метода рада; избор

вежби оптималне образовне вредности; функционална повезаност свих дел-

ова часа - унутар једног и више узастопних часова једне наставне теме; пу-

на активност ученика током часа - моторичка и мисаона; визуелизација

помоћу савремених техничких средстава.

У петом разреду основне школе часови се морају добро организо-

вати, како у погледу јасних и прецизних облика и метода рада, тако и у

погле-ду стварања радне и ведре атмосфере.


23/27

23

У дидактичкој четвороделној подели треба да преовладају игре,

али и садржаји који захтевају прецизност извођења, а којима претходе тач-

на упутства учитеља или предметног наставника. Затим, предметни настав-

ник треба да прати ток рада и указује на грешке, како би садржаји, претеж-

но природног карактера, дали добру основу за усвајање садржаја са конвен-

ционално сложенијом биомеханичком структуром, који се планирају за

наредне разреде.

Од метода преовладава метод живе речи, практични прикази задатка

од стране наставника, као и прикази пригодних садржаја путем слика, скица

и видео-технике. На крају часа, предметни наставник пригодним речима

треба да да оцену рада током протеклог часа и да ученике упозна са наред-

ним садржајем. Ученицима мора да буде јасно које садржаје су увежбавали

и у којој мери су их савладали. У том циљу ће и педагошке мере, као што су

похвале и истицање добрих примера извођења, утицати на ефикаснију саз-

најну функцију и мотивисаност за усвајање одређених знања и стицање на-

вика, пошто деца у овом узрасту имају велике потребе за такмичењем, што

само треба позитивно усмерити.

Приликом избора облика рада, предметни наставник треба да узме у

обзир просторне услове рада, број ученика на часу, број справа и реквизита,

динамику обучавања и увежбавања наставног задатка, што значи да пред-

ност има онај облик рада (фронтални, групни, индивидуални) који се право-

времено примењује. Фронтални рад се обично примењује у почетној фази

обучавања и када је обезбеђен довољан простор и број реквизита у односу

на број ученика (трчање, вежбе на тлу, елементи тимских игара); групни

рад са различитим задацима примењује се у фази увежбавања, и то тако да

су групе сталне за једну тематску област, састављене према индивидуалним

способностима ученика (хомогенизоване), а које и чине основ у диференци-

раном приступу избору садржаја у односу на те индивидуалне способности,

радна места у групном раду, осим главног задатка, треба да садрже и по-


24/27

24

моћне справе за увежбавање делова биомеханичке структуре главне вежбе

Приликом избора методских поступака

(предвежбе), као и оне вежбе које се односе на развијање оне способности

која је релевантна за извођење главне вежбе (највише три вежбе). Радно ме-

сто је по садржају конзистентно у односу на главни задатак, што је у складу

са принципима интензивно организоване наставе. Индивидуалан рад при-

мењује се за ученике мањих способности, као и за ученике натпросечних

способности.

обучавања и увежбавања

Демонстрација задатка мора да буде јасна и прецизна уз коришћење

савремених могућности.

моторичких задатака, наставник треба да одабере вежбе такве образовне

вредности које ће бити оптимално усвојене у расположивом броју часова.

12. ПЛАНИРАЊЕ ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА

Настава физичког васпитања организује се са по 3 часа недељно.

Наставник треба да изради:

- општи глобални план рада, који садржи све организационе облике

рада у часовној, ванчасовној и ваншколској организацији рада са оператив-

ним елементима за конкретну школу;

- општи глобални план по разредима, који садржи организационеоблике рада који су предвиђени за конкретан разред и њихову дистрибуцију

по циклусима. Затим, овај план рада садржи дистрибуцију наставног садр-

жаја и број часова по циклусима и служи као основа за израду оперативног

плана рада по циклусима;

- план рада по циклусима садржи образовно-васпитне задатке, све

организационе облике рада који се реализују у конкретном циклусу, распо-


25/27

25

ред наставног садржаја са временском артикулацијом (месец, број часова и

редни број часова) и методске напомене.

Наставно градиво подељено је у три циклуса, или четири, уколикосе за тај разред предвиђа курсни облик. То су:

- један циклус за атлетику,

- један циклус за вежбе на тлу и справама,

- један циклус за тимску игру,

- један циклус за курсни облик (уколико је планиран за одређени

разред у часовној организацији).

Уколико се организује курсни облик за активност у часовној органи-

зацији рада, онда се планира четврти циклус, тако што се по четири часа

одузимају од прва три циклуса. Наставно градиво по циклусима може да се

остварује у континуитету за један временски период (нпр. атлетика у јесе-

њем, вежбе на тлу и справама у зимском и тимска игра у пролећном), или у

два периода (нпр. трчања и скокови из атлетике у јесењем, а бацања у про-лећном периоду).

13. ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ РАДА УЧЕНИКА

Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у току целе школ-

ске године, на основу јединствене методологије која предвиђа следеће те-

матске целине: (У петом разреду оцењивање се врши бројчано, на основу

остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева.)

1. Стање моторичких способности.

2. Усвојене здравствено-хигијенске навике.


26/27

26

3. Достигнути ниво савладаности моторичких знања, умења и

навика у складу са индивидуалним могућностима.

4.

Однос према раду.

1. Праћење и вредновање моторичких способности врши се на ос-

нову савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних

физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове

трансформације под утицајем физичких активности: координација, гип-

кост, равнотежа, брзина, снага и издржљивост.

2. Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу

утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне

хигијене, а такође и на основу усвојености и примене знања из области

здравља.

3. Степен савладаности моторичких знања и умења спроводи се на

основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења

програмских садржаја.

4. Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног уче-

ствовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.

Оцењивање ученика у оквиру праћења и вредновања наставног

процеса врши се на основу Правилника о оцењивању ученика основне

школе и на основу савремених дидактичко методичких знања.

14.

Обавезна педагошка документација је:

ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА И ДИДАКТИЧКИ МАТЕРИЈАЛ

Дневник рада, структура и садржај утврђује се на републичком ни-

воу, и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га до-

пуни оним материјалом за које има још потребе.


27/27

27

Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног

актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове

реализације.

Писане припреме наставник сачињава за поједине наставне теме

које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и

редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру

часова (облике рада, методичке поступке обучавања и увежбавања).

Радни картон: треба да има сваки ученик са програмом вежбаоног

садржаја, који сачињава учитељ или предметни наставник, а који је прила-

гођен конкретним условима рада.

Формулари за обраду података за: стање физичких способности,

реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији

рада.

Очигледна средства: цртежи, контурограми, видео-траке аранжира-

не, таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврс-

на обележавања радних места и други писани материјали који упућују уче-

нике на лакше разумевање радних задатака.

СТАТУС ТРЕЋЕГ ЧАСА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА (изабране

спортске гране) регулисан је Стручним упутством министра просвете и

спорта о организовању спортских активности у основној школи бр. 110-00-

449-05/02 од 22. јуна 2005. године.

5 Metodika Nastave Fizikog Vaspitanja Uenika 5. Razreda Osnovne Kole

Documents

Transcript of 5 Metodika Nastave Fizikog Vaspitanja Uenika 5. Razreda Osnovne Kole