44TGISK - 04 predavanje 1

8/12/2019 44TGISK - 04 predavanje 1

http://slidepdf.com/reader/full/44tgisk-04-predavanje-1 1/14

GRA ĐEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADŽMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRA ĐENJA

POMOĆNI MATERIJALI ZA PRAĆENJE PREDAVANJA

IV. DEO

TESARSKI RADOVI (2)

2008.



3.5.4. TUNELSKA OPLATA

U toku procesa unapređivanja metoda građenja sa pojedinačnih elemenata oplate (dasaka)prešlo se na korišćenje standardizovanih sistema prenosne oplate a zatim je, spajanjem oplatazidova i tavanica, ukrupnjavanje završeno prostornim sklopom koji je zbog karakterističnog

izgleda dobio naziv - tunelska oplata. Prvi su na ovakvu ideju došli Francuzi (1958 god.) adesetak godina posle njih tunelsku oplatu su prihvatili i naši graditelji.

Tuneleska oplata - poprečni presek oplate, zidova i ploče

Gabarit tunelske oplate i njena prostorna krutost uz nefleksibilnost celog sistema namećuprioritetno zadovoljenje nekoliko zahteva koji se moraju ispuniti već u fazi projektovanja. Zahteviu odnosu na osnovu sprata stambenog ili poslovnog objekta su:

• betonski noseći zidovi moraju biti u jednom

pravcu (npr. svi poprečni),

• pregradni zidovi moraju biti izvedeni zidanjemili montažom lakih panela,

• razmak zidova koji se izvode u tunelskoj oplatimora se u osnovi sprata ritmično ponavljati(ovo ne znači da se objekat mora izvesti sasamo jednom širinom prostorija, moguća je pri-mena nekoliko prethodno pripremljenih tu-nelskih formi ili izmena širine prostorije posta-vljanjem umetaka u oplatu ploče, ali takva pro-mena oplate na objektu stvara suvišne pauze iaritmiju proizvodnog procesa a onemogućava

brzu otplatu sredstava uloženih u nabavku sku-pe tunelske oplate; tunelska oplata postajeekonomičnija od velike prenosne oplate teknakon 70 ÷ 100 upotreba, radnih ciklusa),

• fasadna strana objekta mora biti potpuno otvorena, bez parapeta i sličnih betonskihformi, kako bi skidanje i izvlačenje oplate bilo moguće a sve zahteve u pogledu brzogzatvaranja objekta treba rešiti naknadnom montažom prefabrikovanih fasadnih panela iliklasično - zidanjem.

Nabrojani zahtevi ukazuju na delimično ograničavanje slobode oblikovanja objekta ali njihovimprojektantima ipak ostavlja široke mogućnosti izbora dimenzija prostorija:

• dužine prostorija od 2,0 ÷ 12,0 m zadovoljavaju gotovo sve potrebe koje višespratniobjekti nameću omogućavajući taktove koji se prostiru od jedne do druge fasadeobjekta.

Dragan Arizanović – Tehnologija građenja 4. predavanje 1



• širine prostorija se mogu nalaziti u rasponu od 1,5 ÷ 8,0 m,

• visine prostorija, zahvaljujući mogućnosti zamene panela, mogu biti od 2,0 ÷ 3,5 mčime je, pored izrade standardnih objekata sa slobodnom visinom od 2,60 m,omogućeno oblikovanje i tehničkih etaža i reprezentativnih prostora,

Da bi se tunelska oplata mogla primeniti osnova svakog sprata objekta mora zadovoljiti određene

geometrijske usloveProstornu celinu oplate čine parovi polutki ( poluškoljke) čijim spajanjem oplata daje zatvorenprostor. Svaka polutka ima sopstveni sistem štapastih, cevastih nosača koji fiksiraju horizontalni ivertikalni pano u projektovanom položaju i olakšavaju prijem i prenošenje opterećenja svežebetonske mase na očvrsle delove konstrukcije. Neophodno, fino doterivanje položaja panoa vršise mehanički, okretanjem kosih podupirača i vertikalnog stabilizatora koji imaju unutrašnje navojesa vretenastim uloškom zglobno vezanim za vertikalno ukrućenje panoa.

Postavljanje tunelske oplate zahteva kranove velike nosivosti

Bočnim vezama je omogućeno precizno uklapanje i čvrsto spajanje više polutki u jedinstvenucelinu. Da bi se skratilo vreme postavljanja i skidanja oplate razvijene su usavršene formeprostorne oplate. One imaju školjku sastavljenu od bočnih vertikalnih panoa povezanih

jedinstvenim horizontalnim panoom. Da bi se radovi mogli maksimalno ubrzati na jednoj(unutrašnjoj) čeonoj strani je ostavljena mogućnost za montiranje novog (trećeg) vertikalnog




panoa čime se gubi tunelski profil sklopa ali omogućava istovremena izrada jedne tavanice sa tripripadajuća noseća zida. Kod prostorija veće slobodne širine problem nosivosti oplate tavanicerešavaju kruto vezani vertikalni podupirači koji se prenose zajedno sa prostornom oplatom.

Ovakva konstrukcijska rešenja, dopunjena usavršenim mehanizmima za fiksiranje položaja (npr.Hunnebeck tunelska oplata dobija projektovani položaj jednim pokretom kratke poluge), daju do

50 % bolje rezultate od klasične prenosne oplate tako da se uz garantovanih 300

÷

700 upotreba(za neke tipove i do 1000 radnih ciklusa) i mali utrošak radne snage (0,10 ÷ 0,25 NČ/m2). Nabav-ka ovakve opreme može da se isplati izvođaču tek nakon 3 ÷ 4 godine intenzivne upotrebe.

Horizontalni i vertikalni panoi oplate duguju trajnost čeličnim limovima (d = 3 ÷ 4 mm) koji moguda podnesu agresivno dejstvo cementne emulzije, dugotrajnog vibriranja i dinamička naprezanjakarakteristična za transport oplate tornjskim kranom. U zavisnosti od težine oplate i dimenzijaradnih jedinica usvaja se odgovarajući kran. Kako je prosečna masa ovakvih prostornih oplataoko 60 ÷ 120 kg/m2, a sklapanjem nastaju celine od 20 ÷ 100 m2 radne površine jasno je daefikasna upotreba tunelske oplate u mnogome zavisi od pravilnog izbora toranjskog krana.

3.5.5. KLIZAJUĆA OPLATA

Dugo su građevinari nailazili na ogromne teškoće pri izgradnji visokih a vitkih objekata kod kojih je trebalo efikasno rešiti problem brzog građenja. Naime, mali front rada i male količine betonakoje se u slojevima mogu ugrađivati onemogućavaju postizanje velikih radnih efekata a i oplatevećih površina ne daju očekivane rezultate jer se, npr. kod kružnih preseka, pri demontaži uvek"otvaraju". Trebalo je pronaći način da oplata u zatvorenoj formi kliza preko ugrađenog betona ada pri tom debljina betona po celom obimu bude ista. Moralo se unapred odbaciti spajanje oplatametalnim spojnicama koje prodiru kroz beton i distancerima regulišu razmak oplata.

Svi prethodno prikazani tipovi oplata omogućavaju isključivo cikličan rad t.j. rad u kome seizmeđu ciklusa može uočiti kraća ili duža tehnološka pauza. Klizanjem oplate se ostvaruje principkontinualnog betoniranja elementa.

Za kružne zidove manjih visina podesne su ispecijalizovane oplate (npr. PERI Vario) ali suza izradu visokih silosa i dimnjaka potrebnesofisticiranija tehnološka rešenja

Klizajuća oplata je projektovana za kontinualan rad u kome tehnološka pauza (u principu) nepostoji a namenjena je za izvođenje objekata ili delova objekata velike visine (silosi, dimnjaciindustrijskih objekata, stubovi mostova, televizijski tornjevi, rashladne i liftovske kule energetskihobjekata i sl.). Iz pregleda se vidi da se radi o objektima pravilne osnove (trougaone, kvadratne,pravougaone, mnogougaone, kružne) čija je dominantna dimenzija - visina. Izrada horizontalnihdelova konstrukcije (ploče, ukrućenja) može biti organizovana i izvedena u toku klizanja zidovakoji se nalaze na perimetru objekta, ili nakon završetka ovih radova. Zbog ovoga se oplata

oslanja na izbetonirane delove (zidove) objektačija se kriti

čna

čvrsto

ća obezbe

đuje pogodnimtehnološkim merama - aditivima, specijalnim cementom, veštačkim zagrevanjem i sl.




Za razliku od prethodih tipova oplate klizajuća oplata nije standardizovana u pogledu dimenzijaelemenata ali su poznati proizvođači oplata ponudili svoje sisteme koji obezbeđuju kvalitetnozatvaranje spojeva oplatnih elemenata nezavisno od ugla pod kojim se oni nalaze. Razlikesistema se mogu uočiti u obastima:

1. načina oslanjanja na izbetonirane delove objekta,

2. načina nošenja opreme za klizanje, i3. načina podešavanja prostorne geometrije oplate.

Konstrukcija klizne oplate se sastoji od čeličnih nosača dovoljno krutih da drže oplatu uprojektovanom položaju, opremljenih hidrauličkim dizalicama i oslonjenih na izbetonirani deopreko specijalno oblikovanih čeličnih šipki (štapovi punog kružnog preseka od specijalnog čelika -kleter-štangle) koji nose spoljašnje i unutrašnje radne platforme. Oplatne površine se izrađuju odrazličitih materijala ali su uvek pod uglom od 0,5 % u odnosu na pravac klizanja kako bi seredukovala površina kontakta sa betonom i smanjila adhezija. Kako su slojevi visine 20 ÷ 30 cmobično se usvaja oplata visine 120 ÷ 150 cm koja garantuje i vizuelnu kontrolu ugrađenog sloja.Tolika je i dužina zaštitne cevi koja "putuje" sa oplatom i štiti kleter-štanglu preko koje se sistemoslanja na građeni beton. Klizanjem zaštitne cevi formira se prostor za lakše pomeranje kleter-štangle koji se nakon završetka radova popunjava cementnom pastom. Klizna oplata često imaradne platforme (frontovi rada) postavljene na tri nivoa:

• najviši služi za prijem i distribuciju betonske mase i armature,

• srednji služi za kretanje radnika: betoniraca i armirača, i

• najniži nivo čine unutrašnja i spoljašna radna platforma sa kojih je moguća obradapovršine isklizanih slojeva.

Platforme su projektovane za kretanje i rad radnika koji postavljaju armaturu i anker-elemente,ugrađuju svež beton, održavaju oplatu, vrše popravku i negu betona, postavljaju armaturu zahorizontalne delove konstrukcije objekta, izrađuju površinsku zaštitu ili oblaganje isklizanihbetonskih površina i na druge načine učestvuju u proizvodnom procesu. Vertikalni transportarmature i metalnih nosača se vrši lakim dizalicama a betonska masa se transportuje moćnimpumpama i distribuira polarno postavljenim kranovima.

Ovakva konstrukcija omogućava rad bez pomoćnih skela čija bi izrada potpuno onemogućilakontinualan i brz rad jer bi dugo vreme njihove izrade omogućilo betonu da završi vezivanje iadhezijom nadmaši kapacitet hidrauličkih dizalica.

Oplata dopušta brzo napredovanje radova, obezbeđuje ujednačeni ritam i kvalitet rada, podrazu-meva angažovanje visoko obučene i uigrane radne snage, omogućava rad u svim klimatskimuslovima (uz adekvatne mere tehničke zaštite) ali i zahteva:

• pravilnu organizaciju privrednog gradilišta i dobru koordinaciju aktivnosti na tlu i "uvazduhu",

• tehnološku disciplinu i preciznost u radu svih učesnika,

• radna snaga mora biti stručna i iskusna u radu sa ovim tipom oplate ali je važno i da jemotivisana da prihvati neprekidan rad bez dužih pauza,

• dobru logističku podršku sa terena u smislu pravovremene i dovoljne dopremematerijala i obezbeđenja uslova za 24-časovni neprekidni rad, i

• relativno visok stepen iskorišćenja oplate u toku ekspoatacije.

3.5.6. SAMOPODIŽUĆA OPLATA

Primena krupnogabaritne oplate čak i kada su u pitanju obični, veliki paneli prenosne oplate zazidove je uslovljena kapacitetom (nosivošću) toranjskog krana kojim se oplata premešta sa jednog fronta rada na drugi. Primena ukrupnjenih delova oplate i na dobro opremljenim

gradilištima mora biti sprečena ukoliko se u toku transporta može naći pod udarima vetrova jačihod 5 bofora. Opisane situacije nisu retkost jer se na visini većoj od 20 m počinje osećati dejstvoklimatskih pojava koje je potpuno različito od onih koje se manifestuju u prizemnim slojevima




vazduha. Na toj visini počinje da se oseća i nedovoljnost jednog toranjskog krana za podršku svihradova koji se na "napadnutoj koti" moraju odvijati bez neplaniranih prekida. Vertikalni transportbetona pumpama za beton može rešiti većinu problema u vezi sa dopremom sveže betonske ma-se ali ostaju neugodnosti sa dugim ciklusima transporta armature i materijala. Potreba da se održistabilna veza oplate i objekta i eliminiše neproduktivna faza uklanjanja i vraćanja ljudstva, alata ipomoćnog materijala sa radne platforme za potrebe bezbedne demontaže i transporta

(karakteristična za standardnu prenosnu oplatu zidova) navela je projektante oplate da u jednomsistemu objedine karakteristike prenosne i klizajuće oplate.

Tako su nastale samopodižuće oplate (engl. climbingformwork ) koje se konstrukcijski puno ne razlikuju odsavremene oplate za zidove ali su opremljene uređajimakoji omogućavaju lako horizontalno pomeranje i bezbedanvertikalni transport (premeštanje) oplate malim brzinama.

Ove oplate predstavljaju tehnološku inovaciju koja semože uspešno primeniti na velikim oplatnim elementima(visine do 6 m) izrađenim od šper-ploča i drvene građe alise mogu isto tako uspešno primeniti i na panelima od

metalnih delova.Konstrukciona povezanost radne skele i oplate i kvalitetneanker-veze daju samopodižućoj oplati stabilnost i pouzda-nost, nezaobilazne tehničke osobine posebno karakteristi-čne za poslednju generaciju građevinske opreme. Oplata je vrlo adaptibilna a mali broj delova (platforme su gotovi,prefabrikovani elementi) zahteva kratko vreme za monta-žu i demontažu i posebno olakšava održavanje u tokurada.

Činjenica da se prilikom otvaranja oplate i prelaska na višuradnu poziciju može formirati ugao u odnosu na be-tonskupovršinu od ± 15o omogućava izuzetno efikasan rad kod

izgradnje televizijskih tornjeva, visokih stubova mostova,betonskih brana i sličnih (delova) objekata pro-menjivognagiba spoljne površine.

Ovaj tip oplate se proizvodi u vidu kompleta podesnih za jednokratno premeštanje kranom sapozicije na poziciju ili kompleta opremljenog hidrauličnom presom koja isključuje potrebu zakranom. Ovaj drugi način premeštanja oplate dozvoljava kretanje slično podizanju klizajuće oplate(princip kretanja gusenice) ali sa korakom visine preko 2,0 m. Elektronska kontrola dajepomeranju relativno teškog sklopa neophodnu preciznost i isključuje potrese ali i pored togaopisana oplata pokazuje veću prostornu krutost od klizne oplate, jer se oslanja na čvrsti beton, panema pojave drobljenja zaštitnog sloja betona kao što se dešava pod dejstvom donjeg ruba kliza- juće oplate. Primena samopodižuće oplate, za razliku od klizajuće oplate, dozvoljava pojavu

radnih spojnica čime rad oslobađa stresnih situacija koje nastaju u vreme klimatskih i tehnološkihporemećaja na gradilištu (nedostatak betona, greške u održavanju prostorne geometrije objekta uizgradnji) pa treba očekivati sve bržu zamenu klasične klizajuće oplate novim sistemima većefleksibilnosti.

3.6. POMOĆNA SREDSTVA ZA PRIMENU OPLATE

Razmišljajući o potrebnoj oplati većina projektanata tehnologije koncentriše pažnju na dimenzije imehaničke karakteristike panela kojima se formira kalup za betonsku masu. Brojna sredstvakojima se i kalup i armatura u njemu dovode i održavaju u potrebnom položaju postaju važna utrenutku kada treba napraviti specifikaciju svih elemenata koji se (u ispravnom stanju, spremni za

upotrebu) moraju spakovati i poslati na gradiište kao nezaobilazni deo oplatnog sistema.




Dimenzije i težina tih delova obično zahtevaju poseban način pakovanja (sanduci, kontejneri) kojise razlikuje od pakovanja oplatnih panela (palete) pa time uslovljava potrebu za odgovarajućimsredstvima za pretovar i manipulaciju.

Hidraulički lift (PERI PTL 1250) kojim se lako premeštaju i postavljaju oplate ploča je samo jedanod primera da pomoćna sredstva mogu značajno povećati produktivnost

U pomoćna sredstva se ubrajaju ne samo sredstva za njihovo povezivanje u skladne prostorneceline i održavanje forme u toku radnih ciklusa već i sredstva za čišćenje i zaštitu oplate oduticaja koji ih mogu oštetiti i umanjiti eksploatacioni vek.

3.6.1. PRIBOR OPLATE

Pre početka ugrađivanja sveže betonske mase potrebno je obaviti čitav niz operacija koje imajuza cilj obezbeđenje međusobnog odnosa oplate i opreme, tj.:

• da montiranoj armaturi obezbede ujednačenu debljinu zaštitnog sloja,

• da juvidur-cevima za prolaz elektro-instalacija obezbede projektovan položaj tokomulivanja i ugrađivanja betona,

• da oplatu elementa i oplatu otvora (vrata, prozora, otvora za prolaz instalacija) dovedu uprojektovani položaj i fiksiraju ga,

• da povežu delove oplate u čvrstu celinu sposobnu da svežem betonu da željeni oblik,• da obezbede radne platforme na oplati po kojima će se kretati radnici i deponovati

pomoćni materijal,

• da omoguće ostvarenje stabilnosti delova oplate i bezbedno transportovanje sklopovaoplate, ...

Odsustvo potrebe da se pomoćni materijal, koji ove zadatke izvršava, podvrgne dejstvu nekognormativa i npr. nacionalnim standardima regulišu pitanja u vezi sa njihovom proizvodnjom iprimenom dovela su do pojave velikog broja proizvoda iste namene ali različitih oblika i veličina.Neki od njih imaju karakter potrošnih sredstava, jer ostaju u betonskom elementu ili se deformišudo neupotrebljivosti, a drugi predstavljaju stadardnu opremu oplate pa se moraju redovnoodržavati kako bi se mogli regularno koristiti tj. montirati i demontirati. Poznavanje osnovnih

karakteristika najvažnijih pomoćnih sredstava omogućava pravilan izbor, štedi novac nabavku ištiti tesare od nepotrebnih radnih operacija.




Distanceri armature su uslov za kvalitetno ugrađivanje betona u zoni zaštitnog sloja

Mogućnost projektanata da betonu daju lepu arhitektonsku formu rezultuje težnjom da ostavljajufasade objekata bez naknadne obrade. Nažalost, ima slučajeva gde nepažljivo ugrađenaarmatura svoju bliskost spoljnoj sredini manifestuje velikim mrljama koje su posledica stvaranja ispiranja produkata korozije a i na mnogim tavanicama se armaturne mreže jasno ocrtavaju pazbog temperaturnih efekata u eksploataciji ostavljaju prugaste fleke. Jasno je da ovakvim na-brajanjem grešaka u izvođenju radova primarna uloga pravilnog položaja armature (obezbeđenje

zahtevane nosivosti konstrukcijskog elementa) nije zaboravljena ali primeri očito pokazuju dagreške u radu imaju višestruke posledice. Fiksiranje fleksibilnih plastičnih cevi za provođenjeinstalacija efikasno obavljaju obične veze (tankom paljenom žicom) za armaturne sklopove.

3.6.1.2 OPLATA ZA OSTAVLJANJE OTVORA U BETONU

Pravilno i lako ugrađivanje standardizovanih tipova prozora i vrata zahteva da se u betonskimzidovima na projektovanim mestima ostave otvori neophodnih stolarskih dimenzija.

Oblikovanje otvora za vrata i prozore u zidovi-ma od betona zahteva primenu alata koji semogu vrlo lako montirati i ukloniti nakon očvr-šćavanja ali i izdržati veliki broj radnih ciklusa.Stoga su metalni ramovi na fotografijama nekaod rešenja.

Prilikom montiranja dvodelnih oplatnih okvira za vrata i četvorodelnih okvira za prozore trebakoristiti zavrtnje na predviđenim pozicijama. Zaptivanje okvira se može obezbediti trakama odsalonita koje moraju biti priljubljene uz samu očišćenu oplatu ovih otvora. Širina otvora za vrata

se može regulisati položajem parova matica na fiksiranim zavrtnjima šablona za vrata.




3.6.1.3 ANKER-SPONE

Ravnomernu debljinu betona i krutost oplate obezbeđuju metalne anker-spone preko čeličnihankera sa narezanim navojem koji prolaze kroz telo betonskog elementa ali su pritom zaštićeniod athezije krutim plastičnim cevima koje ujedno služe i kao distanceri oplate. Okretanje spone

kod montaže/demontaže oplate vrši se, u zavisnosti od konstrukcijskog rešenja anker spone,mašinskim ključem, metalnom polugom ili kuckanjem čekićem.

Anker-spone se izrađuju od čelika i služe za međusobno povezivanje dve oplate u gornjem idonjem delu nosača. Navoj na anker-sponama je grube trapezaste izrade. Matice su robusne imogu se pritezati ključem ili laganim udarcima čekića. Dužina anker-spona omogućuje fiksiranjemeđusobnog razmaka za sve betonske zidove debljine 12 - 30 cm a na zahtev gradilišta anker-spone mogu biti i drugih dimenzija. Težina kompletne anker-spone domaće izrade je 4,3 kg.

Pre nanošenja priležuće oplate anker-spone se uvlače kroz otvore na primarnim nosačima

postavljene oplate i na provučeni kraj anker-spone nati

ču konusne

čaure. Nakon nanošenja drugestrane oplate anker-spone se provlače i kroz otvore na njenim primarnim nosačima. Zatim se vrši

fino regulisanje vertikalnog i horizontalnog položaja, kao i njihovo dovođenje u zadati pravac zida.Pritezanje oplate pomoću anker-spona mora biti pažljivo da konusne čaure potpuno zatvoreneravnine na limu oplate kako prilikom ugrađivanja ne bi došlo do curenja cemetnog mleka.

3.6.1.5 UMETCI ZA UGLOVE OPLATE ZIDOVA I STUBOVA

U toku eksploatacije javnih i industrijskih objekata koji imaju skeletnu konstrukciju sa brojnim,vidljivim stubovima može doći do oštećenja ivica stubova i narušavanja estetskih zahtevaprojektanta objekta. Da bi se to sprečilo u uglove oplate stubova se umeću i pričvršćujuprofilisane PVC ili gumene trake. One povećavaju ugao pod kojim se betonske površine sustičuna 135o ili uglu oplate daju zaobljenu formu malog radijusa krivine (r = 2,0 - 2,5 cm).




Ugrađeni beton time postaje otporniji na slučajne udare a postiže se i lepši izgled ivice. Ukolikose oplata pravilno demontira ovakvi umetci mogu biti iskorišćeni 4 - 10 puta. Ukoliko se kaomaterijal iskoristi tanji lim, koji se na jednu stranu oplate postavlja (fiksira) tako da elastičnonaleže na površinu druge strane oplate, limeni umetak može biti korišćen preko 20 puta ali, kaokod svih metalnih delova oplate koji dolaze u vezu sa svežim betonom, posebna pažnja mora bitiposvećena njegovom čišćenju i zaštitnom premazivanju.

Kod industrijskih objekata ovaj način obrade ivica često nije dovoljan već se zahteva ojačavanjeivice metalnim profilima koji se ankeruju u betonskoj masi središnjim, izduženim, profilisanimlimenim perom ili zavarenom tankom armaturom. Da bi u toku ugrađivanja ostali u projekto-vanom položaju treba ih u odnosu na armaturu ugla elementa fiksirati elastičnim distancerima kojiće razupiranjem pritiskivati profil uz ugao oplate.

3.6.2. PREMAZI ZA OPLATE

Primena struktur-betona bi bila nemoguća ukoliko se oplata od poliuretanskih matrica prebetoniranja ne bi zaštitila nekim od sredstava za sprečavanje athezije betona i oplate. Vrlo

izražena reljefnost površine matrica značajno pove

ćava kontaktnu površinu pa bi sila kojanadmašuje ostvarenu atheziju sigurno razorila površinski sloj betona, ogolila armaturu i verovatno

oštetila oplatu.

Pojava athezije je deo interakcije oplate i betona a zavisi od vrste materijala od koga je izrađenaoplata (reljefnosti, rapavosti, poroznosti) kao i odlika betonske mešavine (konzistencije,skupljanja) koja je u oplatu ugrađena. Običan čelični lim, bez zaštitnog premaza, ostvaruje siluprianjanja koja je 4 puta veća od sile koju treba savladati ukoliko je premaz pravilno nanet a čak ivodootporna šper-ploča ima 2,5 puta veće prianjanje uz betonski element od uglačane i zaštićenemetalne oplate. Potreba da se radni takt oplate maksimalno skrati proizilazi i iz opasnosti od stva-ranja veze betona i oplate koja, prilikom skidanja velikih segmenata, može dovesti do otkidanjazaštitnog sloja. Nakon 3 dana očvršćavanja u oplati od sintetički zaštićene šper-ploče prianjanje je 2,5 puta veće nego nakon 1/2 dana a kod metalne oplate se u istom periodu beleži pojava 3

puta većeg prirasta athezije.

Da bi sprečili razorno delovanje ove pojave i omogućili realizaciju projektovanih karakteristikapovršine betonske konstrukcije tehnolozi su propisali obaveznu primenu odgovarajućihantiathezionih premaza (engl. release agents) kojima se između oplate i betona formira zaštitnifilm sposoban da izdrži radna opterećenja u fazi ulivanja i ugrađivanja svežeg betona. Osnovnizadaci koje opisani premaz treba da izvrši su, pored navedenih, i:

• da nema nepoželjne reakcije sa oplatom (ne izaziva koroziju ili zapreminske promenedruge vrste) i betonom (ne izaziva promenu vremena vezivanja niti stvara gasovitemehuraste oblike),

• da pomogne dobijanje neoštećene vidljive površine elementa,

• da pomogne maksimalni broj primena oplate,

• da bude u stanju pogodnom za trenutnu primenu kako bi se izbeglo čekanje na potpunorastvaranje praškastih formi,

• da bude pogodan za lako nanošenje u propisanoj debljini,

• da je vremenski stabilan, tj. da najmanje nekoliko sati nakon nanošenja zadržavadeklarisana svojstva,

• da omogućava poznate oblike završne površinske obrade betona (dobru prionljivostmaltera i različitih premaza), i

• da je bezopasan za radnike koji njime manipulišu ili dolaze u kontakt sa njim.

Sredstva koja se primenjuju na našim gradilištima su industrijski proizvedena i imaju garantovanasvojstva, ili spravljena priručnim sredstvima od sekundarnih građevinskih i drugih materijala.

Prva grupa, grupa industrijskih hemikalija je rastvorena u uljnim destilatima male viskoznosti izasniva se na pojavi hemijske reakcije sa cementom usled čega se stvara sapunasti krem na




kontaktnoj površini. Toj grupi pripadaju i emulzije otporne na spiranje pod dejstvom atmosferskihpadavina. Nanose se ručnim raspršivačima kako bi se ekonomisala potrošnja i ostvarila ravno-merna, mala debljina sloja koji neće ispoljiti dubinsko dejstvo na beton.

Na slici, nanošenje zaštitnog prema-za primenom rasprskivača.

Brojni nabrojani zahtevi pokazuju dase u praksi neka sredstva nisu po-kazala efikasnim u nekim oblastimaprimene pa je to iskustvo ugrađenou tehničke uslove za ovu vrstu za-štitnih sredstava.

Dešavalo se, na primer, da uslednekvalitetnog ili neadekvatnog pre-maza betonska površina dobije fle-ke, prsline, fluoroscentne pojave ipromene boje, a kod nanošenja de-belih slojeva zaštite čak izgubi povr-

šinsku čvrstoću i otpornost na agre-sivna dejstva okoline.

Oplatni premazi u praksi ponekad stvaraju probleme jer ih neadekvatno pripremljena oplata upija iostavlja mrlje na površini betona ili ih ne apsorbuje pa oni na kosim i vertikalnim površinamateško mogu da se zadrže i slivaju se niz montiranu oplatu. Poslednja generacija ovih sredstavase odlikuje potpuno novim sastavom (zahvaljujući biljnom poreklu u potpunosti su razgradljivi ibiološki neškodljivi) koji ne samo da omogućava lako skidanje oplate već i profilaktičko delovanje jer prodire u drvenu oplatu i impregnira je štiteći je od truljenja a pritom ne povećava dejstvokorozije na položene armaturne profile.

3.7. GRA ĐEVINSKE SKELE

Skele se, kao privremene građevine, javljaju u istoriji graditejstva vrlo rano. Potreba da segraditelji, njihov alat i pomoćni materijal nalaze u neposrednoj blizini mesta rada nameće, kodizgradnje hramova i vojnih objekata, primenu vitkih drvenih nosača koji se povezuju konopcimaod biljnog materijala. Nosivost i stabilnost takvih formi nisu poznate ali se, sa stanovištasavremenih saznanja o kvalitetu upotrebljenog materijala, može sumnjati u pouzdanost tih skela.Današnje građevine angažuju veliki broj radnika čija se sigurnost ne sme dovoditi u pitanje pa susvi delovi skela, zadržavajući poznatu skeletnu formu sklopa, doživeli tehničke transformacije.

Prioritetni zahtev, brz i lak rad, savremene skele zadovoljavaju zahvajujući primeni lakih formi(cevi), lakih materijala (sve više aluminijum) i dekompoziciji na delove koji se mogu, spakovani usanduke, lako transportovati, montirati i demontirati. Iako je većina drvenih delova, radi lakšeg

odolevanja eksploatacionim opterećenjima i boljeg održavanja, dobila zamenu u metalnimelementima drvene daske se još uvek primenjuju kao patosnice ili podmetači za nožice stubova.

Pomenuta sredstva veze u vidu konopaca i klinova su u potpunosti zamenjena metalnim klips vezama koje se lako postavljaju na elemente u čvoru i ručnim alatom brzo osiguravaju odotvaranja.

Skele mogu u visokogradnji služiti za zidarske i fasaderske radove ali mogu biti namenjene ipodršci oplate za konstrukcije ili delove konstrukcija velikih raspona. Ključna razlika ovih grupatipova skela nastaje kao posledica razlike radnh, vertikalnih i horizontalnih, opterećenja.

Dok se kod fasadnih skela vertikalno opterećenje kreće od 1,0 kN/m2 (za skele namenjenepregledu i održavanju) do 3,0 kN/m2 (za radove sa teškim predmetima, npr. zidanje kamenom)ono, kod izrade velikih betonskih lukova i ploča mostova, najčešće prelazi 20 kN/m2.




PERI skele i oplate su primenjene kod ponovne izgradnje tornja na Avali

IZRADA GRA ĐEVINSKIH SKELA

Primenom sistema "cev - spojnica" nastaju forme čija je nosivost obrnuto proporcionalna dužininosećih cevi i visini (spratnosti ) skele. Stoga je izrada i upotreba svih provizornih konstrukcija

najstrože zabranjena. Projektom tehnologije građenja treba dati sve karakteristike potrebnepomoćne konstrukcije - skele koje služe za izvršenje radova na visini većoj od 150 cm iznad tla.

Skele mogu postavljati, prepravljati, dopunjavati i demontirati samo stručno obučeni radnicizdravstveno sposobni za rad na visini i pod nadzorom stručnog lica na gradilištu. Konstrukcijaskele mora biti tako napravljena da radnicima pruža potrebnu zaštitu za sve zidarske, betonske ifasaderske radove; zaštitna ograda mora biti konstruisana po propisu. Za kretanje radnika nadubini, na mestima gde nije moguće uraditi stepenice, treba obezbediti propisne lestve, ili trepne.

Pre upotrebe svi delovi konstrukcije skele moraju da sekontrolišu po "Uputstvu o vođenju kontrolne knjige skele"koje ima karakter internog dokumenta firme ali sadržiodredbe koje su saglasne zahtevima važećih propisa ozaštiti na radu.

Montaža fasadne skele počinje postavljanjem oslonacana položene fosne debljine 48 mm a prema datimrazmacima (l = 250 cm). Na tako postavljene osloncemontiraju se vertikalne cevi i za njih na svaka 2 m visinepričvršćuju horizontalne cevi, nosači podnih dasaka.Nastavljanje vertikalnih cevi (stubovi skele) vrši seprimenom umetaka a sve međusobne veze štapova seosiguravaju spojnicama bilo ortogonalnim, bilo obrtnim.

Za osiguranje lica koja se mogu naći u opasnoj zonineposredno uz skelu treba formirati zaštitnu galeriju. Onase montira na prethodno opisani način pri čemu se sva

potrebna ukrućenja vrše u krajnjim poljima skele.




Pre montaže skele sve cevne nosače i vezne elemente treba dobro prokontrolisati i odbaciti onekoji bilo iz kog razloga nemogu garantovati ostvarenje projektovane geometrije i propisanihkoeficijenata sigurnosti.

Za montažu skele treba angažovati kvalifikovanu radnu snagu (po mogućstvu uvek iste izvršioce)i obezbediti kvalitetan nadzor od strane stručnih lica iz uprave gradilišta. Sve probleme koji mogu

nastati pri montaži razrešava šef za radove na montaži, a u slučaju (eventualne) potrebe trebakonsultovati stručnjake proizvođača.

Kod ostvarivanja veza štapova spojnice treba pritezati propisanim ključem dužine 330 mm ilimoment ključ em, i ostvariti obrtni momenat od oko 800 Kpcm. Da bi pritezanje išlo neometanoneophodno je pre upotrebe spojnice očistiti zaostale tragove prašine ili ulja i proveriti stanjenavojnih površina. Demontaža skele se vrši obrnutim redom, adekvatnim alatom i uz pažljivumanipulaciju. Zabranjeno je bacanje delova skele jer može doći do njihovog prljanja i oštećenja ilipovreda radnika.

VO ĐENJE KONTROLNE KNJIGE SKELE

Prilikom projektovanja i izrade skele treba se pridržavati "Pravilnika o zaštiti na radu u gra-đevinarstvu" ali i u toku eksploatacionog perioda treba proveravati njenu tehničku ispravnost.Ispravnost skele mora se proveravati najmanje jednom mesečno, a naročito posle vremenskihnepogoda, prepravki, oštećenja i slično. Proveravanje ispravnosti skela se upisuje u Kontrolnuknjigu skele koju gradilište obavezno mora da vodi. U vezi sa tim, potrebno je da se na gradilištuvrši propisani pregled i utvr đuje ispravnost skele u pogledu zaštite na radu. Pregled i utvr đivanjeispravnosti skele vrši se po elementima i u celini prema obrascu "Kontrolna knjiga skele" kojisastavlja služba tehničke zaštite izvođača.

Pregled ispravnosti skele vrši se:

1. po završenoj montaži, a neposredno pre upotrebe,

2. najmanje jednom mesečno,

3. posle vremenskih nepogoda,4. posle većih vidljivih oštećenja,

5. posle popravki i sl.

Pregled i utvr đivanje ispravnosti skele vrši stručna komisija u čijem sastavu su najmanje tri člana,koju imenuje upravnik gradnje, odnosno rukovodilac samostalnog gradilišta. Zadatak komisije jeda pri pregledu utvrdi da li je skela izvedena i postavljena prema planu - projektu skele, da li suna istoj primenjene propisane mere zaštite na radu, i da svoj nalaz upiše u Kontrolnu knjigu skeleuz potpis. Skela se može koristiti tek kada je Komisija utvrdila da je skela izvedena prema planu -projektu i da su na istoj primenjene propisane mere za bezbedan rad uz obaveznu saglasnosttehničkog rukovodioca.

Za propisano i uredno vođenje Kontrolne knjige skele odgovoran je tehnički rukovodilac za

građevinske radove, a ukoliko ovo lice na gradnji - gradilištu ne postoji, upravnik gradnje,odnosno rukovodilac samostalnog gradilišta, koji je odgovoran za pregled i overu Kontrolne knjigeskele.

3.9. PRIPREMA TESARSKIH RADOVA

U okviru pripreme tesarskih radova (pre svega onih koji su u vezi sa oplatom) treba obaveznopreduzeti sledeće tehničke, tehnološke i organizacione mere:

1. utvrditi uticaj kvaliteta betona na karakteristike tesarskih radova i usvojiti materijal ikonstrukciju oplate koji će omogućiti ostvarenje projektovanog kvaliteta,

2. utvrditi uticaj klimatskih karakteristika na betonske radove i izabrati (projektovati) oplatukoja ispunjava zahtevane termičke uslove,





3. specificirati sadržaj kompleta delova oplate, spojnih sredstava, podupirača i ukrućenjaneophodnih za kontinualno izvođenje projektovane betonske konstrukcije,

4. propisati redosled i način montaže i demontaže oplate koji će minimizirati angažovanjeradnika i omogućiti neometano pripremanje ili izvršenje ostalih (zidarskih,instalaterskih, završnih) radova,

5. utvrditi uticaj raspoložive mehanizacije i organizovati radove na ukrupnjavanju delovaoplate i izradi adekvatog alata i pomoćnih sredstava za transport i stabilizaciju oplate,

6. utvrditi broj i dimenzije alata za ostavljenje otvora (tehnološki, za vrata, za prozore)udubljenja i žlebova u betonskim elementima i pripremiti sredstva za njihovo fiksiranjeu projektovanom položaju,

7. utvrditi vrsta i dimenzije instalacionog materijala (cevi za razvod žičanih instalacija,razvodne kutije ...) i drugog materijala (ankeri, uzemljenje) koji će biti ubetoniran uelement i pripremiti sredstva za njihovo fiksiranje u projektovanom položaju,

8. utvrditi vrsta, broj, položaj i dimenzije spojnica koje će biti izvedene i pripremiti sredstvakoja će biti ugrađena u njih,

9. usvojiti trajanje radne smene i broj smena za izvođenje planiranih tesarskih radovapravovremeno i sinhrono sa armiračkim, betonskim i zidarskim radovima,

10. odrediti potreban broj radnika i sastav radne brigade za realizaciju planiranih zadatakau okviru usvojenog takta rada,

11. proračunati veličina deponija oplate, odrediti njihov položaj na gradilištu i frontovimarada i pripremiti odgovarajuća zaštita oplate i radnika od posledica incidentnih situacija,

12. propisati način kontrole tesarskih radova u okviru opštih mera kojima se garantujeregularno ostvarivanje ugovorenog kvaliteta objekta,

13. kompletirati tehnička dokumentacija potrebna za izvođenje tesarskih radova ipravovremeno predati licu odgovornom za njihovo izvođenje.

Realizaciju ove grupe pripremnih radova treba izvršiti uz rednovno informisanje i konsultovanjestručnih lica odgovornih za realizaciju ostalih a posebno instalaterskih radova čime sepredupređuje pojava grubih grešaka čije ispravljanje bi zahtevalo rušenje pogrešno izvedenih

delova betonske konstrukcije. Poslednja generacija oplatnih sistema u tom smislu pružaspecijalne pogodnosti jer dozvoljava primenu odgovarajućeg softvera i time službu za plan ipripremu radova oslobađa velikog dela posla.

Ovi namenski urađeni programi usvajaju arhitektonske crteže objekta urađene uz pomoć CADprograma kao podloge za automatsko pridruživanje elemenata oplatnog sistema i njihovih spojnihsredstava pa se, na zahtev operatera, za par minuta dobija crtež sa taktnim planom, specifikacijadelova oplate sa naznakom tipa, veličine, broja komada i koda pod kojim se deo nalazi umagacinu. Ukoliko postoje određena ograničenja (na deponiji nema dovoljno elemenataodređene vrste ili veličine) operater može uneti izmene i dobiti automatsku izmenu liste zatrebovanje oplatnog materijala. Složeniji delovi oplate (konstrukcije) često zahtevaju izradutrodimenzionih modela koji olakšavaju sagledavanje prostornog rasporeda nosača oplate, podu-pirača, ukrućenja, radnih platformi ... i dozvoljavaju precizne izmene u cilju racionalizacije radova.

44TGISK - 04 predavanje 1

Documents

Transcript of 44TGISK - 04 predavanje 1