OPASNOSTI I MERE BEZBEDNOSTI NA RADU PRI

ZAVARIVANJU Milo Risti

Cilj predavanja

Ukazati na opasnosti i tetnosti po radnika i radnu okolinu u procesu zavarivanja

Razumevanje tehnikih propisa i uputstava kao mere predostronosti i prevencije u smanjivanju rizika po radnika

Prihvatanje odgovornosti unutar preduzea za bezbednu i sigurnu realizaciju tehnolokog procesa Nivo radnika Nivo menadmenta

Teme predavanja

Opasnosti i mere bezbednosti pri zavarivanju Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri

elektrolunom zavarivanju Bezbednost zavarivaa na radnom mestu pri

gasnom zavarivanju

Potencijalne opasnosti pri zavarivanju Procesi zavarivanja praeni su pojavama: visokih temperatura, nastajanjem ili korienjem gasovitih produkata, svetlosnim i toplotnim zraenjem, i opasnostima od elektrine struje.

Opasnosti pri elektrolunom zavarivanju Glavni izvori opasnosti pri elektrolunom

zavarivanju obloenom elektrodom su: elektrina struja, zraenje, zagaena atmosfera, i prskanje troske i metala.

Opasnosti od elektrine struje

Elektrina struja je opasna za zavarivaa, jer nisu sve komponente u zatvorenom strujnom krugu zatiene od direktnog kontakta.

Jaina struje Posledica do 1 mA Ne osea se

1 do 8 mA Osea se udar bez bola 8 do 15 mA Osea se udar i bol

15 do 20 mA Bolni udar - grenje miia 20 do 50 mA Jai grevi miia, oteano disanje 50 do 100 mA Poremeaji unutranjih organa

100 do 200 mA Verovatna smrt

Vrednosti struje opasne po ljudski ivot

PresenterPresentation NotesElektrina struja moe izazvati udar na ljudsko telo i povrede (oteenja) zavisno od vrste struje, jaine, duine trajanja dodira sa strujom i puta struje. Uticaji elektrine struje na telo su grenje grudnih miia i oteano disanje, prolazna paraliza nervnih centara koji upravljaju disanjem, poremeaji rada srca, spreavanje rada srca zbog grenja i izliv krvi.

Odgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujom Zavariva mora da obrati panju na radno odelo i

obuu. Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez

metalnih zakovica i od materijala koji nije provodnik struje.

Dra elektrode mora biti izolovan a kablovi bez oteene izolacije.

Panju treba obratiti i na prikljuke na elektrinu mreu.

Izbegavajui zatitu pri radu, npr. zavarujui bez rukavica ili sa raskopanim odelom, ili oteenim cipelama zavariva se izlae opasnosti od strujnog udara.

Odgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujom Posebno je opasan napon otvorenog kola

struje jer je tu najvii nivo u kolu. U otvorenom kolu elektrini provodnici (elektroda, elektrodna ica) ne smeju da se diraju bez radnih rukavica.

Radni napon pri zavarivanju se kree u vrednosti od 18-22 V (a kod automatskog zavarivanja do 32 V).

Opasnosti od elektrine struje Opasne zone za opremu i prikljuke Najvea opasnost od strujnog udara se

javlja: u prinudnom kontaktu elektrinih provodnika sa

nezatienim oveijim telom npr. kada ui, sedi ili je zavariva nagnut;

ako je rastojanje za slobodno kretanje izmeu elektrinih provodnika manje od 2 m;

kada je radno mesto vlano, u pari, ili zagrejano, ili ako se radi na terenu.

Nedozvoljen poloaj pri zavarivanju

Tok struje kroz telo zavarivaa pri nepravilnom radnom poloaju

Preventivne mere

Mera sigurnosti protiv delovanja elektrine energije je ogranienje napona praznog hoda.

On je ogranien na najvie 100 V za jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeninu struju kod transformatora, a za druge ureaje za zavarivanje je doputeni napon praznog hoda je dat u tabeli Oprema Radionica - struja mree Visoka opasnost od udara Transformator 220 V 380 V 55 V 80 V S 48 V

Transdjuser 113 V S 113 V

Komutator 113 V sa kolektorom 113 V bez kolektora S 113 V Invertor 113 V S 113 V

Pravila pri radu Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti u

skuenom nepreglednom prostoru gde ima elektrine provodljivosti.

Rukovanje blizu prikljuka na mreu (promena polarnosti, prikljuak otvorenog provodnika, popravka oteenog provodnika) mora obaviti obuen elektriar.

Kada se zavaruje uz visoku opasnost od struje, zavariva mora biti dobro izolovan od tla. Zakopano i suvo odelo titi od neposrednog kontakta sa strujom.

Terenska radna mesta (na otvorenom prosotoru) moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju zahteve IP 23.

Kada se prekida rad, ureaj za kontakt elektrode i

Pravila pri radu

Prilikom rada u skuenim i vlanim prostorijama dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim izvorima struje (ispravljai i pretvarai). U sluaju da se ne moe izbei korienje izvora naizmenine struje biraju se ureaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V.

Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje, kod koga su svi metalni delovi izloeni opasnosti (kod aparata za zavarivanje je to kuite) povezani provodnikom velikog preseka, kojim se struja greke odvodi u zemlju. Dalja mogunost je tzv. nulovanje i upotreba zatitnog voda.

Pravila pri radu

Zatitna izolacija ureaja za zavarivanje (izrada kuita i drugih provodnih delova u sluaju greke, od elektrino neprovodnog materijala) je nain osiguranja od elektrinog udara bez upotrebe zatitnog voda. Ista funkcija se postie zatitnim odvajanjem, primenom transformatora za odvajanje, koji ima zadatak da stvori strujno kolo potpuno izolovano od mree i zemlje.

Posebnu panju treba obratiti pri radu u uskim i vlanim prostorijama. Pored dobro izolovane podloge, koristiti obe rukavice, kljeta ostavljati na izolovanu podlogu, a pri prekidu luka ne drati kljeta uz telo.

Opasna podruja za zavarivake provodnike i prikljuke za radni predmet Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivaa,

posebno izvor struje, elektrini provodnici i predmeti koji se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani protiv sluajnog oteenja.

Prikljuci provodnika na radni predmet moraju biti dobro pritegnuti na povrini kontakta, da se ne bi pojavile vrtlone struje, to moe izazvati sledee posledice: moe doi do proboja izolacije; ili moe doi do topljenja materijala u ozubljenju i

leajima rukavca, veanja, itd; ili moe uticati na izabrane parametre zavarivanja.

Pregledno radno mesto

Kritino podruje u pogledu razvoda str

Primer: MAG zavarivanje icom 1.0 mm. Normalni otpor kola je R1=0,1 to pri naponu od 20 V daje struju od 200 A. Promena veliine otpora zbog zaprljanosti kontakta predmeta zavarivanja na R2=0.2 pri naponu U = 20 V dae jainu struje I = 100 A.

PresenterPresentation NotesOvaj primer pokazuje da promena u otporu kola zbog prljavtine ili slabog kontakta, ili pak zbog prikljuka za radni predmet na velikom udaljenju od podruja zavarivanja dovodi do poremeaja struje. To moe da dovede i do topljenja materijala.

Primer jednog incidenta Strujni udar se dogodio kada je zavariva A prekinuo

zavarivanje i strujno kolo. Zbog oteene izolacije u provodniku u taki C tok struje je pratio crtkanu liniju do zavarivaa B, to je izazvalo oteenje mozga.

Da je drveni podmeta bio ispod njegovih nogu nita se ne bi dogodilo.

Zatitna podloga

Premoavanje ?

Opasnost od zraenja

svetlosno zraenje, izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno smanjenje

vida. infracrveno zraenje, izaziva poveanje temperature i ako na nezatieno oko deluje due vreme, moe

izazvati oteenje oka zatamnjenjem vida ultraljubiasto zraenje dovodi do zapaljenja onih kapaka, oteenja onog ivca u ekstemnim sluajevima, kao i pregorevanja koe i stvaranje opekotina. Ovo zraenje se odbija od metalnih predmeta i

najee korienih premaza na zidovima, delujui tako i na radnike u okolini.

Zatita od zraenja

Za smanjenje odbijanja ultraljubiastog zraenja potrebno je da elektrini luk bude vie od 0,5 m udaljen od zida, a radno mesto odvojeno paravanima ili pregradama.

Zavariva mora biti zatien od opasnog zraenja elektrinog luka prikladnim odelom i zatitnim naoarima sa filterom.

Zatita oiju od zraenja elektrinog luka je propisana u EN 619 pomou filtera sa zatitnim faktorom 8 (za mali luk) do 15 (za veliki luk).

Primena zatitng faktora (zatamnjenja) pri zavarivanju

Zatitni faktor Primena

3 Tvrdo lemljenje i elektrootporno zavarivanje

4 i 5 Pomoe operacije pri zavarivanju

6 do 8 Zavarivaki luk I = 30-75 A

9 i 10 Zavarivaki luk I = 30-200 A

11 i 12 Zavarivaki luk I = 200-400 A

13 i 14 Zavarivaki luk I iznad 400 A

15 Zavarivaki luk ekstremno velike jaine I

Opasnost od zagaene atmosfere Pri zavarivanju obloenom elektrodom nastaju

gasovi, dimovi i pare, iji sastav zavisi od osnovnog materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste elektroda.

Znaajan izvor tetnih dimova su i zatitne prevlake na osnovnim materijalima.

Naziv MDK mg/m3 Delovanje i znaci trovanja Napomena

Ugljendioksid CO2

9000 Ubrzano i teko disanje, um u uima, ubrzan rad srca, gubitak svesti Zavarivanje bazinom

elektrodom Ugljenmonoksid

CO 55 Trovanje krvi, um u uima, vrtoglavica, plava

boja lica, slabost, gubitak svesti ---

Nitrozni gasovi: NO NO2

20 10

Trovanje krvi i nervnih tkiva, zapaljenje sluznica organa za disanje, teko disanje, penuav ut

ispljuvak ---

Fozgen COCl2

0,5 Oteenje disajnih puteva, plua i oiju, kaalj

sa penuavim ispljuvkom, plava boja koe omamljenost

Zavarivanje predmeta odmaenih sredstvima sa

Cl

Olovni oksid PbO 0,15

Povraanje, grevi u crevima i elucu, bledo smea boja lica, opta slabost, trovanje krvi i

kotane sri

Zavarivanje delova premazanih bojom na bazi

olova

Kadmijumov oksid CdO 0,1

Nadraivanje sluznica, kaljanje, munina, vrtoglavica, dugotrajno povraanje

Zavarivanje delova zatienih prevlakom

kadmijuma Fluoridi

CaF2, KF 2,5 Nadraivanje sluznica Zavarivanje bazinom elektrodom

Manganovi oksidi MnO, MnO2

6 Trovanje nervnog sistema i plua Zavarivanje elika sa povi-enim sadrajem

mangana Cink oksid

ZnO2 10 Zapaljenje crevne sluzokoe, munina, povraanje, grevi u nogama

Zavarivanje pocinkovanih delova

Hromati 0,1 Nadraivanje i trovanje bubrega, zapaljenja bubrega i creva, dijarea, munina

Zavarivanje delova zatienih hromnim

prevlakama

Maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) nekih para i gasova i nepovoljno delovanje

PresenterPresentation NotesZa najee gasove i dimove utvrene su maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK), tj. maksimalne dozvoljene koliine (SRPS Z.B0.001) koje zavariva moe podneti za 8 asova neprekidnog rada. To ne znai da navedene koliine ne izazivaju nikakve promenene u organizmu. Izvesne promene mogu da nastanu, ali su one, po pravilu, takve prirode da se svaki zdrav organizam posle 16 asova odmora potpuno oporavi.

tetno delovanje na organizam Oteenje oka moe biti izazvano zraenjem,

metalnim kapljicama, troskom i razliitim gasovima i dimovima. Ultraljubiasto zraenje moe izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje onih sluznica, bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zraenje moe izazvati prolaznu zaslepljenost, a toplot-no kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oteenje oka. Rasprskavanje uarenih estica moe izazvati oteenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i pare upalu oka, iji je znak suzenje i peckanje u oima.

Oteenje koe moe izazvati ultraljubiasto i toplotno zraenje, stvarajui opekotine na mestima koja nisu zatiena. Pored toga ova zraenja izazivaju suenje koe i njeno pucanje.

tetno delovanje na organizam Zapaljenje koe moe izazvati i delovanje

nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.

Oteenje udova izazvano je statikim optereenjem kojem je zavariva podvrgnut u toku rada.

Oteenja disajnih organa izazvana su delovanjem tetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi), dimova (oksidi gvoa) i praine. Deo njih se zavrava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire duboko u plua.

Zatita od buke

Oteenje sluha je posledica delovanja buke jae od 85 db(A) u toku rada.

Mere zatite od buke su primena manje bunih ureaja, izolacija zvuka, prostorno pregraivanje, obeleavanje prostora poveane buke, lina zatitna oprema (epovi za ui) i medicinska preventiva. Ako je buka vea od 85 db(A) moraju se koristiti lina zatitna sredstva, a ako prelazi 90 db(A) standardna zatita od buke je obavezna za sve zaposlene. Dnevno izlaganje (as) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25

Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115

Zatita od tetnih materija Ventilacija je najsigurniji nain uklanjanja tetnih materija, a

moe biti: prirodna ili prinudna.

Sem toga se tetne materije uklanjaju odsisavanjem iz prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se zahteva noenje gas maske. Tip ventilacije se odreuje prema postupku zavarivanja, materijalu, trajanju operacija sa elektrinim lukom i gorionikom i veliini radne povrine.

Nekim postupcima se moe smanjiti koncentracija tetnih materija, npr. zamenom procesa zavarivanja onim koji emituje manje tetnih materija, dobrim poloajem radnog predmeta i tela zavarivaa, dobrim izborom radnih parametara i optimalnim radnim uslovima (ureaji za preiavanje).

MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE ZAVARIVAA PRI GASNOM ZAVARIVANJU NA RADNOM MESTU

Prepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizika

OPASNOSTI / TETNOSTI MERE KOJE JE POTREBNO PREDUZETI

Mehanike povrede kao to su nagnjenje ruku, aka ili prstiju, ili opekotine izazvane mehanikim opasnostima i radom sa aparatom za zavarivanje

Neophodno je svu mehaniku opremu periodino proveravati. Koristiti lina zatitna sredstva. Vriti permanentnu edukaciju radnika iz oblasti bezbednosti i zatite na radu.

Ne fizioloki poloaj tela (dugotrajno savijanje, izlaganje zraenju i toplotnim pojavama) moe dovesti do oboljenja kime sa bolovima, zatim do oteenja vida i pojave opekotina

Redovno korienje pauza za odmor u toku rada. Primenjivati sva raspoloiva zatitna sredstva, kao i sredstva, alate i pribore (npr. kolica) za prevoenje boca za zavarivanje.

Prepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizika

OPASNOSTI / TETNOSTI MERE KOJE JE POTREBNO PREDUZETI

Rad sa zapaljivim materijalima i oteenim crevima moe dovesti do dermatitisa, a usled poara mogu nastati opekotine

Obavezno je korienje zatitnih rukavica i radnih odela. Puenje u radionici mora biti zabranjeno, a aparati za gaenje poara dostupni. Obuiti radnike iz oblasti zatite od poara.

Opasnosti vezane za rad sa aparatom za gasno zavarivanje mogu proizvesti povrede spoljanjih organa (u sluaju poara i eksplozije)

Sigurnosni ventili na bocama moraju biti ispravni. Instalacije treba periodino pregledati i kontrolisati.

Zavarivako radno mesto

Mesta za zavarivanje mogu biti stalna i privremena. Stalna mesta za zavarivanje su ona mesta na kojima

se, u tehnolokom procesu proizvodnje ili u radionicama, zavarivanje obavlja stalno ili sa kratkim prekidima.

Privremena mesta za zavarivanje su mesta na kojima se zavarivanje obavlja prema potrebi i u vremenu koje je predvieno u odobrenju.

Zavarivako radno mesto

ispravno i bezbedno gasno zavarivako radno mesto

Opasnost od udisanja tetnih isparenja i gasova

NE UDIITE GASOVE I ISPARENJA PROUZROKOVANA PLAMENOM

ZADRITE GLAVU VAN ISPARENJA. KORISTITE ODGOVARAJUU VENTILACIJU

Mere bezbednosti i zatite od isparenja i gasova

usisno izduvna hauba maska sa dovodom vazduha

Zavarivanje u posebnim uslovima

Skueni nepristupani prostori u pogledu zavarivanja se smatraju oni u kojima nema prirodne ventilacije, zapremina je manja 100 m3 ili su dimenzije manje od 2 m (npr. rezervoari, posude, tenkovi, cevovodi, mali brodski prostori). U takvim prostorima treba preduzeti sledee mere: prinudnu ventilaciju ili odsisavanje gasova, esto uz primenu

maske za disanje, noenje vatrootpornih odela, ne sme se drati gas pod pritiskom, pri veim prekidima rada moraju se izneti gorionik i provodnici, ne sme doi do kontakta sa kiseonikom, ako je mogue ne treba da radi samo jedan radnik, za mogu strujni udar treba predvideti izolaciju poda, a za rad

se sme koristi damo prikladan izvor struje.

zavarivanje u ogranienim prostorima

Zavarivanje u posebnim uslovima Dodatna panja treba da se posveti ispitivanju

sadraja rada, pisanim merama sigurnosti i odstupanjima, nadzoru ovlaenih osoba, obrazovanju, pranjenju sadraja i sigurnosti osoblja i prvoj pomoi.

Zavarivanju u uslovima opasnosti od poara ili eksplozije treba pristupiti posle uvpenja mera sigurnosti u odnosu poar i eksploziju.

Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od poara i eksplozije, a u sluaju mogue vatre neophodna je pismena naredba.

Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od poara i eksplozije

NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU Prilikom rukovanja sa buradima Burad otvarati alatom koji ne varnii ATESTIRANI ALAT od bronze ili

mesinga Sakupiti ostatke kalcijum karbida Praznu burad oprati pa skladititi

Primer nesree sa smrtnim ishodom

NEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU Pri radu sa razvijaima acetilena Prilikom putanja u rad razvijaa acatilena

treba: esto prati metalnu korpu za kalcijum karbid

(kontaktni razvija) ili kutiju (razvija sa kapanjem vode na karbid) da bi se odstranio sopstveni kre;

Menjati vodu pri svakom punjenju razvijaa; Redovno pregledati cevovode i ventile koje kre

moe da zapui.

Opasnosti od eksplozije smese gasova

Eksplozivna smesa gasova nastaje u sledea dva sluaja: ACETILEN + VAZDUH ACETILEN + KISEONIK

Kiseonik je gas koji nije zapaljiv i ne sagoreva, ali omoguava i potpomae sagorevanje.

Opasnost pri radu sa acetilenom Tehniki acetilen je laki od vazduha, otrog

specifinog mirisa zbog primesa fosfor vodonika (PH3) i nije otrovan.

Acetilen je zapaljiv gas velike kalorine vrednosti. Pri zagrevanju moe doi do raspadanja acetiena i do oslobaanja velike koliine toplote, to dovodi do velikog porasta pritiska i eksplozije.

Acetilen se burno jedini sa hlorom, ivom i drugim halogenim elementima i to tako da se ekspolzija pri ovoj reakciji izaziva ve samim izlaganjem svetlosti

Pravila pri upotrebi boca sa acetilenom i kiseonikom : Prilikom korienja acetilena iz boce, otvaranje ventila

mora da bude lagano i do kraja; Prilikom postavljanja reduktora pritiska na bocu sa

kiseonikom, zaptiva i navoj, kao i alat i ruke ne smeju da budu zaprljane masnim materijama;

Boce moraju da budu zatiene od dejstva sunanih zraka;

Boce se ne smaju kotrljati niti skladititi u horizontalnom poloaju;

Boce moraju biti zatiene od pada (npr. pomou lanaca).

Opasnost od curenja gasa. Polako otvorite ventil boce.

Redukcioni ventili kod parova boca. a- neispravno, b- pravilno,

Mere bezbednosti pri radu sa gorionikom plamenski osigura

Sigurno privrene boce za gasno zavarivanje ?

Creva za gas ne trba polagati preko saobraajnog puta ili u radionici ili na gradilitu. Ako je to neizbeno, creva treba zatititi.

motalica sa crevima za gas

Gorionici za zavarivanje, koji su preko gumenih creva vezani sa bocama za gas ne smeju nikada da se stave u neki sanduk ili sud jer postoji opasnost da se kroz zaptivni gasni ventil ispusti meavina gorivog gasa i vazduha koja bi mogla da eksplodira.

Predlog mera u cilju zatite i zdravlja na radu Izvriti osposbljavanje svih radnika za bezbedan i

zdrav rad, kao i obuku iz oblasti zatite od poara. Radnicima dati na korienje lina zatitna sredstva

propisana u skladu sa njihovim radnim mestom odgovarajuim aktom preduzea.

Postaviti ormari za pruanje prve pomoi i osposobiti odgovarajui broj zaposlenih za pruanje prve pomoi.

Obezbediti kvalitetno odravanje u ispravnom stanju opreme za rad i vriti periodine kontrole shodno tehnikim propisima i uputstvima.

Menademet treba da obezbedi uslove za nesmetan rad zavarivaa Obetbediti provetravanje zavarivakih mesta

(a ne promaju) Kvalitetne i iste podove (antistatik) npr.

drvene Temperatura u pogonu treba da bude u

rasponu od 12 do 18 C, kako bi radnici komotno i kvalitetno radili

zimi obezbediti grejanje, a leti hlaenje Preduslove za potovanje tehnologije (nema

zavarivanja na niskim temperaturama, a predgrevanje je obavezno gde tehnologija to propisuje)

Radnici moraju potvati tehnike propise i uputstva Potovanjem propisa smanjuju odgovornost Nema improvizacija premoavanje razvlaenje kablova za masu postavljanje labavih kontakata Bez kablovskih spojenica

Zavarivai treba da pravilno koriste i odravaju zatitnu opremu

Menadent treba da obezbedi zatitnu opremu

Zatitna sredstva

Odelo Kecelja Rukavice Potkolenice Nadlaktice Zatitne cipele Zatitne maske

Primer opekotine nastale usled strujnog udara

Primer opekotine nastale usled neispravnog rukovanja regulatorom pritiska

Nesrea usled nepotovanja propisanog tehnolokog postupka

Primer povrede oteenja oka nastale usled ne korienja zatitne maske Opekotine vrata

nastale usled loeg korienja zatitne kragne

Opasnost zavarene konstrukcije po radnike na drugim radnim mestima

HVALA NA PANJI

OPASNOSTI I mere bezbednosti NA RADU PRI ZAVARIVANJUCilj predavanjaTeme predavanjaPotencijalne opasnosti pri zavarivanjuOpasnosti pri elektrolunom zavarivanjuOpasnosti od elektrine strujeOdgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujomOdgovornost zavarivaa pri radu sa elektrinom strujomOpasnosti od elektrine strujeOpasne zone za opremu i prikljukeSlide Number 10Slide Number 11Preventivne merePravila pri raduPravila pri raduPravila pri raduOpasna podruja za zavarivake provodnike i prikljuke za radni predmetSlide Number 17Slide Number 18Primer jednog incidentaZatitna podlogaPremoavanje ?Opasnost od zraenjaZatita od zraenjaPrimena zatitng faktora (zatamnjenja) pri zavarivanjuOpasnost od zagaene atmosfereSlide Number 26tetno delovanje na organizamtetno delovanje na organizamZatita od bukeZatita od tetnih materijaSlide Number 31Prepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizikaPrepoznavanje opasnosti i moguih tetnosti po radnika procena rizikaZavarivako radno mestoSlide Number 35Slide Number 36Opasnost od udisanja tetnih isparenja i gasovaMere bezbednosti i zatite od isparenja i gasovaZavarivanje u posebnim uslovimaSlide Number 40Slide Number 41Zavarivanje u posebnim uslovimaZavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od poara i eksplozijeNEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU Primer nesree sa smrtnim ishodomNEOPHODNE MERE BEZBEDNOSTI I ZATITE PRI GASNOM ZAVARIVANJU Opasnosti od eksplozije smese gasovaOpasnost pri radu sa acetilenomPravila pri upotrebi boca sa acetilenom i kiseonikom :Slide Number 50Slide Number 51Slide Number 52Slide Number 53Slide Number 54Slide Number 55Predlog mera u cilju zatite i zdravlja na raduMenademet treba da obezbedi uslove za nesmetan rad zavarivaaRadnici moraju potvati tehnike propise i uputstvaSlide Number 59Zatitna sredstvaSlide Number 61Slide Number 62Slide Number 63Nesrea usled nepotovanja propisanog tehnolokog postupkaSlide Number 65Opasnost zavarene konstrukcije po radnike na drugim radnim mestimaSlide Number 67