JAROSLAV

HAŠEK

Doţivljaji dobrog

vojnika Svejka za

svjetskog rata

PRVI DIO

U pozadini

-.,' ' { '

Uvod

Veliko doba traţi velike ljude. Postoje neznani junaci, skromni, bez slave i povijesti Napoleona. Rašĉlamba njihova karaktera zasjenila bi i slavu Aleksandra Makedonskog. Danas, na praškim ulicama moţete sresti pohabana ĉovjeka koji nisam ne zna što zapravo znaĉi u povijesti novog, velikog doba. Ide skromno svojim putom, ne gnjavi nikoga, ali ni njega ne gnjave novinari moleći ga za intervju. Ako biste ga upitali kako se zove, odgovorio bi vam jednostavno i skromno:

»Ja sam Švejk...«

A taj tihi, skromni, pohabani ĉovjek, odista je onaj stari, dobri vojnik Švejk, hrabar, odvaţan, koji je nekada za Austrije bio na ustima svih graĊana Ĉeškog kraljevstva, a njegova slava neće potamnjeti ni u Republici.

Jako mi je drag taj dobri vojnik Švejk i opisujući njegove doţivljaje za svjetskog rata, uvjeren sam da će vaše simpatije biti na strani skromnog, neznanog junaka. On nije zapalio hram Boţice u Efesu, kako je to uĉinio onaj glupan Herostrat da bi ušao u novine i školske ĉitanke.

I to je dovoljno.

Autor

>?

Upletanje dobrog vojnika Švejka u svjetski rat si

—Tak, ubili su nam Ferdinanda — rekla je dvorkinja go-spodinu ŠVejku, koji je prije nekoliko godina napustio vojnu sluţbu, nakon što ga je vojna lijeĉniĉka komisija definitivno proglasila blesavim, pa se uzdrţavao prodajom pasa, gadnih neĉistokrvnih ĉudovišta, kojima je krivotvorio redovnike.

Osim od ovog posla, patio je i od reumatizma i upravo je mazao koljena »Opodeldokom«1.

— Kojega Ferdinanda, gospoda Miilerova? — odazvao se Svejk ne prestajući masirati koljena — ja poznam dva Fer-dinanda. Jednoga, taj je sluga kod drogerista Pruše i tam mu je jednom zabunom popil flašu nekakve mazarije za kosu, i onda poznam još jednog Ferdinanda Kokošku koji pobira pesji drek. Nijednoga ni nikakva šteta.

— Ali, milostivi gospon, gospona nadvojvodu Ferdinanda, onog s Konopišta, onog debeloga, poboţnoga.

— Jezušmarija — uskliknuo je Švejk — to je dobro. A gde mu se to, gosponu nadvojvodi, dogodilo?

— Napucali su ga u Sarajevu, milostivi gospon, iz revolvera, znate. Vozil se tam s tom svojom nadvojvotkinjom u autu.

— Tak, dajte da to pogledamo, gospoda Mullerova, u autu... Je, takav gospon si to moţe dozvoliti, a da si ni ne pomisli da takva voţnja autom moţe nesretno završiti. A u

l • Mast protiv reumatskih bolova (prev.). , &£!•• 5

Sarajevu k tome, to je u Bosni, gospoda Mullerova. To su,

valjda, napravili Turci. Mi im baš nismo smeli zeti tu Bosnu.

Tak, vidite gospoda Mullerova. On je, taj gospon nadvo-

jvoda, već na pravdi Boţjoj. Dugo se muĉil?

— Gospon nadvojvoda su bili odmah gotovi, milostivi

gospon. To znate da z revolverom nema igranja. Nedavno se isto

tak jedan gospon kod nas u Nuslama igral z revolverom, '; pa je

postrelil ćelu familiju i domara koji je došel videti ko to tam puca

na trećem katu.

— Neki revolver, gospoĊa Mullerova, neće vam opaliti ni da

ponorite. Takvih sistema je puno. Ali, za gospona nadvojvodu

sigurno su si kupili nekaj boljega, a mogel bi se kladiti, gospoda

Mullerova, da se taj ĉovek koji mu je to napravil, za to fino

oblekel. To, znate, pucati na gospona nadvojvodu, to je jako

teški posel. Pa nije to ko kad krivolo-vac puca u lugara. Tu se radi

o tome, kak doći do njega; na takvog gospona ne smete ići u

nekakvim krpama. Morate ići ! u cilindru da vas prije ne pobere

pandur.

— Veliju da ih je bilo više, milostivi. — To se razme samo po sebi, gospoda Mullerova — rekao je

Švejk, prestavši masirati koljena — kad bi vi htela ubiti gospona nadvojvodu, ili cara, isto tak bi se z nekim posavetovala. Više ljudi ima više pameti. Jedan posavetuje ovo, jedan ono, pa posel uspe, tak kak veli naša himna. Glavna stvar je nanjušiti taj moment kad takav gospon ide toĉno ispred vas. Ko, ak se sećate gospona Lucchenija koji je probol našu pokojnu Elizabetu, z onom rašpom. Setal se z njom. Pa sad još verujte nekom; od tog doba nijedna carica nejde u šetnju. A to ĉeka još mnogo osoba. A bute vidla, gospoda Mullerova, da se budu doĉepali i ruskog cara i car-; ice, a moţe biti, ne daj Bog, i našeg cara kad su to već poĉeli ' z njegovim nećakom. Taj stari gospon ima puno neprijatelja. Još više nego taj Ferdinand. Kak je nedavno pripovedal jedan ,': gospon u birtiji, da bu došlo vreme kad budu ti carevi kapali jedan za drugim, pa da im ne bu pomoglo ni drţavno nadodvjetništvo. Onda ni imal za platiti, pa je krĉmar pozval

da ga zatvoriju. A ovaj mu je dal ćušku, a panduru dve. Pa su ga otpelali u ćuzu da dojde k sebi. Je, gospoda Mullerova, danas vam se svega dogaĊa. To je opet gubitak za Austriju. Kad sam bil u vojski, tam je jedan infanterist1 ubil kapetana. Napunil je pušku i išel u ured. Tam su mu rekli da tam nema kaj delati, ali on je teral svoje, da mora govoriti s gosponom kapetanom. Taj kapetan je izišel i odmah mu opalil zatvor. Ovaj je uzel pušku i pogodil ga toĉno u srce. Metak je izletil gosponu kapetanu kroz leda i još je napravil štetu po uredu. Razbil je flašicu s tintom, a ta je polila sluţbene spise.

—A kaj se dogodilo s tim vojnikom? —javila se zakratko gospoda Mullerova, dok se Svejk oblaĉio.

— Obesil se za remen — rekao je Svejk, ĉisteći svoj tvrdi šešir. — A taj remen nije ni bil njegov. Posudil si ga je od profoza2, jer da mu padaju hlaĉe. Trebal je ĉekati da ga strel-jaju? Pa znate, gospoda Mullerova, da se u takvoj situaciji svakome pomuti u glavi. Profoza su zato degradirali i dali mu šest meseci. Ali ni ih odsedil. Pobegel je u Švicarsku, i danas tam dela ko propovednik u nekoj crkvi. Danas je malo poštenjaka, gospoda Mullerova. Mogu si predstaviti da se gospon nadvojvoda Ferdinand, isto tak u tom Sarajevu pre-varil u tom ĉoveku koji ga je ustrelil. Videl je nekog gospona i pomislil si, »to je neki pristojni ĉovek, kad mi viĉe, 'ţivio'«. A onda ga je taj gospon pogodil. Jel ga jednom, ili nekolko?

— Novine pišeju, milostivi gospon, da je gospon nadvoj-voda bil ko rešeto. Ispalil je u njega sve patrone.

— To ide jako brzo, gospoda Mullerova, strašno brzo. Ja bi si za takvu stvar kupil brauning. Zgleda ko igraĉka, ali moţete s tim za dve minute postreliti dvadeset nadvojvoda, mršavih ili debelih. Iako, medu nama gospoda Mullerova, de-beloga gospona nadvojvodu sigurnije strefite nego mršavoga. Ak se sećate kak su onda u Portugalu nastrelili tog svog kralja. Bil je isto tak, takav debeli. Pa znate da kralj ipak ne bu

'' "* l- Pripadnik pješaĉkih vojnih jedinica, pješak (franc.). 2.

Nadzornik vojnog zatvora f«/«*.;. •• .,,»«(|«|«

10 11

mršavi. Ja sad idem u birtiju »Kod Kalicha«1, a ako bi neko došel sim po tog radera, za kog sam zel kaparu, recite mu da ga imam u svojoj psetarnici na selu, da sam mu nedavno kupiral uši i da se sad ne srne prevoziti dok mu uši ne zar-asteju, da se ne bi prehladil. Kljuĉ dajte pazikući.

U gostionici »Kod Kalicha« sjedio je samo jedan gost. Bio je to redarstvenik u civilu Bretschneider, koji je bio u sluţbi tajne policije. Gostioniĉar Palivec prao je posluţavnike i Bret-schneider se uzaludno trudio navući ga na ozbiljan razgovor.

Palivec je bio poznati prostak, svaka druga rijeĉ bila mu je guzica ili drek. No, usto je bio naĉitan i svakoga je upo-zoravao na to, što je o posljednjem predmetu napisao Victor Hugo, kad je oslikavao posljednji odgovor stare Napole-onove garde Englezima u bitki kod Waterlooa.

— Baš imamo lijepo ljeto — zapoĉeo je svoj ozbiljni raz-govor Bretschneider.

— Sve to drek vredi — odgovorio je Palivec slaţući posluţavnike u ostakljeni ormar.

— To su nam fino u tom Sarajevu izveli — nastavio je sa slabom nadom Bretschneider.

— U kom Sarajevu? — upitao je Palivec. — Onoj vinariji na Nuslama? Tam se mlate svaki dan, pa znate Nusle.

— U bosanskom Sarajevu, gospodine gostioniĉar. Ubili su tamo gospodina nadvojvodu Ferdinanda. Sto na to kaţete?

—Ja se u takve stvari ne pletem, s tim me svako moţe v rit poljubiti — odgovorio je pristojno gospodin Palivec, zapalivši lulu — danas se u to mesari, to moţe svakoga doći glave. Ja sam obrtnik, kad mi neko doĊe i naruĉi si pivu, ja mu ju i natoĉim. Al nekakvo Sarajevo, politika, ili pokojni nadvo-jvoda, nije za nas, iz toga viri samo zatvor na Pankracu.

Bretschneider umukne i osvrne se razoĉarano po pustoj gostionici.

— Ovdje je nekada visio lik Njegova Veliĉanstva cara — javio se zakratko opet — upravo tamo gdje sad visi zrcalo.

1. »Kod kaleţa«, pivnica u Pragu, ovdje ostaje pod izvornim općepoznatim nazivom (prm.).

12

_ Te> imate pravo — odgovorio je gospodin Palivec __ visi] je tam i srale su po njemu muhe, pa sam ga metnul na tavan. Znate, još bi si neko mogel dozvoliti nekakvu primedbu, i mogle bi iz tog ispasti neugodnosti. Još mi samo to treba. «fi

— U tom Sarajevu moralo je biti gadno, gospodine go«l tioniĉaru. ^

Na to podlo, izravno pitanje gospodin Palivec odgovori neobiĉno oprezno:

— U ovo doba u Bosni i Hercegovini je strašno vruće. Kad sam tam sluţil, morali smo stavljati našem obrlajtantu1 led na glavu.

— U kojoj ste pukovniji sluţili, gospodine gostioniĉaru?

— Takve sitnice ne pamtim, ja se nikad nisam interesiral za takve bedastoće i nikada nisam bil radoznali — odgovorio je gospodin Palivec — suvišna radoznalost šteti.

Tajni agent Bretschneider definitvno je ušutio, a njegov se natmureni izraz popravio tek dolaskom ŠVejka koji je, ušavši u gostionicu, naruĉio crno pivo uz ovu primjedbu:

U Beĉu danas isto imaju ţalost.

Bretschneiderove oĉi zasvijediše pune nade. Rekao je kratko:

— Na Konopištu je danas deset crnih barjaka.

— Trebalo bi ih tam biti dvanajst — rekao je Švejk kad je otpio.

— Zašto mislite dvanaest? — upitao je Bretschneider. — Da bi to išlo u raĉun, na tucet se bolje raĉuna i na

tucet uvek dojde jeftinije — odgovorio je Švejk.

Vladala je tišina koju je narušio sam Švejk, uzdahnuvši:

— Tak, već je tam na pravdi Boţjoj, daj mu dragi Bog

veĉni pokoj. Nije ni doĉekal da postane car. Kad sam ja

sluţil vojsku, jedan je general opal s konja i iz ĉista mira se

. v ^te^ su mu pomoći da se ponovo popne na konja, da

uzjaše, pa su se zaĉudili da je skroz mrtav. A isto je tak trebal

13

^"poruĉnik f«^™. njm.). aw!ll^^

mr avanzirati u feldmaršala. Dogodilo se to na vojnoj smotri, do; Te vam smotre nikad ne vodiju k dobromu. U Sarajevu je da isto tak bila neka smotra. Sećam se da mi je jednom falilo na ku takvoj smotri dvadeset gumbi na mundiru i da su me zbog ast tog zatvorili na ĉetrnajst dana u samicu, a dva dana sam leţal

ko Lazar, zvezan na kriš—kras. Ali discipline u vojski mora je biti, inaĉe se niko ne bi na niš obaziral. Naš obrlajtant Mako-taj već uvek nam je govoril: »Discipline, glupi klipani, mora bit, scr inaĉe bi se ko majmuni penjali po drveću, ali vojska će od vas

napravit ljude, budale blesave«. A jel to ni istina? Zamislite je si park, recimo na Karlovom trgu, a na svakom drvetu po zo: jedan vojnik bez discipline. Toga sam se uvek najviše bojal. Hi — U tom Sarajevu — nastavljao je Bretschneider — to on su uĉinili Srbi.

— To grešite — odgovorio je Švejk — napravili su to go Turci, zbog Bosne i Hercegovine.

I Švejk je izloţio svoj pogled na meĊunarodnu politiku pc Austrije na Balkanu. Turci su izgubili 1912. godine od Srbije, Bugarske i Grĉke. Htjeli su da im Austrija pomogne, a sla kada se to nije dogodilo, ubili su Ferdinanda.

— Voliš Turke? — obratio se Švejk gostioniĉaru Palivecu. na — Voliš te poganske pse? Jel da ih ne voliš?

— Gost ko gost — rekao je Palivec — pa nek je i Turĉin. taj Za nas obrtnike ne vredi nikakva politika. Plati pivu, sedi

se u gostioni i melji kaj hoćeš. To je moj stav. Je li to našem p< Ferdinandu naredil Srbin ili Turĉin, katolik ili musliman, lu anarhist ili mladoĉeh, meni je to svejedno, sa — Dobro, gospodine gostioniĉaru — reĉe Bretschneider n: u kojem su se opet probudile nade da će se netko od ove jv dvojice dati uloviti — ali dopustite da je to veliki gubitak za

Austriju.

Umjesto gostioniĉara odgovorio je Svejk:

— Je, to je gubitak, to se nemre poreći. Grozan gubitak. ja(

Taj se Ferdinand nemre nadomestiti z nekakvom budalom. Samo je

trebal biti još deblji. — Kako to mislite? — ţivnuo je Bretschneider.

_ Kak to mislim? — odgovorio je mirno Švejk. — Toĉno tak: da je bil deblji, sigurno bi ga prije strefila kap dok je nateraval te babe po Konopištu, kad su tam na njegovom gruntu pobirale drva i gljive, pa ne bi moral umreti takvom sramotnom smrću. Kad si samo pomislim, nećak Njegovog Veliĉanstva, a ovi ga ubiju. Pa to je sramota, tog su pune novine. Kod nas su pred nekolko let, u Budejovicama, proboli na sajmu, u nekoj tak maloj svaĊi, jednog trgovca stokom, nekakvog Bfetislava Ludviga. Taj je imal sina Bohuslava, i gde god je došel prodavati pajceke, niko od njega niš ni kupil i svaki je rekel: »To je sin onog probodenog, sigurno je i on neki lopov«. Moral je skoĉiti u Vltavu, s tog mosta u Krum-plovi, i morali su ga zvaditi, morali su ga oţivljavati, morali su iz njega ispumpati vodu, a onda im je moral umreti na rukama doktora dok mu je daval nekakvu injekciju.

— Vi imate ĉudne usporedbe — rekao je Bretschneider znaĉajno — prvo govorite o Ferdinandu, a poslije o trgovcu stokom.

— Ma nemam — branio se Švejk. — Bog saĉuvaj da bi ja htel nekoga z nekim usporeĊivati. Gospon gostioniĉar me pozna. Jel da nisam nikada nikoga z nekim usporeĊival? Ja jedino ne bi htel biti u koţi te udovice od nadvojvode. Kaj bu sad napravila? Deca su siroĉeki, gospodarstvo na Konopištu bez gospodara. Da se oţeni za nekog novog nadvojvodu? Kaj ima od toga? Otputovala bu ponovo z njim u Sarajevo i po drugi put bu bila udovica. Bil je u Zlivu kod Hluboke pred nekolko let jedan lugar, imal je tak gadno prezime, Pindour. Nastrelili su ga krivolovci i ostala je za njim udovica s dvoje dece i za godinu dana si je opet zela lugara, Pepika Šavlovica iz Mvdlovara. I njega su joj napucali. Pa se oţenila po treći put i uzela si ponovo lugara i veli: »Triput Bog pomaţe. Ak sad ne uspe, ne znam kaj bum naredila«. Jasno da su joj i njega nastrelili, a već je s tim lugarima sve skup imala šest komada dece. Bila je u uredu gospona ţupana u Hlubokoj i poţalila se da ima s tim lugarima muke. Tak su joj preporuĉili ĉuvara ribnjaka Jareša od Raţiĉkih ribnjaka. I kaj bute na to

l 14 15

rekli? Utopili su joj ga kod ribolova, a imala je i z njim dvoje dece. Onda si je zela jednog koji je škopil, iz Vodnjana, a taj ju je jednom po noći lupil sa sekirom, i otišel se dobrovoljno predati. Kad su ga posle u Okruţnom sudu u Piseku vešali, ugrizel je svećenika za nos i rekel da uopće ne ţali i još je rekel nešto jako gadno o Njegovom Veliĉanstvu.

— A ne znate što je o njemu rekao? — pitao je glasom punini nade Bretschneider.

— To vam nemrem reći, zato jer se to niko ni usudil ponoviti. Ali izgleda da je to bilo nešto grozno i uţasno, tak da je jedan sudski savjetnik koji je bil prisutan, od tog polud-il i još ga danas drţiju u izolaciji da to ne izaĊe u javnost. To ni bila samo obiĉna uvreda Njegovog Veliĉanstva kakva se napravi u pijanstvu.

— A kakve se uvrede Njegovog Veliĉanstva naĉine u pi-janstvu? — upitao je Bretschneider.

— Prosim vas, gospodo, okrenite list — javio se gostio-niĉar Palivec — znate, meni se to ne sviĊa. Ĉovek koješta bljezgari, a posle mu je ţal.

— Kakve se uvrede Njegovog Veliĉanstva naĉine u pi-janstvu? — ponovio je Švejk. — Svakakve. Napijte se, dajte da vam zasviraju austrijsku himnu, pa bute videli kaj bute poĉeli govoriti. Tolko bute zmislili o Njegovom Veliĉanstvu, da kad bi samo polovica od toga bila istina, bilo bi dovoljno da bude on osramoćeni za ćeli ţivot. No, to si taj stari gospon zbiljam ni zasluţil. Zemite ovo: sina Rudolfa zgubil je u naj-boljim godinama u punoj muškoj snagi, suprugu Elizabetu proboli su mu z rašpom, zatim mu se zgubil Jan Ort, a brata, meksiĉkog cara streljali su u nekakvoj tvrĊavi kod nekakvog zida. Sad su mu opet, na stara leta, ustrelili nećaka. Ĉovek bi moral imati ĉeliĉne ţivce. I onda se još seti neki pijani tip i poĉne ga vredati. Da danas nekaj izbije, idem dobrovoljno i budem sluţil Njegovom Veliĉanstvu dok me ne raskomadaju.

Švejk temeljito otpi i nastavi: — Vi mislite da bu Njegovo Veliĉanstvo to tek tak pu-

stilo? Slabo ga poznate. Rata s Turcima mora biti. Ubili ste

mi nećaka, sad bute dobili po njuški. Rat je siguran. Srbija i Rusija budu nam pomogle u tom ratu. Bude se to tuklo. Švejk je u tom proroĉanskom trenutku izgledao divno.

Njegovo prostodušno lice, nasmiješeno kao puni mjesec, zraĉilo je oduševljenjem. Njemu je sve bilo tako jasno.

_ jVfoţe biti — nastavio je s oslikavanjem budućnosti Austrije _ da nas u sluĉaju rata s Turskom Nijemci napad-neju zato jer se Nijemci i Turci drţiju skup. To su takvi ga-dovi da im nema para na svetu. A ipak se moţemo spojiti s Francuskom koja grize na Njemaĉku još od sedamdeset prve. I onda bu krenulo. Rata bude, niš vam više ne bum rekel.

Bretschneider je ustao i rekao sveĉano:

_ Više i ne morate govoriti, poĊite sa mnom na hodnik,

tamo ću vam nešto reći.

Švejk je izašao s redarstvenikom u civilu na hodnik, gdje •• gaje ĉekalo malo iznenaĊenje kad mu je njegov pivski kolega pokazao orlića1 i izjavio da ga uhićuje i smjesta vodi na policijsko ravnateljstvo. Švejk se trudio objasniti da se gospodin vjerojatno vara, da je u potpunosti nevin, da nije prozborio ni jedne rijeĉi koja bi mogla bilo koga uvrijediti.

Bretschneider mu je pak rekao da si je odista dopustio nekoliko kaţnjivih djela, medu kojima igra ulogu i zloĉin veleizdaje.

Potom su se vratili u gostionicu, a Švejk je rekao gospo-dinu Palivecu:

— Imal sam pet piva i jedan kifl s hrenovkom. Sad mi dajte još jednu šljivovicu, jer moram ići zato kaj sam uhapšen.

Bretschneider je pokazao gospodinu Palivecu znaĉku s orlićem, trenutak je promatrao gospodina Paliveca, a onda upitao:

— Oţenjeni?

— Jesam.

— Moţe li vaša supruga umjesto vas voditi posao za vri1* jeme vašeg odsustva?

1. Policijska znaĉka s likom dvoglavoga carskog orla (prm). i (*&'.' ,;4tt;fW,*fn«ll*>

mi

16 17

— Moţe. — Onda je to u redu, gospodine gostioniĉaru — veselo

je rekao Bretschneider — pozovite ovamo svoju suprugu, predajte joj posao, a naveĉer ću doći po vas.

— Niš se ne brini — tješio ga je Švejk — ja tam idem samo zbog veleizdaje.

— Ali zašto ja — zajaukao je gospodin Palivec — ja sam bil tak oprezni.

Bretschneider se nasmiješio i pobjedniĉki izjavio: — Zato što ste rekli da su muhe srale na Njegovo Ve-

liĉanstvo cara. Oni će vam već izbiti iz glave to Njegovo Veliĉanstvo.

I Švejk je napustio gostionicu »Kod Kalicha« u pratnji tajnog agenta kojeg je, kad su izašli na ulicu, uz svoj dobro-dušni osmijeh na licu upitao:

— Jel moram sići s trotoara?

— Zašto?

— Mislim, kad sam već uhapšeni, da nemam pravo ići po trotoaru.

Kada su prolazili kroz vrata policijskog ravnateljstva Švejk je rekao:

— Baš nam je vreme fino prošlo. Idete ĉesto »Kalichu«?

I dok su Švejka vodili u prijamni ured, »Kod Kalicha« je gospodin Palivec svojoj uplakanoj ţeni predavao gostionicu, tješeći je svojim posebnim naĉinom:

— Ne plaĉi, ne deri se, kaj mi mogu napraviti zbog po-sranog lika Njegovog Veliĉanstva?

I tako se dobri vojnik Švejk upleo u svjetski rat svojim milim, ljupkim naĉinom. Povjesniĉare će zanimati ono što je vidio daleko u budućnost. Ako se kasnije situacija i razvila drugaĉije nego što je objašnjavao »Kod Kalicha«, moramo imati na umu da nije imao prethodne diplomatske nao-brazbe.

t »*

Dobri vojnik Švejk u policijskom ravnateljstvu to

Sarajevski atentat napunio je policijsko ravnateljstvo brojnim ţrtvama. Dovodili su jednog za drugim, a stari inspektor u prijamnom uredu govorio je svojim dobrodušnim glasom:

— Taj vam se Ferdinand neće isplatiti. Kad su Švejka zatvorili u jednu od brojnih prostorija

prvog kata, Švejk se našao u društvu šestorice muškaraca. Petorica su sjedila za stolom, a u uglu na leţaju sjedio je, i kao da je zazirao od njih, ĉovjek srednjih godina.

Švejk je poĉeo ispitivati jednoga za drugim zašto su zat- voreni.

Od petorice koji su sjedili za stolom dobio je takoreći istovjetan odgovor:

— Zbog Sarajeva. — Zbog Ferdinanda.

— Zbog tog ubojstva gospodina nadvojvode. — Za Ferdinanda.

— Zato što su nadvojvodu ubili u Sarajevu. Šesti, koji je zazirao od te petorice, rekao je da s njima ne

ţeli ništa imati kako na njega ne bi pala kakva sumnja te da tu sjedi samo zbog pokušaja ubojstva iz koristoljublja tateka iz Holica.

ovejk je sjeo u društvo urotnika za stolom, koji su već po deseti put pripovijedali kako su u to upali.

Svi do jednoga nastradali su ili u gostionici, ili u vinar-

II

19 18

nici, ili u kavani. Iznimku je ĉinio neobiĉno debeo gospodin s oĉalima, uplakanih oĉiju, koji je bio uhićen kod kuće u svome stanu, stoga što je dva dana prije atentata u Sarajevu, u gostionici »Kod Brejške«, platio raĉun za dvojicu srpskih studenata tehnike, a uz to ga je pijanog u njihovu društvu vidio detektiv Brix u gostionici »Montmartr«, u Retezovoj ulici, gdje ih je gospodin, kako je u zapisniku potvrdio vlastoruĉnim potpisom, takoĊer poĉastio. Na sva pitanja pri prethodnom istraţnom saslušanju na policijskoj postaji stereotipno je cvilio:

— Ja imam trgovinu papirom. Našto je dobivao takoĊer stereotipan odgovor: — To vas ne opravdava. Mali gospodin, kojemu se to dogodilo u vinarnici, bio je

profesor povijesti i objašnjavao je krĉmaru povijest raznih atentata. Bio je uhićen upravo u trenutku kada je završavao psihološku rašĉlambu svih atentata, ovim rijeĉima:

— Ideja atentata tako je jednostavna, kao Kolumbovo

jaje-

— Isto kao i to da vas ĉeka Pankrac — dopunio je za vri-jeme saslušanja njegovo izlaganje policijski istraţitelj.

Treći je urotnik bio predsjednik dobrotvornog društva »Dobromil« iz Hotkovica. Toga dana, kada je bio izvršen atentat, upriliĉilo je društvo »Dobromil« vrtnu zabavu s kon-certom. Došao je ţandarmerijski narednik kako bi zamolio nazoĉne da se raziĊu, stoga što je u Austriji proglašena ţalost, našto je predsjednik »Dobromila« odgovorio dobrodušno:

— Priĉekajte trenutak da odsviraju »Hej Slaveni«. Sada je sjedio ovdje ovješene glave i naricao: — U kolovozu imamo nove izbore predsjedništva, ako ne

budem kod kuće do toga vremena, moţe se dogoditi da me ne izaberu. Već sam po deseti put predsjednik. Ja tu sramotu neću preţivjeti.

Pokojni se Ferdinand ĉudno poigrao s ĉetvrtim zatoĉeni-kom, ĉovjekom ĉista karaktera i besprijekorna imena. Ĉitava dva dana izmicao je bilo kakvom razgovoru o Ferdinandu,

sve do veĉeri kada je u kavani pri partiji marijaša1, odnoseći ţirovskog kralja adut sedmicom, rekao:

_ Sedam metaka kao u Sarajevu.

Peti ĉovjek, koji kao što je sam rekao, sjedi »zbog tog ubojstva gospodina nadvojvode u Sarajevu«, imao je još i danas od uţasa najeţenu kosu i brkove, tako da mu je glava podsjećala na pinĉa.

U restoranu, gdje je bio uhićen, uopće nije progovorio ni slova, pa ĉak nije ni ĉitao novine o ubojstvu Ferdinanda, već je sjedio za stolom potpuno sam kad mu je prišao jedan gospodin, sjeo mu suĉelice i rekao nekako brzo: «|

— Ĉitali ste to? ^

— Nisam ĉitao. ,.{>

— Znate o tom? lj — Ne znam. fo

— A znate o ĉemu se radi? ; ,>

— Ne znam, nije me briga za to. nj — A svejedno bi vas to moglo zanimati.

— Ne znam što bi me moglo zanimati? Popušim svoju cigaru, popijem svojih nekoliko ĉašica, veĉeram i ne ĉitam novine. Novine laţu. Zašto se uzrujavati?

— Vas, znaĉi, ne zanima ni to ubojstvo u Sarajevu?

— Mene uopće nikakvo ubojstvo ne zanima, pa da je i u Pragu, Beĉu, Sarajevu ili Londonu. Zbog toga mogu biti samo uredi, sudovi i policija. Pa ako negdje nekoga i ubiju, tako mu i treba zato što je truba i neoprezan, pa se dao ubiti.

To su bile njegove posljednje rijeĉi u tom razgovoru. Od tog trenutka ponavljao je glasno, s petominutnim stankama:

— Ja sam nevin, ja sam nevin. T* • •• v. v le je rijeci vrištao i na vratima policijskog ravnateljstva, te

će rijeĉi ponavljati i prilikom prijevoza do Kaznenog suda u Pragu, a s tim će rijeĉima stupiti i u svoju tamniĉku ćeliju.

Kada je Svejk saslušao sve te strašne urotniĉke povijesti,

l • Kartaška igra, igra se kartama »maĊaricama« (f mi). ,' , • . . , :„,»,,

20 21

smatrao je umjesnim da im pojasni posvemašnju beznadnost njihova poloţaja.

— Sa svima nama je to jako loše — poĉeo je svoje rijeĉi utjehe — to ni istina, kak vi velite, da se vama i svima nama nemre niš dogoditi. Zakaj imamo policiju nego zato da nas kaţnjava za naše duge jezike? Ak je takvo nesigurno vreme da ubijaju nadvojvode, niko se ne srne ĉuditi da ga vodiju u policiju. To se sve dela zbog sjaja, da bi Ferdinand imal reklamu pred svojim pogrebom. Ĉim više nas tu bude, to bu •, za nas bolje zato jer bu nam veselije. Kad sam sluţil vojsku, ponekad je bila zatvorena polovica kompanije1. A kolko je nevinih ljudi bilo osuĊeno? I ne samo u vojski nego i na sudovima. Jednom se sećam da je jedna ţenska bila osuĊena da je zagutila svoje, tek roĊene, dvojĉeke. Iako se zaklela da ni mogla zagutiti dvojĉeke, kad joj se rodila samo jedna curica, koju je uspela zagutiti bez bilo kakvih bolova, svejedno je bila osuĊena za dvostruko ubojstvo. Ili taj nevini Cigan u Zabehlicama, koji je provalil u neku trafiku na sami Badnjak po noći. Prisegnul je da se išel ugrijati, ali niš mu to ni pomoglo. Ĉim sud nekaj zeme u ruke, zlo je. A to zlo mora biti. Iako svi ljudi nisu takve hulje kak se o njima moţe pretpostavljati, ali kak bus danas razlikoval tog dobrog od tog lopova, i to baš danas, u tak ozbiljnom trenutku kad su tog Ferdinanda nastrelili?! Kod nas, dok sam sluţil vojsku u Budejovicama, ubili su u šumi iza veţbališta pesa od gospona kapetana. Kad je to doznal, sve nas je pozval, postavil ispred sebe i veli nek istupi svaki deseti. Samo se po sebi razme da sam ja isto bil deseti, i tak smo stajali mirno da nismo ni treptali. Kapetan hoda ispred nas i veli: »Gadovi, ništarije, lopovi, hijene pjegave, tako bi vam zbog tog mog psa svima htio odvaliti samicu, isjeći vas na rezance, postreljati i napraviti od vas pljeskavicu. Ali da znate da vas neću štediti, strpat ću vas sve na ĉetrnaest dana u zatvor«. Tak, vidite, onda se radilo o pesu, a sad se radi

l. U austrougarskoj vojsci satnija, ĉeta; ovdje su većinom zadrţani nazivi postrojbi i ĉinova prema

izvorniku (prev.).

ĉak o gosponu nadvojvodi. I zato mora biti grozno, da bi ta

ţalost nekaj i vredila.

_ . ja Sam nevin, ja sam nevin — ponavljao je najeţeni

muškarac. _ Isus Krist je isto bil nevini — rekao je Svejk — pa su ga

isto razapeli. Nigde, nikada, nikom ni bilo stalo do nekakvog nevinog ĉoveka. Maul halten und weiter dienen!1 — kak su nam govorili u vojski. To je ono najbolje i najlepše.

Švejk je legao na krevet i zadovoljno zaspao. Kasnije su doveli dvojicu novih. Jedan od njih bio je Bosanac. Hodao je po prostoriji, škrgutao zubima, a svaka mu je druga rijeĉ bila: »Jebem ti dušu«. Muĉila ga je pomisao da će mu se u policijskom ravnateljstvu izgubiti torbarska košara.

Drugi novi gost bio je gostioniĉar Palivec koji je, spazivši svoga znanca, smjesta probudio Švejka i glasom punim tragike uzviknuo:

— Evo i mene! Švejk mu srdaĉno zatrese ruku i reĉe:

— Joj, baš mi je drago. Ja sam znal da bu taj gospon odrţal reĉ kad vam je rekel da budu došli po vas. Takva toĉnost je dobra stvar.

No, gospodin Palivec primijeti da je takva toĉnost drek na šibici, i upita tiho Švejka nisu li ostala zatvorena gospoda razbojnici, i da li bi mu to kao obrtniku moglo štetiti. Svejk mu je objasnio da svi, osim jednoga koji je ovdje zbog po-kušaja grabeţnog umorstva tateka iz Holica, spadaju u nji-hovo društvo zbog nadvojvode.

Gospodin Palivec se uvrijedio i rekao da nije ovdje zbog nekakvog glupog nadvojvode, već zbog Njegovog Veliĉan-stva. A budući da je to ostale poĉelo zanimati, ispriĉao im je kako su mu muhe zagadile Njegovo Veliĉanstvo.

~ Zmazale su mi ga, beštije — završio je oslikavanje svog sluĉaja — i na kraju me dovele do zatvora. Ja to tim muhama ne bum oprostil — dodao je prijeteći.

!• Zaĉepi gubicu i sluţi dalje (njem.).

22

Svejk je opet otišao spavati, ali nije spavao dugo stoga što su

došli po njega da ga odvedu na saslušanje.

I tako, penjući se po stubištu do III. odjela na saslušanje,

Svejk je nosio svoj kriţ na vrh Golgote, a da sam nije bio

svjestan svojeg muĉeništva. Vidjevši natpis da je po hodni-

cima »Pljuvanje zabranjeno«, zamolio je redarstvenika da

mu dopusti pljunuti u pljuvaĉnicu, i ozaren svojom jedno-

stavnošću stupio je u ured s rijeĉima: — Dobra veĉer ţelim gospodo, svima skup.

Umjesto odgovora netko ga je udario pod rebra i postavio

pred stol za kojim je sjedio gospodin hladnog uredskog lica s

crtama zvjerske okrutnosti, kao da je upravo ispao iz Lom-

brosove knjige »O zloĉinaĉkim tipovima«.

Pogledao je krvoţedno Svejka i rekao:

— Ne pravite se tako blesavi. — Ja si nemrem pomoći — odgovorio je ozbiljno Svejk

— ja sam u vojski bil pregledan za blesavoću i proglašen

sluţbeno, od posebne komisije, za blesavog. Ja sam sluţbena

budala.

Gospodin zloĉinaĉkog tipa zacvokotao je zubima:

— To, glede ĉega ste optuţeni i što ste si dozvolili, svje-

doĉi da imate sve daske u glavi.

I izredao je Svejku cijeli niz raznih zloĉina, otpoĉevši od

veleizdaje i završivši uvredom Njegovog Veliĉanstva i ĉlanova

carske obitelji. U središtu te skupine isticalo se odobravanje

ubojstva nadvojvode Ferdinanda, odakle je proizlazila grana

novih zloĉina, medu kojima je blistao zloĉin pozivanja na

pobunu stoga što se sve to dogodilo na javnom mjestu.

— Sto na to kaţete? — pobjedniĉki je upitao gospodin s

obrisima zvjerske okrutnosti.

— Toga je dost — odgovorio je nevino Svejk — ono ĉeg je

previše, ni s putrom ni dobro.

— No, vidite da shvaćate.

— Ja sve razmem, strogosti mora biti, bez strogosti se

nikam nemre. Ko kad sam sluţil vojsku...

— Zaĉepite gubicu — proderao se policijski savjetnik na

Svejka — i govorite tek kad vas budem nešto upitao. Razu-

mijete?

— Kak ne bi razmel? — rekao je Svejk. — Pokorno jav ljam da razmem sve i da se u svemu, kaj izvoliju reći, mogu orijentirati. ji3

— S kim se druţite? ifag

— Sa svojom sluškinjom, visosti. 'v»*»

— A u mjesnim politiĉkim krugovima nemate nikog poznatog?

— Je, imam, visosti, kupujem si popodne »Narodnu po-litiku«... Pokvarenjaĉa.

— Van! — izderao se na Svejka gospodin zvjerskog izra-

za.

Kad su ga izvodili iz ureda, Svejk je rekao:

— Laku noć, visosti.

Vrativši se u svoju prostoriju, Svejk je objavio svim uhi-ćenima da je takvo saslušanje ĉista zafrkancija.

— Malo tam na vas viĉeju i na kraju vas hitiju van. — Prije — nastavljao je Svejk — to je bilo grdo. Cital

sam jednom jednu knjigu da su optuţeni morali hodati po usijanom ţeljezu i piti rastopljeno olovo da bi se videlo da li su nevini. Ili su im stavili noge u španjolske ĉizme i navlaĉili ih na kotaĉ ako nisu hteli priznati, ili su im palili bokove vatrogasnom bakljom, kak su to napravili svetom Ivanu Nepomuku. Veliju da se taj deral ko da mu koţu dereju, i ni prestal dok ga nisu hitili z Elišĉinog mosta u nepromoĉivoj vreći. Takvih sluĉajeva je bilo više, a još su posle ĉoveka rašĉetvorili, ili nabili na kolac negde kod Narodnog muzeja. A kad bi ga samo zatvorili u kulu, taj bi se ĉovek osećal ko preporoĊeni. Danas je to šala biti zatvoreni — zadovoljno je nastavljao Svejk — danas te ne rašĉetvoriju, nema nikakvih španjolskih ĉizmi, krevet imamo, stol imamo, klupu imamo, ne tiskamo se jedan na drugoga, juhu dobimo, bokal z vodom nam doneseju, zahod nam je toĉno pod nosom. U svemu se

vidi napredak. Istina, do saslušanja je malo daleko, ĉak preko tri hodnika i kat više, al je zato na hodnicima ĉisto

24

25

i ţivo. Tam vodiju jednoga, sim drugoga, mladoga, staroga, muškoga i ţenskoga spola. Sretni ste da bar tu niste sami. Svako ide mirno svojim putem i ne mora se bojati da budu mu u uredu rekli: »Tak smo se posavetovali i sutra bute rašĉetvoren, ili spaljen, po vašoj vlastitoj ţelji«. To bi bila teška odluka, i ja mislim, gospodo, da bi mnogi od nas tog momenta bili skroz zbunjeni. Je, danas su se prilike popravile u našu korist.

Upravo je dovršio obranu modernog utamniĉenja graĊana kada je nadglednik otvorio vrata i pozvao:

— Švejk, obući se i na saslušanje. — Ja bum se oblekel — odgovorio je Švejk — ja protiv

toga niš nemam, ali ja se bojim da je to nekakva greška, ja sam već jednom bil izbaĉen sa saslušanja. A još se i bojim da se ta ostala gospoda, koja su tu z menom, ne bi na mene srdila zato jer ja idem dvaput zaredom na saslušanje, a oni još ni jednom naveĉer nisu bili. Oni bi mogli biti ljubomorni na mene.

— Izlazi van i ne melji! — glasio je odgovor na dţen-dmensku Švejkovu izjavu.

Švejk se opet našao pred gospodinom »zloĉinaĉkog tipa« koji je bez ikakva uvoda zaurlao tvrdo i bespogovorno:

— Priznajete li sve?

Švejk je usmjerio svoje dobre, plave oĉi na neumoljivog ĉovjeka i rekao meko:

— Ako si ţeliju visosti da priznam, ja bum priznal, meni to nemre naškoditi. Ali ako veliju: »Švejk, nemojte niš priznati«, porical bum dok me ne rastrgneju na komade.

Stari je gospodin pisao nešto po aktima i pruţivši Švejku pero, pozvao ga da to potpiše.

Švejk je potpisao i Bretschneiderovu dojavu i ovaj dodatak:

»Sve gore navedene optuţbe protiv mene, temelje se na istini.

JosefŠvejk«

Kada je potpisao, obratio se strogom gospodinu:

— Imam još nekaj za potpisati? Ili trebam još ujutro doći?

— Ujutro će vas odvesti na Kazneni sud — dobio je od-govor.

— U kolko sati, visosti? Da sluĉajno, zaboga, ne bi za-spal.

— Van! — zaurlalo je po drugi put toga dana na Švejka, s druge strane stola pred kojim je stajao.

Vraćajući se svome novom, rešetkama osiguranom domu, Švejk je rekao redarstveniku koji ga je pratio:

— Tu sve ide ko podmazano.

Ĉim su se za njim zatvorila vrata, njegovi su ga suutamniĉenici zasuli raznim pitanjima na koja je Švejk odgovorio jasno:

— Upravo sam priznal da sam, valjda, ubil nadvojvodu Ferdinanda.

Šestorica muškaraca podvukla su se uplašeno pod ušljive deke, jedino je Bosanac rekao:

— Dobro došli.

Namještajući se na leţaj, Švejk reĉe:

— To je glupo da tu nemamo vekericu.

Ujutro su ga ipak probudili i bez budilice i toĉno u šest sati Svejka su odveli u plavoj marici ka Drţavnom kaznenom sudu.

— Tko rano rani, dvije sreće grabi! — rekao je Švejk svojim suputnicima dok je plava marka prolazila kroz vrata policijskog ravnateljstva.

26

27

Švejkpred lijeĉnicima-sudskim vještacima

Ĉiste, ugodne sobice Zemaljskog kaznenog suda ostavile su na ŠVejka najugodniji dojam. Obijeljeni zidovi, crne omal-jane rešetke i debeli gospodin Demartini, vrhovni nadglednik u istraţnom sudu, s ljubiĉastim oznakama i obrubom na sluţbenoj kapi. Ljubiĉasta boja bila je propisana ne samo ov-dje, već i pri vjerskim obredima, na Pepelnicu i Veliki petak.

Vraćala se slavna povijest rimske vladavine nad Jeruza-lemom. Dolje, u prizemlju, uznike su izvodili i predstavljali ih Pilarima 1914., a istraţni suci, Pilari novog doba, umjesto da ĉasno operu ruke, slali su po paprikaš i Plzenjsko pivo »Kod Tesiga« i dostavljali nove i nove optuţbe drţavnom nadodvjetništvu.

Ovdje je uglavnom nestajala svaka logika, a pobjeĊivao je paragraf, gušio paragraf, ludovao paragraf, bjesnio paragraf, smijao se paragraf, prijetio paragraf, paragraf je ubijao, paragraf nije opraštao. Bili su to ţongleri zakona, ţreci slova u za-konima, ţderaĉi optuţenih, tigrovi austrijske dţungle koji su svoj skok na optuţenog odmjeravali prema broju paragrafa.

Iznimku je ĉinila nekolicina gospode (isto kao i u poli-cijskoj upravi), koji zakon nisu uzimali tako ozbiljno jer se, eto, svugdje nade pšenice medu kukoljem.

K jednom takvom gospodinu doveli su Švejka na saslušanje. Bio je to stariji gospodin dobrodušna izraza, koji nekada davno, dok je saslušavao poznatog ubojicu Valeša, nije za-boravljao reći: •>*#«* w**»*****<h.>.

2 O

III

di-.

— Izvolite sjesti, gospodine Valeš, upravo je ovdje jedna prazna stolica.

Kad su Svejka doveli, ponudio mu je, sa sebi uroĊenom ugladenošću, da sjedne i rekao:

— Tako, vi ste znaĉi taj gospodin Švejk?

— Ja mislim — odgovorio je Švejk — da to moram bit, zato jer je moj tatek bil Švejk, a mamica gospoda Svejkova. Ja im ne smem napraviti takvu sramotu da zatajim svoje ime.

Ljubazni osmijeh preleti licem istraţnog suca: — No, vi ste nadrobili lijepih stvari. Vi imate mnogo toga

na savjesti. — Ja uvek imam puno toga na savesti — rekao je Švejk

smiješeći se još ljubaznije od gospodina istraţnog suca — ja imam toga, moţe biti, još više na savesti nego kaj vi izvolite imati, vaša visosti.

— Vidi se po zapisniku koji ste potpisali — rekao je ništa manje ljubaznim tonom sudski savjetnik. — Nisu li na vas ĉinili kakav pritisak na policiji?

— Ma kakvi, visosti. Ja sam ih pital jel to trebam potpi-sati, a kad su rekli da to potpišem, tak sam ih i posluša!. Ne bum se, valjda, tukel z njima zbog svog vlastitog potpisa. S time si sigurno ne bi pomogel. Reda mora biti.

— Osjećate li se, gospodine Švejk, potpuno zdravim?

— Skroz zdrav, to baš i ne, poštovani gospon savjetnik. Imam reumu i maţem se s »Opodeldokom«. Stari se gospodin opet ljubazno nasmiješio:

— Što biste na to rekli kada bih vas poslao na pregled sudskim lijeĉnicima?

— Ja mislim da z menom ni tak loše da bi ti gosponi na mene trošili zabadav svoje vreme. Mene je već pregledal ne-kakav gospon doktor na policijskoj upravi, da nemam triper.

— Znate, gospodine Švejk, mi ćemo to ipak probati s tom gospodom sudskim vještacima lijeĉnicima. Lijepo ćemo sastaviti komisiju, poslat ćemo vas u istraţni zatvor da se lijepo odmorite. I još jedno pitanje: Vi ste, kako stoji u zapi-sniku, izjavljivali i širili vijest da će ubrzo izbiti rat? t.„,

_ je prosim, poštovani gospon savjetnik, izbil bu jako

_ A jeste li nekada imali kakav moţdani udar?

_ Tb prosim ne, samo me je jednom zamalo udaril auto na Karlovom trgu, al već su od onda prošla leta i leta.

Time je saslušanje bilo završeno, Švejk je pruţio sudskom savjetniku ruku i vrativši se u svoju sobicu rekao svojini sus-jedima:

_ I tak me budu, zbog tog ubojstva gospona nadvojvode Ferdinanda, pregledavali sudski doktori.

— I mene su isto tako pregledavali sudski doktori — re-kao je jedan mladi muškarac — to je bilo onda kad sam dospio zbog tepiha pred porotu. Priznali su mi da sam malouman. Sad sam pronevjerio parnu vršilicu i ništa mi ne mogu. Rekao mi je juĉer moj advokat da ako sam jednom bio proglašen za maloumnog, moram od toga imati koristi za cijeli ţivot.

— Ja tim sudskim lijeĉnicima ništa ne vjerujem — na-glasio je muškarac inteligentnog izraza — kad sam jednom krivotvorio mjenice, za svaki sluĉaj išao sam na predavanje doktora Heverocha, a kad su me uhvatili, simulirao sam paralitiĉara, upravo tako kako ga je opisao gospodin doktor Heveroch. Ugrizao sam jednog sudskog lijeĉnika iz komisije za nogu, popio sam im tintu iz tintarnice i, s oproštenjem, posrao sam se pred cijelom komisijom u uglu. Ali samo zato što sam jednog ugrizao za nogu, proglasili su me za potpuno zdravog i bio sam izgubljen.

— Ja se pregleda od te gospode opće niš ne bojim — iz-javio je Švejk — dok sam sluţil vojsku, pregledal me je jedan veterinar i ispalo je to dost dobro.

— Sudski vještaci su mrcine — odazvao se mali, skutreni ĉovjek — nedavno su nekakvim sluĉajem iskopali na mojoj livadi kostur i sudski vještaci su rekli da je taj kostur bio ubijen nekakvim tupim predmetom, udarcem u glavu prije ĉetrdeset godina. Ja imam tridesetosam i zatvoren sam, iako unarn krsni list, izvod iz matiĉne knjige i domovnicu.

30 31

— Mislim — rekao je Švejk — da na sve treba gledati s te poštenije strane. Svaki se moţe prevariti i mora se prevariti ĉim više o neĉem razmišlja. Sudski vještaci su ljudi, a ljudi grešiju. Ko jednom u Nuslama, toĉno kod mosta preko Botiĉa, kad sam se vraćal od »Banzeta«, prišel mi je po noći jedan gospon i opalil me z biĉom po glavi, a dok sam leţal na zemlji, osvedil me i rekel: »To je greška, to ni on« i tak se razbesnil kaj se zabunil, da me je još jednom zviznul prek leda. To je u ljudskoj prirodi da ĉovek greši dok je ţiv. Ko onaj gospon koji je po noći našel besnog, promrznutog pesa, uzel ga sa sebom doma i gurnul ga ţeni u krevet. Kad se pes ugrijal i raskravil, izgrizel je ćelu obitelj, a tog najmlaĊeg u zipki, rastrgnul je i poţderal. II bum vam ispripovedal sluĉaj kak se prevaril kod nas doma jedan šloser. Otvoril si je s kljuĉem podolsku crkvicu jer je mislil da je doma, skinul si je cipele u sakristiji jer je mislil da je kod sebe u kuhinji, legnul se na oltar jer je mislil da je doma u krevetu i navlekel je na sebe nekakve pokrivaĉe sa svetim natpisima, a pod glavu si je del evanĊelje i još neke svete knjige da bi imal visoko pod glavom. Ujutro ga je našel crkvenjak, a ovaj mu tak do-brodušno veli, kad je došel k sebi, da je to greška. »Zgodna greška — veli crkvenjak — kad zbog takve greške moramo * dati iznova posvetiti crkvu.« Posle je šloser bil pred sudskim doktorima, a ti su mu dokazali da je bil potpuno svestan i trezan, jer da je bil pijani, da s tim kljuĉem ne bi potrefil tu bravu na vratima od crkve. Posle je taj šloser umri u zatvoru na Pankracu. A isto vam mogu dati primer kak se na Kladnu prevaril jedan policijski pes, vuĉjak onog poznatog konjiĉkog kapetana Rottera. Kapetan Rotter je uzgaja! te pese i izvodil pokuse sa skitnicama dok nisu sve skitnice poĉele izbegavati kladenski kraj. Onda je dal naredbu, kaj košta da košta, da ţandari privedeju nekakvog sumnjivog ĉoveka. Tak su mu i doveli jednog dost dobro obleĉenog ĉoveka, kojeg su našli u Lanskim šumama kak sedi na nekom panju. Odmah je nare-dil da ovome odreţeju komadić od kaputa, to je dal ponjušiti svojim ţandarskim pesima, a onda su tog ĉoveka otpelali do

nekakve ciglane izvan grada i pustili po njegovim tragovima te izveţbane pese, koji su ga našli i doveli ga ponovo natrag. Onda je taj ĉovek moral puzati po nekim lojtrama na tavan, skakati prek zida, skoĉiti u ribnjak, a pesi za njim. Na kraju se pokazalo da je taj ĉovek bil jedan ĉeški radikalni zastupnik koji je otišel na izlet u Lanske šume, kad mu se sabor zgadil. Zato velim da su ljudi grešni, da se varaju, svejedno jel su uĉeni, ili glupe, neobrazovane budale. Grešiju i ministri.

Komisija sudskih vještaka-lijeĉnika, koja je trebala odluĉiti odgovara li Švejkovo duševno stanje ili ne odgovara svim tim zloĉinima za koje je bio optuţen, sastojala se od tri neobiĉno ozbiljna gospodina, od kojih se nazor svakog po-jedinog znaĉajno razlikovao od nazora ove druge dvojice.

Bile su tu zastupljene tri razliĉite znanstvene škole i psi-hijatrijska mišljenja.

Ako je u Švejkovu sluĉaju i došlo do potpunog slaganja medu ovim suprotstavljenim znanstvenim taborima, moţe se to objasniti samo poraţavajućim dojmom koji je Švejk ostavio kad je, stupivši u dvoranu gdje je trebalo biti ustanov-ljeno njegovo duševno stanje i spazivši na zidu sliku austrij-skog monarha, uskliknuo:

— Gospodo, neka ţivi car Franjo Josip Prvi! Stvar je bila potpuno jasna. Švejkovom spontanom

izjavom otpao je cijeli niz pitanja, a ostala su samo neka najvaţnija. Odgovor na njih mogao je tek potvrditi prvotni stav o Svejku, ustanovljen na temelju sustava doktora psihi-jatrije Kallersona, doktora Heverocha i Engleza Weikinga.

— Je li radij teţi od olova?

— Ja ga, prosim, nisam vagal — svojim milim osmije-hom odgovorio je Švejk.

— Vjerujete li u kraj svijeta?

— Prvo bi taj kraj sveta moral videti — nemarno je od-govorio Švejk — sigurno je da ga sutra ne bum doĉekal.

— Jeste li u stanju izraĉunati promjer Zemljine kugle? »

33

—To, prosim, ne bi mogel — odgovorio je Švejk — al bi vam, gospodo, isto tak postavil jednu zagonetku: Ima jedna trokatnica, u toj kući na svakom katu je osam prozora. Na krovu su dva prozorĉeka i dva dimnjaka. Na svakom katu su dva stanara. A sad mi recite, gospodo, koje godine je umrla domaru njegova baka?

Sudski lijeĉnici pogledali su se znaĉajno, no jedan od njih postavi još jedno pitanje:

— Znate li najveću dubinu u Tihom oceanu?

— To, prosim, ne znam — glasio je odgovor — al mislim da bu sigurno veća nego pod višegradskom stenom na Vltavi.

Predsjednik komisije struĉno je upitao: — Dovoljno?

Ipak je jedan od ĉlanova komisije postavio još ovo pitanje: — Koliko je 12.897 puta 13.863? ,;!», — 729 — odgovorio je Švejk, ne trepnuvši. — Mislim da je posve dovoljno — rekao je predsjednik

komisije — moţete toga osumnjiĉenoga odvesti na staro mjesto.

— Hvala vam, gospodo — pristojno se oglasio Švejk — meni je isto ĉist dost.

Nakon njegova odlaska kolegij trojice se usuglasio da je Švejk notorna budala i idiot po svim zakonima prirode koje su otkrili psihijatrijski znanstvenici.

U izvješću predanom istraţnom sucu stajalo je izmeĊu ostaloga:

»Niţepotpisani sudski vještaci-lijeĉnici svoje mišljenje o potpunoj duševnoj tuposti i uroĊenom kretenizmu predvedenog komisiji Josefa Švejka temelje na rijeĉima koje je izgovarao, poput ovih: »Neka ţivi car Franjo Josip L«, te smatraju da je to kao iskaz posve dovoljno da bi osvijetlilo duševno stanje Josefa Švejka, kao notorne budale.

Niţepotpisana komisija stoga preporuĉuje: 1. obustavu istrage protiv Josefa Švejka 2. uputiti Josefa Švejka na pro-

matranje na psihijatrijsku kliniku kako bi se ustanovilo do

koje je mjere njegovo duševno stanje opasno po okolinu.«

Dok se sastavljalo ovo izvješće, Švejk je pripovijedao svojim

suzatoĉenicima: _. ]sja Ferdinanda su hraĉnuli, a z menom su razgovarali o

još većim glupostima. Na kraju smo si rekli da nam je to, o ĉemu smo se razgovarali, sasvim dosta, i razišli smo se.

_ Ja nikome ne vjerujem — naglasio je skvrĉeni mali ĉovjek na ĉijoj su livadi iskopali kostur — sve je to banda.

_ Je, i ta banda mora biti — rekao je Švejk namještajući se na slamaricu — kad bi svi ljudi mislili o drugim ljudima dobro, onda bi se meĊusobno pomlatili u najkraćem roku.

•f«.

35

IV jka izbacuju iz

ludnice

Kada je Švejk kasnije opisivao ţivot u ludnici, ĉinio je to uz neobiĉne hvalospjeve: — Zbiljam ne znam zakaj se ti luĊaci srdiju kad ih tam

drţiju. Ĉovek tam moţe puzati gol po podu, zavijati ko šakal, besniti i gristi. Da to ĉovek napravi negde na promenadi, ljudi bi se tak ĉudili, al to tam spada u najobiĉnije stvari. Tam vam je takva sloboda o kojoj ni socijalisti ne sanjaju. Ĉovek se tam moţe predstavljati ko Gospod Bog, ili ko Djevica Marija, ili Papa, ili engleski kralj, ili Njegovo Veliĉanstvo car, ili sveti Vaclav, iako je ovaj zadnji bil stalno zvezani i gol i leţal je u izolaciji. Bil je tam isto jedan koji se deral da je nadbiskup, al taj niš drugo ni delal nego »ţdral«, i još nekaj kaj s tim ide, z oproštenjem, znate da se to moţe i rimovati, ali zbog toga se tam niko ne srami. Jedan se tam izdaval za svetog Ćirila i Metoda, da bi dobil dve porcije. A jedan je gospon tam bil trudan i zval je svakog na krstitke. Bilo je tam puno zatvorenih šahista, politiĉara, ribara i skauta, skupljaĉa marki i fotografa amatera. Jedan je tam bil zbog nekakvih starih lonaca koje je nazival »urne«. Jedan je stalno bil u luĊaĉkoj košulji da ne bi mogel izraĉunati kad bu došel kraj

sveta- ^to sam tam srel

nekolko profesora. Jedan je od njih s no isel za menom i objašnjava! daje pradomovina Cigana 7 "Krkonošama, a taj drugi mi je objašnjaval da unutar emljine kugle ima još jedna, samo puno veća od one gornje- vaki je tam mogel govoriti kaj je htel i kaj mu je palo na

37

l n

S

n

r

t r

i

pamet, ko daje u parlamentu. Ponekad su si tam pripovedali bajke i posvadili se kad bi to z nekom princezom jako loše ispalo. Najbesniji je bil jedan gospon koji se predstavlja! za šesnajsti dio »Ottovog znanstvenog rjeĉnika« i svakog je prosil da ga otvori i nade pojam »Kartonaţna šivaĉica«, jer da je bez tog zgubljeni. Smiril se tek onda kad su mu navle-kli luĊaĉku košulju. Onda se veselil da je ušel u knjiţarsku prešu i molil je da mu napraviju moderni uvez. Uopće se tam ţivilo ko u raju. Moţete tam urlati, derati se, pevati, plakati, meketati, jaukati, skakutati, molit se, prekobicavat se, hodati na sve ĉetri, skakutati na jednoj nogi, trĉati naokolo, plesati, hopsati, ćeli dan ĉuĉati ili puzati po zidovima. Niko vam ne bu prišel ni rekel: »To ne smete delati, to vam gospon ni pristojno, moţe vas biti sram pa vi ste obrazovani ĉovek«. Je, ipak je istina da tam ima i skroz tihih luĊaka. Ko što je tam bil jedan obrazovani pronalazaĉ koji je stalno kopal nos i jednom na dan rekel: »Upravo sam pronašel struju«. Kak velim, bilo je jako lepo, a tih nekolko dana koje sam provel u ludnici spadaju u najlepše trenutke mojega ţivota.

I doista, već sam doĉek koji je Švejku prireĊen u ludnici, nakon što su ga doveli na promatranje iz Zemaljskog kaznenog suda, nadišao je sva njegova oĉekivanja. Prvo su ga svukli do gola, pa su mu dali nekakav ogrtaĉ i odveli ga okupati, primivši ga povjerljivo ispod pazuha, pri ĉemu ga je jedan bolniĉar zabavljao vicevima o Zidovima.

U kupaonici su ga namoĉili u kadu s toplom vodom, a onda su ga izvukli i stavili pod hladan tuš. To su s njim po-navljali tri puta, a onda su ga pitali kako mu se to sviĊa. Švejk je rekao da je bolje nego u javnim kupalištima kod Karlova mosta i da se vrlo rado kupa.

— Ako mi još odreţete nokte i kosu, niš ne bu falilo do moje potpune sreće — dodao je, smiješeći se zadovoljno.

I toj je ţelji bilo udovoljeno, a kad su ga još dobro izribali spuţvom, zamotaše ga u plahtu i odniješe do I. odjela na krevet gdje su ga smjestili, pokrili dekom i zamolili da zaspi, i

Svejk još i danas pripovijeda o tom s ljubavlju: «|

_- Predstavite si da su me nosili, u stvari odnesli, i ja sam tog trenutka bil potpuno blaţeni.

I tako je u postelji blaţeno usnuo. Onda su ga probudili da bi mu ponudili lonĉić mlijeka i pecivo. Pecivo je bilo izre-

zano na male komadiće i dok je jedan od bolniĉara drţao

Šveika za obje ruke, drugi je namakao komadiće peciva u

mlijeko i hranio ga kao što se šopa guska. Kad su ga nahranili,

uhvatili su ga pod pazuha i odveli na zahod gdje su ga

zamolili da obavi veliku i malu nuţdu. O tom krasnom trenutku Švejk je priĉao s ljubavlju i ne

moram ponavljati njegove rijeĉi što su sve potom s njim ĉinili. Spomenut ću jedino kako Švejk kaţe:

_ Jedan od njih me pritom drţal u naruĉju. Kad su ga doveli natrag, poloţili su ga opet u krevet i

iznova ga zamolili da zaspi. Kad je zaspao, probudili su ga i odveli u sobu za promatranje gdje se Švejk, stojeći potpuno gol pred dvojicom lijeĉnika, prisjetio slavnog dogaĊaja svoga novaĉenja. Ne htijući, izletjelo mu je iz usta:

— Tauglich1. — Što ste rekli? — upitao je jedan od lijeĉnika. — Naĉinite pet koraka naprijed i pet natrag. Švejk je uĉinio deset.

— Ja sam vam ipak rekao — izjavio je lijeĉnik — da ih uĉinite pet.

Meni ni stalo do nekolko koraka — rekao je Švejk. Nato su ga lijeĉnici zamolili da sjedne na stolicu, a jedan

ga je lupkao po koljenu. Zatim je rekao drugom da su refleksi potpuno u redu, našto je drugi zavrtio glavom i poĉeo Švejka sam lupati po koljenu, dok je prvi otvarao Švejku oĉne kapke i provjeravao puls. Potom su otišli do stola i promrmljali ne-koliko latinskih izraza.

— Ĉujte, znate li pjevati? — pitao je jedan od njih Švejka. — Ne biste li nam mogli zapjevati nekakvu pjesmu?

— Kak ne, gospodo — odgovorio je Švejk. — Doduše,

• «.;•! l- Sposoban (njem.). ;:|;

39 38

nemam ni glasa ni sluha, al bum to probal, napravil bum vam po volji, kad se već hoćete zabavljati. I Svejk je zapjevao:

Što taj monah u tom stolcu

ĉelo desnom rukom kloni dvije

vrele gorke suze niza bijelo

lice roni...

*

— Dalje ne znam — nastavio je Švejk — ali ak hoćete, ja

bum vam zapeval:

Kako je teško sad oko srca

teška, i bolna njedra u sjeti i ;„

dok tiho sjedim i u dalj gledim pp>

moja ĉeţnja u daljinu leti. '/jja;

— Ni to ne znam dalje — uzdahnuo je Svejk — znam još jednu kiticu »Gdje je moj zaviĉaj«, i još »General Windisch-gratz i vojna gospoda« i još par takvih narodnih pjesmica kao »Boţe ţivi, Boţe štiti«, »Kad smo vukli k Jaromefu« i »Tisuću puta pozdravljamo Tebe«.

Gospoda lijeĉnici meĊusobno su se pogledali i jedan od njih postavi ŠVejku pitanje:

— Da li ste nekada bili na pretrazi vašeg duševnog stanja?

— U vojski — odgovorio je Švejk pobjedonosno i ponosno — bil sam od gospode vojnih doktora sluţbeno proglašeni za notornu budalu.

— Meni se ĉini da ste simulant — proderao se drugi li-jeĉnik na Švejka.

— Ja, gospodo — branio se Švejk — nisam nikakvi si-mulant, ja sam prava budala, moţete se raspitati u stoţeru 91. pukovnije u Ĉeškim Budejovicama ili u Priĉuvnoj upravi na Karlinu.

Stariji od dvojice lijeĉnika odmahnuo je beznadno ru-kom, i pokazujući na Švejka rekao bolniĉarima:

___ Ovom ĉovjeku vratite njegovu odjeću, odvedite ga na

'• w na orvi ulaz, a onda neka se jedan vrati i odnese sve treći K«II> *"* r T , i . \ spise o njemu u ured. I recite tamo da to brzo obave, da ga ne bismo ovdje imali još dugo na vratu.

Lijeĉnici su još jednom bacili zaprepašten pogled na Švejka, koji je pristojno išao natraške ka vratima, ponizno se

klanjajući. Na pitanje jednog od bolniĉara zašto izvodi glu-

posti odgovorio je:

_ Zato jer nisam obleĉeni, zato jer sam gol, a ne bi htel

toj gospodi niš pokazivati, da ne bi mislili da sam nepristojan i

prost. Od toga trenutka, kada su bolniĉari dobili zapovijed da

vrate Švejku njegovu odjeću, o njemu više nisu vodili baš ni-kakvu skrb. Naredili su mu da se obuĉe, a jedan ga je odveo na III. odjel gdje je mogao tih nekoliko dana, dok mu nisu u uredu napisali otpusnicu, iskoristiti mogućnost za vršenje svojih finih promatranja. Razoĉarani lijeĉnici dali su mu svjedodţbu da je »simulant slabijeg razuma«, a stoga što su ga otpustili prije objeda, došlo je do malog izgreda. Švejk je izjavio da ako već nekoga izbacuju iz ludnice, ne smiju ga izbaciti bez objeda. Sukob je prekinuo policajac kojeg je pozvao vratar, i koji je Švejka priveo u Redarstveno povjereništvo u Salmovoj ulici.

40 41

V

Švejk u redarstvenom povjereništvu u Salmovoj ulici

Nakon krasnih, sunĉanih dana u ludnici, za Švejka su na-stupili sati puni progona. Policijski inspektor Braun aranţirao je scenu susreta sa ŠVejkom, s okrutnošću rimskih krvnika iz vremena ljupkog cara Nerona. Tvrdo, kao nekada kada su govorili: »Bacite ovog razbojnika kršćanina lavovima!«, inspektor Braun je rekao: »U ćuzu s njim«.

I ni rijeĉi više, a ni manje. Jedino su oĉi gospodina poli-cijskog inspektora Brauna pritom zasvijedile posebnim, per-verznim uţitkom.

Svejk se naklonio i rekao gordo: — Spreman sam, gospodo. Mislim da ćuza znaĉi isto što i

buksa, a to ni tak loše.

— Ne razmeći se ovdje — odgovorio je policijski redar-stvenik, našto je Švejk odgovorio:

— Ja sam jako skromni i zahvalan za sve kaj bute za mene naredili.

U ćeliji, na golom leţaju, sjedio je zamišljeno neki ĉovjek. Sjedio je apatiĉno, a po njegovu izrazu moglo se vidjeti da nije povjerovao, kada je zaškripao kljuĉ u vratima ćelije, da su mu se otvorila vrata slobode.

— Moj naklon, uvaţeni — rekao je Švejk sjedajući k njemu na dasku. — Kolko moţe bit sati?

.. msu mojim gospodarom — odgovorio je zamiš ljeni muškarac. ,4 if.

i zi mi Sv; mi ras tes mi u

ru

te sa d si n n

t

l

— Tu i ni tak loše — Švejk je dalje nastavio razgovor

— ta daska je od izblanjanog drveta. Ozbiljni muškarac nije odgovorio, ustao je i poĉeo brzo

hodati po malom prostoru izmeĊu vrata i drvenog leţaja, kao da ţuri kako bi nešto spasio.

Švejk je za to vrijeme sa zanimanjem promatrao natpise našarane po zidovima. Bio je tu i natpis na kojem je nepoznati uznik obećavao samom sebi borbu s policijom na ţivot i smrt, a tekst je glasio: »Vi bute to zgutali«. Drugi uznik je napisao »Ma moţete mi..., kokoti jedni!« Drugi je jednostavno konstatirao: »Sjedio sam ovdje 5. srpnja 1913. i sa mnom su pristojno postupali. Josef Mareĉek trgovac iz Vršovica«. A bio je tu i natpis potresan u svoj svojoj dubini: »Milost veliki Boţe...«, a ispod toga »Poljubite me u d«. Slovo d bilo je pre-crtano i sa strane je velikim slovima napisano TUR. Pokraj toga je neka poetiĉna duša zapisala stihove: »Kraj potoka nujan sjedim, sunce se za gore skriva, na brdašca ozareno gledim, tamo moja mila sad prebiva«.

Muškarac, koji je jurio izmeĊu vrata i klupe kao da ţeli pobijediti u maratonskoj utrci, zaustavio se i zadihan sjeo opet na staro mjesto, poloţio glavu u dlanove i naglo zaur-lao:

— Pustite me van! — Ne, oni me neće pustiti — govorio je sam sa sobom

— neće me pustiti i neće me pustiti. Već sam ovdje od jutra,

od šest sati.

Dobio je napad zajedništva, uspravio se i upitao Švejka:

— Nemate li sluĉajno kod sebe remen, kako bih sa svime

završio.

— O, vrlo rado, stojim vam na uslugi — odgovorio je Švejk otkopĉavajući remen — ja još nikad nisam videl kak se u ćeliji ljudi vešaju na remen. Jedino je to loše — nastavio je ogledavajući se — da tu nema nikakve kuke. Kvaka na prozoru vas ne bu zdrţala. Jedino ak bi se obesili na kleĉećki, za klupu, kak je to napravil jedan svećenik u samostanu u Emauzima, koji se obesil na raspelo zbog jedne mlade

Ţidovke. Ja jako volim samoubojice, dajte samo, izvolte

Namršteni ĉovjek kojemu je Švejk gurnuo remen u ruke, pogledao je remen, odbacio ga u ugao i zaplakao, razma-

zujući suze crnim rukama, pri ĉemu je ispuštao jecaje:

_ ja imam djeĉicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemoralnog

ţivota, Isuse i Marijo, moja jadna ţena, što će mi reći u

uredu? Ja imam djeĉicu, ja sam tu zbog pijanstva i nemoralnog

ţivota. I tako dalje, u beskonaĉnost.

Na kraju se ipak malo primirio, prišao je vratima i poĉeo po njima udarati i nogama i šakama. Iza vrata zaĉuli su se koraci i glas:

— Šta oćete?

— Pustite me van — rekao je takvim glasom kao da mu nije preostalo ništa više zbog ĉega bi ţivio.

— Kuda? — bilo je pitanje s druge strane. — U ured — odgovorio je nesretni otac, muţ, ĉinovnik,

pijanica i razvratnik.

Zaĉuo se smijeh, straviĉan smijeh u tišini hodnika, i ko-raci su se opet udaljili.

— Kak mi se ĉini, taj vas gospon mrzi, kad vam se tak smije — rekao je Švejk, dok je beznadni muškarac opet sjeo pokraj njega. — Takav straţar, ak je zloban, moţe napraviti puno, a ak je još zlobniji, moţe napraviti sve. Sednite se mirno, ak se već ne bute obesili, i priĉekajte kak se budu stvari razvijale. Ak ste sluţbenik, oţenjeni, i imate deĉicu, je, to je priznam, strašno. Vi ste valjda svesni da vas budu otpustili iz ureda, ak se ne varam?

— To vam ne mogu reći — uzdahnuo je ovaj — zato jer se ni sam ne sjećam što sam izvodio; ja samo znam da su me odnekud izbacili i da sam se tamo htio vratiti da pripalim cigaru. A tako je lijepo poĉelo. Šef našeg odjela slavio je im-endan i pozvao nas je u jednu vinarnu, pa se išlo u drugu, pa u treću, pa u ĉetvrtu, pa u petu, pa šestu, pa sedmu pa osmu pa devetu...

44 45

— Ţelite da vam pomognem raĉunati? — upitao je Švejk. —Ja se u to razmem, ja sam jednom za jednu noć bil u dvadeset osam lokala. Al kaj je-je, nigde nisam popil više od tri pive.

— Ukratko — nastavio je nesretni podreĊeni ĉinovnik, koji je tako veliĉanstveno slavio šefov imendan — kad smo prošli valjda deset tih raznih pajzla, primijetili smo da nam se šef izgubio iako smo ga zavezali špagom i vodili ga sa sobom kao psića. Onda smo ga išli svugdje traţiti i na kraju smo se jedan drugom pogubili, i na koncu sam se našao u jednom od noćnih barova na Vinohradima, vrlo pristojnom lokalu, gdje sam pio nekakav liker direktno iz boce. Što sam pritom radio, toga se ne sjećam, samo znam da su ovdje na povjerenstvu, kad su me priveli, oba redarstvenika prijavila u izvješću da sam pijan, da sam se vladao razvratno, da sam istukao jednu damu, isjekao dţepnim noţem tuĊi šešir koji sam našao na vješalici, razjurio damsku kapelu, optuţio šefa sale pred svima da mi je ukrao dvadeset kruna, razbio mra-mornu ploĉu na stolu za kojim sam sjedio i zlonamjerno pljunuo nepoznatom gospodinu za susjednim stolom u crnu kavu. Više ništa nisam napravio, barem se ne mogu sjetiti da sam još nešto izveo. A vjerujte mi, ja sam tako sreĊen, inte-ligentan ĉovjek koji na ništa drugo ne misli osim na svoju obitelj. Sto na to kaţete? Ja ipak nisam nikakav izgrednik.

— A jeste se jako namuĉili dok niste potrgali tu mra-mornu ploĉu? — upitao je sa zanimanjem Švejk umjesto odgovora. — Ili ste je prebili odjednom?

— Odjednom — odgovorio je inteligentni gospodin. — Onda ste zgubljeni — zamišljeno je rekao Švejk —

budeju vam dokazali da ste se na to pripremali marljivim veţbanjem. A ta kava, tog nepoznatog gospona u koju ste pljunuli, bila je bez ruma ili z rumom? — I ne doĉekavši od-govor, objasnio je: — Ak je bila z rumom, to bu gore, zato jer je skuplje. Na sudu se sve izraĉuna, stavi se skup, da to ispadne najmanje ko zloĉin.

— Na sudu? — slaboumno je prošaptao savjesni otac

obitelji i, objesivši glavu, upao u neugodno stanje u kojemu ĉovjeka ţdere griţnja savjesti.1

__ A doma znaju — upitao je Švejk — da ste zatvoreni, ili budu priĉekali da to bude u novinama?

_ yj mislite da će to biti u novinama? — naivno se oglasila ţrtva imendana svoga nadreĊenog.

_ -jo je više nego sigurno — zvuĉao je direktni odgovor,

stoga što Švejk nikada nije imao naviku skrivati nešto pred

drugima. . _ To o vama, svim bu se ĉitateljima novina jako sviĊalo. Ja

isto tak rado ĉitam rubriku o tim pijancima i njihovim iz-gredima. Nedavno »Kod Kalicha« jedan gost nije niš drugo izvel nego je sam sebi razbil glavu s ĉašom. Hitil ju je u zrak i postavil se pod nju. Otfurali su ga i već ujutro se to ĉitalo. Ili jednom u Bendlovki, flisnul sam jednog pogrebnika, a on mi je vratil. Da bi se smirili, morali su nas obadva zatvoriti i odmah je to bilo u »Veĉernjaku«. Ili kad je u kavani »Kod mrtvaca« onaj gospon savjetnik razbil dve tace, mislite da su ga štedili? Bil je isto tak odmah sutra u novinama. Vi moţete jedino iz zatvora poslati u novine ispravak da se vest koja je o vama bila objavljena, vas ne tiĉe i da z gosponom tog imena niste nikakva rodbina, niti ga ne poznate, a doma pismo da vam taj vaš ispravak izreţeju i saĉuvaju, da si to moţete proĉitati kad odleţite svoje. Nije vam zima? — upitao je Švejk pun suosjećanja kad je primijetio da se inteligentani gospodin trese. — Imamo ove godine nekak priliĉno hladni konac leta.

— Ja sam nemoćan — zajecao je Švejkov sudrug — ja ću izgubiti promaknuće.

— To sigurno — spremno potvrdi Švejk — ak vas, kad odsedite u zatvoru, ne primiju natrag u ured, ne znam dal bute tak brzo našli drugi posel zato jer svaki, i kad bi hteli sluţiti kod šintera, traţi od vas svedodţbu o vladanju. Ah, takav trenutak uţitka, koji ste si dozvolil, ne isplati se. A ima

• eki pisci upotrebljavaju izraz »grize griţnja savjesti«. Ovaj izraz ne smatram posve priklad nim. I tigar ţdere ĉovjeka, a ne grize. (Autor) .

47 46

se od neĉega uzdrţavati vaša gospoda z decom za to vreme dok bute vi sedeli? Ili bu morala prositi i uĉiti decu raznim porocima?

Zaĉuo se jauk:

— Moja jadna djeĉica, moja jadna ţena! Nesavjesni je pokajnik ustao i raspriĉao se o svojoj djeĉici:

ima ih petero, najstarijemu je dvanaest godina i u izviĊaĉima je. Pije samo vodu i trebao bi biti primjer svojem ocu koji je ovo napravio prvi put u svom ţivotu.

— U izviĊaĉima? — uskliknu Švejk. — O tim izviĊaĉima rado slušam. Jednom u Mvdlovarima kod Zli-va, Kotar Hluboka, Okruţno nadleštvo Ĉeške Budejovice, upravo kad smo tam imali s devedeset prvom veţbe, or-ganizirali su si seljaci iz okolice lov na izviĊaĉe u općinskoj šumi, jer su im se tam bili razmnoţili. Vlovili su tri. Taj najmanji od njih, kad su ga zvezali, tak je cvilel, pištal i jaukal da mi, otvrdnula vojska, nismo mogli na to gledati, rade smo se maknuli u stranu. Kod tog vezanja, ta tri izviĊaĉa izgrizla su osam seljaka. Kasnije, na mukama kod seoskog starješine, pod šibama, doznalo se da ni bilo ni jedne livade u okolini koju nisu povaljali dok su se tam izleţavali na suncu, dalje, da je taj lanac nepokošenog ţita upravo pred ţetvom u Raţanima zgoril skroz sluĉajno, dok su si u ţitu pekli srnu koju su priklali z noţom, u općinskoj šumi. U njihovoj jazbini, u šumi, našli su prek pol kvintala oglodanih kosti od ţivine i šumskih ţivotinja, ogromnu koliĉinu košĉica od trešnji, ćelo ĉudo svih tih ogrizaka od zelenih jabuka i drugih dobrih stvari.

Ubogi se otac izviĊaĉa nije mogao primiriti. — Sto sam to poĉinio — ţalio se — ja imam uništen

dobar glas.

— To imate — rekao je Švejk svojom uroĊenom iskrenošću. — Posle onog kaj se dogodilo morate imati uništeni dobar glas za ćeli ţivot, jer ĉim to proĉitaju u novinama, vaši poznati budu još nekaj nadodali. To se tak uvek dela, al nemojte se zbog tog uzrujavati. Ljudi koji

• i„ uništeni i narušeni dobar glas, na svetu je bar deset

*Vviše neg onih s dobrim glasom. To je obiĉna i bezvezna

a hodniku su se zaĉuli teški koraci, kljuĉ je zaškripao u

bravi, otvorila su se vrata i policijski straţar je prozvao

Švejkovoime.

__ Dopustite — rekao je viteški Švejk — ja sam tu tek

od dvanajst sati popodne, a taj gospon je tu još od šest sati

Umjesto odgovora Švejka je na hodnik izvukla snaţna

ruka policijskog straţara i šutke ga odvukla po stubama do

prvoga kata.

U drugoj sobi sjedio je za stolom policijski inspektor, debeli

gospodin bodrog izraza, koji reĉe Švejku: _ Tako, vi ste znaĉi taj Švejk? A kako ste ovamo do-

spjeli?

— Ĉist jednostavno — odgovorio je Švejk — došel sam u pratnji jednog gospona redarstvenika zato jer nisam dozvolil da me iz ludnice hitiju bez obeda. To je isto ko da bi me smatrali za nekakvu odbaĉenu ţensku s ceste.

— Znate što, Švejk? — rekao je uljudno gospodin in-spektor. — Zašto da se mi ovdje u Salmovoj zbog vas uzru-javamo? Neće li biti bolje da vas pošaljemo na policijsko ravnateljstvo?

— Vi ste, kak bi se reklo — odgovorio je Švejk — go-spodar situacije; prošetati se do policijske uprave sad naveĉer, jako je ugodna mala šetnja.

— Drago mi je da smo se dogovorili — izjavio je veselo policijski inspektor — nije li ljepše kad se dogovorimo? Nije li to istina, Švejk?

— Ja se isto sa svakim jako rado savetujem — odgovorio je Švejk — ja vam, verujte mi gospon inspektor, nikad ne bum zaboravi! vašu dobrotu.

Poklonivši se pristojno, otišao je s policijskim redarstve-nikom dolje do straţarnice, i za pola sata moglo se na uglu Jecne ulice i Karlova trga vidjeti Švejka u pratnji drugog po-

48 49

licijskog redarstvenika, koji je ispod pazuha drţao obimnu knjigu s njemaĉkim naslovom »Arrestantenbuch«1.

Na uglu Spalene ulice susreli su Švejk i njegov pratilac gomilu ljudi koji su se gurali oko izvješenog plakata.

— To je manifest Njegovog Veliĉanstva o objavi rata

— rekao je policijski redarstvenik Švejku. — Ja sam to pretpostavlja! — rekao je Švejk — ali u ludnici

za to još ne znaju, iako bi to mogli znati iz prve ruke. — Kako to mislite? — zapitao je policijski redarstvenik

Svejka. — Zato jer je tam puno zatvorene gospode ĉasnika

— objasnio je Švejk, a kad su došli do nove gomile koja se gurala pred manifestom, Svejk je uskliknuo:

— Ţivio car Franjo Josip! Taj burno rat dobili! Netko iz oduševljene gomile nabio mu je šešir preko ušiju, i

tako je uz mnoštvo ljudi dobri vojnik Svejk ponovo kroĉio kroz vrata policijskoga ravnateljstva.

— Taj burno rat sigurno dobili, ponavljam to još jednom gospodo — tim rijeĉima razišao se Švejk s gomilom koja ga je pratila.

A negdje, u dalekim daljinama povijesti, spuštala se na Europu istina, da će sutrašnjica razoriti planove sadašnjosti.

»l

H

l. Knjiga s popisom uhićenika (njem.).

VI

Švejk opet kod kuće, probivsi zaĉarani krug

Zgradom policijske uprave širio se miris inozemnog auto-riteta koji je utvrĊivao do koje je mjere puĉanstvo odušev-ljeno ratom. Osim nekoliko iznimaka, ljudi koji nisu zatajili da su sinovi naroda koji mora iskrvariti zbog tuĊih interesa, policijsko je ravnateljstvo predstavljalo najljepšu skupinu bi-rokratskih grabeţljivih zvijeri koje su imale smisla jedino za tamnicu i vješala, kako bi obranili opstojanje izvitoperenih paragrafa.

Pritom su se obraćali svojim ţrtvama s jetkom Ijubaznošću, vaţući usto svaku rijeĉ.

— Vrlo mi je ţao — rekao je jedan od crno-ţutih1

grabeţljivaca kad su mu priveli Svejka — da ste nam opet pali u šake. Mislili smo da ćete se popraviti, ali razoĉarali smo se.

Svejk je nijemo kimao glavom i drţao se tako nevino daje crno-ţuta zvijer radoznalo pogledala na njega i izjavila:

— Ne drţite se tako glupo. Ipak je smjesta prešao na uljudan ton i nastavio: —— Nama je, svakako, veoma neugodno drţati vas u zat-

voru i mogu vas uvjeriti da, po mom mišljenju, vaša krivica 1 nije tako velika, jer glede vaše slabe inteligencije nema sumnje da ste bili zavedeni. Recite mi, gospodine Svejk, tko vas ustvari navodi da ĉinite takve gluposti.

!• Boja austrougarskih i njemaĉkih nacionalnih simbola (pm). ''': (<J* '

51 50

Švejk se zakašljao i izjavio: ' * '" ;>'lfl- — Ja, prosim, ne znam o nikakvim jjlupostima. — A nije li to glupost, gospodine Švejk — rekao je pri-

jetvorni oĉinski ton — da ste vi, prema dojavi policijskog re-darstvenika koji vas je ovamo priveo, prouzroĉili okupljanje ljudi pred manifestom o ratu, nalijepljenom na uglu, i da ste pobunili puĉanstvo usklicima »Ţivio car Franjo Josip! Taj ćemo rat dobiti!«

— Ja nisam mogel odoliti — izjavio je Švejk usmjerivši pogled svojih dobrih oĉiju u pogled inkvizitora — ja sam se rasrdil kad sam videl da svi ĉitaju taj manifest o ratu, a ne pokazivaju nikakvu radost. Ni bilo ni povika »ţivio«, ni »hura«, uopće niš, gospon savjetnik. Ko da ih se to uopće ne tiĉe. I onda ja, stari vojnik devedeset prve regimente1, nisam mogel na to gledati, pa sam uzviknul te reĉenice i mislim da ste vi bili na mom mestu, da bi to napravili isto ko ja. Kad je rat, mora se pobediti i mora se vikati »Ţivilo Njegovo Ve-liĉanstvo!«, u to me niko nebu razuveril.

Svladan i skrušen, crno-ţuti grabeţljivac nije podnio po-gled nevinog janješca Švejka, pa je oborio oĉi na sluţbene spise i rekao:

— U potpunosti odobravam vaše oduševljenje, ali ako bi se iskazalo u drugim okolnostima. Pa ipak, i sami dobro znate da vas je sprovodio policijski redarstvenik, tako da je takav domoljubni zanos mogao i morao djelovati na puĉanstvo više ironiĉno nego ozbiljno.

— Ak nekog sprovodi policijski straţar — odgovorio je Švejk — to je teški moment u ţivotu ĉoveka. Ali, ak ĉovek ni u tom teškom momentu ne zaboravlja kaj mora napraviti kad je rat, mislim da taj ĉovek ni tak loš.

Crno-ţuti grabeţljivac zareţi i pogleda još jednom Švejku u oĉi. Švejk mu odgovori nevinom, mekanom, skromnom i njeţnom toplinom svoga pogleda.

Trenutak su netremice motrili jedan drugoga.

l. Pukovnija (franc.).

_- Vrag neka vas nosi, Švejk — rekla je sluţbena glava

__ ako još jednom ovamo dopadnete, neću vas više ništa

pitati i otputovat ćete direktno na Vojni sud na Hradĉane.

Jeste li razumjeli? . . . ....

I prije nego što se snašao, Švejk mu je pristupio, poljubio

ruku i rekao: _ Dragi Bog bu vam za sve platil, ak bi trebali nekad

nekakvog ĉistokrvnog peseka, prosim, izvolte se obratiti na mene. Ja trgujem s pesima.

I tako se Švejk opet našao na slobodi i na putu k domu. Njegovo premišljanje treba li se zaustaviti prije toga

»Kod Kalicha«, završilo je time da je otvorio ona vrata kroz koja je nedavno prošao u pratnji tajnog agenta Bretschnei-

dera. U toĉionici je vladala grobna tišina. Ondje je sjedilo ne-

koliko gostiju, medu njima crkvenjak Svetog Apolinarija. Bili su namrgoĊeni. Za šankom je sjedila gospoda gostioniĉarka Palivcova i tupo gledala na pipe za toĉenje piva.

— Tak, već sam se vratil — rekao je Švejk veselo — dajte mi krigl pive. Gde je gospon Palivec, je već isto doma?

Umjesto odgovora briznula je Palivcova u plaĉ, i usre-dotoĉujući svoju nesreću na posebno naglašavanje svake rijeĉi, zajeca:

— Da-li su mu des-set-let prije tjedan dana. — No, vidite — rekao je Švejk — ima već iza sebe sedam

dana.

— On je bil tak oprezni — plakala je Palivcova — uvek je to sam o sebi tvrdil.

Gosti u toĉionici tvrdokorno su šutjeli, kao da ondje lebdi duh Paliveca i nagoni ih na još veću opreznost.

— Oprez je majka mudrosti — rekao je Švejk sjedajući za stol uz ĉašu piva u ĉijoj su pjeni bile rupice, nastale ka-panjem suza gospode Palivcove, dok je nosila pivo na stol.

— Današnje vrijeme je takvo da sili ĉoveka na oprez. — Juĉer smo imali dva pogreba — okrenuo

je razgovor na drugu temu crkvenjak Svetog Apolinarija.

tt«>,

53 52

— Valjda je netko umro — rekao je drugi gost, našto je

treći dodao: — Jesu li bili pogrebi s katafalkom?

— Rado bi znal — rekao je Švejk — kakvi budu sad u ratu ti vojni pogrebi.

Gosti su ustali, platili i tiho otišli. Švejk je ostao sam s gospodom Palivcovom.

— Nisam si ni pomislil — rekao je — da bi osudili ne-vinog ĉoveka na deset let. Da su jednog nevinog osudili na pet let, to sam već ĉul, ali na deset, to je već malo previše.

— Kad je onaj moj priznal — plakala je Palivcova — kak je onda rekel o tim muhama, o toj sliki, tak je to ponovil i na povjereništvu i na sudu. Ja sam bila na raspravi ko sve-dok, ali kaj sam mogla svedoĉiti kad su mi rekli da sam u rodbinskom odnosu sa svojim muţem, i da mogu odbiti svedoĉenje. Ja sam se tak prepala tog rodbinskog odnosa, da nešto i iz toga ne bu ispalo, pa sam odbila svedoĉiti, a on je, siromak stari, tak na mene pogledal da do smrti na te njegove oĉi ne bum zaboravila. A posle je nakon rasprave, kad su ga odvodili, viknul tam na hodniku, ko da je od svega toga poludel: »Neka ţivi sloboda mišljenja!«

— A gospon Bretschneider više ne dolazi? — upitao je Švejk.

— Bil je tu nekolko puta — odgovorila je gospoda gos-tioniĉarka — popil je jednu ili dve pive, pital me ko tu dolazi i poslušal kak se gosti razgovaraju o nogometu. Oni uvek kad ga vidiju, pripovedaju samo o nogometu. A on se tak trzal ko da bu posteklil i previjal se. Za ćelo ovo vreme vlovil mu se na udicu samo jedan tapetar iz Priĉne ulice.

— To je stvar veţbe — primijeti Švejk — a jel taj tapetar bil glupi ĉovek?

— Tak nekak, ko moj muţ — odgovorila je uz plaĉ. — Pital ga je dal bi on pucal na Srbe, a ovaj mu je odgovoril da ne zna pucati, da je bil jednom u streljani i da je tam pogodil krunu. Onda smo svi ĉuli da je gospon Bretschneider rekel, kad je zvadil zapisnik: » No pogledajmo, opet nova lijepa

veleizdaja« - i otišel je s tim tapetarom iz Priĉne ulice, koji 56

!!!! Doltal se ne bu vratilo - rekao je Švejk - dajte

upavo je zatraţio da mu se rum ulije po drugi put kad u toĉionicu ude tajni agent Bretschneider. Bacivši letimiĉan pogled po toĉionici i praznom lokalu, jsjedne do Svejka i, namĉivši pivo, priĉeka što će reći Svejk. Svejk je skinuo s vje-šalice nekakve novine i pregledavajući zadnju stranu oglasa,

javio se:

_ joj gle, taj Ĉimpera u Straškovoj br. 5, pošta Raĉinţves,

prodaje gospodarstvo s trinaest jutara vlastitog polja, škola i

pruga blizu.

Bretschneider nervozno zabubnja prstima i obraćajući se

Švejku reĉe: — Ĉudim se, odista, zašto vas to gospodarstvo zanima,

gospodine Svejk. — A, to ste vi — reĉe Švejk podavši mu ruku — nisam

vas odmah prepoznal, ja jako slabo pamtim. Zadnji put smo se razišli, ak se ne varam, u prijemnom uredu policijskog rav-nateljstva. Kaj delate odonda, dolazite sim ĉesto?

—Ja sam došao zbog vas — reĉe Bretschneider — reĉeno mi je na policijskom ravnateljstvu da prodajete pse. Trebao bih lijepoga ratlera, ili špica, ili nešto tome sliĉno.

— To vam sve mogu nabaviti — odgovori Svejk — ţelite ĉistokrvnu ţivotinju, ili nekakvog s ceste?

— Mislim — odgovorio je Bretschneider — da ću se od-luĉiti za ĉistokrvnu ţivotinju.

— A ne ţelite si policijskog pesa? — upitao je Švejk. •— Takvog koji odmah sve istraţi i privede na stup zloĉina. Ima ga jedan mesar na Vršovicama, vleĉe mu kolica; taj pes je promašil, kak se veli, svoju profesiju.

— Ja bih htio špica — s tihom tvrdokornošću rekao je Bretschneider — špica koji ne bi grizao.

— Ţelite špica bez zuba? — upitao je Švejk. — Znam za jednoga. Ima ga jedan gostioniĉar u Dejvicama.

54 55

— Onda radije radera — zbunjeno je odgovorio Bret-schneider, ĉije su kinološke sposobnosti bile u samim zaĉecima i da nije dobio takvu naredbu u policijskom ravnateljstvu, nikada o psima ne bi ništa ni doznao. Ali naredba je zvuĉala jasno i tvrdo. Upoznati se intimnije sa Švejkom na temelju njegove trgovine psima, a u tu svrhu je imao pravo odabrati pomoćnike i raspolagati odreĊenim iznosom za kupnju pasa.

— Radera ima većih i manjih — reĉe Švejk — znam za dva manja i tri veća. Svih pet moţete odjednom njihati u krilu. Mogu vam ih najtoplije preporuĉiti.

—To bi mi se svidjelo — izjavi Bretschneider — a koliko bi koštao jedan?

— To vam se raĉuna po veliĉini — odgovori Švejk — to ovisi o veliĉini. Rader ni tele, kod ratlera je to baš naopak, što manji to skuplji.

— Ja reflektiram na većeg, koji bi mogao biti ĉuvar — odgovorio je Bretschneider, bojeći se da ne optereti tajni fond drţavne policije.

— Dobro — rekao je Švejk — veće vam mogu prodati po pedeset kruna, a još veće po ĉetrdeset pet, ali pritom smo zaboravili na jednu stvar. Trebaju to biti štenci, ili stariji pesi, kujice ili muţjaki?

— Meni je svejedno — odgovori Bretschneider koji je uletio u nepoznate probleme. — Osigurajte mi ih, a ja ću sutra u sedam naveĉer doći k vama po njih. Moţe li to biti?

— DoĊite, bude — suho je odgovorio Švejk — ali u tak-vom sluĉaju prinuĊen sam traţiti kaparu od trideset kruna.

— Naravno — rekao je Bretschneider isplaćujući novac

— a sad ćemo ispiti svaki dva deci na moj raĉun. Kada su ispili, naruĉio je Švejk još po dva na svoj raĉun,

onda ponovno Bretschneider, pozivajući Svejka da ga se ne boji, da danas nije u sluţbi i da se danas moţe s njim govoriti o politici.

Švejk je izjavio da on nikada o politici u birtiji ne razgo-vara i da je cijela politika za malu djecu. Bretschneider je

tiv bio revolucionarnijih nazora rekao je da je svaka predodreĊena na propast i pitao Svejka koji je orPo toj stvari, švejk je izjavio da s drţavom nije posa, ali da je jednom njegovao slabo stene bernardmca kojeg je hranio vojniĉkim dvopekom i da je isto tako crklo. Kad su već obojica imala pet puta po dva deci u sebi, Bretschneider se proglasio anarhistom i pitao Svejka u koju se organizaciju treba upisati. Švejk je rekao da je jednom jedan anarhist kupio od njega leonbergera za sto kruna i da mu je ostao posljednju ratu duţan. Kod šeste ĉaše Bretschneider je govorio o revoluciji i protiv mobilizacije, našto mu se Švejk pribliţio i prošaptao u uho:

_ Upravo je ušel u lokal nekakvi gost, pazite da vas ne

ĉuje jer bi mogli od tog imati neugodnosti. Vidite da

gostioniĉarka već plaĉe.

Gospoda Palivcova odista je plakala na svojoj stolici za

šankom.

— Zašto plaĉete, gospodo gostioniĉarka? — upitao je Bretschneider. — Za tri mjeseca dobit ćemo rat, bit će am-nestija, vaš gospodin će se vratiti pa ćemo se kod vas naliti. Ili moţda mislite da nećemo pobijediti? — obratio se Švejku.

— A zakaj to fiirt preţvakavati? — rekao je Švejk. — Pobediti se mora i fertik, sad stvarno već moram ići doma.

Švejk je platio raĉun i vratio se svojoj staroj dvorkinji, gospodi Mullerovoj, koja se priliĉno uplašila kada je vidjela da je muškarac koji kljuĉem otvara vrata stana Švejk.

—Ja sam mislila, milostivi gospon, da bute se vratil za ne znam kolko let — rekla je uobiĉajenom iskrenošću — ja sam si iz saţaljenja zela na stan jednog portira iz noćnog bara, jer je kod nas triput bila premetaĉina i kad nisu niš mogli naći, rekli su da ste zgubljeni zato jer ste rafinirani.

Švejk se odmah uvjerio da se nepoznati stranac vrlo udobno smjestio. Spavao je u njegovu krevetu i bio je ĉak toliko velikodušan da se zadovoljio polovicom postelje, a na drugu polovicu smjestio je nekakvo dugokoso stvorenje koje je iz zahvalnosti spavalo obgrlivši ga oko vrata, dok su se dijelovi

57 56

muške i damske odjeće valjali izmiješani oko kreveta. P0

tome kaosu moglo se vidjeti da se noćni portir iz bara vratio sa svojom damom u veselom raspoloţenju.

— Gospon — rekao je Svejk drmajući uljeza — pazite da ne propustite obed. Bilo bi mi jako ţal kad bi vi o meni govorili da sam vas hitil van kad više nigde niste niš mogli dobiti za jesti.

Portir iz noćnog bara bio je silno pospan, i dugo je trajalo dok nije shvatio da se vlasnik kreveta vratio kući i da traţi svoje pravo na postelju.

Po navici svih portira noćnih barova, i taj je gospodin izjavio da će svakoga pretući tko ga bude budio, i probao je dalje spavati.

Za to vrijeme Svejk je pokupio dijelove njegove odjeće, donio mu ih do postelje i, prodrmavši ga, energiĉno rekao:

— Ak se ne obleĉete, probal bum vas hitit na ulicu tak kak jeste. Za vas bu velka prednost ak izletite van obleĉeni.

— Ja sam htio spavati do osam naveĉer — zateĉeno je izjavio vratar navlaĉeći hlaĉe — ja dnevno plaćam za krevet dvije krune onoj gospodi i mogu si tu dovoditi gospodiĉne iz bara. Mareno, ustaj!

Dok je stavljao ovratnik i namještao kravatu, već je došao k sebi do te mjere da je mogao uvjeriti Švejka kako je noćni bar »Mimoza« odista jedan od najpristojnijih noćnih lokala, kamo imaju pristup jedino dame koje imaju policijsku knjiţicu u potpunom redu, te je srdaĉno pozvao Švejka da doĊe u posjet. Suprotno tomu, njegova prijateljica nije nikako bila zadovoljna Svejkom i upotrijebila je nekoliko vrlo pristojnih izraza, od kojih je najpristojniji bio: »Frajeru gospodski«.

Nakon odlaska uljeza Svejk je pošao napraviti reda s gos podom Mullerovom, ali od nje nije našao nikakvih tragova osim komadića papira na kojem je olovkom, razvuĉenim ru kopisom gospode Mullerove, bilo naškrabano mišljenje ko jim se ona neobiĉno lako izjasnila u vezi nezgodnog sluĉaja s iznajmljivanjem postelje vrataru iz noćnog bara. A,

.Oprostite milostivi gospon, kaj ih više ne bum vidla jer

bum skoĉila kroz prozor.«

_L Laţe — rekao je Svejk i priĉekao.

Za pola sata dovukla se do kuhinje nesretna gospoĊa Mullerova, a na njezinom oĉajnom izrazu lica moglo se vidjeti da ĉeka od Švejka rijeĉi utjehe.

— Ak hoćete skakati s prozora — rekao je Svejk — odite u sobu, prozor sam otvoril. Ne preporuĉam vam da skaĉete s kuhinjskog prozora zato jer bute opala na ruţiĉnjak, zdrobila bute grmove i budete to morala platiti. Sa sobnog prozora bute krasno sletela na trotoar i ak bute imala sreće, slomila bute kiĉmu. Ak bute imala peh, samo si bute slomila sva rebra, ruke i noge i budete morala platiti bolnicu.

Gospoda Mullerova je zaplakala, tiho otišla u sobu, zat-vorila prozor, a kad se vratila, rekla je:

— Propuh vleĉe, a to ni dobro za gosponov reumatizam. Onda je otišla prostrijeti postelju, neobiĉno paţljivo do-

vodila je sve u red i vrativši se u kuhinju Svejku, sa suznim oĉima mu priopćila:

— Ta dva štenca, milostivi gospon, kaj smo ih imali na dvorišĉu, krepali su. A taj bernardinac, taj nam je pobegel, dok su tu delali premetaĉinu.

— A, zaboga — uzviknuo je Svejk — taj bu upal u kašu, tog sad sigurno traţi policija.

— On je ugrizel jednog gospona policijskog komesara, kad su ga kod premetaĉine izvlekli ispod kreveta — nastavila je gospoda Mullerova. — Prvo je, doduše, jedan od tih gospona rekel da je tam neko ispod kreveta, pa su pozvali tog bernardinca u ime zakona da izajde van, a kad ni štel, izvlekli su ga. A on ih je štel progutati, pa je izletel kroz vrata i vise se ni ni vratil. Z menom su isto naredili saslušanje, ko sim dolazi, dal dobivamo nekakve nofce izvana, a onda su pravili primedbe da sam glupa kad sam rekla da nofci izvana dolaziju jako retko, posljednji od onog gospona upravitelja j2 orna, ona kapara od šezdeset kruna za angorsku maĉku, za k°ju ste dali oglas u »Narodnoj politiki«, a namesto koje ste

58

mu poslali u kutiji od datula to slepo štene foksterijera. Posle su govorili z menom vrlo pristojno i preporuĉili tog portira iz noćnog bara, da se ne bi bojala biti sama u stanu, baš toga kog ste hitili van.

— Ja imam peh s tim uredima, gospoda Miillerova, sad bute vidla kolko bu ih sim dolazilo kupovati pese — uzdahnuo je Švejk.

Ne znam jesu li gospoda, koja su nakon prevrata pregle-davala policijski arhiv, dešifrirala stavke tajnog fonda drţavne policije gdje je stajalo: B... 40K, F... 50K, L... SOK, itd..., ali su sigurno pogriješili da su B, F, L poĉetna slova nekakve gospode koja su za 40, 50, 80 itd... kruna prodavali ĉeški narod crno-ţutom orlu.

B znaĉi bernardin, F foksterijer, L leonberger. Sve te pse doveo je Bretschneider od Švejka u policijsko ravnateljstvo. Bile su to ogavne beštije, koje nisu imale ni najmanje veze s nekom ĉistokrvnom rasom kakvom ih je Švejk predstavljao Bretschneideru.

Bernardinac je bio mješanac neĉistokrvnog pudla i ne-kakve lutalice, foksterijer je imao uši jazavĉara, a veliĉinu mesarskog psa s iskrivljenim nogama kao da je prebolio rahitis. Leonbergerova glava podsjećala je na dlakavu gubicu pinĉa, imao je podrezan rep, visinu jazavĉara, a straţnjicu golu kao u ĉuvenih goluţdravih ameriĉkih pasa.

Onda je došao kupiti psa detektiv Kalous i vratio se s izbezumljenom nakazom koja je podsjećala na hijenu pjegavu, s grivom škotskog ovĉara, a u stavkama tajnog fonda dopisano je novo D... 90 kruna.

Ta je nakaza igrala ulogu doge... Ali ni Kalousu nije uspjelo izvući nešto iz Švejka. Išlo mu je otprilike kao i Bretschneideru. I najzapetljanije

politiĉke razgovore Svejk je preveo na lijeĉenje štenećaka u štenadi, pa su i najoštroumnije podmukle zamke završavale time da je Bretschneider od Švejka odvodio sa sobom opet novu, nezamislivu nakazu dobivenu kriţanjem.

I to je bio kraj slavnog detektiva Bretschneidera. Kada je

u svome stanu imao već sedam takvih rugoba, zatvorio se s njima u pokrajnju sobicu i tako im dugo nije ništa davao jesti dok ga nisu poţderale.

Bio je tako ĉastan da je drţavnom budţetu ustedio za

pogreb. U njegovoj sluţbenoj karakteristici u policijskom ravna-

teljstvu bile su unesene u rubriku »Promaknuće u sluţbi« ove rijeĉi pune tragike: »Proţderan od vlastitih pasa«.

Kada je kasnije Švejk doznao za taj tragiĉni sluĉaj, rekao

je:

— Mota mi se stalno po tikvi kak buju ga skup sastavili

na posljednjem sudu.

• tffif.

60 61

U vrijeme kada su šume kraj rijeke Rab u Galiciji vidjele austrijsku vojsku kako bjeţi preko Raba, a dolje, u Srbiji, austrijske divizije jedna za drugom dobivale po turu, što im je odavno i pripadalo, austrijsko ministarstvo vojske sjetilo se i Švejka, kako bi pomogao monarhiji da se izvuĉe iz te kaše.

Kada su mu donijeli poziv da se ima za tjedan dana javiti na Streleckv otok lijeĉniĉkoj komisiji, Švejk je upravo leţao u postelji, opet pogoĊen reumatizmom.

U kuhinji mu je gospoda Miillerova kuhala kavu. — Gospoda Miillerova — zazvao je iz sobe tihi Švejkov

glas — gospoĊa Miillerova, ote sim na trenutak. Kada je dvorkinja prišla postelji, Švejk joj je rekao posve

tihim glasom:

— Sednite se, gospoĊa Miillerova.

U njegovu glasu bilo je neĉega tajanstveno sveĉanog. Kad je gospoĊa Miillerova sjela, Švejk je, uspravivši se u postelji, izjavio:

— Ja idem u rat!

Djevice Marija! — uzviknula je gospoĊa Miillerova.

— A kaj buju tam delali?

Boril bum se — grobnim je glasom odgovorio Švejk

-— sa Austrijom je to jako loše. Gore nam već ideju na Kra-kov, a dole na MaĊarsku. Mlatiju nas ko vola u kupusu kam Pogledaš, i /at0 me zoveju u rat. Ja sam vam sinoć ĉital u

VII Švejk

odlazi u rat

SR

63

novinama da su milu nam domovinu nadvili nekakvi ob-laki.

— Pa vi se nemrete pomaknuti. To niš ne smeta, gospoda Mullerova, idem u rat u ko-

licima. Znate onog slastiĉara tam iza vugla, koji ima takva kolica. Vozil je u njima pred nekolko let svog šepavog zlo-ĉestog dedeka na friški zrak. Vi bute me, gospoda Mullerova, na tim kolicima odvlekla u taj rat.

Gospoda Mullerova je zaplakala: *

— Milostivi, da idem po doktora?

— Nikam nejdete, gospoda Mullerova, ja sam, osim tih nogu, skroz zdravo meso za topove, a sad kad je to z Austri-jom gadno, svaki bogalj mora biti na svom mestu. Samo vi dalje mirno kuhajte kavu.

I dok je gospoda Mullerova, uplakana i rastrojena, procjedivala kavu, dobri vojnik Svejk pjevao je na krevetu:

General Windischgrdtz i gospoda znana, zapoĉeli rat prije jutra rana hop, hop, hop

Rat su zapoĉeli sa ovom armijom, pomozi nam Gospod Bog s Djevicom Marijom

hop, hop, hop *s

Izbezumljena gospoda Mullerova, pod dojmom strašnog ratniĉkog napjeva, zaboravila je na kavu i tresući se cijelim tijelom, zaplašeno je prisluškivala kako dobri vojnik Svejk i dalje pjeva na krevetu:

S Djevicom Marijom i ta ietri mosta, Pijemonte silni to ti nije dosta

hop, hop, hop » ,

Bila bitka silna baš kod Solferina, f

tekla tamo krvca, krvca do koljena hop, hop, hop

Krvca do koljena, tona mesa seje vukla,

osamnaesta regimenta tamo seje tukla hop,

hop, hop

Osamnaesta regimento niĉega se ne boj, dok se

novci na kolima vuku za tvoj proboj hop, hop,

hop

_ Milostivi gospon, prosim vas za dragoga Boga — za-ĉulo se ţalosno iz kuhinje, ali Svejk je već završavao svoju ratniĉku pjesmu:

Na kolima novci a u manjim hrana,

koja regimenta još je takva brana hop,

hop, hop

Gospoda Mullerova izletjela je kroz vrata i otrĉala po li-jeĉnika. Vratila se za jedan sat dok je Svejk još dremuckao. Probudio ga je debeljuškasti gospodin, koji mu je kratko drţao ruku na ĉelu i izjavio:

— Ne bojte se, ja sam doktor Pavek s Vinohrada, dajte ruku, toplomjer stavite pod pazuho, tako, pokaţite jezik, jaĉe, drţite jezik, od ĉega je umro vaš gospodin otac i vaša gospoda mama?

I tako, dok je Beĉ ţelio da svi narodi Austro-Ugarske daju najsjajniji primjer vjernosti i odanosti, doktor Pavek prop-isao je Svejku, protiv njegova domoljubnog oduševljenja, brom te preporuĉio postojanom i dobrom bojovniku Svejku da ne misli na rat.

Leţite mirno, saĉuvajte spokojstvo, sutra ću opet doći.

Kada je sutradan došao, pitao je u kuhinji gospodu Mul-lerovu kako stoji stvar s pacijentom.

~- o njim je gore, gospon doktor — odgovorila je istinski astuzena — po noći je peval, z oproštenjem, kad ga je ćopila reuma... austrijsku himnu.

64 65

Na taj je novi izljev pacijentove lojalnosti doktor Pavek smatrao nuţnim reagirati povećanom dozom broma.

Trećega dana priopćila mu je gospoda Miillerova da je sa Švejkom još lošije.

— Popodne, gospon doktor, poslal me je po kanu fronte, a po noći je imal napad halucinacije da bu Austrija pobedila.

— Uzima li praškove toĉno po receptu?

••vf — Još po njih ni ni poslal, gospon doktor. j|i Doktor Pavek je otišao nakon što je izlio na Svejka buru grdnji, uvjeravajući ga da više nikada neće doći lijeĉiti ĉovjeka koji odbija njegovu lijeĉniĉku pomoć bromom.

Preostala su još samo dva dana do Svejkove obveze da se pojavi pred komisijom za novaĉenje.

Za to je vrijeme Švejk izvršio nuţne pripreme. Najprije je poslao gospodu Miillerovu da mu kupi vojniĉku kapu, a onda ju je poslao slastiĉaru iza ugla da posudi kolica na kojima je nekada slastiĉar vozio svoga zloĉestog, šepavog djedicu na svjeţi zrak. Onda se sjetio da su mu potrebne štake. Na sreću, slastiĉar je ĉuvao i štake kao obiteljsku us-pomenu na svoga djedicu. Nedostajala mu je još regrutska kitica cvijeća. I nju je pribavila gospoda Mullerova, koja je tih dana vidljivo omršavjela, a kamo god je išla, tamo je i plakala.

I tako, toga povijesnog dana, dogodio se na praškim uli-cama sluĉaj dirljive lojalnosti:

Stara ţena gurala je pred sobom kolica na kojima je sjedio muškarac s vojniĉkom kapom i ulaštenom znaĉkom

— mašući štakama. A na kaputu, blistala je šarena regrutska kitica.

A taj muškarac, mašući iznova i iznova štakama, vikao je po praškim ulicama:

— Na Beograd! Na Beograd!

Za njim je išlo mnoštvo ljudi, koje je neprestano raslo od neznatne skupine što se bila sakupila pred kućom iz koje je Švejk krenuo u rat.

s .1 :e mogao konstatirati da su mu na nekim raskri-

alutirali i policijski redarstvenici. z^ ..T Vjiclavskom trgu mnoštvo oko kolica naraslo je na

, ijko stotina osoba, a na uglu Krakovske ulice prebili su 11

koe njemaĉkog studenta koji je s njemaĉkom kapom na davi

doviknuo Švejku:

»Heil! Nieder mit den Serben1«. Na uglu Vodiĉkove ulice izašla je pred njih policijska ko-

njica i rastjerala gomilu. Kada je Švejk općinskom inspektoru pokazao kako posjeduje crno na bijelo da danas mora biti pred komisijom za novaĉenje, općinski je inspektor bio pomalo razoĉaran, pa je zbog spreĉavanja mogućnosti izgreda naloţio da dvojica okonjenih redarstvenika sprovedu Svejka na Streleckv otok.

O ĉitavom tom dogaĊaju pojavio se u »Praškim sluţbenim novinama« ovaj ĉlanak:

»Domoljublje invalida

Juĉer prije podne prolaznici na glavnim praškim aveni-jama bili su svjedocima scene koja krasno govori o tom da u ovom velikom i znaĉajnom vremenu sinovi našega naroda mogu dati najsvjetliji primjer vjernosti i odanosti prijestolju našeg ostarjelog monarha. Ĉini se kao da su se vratila doba starih Grka i Rimljana, kada je Mucius Scae-vola naloţio da ga odvedu u boj ne osvrćući se na svoju spaljenu ruku. Najsvetija osjećanja i brigu krasno je juĉer demonstrirao bogalj na štakama, kojeg je u invalidskim kolicima vozila starica majka. Taj sin ĉeškog naroda drago-voljno, ne mareći za svoj hendikep, naredio je da ga odvedu u rat, kako bi poloţio svoj ţivot i imovinu za svoga cara. A to što je njegovo klicanje: »Na Beograd!« imalo tako ţiv odaziv na praškim ulicama, svjedoĉi samo o tom da Praţani pruţaju zorni primjer ljubavi spram domovine i vladajućeg doma.«

U istom tom duhu pisao je i »Prager Tagblatt«, koji je

'• ţjvio! Dolje Stbi! (Njem.) «.V «

66 67

završio svoj ĉlanak rijeĉima da je dragovoljca invalida pratilo mnoštvo Nijemaca koji su ga svojim tijelima saĉuvali od linĉa ĉeških agenata sila Antante.

»Bohemia« je objavila ovu vijest zahtijevajući da se do-moljub bogalj nagradi te obznanila ĉitateljstvu da u ime nepoznatoga prima od njemaĉkih graĊana darove u redakciji lista. No, iako prema pisanju ta tri ĉasopisa, ĉeška zemlja nije mogla dati plemenitijeg graĊanina, gospoda u komisiji za novaĉenje nisu bila toga mišljenja.

Osobito ne viši vojni lijeĉnik Bautze. Bio je to neumoljiv ĉovjek koji je u svemu vidio pokušaj prevare u cilju izbje-gavanja rata, bojišnice, metaka i šrapnela. Poznata je njegova izreka »Daš ganze tschechische Volk ist eine simulanten-bande1«.

Za deset tjedana svoje djelatnosti izluĉio je, od 11.000 civila, 10.999 simulanata, a bio bi upecao i onoga jedanaesttisućitoga da toga sretnika, upravo u trenutku kad se na njega proderao »Kehrt euch«2, nije udarila kap.

— Odnesite toga simulanta — rekao je Bautze kada je ustanovio da je ĉovjek mrtav.

A toga povijesnog dana pred njim je stajao Svejk, kao i ostali potpuno gol, skrivajući ĉedno svoju golotinju štakama o koje se oslanjao.

— Daš ist vvirklich ein besonderes Feigenblatt3 — rekao je Bautze — ovakvih smokvinih listova nije bilo u raju.

— Otpušten zbog maloumnosti — naglasio je narednik pogledavši u sluţbene papire.

— A što vam još nedostaje? — pitao je Bautze. — Pokorno javljam da sam reumatiĉar, al da bum sluţil

Njegovo Veliĉanstvo cara dok me ne rastrgneju — skromno je rekao Svejk — imam nateĉena koljena.

Bautze je strašnim pogledom odmjerio Švejka i izderao se:

_ 5ie sind ein Simulant!1 — pa se obratio naredniku le-

denim mirom i rekao:

_ Den Kerl sogleich einsperren2! Dvojica vojnika s bajunetima odvela su Švejka u garni-

zonski zatvor. Svejk, koji se oslanjao o štake, s uţasom pri-mijeti da njegov reumatizam poĉinje išĉezavati. A gospoda Mullerova, koja je gore s kolicima ĉekala Švejka, kad je vidjela da ga vode pod bajunetima, zaplakala je i napustila kolica da im se više nikada ne vrati.

A dobri vojnik Svejk išao je skromno u pratnji naoru-ţanih ĉuvara drţave.

Bajuneti su blještali u sjaju sunca, a na Maloj Strani pred spomenikom Radetzkom Svejk se obratio mnoštvu koje ga je pratilo:

»Na Beograd! Na Beograd!«

A maršal Radetzkv sneno je promatrao sa svojeg spo-menika dobrog vojnika Švejka kako se udaljava s regrutskom kiticom na kaputu, šepajući na starim štakama, dok je neki ozbiljni gospodin objašnjavao uokolo ljudima da vode »dezentera«.

J h

(f*

l . Ĉitav ĉeški narod je banda simulanata (njem.). 2. Okrenite se! (Odlazite!) (Njem.) 3. To je odista osobit smokvin list (njem.).

'• Vi _*e simulant! (Njem.) zatvorite ovoga momka (njem.).

68 69

VIII Švejk

kao simulant

U to znaĉajno doba vojni su se lijeĉnici neobiĉno trudili

kako bi iz simulanata izgnali Ċavla sabotaţe i vratili ih opet u

krilo vojske. Bilo je uvedeno nekoliko stupnjeva muĉenja simulanata i

ljudi osumnjiĉenih da su simulanti, kao što su bili: sušiĉavci, reumatiĉari, ljudi s kilom, s bubreţnim bolestima, tifusom, šećernom bolesti, upalom pluća i drugim bolestima.

Muĉenje kojem su simulanti bili podvrgnuti bilo je siste-

matizirano, a stupnjevi muĉenja bili su ovi:

1. potpuna dijeta, ujutro i naveĉer šalica ĉaja tijekom tri

dana, pri ĉemu je svima, bez obzira na što su se ţalili,

davan aspirin za znojenje

2. kako ne bi mislili da je vojska med i mlijeko, daje se

obilna porcija kinina u prašku, nazvana »lizanje kinina«

3. ispiranje ţeluca dvaput dnevno litrom tople vode

4. uporaba sapunice i glicerina

5. umatanje u plahtu namoĉenu u hladnoj vodi.

Bilo je postojanih ljudi koji su pretrpjeli svih pet stupnjeva mućenja i pustili da ih odvezu u jednostavnom mrtvaĉkom kovĉegu na vojniĉko groblje. Bilo je ipak i onih malodušnih koji su, kad su došli do klistira, izjavili da im je već dobro i oa ništa drugo ne ţele nego da odu s prvim maršbataljunom1

4

'" P°hodlli ^J"" Hi* upućuje na ratište (njem.). ;A

4' •«**

71

u rov. Švejka su u garnizonskom zatvoru smjestili u bolniĉku baraku upravo medu malodušne simulante.

— Više ne mogu izdrţati — rekao je ĉovjek sa susjedne postelje kojeg su doveli iz ordinacije gdje su mu već po drugi put ispirali ţeludac. Taj je ĉovjek simulirao kratkovidnost.

— Sutra idem u pukovniju — odluĉio je drugi susjed s lijeve strane koji je upravo dobio klistir, simulirajući da je gluh kao top.

Na postelji kod vrata umirao je jedan sušiĉavac, umotan u plahtu namoĉenu u hladnu vodu.

— To je već treći ovaj tjedan — objasnio je susjed s desne strane — a šta tebi fali?

— Ja imam reumu — odgovorio je Švejk, našto je usli-jedio iskreni smijeh svih uokolo; smijao se i umirući sušiĉavac koji je simulirao tuberkulozu.

— Ne trpaj se medu nas s reumatizmom — ozbiljno je Švejka upozoravao debeli muškarac — reumatizam ti ovdje vrijedi ko kurje oko; ja sam malokrvan, fali mi pol ţeluca i pet rebara i nitko mi ne vjeruje. Bio je ovdje i jedan gluho-nijemi, ĉetrnaest dana su ga zamotavali svakih pol sata u plahtu namoĉenu u hladnu vodu, svaki dan su mu davali klistir i ispumpavali ţeludac. Već su svi bolniĉari mislili da je pobijedio i da ide doma, kad mu je doktor propisao nešto za povraćanje. Skoro je dušu ispustio i tu je pokleknuo: »Ne mogu« — veli — »dalje izigravati gluhonijemoga, vratio mi se i govor i sluh«. Bolesnici su mu savjetovali da se ne uništava, ali on je ostao pri svom, da ĉuje i da govori kao i svi drugi. Tako je to izjavio i ujutro na viziti.

— Drţao se dosta dugo — izjavio je muškarac koji je simulirao da ima jednu nogu kraću za cijeli decimetar — a ne ko onaj koji je simulirao da ga je udarila kap. Bila su do-voljna tri kinina, jedan klistir i jednodnevni post. Priznao je prije nego što je i došlo do ispumpavanja ţeluca, a od kapi nije bilo ni traga ni glasa. Najdalje se ovdje drţao onaj kog je bio ugrizao bijesan pas. Grizao je, zavijao, to je istina, to je odliĉno znao, ali nikako nije uspio izazvati tu pjenu na

- Pomagali smo mu kolko god smo mogli. Ko ko smo o outa škakljali po cijeli sat prije vizite sve dok nije f iSTJeve i poplavio nam, ali pjena na ustima nije se po-Sfne i n J Bilo je to nešto grozno. A kad je jednoga

•alra priznavao na viziti, tako nam ga je bilo ţao. Stajao je krai kreveta kao svijeća, salutirao i rekao: »Pokorno javljam, eospodin primarijus, da taj pas koji me je ugrizo nije bio bi-jesan«. Primarijus ga je pogledao tako ĉudno da se ugrizeni poĉeo tresti cijelim tijelom i nastavio: »Pokorno javljam, go-spodin primarijus, da me uopće nije ugrizo nikakav pas, ja sam se sam ugrizo za ruku«. Nakon tog priznanja išao je pod istragu zbog samoranjavanja jer se ugrizao za ruku da ne bi morao na front.

_ Sve takve bolesti gdje je potrebna pjena na ustima _ rekao je debeli simulant — teško se simuliraju. Kao naprimjer padavica. Bio je ovdje i jedan s padavicom, taj nam je stalno govorio da mu je svejedno koliko će imati napada, pa ih je i napravio desetak dnevno. Svijao se u grĉevima, stiskao šake, buljio oĉi kao da su mu na federima, udarao tijelom, plazio jezik, ukratko, velim vam, prekrasna prvoklasna padavica, baš iskrena. Onda su mu najednom izbili nekakvi ĉirevi, dva na vratu, dva na leĊima, pa ga je prošlo i savijanje i bacanje po podu, kad nije mogao ni glavu pomaknuti, ni sjediti, ni leţati. Dobio je groznicu i u groznici je prilikom vizite sve o sebi ispriĉao. A nagnjavio nas je s tim ĉirevima zato što je zbog njih morao leţati još tri dana medu nama, a dobio je drugu dijetu: ujutro kavu sa ţemljom, za ruĉak juhu, saft i knedle, a naveĉer još kašu ili juhu, a mi smo s izgladnjelim, ispumpanim ţelucima s potpunom dijetom morali to gledati, kako taj tip ţdere, mljacka, puše i podriguje od sitosti. Ostaloj trojici je time Podmetnuo klipove pod noge pa su i oni priznali. Ti su leţali zbog srĉane mane.

~~ Najbolje se moţe — smatrao je jedan od simulanata

— simulirati ludilo. Iz naše uĉiteljske udruge, u sobi do nas su dvojica, jedan stalno viĉe: »Lomaĉa Giordana Bruna još

72 73

dimi, obnovite proces Galileu«, a taj drugi laje prvo triput sporo: av—av—av, onda pet puta brzo, jedno za drugim, avavavavav, a onda opet sporo i tako neprestano. Već su iz-drţali više od tri tjedna. U poĉetku sam i ja htio izigravati luĊaka, vjerskog luĊaka i propovijedati o nepogrešivosti Pape, ali sam se na kraju ipak opskrbio rakom ţeluca preko jednog brijaĉa na Maloj Strani, za petnaest kruna.

— Ja znani jednog dimnjaĉara u Brevnovu, taj vam za deset minuta napravi takvu temperaturu da od tog moţete skoĉit kroz prozor.

— To ni niš — rekao je drugi — ima na Vršovicama jedna babica koja vam za deset kruna išĉaši nogu tak fino da ostanete bogalj do smrti.

— Ja imam išĉašenu nogu za petaka — zaĉulo se iz reda postelja do prozora — za petaka i tri pive.

— Mene ta moja bolest košta već više od dvije stotke — izjavio je njegov susjed, isušen kao bakalar — naĊite mi bilo koji otrov koji nisam upotrijebio. Ne budete ga našli. Ja sam ţivo skladište otrova. Pio sam sublimat, udisao ţivine pare, grickao arsen, pušio opijum, pio opijumsku tinkturu, sipao si morfij na kruh, progutao strihnin, pio rastvor fosfora u sumporovodiku i pikrinsku kiselinu. Uništio sam si jetra, pluća, bubrege, ţuĉ, mozak, srce i crijeva. I nitko ne zna od ĉega sam bolestan.

— Najbolje je — objašnjavao je netko od vrata — ušpricati si petrolej pod koţu na ruki. Moj je bratić imal sreću da su mu odrezali ruku ispod lakta i sad je miran dok rat ne proĊe.

— No, vidite — rekao je Svejk — kaj sve svaki od nas mora podnesti za Njegovo Veliĉanstvo. I to ispumpavanje ţeluca, i taj klistir. Dok sam sluţil pred puno let, u mojoj regimenti bilo je to još gore. Onda su takvog bolesnika vezali na kriš—kras i hitili ga u zatvor dok ne dojde k sebi. Nije bilo nikakvih kreveta ko što je tu, ni pljuvaĉnice. Gola daska i na njoj su leţali bolesni. Jednom je jedan imal pravi tifus, a drugi do njega velke boginje. Obadva su bili zvezani, a pu-

kovnijski doktor ih je cipelaril po trbuhu, jer da su simulanti. Onda kad su obadva umrli, došlo je to i do parlamenta, a bilo je i u novinama. Onda su nam odmah zabranili ĉitati te novine i pregledavali su kofere zbog tih novina. A kak ja uvek imam nesreću, od ćele regimente, kod nikog drugog osim kod mene, nisu niš našli. Tak su me odveli na puko-vnijski raport i naš pukovnik, takav vol, daj mu Bog lahko, poĉel se na mene derati da stanem mirno i da velim ko je to pisal u tim novinama, il bu mi razvalil gubec od uha do uha i još bu me zatvoril dok ne poplavim. Onda je došel pukovnijski doktor, mahal mi je sa šakom ispred nosa i urlal: »Sie verfluchter Hund, Sie schabiges Wesen, Sie ungliickli-ches Mistvieh1, bando socijalistiĉka!« Gledam svima ravno u oĉi, nisam ni trepnul, šutim, ruka uz kapu, leva uz štep na hlaĉama. Beţali su oko mene ko pesi, lajali na mene, a ja i dalje — niš. Šutim, salutiram, a leva ruka uz štep od hlaĉa. Kad su tak urlali valjda pol sata, doletil je pukovnik k meni i zaurlal: »Jesi ti blesav, ili ti nisi blesav?« »Pokorno javljam, gospon pukovnik, da sam blesav«. »Dvadeset i jedan dan strogog zatvora zbog blesavoće, dva posta tjedno, mjesec dana pritvora, ĉetrdeset osam sati vezati, smjesta zatvoriti, ne dati mu ţderati, vezati ga, pokazati mu da vojska ne treba budale. Mi ćemo ti već te novine izbiti iz glave, bitango«, odluĉil je nakon dugog beţanja gospon pukovnik. A dok sam sedel u zatvoru, u kasarni su se dogaĊala razna ĉuda. Naš je pukov-

* l l ' 1

nik zabrami vojnicima uopće nekaj ĉitati, pa makar to bile i »Praške sluţbene novine«, u kamini nisu smeli zamotavati u novine ni hrenovke ni sir. Odonda su vam vojnici poĉeli citati i naša je regimenta postala najobrazovanija. Ĉitali smo sve novine, a svaka je satnija slagala stihove i pesmice protiv gospona pukovnika. A kad se nekaj i dogodilo u regimenti, uvek bi se našel neki dobroĉinitelj koji je to dal u novine, pod naslovom »Muĉenje vojnika«, i ni to im ni bilo dost. usali su zastupnicima u Beĉ, da ih zaštitiju, a ti su poĉeli

>• P«>kleto pseto, odrpanac, stoko nesretna! (Njem.) ••.]: :

74 75

podnositi interpelacije jednu za drugom, da je gospon puko vnik ţivotinja i tome sliĉno. Nekakav ministar nam je poslal komisiju da to istraţi, a neki Franta Henĉlu iz Hluboke dobil je posle dve godine bukse zato jer je on bil taj koji se obratil zastupnicima u Beĉu zbog te fliske koju je dobil od gospona pukovnika na veţbalištu. Posle, kad je komisija otišla, gos pon pukovnik je naredil sve postrojiti, ćelu regimentu, i veli da je vojnik — vojnik, da mora zaĉepit gubicu, i sluţiti, a ak mu se nekaj ne sviĊa, da je to narušavanje subordinacije: »Tako, bitange, mislili ste da će vam komisija pomoći« — veli gospon pukovnik. — »Drek vam je pomogla. A sad će svaka kompanija oko mene defilirati i ponavljati glasno ono što sam rekao«. Onda smo išli jedna kompanija za drugom rehtsšaut1 gde je stajal gospon pukovnik, ruke na remen od puške i urlali smo na njega: »Tako, bitange, mislili smo da će nam komisija pomoći, drek nam je pomogla«. Gospon pu kovnik se smijal tak da se drţal za trbuh sve dok jedanajesta kompanija ni došla do defilea. Ide, stupa, dok ni došla do gospona pukovnika — niš, tišina—ni glasa. Gospon pukov nik se zacrvenil ko rak i vratil jedanajestu kompaniju da to još jednom ponovi. Defilira i šuti, samo red za redom drsko gleda gospona pukovnika u oĉi. — »Ruht2«. — veli gospon pukovnik i šeće se po dvorišĉu, mlati se biĉem po ĉizmama, hraĉka, pa se odjednom zaustavi i razdere se: »Abtreten3!«, a onda se sedne na svoju kobilu i zbriše kroz vrata van. Ĉekali smo kaj bu se dogodilo s jedanajestom kompanijom, a ono niš. Ĉekamo jedan dan, drugi dan, ćeli tjedan, a ono stalno niš. Gospon pukovnik se u kasarni opće ni pojavil, zbog ĉega su se radovali i vojnici, i doĉasnici i ĉasnici. Posle smo dobili novog pukovnika, a o tom starom se pripovedalo da je u nekakvom sanatoriju, zato jer je svojom rukom napisal Njegovom Veliĉanstvu caru da se jedanajesta kompanija pobunila. t«

1. Pogled nadesno! (Njem.) ' ,, 2. Voljno! (Njem.) " "" 3. Odstupi! (Njem.) !f*|:< ;'f

::>

Pribliţilo se vrijeme prijepodnevne vizite. Vojni lijeĉnik Griinstein hodao je od kreveta do kreveta, a za njim sanitetski doĉasnik sa svojim zapisnikom.

— Macuna? li! — Ovdje! ;l — Klistir i aspirin •$

— Pokornv? «f — Ovdje! — Isprati ţeludac, plus kinin. — Kovafik?

— Ovdje! — Klistir i aspirin. — Kotatko?

— Ovdje! — Isprati ţeludac, plus kinin.

I tako je to išlo, jedan za drugim, bez milosti mehaniĉki strogo.

— Švejk?

— Ovdje!

Doktor Griinstein je pogledao na prinovu. — Što vam fali?

— Pokorno javljam da imam reumu.

Nakon dugotrajne prakse, doktor Griinstein je stekao naviku fine ironije, što je djelovalo mnogo uĉinkovitije nego vikanje.

~~ Aha> reuma — rekao je Švejku — imate izuzetno tešku bolest. To je odista sluĉajnost da se dobije reuma baš kad je svjetski rat, a ĉovjek bi morao u vojsku. Ja mislim da vas to strašno ljuti.

— Pokorno javljam, gospon primarijus, da me to strašno

Eto vidite, to ga ljuti. To je od vas izuzetno lijepo da e se s tim reumatizom upravo sada na nas sjetili. U doba ™ trci takav jadniĉak ko jarĉić, ali ĉim izbije rat, smjesta

ne sluţe' Ne bole U vas k<>

II

76 77

— Pokorno javljam da boliju. — Pa cijele noći ne moţete spavati, nije li istina? Reuma je

priliĉno opasna, bolna i teška bolest. Mi ovdje s reumom imamo dobra iskustva. Potpuna dijeta i drugi naši naĉini lijeĉenja pokazali su se doista dobrima. Bit ćete ovdje prije izlijeĉeni nego u Pištanskim toplicama i odmarširat ćete na bojišnicu da će se za vama samo prašiti.

Obrativši se sanitetskom doĉasniku reĉe: — Pišite: Svejk — potpuna dijeta, dva puta dnevno is-

prati ţeludac, jednom dnevno klistir, a kako će biti dalje, vidjet ćemo. Za sada ga odvedite u ordinaciju, isperite mu ţeludac i dajte mu, da bi došao k sebi, klistir, ali dobar, dok ne zazove sve svece kako bi se reuma uplašila i pobjegla.

Pa obrativši se svim posteljama, odrţa govor pun lijepih i razumnih sentenci:

— Ne, nemojte misliti da pred sobom imate kakvog vola kojeg moţete vući za nos kako hoćete. Mene vaše ponašanje neće izbaciti iz ravnoteţe. Ja znam da ste svi vi simulanti, da hoćete dezertirati iz vojske. I shodno tome i postupam s vama. Preţivio sam ja stotine i stotine takvih vojnika kao što ste vi. Na tim krevetima leţale su gomile ljudi kojima nije nedostajalo ništa drugo osim vojniĉkog duha. Dok su njihovi drugovi bojovali na ratištima, oni su mislili da će se valjati u krevetu, dobivati bolesniĉku prehranu, i priĉekati dok rat ne proĊe. E, u tom su vraški pogriješili, a i vi vraški griješite. I za dvadeset godina vrištat ćete u snu kada budete sanjali da ste kod mene simulirali.

— Pokorno javljam, gospodin primarijus — zaĉulo se ti ho s kreveta pod prozorom — ja sam već zdrav, već sam po noći primijetio da mi je astma prošla. r

— Zovete se? iil — Kovafik, pokorno javljam, trebam dobiti klistir. *

— Dobro, klistir ćete još dobiti za put — odluĉio je dok tor Griinstein — kako se ne biste ţalili da vas ovdje nismo lijeĉili. Tako, a sad svi bolesnici koje sam prozvao, neka do biju što im pripada. AW

I svatko je dobio poštenu porciju onoga što mu je bilo

nropisano. Pa, iako su neki pokušavali utjecati na izvršitelja

lijeĉniĉke zapovijedi raznim molbama ili prijetnjama, da će

moţda i oni ući u sanitarnu sluţbu, a ovi im onda moţda

dopasti šaka — Svejk se drţao postojano.

_ Nemoj me štediti — pozivao je krvnika koji mu je

davao klistir — seti se svoje zakletve. I kad bi ovde leţal

tvoj otac ili vlastiti brat, daj im klistir i da ne trepneš. Misli

na to, da se na takvim klistirima uzdiţe Austrija i pobjeda je

naša.

Sutradan, za vrijeme vizite, doktor Griinstein je upitao Švejka kako mu se sviĊa u vojnoj bolnici.

Svejk je odgovorio da je to dobra i uzvišena ustanova. Za nagradu je dobio isto što i juĉer, a uz to i aspirin i tri doze kinina koje su mu nasuli u vodu da ih smjesta ispije.

Ni Sokrat nije ispio svoju ĉašu otrova s takvim mirom s kakvim je ispio kinin Svejk, na kojemu je doktor Griinstein iskušavao sva tri stupnja muĉenja.

Kada su Švejka umotavali u mokru plahtu u prisustvu lijeĉnika, na njegovo pitanje kako mu se to sada sviĊa, Svejk je odgovorio:

— Pokorno javljam, gospon primarijus, da je to ko na plivalištu ili u morskim kupkama.

— Imate još reumu?

— Pokorno javljam, gospon primarijus, da to nikak ne-jde na bolje.

Svejk je bio podvrgnut novom muĉenju.

U to vrijeme udovici pješadijskoga generala, barunici von Botzenheim, zadavalo je mnogo briga kako pronaći toga vojnika o kojemu je »Bohemia« nedavno objavila vijest, kako je on, invalid, naredio da ga voze na invalidskim kolicima i Pntom vikao »Na Beograd!«, a ĉiji je izljev domoljublja dao povod redakciji »Bohemije« da uputi poziv ĉitateljstvu na ^upijanje priloga u korist lojalnog junaka—invalida.

apokon je raspitivanjem u policijskom ravnateljstvu ustanovila da je to bio Svejk, a dalje je već bilo lako tra-

79 78

gati. Barunica von Botzenheim uzela je sa sobom i svoju druţbenicu i lakeja s košarom, i uputila se na Hradĉane.

Sirota barunica nije ni slutila što to znaĉi kad netko leţi u vojnoj bolnici garnizonskog zatvora. Njena joj je posjetnica otvorila vrata zatvora, a u uredu su se prema njoj vladali izu-zetno ljubazno, pa je za pet minuta već znala da »der brave Soldat Svejk1«, za kojeg se raspitivala, leţi u trećoj baraci krevet broj 17. Pratio ju je sam doktor Griinstein, koji je od toga bio posve ošamućen.

Svejk je upravo sjedio na krevetu nakon uobiĉajene dnevne kure propisane od strane doktora Griinsteina, okruţen skupinom iscrpljenih, izgladnjelih simulanata koji se još nisu bili predali i grĉevito se borili s Griinsteinom na terenu pot-pune dijete.

Da ih je tkogod slušao, stekao bi dojam da se našao u kulinarskom društvu, u višoj kuharskoj školi ili na kakvom gurmanskom teĉaju.

— Ĉak se i ti obiĉni ĉvarki od loja daju jesti — pripovi-jedao je jedan koji je ovdje leţao »zbog zastarjelog ţeluĉanog katara« — ali samo ak su topli. Kad se topi loj, iscediju se sasvim, posole, popapre i ja vam velim da im ni gušĉji ĉvarki nisu ravni.

— Ostavite vi gušĉje ĉvarke na miru — rekao je ĉovjek s »rakom ţeluca« — nema boljih od gušĉjih ĉvaraka. Ĉvarki od svinjskog sala mogu se pred njima skriti. Naravno, podra-zumijeva se da moraju biti topljeni dok ne budu zlatni, onako kako to rade Ţidovi. Uzmu masnu gusku, sastruţu salo s koţe i tope ga.

— A znate da griješite što se tiĉe svinjskih ĉvaraka? — primijeti Svejkov susjed. — Samo se po sebi razumije da go-vorim o ĉvarcima od domaćeg sala, o takozvanim domaćim ĉvarcima; ni smeĊim ni ţutim, mora to biti nešto izmeĊu te dvije nijanse. Takav ĉvarak ne smije biti ni previše mekan, ni previše tvrd. Ne smije hrskati jer to znaĉi daje zagorio. Mora

1. Dobri vojnik Švejk (njem.). ;••>#& '*

rastopiti na jeziku, a ne smijete pritom imati utisak da

vam teĉe mast po bradi.

__ j" ko je od vas jeo ĉvarke od konjskog sala? — odazvao se ĉisti glas, a na koji ipak nitko nije odgovorio zato što je upravo tog trenutka utrĉao sanitetski doĉasnik.

_ Svi na krevet, dolazi nekakva nadvojvotkinja, da nitko nije pokazao prljave noge ispod deke!

Ni nadvojvotkinja ne bi mogla tako veliĉanstveno ući kao što je to uĉinila barunca von Botzenheim. Za njom se vukla ĉitava povorka u kojoj nije nedostajao ni financijski narednik bolnice, koji je u svemu vidio tajnu ruku revizije koja će ga od masnog korita u zaleĊu baciti na milost i nemilost šrapnelima, negdje pod ţiĉane zapreke na bojišnici.

Bio je blijed, ali je još bijedi bio doktor Griinstein. Pred njegovim oĉima plesala je mala posjetnica stare barunice s titulom »udovica generala« i sve što je moglo biti vezano uz tu titulu, kao što su društvene veze, protekcije, tuţbe, premještaj na bojišnicu i ostale grozne stvari.

— Ovdje imamo Švejka — rekao je saĉuvavši prividan mir i vodeći barunicu von Botzenheim prema Švejkovu kre-vetu — vlada se vrlo strpljivo.

Barunica von Botzenheim sjela je na ponuĊenu stolicu do Svejkova kreveta i rekla:

— Ĉeški fojnik, topra fojnik, kripl fojnik, tapfer fojnik, ja jako folim ĉeški Austrijanac.

Pritom je gladila Švejka po neobrijanim obrazima i na-stavljala:

— Ja ĉitala sfe u normama, ja fam donesla papat, jest, pusit, ĉuĉat, ĉeški fojnik topra fojnik. Johann kommen Sie her1!

ej, koji je svojim nakostriješenim zaliscima podsjećao ^a nskog, dovukao je oveliku košaru do kreveta, dok Je druţbenica stare barunice, visoka dama uplakana lica, sjela na Svejkov krevet i poravnavala mu slamnati jastuk pod

ite amo! (Njem.)

-Johann, dodii

•••'• 81 80

leĊima, s fiksnom idejom da tako valja postupati s bolesnim herojem.

Za to vrijeme barunica je izvlaĉila darove iz košare. Tucet peĉenih pilića umotanih u ruţiĉasti svileni papir i zavezanih crnoţutom svilenom trakom, dvije boce nekakvog ratnog likera s naljepnicom »Gott strafe England1!« Na drugoj je strani bila naljepnica s Franjom Josipom i Vilimom, kako se drţe za ruke kao da će upravo poĉeti igru: »U šumici zeko sjedi, spi, jadan zeko što bi ti, da ne moţeš skoĉiti«. Onda je izvukla iz košare tri boce vina za rekonvalescente i dvije kutije cigareta. Sve je to elegantno poslagala na prazan krevet pokraj Švejka i dodala još lijepo uvezanu knjigu »DogaĊaji iz ţivota našeg monarha«, koju je napisao sadašnji zasluţni ure-dnik sluţbenih novina »Cehoslovaĉke republike«, a koji je u starom Franji vidio sebe sama. Onda su se na krevetu našli i paketići ĉokolade s istim natpisom »Gott strafe England!«, opet s portretima austrijskog i njemaĉkog cara. No, na ĉokoladi se više nisu drţali za ruke, već su odvojeni okrenuli jedan drugome leda. Vrlo je lijepa bila i dvoredna ĉetkica za zube s natpisom »Viribus unitis2« kako bi se svatko tko pere zube mogao prisjetiti Austrije. Elegantan i vrlo koristan dar za bojišnicu i rovove bio je i pribor za njegu noktiju. Na kutiji je bila sliĉica koja je prikazivala rasprsnute šrapnele i ĉovjeka s kacigom kako juri s isukanim bajunetom, a pod tim: Fur Gott, Kaiser und Vaterland3. Bez sliĉice je bio paketić keksa, ali su zato tamo bili stihovi:

t*. . Osterreich, du edles Haus, steck deine Fahne aus, ; f, lafisie im Winde wetin, r(>

Osterreich muj?ewig stehn!4

s ĉeškim prijevodom na drugoj stani: v

1. Neka Bog kazni Englesku! (Njem.) 2. Ujedinjenim snagama! (Engl.) 3. Za Boga, cara i domovinu! (Njem.) 4. Austrijo, o plemeniti dome, istakni zastave svoje, neka se na vjetru vijore, Austrija mora

ţivjeti! (Njem.)

O Austrijo! Ti uznosit si dom •«

Tvoj barjak je svoj na svom

On će na vjetru vijoriti

A Austrija će vjeĉno postojati.

Posljednji u nizu darova bio je bijeli zumbul u posudi. Kada je sve to bilo razmotano po krevetu, barunica von

Botzenheim nije mogla od ganuća zadrţati suze. Nekolicini izgladnjelih simulanata tekla je slina iz usta.

Baruniĉina druţbenica podupirala je Švejka i takoĊer su-zila. Vladala je tišina kao u crkvi, a naglo ju je narušio Švejk sklopivši ruke:

— Oĉe naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime Tvoje, doĊi kraljevstvo Tvoje..., pardon milostiva gospoda, ne tak, htel sam reći, Gospodine Boţe, Oĉe naš nebeski, blagoslovi nam ove darove koje po Tvojoj milosti uţivamo. Amen.

Nakon ovih rijeĉi uzeo je s kreveta pile i navalio na njega praćen zaprepaštenim pogledom doktora Griinsteina.

— Ah, kako mu prija, fojniĉeku — oduševljeno je šaptala doktoru Griinsteinu stara barunica — on je već sigurno zdrav i moţe ići na bojište. Zaista me raduje da mu je to tako godilo.

Zatim je hodala od kreveta do kreveta i razdavala cigarete i_ ĉokoladne bombone, pa se nakon ophoda iznova vratila Svejku, pogladila ga po kosi i rekla:

— Behiit euch Gott1 — i izašla sa svom pratnjom kroz vrata.

Prije nego što se doktor Griinstein vratio odozdo kamo je pošao ispratiti barunicu, Švejk je podijelio piliće koje su pacijenti smazali navjerojatnom brzinom, tako daje umjesto pilića doktor Grunstein našao samo gomilu kostiju oglo-

in tako ĉisto kao da su pilići ţivi pali u gnijezdo bjeloglavog supa, a njihove se kosti kasnije pekle na suncu nekoliko mjeseci.

J-Neka nas Bog ĉuva (njem.)

82 83

Nestao je i ratni liker i tri boce vina. Izgubili su se u ţelu-cima pacijenata i paketići ĉokolade i kutija keksa. Netko je ĉak ispio i boĉicu laka za nokte koji se nalazio u priboru za njegu noktiju i nagrizao pastu za zube priloţenu ĉetkici.

Kada se doktor Griinstein vratio, zauzeo je ponovno rat-niĉku pozu i odrţao dug govor.

Pao mu je kamen sa srca što je posjet već otišao. Gomila oglodanih kostiju uĉvrstila ga je u mišljenju da su svi nepo-pravljivi.

— Vojnici — zapoĉeo je — kada biste imali mrvu razuma, ostavili biste sve to netaknuto, a rekli biste sebi samima, ako sve to poţderemo, gospodin primarijus nam neće vjerovati da smo teški bolesnici. Vi ste ovime sami o sebi posvjedoĉili da ne štujete moju dobrotu. Ispumpavam vam ţeludac, dajem vam klistire, trudim se da vas odrţim na potpunoj dijeti, a vi mi tu pretrpavate ţeludac. Hoćete li da dobijete ţeluĉani katar? Griješite, prije nego što vaš ţeludac i proba to probaviti, tako ću vam ga temeljito oĉistiti da ćete se do smrti sjećati, a i djeci pripovijedati kako ste jed-nom poţderali piliće, natrpali se još kojekakvih finih stvari, ali da u vama to nije izdrţalo ni ĉetvrt sata zato što su vam to još toplo ispumpali iz ţeluca. A sad, jedan za drugim za mnom kako ne biste zaboravili da nisam nikakav vol kao što ste to vi, već da sam ipak malo lukaviji nego što ste vi svi zajedno. Osim toga, obavještavam vas da ću vam sutra poslati komisiju zato što se ovdje valjate predugo, a nikom ionako ništa ne fali, kad uspijevate za nekoliko minuta zas-vinjiti ţeludac tako lijepo kao što ste to upravo pokazali. Dakle, naprijed marš.

Kada je došao red na Švejka, doktor Griinstein ga pogleda i nekakvo prisjećanje današnjeg zagonetnog posjeta prinudi ga na pitanje:

— Vi poznajete gospodu barunicu?

— Je, to je moja pomajka — odgovorio je mirno Švejk — u ranoj mladosti me je napustila, a sad me je ponovno našla. ;.

A doktor Griinstein reĉe struĉno: ;• _ pa onda, dajte Švejku još i klistir.

Veĉer na bolniĉkim leţajevima bila je tuţna. Prije neko

liko sati svi su u ţelucima imali razne dobre i ukusne stvari,

sada imaju slabi ĉaj i koricu kruha. Od prozora se oglasio

broj 21:

_ Vjerujte mi, kamaradi1, da više volim pohano pile nego

peĉeno.

Netko je zaškrgutao: »Nabijte mu deku na glavu!« — ali svi su bili tako iscrpljeni nakon neuspješne gozbe da se nitko nije ni pomaknuo.

Doktor Griinstein je odrţao rijeĉ. Prijepodne došlo je nekoliko vojnih lijeĉnika iz znamenite komisije.

Hodali su ozbiljno medu redovima kreveta i dugo se ništa nije ĉulo osim:

— Pokaţite jezik! Švejk je tako jako isplazio jezik da mu je lice dobilo gadnu

grimasu, a oĉi mu se zatvorile: — Pokorno javljam, gospon stoţerni doktor, da dulji jezik

nemam.

Pokrenula se zanimljiva rasprava izmeĊu Švejka i komisije. Švejk je tvrdio da je izrekao tu primjedbu bojeći se da ne bi pomislili kako pred njima skriva svoj jezik.

Ĉlanovi komisije, naprotiv, razilazili su se znaĉajno u svojim prosudbama o Švejku.

Polovica je tvrdila daje Švejk »ein bloder Kerl2«, a druga je polovica tvrdila da je Svejk bandit koji namjerava ismijati vojsku.

— Još bi nam samo to falilo — izderao se na Švejka pred-sjednik komisije — da s takvima ne moţemo izaći na kraj.

t je promatrao ĉitavu komisiju s boţanskim mirom djeteta.

bih^OVni StOŢerni uJecnik unese se Švejku u lice: — Rado 10 znati> svinjo morska, što sad mislite?

l-Dru 2. Blesav,..

a"Str

°1?

gars'toJ

v°i

sci uobiĉajeno oslovljavanje suborca, ratnog druga (franc.). :

84 85

— Pokorno javljam, da uopće ne mislim.

— Himmeldonnewetterr1 — derao se jedan od ĉlanova komisije zveckajući sabljom — on dakle uopće ne misli. A zašto vi, slone jedan sijamski, ne mislite?

— Pokorno javljam da ja zato ne mislim jer je to voj-nicima u vojski zabranjeno. Kad sam pred nekolko let bil u devedeset prvoj regimenti, tam nam je naš kapetan uvek govoril: »Vojnik ne smije sam ništa misliti, za njega misle njegovi pretpostavljeni, ĉim vojnik poĉne razmišljati, to više nije vojnik, to je nekakav ušljivi civil. Razmišljane ne vodi...«

— Zaveţite — prekinuo je Švejka bijesno predsjednik komisije — o vama već imamo dojave. Der Kerl meint: man wird glauben, er sei ein wirklicher Idiot2... Vi niste nikakav idiot, Švejk, vi ste lukavi, vi ste bandit, uliĉar, gnjida, razu-mijete...

— Pokorno javljam da razmem. — Već sam vam rekao da zaĉepite, jeste li ĉuli?

— Pokorno javljam da sam ĉul da trebam zaĉepiti. — Himmelherrgott3, onda tu gubicu i zaĉepite kad sam

vam naredio, dobro znate da ne smijete ni zucnuti. Pokorno javljam da znam da ne smem ni zucnuti. Vojna gospoda pogledaše se meĊusobno i pozvaše na-

rednika: — Ovog ĉovjeka — rekao je vrhovni stoţerni lijeĉnik po-

kazujući na Švejka — odvedite dolje do ureda i priĉekajte na naše izvješće i raport. U garnizonskom zatvoru već će mu to blebetanje izbiti iz glave. Momak je zdrav kao riba, simulira i blebeće i izvrgava ruglu svoje nadreĊene. Misli da su oni ovdje za njegovu zabavu i da je vojska zafrkancija, komedija. Oni će vam, Švejk, već u garnizonskom zatvoru pokazati da vojska nije nikakva zezancija.

1. Sto mu gromova (njem.). 2. Momak misli: smatrat će ga za pravog idiota (njem.). 3. Gospode Boţe! (Njem.)

Švejk je s narednikom otišao do ureda, mrmljajući usput

preko dvorišta:

Oduvek sam mislit ,i;,. daje vojska koma tjedan sam odsluţil , pa sad idem doma.

I dok se na Švejka u uredu derao deţurni ĉasnik, da takve

tipove kao što je Švejk treba strijeljati, komisija se gore u

bolniĉkim sobama obraĉunavala sa simulantima. Od se-

damdesetorice pacijenata spasila su se samo dvojica. Jedan

kojemu je granata otkinula nogu i jedan s karcinomom

kostiju. Jedino oni nisu ĉuli rijeĉ »tauglich«, a svi ostali, uklju-

ĉujući i trojicu koji su umirali od tuberkuloze, bili su pro-glašeni sposobnima za sluţbu na bojištu, a usto, vrhovni stoţerni lijeĉnik nije odolio prilici da odrţi primjeren govor.

Njegov je govor bio isprepleten najrazliĉitijim psovkama, a po sadrţaju kratak. Svi su stoka i Ċubrad, a jedino ako se budu junaĉki borili za Njegovo Veliĉanstvo cara, mogu se vratiti u ljudsko društvo, a nakon rata će im biti oprošteno što su simulirali i htjeli se izvući iz vojske. On sam u to ne vjeruje i misli da sve ĉeka omĉa.

Nekakav mlaĊahni vojni lijeĉnik, duša ĉista i neiskvarena, zamolio je vrhovnog stoţernog lijeĉnika ako bi mogao takoĊer govoriti. Njegov govor razlikovao se od govora nje-govog pretpostavljenog optimizmom i naivnošću. Govorio je njemaĉki.

Dugo je govorio o tom da svatko tko napušta bolnicu, j^ko bi sa svojom pukovnijom otišao na bojišnicu, mora

biti pobjednik i vitez. On sam da je uvjeren kako će biti vješti oruţju na bojišnici i ĉasni u svim svojim ratnim i

privatnim djelatnostima. Da će biti nepobjedivi bojovnici i * ce se sjećati slave Radetzkog i princa Eugena Savojskog.

će natopiti svojom krvlju široka polja slave monarhije i P° jedniĉki izvršiti ulogu koju im je predodredila povijest.

86 87

Smjelo i odvaţno, prezrevši svoje ţivote, hrliti naprijed pod izrešetanim barjacima svojih pukovnija, ka novoj slavi i novim pobjedama.

Kasnije na hodniku viši stoţerni lijeĉnik rekao je tom ne-vinom ĉovjeku:

— Gospodine kolega, uvjeravam vas da je sve to uzalud. Od tih nitkova ni Radetzkv, ni taj vaš princ Eugen Savojski ne bi odgojili vojnike. Govoriti s njima anĊeoskim ili Ċavol-skim jezikom — svejedno je. To je banda.

IX

Švejk u garnizonskom zatvoru

Posljednje utoĉište ljudima koji nisu htjeli ići u rat bio je garnizonski zatvor. Poznavao sam jednog nastavnika mate-matike koji u artiljeriji nije ţelio pucati, pa je stoga ukrao sat nekom natporuĉniku kako bi se doĉepao zatvora. Poĉinio je to pri punoj svijesti. Rat mu nije imponirao i nije ga opĉaravao. Pucati na neprijatelje i ubijati na drugoj strani šrapnelima i granatama isto takve nesretne nastavnike ma-tematike smatramo je glupošću.

— Ne ţelim biti omraţen zbog svoga nasilništva — rekao je, i mirne duše ukrao sat. Isprva su ispitivali njegovo duševno stanje, ali nakon što je izjavio da se htio obogatiti, dopremili su ga u garnizonski zatvor. Takvih, koji su u garnizonskom zatvoru sjedili zbog krade i obmane, bilo je više. Idealisti i neidealisti. Ljudi koji su rat smatrali izvorom prihoda, razni financijski doĉasnici u zaleĊu i na bojišnici koji su vršili kojekakve prevare u opskrbi vojske, pa i sitni prevaranti, bili su tisuću puta pošteniji od onih tipova koji su ih ovamo po-slali. U garnizonskom zatvoru sjedili su vojnici zbog raznih delikata posve vojniĉkog obiljeţja, narušavanja discipline, P°|cus

vaJa pobune i dezerterstva. Zatim, poseban su tip tvorili

politiĉki, od kojih je osamdeset posto bilo potpuno nevinih, a °~ kojih je opet devedeset devet posto bilo osuĊeno.

Ustroj vojnog suda bio je veliĉanstven. Takav sudski apa- lrna svaka drţava prije općeg politiĉkog, gospodarskog i

oralnog sloma. Blještavilo nekadašnje moći i slave sudstvo

/'•!&<",

4.

,'Rf:

89 88

ĉuva policijom, ţandarmerijom i potkupljivim doušniĉkim šljamom.

U svakoj vojnoj jedinici Austrija je imala svoje doušnike, koji su denuncirali svoje prijatelje s kojima su spavali na istini vojniĉkim krevetima, i s kojima su na maršu dijelili kruh. Tajna policija dostavljala je u garnizonski zatvor materijal koji su sastavili gospoda Klima, Slaviĉek & Comp. Vojna cenzura dovukla je u zatvor i autore kore-spondencije izmeĊu onih na bojišnici i onih koje su kod kuće ostavili u oĉajanju. Ţandari su ovamo dovodili i stare pravouţitnike, koji su slali pisma na bojišnicu, a vojni sud im je sjeo za vrat zbog njihovih rijeĉi utjehe i opisa bijede u domaćinstvima.

Iz Hradĉanskog zatvora vodio je put preko Bfevnova na Motolsko vjeţbalište. U pratnji vojnika s isukanim baju-netima hodao je ĉovjek s lisicama na rukama, a za njima su išla kola s mrtvaĉkim sandukom. Na Motolskom vjeţbalištu zaĉula se kratka naredba: »An! Feuer1!« A onda se po svim regimentama i bataljunima ĉitalo pukovnijsko izvješće da je još jedan ĉovjek strijeljan zbog pobune prilikom novaĉenja, kada je gospodin satnik udario sabljom njegovu ţenu koja se nikako nije mogla oprostiti od muţa.

A u vojnom su zatvoru trojica, stoţerni nadzornik Slavik, satnik Linhart, i narednik Repa zvani »krvnik«, već izvršavali svoju duţnost. Kolike li su samo dotukli u samicama! Moţe biti da je danas, u vrijeme Republike, satnik Linhart i nadalje satnik. Ţelio bih da mu priznaju godine sluţbe koje je proveo u vojnom zatvoru. Gospodi Slaviĉeku i Klimi iz drţavne tajne policije te su godine priznate. Repa je skinuo uniformu i obavlja svoj posao zidarskog majstora. A moţe biti da je l

ĉlanom kakvih domoljubnih društava u Republici. Stoţerni nadzornik Slavik postao je u vrijeme Republike lopov, i danas je zatvoren. Nije se jadnik snašao u Republici kao što su to uspjela ostala vojna gospoda.

1. Nišani! Pali! (Njem.) š i j i 90

Posve je prirodno da je stoţerni nadzornik Slavik, preu-

zimajući Svejka, bacao na nj poglede pune nijemih optuţbi: __

£jm si došo k nama, znaĉi da si na lošem glasu, jel? Mi ti,

momak, boravak ovdje zasladit, ko i svima koji su dopali

šaka, a te naše šake nisu damske ruĉice. A da bi još osnaţio

znaĉaj svoga pogleda, gurnuo je Švejku svoju ţilavu, debelu šaku

po nos:

— Pomiriši, gade. Švejkjeponjušiireĉe: _ S tom ne bi htel po nosu, smrdi po groblju. Miran i razborit odgovor svidio se stoţernom nadzorniku. _ He! — reĉe udarivši Svejka šakom u trbuh — stani

uspravno, šta imaš u dţepovima? Ako imaš cigarete, moţeš ih zadrţat, a novac daj meni da ti ga ne ukradu. Nemaš više? Stvarno nemaš? Ne laţi. Laţ se kaţnjava.

— Kud ćemo s njim? — zapitao je narednik Repa. — U šesnajsticu — odluĉio je stoţerni nadzornik—medu

one u gaćama. Jel ne vidite šta je na dopisu napiso satnik Lin-hart? »Streng behiiten, beobachten1« Da, da — reĉe sveĉano Švejku — s gadovima se postupa gadno. Ako se neko pobuni, mi ga odvuĉemo u samicu, tamo mu slomimo sva rebra i os-tavimo ga leţat dok ne crkne. Na to imamo pravo. Ko što smo to uĉinili s onim mesarom. Je li, Repa?

— Jest, s njim je bilo muke, gospodine štabni profoze — odgovori sneno narednik Repa. — To je bila Ijudeskara! Skako sam po njemu pet minuti dok mu nisu poĉela pucat rebra i teć krv na gubicu. I još je deset dana bija ţiv. Nemereš ga dotuć.

_ le, vidiš kako to kod nas ide kad se neko buni ~ završio je svoje pedagoško izlaganje stoţerni nadzornik j— ui ako neko proba pobjeć. To je ustvari samoubo-sto je kod nas isto tako kaţnjivo, ili, ne daj Boţe, 'aru, kad doĊe komisija da se na nešto ţališ. Kad doĊe IC"° ' Pocfie se raspitivat: »Imate kakvih primjedbi?«, ti

V* »nogo i promatrajte!

'•Cuvai

smrade, moraš stajat mirno, salutirat i odgovorit: »Pokorno javljam da nemam i da sam sasvim zadovoljan«. Kako ćeš reć, gnjusobo, ponovi!

— Pokorno javljam da nemam, da sam sasvim zadovoljan — ponovio je Švejk s takvim milim izrazom lica da je stoţerni nadzornik pogriješio i protumaĉio to kao iskrenost i poštenje.

— A sad se svlaĉi do gaća i ideš u šesnajsticu — reĉe lju-bazno, ne dodajući ni nitkova ni gnjusa, ni smrada, kao što je obiĉavao.

U šesnaestici je Švejk zatekao devetnaest muškaraca bez hlaĉa. To su bili svi oni kojima je na spisima stajala primjedba »Streng behiiten, beobachten!«, a o kojima su se sada vrlo briţljivo starali kako im ne bi utekli.

Da su te gaće bile ĉiste i da na prozoru nisu stajale rešedce, na prvi biste pogled stekli dojam da ste u svlaĉionici nekakvih toplica.

Švejka je od narednika Repe preuzeo sobni nadglednik, tip u razdrljenoj košulji obrastao u bradu. Zapisao je njegovo ime na komadić papira obješen o zid i rekao:

— Sutra bu kod nas kazalište. Otfurali buju nas u kapelicu na propoved. Mi svi u gaćama stojimo toĉno ispod propo-vedaonice. To bu cirkus!

Kao i u svim ostalim zatvorima i kaznionicama, tako je i u vojnom zatvoru kućna kapelica bila obljubljena. Nije se radilo o tom da je prinudni posjet zatvorskoj kapelici zbliţio posjetitelje s Bogom, a ni o tom da su zatoĉenici nešto više doznali o moralu. O takvoj gluposti nema ni govora.

Sluţbe Boţje i propovijedi bile su ugodan bijeg iz dosade garnizonskog zatvora. Nije se radilo o tome da će se pribliţiti Bogu, već o tome da postoji nada da će na hodnicima kojima prolaze, pronaći komadić odbaĉene cigarete ili cigare. Boga je potpuno zasjenio opušak koji se valjao u pljuvaĉnici, ili negdje u prašini na zemlji. Taj mali, mirišljivi predmet pobijedio je Boga i spas duše.

A onda, još i ta propovijed, ta zabava, ta zezancija! Vojni svećenik Otto Katz bio je, ipak, samo simpatiĉan ĉovjek.

N' ove propovijedi bile su neobiĉno privlaĉne, komiĉne i

vo osvjeţenje u dosadi vojnog zatvora. Znao je tako kra- Pno brbljati o beskrajnoj milosti Boţjoj, krijepiti pokvarene

tvorenike i obešĉašćene ljude. Znao je tako krasno psovati s propovjedaonice i oltara. Umio je tako divno urlati s olta-

»Ite, missa est1«, cijelu sluţbu Boţju obaviti na posve ori-ginalan naĉin, izmiješati poredak svete mise, izmisliti, kad je već bio priliĉno pijan, potpuno nove molitve i novu svetu misu, svoje obrede, nešto ĉega još nikada bivalo nije.

A onda ta lakrdija, kad bi se okliznuo i pao skupa s kaleţom, svetim otajstvom ili misnom knjigom i pritom glasno optuţio ministranta iz kaţnjeniĉke bojne da mu je zlonamjerno pod-metnuo nogu, pa mu odmah pred svetim otajstvom odrapio samicu i vezanje.

A kaţnjeni ministrant se radovao jer je sve to pristajalo uz tu ĉitavu lakrdiju u kaţnjeniĉkoj kapelici. Igrao je veliku ulogu u toj predstavi i dostojno ju je odigrao.

Vojni svećenik Otto Katz, najsavršeniji vojni svećenik — bio je Ţidov. To uostalom i nije ništa ĉudno. Nadbiskup Kohn takoĊer je bio Ţidov, a k tome je još i Macharov2 pri-jatelj. Vojni svećenik Otto Katz imao je još burniju prošlost nego slavni nadbiskup Kohn.

Studirao je trgovaĉku akademiju i sluţio vojsku kao jed-nogodišnji dragovoljac. Tako se sjajno razumio u mjeniĉno pravo i mjenice da je za godinu dana doveo firmu »Katz & Comp.« do bankrota, tako slavnog i temeljitog da je stari go-spodin Katz otputovao u Sjevernu Ameriku, iskombiniravši nekakva poravnanja sa svojim vjerovnicima bez njihova znanja i znanja svoga kompanjona, koji je otputovao u Argentinu.

Kada je, dakle, mladi Otto Katz nesebiĉno podijelio Sje-vernu i Juţnu Ameriku vlasnicima firme »Katz & Comp.«, našao se u situaciji ĉovjeka koji nema što naslijediti, ne zna što ' ^ m' pa se mora aktivirati u vojnoj sluţbi.

°> prije toga smislio je jednogodišnji dragovoljac Otto

PiesnikiHašek0vpolidĉldprorivnik(prcv.).

92 93

Katz izvanredno slavan ĉin. Dao se pokrstiti. Obratio se Kristu kako bi mu ovaj pomogao u postizanju karijere. Obratio se k njemu s potpunim uvjerenjem da je to trgovaĉki akt izmeĊu njega i Sina Boţjeg. Krstili su ga sveĉano u emauskorn samostanu. Sam ga je pater Alban umakao u krstionicu. Bio je to veliĉanstven prizor; nazoĉni su bili jedan poboţni bojnik iz pukovnije u kojoj je Katz sluţio, jedna stara usidjelica iz Instituta za plemićke kćeri na Hradĉanima i nekakav zastupnik konzistorije koji mu je bio kum.

Ĉasniĉki ispit poloţio je dobro i novopeĉeni kršćanin ostao je u vojsci. U poĉetku mu se ĉinilo da se stvari dobro odvijaju, pa se umalo upisao na stoţerni teĉaj.

Ali jednoga se dana napio, otišao u samostan, odbacio sa-blju i obukao mantiju. Bio je kod nadbiskupa na Hradĉanima i primljen je u sjemenište. Napio se do daske pred vlastitim posvećenjem, u nekoj pristojnoj kući s damskom uslugom u uliĉici na Vejvodicama, pa je iz vrdoga uţitka i zabave otišao ravno na posvećenje.

Nakon posvećenja vratio se u pukovniju po protekciju, pa kad je bio imenovan vojnim svećenikom, kupio je konja, jahao kroz Prag i sudjelovao u svim veselim pijankama s ĉasnicima svoje pukovnije.

U hodniku kuće u kojoj je stanovao ĉule su se vrlo ĉesto kletve uznemirenih vjerovnika. Dovodio je u stan i djevojke s ulice, ili je slao po njih svoga vojnog sluţnika. Vrlo rado je igrao »ferbl«, a bilo je i sumnji i nagaĊanja da vara na kartama, no nitko mu nije dokazao da ima skrivenog asa u širokom rukavu svoje vojniĉke mantije. U ĉasniĉkim krugovima zvali su ga svetim ocem.

Za propovijed se nikada nije pripremao, u ĉemu se ra-zlikovao od svoga prethodnika koji je takoĊer posjećivao vojni zatvor. Taj je patio od fiksne ideje da se vojnici u vo-jnom zatvoru mogu popraviti propovijedima. Ĉasni svećenik poboţno je prevrtao oĉima i objašnjavao zatvorenicima da je nuţna reforma prostitucije, reforma skrbi o samohranim majkama, izlagao stav o odgoju izvanbraĉne djece. Njegove

vijedi imale su apstraktno obiljeţje, nisu imale nikakve ^eze s trenutaĉnom situacijom i zato su bile dosadne.

Naprotiv, vojni svećenik Otto Katz drţao je propovijedi kojima su se svi radovali.

Bio je to sveĉani trenutak kad su u kapelicu dovodili sobu broj šesnaest u gaćama, stoga što bi njihovo oblaĉenje bilo spojeno s rizikom da se od njih netko i izgubi. Postavili su tih dvadeset bijelih gaća i anĊela pod propovjedaonicu. Neki od njih, kojima se sreća nasmiješila, ţvakali su opuške pronaĊene po putu jer nisu imali, što je sasvim jasno, dţepove, pa ih nisu imali kamo spremiti.

Oko njih su stajali ostali zatvorenici i uţivali gledajući dvadeset gaća pod propovjedaonicom, na koju se popeo vojni svećenik, zveckajući ostrugama.

— Habtacht1! — viknuo je. — Na molitvu! Svi ponavljajte za mnom ono što ću govoriti. A ti straga, gade, ne šmrĉi u ruku, u hramu si Gospodnjem, dat ću te zatvoriti. Da niste, nitkovi, već zaboravili Oĉenaš? Idemo probati... Znao sam da neće ići. Kakav Oĉenaš, glavno vam je smazati dvije porcije mesa, grah salatu, natrpati se, izvaliti se na krevet, kopati nos i ne misliti na Gospodina Boga. Nisam li u pravu?

Pogledao je s propovjedaonice dolje na dvadeset bijelih anĊela u gaćama, koji su se, kao i svi ostali, izuzetno dobro zabavljali. Straga su igrali »mesariju«.

— Ovo je jako dobro — šapnuo je Švejk svome susjedu, koji je bio osumnjiĉen da je za tri krune odsjekao svome pri-jatelju sve prste na ruci kako bi se ovaj izvukao iz vojske.

— Ono pravo tek bu došlo — glasio je odgovor — danas je opet priliĉno nacugan, pa bu opet pripovedal o trnovitom Putu grijeha.

vojni svećenik Otto Katz bio je danas odista sjajno ras- P° ozen. Ni sam nije znao zašto to ĉini, ali neprestano se nag- jao preko propovjedaonice te umalo nije izgubio ravnoteţu i pao dolje. ' ^

94

— Pjevajte nešto, deĉki — vikao je onima dolje — ili \ ćete

da vas nauĉim ovu pjesmicu? Onda pjevajte za mnom: t

Od svih najmilijih Ja samo jednu znam U toj ljubavi ja nisam sam Tisuće ljube nebesku caricu Svi mi ljubimo Blaţenu Djevicu ;

;

— A vi to, bitange, nećete nikada nauĉiti — nastavio je vojni svećenik — ja sam za to da vas sve strijeljaju, razumijete me dobro? Ja to tvrdim s ovog Boţjeg mjesta, ništarije jedne, jer je Bog nešto što se vas ne boji i što će vas tako lupiti da ćete poblesaviti, jer vi oklijevate da se obratite Kristu i radije hodite po trnovitom putu grijeha.

— Evo ga, znaĉi da je fest nacugan — šaptao je radosno Švejkov susjed.

—Trnovit je put grijeha, vi budale blesave, put borbe s po-rocima. Vi ste izgubljeni sinovi koji se radije valjate po samicama nego da se vratite Ocu. Usmjerite li svoj pogled sve dalje i dalje u nebeske visine, pobijedit ćete i nastanit će se mir u vašoj duši, uliĉari! Ja bih molio da netko otraga prestane frktati. Nije konj, i nije u konjušnici, već u hramu Boţjem. Na to vas upozoravam, mili moji. Tako, a gdje sam ono stao? Ja, iiber den Seelenfrieden, sehr gut1. Sjetite se, stoko jedna, da ste ljudi, da morate gledati i kroz mraĉni oblak u daleki prostor, i znati da ovdje sve traje samo tren, a samo je Bog vjeĉan. Sehr gut, nicht wahr, meine Herren2? Ja bih morao danju i noću za vas moliti da bi milosrdni Bog, glupani blesavi, ulio svoju dušu u vaša studena srca i svojom svetom milošću oĉistio grijehe vaše, kako biste bili njegovi navijeke i da bi vas, razbojnici jedni) uvijek ljubio. Ali vi se varate. Ja vas u taj raj voditi neću. — I vojni svećenik štucnu. — Neću i neću — ponavljao je tvrdog' lavo — ništa za vas neću uĉiniti, ni na pamet mi ne pada, zato što ste nepopravljivi nitkovi. Na vašim vas putevima ne vodi

1. Da, o spasu du&, vrlo dobro! (Njem.) 2. Vrlo dobro, zar ne, moja gospodo! (Njem.) ?

96

, , f0ta B0£ja, dah ljubavi Boţje ne nadahnjuje vas, zato što ,°

Bogu ne pada na pamet da se bavi s takvim gadovima, ĉujete vi

to, vi dolje, u tim gaćama?

Dvadeset gaća pogledalo je gore i reklo uglas: _ Pokorno javljamo da ĉujemo. _ Nije dovoljno samo slušati — nastavio je vojni sve-

ćenik svoju propovijed — tamni oblak ţivota u kojem Boţje saţaljenje neće vam osmijehom prekratiti tugu, vi glupani, jer dobrota Boţja ima isto tako svoje granice, ti gade otraga ne cmokći, jer ću te dati mlatiti dok ne poplaviš. A vi tamo dolje, ne mislite da ste u krĉmi. Bog je milosrdan, ali samo prema pristojnim ljudima, a ne prema nekakvom talogu ljud-skog društva, koji ne poštuje njegove zakone ni pravila sluţbe. To sam vam htio reći. Moliti ne znate i mislite da odlazak u crkvu spada u nekakvu zezanciju, da je ovo nekakvo kazalište ili kino. To ću vam izbiti iz glave kako ne biste mislili da sam ovdje da bih vas zabavljao ili vam pruţio volju za ţivotom. Po-zatvarat ću vas u samice, to ću za vas uĉiniti, nitkovi. Gubim s vama vrijeme i vidim da je sve to sasvim uzalud. I kad bi ovdje bio i sam feldmaršal, ili nadbiskup, vi se ne bi popravili i ne bi se obratili Bogu. A ipak ćete se jednom sjetiti mene, da sam vam ţelio dobro.

Medu dvadeset gaća zaĉuo se jecaj. To se rasplakao Švejk. Vojni svećenik pogleda dolje. Ondje je stajao Švejk i dlanovima brisao suze. Oko njega se osjećalo radosno odobravanje. Vojni svećenik nastavi pokazujući na Švejka:

7~ ka ovaJ ĉovjek svakom posluţi kao primjer! Što radi?

Jlaĉe! Ne plaĉi, velim ti, ne plaĉi. Ti se ţeliš popraviti? To ti, deĉko, neće ići tako lako. Sada plaĉeš, a kad se odavde vratiš

j so°u, opet ćeš biti ista bitanga kakva si bio i prije. Još moraš

ugo razmišljati o beskrajnoj milosti i milosrĊu Boţjem, jako 6 '"ti da bi tvoja grešna duša mogla naći u svijetu taj pravi

Put po kojemu mora kroĉiti. Danas vidimo da nam se ovdje

talP R^° ^k"1 ĉovJek> koji se ţeli obratiti, a što ĉinite vi os-

biT 3 .niv!a' vo> onaJ tamo> ţvaĉe kao da su mu roditelji

preţivaĉi, a opet onaj tamo, u Boţjem hramu traţi uši u

97

košulji. Zar se ne moţete ĉešati doma nego si to morate osi baš za sluţbu Boţju? Gospodine štabsprofoz,1 vi takoĊer ništa ne vidite. Pa svi ste vi vojnici, a ne nekakvi glupi civili. Imate se ponašati kako se pristoji vojniku, iako ste u crkvi. U crkvi, k vragu, traţite Boga, a kod kuće uši. Ovime sam završio, uliĉari, i traţim od vas da se na misi vladate pristojno, da se ne dogodi kao prošli put kad ste mijenjali sluţbeno rublje za kruh i ţderali ga za vrijeme uzdizanja.

Vojni svećenik side s propovjedaonice i ode do sakristije kamo se za njim uputio i stoţerni redarstvenik. Zakratko se stoţerni redarstvenik vrati i priĊe ravno k Švejku, izvuĉe ga iz skupine dvadeset gaća i odvede do sakristije.

Vojni svećenik je vrlo udobno sjedio na stolu i pušio ci-garetu.

Kada je Švejk ušao, vojni svećenik mu se obrati: — A, uhvatio sam vas! Sve sam već promislio i ĉini mi se

da sam skuţio kako treba, shvaćate? To je prvi sluĉaj da mi se netko rasplakao u crkvi.

Skoĉi sa stola pa, prodrmavši Svejka za rame, stade pod velikom, turobnom slikom Franje Saleškog.

— Priznaj, gade, da si plakao samo radi zabave! A Franjo Saleški paţljivo je sa slike promatrao

Svejka. druge slike izbezumljeno je gledao u Svejka nekakav muĉenik, kojemu su ravno u straţnjicu bili zabodeni zubi pile, a kojom su ga nepoznati rimski plaćenici upravo pilili. Na muĉenikovu licu nije se mogla vidjeti nikakva patnja, ali ni radost muĉeniĉkog prosvjetljenja. Izgledao je samo izbezumljeno, kao da je htio reći: »Kako li sam ja u ovo upao, što to, gospodo, sa mnom ĉinite?«

— Pokorno javljam, gospon feldkurat2 — rekao je ozbiljno Švejk stavljajući sve na jednu kartu — ispovedam se Bogu svemogućemu i vama, ĉasni oĉe, kao Boţjem namjesniku, da sam zbiljam plakal samo radi zezancije. Videl sam da vašoj propovedi fali samo jedan grešnik koji se pokajal, kojeg ste

1. Stoţerni nadglednik zatvora. 2. Svećenik koji obavlja sluţbu u vojsci, vojni dušobriţnik (njem.).

raz- 1 d traţili u svojoj propovedi. Tak sam vas zbiljam htel liri da si ne pomislite da više nema pravednih ljudi, a zezal ^

se i zbog sebe da bi mi bilo malo lakše

Vojni svećenik ispitljivo pogleda Svejkovo prostodusno lice. Sunĉeva zraka zaigrala je na turobnoj slici Franje Saleškog i toplo ogrijala izbezumljenog muĉenika sa slike nasuprot.

_ Poĉinjete mi se sviĊati — reĉe vojni svećenik sjedajući opet na stol — a kojoj regimenti pripadate? — i poĉe štucati.

_ Pokorno javljam, gospon feldkurat, da spadam i ne spadam u devedeset i prvu, i da opće ne znam kaj je to ustvari

z menom.

_ A zašto ste zapravo u zatvoru? — upita vojni svećenik

ne prestajući štucati. Iz kapelice su dopirali zvuĉi harmonija koji je zamjenjivao

orgulje. Glazbenik, neki uĉitelj zatvoren zbog dezertiranja, cvilio je na harmoniju najturobnije crkvene melodije. Sa štucanjem vojnog svećenika ti su se zvuĉi slijevali u novu dor-sku skalu.

— Pokorno javljam, gospon feldkurat, da stvarno ne znam zakaj tu sedim, i da se ne ţalim kaj tu sedim. Ja vam imam peh. Ja uvek mislim da bu sve najbolje, a na kraju mi uvek sve ispadne najgore, baš ko ovom muĉeniku na toj slici.

Vojni svećenik pogleda na sliku, nasmija se i reĉe: — Vi mi se stvarno sviĊate, moram se o vama raspitati

kod gospodina vojnog suca, a sad više nemam vremena za vas. Samo da skinem s vrata tu svetu misu! Kehrt euch! Abtreten1! • j • SC Jk vratio do rodne skupine gaća pod propovjedaonicom, odgovorio je vrlo suho i odrješito na pitanja što je to vojni svećenik htio s njim u sakristiji.

— Cugoš je.

Novi ĉin vojnog svećenika, sveta misa, praćena je s velikom

pozornošću i neskrivenim simpatijama. Jedan se pod propo- ^laonicom Ĉak kladio da će vojnom svećeniku ispasti mon-

ĉa iz ruke. Stavio je na okladu cijelu svoju porciju kruha, u zamjenu za dvije ćuške. I pobijedio je. '•Natrag, odstupu

98

Ono što je u kapelici svima ispunjavalo duše pri pogledu na obrede vojnog svećenika, nije bio misticizam vjernika ni poboţnost pravih katolika. Bio je to takav osjećaj kao u ka-zalištu, kada ne znamo sadrţaj djela, radnja se zapleće, a mi uzbuĊeno ĉekamo kakav će biti rasplet. Zadubili su se u sliku koju im je s velikom poţrtvovnošću pruţao za oltarom gospodin vojni svećenik.

Predali su se estetskom uţivanju u ornatu koji je vojni svećenik naopako obukao, pa su s usrdnim razumijevanjem i ushićenjem pratili sve što se za oltarom dogaĊalo.

Ridokosi ministrant iz crkvenjaĉkih krugova, specijalist za sitne krade u dvadeset osmoj pukovniji, temeljito se trudio izvući iz sjećanja sav postupak, tehniku i tekst svete mise. Privremeno je bio i ministrant i šaptaĉ vojnom svećeniku, koji je posve lakomisleno preskakivao cijele reĉenice i umjesto obiĉne mise, u misnoj knjizi došao ĉak do zornice koju je poĉeo pjevati na opće zadovoljstvo nazoĉnih.

Nije imao ni glasa ni sluha, pa se pod svodom kapelice orilo skviĉanje i dreĉanje kao u svinjcu.

— Al je ovaj danas cugoš — govorili su zadovoljno i ra-dosno pred oltarom — bome je. Kak ga je ćopilo, sigurno se napil negde kod ţenskih.

I valjda se već po treći put s oltara ĉulo zapijevanje feldku-ratovo »Ite missa est« — kao ratni pokliĉ Indijanaca, tako da su se tresla prozorska stakla.

Zatim vojni svećenik još jednom zaviri u kaleţ da nije sluĉajno ostala još koja kap vina, pa nezadovoljno odmahnu rukom i obrati se slušateljima:

— Tako, a sad, ništarije, moţete ići doma, gotovo je. Pri-mijetio sam, uliĉari, da ne izraţavate tu pravu poboţnost kako biste trebali dok ste u crkvi pred licem presvetog otajstva Boţjeg. Licem u lice s Bogom uzvišenim, a ne stidite se smijati naglas, kašljati, krkljati, strugari nogama ĉak ni preda mnom koji ovdje zastupam Djevicu Mariju, Krista Gospodina i Boga Oca, glupani. Ako se to ubuduće bude ponavljalo, tako ću vam zapapriti, kako spada i kako se pristoji, kako biste znali da

postoji samo jedan pakao o kojem sam vam pretposljednji "t propovijedao, već da pakla ima i na zemlji,

pa ako se i sparite od onog prvog, od ovoga mi nećete umaći. Abtreten!

Vojni svećenik, koji je tako krasno u praksi prikazao drevni obiĉaj kako treba posjećivati kaţnjenike, otišao je u sakristiju, presvukao se, naloţio da mu se iz demiţonke u vrĉ natoĉi misno vino, ispio ga i uz pomoć ridokosog ministranta uzjahao svojeg jahaćeg konja koji je bio privezan u dvorištu, ali se ipak sjetio Svejka, sjahao i otišao u ured vojnog suca Bernisa.

Istraţni vojni sudac Bernis bio je društven ĉovjek, blistav plesaĉ i razvratnik koji se ovdje strašno dosaĊivao i pisao njemaĉke stihove u spomenare, kako bi ih uvijek spremne imao u zalihi. Bio je najvaţnija karika u cijelom vojno-sud-benom aparatu stoga što je imao strahovito mnogo zaostalih i zamršenih spisa, tako da je ulijevao strahopoštovanje ĉitavom vojnom sudu na Hradĉanima. Gubio je optuţnice i bio prisiljen izmišljati nove. Izmiješao je imena, gubio je niti optuţbe i morao plesti nove, kako mu je već padalo na pamet. Sudio je dezertere za kradu, a kradljivce za dezerterstvo. Iz niĉega je pleo politiĉke procese. Ĉinio je najrazliĉitije hokuse-pokuse kako bi optuţenima dokazao zloĉin o kojemu se ovima nije ni prisnilo. Izmišljao je uvrede Njegova Veliĉanstva, a izmišljene, inkriminirane izjave pripisivao bi uvijek onome ĉija se optuţnica ili prijava izgubila u tom neprekidnom kaosu sluţbenih spisa i dopisa.

. Servus — reĉe vojni svećenik podavši mu ruku — kako ide?

- lako, tako — odgovorio je istraţni sudac Bernis

izmiješali su mi predmete, a sad se u tome ne moţe ni vrag snaći. Juĉer sam gore poslao riješen predmet o jednom tipu optuţenom zbog pokušaja pobune i vratili su mi ga natrag jer A f u ovom sluĉaju ne radi o pobuni, nego o kradi konzervi. ___ ° sam sPisu drugi broj i sam Bog zna kako su to otkrili

ustraţni vojni sudac pljucnu.

___ {r68 J°š kartati? — upitao je vojni svećenik.

ve sam prokartao; zadnji put sam igrao s tim ćelavim

ne

100 101

pukovnikom makao i upao sam mu u ralje. Ali znam za jednu ţensku. A što ti radiš, sveti oĉe?

— Trebam posilnog — reĉe vojni svećenik — zadnji put sam imao nekog starog knjigovoĊu bez akademske naobrazbe, govedo prvog reda, samo je šmrcao i molio se Bogu da ga saĉuva, pa sam ga poslao s maršbataljunom na front. Priĉa se da su taj bataljun zdrobili. Onda su mi poslali nekog deĉka koji ništa drugo nije radio nego sjedio u birtiji i pio na moj raĉun. Taj bi još bio podnošljiv da mu se nisu znojile noge. Pa sam onda i njega poslao s maršbataljunom. Danas sam na pro-povijedi našao jednog tipa koji se iz ĉiste zafrkancije rasplakao. Baš mi takav ĉovjek treba. Zove se Švejk i u šesnaestici je. Rado bih znao zašto su ga zatvorili i da li bi se nešto moglo uĉiniti da ga izvuĉem odatle.

Vojni sudac poĉeo je traţiti spise što su se odnosili na Švejka, ali kao i uvijek, ništa nije mogao pronaći.

— Valjda je to kod satnika Linharta — reĉe nakon pod-uljeg traţenja — vrag zna gdje su svi ti spisi. Sigurno sam ih poslao Linhartu. Odmah ću telefonirati... Halo, ovdje natporuĉnik vojni istraţni sudac Bernis, gospodine satnice. Molio bih vas, nisu li sluĉajno kod vas spisi koji se odnose na izvjesnog Švejka? Da bi Švejk morao biti kod mene? Ĉudim se tome... Na šesnaestici... Znam, gospodine satnice, da ja imam šesnaesticu. Ali mislio sam da se Švejkovi spisi negdje kod vas valjaju... da biste ţeljeli da s vama tako ne razgovaram? Da se kod vas ništa ne valja? Halo... halo...

Vojni istraţni sudac Bernis sjeo je za stol i stao ogorĉeno osuĊivati nered u voĊenju istrage. IzmeĊu njega i satnika Linharta vladalo je davno neprijateljstvo, pri ĉemu su bili vrlo dosljedni. Ako je spis koji je pripadao Linhartu dospio u ruke Bernisa, ovaj bi ga tako zametnuo da se nitko više u tome nije snalazio. Linhart je radio to isto sa spisima koji su pripadali Bernisu. Uzajamno su gubili priloge1.

(Spisi o Švejku pronaĊeni su u arhivu vojnog suda tek

l. Trideset posto ljudi koji su leţali u garnizonskom zatvoru, odsjedili su ondje ĉitav rat, a da nijednorfl

nisu

bili na saslušanju. (Autor)

liie prevrata s ovom opaskom: »Imao namjeru zbaciti pri-

rjcvornu masku i istupiti javno protiv osobe našeg vrhovnika

naše drţave«. Spisi su bili gurnuti u predmet koji se odnosio

na izvjesnog Josefa Koudelu. Na omotnici je bio kriţić, a pod

njim »riješeno« i datum.) _ £tO) Švejk mi se izgubio — rekao je vojni istraţni sudac

Bernis — dat ću ga pozvati, pa ako ništa ne prizna, pustit ću ga i narediti da ti ga dovedu, a ti to već nekako sredi u pukovniji.

Nakon odlaska vojnog svećenika naredio je vojni sudac Bernis da privedu Švejka i ostavio ga da stoji kraj vrata jer je upravo dobio telegram iz policijske uprave da je traţeni predmet optuţenog iz spisa broj 7267, koji se odnosi na pje-šaka Mabcnera, zaprimljen u uredu broj l s potpisom satnika Linharta.

Za to vrijeme Švejk je razgledavao sudski ured. Da je baš izazivao ugodan dojam, naroĉito fotografijama

na zidu, ne bi se baš moglo reći. Bile su to fotografije raznih egzekucija koje je vojska izvršila u Galiciji i Srbiji. Umjetniĉke fotografije sa spaljenim kolibama i drvećem ĉije su se grane savijale pod teţinom obješenih. Osobito je bila lijepa fotografija iz Srbije s obješenom obitelji. Mali djeĉak, otac i majka. Dva vojnika s bajunetima gledaju na drvo s obješenima, a neki ĉasnik kao vitez stoji sprijeda i puši cigaretu. Na drugoj strani, u pozadini, mogla se vidjeti kuhinja u pogonu. — - Dakle, kako to stoji s vama, Švejk? — upitao je sudac Bernis kada je odloţio telegram ad acta. — Što ste uĉinili? Hoćete li priznati ili ćete ĉekati dok ne sastavim optuţnicu? o to dalje ne ide. Nemojte misliti da ste pred nekakvim

isituJu &UP[ civili- Ovo Je v°Jni sud

k MT - - - Mihtargericht1, i jedino vaše priznanje moţe vas spasiti od

str°ge i pravedne kazne.

ti °^Iy istraţni sudac Bernis imao je posebnu metodu ispi-niie

^ kl -' ^bio predmet optuţenog. Kao što vidite, tu bilo niĉeg naroĉitog, pa se onda ne smijemo ni ĉuditi

102 103

da su posljedice takve istrage i saslušanja u svakom sluĉaju bile jednake ništici. Pritom se istraţitelj Bernis osjećao tako proni-cavim da je, nemajući dokaza protiv optuţenoga i ne znajući zašto ga optuţuje, a ni zašto ovaj sjedi u garnizonskom za-tvoru, promatrao ponašanje i fizionomiju privedenog, iskom-binirao zbog ĉega su tog ĉovjeka zatvorili. Njegova pronicavost i poznavanje ljudi bili su tako veliki da je jednog Ciganina, koji je iz pukovnije dospio u zatvor zbog krade nekoliko tuceta gaća (bio je pomoćnik skladištara), optuţio za politiĉki zloĉin jer je, navodno, negdje u gostionici razgovarao s vojnicima o osnivanju samostalne narodne drţave koja bi objedinila zemlje Ĉeške krune i Slovaĉku sa slavenskim kraljem na ĉelu.

— Mi imamo dokumente — rekao je nesretnom Cigani-i ne preostaje vam ništa drugo nego da priznate u kojoj

nu

ste to gostionici govorili, iz koje su pukovnije bili ti vojnici koji su vas slušali i kada je to bilo.

Nesretni je Ciganin izmislio i datum, i gostionicu, i iz koje su pukovnije bili njegovi toboţnji slušatelji, a kada se vraćao sa saslušanja, jednostavno je pobjegao iz garnizonskog zatvora.

— Znaĉi, ništa ne priznajete — rekao je sudac Bernis dok je Švejk šutio kao grob.

— I nećete reći zašto ste ovdje i zašto su vas zatvorili? Barem bi to meni mogli reći prije nego što vam to sam kaţem. Upozoravam vas još jednom da priznate. To je za vas najbolje zato što će to olakšati istragu i umanjiti kaznu. To je isto i kod nas kao i kod civila.

— Pokorno javljam — zaĉuo se dobroćudni Švejkov glas — ja sam ovde u zatvoru ko nahoĉe.

— Kako to mislite?

— Pokorno javljam da to mogu objasniti na skroz jed-nostavan naĉin. Kod nas je u ulici bil ugljenar, a taj je imal jako mirnog dvogodišnjeg deĉeca, a taj je jednom otišel s Vinohrada ĉak do Libna gde ga je pandur našel kak sedi na

trotoaru. Onda je tog deĉeca odvel na policiju i tam su to dvogodišnje dete zatvorili. Kak vidite, taj deĉec je bil skroz nevini, a ipak su ga zatvorili. A da je mogel govoriti i da ga je

ne

eko pita z a a sec' o e zna z menom je nekaj

snuĉnog. Ja sam isto nahoĉe , « . , . , .

Hitri istraziteljev pogled preletio je preko bvejka i razbio o njegovo lice. Takva je ravnodušnost i nevinost svijetlila iz ĉitavog tog bića koje je stajalo pred istraţiteljem da je Bernis noĉeo uzrujano hodati po uredu, pa da nije obećao vojnom svećeniku da će mu poslati Švejka, vrag zna kako bi to sa Švejkom ispalo.

Konaĉno se ipak zaustavio kod stola. — Slušajte — reĉe Švejku koji je ravnodušno motrio oko

sebe. — Ako se još jednom sretnem s vama, onda ćete me i upamtiti. Odvedite ga.

Kada su Švejka ponovno odveli u šesnaesticu, pozvao je istraţni sudac Bernis stoţernog nadzornika Slavika:

— Do sljedeće odluke — reĉe kratko — Švejka se šalje na dispoziciju gospodinu vojnom svećeniku Katzu. Izdati ot-pusnicu i u pratnji dvojice odvesti Švejka gospodinu vojnom svećeniku.

— Da ga sprovedemo s lisicama, gospodine natporuĉniĉe? Vojni sudac lupi šakom po stolu: — Vi ste vol. Rekao sam vam jasno: izdati otpusnicu. I sve što se nataloţilo toga dana na njegovoj duši, i satnik

Linhart i Švejk, izlilo se kao divlja rijeka na stoţernog nad-zornika i završilo rijeĉima:

— Jel sad shvaćate da ste okrunjeni vol?

IJoduse, to bi se moglo reći samo kraljevima i carevima, ali ni stoţerni nadzornik, glava neokrunjena, nije bio time zado-voljan. Odlazeći od suca ritnuo je u prolazu kaţnjenika koji je ĉistio hodnik.

sto se tiĉe Švejka, stoţerni nadzornik je odluĉio da Švejk mora "^ J°š jednu noć prespavati u vojnom zatvoru kako bi i °n u još neĉemu uţivao.

Provedena u vojnom zatvoru spada zauvijek u mile

•* '

°c

!>*• 104 105

Pokraj šesnaestice bila je samica, mraĉna rupa — »ajncl« odakle se te noći ĉulo jaukanje nekog zatvorenog vojnika, ] jemu je narednik Repa, zbog nekog disciplinskog postupka, po nalogu stoţernog nadzornika Slavika, lomio rebra.

Kada je jauk utihnuo, ĉulo se u šesnaestici pucketanje ušiju, koje su pri trijebljenju dopale vojniĉkih prstiju.

Nad vratima, u zidnom otvoru, petrolejska lampa osigu-rana mreţom bacala je mrtvo svjedo i dimila. Smrad petro-lejke miješao se s prirodnim isparenjima ljudskih neopranih tijela i smradom kible koja je kod svake upotrebe rastvorila svoju površinu kako bi bacila novi val smrada u sobu broj šesnaest.

Loša prehrana izazvala je kod sviju probavne poteškoće, pa je većina patila od nadutosti. Vjetrove su puštali u noćnu tišinu, i tako meĊusobno izmjenjivali signale uz razne šale.

Na hodnicima su se ĉuli odmjereni koraci straţe, ponekad se otklopio otvor na vratima i kroz njega je virio nadzornik Na srednjem krevetu ĉulo se tiho pripovijedanje.

— Prije neg sam htel zbrisati i prije neg su me poslali k vama, bil sam na dvanajstici. Tam su, recimo, oni lakši. Jed-nom su vam tam dofurali nekog ĉoveka sa sela. Taj je dragi ĉovek dobil ĉetrnajst dana jer je puštal vojnike da kod njega prespavaju. Prvo su mislili da je to neka urota, ali se pokazalo da je to delal za lovu. Trebal je biti zatvoren medu onim najlakšima, ali tam je bilo prepunjeno, pa su ga strpali k nama. A šta taj sve ni dofural od doma, i šta mu još sve nisu poslali, jer je imal nekak dogovoreno da se moţe sam hraniti i nekak si poboljšati. I pušenje mu je bilo dozvoljeno. Imal je dve šunke. Takav ogromni kruh, jaja, putar, cigarete, duhan, no ukratko — na šta ĉovek pomisli, to je imal sa sebom u dva ruksaka. A deĉko je mislil da to mora poţderati sam. Poĉeli smo ga moljakati, kad već sam nije mogel pogoditi da to mora s nama deliti, ko što su delili svi drugi kad bi nešto dobili, ali on, gnjus jedan lakomi, veli da ne, da će biti ĉetrnajst dana zatvoreni, i da bi si pokvaril ţeludac s tim zeljem i gnjilim krumpirima kaj mu daju za klopu. I da nam da ćelu svoju porciju i dvopek, da mu

ni stalo, da si to podelimo meĊusobno, ili da uzimamo jj Velim vam da je to bil tak fini ĉovek, da se ni htel šesti P° K

, nego je ĉekal ĉak drugi dan šetnju da to napravi v o i , na zahodu. Bil je tak razmaţeni, da si je, ko vrhu-dofural i klozet papir. Rekli smo mu da mu hraĉnemo na tu rijegovu porciju i trpili smo to jedan dan, drugi, treći. Tip je fderal šunku, mazal si putar na kruh, gulil jaja, ukratko — ţivil. Pušil je cigarete a ni ĉik nikom ni dal. Jer da mi kao ne smemo pušiti, a kad bi ga vidil nadzornik da nam daje ĉik, onda bi ga dal zatvoriti. Velim, trpili smo tri dana. Ĉetvrti dan po noći ovo srno napravili. Tip se rano probudil, a to sam vam još zab-oravil reći da se uvek ujutro, u podne i naveĉer, prije nego se poĉel saftat s klopom, molil, dugo molil. Pomoli! se i potraţil svoje ruksake pod klupom. Ruksaki su tam bili, al isušeni, smeţurani ko suha šljiva. Poĉel je vikati da je pokraden, da su mu ostavili samo klozet papir. Onda je opet mislil pet minuta da se zezamo, da smo to nekam sakrili. Veli još tak veselo: »Ja znam, vi ste zezanti, i ja znam da bute mi to vratili, ali da vam je uspelo — uspelo je«. Bil je medu nama jedan iz Libna i taj mu veli: »Znate šta, pokrijte se s dekom i brojite do deset. A onda pogledajte te svoje ruksake«. Pokril se ko poslušni deĉko i broji »jedan, dva, tri...« A taj iz Libna ponovno mu veli: »Ne smijete tako brzo, morate jako, jako sporo«. A on pod tom dekom broji pomalo, sa stankama, »jedan, dva, tri...« Kad je izbrojil do deset, sišel je s kreveta i pregledaval svoj ruksak. »Isuse i Marijo, ljudi dragi« — poĉel se derati — »pa prazni su ko i prije« — a usto i ta njegova glupa faca, skoro smo svi pukli od smeha. A taj iz Libna veli: »Probajte još jednom«. Verujte da je od svega toga tak poblesavil da je to još jednom probal, pa kad je videl da tamo opet nema niĉega, nego samo taj klozet papir, poĉel je lupati po vratima i vikati: »Pokrali su me, pokrali su me> P°moć, otvorite, za Isusa Boga«. I smesta su vam doletili,

vel ?OŢem°8 Profoza { narednika Repu. Mi svi do jednog

e irno da je poludel, da je juĉer još dugo naveĉer ţderal i da je

sve i poţderal. A on je samo plakal i furt govoril: »Al negde ra)u biti mrvice«. Onda su traţili mrvice i nisu ih našli, jer

106 107

smo bili lukavi. To što nismo mogli sami poklopati, poslali smo poštom po špagi na drugi kat. Niš nam nisu mogli dokazati, iako je ta budala stalno vrtila svoje: »Al te mrvice moraju negde biti«. Ćeli dan niš ni jel i samo je pazil da neko nešto ne jede ili ne puši. Drugi dan za ruĉak nije ni taknul porciju, ali naveĉer su mu već išli ti gnjili krumpiri i kiselo zelje, samo se više ni molil ko prije dok je mlatil po šunki i kuhanim jajima. Onda je jedan od nas izvana dobil cigarete, pa je ovaj poĉel z nama razgovarati da mu damo dim. Niš mu nismo dali.

—Ja sam se prepal da ste mu taj dim dali — javio se Svejk. — S tim bi pokvarili ćelu priĉu. Takve plemenitosti postoje samo po romanima, ali u zatvoru kod takvih okolnosti, to bi bilo glupo.

— A jeste mu nabili deku? — zaĉuo se neĉiji glas. Nastupila je tiha rasprava je li trebao uza sve dobiti još i

deku. Većina je bila za. Pripovijedanje je pomalo utihnulo. Uspavljivali su se

ĉešanjem pazuha, prsa i trbuha, gdje se u rublju najviše zadr-ţavaju uši. Uspavljivali su se navlaĉeći deke preko glave, da im ne bi smetalo svjetlo petrolejske lampe...

Ujutro, u osam sati, prozvali su Svejka da ode do centralnog ureda.

— S leve strane kod vrata od ureda je pljuvaĉnica, tam bacaju ĉikove — poduĉavao je Svejka jedan. — Onda, na pr-vom katu prolaziš kraj još jedne. Hodnik metu tek oko devet, tak da bu tam neĉeg bilo.

Ali Švejk je iznevjerio njihove nade. Nije se više vratio u šesnaesticu. Devetnaest gaća kombiniralo je i nagaĊalo ko-jekakve stvari.

Nekakav pjegavi domobran, koji je imao najviše mašte, razglasio je da je Svejk pucao u svoga kapetana i da su ga danas odveli na Motolsko vjeţbalište na strijeljanje.

X

Švejk kao vojni sluznik kod vojnog svećenika

Ponovno je zapoĉela Svejkova odiseja uz poĉasnu pratnju dvojice vojnika s bajunetima, koji su ga trebali dopratiti do vojnog svećenika.

Njegovi pratioci bili su ljudi koji su se uzajamno dopu-njavali. Dok je jedan bio dugonja, drugi je bio omalen i de-beo. Dugonja je šepao na desnu nogu, mali vojnik na lijevu. Obojica su sluţili u pozadini jer su davno, prije rata, bili osloboĊeni vojniĉke sluţbe.

Kroĉili su ozbiljno uz ploĉnik i ponekad iskosa pogledavali na Svejka, koji je koraĉao izmeĊu njih i svakom prolazniku salutirao. Njegova civilna odjeća izgubila se negdje u skladištu zatvora zajedno s vojniĉkom kapom s kojom je .u¥° u rat- PfiJe neg° što su ga pustili, dali su mu stari vojniĉki mundir, koji je pripadao nekom trbonji, za glavu višem od Svejka.

U hlaĉe koje je imao na sebi, ušla bi još tri Svejka. Be-skonaĉni nabori od nogu preko prsa, dokle su sezale hlaĉe, ro

nC K 6 ' privlaĉili su ^udene poglede prolaznika. Og-mna bluza sa zakrpama na laktovima, umašćena i prljava, atifc se na Svejku kao kaput na strašilu. Hlaĉe su na njemu su m , kostim na klaunu u cirkusu. Vojniĉka kapa, koju u takoder u zatvoru zamijenili, padala mu je preko

109 108

Na podsmijehe gledateljstva Švejk je odgovarao umil-nim osmijehom, toplinom i njeţnošću svojih dobroćudnih oĉiju.

I tako su išli na Karlin, u stan vojnog svećenika. Prvi se obratio Švejku mali, debeli. Bili su baš na Maloj Strani, dolje pod svodovima.

— Otkud si? — upitao je mali debeli. li; — Iz Praga. ^

— A nećeš nam pobjeći?

U razgovor se umiješao dugonja. To je ĉudna pojava da su mali debeli, najĉešće dobrodušni optimisti, a dugonje, na-protiv, skeptici.

Zato je dugonja i rekao malom: — Kad bi mogo, onda bi nam i pobjego. uf<

— A zašto bi bjeţo? — zapitao je mali debeljko. — Tako i tako je na slobodi, izvan zatvora. Nosim to u kuverti.

— A šta je to u toj kuverti za feldkurata? — upitao je dugonja.

— E, to ne znam. — Ako ne znaš, onda i ne priĉaj. Prelazili su Karlov most šutke. U Karlovoj ulici opet se

mali debeli obratio Švejku: — Ne znaš zašto te vodimo feldkuratu?

— Na ispoved — reĉe ravnodušno Švejk. — Sutra me buju obesili. To se tak uvek dela i tome se veli duhovna ut-jeha.

— A zašto će te to?... — upitao je oprezno dugonja dok je debeli saţalno pogledavao na Švejka. Obojica su bili zanatlije, oĉevi obitelji.

— Ne znam — odgovorio je Švejk smiješeći se dobro-ćudno — ja niš ne znam. Valjda je to sudbina.

— Valjda si se rodio na nesretnom planetu — znalaĉki i* razumijevanjem izjavi mali.

— Kod mene u Jasenu kod Josefova, još za vrijeme Pru'' skog rata jednog su objesili. Došli smo po njega, ništa rru* nismo rekli i u Josefovu su ga objesili.

_ ja mislim — reĉe skeptiĉno dugi — da tek tako, ni k a

ĉega, ne vješaju ljude, da mora uvijek bit neki uzrok, tako

da bi'se to moglo opravdat.

__ Kad ni rat — primijeti Švejk — onda se to i oprav-

dava, ali u ratu na jednoga se niko ne osvrće. Svejedno jel

neko pogine na fronti, ili ga odmah obesiju. Isti drek, drugi

pakung.

._ Ĉuj, da nisi nekakav politiĉki? — upitao je dugonja. U

prizvuku njegova pitanja moglo se naslutiti da osjeća naklonost

prema Švejku. _ I preveć politiĉki — nasmiješi se Švejk. — Da nisi narodni socijalist? — sada je mali debeli po-

stao oprezan. Umiješao se u razgovor. — A šta se to nas tiĉe? — reĉe. — Tu je puno ljudi i promatraju nas. Da bar moţemo negdje u nekom haustoru skinut bajunete da to tako ne izgleda. Nećeš nam valjda pobjeć? Mi bi imali od toga same neugodnosti, jel da, Tonik? — obratio se prijatelju koji tiho reĉe:

— Bajunete bi se mogle skinut, ipak je to naš ĉovjek. Prestao je biti skeptiĉan i njegovu je dušu preplavila sa-

milost prema Švejku. Onda su potraţili nekakav zgodan kućni ulaz gdje su skinuli

bajunete, a debeli je dozvolio Švejku da hoda uz njega. —Jel da bi pušio — reĉe — ako ti... — htio je reći: »Ako ti

daju zapalit prije nego te objese«, ali nije dovršio reĉenicu, osjetivši da bi to bilo netaktiĉno.

Pripališe sva trojica, a Švejkovi pratioci poĉeše pripovi-jedati o svojim obiteljima na Kralovehradeckom, o ţenama, djeci, komadiću polja i jednoj kravi.

— Ţedan sam — reĉe Švejk. Dugonja i mali se zgledaše.

.. . a na jednu ĉašicu bi i mi išli — reĉe mali, osjetivši nijemi pristanak dugonje — ali negdje gdje to ne bi bilo na-padno.

0st~TIdemo na Kuklfk — ponudio je Švejk — puške bute V11 u kuhinji, gostioniĉar Serabona je sokolaš, njega se

110 111

ne morate bojati. Sviraju tam i violina i harmonika — na-stavio je Svejk— dolaziju tam cure s ulice i razno drugo fino društvo koje ne srne u bolji hotel.

Dugonja i mali se zgledaše, a onda dugonja reĉe: — Ma idemo, do Karlina je još daleko. Putem im je Svejk pripovijedao razne viceve, tako da su u

dobrom raspoloţenju ušli u »Kuk« i uĉinili onako kako im je Svejk savjetovao. Oruţje ostaviše u kuhinji i uĊoše u lokal gdje su violina i harmonika ispunjavale prostoriju zvucima omiljene pjesme: »Na Pankracu, na tom breţuljĉiću, stoji divan drvored...«

Nekakva gospodiĉna, koja je sjedila u krilu ostarjelog mladića sa stazicom na glatko zaĉešljanoj kosi, pjevala je hrapavim glasom:

»Imao sam curu finu, s drugim je sad u kinu...«

Za jednini je stolom spavao pijani prodavaĉ sardina koji bi se s vremena na vrijeme probudio, udario šakom po stolu i promrmljao »To tak nejde« i ponovno zaspao. Pod zrcalom iza bilijara sjedile su tri gospodiĉne i dovikivale nekom kon-dukteru: »Mladi gospon, dajte nam vermut«. Blizu glazbenika dvojica su se svaĊala o tom da li je neku Marenku ćopila sinoć policijska patrola. Jedan je to vidio vlastitim oĉima, a drugi je tvrdio da je išla spavati s nekim vojnikom u hotel »Valš«.

Do samih vrata sjedio je neki vojnik s nekoliko civila i pripovijedao o svome ranjavanju u Srbiji. Imao je povezanu ruku i pune dţepove cigareta koje je od tih civila dobio. Iz-javio je da više ne moţe piti, a jedan iz društva, neki ćelavi djedica, neprestano ga je nudio: »Samo pijte, vojnik, ko zna jel burno se još sreli. Da vam naruĉim da vam nekaj odsvi-raju? Volite »Siroto dijete...«

Bila je to omiljena pjesma toga ćelavog starkelje i odista, zaĉas zacvilješe violina i harmonika, pri ĉemu su djedici na-vrle suze na oĉi, a on zapjevao uzdrhtalim glasom: »Jedno dijete milo, bez mame je bilo...« S drugog stola se zaĉulo: »Daj ostavi to... Pusti vodu... Ma odi nam s tim... Odbij s tim siroĉekom...«

I eprijateljski je stol trijumfalno zapjevao: »Rastanak, ah

ak moje srce sluti nikad više sastanak, ah, sastanak.« 135 _ pranto — dovikivali su ranjenom vojniku kad su atpjevali »siroĉića« — daj prestani i odi se k nama šesti. Daj braĉni na njih i pošalji sim cigarete. Ne bus ih valjda

još zabavlja!. Svejk i njegova pratnja sa zanimanjem su sve to pratili. Svejk se uţivio u uspomene, sjetivši se kako je prije rata

ovdje ĉesto sjedio. Sjetio se i kako je ovamo u policijsku kontrolu zalazio policijski inspektor Drašner, kako su ga se prostitutke bojale i sastavile o njemu pjesmicu baš suprotnog sadrţaja. I kako su jednom u zboru pjevale:

Strašnoga su Drašnera k nama bili poslali Mi se nismo bojali pa smo rusvaj pravili Marenaje cugnula pa se nije bojala...

Uto je naišao Drašner sa svojom ophodnjom, strašan i neumoljiv. Izgledalo je kao da je netko opalio metak u jato prepelica. Civilni redarstvenici stjerali su ih sve u hrpu. I on, Svejk, bio je takoĊer u toj gomili, jer je kao za peh rekao Drašneru, kada ga je ovaj pozvao da pokaţe osobnu iskaz-nicu: »Imate za to naredbu od policijskog ravnateljstva?«

Svejk se prisjećao i nekog pjesnika koji je tu znao sjediti pod zrcalom i u tom općem rusvaju »Kuklika«, pjesme i zvuka harmonike pisao pjesmice i ĉitao ih prostitutkama.

Nasuprot tome, Svejkovi pratioci nisu imali nikakvih sliĉnih uspomena. Bilo je to za njih nešto posve novo. Poĉelo im se sviĊati. Prvi od njih, koji je ovdje našao puno zadovo-jstvo, bio je mali debeli, stoga što takvi ljudi osim svoga optimizma imaju i veliku sklonost ka epikurejstvu. Dugonja $u n . .atk° borio sam sa sobom. Pa kako je već izgubio svoj

Pttcizam, tako je pomalo gubio i svoju odmjerenost i os-tatkesvoje razboritosti.

Idem plesati — rekao je nakon petog piva kad je vidio kako Parovi plešu stiskavac.

112 113

Mali se posve predao uţicima. Uz njega je već sjedila nek gospodiĉna, govorila mu škakljive stvarĉice, a njemu su oĉicp samo igrale. Svejk je pio.

Dugi je otplesao, a onda se sa svojom plesaĉicom vratio stolu. Zatim su pjevali, plesali, neprestano pili i pljeskali svoje dame. U atmosferi prodajne ljubavi, nikotina i alkohola neupadljivo je kruţilo geslo: »Poslije nas — potop!«

Popodne je k njima sjeo neki vojnik i ponudio da će im za petaka izazvati flegmonu i trovanje krvi. Ima sa sobom iglu i injekcije i moţe im uštrcati u nogu ili ruku petrolej1. Leţat će s tim najmanje dva mjeseca, a ako još budu dohranjivali ranu slinom, onda moţda i pola godine, pa će ih morati sasvim otpustiti iz vojske.

Dugonja, koji je već potpuno izgubio svoju uravnoteţe-nost, dao je vojniku da mu u zahodu uštrca petrolej pod koţu na nozi.

Kada je već padao sumrak, Svejk predloţi da nastave put prema vojnom svećeniku. Maleni debeljko koji je već poĉeo mucati, nagovarao je Švejka da još priĉeka. Dugi je bio is-tog mišljenja, da vojni svećenik moţe ĉekati. Svejku se više nije dopadalo »Kod Kukllka«, pa im je zaprijetio da će otići sam.

Zatim su krenuli, ali im je Svejk morao obećati da će se još negdje zaustaviti. Svratili su na Florencu u Malu kavanu gdje je debeli prodao svoj srebrni sat kako bi se mogli još proveseliti.

Odatle ih je Svejk već vodio pod ruku. To mu je zadavalo priliĉno muka. Neprestano su im klecala koljena, a još uvijek su htjeli nekamo svratiti. Mali debeli umalo je izgubio omot za vojnog svećenika, tako da je Svejk bio prinuĊen nositi paket sam.

Svejk ih je neprestano morao opominjati kada im je u susret dolazio kakav ĉasnik ili doĉasnik. Nakon nadljudskih

l. Provjereno sredstvo kojim se moglo doĉepati bolnice. Ali moţe odati miris petroleja koji ostaje u

oteklini. Benzin je bolji jer brţe hlapi. Kasnije su uštrcavali eter u benzin, i na druge naS"£ sve to

usavršili. (Autor)

ici ee e s

ta j i o bajunete na puške i prinudio ih udarcem

D0d rebra da povedu oni njega, a ne on njih. P Ma prvom katu,

gdje je na vratima stana stajalo napisano »Otto Katz vojni

svećenik«, otvorio im je vrata nekakav vojnik h sobe su se ĉuli

glasovi, zveckanje boca i ĉaša.

'__ Ay/ir _ melden — gehorsam — Herr — Feldkurat _

rekao je s naporom dugonja, salutirajući vojniku — ein _

Paket — und ein Mann gebracht1. _ Upadajte — rekao je vojnik — gdje ste se tako narol-

jali? Gospodin feldkurat je isto... — otpljunuo je. Vojnik je otišao s paketom. Ĉekali su u predsoblju dugo,

dok se nisu otvorila vrata, a kroz njih, ne prošao, već proletio vojni svećenik. Bio je samo u prsniku, a u ruci je drţao ci-

— A tu ste, tu ste već! — rekao je Svejku. — Priveli su

vas, a nemate šibice?

— Pokorno javljam — gospon feldkurat — da nemani. — A-a, zašto nemate šibice? Svaki vojnik mora imati šibice

da si moţe pripaliti. Vojnik koji nema šibice je — što?

— Pokorno javljam da je to vojnik bez šibica — odgovori Svejk.

— Vrlo dobro, on je bez šibica i ne moţe nikome pripaliti. To bi bilo jedno, a sad ono drugo. Svejk, smrde li vam noge?

— Pokorno javljam, ne smrdiju.

— To je ono drugo! A sad ono treće. Pijete rakiju? TI 1

lokorno javljam da rakiju ne pijem, samo rum. ~~ Dobro, pogledajte ovog tu vojnika. Toga sam si posudio za danas od

oberlajtnanta Feldhubera, to je njegov posilni. Taj ništa ne pije, to je ap-ap-stinent, i zato će otići s marsbataljunom. Zato — to — što mi takav ĉovjek ne treba. Ue posilni — to je krava.

I ta pije isto samo vodu i muĉe

ar" gospodine feldkurat, da smo donijeli jedan paket i jednog ĉovjeka (njem.).

i nastojanja Svejku je uspjelo da ih dovuĉe do kuće u nap ici edie je stanovao vojni svećenik.

i i

114 115

kao vol. — Ti si aps-ti-nent — obrati se vojniku — sram te bilo, glupane. Zasluţio si par šamara.

Vojni svećenik je onda usmjerio svoju pozornost na one koji su Svejka doveli i koji su se klatili, trudeći se svim silama da stoje uspravno, uzaludno se oslanjajući o svoje puške.

— Vi ste se na-napili — reĉe vojni svećenik. — Napili ste se u sluţbi i zato ću vas dati za-tvoriti. Svejk, oduzmite im puške i odvedite ih u kuhinju, i pazit ćete na. njih dok ne doĊe vojna policija da ih odvede. Ja ću odmah telef-f-f-onirati u kasarnu.

I tako Napoleonove rijeĉi »U ratu se situacija mijenja sva-kog trenutka« doţivješe i ovdje svoju punu potvrdu.

Još jutros su ga ova dvojica sprovodila pod bajunetima, bojeći se da im ne pobjegne, zatim ih je morao sam dovesti, a na kraju ih je morao sam i ĉuvati.

Isprva nisu bili posve svjesni toga obrata, sve dok nisu sjeli u kuhinju, a kod vrata vidjeli Svejka kako stoji s puškom i isukanim bajunetom.

— Ja bi nešto popio — uzdahnuo je mali optimist, dok je dugonja opet dobio napad skepticizma i rekao da je sve to bijedna izdaja. Upustio se u glasno optuţivanje Svejka da ih je doveo u takvo stanje i spoĉitnuo mu da im je obećavao da će sutra biti obješen, a sad da se vidi da je sve to zafrkancija i s tom ispovijedi i s vješanjem.

Svejk je šutio i šetkao ispred vrata. — Kaki smo mi bili volovi! — vikao je dugonja. Na

kraju, saslušavši sve optuţbe, Svejk izjavi: — Sad bar vidite da vojska nikad nije med i mleko. Ja

izvršavam svoju duţnost. Ja sam u to isto tak upal ko i vi, al kak se obiĉno veli — meni se sreća nasmešila.

— Ja bi nešto popio — ponavljao je oĉajno optimist. Dugonja je ustao i krenuo k vratima teturavim korakom.

— Pusti nas kući — obratio se Svejku — kolega, ne bu-dali.

— Makni se od mene — rekao je Svejk — ja vas moram ĉuvati. Sad se ne poznamo. ••

Na vratima se pojavio vojni svećenik:

_ Nikako ne mogu dozvati tu kasarnu, idite doma i za-

pamtite da se u sluţbi ne smije cugati. Marš.

U poĉast gospodina vojnog svećenika valja reći da nije iti

telefonirao u vojarnu jer kod kuće nije ni imao telefona, već je

govorio u stalak elektriĉne svjetiljke.

Svejk je već treći dan bio sluţnik kod vojnog svećenika Otta Katza, a za to ga je vrijeme vidio samo jednom. Trećega dana pojavio se vojni sluţnik natporuĉnika Helmicha s nalo-gom da Svejk doĊe po svoga vojnog svećenika.

Putem je ispriĉao Svejku da se vojni svećenik posvaĊao s natporuĉnikom, razbio pijanino, te da je pijan kao zemlja i ne ţeli ići kući.

A da je natporuĉnik Helmich, takoĊer pijan, izbacio vojnog svećenika na hodnik, te da ovaj sjedi ispred vrata na podu i drijema.

Kada je Svejk stigao onamo, prodrmao je vojnog svećenika, pa kad je ovaj nešto promrmljao i otvorio oĉi, Svejk salutira i reĉe:

— Pokorno javljam, gospon feldkurat, da sam tu.

— I što tu hoćete?

— Pokorno javljam da sam trebal doći po vas, gospon feldkurat.

Trebali ste doći po mene — a kamo idemo?

— U vaš stan, gospon feldkurat.

A zašto bih trebao ići u svoj stan — zar nisam u svom stanu?

~-1 okorno javljam, eospon feldkurat, da ste na hodniku u tuĊoj kući.

A-a, kako sam ovamo dospio? 77 P°korno javljam da ste

bili u posjetu. P-p-posjetu nisam bio. To vi griješ-š-šite.

rt-

117 116

Švejk je podignuo feldkurata i prislonio ga uza zid. • Vojni svećenik se njihao, naslanjao na Svejka i pritom izjavio:

— Ja ću vam pasti. Pas-sti — ponavljao je glupo se smi-ješeći.

Napokon je Svejku uspjelo prisloniti vojnog svećenika uza zid, a ovaj je u novom poloţaju poĉeo ponovno drijemati.

Švejk ga probudi. — Sto ţelite? — reĉe vojni svećenik, ĉineći uzaludne po-

kušaje ne bi li skliznuo niza zid i sjeo na pod. — I tko ste vi uopće?

— Pokorno javljam—odgovori Švejk pridrţavajući vojnog svećenika uza zid — da sam vaš posilni, gospon feldkurat.

— Ja nemam nikakvog posilnog — rekao je s teškom mukom vojni svećenik, pokušavajući se ponovno svaliti na Svejka — i nisam nikakav feldkurat. Ja sam prase — dodao je s iskrenošću pijanca — pustite me, ja vas ne poznam.

Kratka borba završila je Švejkovom jednostavnom pob-jedom. Okoristio se svojom pobjedom tako da je vojnog sve-ćenika odvukao niza stube do ulaza gdje je ovaj pruţio otpor kako ne bi bio izvuĉen na ulicu.

— Ja vas, gospodine, ne poznajem — tvrdio je Svejku u oĉi dok se vodila borba — poznate Otta Katza? To sam ja. Bio sam kod nadbiskupa — vikao je drţeći se kućnih vrata — Vatikan se za mene zanima. Razumijete?

Švejk je napustio ono »pokorno javljam« i poĉeo govoriti s feldkuratom posve povjerljivim tonom.

— Velim ti, pusti to — reĉe — il bum te opalil po njuški. Idemo doma i basta. Ni reci više.

Vojni svećenik pusti vrata i navali se na Svejka: — Idemo nekamo, ali »Kod Suha« ne idem, tamo sam

duţan.

Švejk ga izgura i iznese iz kućnog ulaza te se stade s njim navlaĉiti ploĉnikom u smjeru kuće.

— Koji li je to gospodin? — upitao je neki gledatelj na ulici. ; x 5*a

_ -jo je moj brat — odgovorio je Švejk — dobil je dona

me je došel posetiti, a napil se od sreće jer je mislil pUSt, y '

dasam mrtav. . Vojni svećenik koji je mrmljao neke motive iz operete

ne bi prepoznao, zaĉuvši posljednje rijeĉi obrati

^__Tko je od vas mrtav, neka se javi zbornom zapovjedniku u

roku od tri dana da bi se mogao njegov les blagosloviti.

I zamuknu trudeći se lupiti nosom o zemlju, dok ga je

Švejk pod ruku vukao kući.

Glava mu je visjela, bio je nagnut prema naprijed, a noge su mu zaostajale i plele se kao u maĉke s prebijenom kiĉmom. Vojni svećenik je mrmljao: »Dominus vobiscum _ et cum špiritu tuo. Dominus vobiscum1.«

Na stajalištu koĉijaša, Švejk je prislonio vojnog svećenika uza zid i otišao dogovoriti prijevoz.

Jedan je koĉijaš izjavio da toga gospodina vrlo dobro po-zna, da ga je vozio samo jednom i da ga više nikada neće

voziti.

— Sve mi je pobljuval — izrazio se jasno — a nije mi ni voţnju platil. Vozil sam ga više od dva sata dok ni našel gde stanuje. Tek nakon tjedan dana, kad sam kod njega bil već po treći put, za sve to mi je dal pet kruna.

Nakon dugog pregovaranja jedan se od koĉijaša odluĉio da ih poveze.

Švejk se vrati vojnom svećeniku koji je spavao. Tvrdi crni šešir (jer on je obiĉno i nosio civilno odijelo) netko mu je u meĊuvremenu skinuo s glave i odnio. Švejk ga probudi i 112 P°rnoć koĉijaša utrpa u koĉiju. U koĉiji je vojni svećenik upao u potpunu otupjelost, drţao je Svejka za pukovnika Justa iz 75. pješaĉke pukovnije, pa je nekoliko puta uzastopno ponovio:

•—Nemoj se ljutiti, kamarade, što ti tikam. Ja sam prase, jednom trenu ĉinilo se da ga je poskakivanje koĉije

l- G<»podin s vama! (Lat.) • ,,,, ; i^» • ' #

118 119

dovelo k svijesti. Sjeo je uspravno i poĉeo pjevati

nekakav odlomak iz nepoznate pjesme. Moţe biti

da je to bio njegove mašte:

Prisjećam se zlatnog ĉasa Kad me njihao u krilu I sjećam se toga glasa Kraj Domaţuc u Merklinu."

No, zaĉas je opet upao u potpunu otupjelost i okrenuvši se k Švejku, upita ga, zaţmirivši jednim okom:

— Pa kako ste danas, milostiva? Hoćete li kamo na lje-tovanje? — rekao je nakon kratice stanke i vidjevši sve dvo-struko upita ponovno:

— Vi izvolite imati već odraslog sina? — pritom je pr-stom pokazivao na Svejka.

— Sedni se — izderao se na njega Švejk kada se vojni svećenik pokušao popeti na sjedalo — nemoj si misliti da te ne bum nauĉil redu.

Vojni svećenik utihnu i zagleda se malim, prasećim oĉima kroz prozorĉić koĉije, naprosto ne shvaćajući što se to ustvari s njim zbiva. Izgubio je posve pojam o svemu i obrativši se Švejku reĉe bojaţljivo:

— Gospodo, dajte mi prvi razred. — Pokušao je svući hlaĉe.

— Smjesta se zakopĉaj, svinjo! — izdera se Švejk. — Već te znaju svi koĉijaši, jednom si se već pobljuval, sad samo još ovo fali. Nemoj si misliti da bus ostal još nekaj duţan ko zadnji put.

Vojni svećenik melankoliĉno spusti glavu medu dlanove i poĉe pjevati:

— Mene više nitko ne voli... A onda je smjesta prekinuo svoju pjesmu i izjavio:

— Entschuldigen Sie, lieber Kamerad, Sie sind ein tel, ich kann singen, was ich will1.

1. Oprostite, dragi prijatelju, vi ste budala, ja mogu pjevati što hoću (njem.).

Vjerojatno je htio zazviţdati neku melodiju, ali je umjesto

ispustio tako silno prrrrr... da je koĉija stala. Kad su na

Švejkov povik nastavili put, vojni svećenik je poĉeo pripa-

ljivati cigaretnik. ; _ Ne gori — rekao je oĉajan, kad su mu ispale šibice _

vi mi u to pušete.

Onda je opet izgubio nit, nije nastavio, već se poĉeo smijati:

_ To je zezancija, mi smo sami u tramvaju, zar ne, go-

spodine kolega?

Poĉeo se meškoljiti.

— Izgubio sam kartu! — vikao je. — Zaustavite, moram

naći tu kartu! A onda je rezignirano odmahnuo: — Nek već jednom... Potom je mrmljao: — U najĉešćim sluĉajevima... da, u redu... u svim sluĉaje-

vima... ne, griješite... drugi kat? To je izgovor... ne, ne radi se o meni, već o vama, milostiva gospodo, platiti.... imao sam crnu kavu...

Onda se poĉeo u polusnu svaĊati s nekim izmišljenim neprijateljem koji mu osporava pravo da u restoranu sjedi do prozora. Poĉeo je smatrati koĉiju vlakom i naginjući se van, vikao je na ulicu ĉeški i njemaĉki:

—- Nvmburk, presjedamo!

i kV P Povuce k sebi, pa vojni svećenik zaboravi na V j yl

Poce oponašati razne ţivotinjske glasove. Najdulje se zadrţao kod pijetla, a njegov je pobjedonosni kukuriku odjekivao iz koĉije, r v koje vrijeme uopće bio vrlo ţivahan, nestašan i po-

usavao je iskoĉiti iz koĉije, dovikujući ljudima mimo kojih i

vikTJa P/olazila — diĉari! Onda Je iz koĉije bacio rupĉić PnpovTd|

•Zaustave da Je izgubio prdjagu. A tada je poĉeo

i^, ,BudţJ°vicama je ţivio jedan bubnjar. Oţenio se. Za nu dana je umro.

120 121

Poĉeo se smijati: •'•" >

— Zar nije dobar vic?

Ĉitavo to vrijeme Švejk je prema vojnom svećeniku po-stupao s bezobzirnom strogošću.

Kod raznih pokušaja da uĉini kakvu sitnu šalu, kao što su ispadanje iz koĉije ili lomljenje sjedala, Švejk bi mu uzas-topce zadavao udarce pod rebra, što je vojni svećenik primao s neobiĉnom tupošću.

Samo se jednom pokušao pobuniti i iskoĉiti iz koĉije, iz-javivši da dalje ne ide jer zna da umjesto u Budejovice voze u Podmokle. Za samo jednu minutu Švejk je u potpunosti ugušio njegovu pobunu i prinudio ga da se vrati u prvotni stav na sjedalo, pazeći da mu ne zaspe. Najnjeţnije što je pri tom rekao, bilo je:

— Ne spavaj, crkotino! Vojni je svećenik odjednom dobio napad melankolije i

poĉeo plakati, zapitkujući Švejka je li imao majku. — Ja sam, ljudi dragi, na tom svijetu sam! — vikao je iz

koĉije. — Prihvatite me. — Ne sramoti me — opominjao ga je Švejk — prestani,

svi budu rekli da si cugoš. — Ništa nisam pio, prijatelju — odgovarao je vojni sve-

ćenik — potpuno sam trijezan. Onda je odjednom salutirao: — Ich melde gehorsam,

Herr Oberst, ich bin besoffen1. Ja sam prasac — ponavljao je neprestano desetak puta s oĉajnim, iskrenim beznaĊem.

I obraćajući se Švejku, uporno ga molio i kumio: — Izbacite me iz auta. Zašto me odvozite sa sobom? '< Sjeo je i mrmljao: ^;

— Oko mjeseca stvaraju se krugovi... Vjerujete li, gospo-dine kapetane, u besmrtnost duše? Moţe li konj doći u nebo?

Poĉeo se glasno smijati, ali za trenutak se rastuţio ' apatiĉno pogledao Švejka izjavivši: . <(.

1. Pokorno javljam, gospodine pukovniĉe, ja sam pijan (njem.). ;J»? . :;> i •'

_ Dopustite, gospodine, jesam li vas već negdje vidio? Niste li bili u Beĉu? Sjećam vas se iz sjemeništa.

Na trenutak se zabavljao time što je poĉeo recitirati latinske stihove »Aurea prima sata est aetas, quae vindice nullo1...«- — Dalje mi ne ide — reĉe — izbacite me. Zašto me nećete izbaciti? Ništa nisam napravio. Ţelim pasti na nos ._ izjavio je odluĉnim glasom.

_ Gospodine — nastavio je molećivim glasom — dragi prijatelju, dajte mi ćušku.

— Jednu ili nekolko? — upitao je Švejk. — Dvije. — Evo vam.

Vojni svećenik je naglas brojio pljuske koje je dobivao, pri ĉemu se blaţeno smješkao.

— Ĉini mi to dobro — reĉe — to je dobro za ţeludac i probavu. Dajte mi još jednu po njušci!

— Najljepša hvala! — viknuo je kada mu je Švejk brzo udovoljio.

— Potpuno sam zadovoljan. Podrapajte mi prsnik, molim vas.

.yy Iv

zraţavao Je najrazliĉitije ţelje, poţelio je da mu Švejk išĉaši nogu, da ga nakratko guši, da mu odreţe nokte i išĉupa prednje zube.

Ţudio je za muĉeništvom i poţelio da mu Švejk otrgne glavu i baci je u vreći u Vltavu.

—- Meni bi baš pristajale zvjezdice oko glave — govorio je oduševljeno — trebao bi ih deset.

Zatim je poĉeo govoriti o trkama, brzo prešao na balet, no r^na njemu se nije dugo zadrţao.

ni Tr?lefCte Ĉardaš? — uPita Švejka. — Znate li medvjedi pies: Ovako...

a c^Al°]e P°skoĉiti i pao je na Švejka koji ga je stao boksati, a°nda ga smjestio na sjedalo.

Ja nešto ţelim — vikao je vojni svećenik — ali ne

n° '

e bUo datno doba kad je bez ikakva suca... (lat.) *•# (&

122 123

znam što. Zar ne znate što? — objesio je glavu i naprosto rezignirao. — A baš me briga što nešto hoću — rekao je ozbj. Ijno — a i vas, gospodine, što se to tiĉe? Ja vas ne poznam Kako se usuĊujete tako me fiksirati? Znate li maĉevati?

Postao je na trenutak borbeniji i pokušao gurnuti Švejlcj sa sjedala. Nakon što ga je Švejk umirio, davši mu na znanje svoju fiziĉku premoć, upita:

— Je li danas ponedjeljak ili petak?

Bio je takoĊer radoznao je li prosinac ili lipanj, i pokazao je veliku sposobnost u lupetanju najrazliĉitijih pitanja: Jeste li oţenjeni? Jedete li rado gorgonzolu? Jeste li u kući imali stjenke? Jeste li dobro? Je li vaš pas imao štenećak?

Postao je povjerljiv. Ispriĉao je kako duguje za jahaće ĉi-zme, biĉ i sedlo, da je prije nekoliko godina imao triper i da se lijeĉio hipermanganom.

— Ni za što drugo nije bilo ni vremena, a nije se moglo ni pomisliti — reĉe štucajući — moţda vam se to ĉini pri-liĉno muĉnim. Ali recite, eh, eh, eh, što da uĉinim? Morate mi oprostiti.

— Autotermosicama — nastavljao je zaboravivši o ĉemu je maloprije govorio — nazivaju se posude u kojima se ĉuvaju pića i jelo u prvotnoj toplini. Kako ocjenjujete, gospodine kolega, koja je igra pravednija, ferbl ili ajnc?

— Ne, stvarno, već sam te negdje vidio! — izjavio je pokušavajući obgrliti Švejka i poljubiti ga slinavim usnama. — Mi smo skupa išli u školu.

— Ah, ti dobriĉino — rekao je, njeţno gladeći svoju vlastitu nogu — kako si narastao od tog vremena otkad te nisam vidio. Ah, ta sreća što te vidim, ublaţit će sve moje patnje.

Spopalo ga je pjesniĉko nadahnuće i poĉeo je govoriti o povratku u sunĉani sjaj sretnih lica i vrelih srdaca.

Onda je kleknuo i poĉeo moliti »Zdravo Marijo«, smijucl se pritom od uha do uha.

Kada su se konaĉno zaustavili pred njegovim stanom) lo ga je vrlo teško izvući iz koĉije. *>«

- - J I

Sezapleo nogama o sjedalo

Pritom se smijao na sav glas, kako ih je zeznuo: _ Vi ćete me rastrgnuti, gospodo. Onda su ga vukli kroz ulaz, pa preko stubišta u stan, a u

stanu su ga kao vreću bacili na divan. Izjavio je da neće platiti za voţnju autom koji nije naruĉio i trajalo je dulje od ĉetvrt sata dok mu nisu objasnili da je to bila koĉija.

Ali ni s time se nije sloţio, pa je prigovarao da se on vozi

samo u fijakeru. — Vi me hoćete zeznuti — izjavio je vojni svećenik gle-

dajući znaĉajno u Švejka i koĉijaša — išli smo pješice. A onda je u nastupu velikodušnosti dobacio koĉijašu

lisnicu. — Uzmi sve, Ich kann bezahlen1, nije mi stalo do sitniša.

Bilo bi bliţe istini da je rekao da mu nije stalo do trideset šest krajcara, jer u novĉarki više i nije bilo. Nesretni ga je koĉijaš podvrgnuo temeljitom pregledu, spominjući pritom i ćuške.

— Pa lupi me — odgovorio je vojni svećenik — misliš da ne mogu podnijeti? Od tebe ih pet podnesem.

U prsniku mu je koĉijaš pronašao pet kruna. Otišao je proklinjući svoju sudbu i vojnog svećenika koji ga je zadrţao i pokvario mu posao.

Vojni svećenik se polako uspavljivao, iako je stalno krojio nekakve planove. Htio je poduzeti sve moguće: svirati glaso-**. ići u plesnu školu i prţiti ribu.

k ^ a ^ Jku obećao svoju sestru, koju nije imao. Ta- j • e.r !e P^lio da ga odnesu u postelju i na kraju je usnuo, J vivsi da ţeli da ga priznaju kao ĉovjeka, što je jednako

v«jedna jedinka kao i prasac. , ,,

Mamoguplatiti(njem.).

___ Nismo još stigli — vikao je — pomozite mi. Hoće me

kidnapirati! Ja se hoću još voziti!

.

n- if n oravom smislu rijeci izvuĉen iz koĉije, kao kuhani .plO l c u r i v i v -i i /

• kućice Na trenutak se ĉak ĉinilo da će ga rastrgnuti jer IZ K-UI~ • -

125 124

3.

Kada je Švejk ujutro ušao u sobu vojnog svećenika, našao ga je kako leţi na divanu i naporno razmišlja kako se to moglo dogoditi da ga netko polije tako ĉudno da mu se hlaĉe prilijepe za koţni divan.

— Pokorno javljam, gospon feldkurat — rekao je Švejk — da ste se po noći...

Nekoliko rijeĉi pojasnilo mu je kako se grozno vara misli li da je poliven.

Vojni svećenik, kojemu je glava bila neobiĉno teška, bio je potišten.

— Ne mogu se sjetiti — rekao je — kako sam dospio s kreveta na divan.

— Tamo uopće niste ni bili, ĉim smo došli, stavili smo vas na divan, dalje se ni moglo.

— A što sam izvodio? Jesam li izvodio uopće nešto? Ni-sam valjda bio pijan?

— Ko deva — odgovorio je Švejk — potpuno, gospon feldkurat, dobili ste mali delirij. Nadam se da bu vam pomoglo ak se presvleĉete i operete.

— Tako mi je kao da me je netko premlatio — ţalio se vojni svećenik — i ţedan sam. Da se juĉer nisam tukao?

— Ni to bilo tak grozno, gospon feldkurat — ţeĊ je pos-ljedica juĉerašnje ţeĊi. Iz tog se ĉovek nemre izvleĉi tak brzo. Poznaval sam jednog stolara, taj se prvo napil na Silvestrovo 1910., a 1. sijeĉnja ujutro bil je tak ţedan i bilo mu je tak loše da si je kupil slanu haringu, pa je pil ispoĉetka i tak to radi svaki dan već ĉetvrto leto i niko mu nemre pomoći, zato jer si uvek kupi tu slanu haringu za ćeli tjedan. To vam je takav ringišpil, kak je govoril jedan stari narednik iz 91-pukovnije.

Vojnog svećenika pogodio je savršeni mamurluk i jedno-stavna depresija. Da ga je netko u tom trenutku slušao, bio bi uvjeren da prisustvuje predavanju dr. Aleksandra Batek* »Objavimo rat na ţivot i smrt demonu alkohola, koji ubija

126

v najbolje ljude« i da ĉita njegov priruĉnik »Sto iskara

etiĉkih«. . . Napravio je, naravno, male izmjene: _ j^ad bi — rekao je — ĉovjek pio neko plemenito piće ,

gto su maraskino, konjak; ali ja sam juĉer pio borovicu. Rudini

se da ju mogu tako cugati. Ima oduran okus. Da je bar bila višnjevaĉa. Ljudi izmisle kojekakve svinjarije i piju to kao vodu. Takva borovica nije ni ukusna, nema ni boju, samo peĉe u grlu. A da je bar bila prava, destilat bobica, kakvu sam jednom pio u Moravskoj. A ova je borovica bila od nekakvog drvenog špirita i ulja. Pogledajte kako mi se podriguje. Rakija je otrov — odluĉio je — mora biti original, prava, a ne tvorniĉki proizvod nekakvih Ţidova. To je kao i s rumom. Dobar rum je rijetkost. Da mi je sada dobra orahovaĉa — uzdahnuo je — ta bi mi smirila ţeludac. Takva orahovaĉa, kakvu ima gospodin satnik Šnabl u Bruski.

Poĉeo je prevrtati dţepove i pregledavati lisnicu. — Sve u svemu imam trideset šest krajcara. Kako bi bilo

da prodam divan? — razmišljao je. — Sto mislite, hoće li netko kupiti divan? Gazdi ću reći da sam ga posudio, ili da nam ga je netko ukrao. Ne, divan ću ostaviti. Poslat ću vas gospodinu satniku Šnablu da vam posudi sto kruna. Dobio je preksinoć na kanama. Ako tamo ne uspijete, odite do \ T V •

vrsovica u vojarnu, natporuĉniku Mahleru. Ako i tamo ne

uspijete, odite na Hradĉane satniku Fišeru. Njemu recite da

moram platiti krmivo za konja jer sam novac za to propio. A

ako i tamo ništa ne dobijete, zaloţit ćemo klavir, pa što bude

da bude. Napisat ću vam nekakvih općenitih par redaka. Ne

ajte se odbiti. Recite da mi je potrebno i da sam sasvim bez

vca. Izmislite što hoćete, ali mi se ne vraćajte praznih ruku

ću vas poslati na bojišnicu. Pitajte gospodina Šnabla gdje uP~uJe tu orahovaĉu i kupite dvije boce.

no • « sJaJno obavio svoju zadaću. Njegova prostoduš-

yj Posteno lice osigurali su mu potpuno povjerenje i x a Je ono što govori ĉista istina. J je odluĉio da će biti korisno ne govoriti ni pred

127

l

satnikom Šnablom, ni pred satnikom Fišerom, ni prej natporuĉnikom Mahlerom o tome da vojni svećenik mora platiti krmivo za konja, već poduprijeti njegovu molbu iz. javom da vojni svećenik mora platiti alimentaciju. Svugdje je dobio novac. Kada je, vrativši se s pobjedonosnog pohoda pokazao tristo kruna, vojni svećenik, koji se u meĊuvremenu umio i presvukao, bio je silno iznenaĊen.

— Uzel sam to odjednom — rekao je Švejk -— da ne mo-ramo sutra ili preksutra ponovo brinuti o nofcima. Išlo je to priliĉno glatko, samo sam moral pred kapetanom Šnablom kleknuti na koljena. To je nekakav gad, al kad sam mu rekel da moramo platiti alimentaciju...

— Alimentaciju? — zaprepašteno ponovi vojni svećenik

—Je, alimentaciju gospon feldkurat, otpremninu curama. Vi ste rekli da se nekaj zmislim, a ja se niš drugo nisam dosetil. Kod nas je jedan šuster u isto vreme plaćal alimentaciju za pet cura i bil je zbog toga sav oĉajan, pa si je stalno posudival i svako mu je rado poveroval da je u groznom poloţaju. Pitali su me kakva je cura, a ja sam rekel da je jako zgodna, da još nema ni petnajst let. Pa su hteli njenu adresu.

— To ste fino izveli, Švejk — uzdahnuo je vojni svećenik i poĉeo hodati po sobi.

— Opet jedna krasna sramota — reĉe, uhvativši se za glavu — tako me boli glava!

— Dal sam im adresu od jedne stare, gluhe babe kod nas u ulici — objašnjavao je Švejk — htel sam to solidno izvesti jer je naredba naredba. Nisam se dal odbiti, a nekaj sam moral zmislit. A sad ĉekaju u hodniku za taj klavir. Dow sam ih da nam ga otpelaju u zalagaonicu, gospon feldkurat Ni ne bu tak loše kad više ne bu klavira. Bude više mesta i budemo imali više novaca na hrpi. I bude mir par dana. A ak bi gazda pital kaj delamo s tim klavirom, ja bum ^ da su mu se potrgale ţice i da smo ga poslali u radionicu & popravak. A imam i kupca za divan. To je moj poznati trg0' vac starim pokućstvom, došel bu popodne. Danas se plaća koţni divan. % 128

_ ništa niste izveli, Švejk? — upita vojni svećenik,

v 3 stalno glavu medu dlanovima i gledajući u oĉajanju. ___ rjonesel sam, pokorno javljam gospon feldkurat, umes-

dve flaše orehovice, kakvu kupuje gospon kapetan Šnabl, t0

flaša kako bi imali nekakve rezerve, da imamo nekaj za Pjti

Mogu ići po klavir, da nam ne zatvoriju zalagaonicu?

Vojni svećenik je beznadno odmahnuo rukom i za koji

trenutak već su utovarivali glasovir na kola.

Kada se Švejk vratio iz zalagaonice, našao je vojnog sve-

ćenika kako sjedi kraj otvorene boce orahovaĉe i psuje jer je za

objed dobio nepeĉen odrezak. Opet je bio na istom. Objavio je Švejku da će već sutra

zapoĉeti novi ţivot. Ispijanje alkohola je prostaĉki materija-lizam, a valja ţivjeti duhovnim ţivotom. Gotovo pola sata govorio je filozofski. Kada je otvorio treću bocu, došao je trgovac starim pokućstvom i vojni svećenik mu je za bagatelu prodao divan i ponudio mu da malo porazgovaraju. Bio je vrlo nezadovoljan kad se trgovac ispriĉao da ide u kupovinu još i noćnog stolića.

— Šteta što nikakvog nemam — reĉe s prijekorom vojni svećenik — ĉovjek ne moţe na sve misliti.

Nakon odlaska trgovca starim pokućstvom vojni svećenik se upustio u prijateljski razgovor sa Švejkom s kojim je ispio sljedeću bocu. Dio njihova razgovora bio je ispunjen osobnim stavom vojnog svećenika spram ţena i karata.

Dugo su sjedili. I veĉer je zatekla Švejka i vojnog sve-ćenika u prijateljskom razgovoru. Noću se odnos ipak izmi-jenio. Vojni svećenik se vratio u juĉerašnje stanje, zamijenio je Švejka s nekim drugim i rekao mu: . .~~~ Nikako, ne odlazite, sjećate se onog ridokosog kadeta

Ta je idila trajala sve do onog trenutka dok Švejk nije rekao vojnom svećeniku:

Sad mi je dosta, sad ideš u krevet na ćorku, kuţiš? m',i(Jeni> kak° ne bih išao — mrmljao je vojni sve-~~

sjećaš se da smo skupa išli u peti razred i kako sam 129

ti pisao zadaće iz grĉkog? Imate vilu na Zbraslavi? Moţete voziti parobrodom po Vltavi? Znate što je to Vltava?

Švejk ga je prinudio da izuje cipele i da se svuĉe. V0in. svećenik je poslušao uz proteste nepoznatim osobama.

— Vidite, gospodo — govorio je ormaru i fikusu — 1^ sa mnom postupaju moji roĊaci!? Nemam roĊaka — odluĉi« je naglo, smještajući se u postelju — da se i nebo i zenji, urote protiv mene, nemam ih...

I sobom odjeknu hrkanje vojnog svećenika.

4.

U te dane pada i Švejkov posjet stanu njegove stare dvorkinje gospode Miillerove. U stanu je Švejk našao nećakinju gospode Miillerove, koja mu je uz plaĉ ispriĉala da je gospoda Miillerova bila uhićena tu veĉer kada je odvezla Švejka u vojsku. Staru gospodu osudio je i dao odvesti vojni sud, pa iako joj ništa nisu mogli dokazati, odveli su je u koncentracijski logor u Steinhofu. Već je od nje došlo i pisamce. Švejk je uzeo tu domaću relikviju i ĉitao:

»Draga Aninko! Tu nam je jako dobro, svi smo zdravi, Suseda na krevetu do mene ima pjegavi —, a takoĊer su tu i crne — Inaĉe je sve u redu. Jela ima dovoljno i skupljamo krumpirove — za juhu. Ĉula sam da je gospon Švejk već —> pa nekak pronaĊi gde leţi, da bi mu mogli poslije rata uredio grob. Zaboravila sam ti reći da je na tavanu u desnom kutu u kutiji jedan mali pesek, radik, štene. Ali već je tome toli* tjedana, da nije dobil niš za jesti, od kad su došli po mene $ me — Zato mislim da je već kasno i da je taj pesek isto v# na milosti.

I preko cijelog pisamca ruţiĉasti peĉat. Zensuriert K. »• Konzentrationslager Steinhof1.

— I zbiljam je taj pesek već bil mrtvi — zajecala je ^ 1. Cenzurirano. C. i kr. koncentracijski logor Steinhof (njem.). 130

gospode Miillerove — a ni svoj stan ne bi prepoznali. g nekim šnajdericama. A one su od tog na-

damski salon. Svuda su modne slike po zidovima, a po

prozorima.

Sestriĉna gospode Miillerove nije se mogla primiriti. Uz

eprestano jecanje i naricanje izrazila je na kraju sumnju da "

Švejk pobjegao iz vojske, i da hoće još i njih upropastiti i

unesrećiti. Na kraju je s njime govorila kao s pokvarenim

pustolovom. _ To je jako šaljivo — rekao je Švejk — to mi se jako

dopada. Tak da znate, gospoda Kejfova, imate pravo da sam se izvlekel. A zato sam moral ubit petnajst narednika i vod-nika. Al nemojte to nikom reći.

I Švejk napusti svoj dom koji ga nije prihvatio, izjavivši: — Gospoda Kejfova, u praonici sam imal neke kragne i

napršnjake, to mi podignite da bi, kad se vratim iz vojske, imal kaj za obleĉi. Isto pazite da mi se u ormaru s odelima ne naseliju moljci. A te gospodiĉne koje spavaju u mom krevetu dajte pozdraviti.

Zatim je Švejk otišao priviriti malo »Kod Kalicha«. Kad ga je vidjela, gospoda Palivcova je izjavila da mu neće na-toĉiti jer je sigurno pobjegao.

— Moj muţ — poĉela je razvlaĉiti staru priĉu — bil je tak oprezni, a tam je, sedi siromah zatvoren zbog niĉega. A takvi ljudi hodaju po svetu, pobegneju iz vojske. Već su vas prošli tjedan tu traţili. Mi smo oprezniji od vas — završila je svoju govoranciju — a unesrećeni smo, nema svako takvu Sfeću kak vi.

Joj govoranciji bio je prisutan jedan stariji gospodin, bravar sa Smichova, koji je prišao Švejku i rekao mu:

rosim vas, gospon, priĉekajte na mene vani, ja mo-ran?s vama govoriti.

rij v - a SC P°^eo dogovarati sa Švejkom, kojeg je prema muTd 8°Stioniĉarke Palivcove, drţao za dezertera. Povjerio Im^u i ima sina koji je takoĊer pobjegao iz vojske i da je kod bake u Jasenu kod Josefova.

131 i

Ne osvrćući se na to što ga je Švejk uvjeravao da nije de .

erter, gurnuo mu je u ruku deseticu:

— To je za prvu pomoć — rekao je, vukući ga za sobom u

vinarnicu za uglom — ja vas razmem, mene se ne morate

bojati.

Švejk se kasno noću vratio kući, ali vojnog svećenika joj

nije bilo.

Došao je tek ujutro, probudio Švejka i rekao:

— Sutra idemo sluţiti poljsku misu1. Skuhajte crnu kavu s

rumom. Ili još bolje — skuhajte grog.

• m

XI

Švejk odlazi s vojnim svećenikom sluţiti poljsku misu

l. Misa koja se sluţi prije odlaska na bojno polje (ptev.).

132

Pripreme za usmrćivanje ljudi vršile su se uvijek u ime Boţje ili uopće nekog toboţnjeg višeg bića, koje je ĉovjeĉanstvo izmislilo i stvorilo u svojoj uobrazilji.

Prije nego što bi stari Feniĉani prerezali vrat kakvom za-robljeniku, sluţili su isto tako sveĉane sluţbe Boţje kao i ne-koliko tisuća godina kasnije nove generacije prije nego što bi krenule u rat i pobile svoje neprijatelje ognjem i maĉem.

Ljudoţderi s Nove Gvineje i Polinezijskih otoka, prije ne-goli sveĉano proţderu svoje zarobljenike ili nepotrebne ljude, kao što su misionari, putnici, namještenici raznih trgovaĉkih farmi ili obiĉni znatiţeljnici, prinose ţrtve svojini bogovima i vrše pritom najrazliĉitije vjerske obrede.

Budući da do njih još nije doprla kultura ornata, ukra-šavaju svoje straţnjice vijencima šarenog perja šumskih ptica. • ri*e ne§° to Je sveta inkvizicija spalila svoje ţrtve, sluţila je najsveĉanije sluţbe Boţje, veliku svetu misu s pjevanjem.

n smaknućima okrivljenih uvijek sudjeluju svećenici, gnjaveći svojim prisustvom delinkvente.

u A ruskoj takvog je jadnika vodio pastor pod sjekiru,

j. atriji katoliĉki svećenik pod vješala, u Francuskoj pod

& lotlnu> u Americi svećenik je vodio na elektriĉnu stolicu,

ši-1 na sto^icu na koj°J su ga domišljatim strojem ' u busiji bradati pop vodio je revolucionare itd... ?

133

1.

Svugdje su pritom manipulirali raspelom, kao da bi

reci: »Tebi će samo odsjeći glavu, objesiti te, ugušiti, pustiti)

tebe petnaest tisuća volti, ali što je tek ovaj morao propatj

ti!«

Velika klaonica svjetskog rata nije mogla proći bez sve.

ćeniĉkog blagoslova. Vojni svećenici svih vojski molili su,

sluţili poljske mise za pobjedu one strane ĉiji su kruh jeli.

Na pogubljenjima pobunjenih vojnika pojavljivao se sve-

ćenik. Prilikom pogubljenja ĉeških legionara moglo se vidjej i

svećenika. Ništa se nije promijenilo od onih vremena kada je raţ

bojnik Vojteh, kojemu su prilijepili »sveti«, sudjelovao s nu ĉem u jednoj, a kriţem u drugoj ruci pri ubijanju i uništava nju pribaltiĉkih Slavena.

Ljudi su u ĉitavoj Europi išli na klaonicu kao stoka, b mo su ih pokraj mesara—careva, kraljeva i drugih moćnika vojskovoĊa vodili svećenici svih vjeroispovijesti, blagosloveći l laţno zaklinjući da: »Na kopnu, u zraku, na moru itd... itd...«

Poljske mise sluţile su se dvaput: prvi put kada je jedinic odlazila na bojišnicu i drugi put na bojišnici, prije samo| krvavog klanja i ubijanja. Sjećam se da nam je jednom, i vrijeme takve poljske mise, neprijateljski zrakoplov baci bombu toĉno na poljski oltar, pa od svećenika nije ostai ništa drugo doli nekakve krvave krpe.

Kasnije su o njemu pisali kao o muĉeniku, dok su ni

zrakoplovi pripremali sliĉnu slavu vojnim svećenicima'

drugoj strani.

Od toga smo napravili gadne šale, a na improvizirano'

kriţu gdje su pokopali ostatke vojnog svećenika, preko rt

se pojavio ovaj nadgrobni natpis:

Što moţe zadesiti nas, sada je tebe zadesila nebo si obećao

nama, a ono je tebe uzelo Pri svetoj misi nebo se na te

spustilo }'• i;*ll od tebe nešto masnih fleka je ostalo. 0Kl

!*|iaf?

2.

Švejk je skuhao slavni grog, zasjenivši grog starih pomo-Takav bi grog mogli piti gusari osamnaestog stoljeća i bili bi zadovoljni

Vojni svećenik Otto Katz bio je oduševljen. _ Gdje ste nauĉili kuhati tako dobru stvar? — upitao je. _ Kad Sam pred nekolko let išel u frent — odgovorio je

£vejk _ u Bremenu, od jednog propalog mornara, koji je govoril da grog mora biti tak jaki da ak neko opadne u more, moţe preplivati kanal La Manche. Od slabog groga se utopi ko slabo štene.

_ Nakon ovakvog groga, Švejk, dobro ćemo sluţiti po-ljsku misu — mudrovao je vojni svećenik — mislim da ću prije toga izreći nekoliko rijeĉi za rastanak. Poljska misa nije nikakva zafrkancija, kao što je sluţenje mise u zatvoru ili propovijed razbojnicima. U ovom sluĉaju ĉovjek mora stvarno imati sve daske u glavi. Poljski oltar imamo — sklopiv, dţepno izdanje. Isuse i Marijo, Švejk — uhvatio se za glavu

— pa mi smo volovi. Znate gdje sam pospremio taj sklopivi poljski oltar? U divan koji smo prodali.

— Je, to je nesreća, gospon feldkurat — rekao je Švejk

— ja, doduše, poznam tog trgovca starim nameštajem, al preksinoć sam srel njegovu gospodu. On je zatvoren zbog nekakvog ukradenog ormara, a veli da je naš divan kod nekog uĉitelja na Vršovicama. To je peh s tim poljskim oltarom. Najbolje bi bilo, kad popijemo grog, da ga idemo potraţiti, zato jer mislim da se bez poljskog oltara nemre sluţiti misa. rali nam, stvarno, samo taj poljski oltar — rekao je neveselo vojni svećenik — inaĉe je na vjeţbalištu sve pripre-jeno. Tesari su već tamo napravili podij. Monstrancu će

bih trebao imati

Zamislio se:

pehar 0?' CemO da Sm° ga '^S^tli, pa će nam dati sportski natporuĉnika Witingera iz 75. pukovnije. On je

Brţvn

ova-

134 135

nekad trĉao i pobijedio za »Sport favorit«, bio je dobar trW Istrĉao je ĉetrdeset kilometara, Beĉ — Modling, za jedan SM i ĉetrdeset osam minuta, kako nam se uvijek hvali. Već san se juĉer s njim dogovorio. Baš sam govedo što uvijek SVP

odgaĊam za zadnji ĉas. Zašto, truba jedna, nisam pogledao u taj divan?

Pod utjecajem groga pripremljenog po receptu propaW mornara, poĉeo je samog sebe ruţno psovati i u najrazliĉitijim sentencama izraţavati kamo zapravo spada.

— Pa idemo već traţiti taj poljski oltar — nagovarao gaje Svejk — već je jutro.

— Još si moram uzeti uniformu i popiti još jedan grog.Konaĉno su izašli.

Putem do ţene trgovca namještajem, vojni svećenik je ispriĉao Švejku da je juĉer, uz Boţji blagoslov, zaradio na kartama dosta novca, pa ako sve dobro proĊe da će otkupiti glasovir iz zalagaonice.

Bilo je u tome neke sliĉnosti s poganima koji obećavaju kakvu ţrtvu.

Od pospane ţene trgovca starim namještajem doznali su adresu uĉitelja na Vršovicama, novog vlasnika otomana. Vojni svećenik iskazivao je neobiĉnu dareţljivost. Stipnuo ju je za obraz i poškakljao po podbratku.

Na Vršovice su išli pješice jer je vojni svećenik izjavio da se mora prošetati po svjeţem zraku kako bi prešao na druge misli.

Na Vršovicama, u stanu gospodina uĉitelja, starog, f0" boţnog gospodina, ĉekalo ih je nemilo iznenaĊenje. Našavši poljski oltar u divanu, stari se gospodin dosjetio da bi to rflfr gao biti prst Boţji, pa ga je darovao mjesnoj vršoviĉkoj crkV za sakristiju, upisavši na drugoj strani sklopivog poljskog °'' tara natpis: »U ĉast i slavu Boţju darovao p. Kolafik, uĉitf'l u. m. ljeta Gospodnjeg 1914. g.«.

Zateĉen u donjem rublju, pokazivao je znakove silne zbu'

njenosti.

Iz razgovora s njim bilo je jasno da je naĊenoj

e u , A la koji mu je jasno naredio: »Otvori ladicu od divana!«

Poslušao je. A kada je tamo vidio minijaturni, sklopivi, trodijelni oltar s

udubljenjem za tabernakul, kleknuo je pred divan, dugo se i usrdno molio i hvalio Boga, te drţao da je dobio ukaz s neba da ukrasi time crkvu na Vršovicama.

_ f0 nas ne zanima — reĉe vojni svećenik — stvar koja vam nije pripadala, trebali ste odvesti na policiju, a ne do nekakve proklete sakristije.

_ Zbog tog ĉuda — dodao je Švejk — još bute imali problema. Kupili ste divan, a ne nikakav oltar, koji pripada vojnom inventaru. Takvo ukazanje Boţje moţe vas dost skupo koštati. Niste se trebali osvrtati na anĊele. Jedan ĉovek u Zhofima, isto tak je na polju izoral nekakvi kaleţ, koji je potjecal iz pokradene crkve, a tam je bil sakriveni za bolja vre-mena, dok se to ne zaboravi, a taj ĉovek ga je isto tak smatral za prst Boţji i umesto da to pretopi, išel je s tim kaleţom gos-ponu ţupniku, i rekel je da to hoće darovati crkvi. A gospon ţupnik je pomislil da se u njemu pokrenula griţnja savjesti, pa je poslal po naĉelnika, naĉelnik po ţandare, a onda je ovaj bil osuĊeni za kraĊu svetih stvari, iako je ćelo vreme nekaj mlel o ĉudesima. On se htel spasiti pa je isto pripovedal o nekakvom anĊelu i uplel je u sve to i Djevicu Mariju i dobil deset let. Najbolje bute napravili ak odete z nama k vašem ţupniku da nam vrati vojni inventar. Poljski oltar ni nikakva macka ni ĉarapa koja se moţe darovati kom se hoće.

^ari gospodin tresao se cijelim tijelom i oblaĉeći se, cvokotao je zubima:

u n .a odista ništa zlo niti loše nisam u mislima gajio, a niti

^amjen imao. Mislio sam da takvim Boţjim ukazanjem na

VršP° d ukta**v:m)u našeg siromašnog hrama Boţjeg

Je> na raĉun vojnog inventara, to se razme — rekao

• ^ o znaĉenje ĉuda i proviĊenja Boţjeg. Kad je kupio fl divan, ĉuo je unutarnji glas koji mu govoraše: »Pogledaj e u divanu, u ladici«. A k tome je još vidio u snu nekog

-Ai

136 137

je tvrdo i drsko Švejk — saĉuvaj nas dragi Bog od takv0s

Boţjeg ukazanja. Nekakav Pivonka iz Chotebofe smatral je

isto tak Boţjim ĉinom kad mu je u ruke upal štrik s tuĊo^

kravom koja je bila s druge strane štrika zvezana.

Nesretni stari gospodin posve se spleo od ove govorancije

pa se prestao uopće braniti, trudeći se da se što prije obuĉe i

sredi ĉitavu stvar.

Vršoviĉki je ţupnik još spavao, pa je probuĊen bukom

poĉeo psovati, jer je onako bunovan mislio da mora ići po.

dijeliti nekom posljednju pomast.

— Mogli bi me pustiti na miru s tom posljednjom pomasti

— gunĊao je, nerado se oblaĉeći — ljudima pada na pa-met

umrijeti baš kad je ĉovjek u najslaĊem snu. I onda se još s

njima moram natezati za novac. Tek su se u predsoblju susreli: on, namjesnik gospoda

Boga meĊu vršoviĉkim katolicima civilima, i drugi namjesnik Boţji na zemlji, pri vojnom inventaru.

U cijelosti je to bio spor izmeĊu civila i vojnika. Dok je ţupnik tvrdio da poljski oltar ne spada u divan,

vojni svećenik je izjavio da po tome još manje spada iz di-vana u sakristiju crkve u koju ulaze sami civili.

Švejk je pritom davao razliĉite primjedbe, da je lako \» gatiti siromašnu crkvu na raĉun vojnog budţeta. Ono »širo mašni« izrekao je nekako pod navodnicima.

Na kraju su otišli u sakristiju crkve, a ţupnik je izdao

poljski oltar uz ovu izdatnicu:

»Primio sam poljski oltar koji je sluĉajem dospio u crkvttfi

Vršovicama. Vojni svećenik Otto Katz.«

Slavni poljski oltar proizvela je neka ţidovska firma » Mahler« iz Beĉa, koja je proizvodila svekolike misne potrepŠo1* i vjerske predmete, kao što su krunice i svete sliĉice.

Oltar se sklapao na tri dijela, a bio je obilno prerna^ laţnom pozlatom, kao uostalom i sva slava svete crkve. P

mašte nije se baš moglo ustanoviti što ustvari pred-pUnj°aju

jjjke naslikane na ta tri dijela. Sigurno je samo to da stav j ) ^^

kojim bi se jednako mogli posluţiti nekakvi na Zambeziju,

ili šamani Burjati i Mongoli.

jvfarnaljan dreĉavim bojama, izdaleka je sliĉio šarenim ploĉama namijenjenim ispitivanju daltonista na ţeljeznici.

Isticao se samo jedan lik. Nekakav goli ĉovjek s aureolom i

tijelom zelenkastim poput trtice guske koja već zaudara i

raspada se. Toga sveca nitko nije dirao. Naprotiv, s obje strane stajala

su mu dva krilata stvorenja koja su trebala predstavljati anĊele. Ali gledatelj je imao utisak da taj sveti, goli ĉovjek urla od uţasa nad tim društvom koje ga okruţuje. AnĊeli su, naime, izgledali kao aveti iz priĉe, nešto izmeĊu krilate divlje maĉke i apokaliptiĉke aveti.

Suĉelice ovoj stajala je slika koja je trebala predstavljati Sveto Trojstvo. U cijelosti uzevši, majstor na golubici i nije imao što upropastiti. Naslikao je nekakvu pticu koja je isto tako mogla biti i golubica, kao i kokoš bijelih brojlera.

Ali je zato Bog Otac izgledao kao razbojnik s Divljeg za-pada, kojega općinstvu predstavljaju putem nekog napetog vesterna.

Sin Boţji bio je, naprotiv, veseo, mladi muškarac, s lije-pim trbušĉićem, prekrivenim neĉim što je sliĉilo na kupaće gaćice. Sve u svemu, ostavljao je dojam sportaša. Kriţ koji mu je bio u ruci, drţao je ko od šale, kao da se radilo o teni-skom reketu.

Gledajući iz daljine, sve se to skupa stapalo i stvaralo dojam da vlak ulazi u kolodvor.

treću sliku uopće nije bilo moguće procijeniti što

t V l ^ ' V°Jnici su se uviJek sva<kli i rješavali taj rebus, p °Jeĉak mislio da je to pejzaţ iz Posazave. od time je stajao natpis: »Heilige Maria, Mutter Gottes, unser1«.

'"jko Boţja, smUuj se nama! (Njem.) ' HfStelMr

Veta M'rio 139 138

Poljski je oltar Švejk uspješno sloţio u koĉiju, sam je sjeo do koĉijaša na kozlić, dok je vojni svećenik u koĉiji udobn0

smjestio noge na Sveto Trojstvo. Švejk je razgovarao s koĉijašem o ratu. Koĉijaš je bi0

buntovnik. Davao je razne primjedbe o pobjedi austrijskog oruţja kao na primjer: »A, jeste zgutali u Srbiji!« I tome sli-ĉno. Kada su prelazili mitnicu, sluţbenik ih je upitao što

voze.

Švejk je odgovorio: Sveto Trojstvo s Djevicom Marijom i feldkuratom.

Na vjeţbalištu su ih već s nestrpljenjem oĉekivale po-hodne satnije odreĊene za bojišnicu. A ĉekale su ih dugo. Jer, ovi su još morali otići po sportski pehar k natporuĉniku Witingeru, a onda u brevnovski samostan po monstrancu, ciborij i druge potrepštine koje sluţe misi, ukljuĉujući i boa misnog vina. Iz ovoga se vidi da nije baš tako jednostavno sluţiti poljsku misu.

— Mi to pedjamo kak stignemo — rekao je Švejk koĉijašu. I imao je pravo.

Kad su se već dovezli na vjeţbalište i već stajali kod podija s drvenom ogradom i stolom na koji je trebao biti postavljen poljski oltar, pokazalo se da je vojni svećenik zaboravio na ministranta.

Uvijek mu je ministrirao jedan pješak iz pukovnije koji je ipak radije odabrao da ga premjeste u veziste, i tako je otišao na ratište.

— Ne smeta, gospon feldkurat — rekao je Švejk—mogu ja

to obaviti.

— Znate li ministrirati?

— To nisam nikad delal — odgovorio je Švejk — al sve st moţe probati. Danas je rat, a u ratu ljudi delaju stvari o kojin prije nisu mogli ni sanjati. To nekakvo glupo »et cum špirit tuo« na to vaše »dominus vobiscum« nekak bum skup sloţil- A onda si mislim da to ni niš teško hodati oko vas ko maĉka ok° vruće kaše. I prati vam ruke i nalevati vino iz peharĉeka.

— Dobro — rekao je vojni svećenik — ali vodu mi °e

\

nalijevati. Radije odmah u taj drugi pehar nalijte vino. uostalom, ja ću vam uvijek reći trebate li ići nalijevo ili 1Nlflesno. Ako tiho fućnem jednom — to znaĉi nadesno, dva n _ nalijevo, a s misnom knjigom se ne morate puno Pnjaviti. Sve ostalo je zafrkancija. Nemate tremu?

° _ ja se niĉeg ne bojim, gospon feldkurat, pa ni mini striranja, i j . . . . c i • Vojni je svećenik imao pravo kad je izjavio: »Sve ostalo je

zafrkancija«. Sve je teklo izuzetno glatko. Govor vojnog svećenika bio je vrlo kratak. — Vojnici! Našli smo se ovdje kako bismo prije odlaska

na bojišnicu obratili svoja srca Bogu da nam donese pobjedu i oĉuva vas u zdravlju. Neću vas dugo zadrţavati i ţelim vam sve najbolje.

— Ruht! — viknuo je stari pukovnik na lijevom krilu. Poljska misa naziva se zato poljskom jer potpada pod

iste zakone kao i vojna taktika na bojnom polju. U vrijeme dugih manevara u tridesetogodišnjem ratu i poljske mise bivale su neobiĉno duge.

U suvremenoj taktici, gdje su vojni pokreti nagli i brzi, i poljska misa mora biti brza i oštra. Ova je trajala toĉno deset minuta, a oni koji su bili bliţe, neobiĉno su se ĉudili zašto za vrijeme mise vojni svećenik fućka.

Švejk je brzo savladao signale. Išao je na desnu stranu oltara, onda opet na lijevu i ništa drugo nije govorio osim »et cum špiritu tuo«. Sliĉilo je to na indijanski ples oko ţrtvenog kamena, ali ostavilo je dobar dojam, otjeravši dosadu **nn"

i tuţnog vjeţbališta s drvoredom šljiva u pozadini i ~~ ĉiji je vonj zamjenjivao mistiĉni miris kadionica

i v P,riĉali su viceve i sve je teklo u potpunom redu. Tu cu/° se medu ljudstvom: »Daj mi dim«. mod • °,f1

rtveni m uzdizali su se nad postrojbama, neu, su vicn jaĈiĆi duhansk°g dima. Svi su doĉasnici pušili kad je i gospodin pukovnik zapalio. «$$§«

141

140

v

tovi! Cr!?Va- Svi su se sJaJno zabavljali. Ĉasnici oko pu-n v ° c

°rtveni ^m uzdizali su se nad postrojbama, k nebu,

Konaĉno se zaĉulo »Zum Gebet1«, podigla se prašina j sivi ĉetverokut odora povi svoja koljena pred sportskim pe. harom natporuĉnika Witingera, koji je ovaj osvojio za »Sport favorit« u utrci Beĉ — Modling.

Kaleţ je bio pun, a opći sud koji je popratio svećenikovo rukovanje njime, bio je ovaj koji se pronio vojniĉkim redo-vima:

— Potegnul je do dna. Taj je obred ponovljen dvaput. Onda još jednom »Na

molitvu«, na što je kapela zasvirala: »Boţe ţivi, Boţe štiti«, a

zatim je slijedilo svrstavanje i razlaz. — Pokupite ove triĉarije — rekao je vojni svećenik

Švejku, pokazujući poljski oltar — da to moţemo razvesti kamo i spada.

Vozili su se s istim koĉijašem i sve su pošteno vratili, osim one boce misnog vina.

A kad su već bili kod kuće, nakon što su nesretnog koĉijaša uputili u vojno zapovjedništvo radi naplate tih dugih voţnji, Svejk je rekao vojnom svećeniku:

— Pokorno javljam, gospon feldkurat, dal mora biti mi-nistrant iste vjeroispovijesti ko i onaj kome ministrira?

— Svakako — odgovori vojni svećenik — inaĉe misa ne bi vrijedila.

— Onda se, gospon feldkurat, dogodila velka greška — javio se Švejk — ja sam bez vjeroispovijesti. Ja imam takav peh.

Vojni svećenik pogleda na Švejka, trenutak pošutje, pa ga potapša po ramenu i reĉe:

— Moţete popiti to misno vino što je ostalo u boci, pa

zamislite da ste opet pristupili Crkvi.

1. Na molitvu! (Njem.)

XII Vjerska

rasprava

DogaĊalo se da Svejk danima nije viĊao pastira vojnih duša. Vojni svećenik je naizmjence obavljao svoje duţnosti i banĉenja, pa je kući dolazio rijetko, prljav i neumiven kao maĉak kad se pari i odlazi na izlete po krovovima.

Kad bi se vratio, ako bi bio sposoban govoriti, prije nego što bi zaspao, razgovarao je sa Svejkom o uzvišenim ciljevima, o zanosu i radosti razmišljanja.

Ponekad je pokušavao govoriti u stihovima, citirajući Heinea.

Svejk je sluţio s vojnim svećenikom još jednu misu inţenjercima, kamo je greškom bio pozvan još jedan vojni svećenik, bivši vjerouĉitelj, neobiĉno poboţan ĉovjek koji je pogledao svoga kolegu vrlo zaĉuĊeno kada mu je ovaj iz Svejkove ĉuture, koju je uvijek nosio sa sobom na takve poboţne zadatke, ponudio konjak. „ " To je dobra marka — rekao je vojni svećenik Otto

12 — Popijte, pa idite doma. Ja ću to sam obaviti jer moram biti pod otvorenim nebom; nekako me danas boli glava.

Poboţni vojni svećenik otišao je vrteći glavom, a Katz je,

°U r^^' S^n° °baVi° SV°JU zadaću-:e i ., se Boţju ovoga puta

pretvorio gemišt, a propovijed

dal- nesto dulJa> pn ĉemu je svaka druga rijeĉ bila »i tako ^Je« i »zaista«.

~~~ Vi ćete danas, vojnici, otići na front i tako dalje. Vi se

143 142

sada obratite Bogu i tako dalje i zaista. Ne znate što vam Se

moţe dogoditi i tako dalje i zaista. I dalje je od oltara grmjelo i tako dalje i zaista, izmje.

njujući se s Bogom i svim svetima. U zanosu i govorniĉkom poletu, vojni je svećenik i princa

Eugena Savojskog uvrstio u svece koji će ih štititi dok budu gradili mostove preko rijeka.

Ipak je poljska misa završila bez ikakvih problema, ugodno i zabavno. Inţenjerci su se vrlo dobro zabavljali.

Na povratku ih nisu htjeli pustiti u tramvaj sa sklopivim oltarom.

— Tresnul bum te s tim svetim po glavi — obratio se Švejk kondukteru.

Kad su konaĉno došli do kuće, ustanovili su da su negdje putem izgubili tabernakul.

— Ne smeta — rekao je Švejk — prvi kršćani su sluţi svetu misu i bez tabernakula. Ako bi to negde objavili, htel bi pošteni nalaznik od nas nagradu. Da se radi o nofcima, sigurno se ne bi našel nikakvi pošteni nalaznik, iako ima još takvih ljudi. Kod nas u Budejovicama, u regimenti, bil je jedan vojnik, takvo dobro govedo; taj je jednom našel šesto kruna na ulici i predal ih je na policiju, a u novinama se o njemu pisalo ko o poštenom nalazniku, pa je od toga samo imal sramotu. Niko z njim ni htel govoriti, svi su mu samo rekli: »Budalo jedna, kakvu si to glupost napravil, pa to te mora do kraja ţivota gristi ak imaš još malo savesti u sebi«. Imal je curu, pa se i ta prestala z njim razgovarat. Kad je došel doma na dopust, dok je svirala muzika, deĉki su ga zbog tog> hitili van iz birtije. Poĉel je propadati, samo je o tom razmišlj i na kraju se hitil pod vlak. Jednom je kod nas u ulici jeda" šnajder našel zlatni prsten. Ljudi su ga upozoravali da ga $ nosi na policiju, ali on ni htel slušati. Primili su ga jako p& tojno jer su rekli da je tam već oglašeno da je izgubljen zlato1

prsten s brilijantom, a onda su pogledali na kamen i rek"1

»Ĉovjeĉe pa to je staklo, a ne brilijant! Koliko su vam dali # taj brilijant? Znamo mi takve poštene nalaznike.« Na kraj

objasnilo tak da je još jedan ĉovek zgubil zlatni prsten SCf T brilijantom, nekakvu obiteljsku uspomenu, ali šnajder S dsedel tri dana zato jer je od besa uvredil pandura. Dobil ^ no zakonu nagradu deset posto, jednu krunu i dvadeset halera1, zato jer Je ono sme<^e vredilo dvanajst kruna, pa je onda tu zakonitu nagradu hitil tom gosponu u lice, pa ga je taj tuţil za uvredu ĉasti, pa je šnajder dobil još deset kruna kazne. Posle suda je govoril da si svaki pošteni nalaznik zasluţi dvadeset po riti, da ga treba namlatiti dok ne poplavi, javno, pred svima, da si to ljudi zapamtiju i da se po tom i ravnaju. Mislim da nam naš tabernakul niko nebu vratil iako je straga znak od regimente, jer s vojnim stvarima niko neće niš imati. Rade buju to hitili nekam u vodu da još ne bi s tim imali nekakve petljancije. Juĉer sam u birtiji »Kod zlatnog vijenca« razgovaral s nekim ĉovekom sa sela, ima već pedeset šest let i išel je pitati na Ţupanijsko poglavarstvo u Novoj Paki zakaj su mu rekvirirali kola. Kad se vraćal, kad su ga izbacili iz Ţupanijskog poglavarstva, promatral je komoru koja je baš stigla i stajala na trgu. Nekakav mladi ĉovek ga je zamolil da mu malo pripazi na konja jer voziju konzerve za vojsku i više se nije ni vratil. Kad su se pokrenuli, moral je ići z njima, pa je došel ĉak do MaĊarske, gde je negde isto tak zamolil nekog da mu pripazi na kola i tak se spasil, inaĉe bi ga odvlekli u Srbiju. Vratil se sav izbezumljeni i više niš nebu imal s vojnim stvarima.

Naveĉer ih je posjetio poboţni vojni svećenik, koji je jutros takoĊer ţelio inţenjercima sluţiti poljsku misu. laj je

T^H bl° fanatlk k°^C svako§a htio Pribliţiti Bogu. Dok )e radio kao vjerouĉitelj, razvijao je kod djece vjerski osjećaj j usnicama, pa su se u raznim novinama povremeno pojav-ko" ' n^S1 ° n]emu: »Surovi vjerouĉitelj«, »Vjerouĉitelj V^ ' Bi° ^e uv)eren da ce dijete najbolje prihvatiti """TI preko sustava šibe. Malo je šepao na jednu nogu, 1 posljedica posjeta oca nekog uĉenika kojega je vje-

'• Imanja novĉana jedini,

ica ĉeške monete (pm.). 144 145

rouĉitelj išćuškao jer je uĉenik izrazio jasne sumnje o Svetog

Trojstvu. Dobio je tri ćuške: jednu za Boga Oca, jednu %%

Boga Sina i treću za Svetog Duha.

Danas je došao svoga kolegu Katza izvesti na pravi putj

govorom mu dirnuti dušu, što je zapoĉeo ovom primjed-

bom:

— Ĉudim se da kod vas ne visi raspelo. Gdje molite bre-

vijar? Vaši zidovi nisu ukrašeni nijednom svetom slikom. Što

vam je to iznad kreveta?

Katz se nasmijao:

— To je Suzana na kupanju, a ova gola ţenska ispod toga, to

je moja stara znanica. Desno je japanska stvarĉica koja pri-

kazuje seksualni akt gejše i starog japanskog samuraja. Nešto

originalno, zar ne? Brevijar mi je u kuhinji. Švejk, donesite

ga i otvorite ga na trećoj strani.

Švejk je otišao, a iz kuhinje se triput zaĉulo vaĊenje ĉe-

pova iz boca vina.

Poboţni se vojni svećenik zaprepastio kad su se na stolu

pojavile tri boce.

— To je lagano misno vino, gospodine kolega — rekao je

Katz — vrlo dobre kvalitete, rizling. Po okusu podsjeća na

mozelsko. — Neću piti — tvrdoglavo je izjavio poboţni vojni sve-

ćenik — došao sam se obratiti vašoj duši. — Grlo će vam se osušiti, gospodine kolega — reĉe Katz

— popijte, a ja ću slušati. Ja sam vrlo tolerantan ĉovjek, pa mogu poslušati i drugaĉije nazore.

Poboţni svećenik malo otpi i razrogaĉi oĉi. — Vraški dobro vino, gospodine kolega, zar ne? Fanatik tvrdo reĉe: — Primjećujem da psujete. —To je navika — odgovori Katz — nekad se ĉak ulovio1 da

bogohulim. Švejk, nalijte gospodinu feldkuratu. Uvjer«' vam vas da znam reći i Himmelherrgott, krucifiks i saktf' ment! Mislim da ćete i vi doći do toga kad budete tako dug0 sluţili kao ja. Nije to ništa ni tako teško ni opterećujuće,a

146

svećenicima je vrlo blisko: nebo, Bog, kriţ, sveti sakra-' Ne zvuĉi li lijepo i struĉno? Pijte, gospodine kolega! -si je vjerouĉitelj mehaniĉki otpio. Vidjelo se da ţeli ešto reći, ali nije u stanju. Pribirao je misli. n _ Gospodine kolega — nastavio je Katz — glavu gore, moite sjediti tako tuţno, kao da će vas objesiti za pet mi-uta Ĉuo sam o vama da ste jednom u petak, u restauraciji, zabunom pojeli svinjski kotlet jer ste mislili da je ĉetvrtak, pa da ste onda u zahodu gurali prst u grlo da to povratite jer ste pomislili da će vas Bog kazniti. Ja se ne bojim jesti meso u vrijeme posta, a ni pakla se ne bojim. Popijte. Tako, je li vam bolje? IH moţda imate napredan pogled na pakao i kroĉite s duhom vremena i reformista? To jest, mislite da umjesto obiĉnih kotlova sa sumporom, sada za uboge grešnike imaju papenove lonce, kotlove pod velikim tlakom, grešnici se peku na margarinu, raţnjevi su na elektriĉni pogon, preko grešnika milijune godina prelaze bageri, za škrgut zuba brinu se zubari posebnim napravama, jauk se hvata na gramofonske ploĉe i šalje gore u raj za uveseljavanje pravednika. U raju djeluju raspršivaĉi kolonjske vode, a filharmonija tako dugo svira Brahmsa da radije daju prednost paklu i ĉistilištu. AnĊeli imaju u straţnjici avionske propelere da se toliko ne muĉe s krilima. Pijte, gospodine kolega, Švejk, nalijte mu konjak, ĉini mi se da mu nije dobro.

Kad je poboţni vojni svećenik došao k sebi, šapnuo je:

Vjera je stvar razuma. Tko ne vjeruje u postojanje Svetog Trojstva...

. Svejk — prekinuo ga je Katz — nalijte gospodinu fel-dkuratu još jedan konjak da doĊe k sebi. Ispripovijedajte mu nešto, Švejk.

Bil je kod Vlasima, pokorno javljam, gospon feldku- , fekao je Švejk — jedan pater i taj si je zel sluškinju, on sto mu je pobegla stara gazdarica sa sinom i nofcima.

tin Vam,se Poc* stare dane hitil na studiranje svetog Augus- ;e ' ^ , °Sa veliju da spada u svete oĉe, i tam je proĉita! da

aJ koji veruje u antipode, prokleti. Pozval si je svoju

147

sluškinju i veli: »Ĉujte, vi ste mi jednom rekla da vam je s^ strojobravar i da je otputoval u Australiju. To bi onda bi!0

medu antipodima, a sveti Augustin nareĊuje da ko vjeruje u antipode bude proklet«. »Milostivi gospon«, veli mu ta

ţenska, »pa meni moj sin šalje pisma i nofce iz Australije«. »To vas vrag zavodi — rekel je na to pater — nikakva Au$. tralija po svetom Augustinu ne postoji, to vas Antikrist navodi u bludnju«. U nedelju ju je javno proklel i vikal da Australija ne postoji. Onda su ga ravno iz crkve otpelali u ludnicu. Više njih tam spada. U samostanu uršulinki imaju flašicu z mlekom Djevice Marije s kojim je dojila Isuseka, a u sirotištu u Benešovu, kad su im dofurali lurdsku vodu, od nje su siroĉeki dobili takvu trĉkalicu da to svet ni videl.

Poboţnom vojnom svećeniku poĉeli su se motati krugovi pred oĉima i pribrao se tek nakon novog konjaka koji mu je udario u glavu.

Ţmirkajući zapita Katza: — Vi ne vjerujete u bezgrešno zaĉeće Djevice Marije,

ne vjerujete da je palac Ivana Krstitelja, koji ĉuvaju kod Pi-jarista, pravi? Vjerujete li uopće u Gospoda Boga? A ako ne vjerujete, zašto ste uopće vojni svećenik?

— Gospodine kolega — odgovori Katz tapšući ga povjer-ljivo po leĊima — dok drţava ne prizna da vojnicima koji odlaze poginuti na bojišnicu ne treba za to blagoslov Boţji, posao vojnog svećenika je pristojno honorirano zanimanje u kojem se ĉovjek ne pretrgne. Za mene je to bilo bolje nego trĉati po vjeţbalištima, ići na manevre... Tada sam dobivao naredbe od nadreĊenih, a danas radim što hoću, zastupam nekoga tko ne postoji i sam igram ulogu Boţju. Ako ne ţelim nekom oprostiti grijehe, ja mu ih i ne oprostim, pa maka! me na koljenima molio. Uostalom, takvih ima vraški malo.

— Ja volim Gospodina Boga — izjavio je poboţni vojfl1

svećenik i poĉeo štucati — jako ga volim. Dajte mi mal° vina. Ja štujem Gospodina Boga — nastavio je — jako g3

uvaţavam i poštujem. Nikoga tako ne uvaţavam kao njega-.1 Lupio je šakom po stolu tako da su boce poskoĉile.

___ gog je uzvišena pojava, nešto nadzemaljsko. Ĉastan

• u svojim djelima. On je sunĉana pojava, nitko me neće azuvjeriti u to. I svetog Josipa štujem, sve svece štujem, osim svetog Serapiona. Ima tako gadno ime.

_ Trebal bi traţiti promenu imena — primijetio je

Švejk. _ Svetu Ljudmilu volim i svetog Bernardina — nastavio je

bivši vjerouĉitelj. — Taj je spasio mnogo putnika na svetom Gotthardu. Ima oko vrata bocu s konjakom i traţi zametene u snijegu.

Zabava je krenula drugim smjerom. Poboţni vojni sve-ćenik poĉeo je govoriti bez glave i repa:

— Nevinu djeĉicu štujem, imaju blagdan 28. prosinca. Heroda mrzim... Kad kokoš spava, ne moţete dobiti svjeţa jaja...

Poĉeo se cerekati i pjevati »Sveti Boţe, Sveti, silni...« Odmah prestade i obraćajući se oštro Katzu zapita ga:

— Vi ne vjerujete da je 15. kolovoza blagdan Uzašašća Djevice Marije?

Veselica je bila u punom zamahu. Pojavile su se i druge boce, a s vremena na vrijeme ĉuo se i Katzov glas:

— Reci da ne vjeruješ u Gospodina Boga, inaĉe ti neću naliti.

Ĉinilo se da se vraća vrijeme progona prvih kršćana. Bivši je vjerouĉitelj pjevao neku pjesmu muĉenika iz rimske arene i urlao:

• 7~ vjerujem u Gospodina Boga i neću ga zatajiti. Nek ti

N T'* Vin°' M°®tSi Sam P° nJega P°slati-

Na kraju ga poloţiše u postelju. Prije nego što je zaspao,

Podigao je desnicu na zakletvu:

Vjerujem u Boga Oca, Sina, Duha Svetoga. Donesite mi brevijar.

na n? mU JC ®?rnuo u ruku nekakvu knjigu koja je leţala Borr- Cn°m stoliću> i tako je poboţni vojni svećenik usnuo s ccacaovim »Decameronom« u ruci.

148 149

XIII <?/ dijeli

posljednju pomast

Vojni svećenik Otto Katz sjedio je zamišljeno nad

okruţnicom koju je upravo donio iz vojarne. Bila je to strogo

povjerljiva zapovijed ministarstva vojske:

»Ministarstvo vojske ukida za vrijeme rata sve propise koji

se tiĉu dijeljenja posljednje pomasti vojnicima, i propisuje ova

pravila za vojne svećenike:

1. Na bojišnici se posljednja pomast ukida.

2. Ne dopušta se teško bolesnima i ranjenima povlaĉenje u

zalede glede posljednjeg pomazanja. Vojni svećenici duţni su

prijaviti takve ljude odmah nadleţnim vojnim vlastima glede

daljnjeg progona.

3. U vojnim bolnicama u zaleĊu moţe se posljednja po-

mast udijeliti skupno, na temelju mišljenja vojnih lijeĉnika,

ako posljednja pomast ne nanosi poteškoće nadleţnim vojnim

institucijama.

4- U izvanrednim sluĉajevima moţe zapovjedništvo u

zaleĊu dopustiti pojedinaĉno primanje posljednje pomasti.

J- Vojni su dušobriţnici duţni na poziv zapovjedništva vojnih

bolnica dijeliti posljednju pomast onima koje im predloţi

zapovjedništvo.«

otorn

je vojni svećenik proĉitao još jednom dopis kojim

- ^a SUtra ima ^°^ u b°micu na Karlov trg, kako io posljednju pomast teškim ranjenicima.

itt

sh». ;i

l«

151

— Ĉujte, Švejk — pozvao ga je vojni svećenik — nije |j to svinjarija? Kao da sam ja u cijelom Pragu jedini vojni sve-ćenik. Zašto tamo ne pošalju onog poboţnog svećenika koji je kod nas nedavno spavao? Moramo ići na Karlov podijeliti posljednju pomast. A ja sam već zaboravio kako se to radi.

— Onda si burno kupili katekizam, gospon feldkurat tam bu nekaj o tome — rekao je Švejk. — To je duhovnim pastirima ko neki vodiĉ za strance. U Emauskom samostanu delal je neki vrdarski pomoćnik, a kad je htel stupiti u red laika, da bi dobil kutu kak si ne bi podrapal svoju obleku, moral si je kupiti katekizam i nauĉiti se kak se kriţa, ko je jedini ĉist od istoĉnog greha, kaj je to ĉista savest i još neke sitnice, a posle je prodal iz samostanskog vrta, ispod ruke, više od polovice krastavaca i uz velku buku i sramotu otišel je iz samostana. Kad sam ga posle srel, rekel mi je: — »Krastavce sam mogel prodati i bez katekizma«.

Kada je Švejk donio kupljeni katekizam, listajući ga, vojni svećenik reĉe:

— Gle, posljednju pomast moţe podijeliti samo svećenik i to samo uljem posvećenim od biskupa. Eto vidite, Švejk, vi sami ne moţete podijeliti posljednju pomast. Proĉitajte mi kako se podjeljuje posljednja pomast. Švejk je ĉitao:

— Udjeljuje se ovako: »Svećenik maţe bolesniku poje-dinaĉna osjetila, ujedno se moleći: Snagom svete pomasti i neizmjernim milosrĊem svojim neka ti Bog oprosti grijehe tvoje koje si poĉinio pogledom, sluhom, mirisom, okusom, jezikom, opipom i hodom«.

— Rado bih znao, Švejk — zapita vojni svećenik — što moţe ĉovjek zgriješiti opipom, moţete mi to pojasniti?

— Mnogo toga, gospon feldkurat, pipanje tuĊeg ţep* naprimjer, ili na plesnim zabavama, valjda me razmete k3) se tam dogaĊa.

— A hodom Švejk?

— Kad poĉneš šepati da bi izazval samilost. >

— A njuhom?

— Ak se nekom neki smrad ne sviĊa. P

__ A okusom? n

__ Ak ima neki gust na nekog.

_ A rijeĉju?

___ To vam već spada skup sa sluhom, gospon feldkurat,

kad neko lupa nekaj bezveze, a drugi ga sluša.

Poslije ovih filozofskih razmatranja vojni svećenik je ušutio,

a onda rekao:

_ Znaĉi, treba nam ulje posvećeno od biskupa. Evo vam deset kruna i kupite boĉicu. U vojnoj intendanturi sigurno takvo ulje nemaju.

Švejk pode u potragu za uljem posvećenim od biskupa. To je bilo teţe nego potraga za ţivom vodom u pripovijet-kama Boţene Nemĉove.

Bio je u nekoliko drogerija i ĉim bi rekao: »Prosim boĉicu ulja posvećenog od biskupa«, negdje bi se poĉeli smijati, a negdje su se preplašeno sakrivali pod pult. Pritom se Švejk drţao neobiĉno ozbiljno. Odluĉio je sreću potraţiti u ljekar-nama. U prvoj su naloţili laborantu da ga izvede van. U drugoj su htjeli telefonirati u društvo za spašavanje, a u trećoj mu je rekao kontrolor da će traţeno ulje svakako imati firma Polak u Dugoj ulici, koja trguje uljem i lakovima.

Firma Polak u Dugoj ulici odista je bila agilna firma, ni jednog kupca nije pustila, a da nije udovoljila njegovim ze jama: ako si poţelio balzam, nalili bi ti terpentin i sve bi bilo u redu.

Kada je Švejk ušao i zatraţio za deset kruna ulje posve-ćeno od biskupa, šef se obratio pomoćniku: ko ~~ Gospodine Tauchen, nalijte mu deset deka ulja od

noplje, broj tri. A pomoćnik je, zamatajući boĉicu u papir, rekao Svejku vrlo poslovno:

prima kvaliteta, ako budete trebali kistove, lak i ,

izvolite se obratiti nama. Solidno posluţujemo. °no št t0 ^ VriJeme v°Jni svećenik ponavljao iz katekizma gova ° IZ vremena provedenog u sjemeništu išĉezlo iz nje-' ^n° SU mu se ^^jele

duhovite reĉenice ko-no nasmijao: »Naziv posljednje pomasti potjeĉe

° firn

s e

152 153

odade što je ova pomast obiĉno posljednja od svih koje crkva ĉovjeku udjeljuje«. Ili: »Posljednju pomast primiti svaki kršćanin katolik koji je teško obolio, a još nj: izgubio razum«. Ili: »Bolesnik treba primiti posljednju p^ mast, ako je moguće, dok je još pri punoj svijesti«.

Došao je ordonans i donio dopis u kojem se vojni sve. ćenik obavješćuje da će sutra pri dijeljenju posljednje poma. sti u bolnici biti prisutna i Udruga plemkinja za vjerski odgoj vojnika.

Ova udruga sastojala se od histeriĉnih baba koje su dijelile vojnicima po bolnicama svete sliĉice i priĉice o katoliĉkom vojniku koji umire za cara. Na tim je priĉicama bila i šarena sliĉica koja je predstavljala bojište. Svuda su se vidjeli leševi ljudi i konja, prevrnuta kola, oruĊa, topovi s preokrenutim lafetima. Na obzorju gori selo i rasprskavaju se šrapneli, a na prednjem dijelu slike leţi umirući vojnik kojemu je otkinuta noga, a nad njega se naginje anĊeo i donosi mu vijenac s natpisom na vrpci: »Još danas ćeš biti sa mnom u raju«. A umirući se vojnik blaţeno smješka, kao da mu prinose slad-oled.

Pošto je proĉitao sadrţaj dopisa, Otto Katz otpljunui pomisli:

»I to će mi sutra bit lijep dan«. Poznavao je dobro on tu bagru, kako ih je nazivao, iz

crkve Svetog Ignacija, još iz vremena kada je prije nekolik" godina ondje drţao propovijedi za vojsku. Tada se još trudio oko propovijedi, a Udruga je sjedila iza pukovnika. Jednom su mu nakon propovijedi prišle dvije ispijene ţenske u crnim haljinama, s krunicama, i dva sata govorile o vjerskom od-goju vojnika, sve dok se nije razljutio i rekao: »Oprosti* moje dame, ĉeka me gospodin satnik na partiju ferbla«.

— Evo ulja — izjavi sveĉano Švejk, nakon što se vratio o« firme Polak. — Konopljino ulje broj tri, prve kvalitete, rflfr ţemo pomazati cijeli bataljun. To je solidna firma. Prodaji1

firnajz, lakove i kistove. Još nam treba zvonĉek. :,'••, —A što će nam zvonce, Švejk? -fErs r«

Moramo celim putem zvoniti da bi nam ljudi skidali kad idemo s Gospodinom Bogom, gospon feldkurat, i f3"Onljinim uljem broj tri. To se tak dela, a već je bilo puno r di koje su zatvorili jer se nisu obazirali i nisu skidali kape. A ţiškom je jedan ţupnik premlatil jednog slepca, jer nije u takvoj prigodi skinul kapu, pa su ga još zaprli, jer su na sudu dokazali da nije gluhonijemi, nego samo slepi, i da je ĉul cinkanje zvonĉeka i izazval ogorĉenje puĉanstva, iako je bila noć. To je kao i na Tijelovo. Inaĉe nas ljudi ne bi ni primetili, a sad nam budu morali skidati kape. Ako, gospon feldkurat, nemate niš protiv toga, odmah bum ga donescl.

Dobivši dozvolu, Švejk je za pola sata donio zvono. — S vrata svratišta »Kod Kriţića« — rekao je — to me

koštalo pet minuta straha, al prije toga sam moral dugo ĉekati zato jer su stalno kapali ljudi, jedan za drugim.

— Idem u kavanu, Švejk, ako netko doĊe neka priĉeka. Nakon jednog sata otprilike, došao je sijedi, stariji go-

spodin uspravnog drţanja i strogog pogleda. Iz njegova cje-lokupnog izgleda zraĉila je zadrtost i zloba. Gledao je tako, kao daje samim usudom bio poslan uništiti naš jadni planet i izbrisati njegove tragove u svemiru.

Govor mu je bio grub, suh i strog:

— Kod kuće? U kavani? Imam ĉekati? Dobro, ĉekat ću do jutra. Za kavanu ima, ali dugove vratiti, ni sluĉajno. Sve ćenik, fuj! s '

Pljunuo je u kuhinji.

i 77 ~ospon, nemojte nam tu pljuvati — javio se Švejk, g edajua sa zanimanjem staroga gospodina.

dotH • °U Jednom pljunuti, vidite, ovako — rekao je tvr-S^vi gospodin, pljunuvši i drugi put na pod: ^ §a sram> vojni dušobriţnik, sramota!

•— bud StC °brazovani ĉovek — upozorio ga je Švejk akjesv(!tte,

SC Oclviknuli pljuvati po tuĊem stanu. Ili mislite

Pristojno m> ^ Si moţete sve dozvoliti? Imate se ponašati > a ne ko odrpanac. Imate postupati fino, gov-

154 155

oriti pristojno, a ne se ponašati ko prostak, civil jedan »L , Stari je gospodin ustao sa stolice, poĉeo se od bijesa tJ! i vikati:

— Kako se usuĊujete, da ja nisam pristojan ĉovjek » sam onda, govorite...

— Drek—odgovorio je Svejk gledajući mu u oĉi. — P[: vate na pod, ko da ste u tramvaju, u vlaku ili negde na javnon mestu. Uvek sam se ĉudil zakaj tam svugde visiju ceduljice i je pljuvanje na pod zabranjeno, a sad vidim da je to zbog v Oni vas svugde dobro poznaju.

Strogi je gospodin poĉeo mijenjati boju u licu i trudj0 se odgovoriti navalom psovki adresiranih na Švejka i vojno« svećenika.

— Jeste gotovi s govorancijom — upita mirno Svejk (kaj je palo posljednje: obojica ste razbojnici, kakav gazda - takav sluga) — ili još hoćete z neĉim nadopuniti prije nego što poletite niz štenge?

A budući da se stari gospodin tako iscrpio da mu nije m pamet pala ni jedna zgodna psovka pa je stoga šutio, Svejk je to protumaĉio kao da uzalud ĉeka dopunu.

Onda je otvorio vrata, postavio staroga gospodina licem prema hodniku, a takvog se šuta ne bi posramio ni najbolji igraĉ najboljeg meĊunarodnog nogometnog tima.

A za strogim gospodinom letio je i Svejkov glas: — Drugi put, kad bute išli nekam u posetu pristojnim

ljudima, pristojno se i ponašajte. Strogi je gospodin dugo hodao pod prozorima i ĉekao

vojnog svećenika. Svejk je otvorio prozor i promatrao ga. Konaĉno je g0*

doĉekao vojnog svećenika koji ga je uveo u sobu i posjeo & stolicu nasuprot sebi.

Svejk je onda unio pljuvaĉnicu i postavio je pred gosta. — Što to radite, Svejk?

— Pokorno javljam, gospon feldkurat, da se ovde već &ff

godila mala neugodnost s tim gosponom, zbog pljuvanja &

Pod.

•~ n« Šveik, imamo nešto meĊusobno urediti. Ostavite nas, ^^) >

^^^ino^avljam, gospon feldkurat, da vas ostavljam.

"~~ n kuhinju, a u sobi se vodio vrlo zanimljiv raz-Otišao je u B- >

- Ako se ne varam, vi ste došli po novac, za onu mje-

upita vojni svećenik gosta. Da i nadam se... Vojni svećenik uzdahnu: __ Ĉovjek ĉesto upada u takvu situaciju, da mu preostaje

_,ja Kako je krasna ta rijeĉ »nada« iz toga trolista koji samo rwu<i- i"" ) ' j i • L uznosi ĉovjeka iz kaosa ţivota: vjera, nada, ljubav... __ Nadam se, gospodine vojni svećenice, da svota...

— Odista, uvaţeni gospodine — prekinuo ga je vojni svećenik — mogu još jednom ponoviti, da rijeĉ »nadati se«

snaţi ĉovjeka u njegovoj borbi sa ţivotom. Nemojte gubiti

nadu. Kako je to lijepo imati odreĊene ideale, biti nevin,

ĉist stvor, koji posuĊuje novac na mjenicu i nada se da će

na vrijeme biti isplaćen. Nadati se, neprestano se nadati da

ću vam isplatiti tisuću i dvjesto kruna, dok imam u dţepu

manje od stotke.

— Vi, dakle... — promuca gost.

— Da, ja dakle... — odgovori vojni svećenik. Preko lica

gosta navukao se opet zadrt i zao izraz. — Gospodine, to je prevara — rekao je ustajući. — Umirite se, štovani gospodine. — To je prevara — rekao je tvrdoglavo gost. — Zloupo-

trijebili ste moje povjerenje. — Gospodine — reĉe vojni svećenik — vama bi sigurno

pomogla promjena zraka. Ovdje je priliĉno zagušljivo. Svejk! — viknuo je prema kuhinji. — Ovaj gospodin ţeli izaći na jeţi zrak.

— Pokorno javljam, gospon feldkurat — zaĉulo se iz ku-mJe — da sam toga gospona već jednom izbacil.

Ponoviti! — glasila je naredba koja je bila provedena

i okrutno, je dobro, gospon feldkurat — rekao je Svejk kad se

157 156

vratio iz hodnika — da smo to z njim svršili prije nego jw je napravil neki ispad. U Malešnicama je bil jedan šank poznavalac Biblije, koji je za sve imao citate iz Svetog p[SrD pa kad je nekog mlatil z biĉem, uvek je govoril: »Tko štd batinu, mrzi sina svojega; ali tko ga ljubi, u pravi trenutak o, kaţnjava, ja bum ti dal tući se po birtijama«.

— Vidite, Švejk, kako prolazi ĉovjek koji ne poštuje sve. ćenika — nasmijao se vojni svećenik. — Sveti Ivan Zlatousti je rekao: »Tko štuje svećenika, štuje Krista, tko neprav4 ĉini svećeniku, taj nepravdu ĉini Isusu Kristu, ĉiji namjes. nik svećenik na zemlji jest«. Za sutra se moramo savršeno pripremiti. Priredite nam jaja sa šunkom, skuhajte bordo-punĉ, a onda ćemo se posvetiti duhovnom razmišljanju ili, kako kaţe veĉernjica, »milošću su Boţjom uklonjene svt zasjede neprijatelja na ovu kuću«.

Na svijetu egzistiraju uporni ljudi, medu koje je spadaoi ĉovjek koji je već dvaput izbaĉen iz stana vojnog svećenik Upravo kada je veĉera bila gotova, netko je pozvonio.

Švejk je pošao otvoriti, vratio se zaĉas i rekao: — Opet je onaj tu, gospon feldkurat. Zatvoril sam ga

zasad u kupaonicu da bi mogli mirno veĉerati. — Ne postupate dobro, Svejk — rekao je vojni svećenik

— Gost u kući, Bog u kući. U davna vremena, za vrijeme gozbi, nakaze su uveseljavale uzvanike. Uvedite ga da nas zabavi.

Švejk se za trenutak vratio s ustrajnim ĉovjekom koji je mraĉno gledao preda se.

— Sjednite — ponudio ga je ljubazno vojni svećeni*

— upravo završavamo s veĉerom. Imali smo rakove, lososi a sad još prţena jaja sa šunkom. Dobro nam ide kad n21" ljudi posuĊuju novac.

— Nadam se da ovdje nisam za podsmijeh — reĉe ff>& ĉni ĉovjek. — Ja sam ovdje danas već treći put. Nadam se <" će se sada sve objasniti.

— Pokorno javljam, gospon feldkurat — primijetio f Švejk — da je grozno uporan, ko neki Boušek iz Libfli

r nut su ga za jednu veĉer izbacivali iz »Exnera« ^ ^^

Vraćal, jer je rekel da je zaboravil lulu. je Prek Prozora' vrata,

prek kuhinje, zida, kroz i podrum, a skoro bi im se spustil

kroz dimnjak da ga 0 Jsci nisu skinuli s krova. Bil je tak uporni,

da je mogel Vo"tati ministar, ili zastupnik. Napravili su za

njega sve kaj

su mogli- . , . . . . , . „

Uporni muškarac kao da nije primjećivao sto se govori i tvrdoglavo je ponavljao:

_ ja ţelim da mi se razjasni i ţelim da me saslušate. _ To vam dozvoljavamo — rekao je vojni svećenik. —

Govorite, gospodine. Govorite koliko god hoćete, a mi ćemo za to vrijeme nastaviti s našom gozbom. Nadam se da vam to neće smetati pri pripovijedanju. Švejk, iznesite na stol.

— Kao što vam je poznato — reĉe uporni ĉovjek — bjesni rat. Iznos sam vam posudio prije rata i da nije rat, ne bih navaljivao da mi vratite. Ali imam tuţna iskustva.

Izvukao je popis iz dţepa i nastavio. — Sve imam zapisano. Natporuĉnik Jonata dugovao

mi je 700 kruna, a usudio se poginuti na Drini. Poruĉnik Prašek pao je na ruskoj fronti u zarobljeništvo, a duguje mi 2000 kruna. Satnik Wichterle, koji mi duguje isti iznos, dopustio je da ga pod Ruskom Ravom ubiju vlastiti vojnici. Natporuĉnik Machek zarobljen je u Srbiji, a duguje mi 1 500 kruna. Ima ovdje još takvih ljudi. Jedan padne na Karpa-tima s mojom neisplaćenom mjenicom, onaj drugi ode u zarobljeništvo, ovaj mi se utopi u Srbiji, a jedan mi je umro u bolnici u MaĊarskoj. Shvaćate li sada moju bojazan da će me ovaJyrat uništiti, ne budem li energiĉan i neumoljiv? Vi me m°ţete uvjeravati da vam ne prijeti nikakva direktna ^Pasnost. Ali pogledajte: gurnuo je feldkuratu popis pod

S> .Vldite: vojni svećenik Matvaš u Brnu, umro je u kara-

! P"Je tjedan dana. DoĊe mi da si kosu poĉupam. Nije

mjrP atl° 1.800 kruna, a odlazi u baraku gdje leţe koleriĉni,

m ..P°dijeliti poslj u mje nitko i ništa.

. , , ..P°dijeliti posljednju pomast nekakvom ĉovjeku koji

158 159

—To mu je bila duţnost, dragi gospodine — rekao jev jni svećenik. — Ja isto tako sutra idem podijeliti posije^ pomast.

— Isto tak u baraku s koleriĉnima — naglasio je {Li

— moţete ići z nama, pa bute videli kaj to znaĉi ţrtvovati SP

— Gospodine vojni svećenice — reĉe uporni ĉovj4

— vjerujte da sam u oĉajnoj situaciji. Zar se rat vodi kako k uklonio sa svijeta sve moje duţnike?

— Kad vas zemeju u vojsku i odvedeju na bojišnicu

— primijeti Švejk — mi burno vam odsluţili svetu misu 4 bi Bog nebeski dal da prva granata tresne na vas.

— Gospodine, ovo je ozbiljna stvar — reĉe neukrotiv vojnom svećeniku. — Umoljavam vas da se vaš sluga nt miješa u naše poslove, kako bismo mogli to već jednom d& vršiti.

— Dopustite, gospon feldkurat — odazvao se Švejl — izvolite mi zbiljam narediti da se u vaše poslove ne peti jam, jer bum inaĉe i dalje branil vaše interese, kak se i priliĉi i pristoji dobrom vojniku. Ovaj gospon je u pravu, on hoći otuda otići sam. Ni ja ne volim nikakve ispade, ja sam kul-turni ĉovek.

— Švejk, meni je ovo već dosadno — rekao je vojni sw ćenik kao da ne primjećuje prisutnost gosta. — Mislio san da će nas ovaj gospodin zabaviti, da će nam ispriĉati kato* vic, a on traţi da vam naredim da se u to ne pletete, lafe ste s njim već dvaput imali itekakvog posla. Baš naveĉer P

trebam sve svoje misli okrenuti Bogu, pred tako vaţnim vjtf skim zadatkom, on me gnjavi s nekakvom glupom priĉom1

mizernih 1200 kruna i hoće da mu još jednom kaţem da n" neću ništa dati. Neću više s njim razgovarati da nam ne u pasti ovu posvećenu veĉer. Švejk, recite mu sami: »G feldkurat vam ništa ne da«.

Švejk je izvršio zapovijed proderavši se gostu u uho. trajni gost ostao je ipak sjediti.

— ovejk — naloţio je vojni svećenik — pitajte ga ko^ dugo još misli ovdje prodavati zjake. i>%?

Neću se maknuti dok me ne isplatite — tvrdoglavo

neukrotivi.

ini svećenik ustade, priĊe prozoru ijece:

U tom sluĉaju, predajem ga vama, Švejk. Ĉinite s njim

sto_ jjerno, gospon — rekao je Švejk pograbivši nemiloga

eosta za rame. —Triput Bog pomaţe.

I ponovi svoj ĉin brzo i elegantno, dok je vojni svećenik

prozorskom staklu davao takt pogrebnog marša. Veĉer posvećena razmišljanju prošla je kroz nekoliko faza. Vojni svećenik se tako poboţno i usrdno pribliţavao Bogu da je iz

njegova stana još u ponoć odjekivalo pjevanje:

Naše trupe marširale, sve su cure zaplakale...

S njim je pjevao i dobri vojnik Švejk.

Za posljednjom pomasti u vojnoj bolnici ţudjela su dvo-jica. Jedan stari bojnik i jedan bankovni ĉinovnik, priĉuvni ĉasnik. Obojica su na Karpatima dobili metak u trbuh i leţali su jedan do drugoga. Priĉuvni je ĉasnik smatrao svojom duţnošću okrijepiti se posljednjom pomasti, jer je njegov nadreĊeni ĉeznuo za tim posljednjim pomazanjem. Ako je ne bi P""1*0' to bi sam smatrao za narušavanje subordinacije. A poboţni je bojnik to ĉinio lukavo, nadajući se da će molitva v)ere izlijeĉiti bolesnoga.

u noć, pred posljednjim pomazanjem obojica umriješe,

poc7-7 V°Jni SVećenik { ŠyeJk uJutro došli' već su leţali njela lica pod pokrivaĉima, kao i svi koji umiru od

su 11 napravili, gospon feldkurat, a sad

obavT ^ pokvarili — ljutio se Švejk kad su ih u uredu J«Uh da ih ona dvojica više ne trebaju. su napravili paradu. se koĉijom, Švejk je zvonio, a vojni je svećenik

Sm°

161 160

drţao u ruci boĉicu s uljem zamotanu ubrusom i n;0

ozbiljna lica, dijelio blagoslov prolaznicima koji su slgjj kape.

Doduše, nije ih bilo mnogo iako se Svejk trudio svoji,, zvoncem napraviti uţasnu buku.

Za koĉijom je trĉalo nekoliko nevinih djeĉaĉića od Wi je jedan sjeo na straţnju preĉku, a ostali su uglas vikali; »l kolima, za kolima!«.

Svejk je na sve to zvonio, koĉijaš je mlatio biĉem, a n Vodiĉkovoj ulici neka domarka, ĉlanica Marijanske kont*. gacije, kasom je sustigla koĉiju, pustila da je u voţnji blaa slove, prekriţila se i otpljunula:

»Jure s tim gospodom Bogom ko da ih vragovi naganjani Da ĉovjek zbog toga dobije astmu«. I vratila se zadihanam svoje mjesto.

Zvuk zvonĉića najviše je uznemiravao koĉijaševu kobili koju je to oĉito podsjećalo na nešto iz minulih dana, jer s neprestano osvrtala i povremeno pokušavala zaplesati ni ploĉniku. To je, dakle, bila ta velika parada o kojoj je gow rio Svejk. Vojni svećenik je zatim otišao u ured srediti finai cijsku stranu posljednje pomasti, i izraĉunao blagajniĉkoii naredniku da mu je vojna blagajna duţna za posvećeno ulje put oko sto pedeset kruna.

Zatim je došlo do spora izmeĊu zapovjednika bolnice1

vojnog svećenika, pri ĉemu je vojni svećenik udario sakou po stolu i izjavio:

— Nemojte misliti, gospodine satnice, da je pomast badava. Kad konjiĉkog ĉasnika pošalju u po ţdrijebe, tada mu takoĊer plaćaju dnevnice. Iskreno ţal"1 što ova dvojica nisu doĉekala posljednju pomast. Tada bi bilo za još pedeset kruna skuplje.

Svejk je dotle ĉekao dolje u straţarnici, drţeći u boĉicu svetog ulja koja je medu vojnicima budila i zanimanje.

Netko je rekao da bi se tim uljeni dalo dobro i puške i bajunete.

«*;•;

,. „jadahni vojnik sa Ĉeškomoravske visoravni koji

— * vijek vjerovao u Gospodina Boga, zamoli da se o tak-)e J°s jj-jma ne razgovara i neka sveta otajstva ne uvlaĉe u V1"Jravu. Moramo se kršćanski nadati.

Stari priĉuvnik pogleda na zelembaća i reĉe: _ Krasna nada da ti šrapnel otrgne glavu. Nasamarili

nas Jednom je k nama došel neki klerikalni zastupnik i

ovoril o Boţjem miru, koji se nadvil nad zemljom i kako

Gospod Bog ne ţeli rat, nego ţeli da svi ţiviju u miru i slaţu

se ko braća, a gle ga sad, vola jednog! Ĉim je izbil rat u svim

se crkvama moli za pobjedu našeg oruţja, a o Gospodinu

Bogu se govori ko da je naĉelnik vojnog stoţera koji taj rat vodi i dirigira. Kolko sam samo videl pogreba iz ove bolnice, a odrezane ruke i noge voziju od sim s kolima. — A vojnike pokopavaju gole — rekao je drugi vojnik.

— U njihove mondure oblaĉe drugog, ţivog, i tako to ide redom.

— Dok ne pobedimo — primijeti Svejk.

— Gle potrkala, i on bi nešto pobijedio — javio se iz kuta desetnik. — Na ratište s vama, u rovove, natjerat vas na bajonete, na ţice, mine i minobacaĉe. Valjat se u pozadini moţe svako, a nikom se ne gine.

— Ja isto tak mislim da je to jako zgodno dati se probosti z bajonetom -— rekao je Švjek — a isto ni loše dobiti metak u trbuh, a još je bolje ak ĉoveka prereze granata, pa samo SiCda Kat Cll rr, • L l l 1 l l

j j no§e l trDUn nekak udaljeni, a to mu je tak no da onda od tog umre prije neg mu to neko objasni. MlaĊahni je vojnik iskreno uzdahnuo. Ţalio je za svojim laaim ţivotom, što se rodio u tako glupom stoljeću da ga

A n ^° ^ U Uaonici-l ^to Je to sve tako? miĉi: v°Jnik, po zanimanju uĉitelj, kao da mu je ĉitao uusu, primijeti:

P)ega n C Znanltven^ci objašnjavaju izbijanje rata pojavom neĉega * SUn°u' Cim se pojavi takva pjega, odmah doĊe do

—l o*00?' Zauzimanje Kartage...

stavi ti tu svoju uĉenost — prekinu ga desetnik — i

~4

162 163

idi radije pomesti sobu, danas je tvoj red. Baš me briga

nekakvu glupu pjegu na suncu. Da ih je tamo i dvades«. ništa za njih ne bi mogo kupit.

— Te pjege na suncu zbiljam imaju velko znaĉenje umiješao se Švejk. — Jednom se pojavila takva pjega i većS|1 me taj isti dan prebili »Kod Banzeta« na Nuslama. Otad, L god sam nekam trebal ići, uvek sam si pogledal u novine i se sluĉajno ni pojavila nekakva pjega. I ĉim se pojavila, ^ deĉki, nikam nisam išel i priĉekal sam da prejde. Kad je oni vulkan Mont Pele uništil otok Martinique, jedan je profesoi pisal Narodnoj politiki da je već davno upozoraval ĉitateljt na velku pjegu na suncu. A ta Narodna politika ni na vrenit stigla na taj otok, i tak su tam ti otoĉani nahrdali.

Za to se vrijeme vojni svećenik sastao gore u uredu s jed-nom damom iz Udruge plemkinja za vjerski odgoj vojnilu s nekom starom, odurnom dropljom, koja je već od jutn hodala po bolnici i svuda razdavala sliĉice svetih, koje si ranjenici i bolesnici bacali u pljuvaĉnice. Pri obilasku sveji uzrujavala svojim glupim blebetanjem, da se iskreno pokaji za svoje grijehe i da se iskreno poprave kako bi im, nakot smrti, dragi Bog darovao vjeĉno spasenje.

Bila je blijeda kad je razgovarala s vojnim svećenikom Kako taj rat, umjesto da oplemenjuje, stvara od vojnik ţivotinje. Dolje su joj bolesnici plazili jezik i rekli joj daj1

maškara i nebeska koza. »Daš ist wirklich schrecklich, He" Feldkurat, daš Volk ist verdorben1«.

I raspriĉala se kako ona zamišlja vjerski odgoj vojnik* Samo se onda vojnik bori junaĉki za svoga cara, ako vjeru)' u Boga, ima vjerski osjećaj, ne boji se smrti zato jer znai* ga ĉeka raj. Alapaĉa je rekla još nekoliko sliĉnih gluposO1

vidjelo se da nema namjeru pustiti vojnog svećenika koji)' posve neelegantno prekinuo razgovor i oprostio se.

— Idemo doma, Švejk — doviknu u straţarnicu. ^ povratku nisu izvodili nikakvu paradu.

>»?.; 1. To je odista strašno, gospodine feldkurat, narod je pokvaren, (njem.) f >>

Drugi Put ne^a posljednju pomast ide dijeliti tko ' _— rekao je vojni svećenik. — Ĉovjek se mora s njima i zbog novca za svaku dušu koju hoće spasiti. Sve sami

"Opazivši u Svejkovoj ruci boĉicu s »posvećenim uljem«,

namrgodi se:

. . .

.

_ još ćemo najbolje postupiti, Švejk, ako s tim uljem i meni

i sebi namaţete ĉizme.

_ probal bum s tim namazati bravu — dodade Švejk. _

Strašno škripi kad se po noći vraćate doma.

Tako je završeno dijeljenje posljednje pomasti do ĉega nije

ni došlo.

164 165

Šveik kao vojni sluţnik kod natporuĉnika Lukaša

Švejkova sreća nije bila duga vijeka. Neumoljivi usud prekinuo je prijateljski odnos izmeĊu njega i vojnog svećenika. Ako je vojni svećenik do tog dogaĊaja i bio simpatiĉna osoba, ono što je sada izveo strgnulo je s njega veo simpatiĉnosti.

Vojni svećenik prodao je Švejka natporuĉniku Lukašu, ili bolje reĉeno, proigrao ga je na kartama. Tako su nekoć u Rusiji prodavali kmetove. Dogodilo se to iznenada. Kod natporuĉnika Lukaša skupilo se lijepo društvo i igralo ajnca. Vojni svećenik izgubio je sve, i na kraju rekao:

— Koliko ćete mi posuditi na moga posilnoga? Veliki glupan i zanimljiva figura, nešto non plus ultra. Nikada još niste imali takvog posebnog posilnog. T iT^ ^ ^u t* sto kruna — ponudio je natporuĉnik . ak° in do prekosutra ne dobijem, poslat ćeš mi rantet. Moj posilni je oduran ĉovjek. Stalno uzdiše, piše Pis^a> a pritom krade do ĉega doĊe. Već sam ga tu- ništ' niSta nC k°risti- Tresnem ga po glavi ĉim ga vidim, ali e pomaţe. Izbio sam mu nekoliko prednjih zuba, ali msam popravio klipana.

vrijedi — reĉe lakomisleno vojni svećenik — ili o kruna, ili Švejka.

e i tih sto kruna i otišao tuţan kući. Toĉno je

XIV

.-1-1

1.

3.1

II ,f«

?fi;i'- •, l

167

znao i nije u to sumnjao da do prekosutra neće smoći tih kruna i da je u stvari Svejka mizerno i bijedno prodao.

»Mogao sam traţiti bar dvjesto kruna — ljutio se sam nj sebe, ali prelazeći na drugi tramvaj koji ga je ubrzo treba

dovesti do kuće, dobio je napad samoprijekora i sentirnen talnosti — nije lijepo od mene — pomislio je kad je pozvo. nio na vrata svojega stana — kako ću mu pogledati u ^ glupave, dobrodušne oĉi?«.

— Dragi Švejk — reĉe kad je već bio kod kuće — danas se dogodilo nešto neuobiĉajeno. Imao sam peh na kartama. Igrao sam na ĉitav ulog, a imao sam pred sobom asa, pa jc

onda došla desetka, a bankir je imao pod rukom deĉka, pa je on dogurao do ajnca. Povukao sam nekoliko puta za asom ili za desetkom i uvijek sam imao isto kao i bankir. Izgubio sam svu lovu.

Zašutio je pa je rekao: — A na kraju sam proigrao i vas. Posudio sam na vas sto

kruna, a ako ih do prekosutra ne vratim, više nećete pripadao meni, već natporuĉniku Lukašu. Meni je stvarno ţao...

— Sto kruna bi još imal — rekao je Švejk. — Mogu vam posuditi.

— Dajte mi — ţivnuo je vojni svećenik. — Odmah ću ih odnijeti Lukašu. Stvarno, nerado bih se od vas rastao.

Lukaš je bio silno iznenaĊen vidjevši opet vojnog sveće-nika.

— Došao sam ti vratiti dug — reĉe Katz obazirući $ slavodobitno. — Dajte mi kartu.

— Hop — javio se vojni svećenik kada je došao red na njega — prebacio sam za dlaku.

— A sad, hop — reĉe kod druge ture — hop, idem. — Dvadeset dobija — objavi bankir. — Ja imam punih devetnaest — tiho reĉe vojni svećenik

dajući u ulog posljednih ĉetrdeset kruna od stotke koju n"1 je posudio Švejk, kako bi se otkupio iz novog ropstva.

Vraćajući se kući, došao je vojni svećenik do uvjeren)' da je kraj, da Svejka ne moţe ništa spasiti jer je već pred0"

da sluţi kod natporuĉnika Lukaša. A kad mu je f ik oborio, rekao mu je: ^ve' c :e uzalud, Švejk, sudbini se nitko ne moţe odupri-

•~~P ierao sam i vas i tih vaših sto kruna. Uĉinio sam sve « • bilo u mojoj moći, ali sudbina je jaĉa od mene. Bacila St° u pandţe natporuĉnika Lukaša, pa je kucnuo trenutak Sse moramo rastati .

_ gjj je velki ulog? — upitao je Svejk mirno. — ili niste dosta ĉesto izbacivali? Kad te nejde karta, to je jako loše, al neki put je to grozno i kad te ide jako dobro. Na Zderazu je ţivil neki limar Vejvoda, a taj je uvek igral marijaš u jednoj krĉmi iza »Stoljetne kavane«. Jednom mu je vrag šapnul na uho: »A zašto ne bi jednom odigra! ajnca za petaka?«. Tak su igrali ajnca za petaka, a on je drţal banku. Svi su bili tropa tak da je odmah došlo do desetke. Stari Vejvoda je htel da i drugi nekaj dobiju i stalno je govoril: »Mala loša-doma«. To si nemrete ni predstaviti kakav je imal peh, mala loša nikak da dojde, banka raste i već je bila stotka. Od onih koji su igrali niko ni imal stotku da bi igral na sve, a Vejvoda se već ćeli znojil. Niš se drugo nije ni ĉulo nego »Mala loša-doma«. Ulagali su po petaka i stalno gubili. Jedan dimnjaĉarski majstor se raspalil, otišel je doma po nofce i kad je već bilo prek sto pedeset, igral je na sve. Vejvoda se htel iz svega izvleĉi, kak mi je posle o tom pripovedal, htel je potegnuti ĉak do trideset, samo da ne dobi, a umesto toga dobil je dva asa. i ravil se da niš nema i namerno je rekel »šesnajst nosi«, a taj dimnjaĉarski majstor sve u svemu imal je petnajst. Kaj to ni

-? .S^ VeJv°da je bil ćeli bledi i nesretni, okolo su već i šuškali da vara i da je već jednom dobil batine zbog , iako vam je on bil najpošteniji igraĉ. Sipali su krunu

nU' -VeĆ )e tam bil° petst° kruna' BirtiJaš to ni zdrţal. je već spremljene nofce za pivovaru, uzel ih je, sel se,

j dve stotke, zaţmiril, okrenu! stolac za sreću i rekel da

,^ a sve kaj je u banki. »Igramo — veli — s otvorenim

Sam ,a<<> Stari Vejvoda bi bil dal, ne znam kaj na svetu, zgubi. Svi su se ĉudili kad je okrenul, pokazala se

168 169

sedmica, a on ju je zadrţal. Birtijaš se smijal ispod brka • je imal dvadeset jedan. Starom je Vejvodi došla i druga sed mica, al on je i nju zadrţal. »Sad dolazi as ili desetka — rei , je zajedljivo birtijaš. — Dam glavu, gospon Vejvoda, dabm, tropa«. Vladala je potpuna tišina, Vejvoda okrene, a ono & pojavi treća sedmica. Birtijaš pobledil ko krpa, to su mu \& zadnji nofci, otišel je u kuhinju i za koji tren se pojavil deĉL koji je kod njega uĉil zanat, i veli da odemo odrezati gospo gostioniĉara sa štrika, jer da visi na kvaki od prozora. Tat smo ga odrezali, uskrsnuli ga i igralo se dalje. Više niko nj imal nofce, sve je bilo u banki pred Vejvodom koji je samo govoril »Mala loša-doma« i za sve na svetu htel biti tropa, ali zato jer je moral okretati svoje karte i metnuti ih na stol, ni mogel varati i namerno prevleĉi. Svi su već poblesavl od njegove sreće, pa su to tak zrihtali da su davali mjenia kad već nisu imali novce. Trajalo je to nekolko sati, a pred starim Vejvodom rasle su tisuće i tisuće. Dimnjaĉarski ma-jstor bil je duţan više od milion i pol, ugljenar iz Zderaza valjda milion, domar iz »Stoljetne kavane« osamsto tisući kruna, a jedan medicinar prek dva miliona. Samo je u zdet bilo prek tristo tisuća u samim komadićima papira. Stati Vejvoda je probal to zgubiti na sve moguće naĉine. Stalno je išel na zahod i uvek je to dal nekom drugomu da igra» njega, a kad se vratil objavili bi mu da je dobil i da je ii» dvadeset jedan. Poslali su po nove karte i niš ni vredilo. K» se Vejvoda zaustavil na petnajst, onaj drugi je imal ĉetrnajst Svi su ko stekli gledali starog Vejvodu, a najviše ga je H" jedan stari cestar koji je u to uloţil, sve u svemu u gotovo^ osam kruna. Taj je otvoreno izjavil da takav ĉovek, kakavf Vejvoda, ne bi trebal hodati po svetu i da bi ga trebalo zat izbaciti i utopiti ko štenca. Nemrete si ni predstaviti kak" stari Vejvoda bil oĉajni. Konaĉno je došel na ideju: »W | na zahod« — veli dimnjaĉaru — preuzmite to za mene'1 tak je bez šešira pobegel na ulicu i direkt do Mvslikove d1 po policiju. Naišel je na patrolu i rekel im je da u birtiji w i toj igraju hazardnu igru. Redarstvenici su ga pozvali da'

, :jj1) a da oni budu išli iza njega. Vratil se, a tam su iS^r£ biasnili da je medicinar zgubil prek dva miliona, a do-mU nrek tri. U posudu su ubacili mjenice od petsto kruna. iTkoro su tam upali panduri, a cestar se proderal »Spašavaj ko moţe«, al niš ni vredilo. Zaplenili su nofce i odmah sve tfurali na policiju. Ugljenar iz Zderaza se odupiral pa su ga tpelali u kolima z rešetkama. U banki je bilo kao dug upisano prek pol milijarde, a u gotovom preko petnajst tisuća. »To još vidio nisam — rekao je policijski inspektor kad je vidio takvu vrtoglavu sumu. To je gore nego u Monte Carlu«. Sve su ih zadrţali do jutra osim starog Vejvode. Vejvodu su kao doušnika pustili i obećali da bude dobil zakonsku trećinu nagrade, otprilike preko šezdeset miliona, a on je do jutra od tog poludel, a ujutro je obilazil po Pragu i naruĉival si na tucete neprobojnih blagajni. I tome se još veli — sreća u kartama.

Zatim je Švjek otišao skuhati grog i stvar je završila tako da je vojni svećenik, kada ga je Švejk noću s mukom dovukao do kreveta, zasuzio i zajecao:

— Prodao sam te, prijatelju, sramotno prodao. Proklinji me, tuci, podnijet ću. Prepustio sam te na milost i nemilost. Ne mogu ti u oĉi pogledati. Grebi me, grizi, uništi. Ne za-sluţujem ništa bolje. Znaš što sam ja?

I vojni svećenik, gurnuvši uplakano lice u jastuk, reĉe ti-no, finim, mekim glasom:

—-Ja sam beskarakterna hulja — i zaspa kao zaklan.

Izbjegavajući Švejkov pogled, vojni svećenik je sutradan

tek n°ĆU S nekim debelim e' _ p_ r. v • ~ „

Po l H lte mu> Svejk— rekao je izmiĉući opet Svejkovu

ga i , Se ^to na^azi kako bi se orijentirao i pouĉite

Luka? ° SC §ro§- Ujutro se javite natporuĉniku

Uiurr ' j0^ Posilni provedoše ugodnu noć kuhajući grog. SG df*hf»i i * - * * v i * j • • «

dao n.i„. v Pješak jedva osovio na noge i samo je gun- cudnu mješavinu narodnih pjesama koje su mu

170 171

se splele: »Okolo Hodova teĉe vodica, tamo moja mila t0v

pivo crveno. Goro goro visoka, išle cure ulicom, na bije|! gori seljaĉić ore...« '

— Za tebe se niš ne bojim — rekao je Švejk. — S takvim talentom odrţal bus se kod feldkurata.

Tako se dogodilo da je toga prijepodneva natporuĉnji, Lukaš prvi put vidio pošteno i iskreno lice dobrog vojnik Svejka koji mu je obznanio:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam ja onaj Svejk kojeg je gospon feldkurat zgubil na kartama.

2.

Institucija ĉasniĉkih sluţnika prastarog je podrijetla. Ĉini se da je i Aleksandar Makedonski imao svoga sluţnika. Sig-urno je, pak, da su u feudalno doba vršili tu sluţbu plaćenid vitezova. Sto je bio Sancho Panza don Quijotu? Ĉudim se da dosad nitko nije napisao povijest ĉasniĉkih sluţnika. Ondje bismo našli da je vojvoda od Almavira, za vrijeme opsade Toleda, pojeo svoga posilnog neposoljenog, o ĉemu vojvoda sam piše u svojim sjecanjima, svjedoĉeći da je njegov sluţnik imao fino meso, prhko i meko, a po okusu da je podsjećalo na nešto izmeĊu piletine i magarećeg mesa.

U staroj švapskoj knjizi o vojniĉkom umijeću nalazimo i upute za vojne sluţnike.

Posilni prošlih vremena morao je biti poboţan, kfl' jepostan, istinoljubiv, skroman, postojan, odvaţan, pošten i marljiv. Ukratko, morao je to biti uzor ĉovjeka. Novo je doba na tom tipu mnoge stvari izmijenilo. Moderno potrkalo obiĉno nije ni poboţno, ni pošteno, ni krijeposno. ni istinoljubivo. Laţe, vara svoga gospodara i vrlo ĉesto pr£t' vara ţivot svoga zapovjednika u pravi pakao. To je lukavi f°"' koji izmišlja najrazliĉitije podmukle trikove kako bi zagorĉi" ţivot svome gospodaru. U toj novoj generaciji posilnih & mogu se naći takvi poţrtvovni stvorovi koji bi se dali 172

'ih gospodara bez soli, kao što je uĉinio plemeniti Jern^do za vojvodu od Almavira. . . . . . . . .

S druge strane, vidimo opet da i zapovjednici koji vode ,

na ţivot i smrt sa svojim posilnima upotrebljavaju • azliĉitija sredstva kako bi oĉuvali svoj autoritet. To je neka t strahovlade. 1912. godine vodio se u Štajerskoj proces, koiemu je izvanredno istaknutu ulogu igrao neki satnik

03 JvUj / n • • 1 1 4 •• v •

koji je ubio svoga posilnoga. Bio je osloboĊen, jer je to uĉinio tek drugi put. Prema mišljenju te gospode, ţivot jednog posilnog nema nikakve vrijednosti. U mnogim sluĉajevima to je samo predmet, vreća za boksanje, rob, Katica za sve. Stoga ne ĉudi što takav poloţaj iziskuje od roba da bude lukav i prepreden. Njegov poloţaj na našem planetu moţe se usporediti samo sa stradanjem pikola u stara vremena, koje su savjesnosti uĉili šamarima i muĉenjem.

Postoje ipak sluĉajevi da posilni postane ljubimac svoga ĉasnika, a takav onda postaje strah i trepet satnije i bataljuna. Svi ga se ĉinovi trude podmititi. On odluĉuje o dopustima, moţe reći i koju rijeĉ kako bi na raportu sve dobro prošlo.

Ti su favoriti u vrijeme rata nagraĊivani velikim i malim srebrnim kolajnama za odvaţnost i hrabrost.

U 91. pukovniji poznavao sam ih nekolicinu. Jedan po-silni dobio je veliku srebrnu kolajnu zato što je divno znao ispeći guske koje je krao. Drugi je dobio malu srebrnu jer je od kuće dobivao krasne pošiljke hrane, tako da se u vrijeme najveće gladi njegov gospodar prejedao toliko da nije mogao hodati.

A prijedlog za nagradu medaljom, njegov je gazda ovako

stilizirao: »Stoga što u borbama, pokazujući neobiĉnu odvaţ- °st i hrabrost, prezrevši vlastiti ţivot, nije napustio svoga

luka ni za korak pod strašnom vatrom neprijatelja koji je nadirao«.

A on je za to vrijeme negdje u zaleĊu pljaĉkao kokošinjce. Je izmijenio odnos posilnog prema gospodaru i uĉinio

j naJornraţenijim stvorom meĊu vojskom. Posilni je uvijek

cijelu konzervu, dok je u isto vrijeme samo jedna bila

173

dijeljenja medu petoricom. Njegova ĉutura bila je puna ruma ili konjaka. Po ĉitav je dan takav stvor a ĉokoladu i ţderao ĉasniĉke slatke kekse, pušio cigarete svo ĉasnika, pekao i kuhao satima i nosio specijalnu bluzu.

Ĉasniĉki sluţnik bio je u najpovjerljivijem odnosu s ot donansom i davao mu obilate otpatke sa svoga stola i otpatk svih ostalih prednosti koje je imao. U ovaj trijumvirat sna dao je još i financijski narednik. Ova trojka koja je ţivjela u neposrednom dodiru s ĉasnikom, znala je sve operacije i ratne planove.

Vod, ĉiji se desetnik druţio s ĉasniĉkim sluţnikom, uvijek je bio najbolje obaviješten o poĉetku operacije.

Kad bi on rekao: »U dva i trideset pet hvatamo maglu«, onda su se toĉno u dva i trideset pet austrijski vojnici poĉeli povlaĉiti pred neprijateljem.

Ĉasniĉki sluţnik bio je u najintimnijem odnosu s polj-skom kuhinjom i vrlo rado se motao oko kodova, naruĉivao je kao da je u restauraciji i ima pred sobom jelovnik:

— Hoću rebro — rekao bi kuharu. — Juĉer si mi dao rep. Daj mi i komad jetre u juhu, znaš da ne jedem slezenu. A posilni je bio najveliĉanstveniji u stvaranju panike. Za vrijeme bombardiranja pozicija, srce mu je padalo u gaće. U to vrijeme bio je sa svojom i gospodarovom prtljagom u naj-sigurnijem skloništu i skrivao glavu pod dekom da ga ne nade granata, i nije imao drugih ţelja osim da njegov gospodar bude ranjen, te da ode s njim u zalede, vrlo, vrlo duboko.

Sustavno je njegovao paniku s odreĊenom tajanstvenost — Ĉini mi se da skidaju telefon — priĉao je povjerljivo p° vodovima. I bio je sretan kad je mogao reći: — Već su g* sloţili. Nitko nije tako rado odstupao kao on. U tom f trenutku zaboravljao da mu nad glavom zviţde granate' šrapneli i neumorno je jurio s prtljagom prema stoţeru gd)e su stajala vozila. Volio je austrijsku komoru i neobiĉno * rado vozio. U najgorim sluĉajevima sluţio se i sanitetsko" dvokolicom. Kada je morao ići pješice, ostavljao je uništenog ĉovjeka. U takvom sluĉaju ostavljao je

snodara u rovovima i vukao je samo svoj imetak, ko se dogodilo da se ĉasnik bijegom spasio od zarob- '.", a ovaj ne, tada ĉasniĉki sluţnik ni u kojem sluĉaju ^"'zaboravio odvući u zarobljeništvo prtljagu svoga gospo- n o bi prešla u njegov imetak nad kojim je drhtao

cijelom svojom dušom. Vidio sam jednog zarobljenog ĉasniĉkog sluţnika koji je

ostalima pješaĉio od Dubna, sve do Darnjice kod Kijeva. Imao je osim svoje naprtnjaĉe i naprtnjaĉe svog ĉasnika, koji je izbjegao zarobljeništvu, još pet ruĉnih kofera raznih oblika, dva pokrivaĉa i jastuk, a uz to i jedan zaveţljaj koji je nosio na glavi. Ţalio se da su mu Kozaci ukrali dva kofera.

Nikada neću zaboraviti toga ĉovjeka koji se tako muĉio kroz cijelu Ukrajinu. Bila su to ţiva špediterska kola, pa ne mogu objasniti kako je sve to mogao nositi i vući tolike stotine kilometara, a onda se sa svime odvesti ĉak u Taškent, sve to saĉuvati i umrijeti na svojim zaveţljajima od pjegavog tifusa u zarobljeniĉkom logoru.

Danas su ĉasniĉki sluznici rasijani po ĉitavoj našoj Re-publici, pa pripovijedaju o svojim junaĉkim djelima. Oni su na juriš osvajali Sokal, Dubno, Niš, Pijavu. Svaki od njih je Napoleon:

— Rekao sam našem pukovniku neka telefonira u stoţer da napad moţe poĉeti.

Većinom su bili reakcionarni i vojnici su ih mrzili. Neki od njih su bili doušnici, pa su naroĉito uţivali kad su mogli vidjeti kako nekoga veţu. Razvili su se u posebnu kastu. Nji-nova sebiĉnost nije poznavala granice.

3.

a .atPoruĉnik Lukaš bio je tipiĉan aktivni ĉasnik trule

dvodihar m°narhiJe- Kadetska škola uĉinila je od njega

n;e v, !cu; U društvu je govorio njemaĉki, pisao je

. ĉitao je ĉeške knjige, a kada je predavao u školi

174 175

jednogodišnjih dragovoljaca, sve samim Ĉesima, govorio i povjerljivo: »Budimo Ĉesi, ali o tome ne mora nitko znati Ja sam isto Ĉeh«.

Ĉešku je nacionalnost smatrao nekom tajnom organizj. ĉijom kojoj je bolje uklanjati se izdaleka.

Inaĉe je bio dobar ĉovjek koji se nije bojao svojih na-dreĊenih, i na manevrima se brinuo o svojoj satniji kao što valja i kako se pristoji. Uvijek bi za nju našao udoban smještaj po štagljevima, a ĉesto bi od svoje skromne plaće platio svojim vojnicima da sliste baĉvu piva.

Volio je kad su vojnici na maršu pjevali pjesme. Morali su pjevati i kad su išli na vjeţbe i kad su se vraćali. Hodajući uz svoju satniju, pjevao je s njima:

Kad je bilo pol noći,

zob iz vreće iskoĉi,

jupajdija, jupajda, ;a;,

jupajdija, bum! f

Vojnici su ga voljeli jer je bio neobiĉno pravedan i nije imao naviku nikoga maltretirati. Doĉasnici su se pred njim tresli, a od najsurovijeg narednika za mjesec dana stvorio bi pravo janješce. Istina, znao je vikati, ali nikada nije psovao. Sluţio se biranim rijeĉima i reĉenicama: »Vidite, zaista vas nerado kaţnjavam, mladiću, ali što se moţe, na disciplini poĉiva sposobnost vojske i njezina snaga; bez discipline vojska je granĉica na vjetru. Ako vam odora nije u redu, puceta nisu dobro prišivena ili nedostaju, odmah se vidi da zaboravljate na svoje duţnosti koje imate u vojsci. Moţda vaffl se ĉini neshvatljivim zašto biste morali biti zatvoreni stoga što vam je juĉer na smotri nedostajalo jedno puce na bluz1* takva mala neznatna stvarĉica koja je civilu potpuno nep rimjetljiva. Ali vidite, ovakvo zanemarivanje svoje vanjštine> u vojsci se mora kaţnjavati. A zašto? Ovdje se ne radi o tofl da vam nedostaje jedno puce, već o tom da se morate prl^' iknuti na red. Danas nećete prišiti puce, poĉinjete ljenĉari11'

' vam se već ĉiniti teško rasklopiti pušku i oĉistiti je, rai, utra ćete negdje u gostionici zaboraviti bajunet, a na a re , te zaspati na straţi, jer ste s tim nesretnim pucetom ""li ţivjeti ţivotom lijenĉine. Tako je to, momak, i zato

''iLjniavam da vas saĉuvam od još gore kazne i stvari koje vaS K2£

u,l

a . . , , . . ,. .i i- •

u- r* mnffli poĉiniti, zaboravljajući polako, ali sigurno na DlStc ii*"& r i • v i- i 11

je duţnosti. Zatvaram vas na pet dana i ţelim da uz kruh . Ju razmislite o tom da kazna nije osveta, već sredstvo odgoja koje treba popraviti i poboljšati kaţnjenog vojnika«.

Već je davno trebao postati satnik, ali mu u tom nimalo nije pomogla njegova opreznost u nacionalnom pitanju, jer je prema svojim nadreĊenima odista nastupao otvoreno, ne poznajući nikakvog ulizivanja u sluţbenim odnosima. To je bilo ono što je saĉuvao od naravi seljaka s ĉeškog juga, gdje se rodio na selu, medu crnogoricom i ribnjacima.

Premda je bio pravedan prema vojnicima i nije ih muĉio, nosio je u naravi naroĉitu crtu. Mrzio je svoje posilne, jer je imao tu sreću da je uvijek dobijao najodvratnijeg i najpodli-jeg posilnog.

Tukao ih je po ustima, ćuškao i trudio se da ih odgoji i rijeĉju i djelom, ne smatrajući ih uopće vojnicima. Borio se s njima beznadno ĉitav niz godina, stalno ih je mijenjao i na kraju uzdahnuo: »Opet sam dobio podlu stoku«. Svoje vojne sluţnike smatrao je niţom ţivotinjskom vrstom.

Neobiĉno je volio ţivotinje. Imao je kanarinca harcera, angorsku maĉku i stajskog pinĉa. Sluznici, koje je izmijen-r°' msu postupali s tim ţivotinjama nimalo gore nego što je natporuĉnik Lukaš postupao sa svojim posilnima kada bi mu napravili kakvu podlost.

m «^U!aflnca su muĉili glaĊu, jedan je sluţnik angorskoj na ' ° °k°' staJsJc°8 su Pinca mlatili ĉim bi ga vidjeli, a ^ec^an °d

Švejkovih prethodnika odveo siromaha krac i dao ga ubiti, ne ţaleći deset kruna iz vlas-

rn • ^asnije je jednostavno obznanio natporuĉniku ^ P°kJega° na šetnji, pa je već sutra marširao sa na vjeţbalište.

a P

int T

176 177

Kad je Svejk raportirao Lukašu da nastupa u natporuĉnik Lukaš ga je uveo u sobu i rekao mu:

— Preporuĉio vas je gospodin vojni svećenik Katz, pa u ţelio da opravdate njegovu preporuku. Imao sam već tuc,, sluţnika i nijedan se nije kod mene ugrijao. Upozoravam v da sam strog i da strašno kaţnjavam svaku podlost i svah laţ. Ţelim da uvijek govorite istinu i ispunjavate bez nja sve moje naredbe. Ako kaţem: »Skoĉite u vatru«, on u tu vatru imate skoĉiti i kad vam se ne bi baš htjelo. gledate?

Svejk je sa zanimanjem gledao u stranu, prema zidu gdje je visjela krletka s kanarincem, a onda, usmjerivši svoje dobre oĉi u natporuĉnika, odgovori milim, dobrodušnim tonom:

— Pokorno javljam, gospon natporuĉnik, da je tam kanarinac harcer.

Prekinuvši tako nit natporuĉnikova govora, Svejk je stajao mirno, ne trepnuvši, i gledao mu ravno u oĉi.

Natporuĉnik je htio reći nešto oštro, ali vidjevši Svejkov nevini izraz lica, jedino je uspio prozboriti:

— Gospodin vojni svećenik preporuĉio vas je kao ve-likoga glupana i mislim da nije pogriješio.

— Pokorno javljam, gospon natporuĉnik, da gospon feldkurat zbiljam ne greši. Kad sam aktivno sluţil, bil sam sluţ-beno proglašen za blesavog i još k tome notornog. Zbog tog su iz regimente pustili dva, mene i još jednog, gospona kapetana von Kaunitza. Taj je, s oproštenjem, gospon natporuĉnik, kad je išel po ulici stalno kopal prstom leve ruke desnu nozdrvu, a desnom levu, a kad je išel z nama na veţbe, uvek bi n# postavil ko na mimohod i rekel nam: »Vojnici, he, zapamtite si, he, da je danas sreda, jer bu sutra ĉetvrtak, he«.

Natporuĉnik Lukaš slegnuo je ramenima kao ĉovjek ko]1 ne zna i ne nalazi odmah rijeĉi kojima bi izrazio odrede^ misao. Prohodao je od vrata do suprotnog prozora, pot& Švejka i natrag, a pritom se Svejk, prema tome gdje se nalaz'0

natporuĉnik, okretao »nadesno« i »nalijevo« s tako izrazi1" nevinim licem da je natporuĉnik oborio oĉi i zagledao $e

178

onda rekao nešto što nije imalo nikakve veze sa ' 'tovom primjedbom o glupom satniku: SvejK j^j mene mora biti red i ĉistoća i ne smije se 7 y0ijrn poštenje. Mrzim laţ i kaţnjavam je bez milosti.

ijete me dobro?

___ p0korno javljam, gospon natporuĉnik, da razmem.

niĉeg goreg nego kad ĉovek laţe. Kad se poĉne zapet-ti

odmah je gotov. U jednom selu iza Pelhfimova bil je i

uĉitelj Marek koji se nabacival kćerki lugara Spere, a taj • noruĉil ak se dalje bude sastajal s curom u šumi da bu i r i »i • i • . v • v • ĉim ga sretne, opalu v rit zasoljenju saĉmu iz saĉmarice. Uĉitelj mu je poruĉil da to ni istina, ali jednom opet, kad

se trebal sastati s curom, trefil ga je lugar i već je htel nad njim napraviti tu operaciju, al on se ispriĉal da je skupljal cveće, posle opet da lovi nekakve bubice i ĉim dalje, sve više se za-petljaval, i onda se jednom onakav sav preplašeni zaklel da je išel postavljati zamke za zeca. A moj ti ga mili lugar fino skembal i otfural na ţandarmerijsku stanicu, a od tam je to išlo na sud i uĉitelja su skoro zatvorili. Da je rekel golu istinu, dobil bi samo tu posoljenju saĉmu. Ja sam isto tog mišljenja da je najbolje uvek priznati, biti otvoreni, a kad nešto napravim, doći i reći: »Pokorno javljam da sam napravil to i to«. A kaj se tiĉe tog poštenja, to je uvek jako lepo, jer s tim ĉovek uvek najdalje dojde. To je ko sa tim trkama u brzom hodanju. Ĉim poĉneš švindlati i beţati, već si distanciran. To se dogodilo mom bratiću. Pošteni ĉovek je svuda cenjeni, postivani, zadovoljan sa sebom i oseća se ko preporoĊeni kad !de na spavanje i moţe si reći: »Danas sam opet bil pošteni«.

IJok je Svejk govorio, natporuĉnik Lukaš je već sjedio na stolici gledajući Švejku u ĉizme i mislio: »Moj Boţe, pa ja fešto govorim iste takve gluposti, a razlika je samo u formi k°jom ih iznosim«.

Pak, ne htjevši izgubiti autoritet, reĉe Švejku kad je ovaj

Q ,~~~ Kod mene si morate ĉistiti obuću, odrţavati svoju u redu, gumbi moraju biti pravilno prišiveni i morate

179

mu

ostavljati dojam vojnika, a ne nekakvog civilnog e To je ĉudno da se ni jedan od vas ne umije drţati Samo je jedan od svih tih mojih vojnih sluţnika imao L jevni izgled, ali mi je na kraju ukrao sveĉanu odoru i proj je u Ţidovskoj ĉetvrti.

Zašutio je, a onda nastavio objašnjavati Švejku sve njeg0v

obveze, pri ĉemu nije zaboravio osobito naglasiti da mora biti vjeran i nigdje ne smije govoriti što se kod kuće dogaĊa.

— Meni dolaze dame u posjet — istaknuo je. — Ponekad neka ostane preko noći kad ujutro nemam ranu sluţbu. U takvom sluĉaju nosite nam kavu u krevet kad zazvonim, ra-zumijete?

— Pokorno javljam da razmem, gospon obrlajtant, kad bi iznenada došel k vama moglo bi nekoj dami biti neugodno. Ja sam jednom dovel jednu gospodiĉnu doma i baš kad smo se fino zabavljali moja sluškinja nam je donesla kavu u krevet. Onda se prepala, trgnula i polila mi ćela leda i još je rekla: »Bog daj, dobro jutro«. Ja znam kaj je pristojno i kaj se šika kad negde spava dama.

— Dobro, Švejk, prema damama moramo uvijek njegovati odreĊeni takt — rekao je natporuĉnik koji je postao raspoloţeniji, jer je razgovor prešao na predmet koji je ispu-njavao njegovo slobodno vrijeme izmeĊu vojarne, vjeţbališta i karata.

Ţene su bile duša njegova stana. One su mu stvorile dom. Bilo ih je nekoliko tuceta, a mnoge su se od njih trudile d* mu za vrijeme svoga boravka ukrase stan raznim sitnicama. Supruga nekog vlasnika kavane, koja je kod njega ţivje* ĉitavih ĉetrnaest dana prije nego što je po nju došao mm izvezla mu je draţestan tabletić za stol, ukrasila mu donje rublje monogramima, a dovršila bi i vez zidnog saga da suprul> nije uništio tu idilu.

Jedna dama po koju su za tri tjedna došli roditelji htjela) iz njegove spavaće sobe napraviti damski budoar, pa je posta la svuda uokolo razliĉite drangulije, vazice i sliĉne stvarĉi* iznad postelje objesila mu je sliĉicu anĊela ĉuvara.

180

• kutovima spavaće sobe i blagovaonice osjećala se

k^ruka, k0ja je prodirala i do kuhinje gdje se moglo

^ najrazliĉitije kuhinjsko posude i pribor, veliĉanstven

•"dne zaljubljene tvorniĉarove ţene, koja je sa sobom, ^ oie strasti, donijela i kuhinjski pribor za rezanje sva-r^snog

povrća i kupusa, ribeţ za ribanje ţemiĉaka, struga-

"etre, lonce, pekaĉe, tave, kuhaĉe i bogzna što sve još ne.

Ipak je za tjedan dana otišla, jer se nije mogla pomiriti

mišlju da natporuĉnik osim nje ima dvadesetak drugih

ljubavnica, što je ostavilo odreĊenih tragova u djelatnosti

plemenitog muţjaka u odori.

Natporuĉnik Lukaš je vodio opširnu korespondenciju, imao je album svojih ljubavnica i zbirku raznih relikvija, jer je posljednjih godina poĉeo pokazivati sklonost ka fetišizmu. Imao je nekoliko razliĉitih podvezica, ĉetvoro draţesnih izvezenih damskih gaćica i tri prozraĉne, njeţne, tanke spavaćice, batistene rupĉiće, pa ĉak i jedan steznik i nekoliko ĉarapa.

— Danas sam u sluţbi — rekao je. — Doći ću tek naveĉer, pazite na sve i uredite stan. Zadnji je posilni zbog svoga nemara danas otišao s maršbataljunom na bojišnicu.

Izdavši još i zapovijedi koje su se ticale kanarinca i angor-ske maĉke otišao je, ne zaboravivši na samim vratima izreći još nekoliko rijeĉi o poštenju i redu.

Nakon njegova odlaska Švejk je doveo stan u potpuni red tako daje natporuĉniku Lukašu, kad se vratio naveĉer doma, mogao objasniti:

Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je sve u redu,

^o je maĉka napravila svinjariju i poţderala vašeg kana-

~~ Kako to? — proderao se natporuĉnik.

| okorno javljam, gospon obrlajtant, ovak: ja sam znal

ih r?11 C ne V0^JU kanarince i da im nanosiju zlo. Pa sam

duzeti Up°Znati) a u sluĉaJu da bi ta beštiJa htela nekaJ P°-

irna ^ » ^ isPrašit;i bundu da do smrti ne zaboravi kak se

Ponašati prema kanarincu, a sve zato jer volim ţivotinje.

181

Kod nas u kući ţivi jedan klobuĉar koji si je tak uveţbal n, ĉku da mu je prvo pojela tri kanarinca, a sad više neće ni je,j noga, toĉno da se sedneju na nju. Ja sam to isto htel probati izvadil sam kanarinca iz krletke, dal sam joj ponjušiti, a on majmunica, prije neg sam došel k sebi, odgrizla mu je glavu

Zbilja nisam od nje oĉekival takvu prostotu. Da je to bil vra

bac, gospon obrlajtant, niš ne bi rekel, ali tak lepi kanarinar harcer. Pa kak ga je samo halapljivo poţderala skup s tim per. jem i još je prela od radosti. Maĉke nisu glazbeno obrazovane i ne podnosiju kod kanarinca pevanje, jer ga te beštije i ne

razmeju. Ja sam tu maĉku zašpotal, ali saĉuvaj Boţe, niš joj nisam napravil nego sam ĉekal vas, pa kak vi odluĉite, tak i njom nek i bude, gadurom jednom prašnjavom.

Priĉajući ovo, Švejk je tako iskreno gledao natporuĉniku u oĉi, da je ovaj odstupio od njega, premda mu je na poĉetku prišao sa zlom namjerom. Sjeo je na stolicu i upitao:

— Ĉujte, Švejk, jeste li vi zbilja takvo boţje govedo?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant — odgovorio je sveĉano Švejk — jesam. Od malena imam takav peh. Uvek hoću nekaj popraviti, napraviti dobro, a nikad niš drugo od tog ne ispadne nego nekakva neugodnost za mene i okolinu. Ja sam stvarno htel njih dva upoznati, da bi se razmeli, i nisam kriv da ga je ona poţderala i tak je poznanstvo propalo. U kući u Štupertovoj, maĉka je pred nekolko let pojela caki papigu, jer ju je ova ismijavala i mjaukala je na nju. A maĉke su vam otporne. Ak mi narediju, gospon obrlajtant da je ubijeni, moral bum je prikleštiti z vratima, inaĉe ne bu gotova.

I Švejk je najneduţnijim izrazom i milim, dobrodušnim smiješkom objasnio natporuĉniku kako se ubijaju maĉke,» sadrţaj tog objašnjenja natjerao bi udrugu za zaštitu ţivotinja u ludnicu.

Pokazivao je pritom struĉno znanje tako da ga je natp0" ruĉnik Lukaš, zaboravivši na svoj gnjev, upitao:

— Umijete li postupati sa ţivotinjama? Imate li osjećaj* ljubavi za ţivotinje?

.***- Ja najviše volim pese — rekao je Švejk •**»• zato }&f

• pOSel, ak ih znate prodavati. Ja nisam u tom uspel, C° m uvek bil pošteni, a još su me ljudi napadali da sam Jer $

rocjaval crkotinu umesto ĉistokrvnog i zdravog pesa, ko j i Desi moraju biti ĉistokrvni i zdravi. I svaki je odmah K l rodovnik, pa sam si moral dati natiskati te rodovnike • napraviti od nekakvog dţukca, koji se okotil u ciglani,

'ĉistokrvnijeg plemenitaša iz bavarske psetarnice Armin

n Barheim. I zbiljam bi se ljudi odmah razveselili da je sve tak dobro ispalo, da doma imaju ĉistokrvnu ţivotinju, pa sam im valjda mogel ponuditi vršoviĉkog špica za jazavĉara, a oni bi se samo ĉudili zakaj je takav izuzetni pes, koji je došel ĉak iz Njemaĉke, tak dlakavi i nema krive noge.

To se tak dela u svim štenarama, vi bi se, gospon obrla-jtant, samo zgledavali na te podvale s tim rodovnicima koje delaju u velkim psetarnicama. Tih pesa koji bi o sebi mogli reći »ja sam ĉistokrvna ţivotinja« zbiljam je malo. Ili mu se mama zaboravila s nekakvim dţukcom, ili baka, ili je imal više tateka i od svakog nekaj nasledil. Od jednog vuho, od drugog rep, od jednog dlake na njuški, od trećeg njušku, od ĉetvrtog krive noge, od petog veliĉinu, pa ak je imal takvih tateka dvanajst, moţete si zamisliti, gospon obrlajtant, kak takav pes zgleda. Ja sam jednom kupil takvog pesa mešanca, a on je zbog tih svojih tateka bil tak gadni da su ga svi drugi pesi izbegavali, a ja sam ga kupil iz saţaljenja, jer je bil tak usamljeni. A on je samo sedel doma u vuglu, bil je tak tuţan, da sam ga moral prodati ko stajskog pinĉa. Najviše sam imal posla oko toga da ga pofarbam, da bi imal tu boju »sol i pa-Par«. Tak je i otišel sa svojim gospodarom ĉak u Moravsku i odonda ga više nisam videl.

Natporuĉnika je poĉelo jako zanimati to kinološko izla-S^je, pa je Švejk mogao nastaviti bez smetnji:

~~ l esi si nemreju sami pofarbati kosu, ko što to delaju e> za to se uvek mora pobrinuti onaj koji ih hoće prodati.

Pr d ^ ta^av starkelja da je već skroz sedi, a vi ga hoćete

glas' * Jednogodišnjeg štenca, ili ga, starog dedeka, pro- 24 devetomjesecnog štenca, morali bute kupiti srebro

182 183

u rastvoru, rastopiti ga i obojiti ga u crno da izgleda ko nrw

Da ojaĉa, morate ga hraniti ko konja, z arsenovim brašnorn

zube mu oĉistiti šmirgl-papirom, onakvim s kakvim se ĉisti- hrdavi noţevi. A prije nego ga otpelate prodati nekom kupo, nalijete mu u njušku šljivovicu, da se pes malo napije, pa

odmah ĉili, veseli, radosno, veselo laje i druţi se sa svakim t

pijani pop. Ali glavno je to: ljudima se mora tak dugo govorit, dok se kupac skroz od toga ne zmota. Ak neko od vas hoće

kupiti radera, a vi doma nemate niš drugo nego lovaĉkog p

ili ak sluĉajno imate doma samo radera, a neko si dojde kupiti zloĉestu njemaĉku dogu za ĉuvanje, morate ga tak izluditi 4

si odnese u ţepu patuljastog radera umesto doge. Kad sam ja

nekad trgoval sa ţivotinjama, došla je jedna dama jer da joj je

odletela papiga u vrt, a da su se baš onda neki deĉki ispred vile

igrali Indijanaca, da su ju vlovili i istrgnuti joj sva pera iz repai ukrasili se z njima. A ta papiga, od sramote kaj je bez repa, da

se je razbolila i da ju je veterinar još dotukel z nekim praškima. Htela si je kupiti novu papigu, neku pristojnu, nikakvu

prostakušu koja zna samo kleti. Kaj sam mogel napraviti kad

doma nisam imal nikakvu papigu i nisam ni znal za nikakvu' Imal sam doma samo zloĉestog, potpuno slepog buldoga. Tak

sam, gospon obrlajtant, moral toj gospodi govoriti od ĉetri popodne do sedam naveĉer, dok ni kupila umesto papige tog

slepog buldoga. To je bilo gore nego nekakva diplomatska

situacija, a kad je odlazila rekel sam joj: »Samo nek mu deĉki probaju otrgnuti rep«, i više s tom gospodom nisam razgovara!

zato jer se morala zbog tog buldoga odseliti iz Praga, zato jer J«

tam izgrizel sve u kući. Verujte, gospon obrlajtant, da je jak"

teško dobiti pristojnu ţivotinju.

— Ja jako volim pse — rekao je natporuĉnik. — Ne^ moji prijatelji, koji su na bojišnici, pisali su mi da im rat u društvu takve vjerne i odane ţivotinje vrlo dobro prolazi. "' dobro poznate sve vrste pasa i nadam se, kad bih imao p* da biste ga dobro pazili. Koja je pasmina po vašem mišljefl)u

najbolja? Mislim na psa koji je društven. Imao sam j stajskog pinĉa, ali ne znam...

184

po mojem mišljenju, gospon obrlajtant, stajski pinĉ je

~~j i nes. Doduše, svakom se ne sviĊa, jer ima ĉekinje i

He brkove na gubici da izgleda ko osloboĊeni robijaš.

rV^erdi da je ĉak i lepi, a uz to je i pametan. Kaj je prema

— m u glupi bernardinac? Pametniji je i od foksterijera.

"^Natporuĉnik Lukaš pogledao je na sat i prekinuo

Švejkovo izlaganje. ___ Već je kasno, moram se naspavati, Sutra ponovno

'mam sluţbu, tako da moţete cijeli dan posvetiti pronalaţenju nekakvog stajskog pinĉa.

Otišao je spavati, a Svejk je u kuhinji legao na divan i još je malo ĉitao novine koje je natporuĉnik donio iz vojarne.

»Gle, gle — reĉe sam sebi Švejk prateći paţljivo preglede dnevnih dogaĊanja — sultan je odlikovao cara Vilima rat-nom medaljom, a ja još nemam ni malu srebrnu«.

Zamislio se i skoĉio: »Skoro sam zaboravil...«

Švejk je ušao u sobu natporuĉnika koji je već tvrdo spavao i probudio ga.

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da nemam nikakav ukaz u vezi s tom maĉkom.

A pospani natporuĉnik u polusnu se okrenu na drugu stranu i promrmlja:

— Tri dana pritvora — i nastavi spavati. Svejk tiho iziĊe iz sobe, izvuĉe nesretnu maĉku ispod divanaireĉejoj:

Imaš tri dana pritvora. Abtreten! angorska se

maĉka ponovno podvuĉe pod divan.

4.

UPravo sPremao da krene u potragu za nekakvim Pinĉom, kada je mlada dama zazvonila i izrazila su i^ ^govara s natporuĉnikom Lukašom. Pokraj nje kanu „ Ta *es*z

kofera, a Svejk je još zapazio na stubama Pu nosaca koji je silazi«.

185

^

_ ~_.._„jj^/ii lldtpOIUl

bez njega ne smem nikad niš napraviti.

— Vi ste poludjeli — uzviknu mlada dama. doputovala gospodinu natporuĉniku u posjet.

— O tom mi ni niš poznato — odgovorio je Šve|

— Gospon natporuĉnik je u sluţbi, vraća se tek naveca a ja sam dobil naredbu da pronaĊem stajskog pinĉa. O nikakvim koferima, o nikakvoj dami ja niš ne znam. Sad bum zakljuĉal stan, prosil bi da ljubazno odete. Meni ni ni poznato i nekakvu stranu osobu koju i ne poznam nemren ostaviti u stanu. Tak su jednom kod nas u ulici u slastiĉara od Belĉickoga, ostavili jednog ĉoveka, on je otvoril ormari pobegel. Ja s tim niš lošeg o vama ne mislim — nastavio je Svejk kada je vidio oĉajno, uplakano lice mlade dame. —Ali sigurno je da tu nemrete ostati, to ipak morate shvatiti, jer je ćeli stan meni povereni, ja sam za svaku sitnicu odgovoran, Zato vas još jednom prosim, vrlo ljubazno, da se zabadava ni ne trudite. Dok ne dobim naredbu gospona natporuĉnibi ni brata ne poznam. Zbilja mi je ţal da moram s vama tat razgovarati, al u vojski mora biti reda.

U meĊuvremenu je mlada dama došla k sebi. Izvadila je posjetnicu, napisala olovkom nekoliko redaka, uloţila je" draţesnu malu kuvertu i rekla potišteno:

— Odnesite to gospodinu natporuĉniku, a ja ću ovd){

priĉekati odgovor. Evo vam pet kruna za put.

— Od tog ne bu niš — odgovorio je Švejk uvrije^" nepopustljivošću nenadane gošće. — Ostavite si tih r kruna, evo vam ih tu na stolcu, a ak hoćete odite z rnefl" . do kasarne, priĉekajte tam na mene, a ja bum pismo pr£(^ donesel odgovor. Ali da bi tu ĉekala, to sigurno ne bu isto;

Rekavši to, unese u predsoblje kofere pa zveckajući k1) ĉevima kao kljuĉar kakva zamka reĉe znaĉajno već kod

186

~~"i H dama bespomoćno izaĊe na hodnik. Švejk je zak-.

*ta i pošao naprijed. Posjetiteljica je cupkala za njim JCa° •' '

sustigla ga tek kad je Švejk ušao u trafiku kupiti

C18Sadaje išla uz njega i nastojala zapodjenuti razgovor: _1 Hoćete li mu sigurno predati?

____ predal bum, kad sam rekel. _ A hoćete li naći gospodina natporuĉnika?

_ To ne znam.

Zatim su hodali jedno uz drugo bez rijeĉi, a nakon dulje

stanke Švejkova pratilja opet zapoĉe razgovor:

_ Znaĉi, mislite da nećete naći gospodina natporuĉnika?

— To ne mislim. — A gdje mislite da bi mogao biti?

— To ne znam. Time je razgovor opet bio prekinut na dulje vrijeme, dok

nije ponovno nastavljen pitanjem mlade dame: — Niste izgubili ono pismo?

— Dosad ga nisam zgubil. — Onda ćete ga sigurno predati gospodinu natporuĉniku?

— Da.

— A naći ćete ga?

~^~ Već sam rekel da ne znam — odgovorio je Švejk ~-ĉudim se kak mogu ljudi biti tak radoznali i stalno pitati Jednu te istu stvar. To bi bilo isto ko kad bi ja svakog drugog n* ulici zaustavil i pital koji je danas datum. Šv 't ^ zavr^° pokušaj mlade dame da se dogovori sa tiši T i ^a ^C ^ru§i dio puta do vojarne prošao u potpunoj da ^ su došli do vojarne, Švejk reĉe mladoj dami ulaz ?nce / upusti se u razgovor o ratu s vojnicima na dala ' °Je

¥°^to radovalo mladu damu, jer je nervozno ho-

v _po ploĉniku i imala nesretan izraz lica kad je vidjela da avlja svoja tumaĉenja s tako glupim izrazom kakav

— Nema ga doma — rekao je tvrdo Švejk, ali mlaH ma je već bila u predsoblju i kategoriĉno naredila Švejk.

— Odnesite kofere u sobu!

— Bez dopuštenja gospona natporuĉnika to ne bn -a — rekao je Švejk. — Gospon natporuĉnik mi je narediU bez nie?a ne <;m/=m r,;U-.J -;*

-Ja,

187

se mogao vidjeti samo na fotografiji objavljenoj u to vri1

u »Kronici svjetskog rata«: ^

»Austrijski prijestolonasljednik razgovara sa dva zrakot>L koji su oborili ruski zrakoplov«.

Svejk je sjeo na klupu kod ulaza u vojarnu i poĉeo h maĉiti da su napadi vojske na Karpatskom bojištu doţivjet slom, da je na drugoj strani zapovjednik Premisla genejj Kusmanek došao do Kijeva, a da smo u Srbiji ostavili je4 naest uporišta i da Srbi neće dugo izdrţati u natjeravanju naših vojnika. Potom je poĉeo kritizirati pojedine poznatt bitke, pa je otkrio toplu vodu kad je rekao da se odred, koi je sa svih strana opkoljen, mora predati.

Kad se dovoljno napriĉao, udostojio se izaći i oĉajnoj t mi reći da će odmah doći i da ona nikamo ne odlazi, a zatiu je otišao gore u ured gdje je našao natporuĉnika Lukaša, koji je upravo jednom poruĉniku tumaĉio neke sheme rovovai spoĉitavao mu da ne zna crtati i da o geometriji nema pojmi —Vidite, ovako se to mora nacrtati. Ako treba na zadani pra vac nacrtati okomitu liniju, tada je moramo nacrtati takoi ona s pravcem ĉini pravi kut. Razumijete? U takvom sluĉaj« rovovi će biti poloţeni pravilno i neće biti izloţeni k nepfl jatelju. Bit ćete udaljeni od neprijatelja šest stotina metan A po ovom, kako ste vi nacrtali, naše bi pozicije bile gurnuti u neprijateljsku liniju, pa bi vaši rovovi stajali okomito nad neprijateljem, a potreban vam je izbaĉeni kosi kut. To je 'r nostavno, zar ne?

Priĉuvni poruĉnik koji je u graĊanstvu bio blagajnik n* banke stajao je nad time sav oĉajan, jer nije ništa shvaća" zaista je odahnuo kad je Švejk pristupio natporuĉniku.

— Pokorno javljam, gospon natporuĉnik, da vam nek^ va dama šalje ovo pismo i ĉeka na odgovor — pritom je & ĉajno i povjerljivo namignuo.

To što je proĉitao nije na natporuĉnika ostavilo Ijniji utisak. 188

• Ugr tfeinrich! Mein Mann verfolgt mich. Ich mufiunbed-

* . r)fr ein paar Tage gastieren. Dein Bursch ist ein grofies

^Jeh-Ichbinunglucklich. 1

Deine Katy«1

M rnoruĉnik Lukaš uzdahnu, i odvede Švejka u susjedni • ,r*A 7Atvori vrata i poĉe hodati izmeĊu stolova. Kada prazni ureu, ^ r

se konaĉno zaustavio kod Švejka, reĉe: _ Ta Jama piše da ste stoka. Sto ste joj napravili?

_ Niš joj nisam napravil, pokorno javljam, gospon obr-lajtant, ja sam se ponaša! jako pristojno, al ona je odmah htela zauzeti stan. A zato jer nisam dobil od vas nikakvu na-redbu, nisam je ni ostavil u stanu. A još usto, došla je s dva kofera, ko da je doma.

Natporuĉnik uzdahnu još jednom glasno, što je Švejk ponovio za njim.

— Što je? — viknu natporuĉnik prijeteći. — Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je to teški sluĉaj.

U Vojteškoj ulici još pred dva leta doselila se k jednom tapetaru nekakva gospodiĉna, a on ju ni mogel hitit iz stana, pa je moral otrovati i nju i sebe s plinom, pa mu više ni bilo smešno. Sa ţenskima je teško. Ja ih skroz kuţim.

— Teţak sluĉaj — ponovio je za Švejkom natporuĉnik |'nikada nije rekao tako ĉistu istinu. Mili je Jindfich bio u škakljivoj situaciji. Supruga koju progoni muţ došla je na nekoliko dana k njemu u posjet, upravo kad je trebala iz Irebonja doputovati gospoda Mickova, kako bi u tri dana po-zb V*00 Št° mu re^ovito poklanja svaka tri mjeseca kada jedjf P°vinf dolazi u Prag- Onda prekosutra treba doći kon * g°Sp°^iĉna- Obećala je da će pristati biti zavedena, na-treK St°jSe C*Je t)e<^an premišljala, jer se tek za mjesec dana

N . nek°g inţenjera. Poruĉnik je sjedio na stolu oborene glave, šutio je

P°

siln' je velik,

0 me muţ

Pr°8°

ni- Moram svakako provesti nekoliko dana kod tebe. Tvoj

mr«na. Ja sam nesretna. Tvoja Katy. (njem.)

189

i razmišljao, ali zasad nije ništa smislio, već je pn sjeo za stol, uzeo kuvertu, papir i napisao na sluţben papiru:

»Draga Katy! U sluţbi do 9 h naveĉer. Dolazim u ini Molim te da se kod mene osjećaš kao kod kuće. Što se H

r

Švejka, moga sluţnika, već sam mu izdao nalog da bi ti u mu udovoljio. Tvoj Jindfich.«

— Ovo pismo — reĉe natporuĉnik—predajte milostivoj gospodi. NareĊujem vam da se prema njoj vladate pristojno! taktiĉno i da joj ispunite svaku ţelju, koja je za vas zapovijed Morate se vladati galantno i posluţiti joj pošteno. Evo van sto kruna, za koje ćete mi poloţiti raĉun, jer će vas moat po nešto poslati. Naruĉite joj objed, veĉeru itd. I kupite tri boce vina i kutiju »Memfis« cigareta. Tako... zasad više ništa. Moţete ići, ali još vam jednom stavljam na dušu da joj ispunite svaku ţelju koju joj vidite u oĉima.

Mlada je dama već izgubila svaku nadu da će vidjeti Švejka, pa je stoga bila vrlo iznenaĊena kad ga je spazila kako izlazi iz vojarne i prilazi joj s pismom.

Salutiravši, predao joj je pismo i obznanio:

— Prema nalogu gospodina obrlajtanta, moram se pK-ma vama, milostiva gospoda, ponašati pristojno i taktiĉno, takoĊer vam moram pošteno posluţiti, napraviti sve što van vidim u oĉima. Moram vas nahraniti i kupiti vam sve što ţelite. Dobio sam za to od gospona obrlajtanta sto kruna, tog moram kupiti tri boce vina i kutiju Memfiski.

Kad je proĉitala pismo, vratila joj se odluĉnost koja ogledala u tome što je naredila Svejku da joj naruĉi fij kada je i to bilo ispunjeno, naredila mu je da sjedne na do fijakerista.

Odvezli su se kući. Kad su već bili u stanu, odigrala l odliĉno ulogu domaćice. ŠVejk je morao odnijeti kofer6

spavaonicu, isprašiti tepihe na dvorištu, a neznatna pauc^J iza zrcala silno ju je razgnjevila. Sve je svjedoĉilo o tom

•liĉno dugo ukopati na ovim, u boju osvojenim po-

se

, znojio. Kad je istresao tepihe, sjetila se da se skinuti zavjese i isprašiti. Onda je dobio naredbu da a prozore u sobi i kuhinji. Zatim je poĉela premještati tvo, što je ĉinila vrlo nervozno, a kad je Svejk sve to evukao iz kuta u kut, to joj se nije svidjelo pa je iznova kombinirala i izmišljala novi razmještaj. Preokrenula je u stanu sve naglavce, pa je pomalo i njezina energija oko ureĊivanja gnijezda poĉela slabjeti, a rondanje je prestalo.

Iz ormara je još izvadila ĉistu posteljinu, presvukla jastuke i perine sama, a moglo se primijetiti da to radi s ljubavlju prema krevetu, koji je u nje izazivao puteno podrhtavanje

nosnica.

Zatim je poslala Švejka po objed i vino, a prije nego što

se vratio, preodjenula se u prozraĉni haljetak koji ju je ĉinio

neobiĉno zavodljivom i privlaĉnom. Uz objed je popila bocu vina, popušila mnogo cigareta i

legla u krevet, dok je Svejk u kuhinji ţvakao dvopek koji je namakao u ĉašu s nekakvom slatkom rakijom. — Svejk! — zaĉulo se iz spavaonice — Svejk! Svejk je otvorio vrata i ugledao na jastucima mladu damu u privlaĉnom poloţaju.

— UĊite! Pristupio je postelji, a ona s naroĉitim smiješkom premjeri

njegovu snaţnu postavu i ĉvrsta bedra. ^ odgrnuvši finu tkaninu, koja je prikrivala i otkrivala sve,

reĉe mu strogo:

—-Skinite cipele i hlaĉe! No, dajte, pokaţite! ako se

dogodilo da je dobri vojnik Svejk mogao raporti-

Jiatporuĉniku kad se ovaj vratio iz vojarne: ^ v . °korno javljam, gospon obrlajtant, da sam ispunil nal ^ ost*voj

gospodi, i pošteno joj posluţil po vašem ^'

,a vam, Svejk — reĉe natporuĉnik. — Je li imala

190 191

— Tak, oko šest - odgovorio je Švejk. - Sad s„

j^3^^mW^$J

5.

Dok su silne vojske prikovane uz šume oko Dunju Raba stajale pod kišom granata, a velikokalibarski topovi a. sipali i uništavali cijele satnije na Karpatima, dok je obzoru, svim bojištima blistao od poţara sela i gradova, natporuĉnjl Lukaš, zajedno sa Švejkom, proţivljavao je neugodnu id| s damom koja je pobjegla od svoga muţa i sada izigravali Lukašovu domaćicu.

Kada je otišla na šetnju, Lukaš je odrţao sa Svejkom ratno vijećanje kako da je se riješe.

— Bilo bi najbolje, gospon obrlajtant — rekao je Švejl — kad bi taj njen muţ od kog je pobegla i koji je traţi, kakste

rekli da piše u pismu koje sam vam donesel, doznal gde je om

i došel po nju. Poslati mu telegram da se nalazi kod vas i da

si ju moţe podignuti. U Vsenorima je prošle godine bil takav

sluĉaj u jednoj vili. Al u onom sluĉaju je telegram poslala sama

ţenska svome muţu, a taj je došel po nju i prebil ih obadva. Oni su bili civili, ali u vašem sluĉaju se ne bu usudil neka) narediti oficiru. Uostalom, vi niste niš krivi, jer niste nikog rt pozvali, a kad je pobegla, to je naredila na svoju ruku. But«

vidli da bu se telegram isplatil. Pa ak i padne par friški... — On je vrlo inteligentan ĉovjek — prekinuo g* )e

natporuĉnik Lukaš — ja ga znam, on trguje hmeljomna

veliko. Svakako moram s njim razgovarati. Poslat ću n"1

brzojav.

Brzojav koji je poslao bio je vrlo odrješit, trgova* »Sadašnja adresa vaše supruge je...« Slijedila je adresa sta1" natporuĉnika Lukaša.

Tako se dogodilo da se gospoda Katy vrlo neugodu0

nenadila kada se na vratima pojavio trgovac hmeljom. IZP

10 razumno i briţno kad je gospoda Katy, ne gubeći dao je vr ^^ prisutnost duha, predstavila oba gospodina: u tom

tr v ^ „ospodin natporuĉnik Lukaš«. Niĉeg drugog 'oj

m112

o "

'^Izvolite sjesti, gospodine Wendler — ponudio je Iju-

natporuĉnik Lukaš i izvukao iz dţepa dozu s cigaretama:

__ Izvolite. Inteligentni trgovac hmeljom uzeo je pristojno cigaretu i

ispuštajući iz usta dim reĉe ozbiljno: _ Odlazite skoro na ratište, gospodine natporuĉniĉe?

_ Zatraţio sam premještaj u 91. pukovniju u Budejovice, kamo ću najvjerojatnije otići ĉim budem gotov sa školom jednogodišnjih dragovoljaca. Trebamo mnogo ĉasnika, a danas je ţalosna pojava da se mladi ljudi, koji imaju pravo postati jednogodišnjim dragovoljcima, ne koriste tom povlasticom. Radije ostaju obiĉni infanteristi nego da se potrude da postanu kadeti.

— Rat je jako naškodio trgovini hmeljom, ali mislim da ne moţe još dugo potrajati — primijetio je trgovac hmeljom, gledajući naizmjeniĉno svoju ţenu i natporuĉnika.

— Naš je poloţaj jako dobar — rekao je natporuĉnik Lukaš. — Danas više nitko ne sumnja da će rat završiti pobje-dom oruţja centralnih sila. Francuska, Engleska i Rusija su suviše slabe nasuprot austrijsko-tursko-njemaĉkom bedemu. stl"a> "a nekim smo bojišnicama doţivjeli neznatne neus-Pjene. Ĉim probijemo ruski front izmeĊu Karpatskog hrpta i r rednjeg Dunajca, nema nikakve sumnje da će to znaĉiti kraj ci- ,'

to Jako Francuzima prijeti u najkraćem roku gubitak

r . e lst°ĉne Francuske i ulazak njemaĉke vojske u Pariz. To 'e

Jednostavno _ o;~._ TT_._V .__<,... . ' • n i ...

192

- sigurno. Uostalom, naši manevri u Srbiji fektiĉ JaJU SC V^° usPHno> a uzmicanje naše armije, što je drukĉi' Sam°

vPre§ruPiranJe> mnogi objašnjavaju znatno Uskoro'06^0 ^° t0

tra^ PotPuna hladnokrvnost u ratu. k°jištu ei^°. J61* ^a ĆG naši

planirani manevri na juţnom Ufoditi plodom. Izvolite pogledati. •>&' ' jBSrtjt«

193

Natporuĉnik Lukaš primio je lagano trgovca hrnel rame i odveo do karte bojišnice, koja je visjela na zidu J kazujući mu pojedine toĉke, stade objašnjavati: ' ^

— Istoĉni Beskidi za nas su odliĉno uporište. U Kam, skim usjecima imamo, kao što vidite, dobar oslonac. '

udar na ovu liniju — i nećemo se zaustaviti do Moskve R ' će završiti prije nego što se nadamo.

— A Turska? — upitao je trgovac hmeljom razmišljah,/ pritom kako poĉeti razgovor da bi se doĉepao srţi stvari zbog koje je i došao. '

— Turci se drţe dobro — odgovori natporuĉnik, odvodećj ga opet k stolu. — Predsjednik turskog parlamenta Hali-U i Ali-beg doputovali su u Beĉ. Vrhovnim zapovjednikom turske vojske na Dardanelima imenovan je maršal Liman plemeniti Sanders. Goltz-paša doputovao je iz Carigrada u Berlin, a naš je car odlikovao Enver-pašu, viceadmirala Use-dom pašu i generala Dţevad-pašu.

Relativno mnogo odliĉja za tako kratko vrijeme. Svi su neko vrijeme sjedili šutke oko stola, dok natpo-

ruĉnik nije osjetio da je zgodan trenutak kako bi prekinuo muĉnu situaciju ovim rijeĉima:

— Kada ste doputovali, gospodine Wendler?

— Jutros. — Vrlo mi je drago da ste me zatekli kod kuće jer popodnt

uvijek odlazim u vojarnu i imam noćnu sluţbu. Budući je stat u stvari po cijeli dan prazan, mogao sam ponudili milostivoj gospodi gostoprimstvo. Ovdje joj nitko nije smetao za vrijei* boravka u Pragu. Zbog starog poznanstva...

Trgovac hmeljom se nakašljao. — Katy je zaista ĉudna ţena, gospodine natporuĉni*

primite moju najsrdaĉniju zahvalnost za sve što ste za nj" uĉinili. Iz ĉista mira sjeti se otputovati u Prag, jer da se & vodno mora lijeĉiti od nervoze. Ja na putu, vratim se, &°^ nema Katy.

Trudeći se napraviti najljubazniji izraz lica, priprijeti0' je prstom i usiljeno se osmjehujući upitao ţenu: »

-r si sigurno mislila kad sam ja na putu da i ti moţeš

"ari. Ti, dakako, nisi pomislila...

^Vidjevši ja razgovor skreće na neugodno podruĉje, 1 ruĉnik Lukaš ponovno odvede inteligentnog trgovca

natP,. ^0 karte bojišnice i pokazavši prstom podvuĉena

mjesta reĉe:

___ Zaboravio sam vas upozoriti na jednu vrlo zanimljivu okolnost, na ovaj veliki luk koji je okrenut prema jugozapadu gdje ova planinska skupina ĉini vaţan mostobran. Ovamo je usmjerena ofenziva saveznika. Zatvaranjem ovoga

ta, k0jj Spaja mostobran s glavnom obrambenom linijom neprijatelja, mora biti prekinuta veza izmeĊu desnog krila i sjeverne vojske na Visli. Je li vam to sada jasno?

Trgovac hmeljom odgovori da mu je sve potpuno jasno i bojeći se, kao taktiĉan ĉovjek, da se ono što je rekao ne bi shvatilo dvosmisleno, doda vraćajući se na svoje mjesto:

— Naš je hmelj zbog ratnih uvjeta izgubio trţište u ino-zemstvu: Francuska, Engleska, Rusija i Balkan ne uvoze više naš hmelj. Hmelj još šaljemo u Italiju, no bojim se da će se i Italija umiješati u sve ovo. A kada pobijedimo, onda ćemo mi diktirati cijenu robi.

— Italija ustraje na strogoj neutralnosti — tješio ga je natporuĉnik. —To je...

— A zašto onda ne prizna da se smatra vezanom Trojnim paktom, koji je sklopila s Austro-Ugarskom i Njemaĉkom?

naljutio se odjednom trgovac hmeljom, kome se sve to Pomiješalo u glavi: i hmelj i ţena i rat.

~~ Ja sam oĉekivao da će Italija objaviti rat Fran-' ^ii- I on<ia bi rat bio gotov. Hmelj mi trune u

T ,a. *'ma> domaći poslovi su slabi, izvoz je ravan nuli, a

s ^1Ja ĉuva neutralnost. A zašto je Italija još 1912. obnovila San P^ °Jm savez? Gdje je ministar vanjskih poslova, di kolik' ^ Što radi sada taj gospodin? Spava? Znate li Nem -Sam *ma° S°dišnji promet prije rata, a koliki sada? trRov ^te

]m^sut* da Ja ne pratim okolnosti! — nastavio je

gledajući Ijutito natporuĉnika koji je mirno puštao

jo

194 195

iz usta kolutove cigaretnog dima, koji su pristizali • drugoga i razbijali se, a što je gospoda Katy pratila zanimanjem.

— Zašto su se Nijemci vratili na granice kad su Vej. kod Pariza., zašto se vode teške artiljerijske borbe iz,J?

Meuse i Moselle? Znate li da su u Combres i Woewru l Marchea izgorjele tri pivovare, kamo sam godišnje slao •• od pet stotina vreća hmelja? Izgorjela je i pivovara knj y

gezacha Hartmansweilerska, a golema pivovara kod Niede

aspacha sravnjena je sa zemljom. To vam je za moju finu

gubitak od tisuću dvjesto vreća hmelja godišnje. Šest putasi

se tukli Nijemci s Belgijancima za pivovaru Klosterhoek,ato

je gubitak od 350 vreća hmelja godišnje.

Od Ijutine nije mogao dalje govoriti, samo je ustao i prj. šao ţeni:

— Katy, smjesta ideš sa mnom kući, oblaĉi se. Svi mt ovi dogaĊaji tako ljute — rekao je nakon nekoliko trenutaka ispriĉavajućim tonom. — Nekada sam bio posve miran.

A kad se otišla odjenuti, tiho je rekao natporuĉniku:

— Nije joj to prvi put. Lani je pobjegla s jednim nastav-nikom i našao sam je ĉak u Zagrebu. Tom sam prilikom s zagrebaĉkom gradskom pivovarom napravio posao za šest stotina vreća hmelja. Ah, jug je uopće bio zlatni rudni Naš je hmelj putovao ĉak do Carigrada. Danas smo gotovo uništeni. Ako vlada ograniĉi proizvodnju piva, zadat će nafl posljednji udarac.

I zapalivši ponuĊenu cigaretu, reĉe oĉajno:

— Samo je Varšava kupovala 2370 vreća hmelja. Tamo J* najveća Augustijanska pivovara. Njihov zastupnik je dolazi k nama u posjet jednom godišnje. To je da ĉovjeka obuzn* oĉaj. Dobro da nemam djece.

Ovaj logiĉni završetak o godišnjem posjetu zastuF nika Augustijanske pivovare iz Varšave izazvao je srnij^ natporuĉnika, što je trgovac hmeljom i zapazio, pa je st°» nastavio:

— MaĊarske pivovare u Šopronju i Velikoj Kanjiţi K

d moje firme godišnje oko tisuću vreća hmelja eksportna piva, koja su izvozile ĉak do Aleksan-C

da, zbog blokade, ne naruĉuju ništa. Nudim Sa

t'rideset posto jeftinije, a one ne naruĉuju ni Stagnacija, propadanje, mizerija i k tome još i

hmeljom ušuti, a tišinu prekinu gospoda Katy,

već spremna za put:

J- Kako ćemo otpremiti moje kofere?

_ pos}at ću po njih, Katy — reĉe mirno trgovac hmeljom,

radujući se da je napokon sve završilo bez izgreda i

sablaţnjivih scena.

_ Ako još ţeliš štogod kupiti, krajnji je trenutak da kren-

emo. Vlak polazi u dva i dvadeset. Oboje se prijateljski oprostiše s natporuĉnikom, a trgovac

hmeljom bio je tako veseo što je već sve prošlo, da je na rastanku u predsoblju rekao natporuĉniku:

— Ako biste, ne daj Boţe, bili u ratu ranjeni, doĊite k nama na oporavak. Njegovat ćemo vas najbriţljivije.

Vrativši se u spavaonicu, gdje se gospoda Katy odjevala za put, natporuĉnik je našao na umivaoniku ĉetiri stotine kruna i ovo pisamce:

»Gospodine natporuĉniĉe! Niste se zauzeli za mene pred tim

majmunom, mojim muţem, idiotom prvog reda. Dopustili ste da

me odvuĉe sa sobom kao kakvu stvar koju je zaboravio u stanu. Pritom

ste si dopustili primjedbu da ste mi ponudili gostoprimstvo.

Nadam se da vam nisam nanijela većih troškova od priloţenih

n stotine kruna za koje vas molim da ih podijelite sa svojim

f J J

ruci P°rucruk Lukaš na trenutak je zastao s pisamcem u l e (

a °nda §a malo-pomalo poderao. Sa smiješkom je po-a noyac što je leţao na umivaoniku, i vidjevši da je t na sto*iću zaboravila ĉešljić kad je pred zrcalom ure-°SU) uloţio ga medu svoje fetišistiĉke relikvije. F"

drije-im n

za

196 197

Švejk se vratio poslijepodne. Bio je u potrazi za stajsL' pinĉom za natporuĉnika. ^

— Svejk — rekao mu je natporuĉnik — imate srećn > dama koja je kod mene stanovala, otputovala je. Odveo ' je njezin suprug. A za sve usluge koje ste joj uĉinili ostaJi vam je na umivaoniku ĉetiri stotine kruna. Morate joj lij^ zahvaliti, odnosno njenom gospodinu suprugu, jer su to nje. govi novci koje je uzela sa sobom za put. Ja ću vam izdiktirati pismo.

Izdiktirao mu je:

»Veleuvaţeni gospodine! Izvolite isporuĉiti vašoj gospojj supruzi zahvalnost za ĉetiri stotine kruna koje mi je darovala za usluge koje sam joj uĉinio za vrijeme posjeta Pragu. Sve što sam uĉinio za nju, uĉinio sam drage volje, pa stoga ne mogu primiti ovaj iznos, te joj vraćam...

— No, samo pišite dalje Svejk, što se tako vrtite? Gdje sam stao?

— Te joj vraćam — rekao je Svejk drhtavim glasom pu-nim tragike.

— Dobro dakle: »vraćam s najdubljim štovanjem. Uĉtivi pozdrav i rukoljub milostivoj gospodi. Josef Švejk, ĉasniĉki sluţnik natporuĉnika Lukaša«. Gotovo?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, još fali datum. — 20. prosinca 1914. A sad adresirajte kuvertu i uzmite

ĉetiri stotine kruna i odnesite na poštu i pošaljite na ovu ad-resu.

I natporuĉnik Lukaš poĉe veselo zviţdukati ariju iz operete »Razvedena gospoda«.

— Još nešto, Švejk — reĉe natporuĉnik kada je $ve)' krenuo na poštu. — Sto je s tim psom kojega ste išli traţi0'

— Bacil sam oko na jednoga, gospon obrlajtant, jako »r ţivotinja, al će ga se teško dobiti. Nadam se da bum ga ipak dopelal. Grize.

6.

liednju rijeĉ natporuĉnik Lukaš nije ĉuo, a ona je bila

Grize mrcina, ko stekli« — htio je još jednom ponoviti Švejk, ali je na kraju pomislio:

»A kaj se to natporuĉnika opće tiĉe? Hoće pesa, pa bu ga

idobil«. . . . Lako je, naravno, reci: »Dovedite mi psa!«. Vlasnici pasa

su vrlo oprezni što se tiĉe njihovih pasa, pa ĉak kada se i ne radi o ĉistokrvnom psu. I najobiĉnijeg mješanca, koji ništa drugo ne radi nego kakvoj starici grije noge, vlasnik voli i ne da mu napakostiti.

Pas instiktivno osjeća, osobito ako je ĉistokrvan, da će jednog lijepog dana svome gospodaru biti otuĊen. Neprestano ţivi u strahu da će ga ukrasti, da mora biti ukraden. Pas se, naprimjer na šetnji, udalji od svoga gospodara. Ispoĉetka je veseo i nestašan; igra se s drugim psima, skaĉe na njih nepristojno, oni na njega, njuška uglove, diţe noţicu na sva-kom uglu i piljarici na košaru s krumpirom, ukratko - tako se raduje ţivotu i svijetu da mu se sve ĉini krasnim, kao mladiću nakon poloţene mature.

Odjednom moţete zapaziti kako njegovo veselje nestaje i da pas osjeća da se izgubio. I sada ga tek spopada pravi °caj. Preplašeno trĉkara ulicom, njuška, cvili i u potpunom oĉajanju podvija rep medu noge, povlaĉi uši unazad i juri sredinom ulice nekamo u nepoznato.

j^ad bi mogao govoriti, sigurno bi vikao: »Isuse i Marijo, ne«o će me ukrasti!«

Jeste li ikada bili u psetarnici i vidjeli takve izbezumljene Psece spodobe?

o .

kradTSU °^ u^ra^en^- Velegrad je odgojio tu posebnu vrstu toji VaCa J*se uzdrţavaju prodajom ukradenih pasa. Pos-j. a malih salonskih pasa, patuljastih ratlera, malih poput tako • J110^11 se staviti u dţep ogrtaĉa ili u damski muf i S1Q sa sobom. I odatle vam jadnika ukradu. Zlu, pjega-

198 199

vu njemaĉku dogu, koja bijesno ĉuva kakvu vilu u pr< ukradu noću. Policijskog psa ukradu isljedniku pred Vodite li psa na uzici, prerezat će vam je i nestati sa psd^ vi ćete ostati, glupo gledajući u praznu ogrlicu. Pedeset n« ' pasa koje srećete na ulici nekoliko puta je mijenjalo svoje o podare, a ĉesto se dogodi da nakon nekoliko godina kuDj svoga vlastitog psa kojeg su vam ukrali dok je bio štene, <U ste s njime išli u šetnju. Najveća opasnost od krade prjjrt psima kad ih izvode da izvrše malu i veliku nuţdu. Upi^ kod ovog zadnjeg ĉina najviše ih se izgubi. Zato se pritom svaki pas oprezno ogledava oko sebe. Postoji nekoliko % tava za kradu pasa. Moţe se to uĉiniti direktno, nešto sliĉno dţepnoj kradi, ili podlim mamljenjem nesretnog stvora. Pasje vjerna ţivotinja, ali samo u ĉitankama ili u prirodopisu. Dajte i najvjernijem psu ponjušiti prţenu dimljenu konjsku kobasicu, i taj je gotov. Zaboravi na gazdu pokraj kojega je koraĉao, okrene se i ode za vama pri ĉemu mu iz gubice cure sline, pa sluteći veliku radost zbog kobasice vrti ljubazno repom i širi nozdrve kao najţivahniji pastuh kad ga vode kobili.

Na Maloj Strani kod Zameckih stuba nalazi se mala to-ĉionica piva. Jednoga dana, u sumrak, sjedila su ondje straga dva ĉovjeka. Jedan vojnik i jedan civil. Nagnuvši se jedan k drugomu šaputali su tajanstveno. Sliĉili su zavjerenicima iz doba Mletaĉke Republike.

— Svaki dan u osam sati — šaptao je civil vojniku — '<*' z njim sluškinja na vugel Havliĉkovog trga i parka. Ali toj« gad, grize kog stigne. Ne da se ni pogladiti. A

I nagnuvši se jaĉe vojniku, šapnu mu u uho: yii

— Ni kobasice ne ţdere. k!;

— Ni peĉene? — upita ŠVejk. •!>

— Ni peĉene. Obojica pljunuše. >'

— Pa kaj taj gad onda ţdere? '> •*.>.

— Sam Bog zna. Neki pesi su tak razmaţeni i Janji da su nadbiskupi. >•>, * MM.KI.>•• * »

/•' ik i civu"se kucnuše, a civil šapćući nastavi: fe T dnom jedan crni špic, kog sam trebal za štenaru nad """" kom, ni štel od mene zeti kobasicu. Išel sam za njim ^ dok više nisam mogel zdrţati, pa sam direktno pital ^ ospodu, koja je z njim išla u šetnju, kaj taj pas jede da je ^clepi Gospodi je to polaskalo, pa je rekla da najradije jede , „jjgnade. Pa sam mu kupil šnicl, mislim da bu to još bolje. A idiš, mrcina od pesa, ni se ni okrenu! jer je šnicl bil teleći. gil je naviknu" na svinjetinu. Tak sam mu moral kupiti kar- menad. Dal sam mu ponjušiti i potrĉal sam, a pes za menom. Gospoda je vikala »Puntik, Puntik«, al ma kakvi, dragi Puntik . ni da bi. Beţal je za karmenadom skroz iza vugla, tam sam mu stavil lanĉić oko vrata, a drugi dan je već bil u štenari nad Klamovkom. Imal je ispod vrata nekolko belih dlaka, malu pjegicu, nju sam mu pofarbal u crno i niko ga ni prepoznal. Ali ostali pesi, a bilo ih je dost, svi su išli na konjsku prţenu kobasicu. Ti bi isto najbolje napravil kad bi ju pital kaj taj pes najradije jede: vojnik si, dobro zgledaš, tebi bu prije rekla. Ja sam ju već pital, al ona me je tak pogledala ko da bi me htela probosti i rekla: »A kaj se to vas tiĉe?«. Ona baš ni zgodna, u stvari je prava majmunica, ali z vojnikom bu razgovarala.

— A je to zbiljam stajski pinĉ? Moj obrlajtant drugog neće.

— Lepi stajski pinĉ. Boje »sol i papar«, zbiljam ĉistokrvni, ko što si ti Svejk, a ja Blahnik. Mene zanima samo kaj Jede, to mu dam i dovedem ti ga.

"jatelji se ponovno kucnuše. Još prije rata, dok se Švejk o prodajom pasa, Blahnik mu ih je dobavljao. Bio je san muškarac i o njemu se govorilo da je ispod ruke povao sumnjive pse od šintera i prodavao ih dalje. Jednom e ka U i0 J6511^0' a u Pasteurovu institutu u Beĉu bio v • ., ^ Kuće. Sada je smatrao svojom duţnošću pomoći i Qi u ^vejku bez nadoknade. Poznavao je sve pse u Pragu jer

1C1> a §°vorio je potiho stoga da se ne oda gostioniĉaru, štene' ^ ^ Sostionice, P"je P°la godine, odnio pod kaputom jazavcara kojemu je dao sisati mlijeko iz boĉice s dudom,

201 200

tako da ga je glupo štene vjerojatno smatralo mamom, pa ., ni pisnulo pod kaputom. ^ Iz principa je krao samo ĉistokrvne pse i mogao je L- sudski vještak. Dobavljao je pse i psetarnicama i privatni," osobama koliko god se moglo, a kad je išao ulicom, lajali na njega psi koje je nekada ukrao. Kad bi se zaustavio p^j kakvim izlogom, ĉesto bi neki osvetoljubivi pas podigao tu njega zadnju noţicu i poškropio mu hlaĉe.

U osam sati izjutra, drugoga dana, mogli ste vidjeti do-brog vojnika Svejka kako hoda na uglu Havliĉkova trgaj parka. Ĉekao je dvorkinju sa stajskim pinĉem. Konaĉno ju je i doĉekao, a pokraj njega je protrĉao brkati pas, najeţen, bodljikav, s mudrim crnim oĉima. Bio je veseo kao svi psi koji obave nuţdu, pa je jurio za vrapcima koji su doruĉkovali konjske izmetine na ulici.

Onda je pokraj Svejka prošla dvorkinja koja se o njemu brinula. Bila je to postarija djevojka s kosom upletenom u vijenac. Zviţdukala je za psom i vrtjela u ruci lanĉić i ele-gantan biĉ. Svejk je upita:

— Dopustite, prosim, gospodiĉna, kuda se ide na Ţiţkov? Zastala, je i pogledala ga da vidi misli li to ozbiljno, a dobrodušno Svejkovo lice joj je reklo da taj vojniĉić stvarno ţeli ići na Ţiškov.

— Ja sam tek nedavno premješten u Prag — rekao J' ŠVejk. — Nisam otuda, ja sam sa sela. A ni vi niste iz Praga-

— Ja sam iz Vodnana.

— Onda nismo daleko — na to će ŠVejk. — Ja sam # Protivina.

Ovo poznavanje zemljopisa ĉeškog juga steĉeno && na manevrima u tom kraju, napunilo je djevojĉino srce # viĉajnom toplinom.

— Onda vi u Protivinu, na trgu, poznajete mesara le) chara?

i

A kak ga ne bi poznaval? ^ To je moj brat

Njega vam kod nas svi imaju rad — reĉe Svejk. rT ie Jako dobar, usluţan, ima dobro meso i daje dobru

va^_ Qa niste od Jarešovih — upitala je djevojka, koja je ĉela

osjećati simpatiju prema nepoznatom vojniku.

— Jesam.

_ Od kojeg Jareša, onog iz Krĉa kod Protivina ili iz

Raţica?

— Iz Raţica. —Još razvozi pivo?

— Stalno. — Ali on bi morao imati već priliĉno preko šezdeset. — Šezdeset osam mu je bilo u proljeće — odgovori mirno

Svejk. — Sada si je nabavil pesa i vozi se bez problema. Pes mu, baš ovakav ko što je onaj koji tam naganja vrapce, sedi na kolima. Lepi pes, jako lepi.

— To je naš — objašnjavala mu je njegova nova pozna-nica. — Ja sluţim tu kod gospona pukovnika. Ne znate našeg pukovnika?

— Znam, to je fini inteligent — rekao je Svejk. — Kod nas je u Budejovicama bil isto tak jedan pukovnik.

— Naš je gospon strogi, a kad se zadnji put pripovedalo da su nas isprašili u Srbiji, došel je sav besan doma i pobacal sve tanjure i štel mi je dati otkaz.

1~ A, onda je to vaš pes — prekinu je Svejk. — Ššteta što moj natporuĉnik ne podnosi pese, ja ih jako volim — ušutio Je> a onda naglo rekao:

Neće baš svaki pes sve ni jesti. — Naš Fox je jako izbirljivi, jedno vreme uopće ni štel mes°. a sada opet jede. ~~ A kaj jede najradije? ^ J^ra, kuhana jetra. ~-Teleća ili svinjska?

io mu je svejedno — nasmiješila se Švejkova zem-

203

202

re

skakao je na njega, a onda naglo, kao da je predosjećao št

Švejk o njemu misli, prestao skakati i pošao tuţno i smeteno prateći iskosa Svejka kao da je htio reći: »Znaĉi, to me ĉa' ka«.

Poslije mu je još rekla da svaku veĉer u šest sati dolazi tamo sa psom, da ne vjeruje ni jednom muškarcu iz Praw da je jednom dala oglas u novine i da se javio jedan bravar radi ţenidbe, izmamio od nje osam stotina kruna za nekakav izum i nestao. A ratna vjenĉanja da smatra glupošću jer takva ţena obiĉno ostaje udovicom.

Švejk joj je pruţio mnogo nade da će doći u šest sati, a onda otišao da bi obznanio prijatelju Blahniku da pas jede jetru bilo koje vrste.

— Poĉastil bum ga govedskim — odluĉio je Blahnik — Na to sam već dobil bernardinca od tvorniĉara Vidre, izvanredno verna ţivotinja. Sutra pesa dovedem kak treba.

Blahnik je odrţao rijeĉ. Kada je prijepodne Svejk bio gotov s ĉišćenjem stana, zaĉulo se na vratima lajanje, a Blahnik je uvukao u stan stajskog pinĉa koji se odupirao, još jaĉe najeţenog nego što ga je najeţurila priroda. Divlje je kolutao oĉima i gledao tako bijesno da je podsjećao na gladnog tigra u kavezu, pred kojim stoji debeli posjetitelj zoološkog vrta-Škrgutao je zubima, reţao kao da je htio reći: »Rastrgat ću, poţderat ću«.

Zavezali su psa za kuhinjski stol, a Blahnik je opisao po* stupak otuĊenja:

— Prošel sam namerno pokraj njega z jetrima zam<^ tanima u papir. Poĉel je njuškati i skakati na mene. N* mu nisam dal i išel sam dalje. Pes za menom. U parku ^ okrenul u Bredovsku ulicu i tam sam mu dal prvi koma"jc' Ţderal je to u hodu da me ne bi zgubil iz vida. Skrenu! sa"1

r gde sam mu dal prvu porciju. Onda sam ga, kad U • iel zvezal za lanac i odvlekel prek Vaclavskog trga na ^ hrade pa onda ĉak na Vršovice. Po putu je izvodil prava « *A Kad sam prelazil tramvajsku prugu, legnul se i ni se M maknuti- Valjda je štel da ga pregaziju. Donesel sam sa S K m i ĉisti rodovnik koji sam kupil u Fuchsovoj paprinici. Ti znaš krivotvoriti redovnike, Švejk?

_ fo mora biti napisano tvojom rukom. Napiši da pot-• ĉe iz Leipziga iz psetarnice von Bulow. Otac Arnheim von Kahlsberg, majka Emma von Trautensdorf, po ocu Siegfried von Buzenthal. Otac dobio prvu nagradu na berlinskoj izloţbi stajskih pinĉa 1912.; majka je nagraĊena zlatnom medaljom nirnberškog društva za uzgoj plemenitih pasa. Kaj misliš, kolko je star?

— Po zubima dve godine. — Napiši godinu i pol. — Loše je kupiran, Švejk. Pogle mu uši. — I tome ima pomoći. Podrezali burno ih kak spada, ĉim

se kod nas privikne. Sad bi još više besnil. Ukradeni je bijesno reţao, dahtao, trzao se, a onda

umoran s isplaţenim jezikom legao i ĉekao što će se s njim dogoditi. Pomalo je postajao mirniji, samo bi povremeno ţalosno zacvilio.

Svejk mu je poloţio ostatak jetre, koju mu je donio olahnik. Ipak je nije ni dodirnuo, već ju je samo prkosno pogledao, a onda se zagledao u obojicu s izrazom: »Već sam se jednom zeznul, poţderite je sami«.

^Lezao je rezignirano i pretvarao se da spava. Onda mu je esto palo na pamet, ustade na straţnje noge i poĉe prositi Prednjim šapama. Predao se.

aj dirljivi prizor nije ostavio nikakav dojam na Svejka. f^i' — viknu na jadnog psa, koji je opet legao ţalo-

nfl

ljakinja, protumaĉivši posljednje pitanje kao pokušaj n • I v i M&

pjele sale.

Šetali su još neko vrijeme, onda im je prišao i stajski ni . koji je bio vezan lanĉićem. Vladao se vrlo povjerljivo Švejku i trudio se da mu barem brnjicom poder

u rodovnik? — upitao je Blah-1~~ "° mu je ime Fox, nekaj tome sliĉnog da bi odmah

me

204 205

— Onda burno ga nazvali Max, pogle Blahnfk kak <j'* uha. Ustani, Mati!

Nesretni pas, kome su oduzeli i dom i ime, ustao je • oĉekivao daljnje naredbe.

— Ja mislim da ga odveţemo — odluĉi Švejk -— -burno vidli kaj bu napravil.

Ĉim su ga odvezali, odmah je pošao prema vratima, gdje je triput kratko zalajao na kvaku, uzdajući se u lakomislene tih zlih ljudi. Vidjevši da ne razumiju njegovu ĉeţnju za izla. skom, napravio je baricu pokraj vrata, uvjeren da će ga izba-citi kao što su to nekada ĉinili dok je bio mladi i dok ga jc

pukovnik strogo vojniĉki uĉio da mu bude »zimmerrein1«, Umjesto toga Švejk reĉe:

— Taj je lukavac, pravi je isusovac — opalio ga je reme-nom i gurnuo mu u baricu njušku, tako da ju je pas jedva oblizao.

Poĉeo je cviljeti zbog te sramote, trĉati po kuhinji, u oĉa-janju njuškati vlastiti trag, onda je odjednom prišao stolu, pojeo s poda komad poloţene jetre, legao uz peć i zaspao nakon svih ovih pustolovina.

— Kolko sam ti duţan? — upita Švejk Blahnika kad su se rastajali.

— O tome mi nemoj niš govoriti, Švejk — rekao je meko Blahnik. — Za starog prijatelja bum sve napravil, osobito kad je u vojski. Zbogom, deĉko, i nemoj ga nikad voditi prek Havliĉkovog trga, da se ne dogodi nekakva nesreća. Ak bu ti trebal još neki pes, znaš gde stanujem.

Švejk je ostavio Maxa da dobro odspava, a za to vrijeme kupio je ĉetvrt kile jetre, skuhao je i ĉekao da se Max pfr budi, pa mu je na pod stavio još topli komadić.

Max se poĉeo u snu oblizivati, a onda se protegnu°> onjušio jetru i progutao je. Zatim je otišao do vrata i pon°' vio svoj pokušaj s kvakom. a, — Mati — pozvao ga je Švejk — odi k meni. LV ;*;

s$&' .*v ;i' 1. Biti ĉist za boravak u sobi '• • i fM'it:

Prišao je nepovjerljivo, Švejk ga je podignuo na krilo i l Alo a Max je najprije mahnuo ostatkom svoga pod-

^ repa i blago zahvatio Švejkovu ruku drţeći je u gu- reZT „ op zaeledao mudro u Švejka kao da je htio reći: »Tu bici, pa»c A v , - L -

ništa ne moţe, znam da sam izgubio«. $c ni^ Lttp i i • • v . v • • v • i n • i •

Švejk ga je gladio i poĉeo priĉati njeţnim glasom: »Bil je

• dnom jedan pesek, zval se Fox i ţivel je kod nekog puko-ika Vodila ga je sluškinja na šetnju, a onda je došel jedan pon j ukral je Foxa. Fox je tak dospel u vojsku kod nekog

natporuĉnika i dali su mu ime Max«. _ Max, daj šapu. Tako, vidiš stoko jedna da burno dobri

prijatelji ak bus bil dobar i poslušan, inaĉe bu bilo problema

z remenom. Max je skoĉio Švejku s krila i poĉeo na njega veselo ska-

kati. A naveĉer, kad se natporuĉnik vratio iz vojarne, već su

Švejk i Max bili najbolji prijatelji. Gledajući na Maxa, Švejk pomisli filozofski:

»Kak se zeme, sve u svemu, svaki vojnik je ukradeni iz

svoga doma«.

Natporuĉnik Lukaš bio je vrlo ugodno iznenaĊen kada

je vidio Maxa koji se takoĊer silno obradovao vidjevši opet ĉovjeka sa sabljom.

Na pitanje odakle je i koliko košta, Švejk mu je posve

mirno odgovorio da mu je psa darovao jedan prijatelj koji je

upravo bio unovaĉen.

Dobro, Švejk — rekao je natporuĉnik igrajući se s

Maxorn. — Prvoga ćete dobiti od mene pedeset kruna za psa.

Jo nemrem primiti, gospon obrlajtant. ..." kvejk — rekao je strogo natporuĉnik — kada ste stu-F i u sluţbu, objasnio sam

vam da morate slušati svaku moju vain kaţem da ćete

dobiti pedeset kruna, morate

'

ti i propiti. Što ćete napravit s tih pedeset kruna?

Pre °k°rno javljam, gospon obrlajtant, da bum ih propil ^povedi.

206 207

— A ako bih na to sluĉajno zaboravio, nareĊujem \ Švejk, da me podsjetite da vam dam za psa pedeset kr^ Razumijete? Da pas nema sluĉajno buhe? Radije ga okupa' i oĉešl i poĉešljajte. Sutra imam sluţbu, ali prekosutra idem s ni

v . J^fll

u šetnju.

Dok je Švejk kupao Maxa, pukovnik, njegov bivši vk nik, kod kuće je grozno grdio i prijetio da će onoga tko n,, je ukrao psa odvesti pred vojni sud, da će ga dati strijeljati objesiti, zatvoriti na dvadeset godina i isjeći u komade.

»Der Teufel soli den Kerl buserieren — odzvanjalo je % pukovnikova stana, tako da su se tresli prozori. — Mit sol-chen Meuchelmordern werde ich bald fertig

1.«

Nad Švejkom i natporuĉnikom Lukašom u zraku je leb-djela katastrofa.

-»a

XV

Katastrofa

Pukovnik Bedfich Kraus koji je nosio i ime von Zillergut, po nekakvom selu kod Salzburga koje su njegovi preci propi-li još u osamnaestom stoljeću, bio je u stvari vrlo poštovani gospodin glupan. Kada je nešto pripovijedao, govorio je opće poznate stvari, pitajući pri tom jesu li svi ostali razumjeli najobiĉnije izraze: — Dakle, prozor, gospodo, da. Znate li što je prozor? Ili:

— Put koji s obje strane ima jarak naziva se cesta. Da, gospodo. Znate li što je to jarak? Jarak je iskopina u zemlji na kojoj radi više ljudi. To je udubina. Da. Kopa se motikama. Znate li što je to motika?

Patio je od manije objašnjavanja, a ĉinio je to s takvim oduševljenjem kao kakav izumitelj koji govori o svom djelu.

— Knjiga je, gospodo, skup razliĉito izrezanih listova papira, razliĉitog formata, koji su otisnuti i sastavljanjem uve-^ni i slijepljeni tutkalom. Da, gospodo. Znate li, gospodo,

sto

je to tutkalo? Tutkalo je ljepilo. DIO je tako strahovito glup da su mu se ĉasnici izdaleka

poali kako ne bi morali slušati da se ulica dijeli na ploĉnik

° ruk, te da je ploĉnik povišeni poploĉeni dio uz proĉelja

će. A proĉelje kuće je onaj dio koji se vidi s ulice ili s plo-

s y^tra

ţnji dio kuće ne moţemo vidjeti s ploĉnika, u što OZem

° sm

jesta

uvjeriti ako stupimo na kolnik. Bio je man

smjesta demonstrirati ovu zanimljivost. No, na sre- ' P

egazili su ga. Od tog vremena još je više poblesavio.

209

1. Neka Ďavo buzorira toga klipana! S takvim ubojicama iz postaje ja ću b (njem.) v_,,,,ft,, . . . . , . . . . . , • , . . „ ' - . .«WKX

208

i

4

Zaustavljao je ĉasnike i upuštao se s njima u beskona-duge razgovore o omletima, suncu, toplomjerima, krafni,,, ° prozorima i poštanskim markama.

Bilo je zaista ĉudnovato da je ovaj blesavac mogao rz^ jerno brzo napredovati i da su iza njega stajali utjecajni ImJ kao što je bio general zbora, koji ga je podrţavao bez obzjr na njegove potpune vojne nesposobnosti.

Na manevrima je sa svojom pukovnijom ĉinio prava ĉv da. Nikad nikamo nije stizao na vrijeme, vodio je pukovniju prsimice na mitraljeze, a jednom se, prije nekoliko godina na ĉeškom jugu, na carskim manevrima, dogodilo da se posve izgubio s pukovnijom, dospio s njom ĉak u Moravsku, gdje je s njom lutao još nekoliko dana nakon što su manevri već bili gotovi, a ostali vojnici se već valjali u vojarnama. I to su mu progledali kroz prste.

Njegov prijateljski odnos s generalom zbora i ostalim, ništa manje blesavim vojnim zapovjednicima stare Austrije, donijeli su mu razliĉita odliĉja i ordenja kojima se neobiĉno ponosio i smatrao se najboljim vojnikom i teoretiĉarom stra-tegije i svih ostalih vojnih znanosti pod suncem Boţjim.

Na pukovnijskim smotrama upuštao se u razgovor s voj-nicima i pitao ih uvijek jedno te isto:

— Zašto se puška kojom se sluţi vojska zove manli-herka?

U pukovniji je imao nadimak »Manlichertrottel1«. Bio je neobiĉno osvetoljubiv, gnjavio je podreĊene ĉasnike koji mu se nisu sviĊali, a uz njihove molbe za ţenidbu slao je pref' postavljenima vrlo loše preporuke.

Nedostajala mu je polovica lijevog uha koju mu je u n«a' dosti, zbog obiĉne istinite konstatacije, da je Bedfich Kra^5

von Zillerguter glupan nad glupanima, odsjekao njegov pro' tivnik u dvoboju.

Ako analiziramo njegove duhovne sposobnosti, doći ćemo do zakljuĉka da nisu bile nimalo bolje od onih koje s

1. Manliherska budala

1i

olikog Habsburga Franju Josipa proslavile kao notor-

I ti z6 rijeĉi, ista zaliha goleme naivnosti. Na jednom ketu u ĉasniĉkom kasinu, kada se povela rijeĉ o Schilleru,

kovnik Kraus von Zillergut iz ĉista je mira izjavio: ^ __ Juĉer sam, gospodo, vidio parni plug koji je tjerala l kornotiva. Zamislite, gospodo, lokomotiva, ali ne jedna, eeo dvije lokomotive. Vidim dim, pridem bliţe, a ono lokomotiva, a na drugoj strani druga. Recite mi, gospodo, zar to nije smiješno? Dvije lokomotive, kao da jedna nije dovoljna.

Ušutio je i zaĉas nastavio: — Ako nestane benzina, automobil mora stati. I to sam

juĉer vidio. Onda još brbljaju o trajnosti, gospodo. Ne ide, stoji, ne miĉe se, nema benzina. Nije li to, gospodo, smije-

snor Uza svu tu svoju tupost bio je još i neobiĉno poboţan.

Imao je kod kuće i domaći oltar. Išao je ĉesto na ispovijed i priĉest u crkvu Svetog Ignaca, a od izbijanja rata molio se za pobjedu austrijskog i njemaĉkog oruţja. Miješao je krš-ćanstvo sa snovima o germanskoj hegemoniji. Bog je trebao pomoći u osvajanju bogatstava i teritorija pobijeĊenih.

Uvijek bi se strašno razbjesnio kad bi proĉitao u novinama da su ponovno dovezli zarobljenike:

— Zašto dovoziti zarobljenike? Sve treba postrijeljati. Bez Milosti. Plesati medu mrtvacima. Sve civile u Srbiji spaliti, d° zadnjeg. Djecu pobiti bajunetima.

Nije bio nimalo gori od njemaĉkog pjesnika Vierordta, k°ji je za vrijeme rata objavljivao stihove u kojima je zazivao %tnaĉku da mirne duše i ţeljeznom šakom poubija milile francuskih Ċavola.

»Neka se do nebesa., ponad planina, gomilaju

ljudske kosti i dimi ljudsko meso...«

^-avršivši obuku u školi jednogodišnjih dragovoljaca,

P°ruĉnik Lukaš izašao je u šetnju s Maxom.

s?,

; i

210 211

— Slobodan sam vas upozoriti, gospon obrlajtant -^ kao je zabrinuto Svejk — da morate dobro ĉuvati ovog C da vam ne pobegne. Moţe se zaţeliti starog doma i moţe dh petama vetra ak ga pustite s lajne. I ne preporuĉam van^? ga vodite prek Havliĉkovog trga, tam se mota jedan zli jv, sarski pes, koji jako grize. Ĉim vidi u svom firtlu drueofr *

j u- i- u • u •• j • i • ^P655

odmah je ljubomoran, jer se boji da mu taj nekaj ne poie(j Ko onaj prosjak ispred crkve Svetog Gastala.

Max je veselo poskakivao i pleo se natporuĉniku pod no. ge, zamotao se uzicom o sablju i iskazivao neobiĉnu veselost što ide u šetnju.

Izašli su na ulicu i natporuĉnik se uputio sa psom na Prikope. Trebao se sastati s nekom damom na uglu Panske ulice. Bio je zadubljen u sluţbene misli. O ĉemu će sutra pre-

davati jednogodišnjim dragovoljcima? Kako mjerimo visinu nekog brda? Zašto uvijek navodimo nadmorsku visinu? Kako ćemo prema nadmorskoj visini nekog brda odrediti njegovu

visinu od podnoţja do vrha? K vragu, zašto ministarstvo vojske stavlja takve stvari u školski program? To je za artiljeriju. A

postoje i karte vrhovnog stoţera. Ako je neprijatelj na kori 312, obiĉno nije dovoljno razmišljati o tome zašto je visina tog

breţuljka navedena u nadmorskoj visini ili izraĉunavati koliko je visok taj breţuljak. Pogledamo na kartu i vidimo. Iz tih

razmišljanja trgnulo ga je strogo »Halt1!«, baš onda kada se pribliţio Panskoj ulici. Istovremeno s ovim »Halt«. pas mu se

pokušao istrgnuti iz ruke i uz radosni laveţ bacio se na tog ĉovjeka koji je strogo rekao »Halt!«

Pred natporuĉnikom je stajao pukovnik Kraus vofl Zillergut. Natporuĉnik Lukaš je salutirao i stao pred Pu' kovnika, ispriĉavajući se da ga nije vidio. Pukovnik Kr^ bio je poznat medu ĉasnicima zbog svoje strasti za uredni"1

pozdravljanjem. Drţao je pozdravljanje neĉim tako vaţni"1' o ĉemu ovisi uspjeh ĉitavog rata i na ĉemu je izgraĊena & vojna sila.

i

"do najsitnijih potankosti, strogo i dostojanstveno. plS\/rebao je na sve koji su prolazili. Od pješaka do potpu-'ka Pješaka, koji bi ga letimiĉno pozdravio kao da bi A 'ĉuci kapu htio reći »bok«, sam je vodio direktno u vo-Jnu na kaţnjavanje

Za njega nije vrijedilo: »Nisam vidio«. _ Vojnik — govorio je — mora svoga pretpostavljenog

traţiti i u gomili i ni na što drugo ne misliti nego da izvrši svoje duţnosti koje su mu propisane pravilima sluţbe. Kad gine na bojištu, mora prije smrti salutirati. Onaj koji ne zna pozdravljati, ili onaj koji se pravi da ne vidi, ili onaj koji ne-marno pozdravlja — za mene je ţivotinja.

— Gospodine natporuĉniĉe — strašnim glasom reĉe pu-kovnik Kraus — niţi ĉinovi uvijek moraju prvi pozdraviti više ĉinove. To nije ukinuto! A kao drugo: otkada su to gos-poda ĉasnici navikli ići na promenadu s ukradenim psima? Da, s ukradenim psima. Pas koji pripada drugom je ukradeni pas.

— Ovaj pas, gospodine pukovniĉe — primijeti natporuĉnik Lukaš.

—... pripada meni, gospodine natporuĉniĉe — prekinu ga drsko pukovnik. — To je moj Fox.

A Fox, odnosno Max, sjetio se svoga starog gospodara, a novog je potpuno izbacio iz svoga srca i, istrgnuvši se, skakao je na pukovnika i iskazivao takvu radost kakvu osjeća zaljublje- pubertedija kad naiĊe na razumijevanje svoga ideala. .. ^etati se s ukradenim psima, gospodine natporuĉniĉe, je u skladu s ĉasniĉkim dostojanstvom. Niste znali? Ĉasnik ?^.sm'Je kupiti

psa dok se ne uvjeri da od toga neće biti Foja P°slJe<lica — grmio je dalje pukovnik Kraus gladeći k . ." Jylaxa, koji je

podlo poĉeo reţati na natporuĉnika i

ruĉn'l^ ° ^a mu Je pukovnik, pokazujući mu u natpo- nika, rekao: »Drţ ga!«. « *

213

I nozdrav vojnik mora unijeti svu svoju dušu — go-"""""• Bio je to najdivniji kaplarski misticizam. vort°) • _ ja

onaj koji odaje poĉast salutira prema pro- se

l. Stop (njem.) 4.,U(fU&K 212

— Gospodine natporuĉniĉe — nastavio je puk0v^, — Smatrate li dopustivim da ĉasnik jaše na ukradenom L . Niste ĉitali oglas u Bohemiji i Tagblattu da mi se izgubio «a'j pinĉ? Vi niste ĉitali oglas koji je vaš nadreĊeni dao u novije)

Pukovnik je pljesnuo dlanom o dlan.

— No, ovi mladi ĉasnici! Gdje je disciplina? Pukovn'L oglašava, a natporuĉnik to ne ĉita!

»Kad bih ti, starkeljo, mogao opaliti par šamara«, p

mislio je natporuĉnik Lukaš gledajući u pukovnikove lice« zaliscima, koje je podsjećalo na orangutana.

— PoĊite trenutak sa mnom — rekao je pukovnik. 114 su hodali i vodili razgovor ugodni.

— Na bojištu vam se, gospodine natporuĉniĉe, ne moţe takva stvar ponoviti drugi put. Šetati se u zaleĊu s ukradenim psima sigurno je vrlo ugodno. Da! Šetati sa psom svoga nadreĊenog. U vrijeme kad na bojištu dnevno gubimo stotine ĉasnika. A oglasi se ne ĉitaju. Mogao sam oglašavati sto godina da sam izgubio psa. Dvjesto godina, tristo godina!

Pukovnik se glasno išmrknuo, što je uvijek bilo znakom njegova velikog bijesa, i rekao:

— Moţete dalje šetati — okrenuo se i otišao udarajud Ijutito biĉom po rubovima svoga ĉasniĉkog ogrtaĉa.

Natporuĉnik Lukaš prijeĊe na drugu stranu ploĉnika, no ondje ponovi zaĉu: »Halt!«

Pukovnik je upravo zaustavio nekog nesretnog pješaka u priĉuvi, koji je mislio na svoju mamu kod kuće pa ga ni)e

opazio.

Pukovnik ga vlastoruĉno odvuĉe u vojarnu na kaţnjava nje, nazivajući ga morskom svinjom.

»Što da uĉinim s tim Švejkom, pomislio je natporuĉn* Razbit ću mu gubicu, ali to nije dovoljno. Da mu od ko napravim remenje, i to bi lupeţu bilo malo.«

Ne osvrćući se na to što je imao sastanak s jednom d* mom, uputio se Ijutito kući. »Ubit ću klipana«, rekao je ^ sebi ulazeći u tramvaj.

vrijeme, dobri vojnik Švejk bio je zabavljen j! s ordonansom iz vojarne. Vojnik je donio ĉriiku

nekakve papire na potpis i sada je ĉekao. ., a je ugostio kavom, pa su razgovarali o propasti " Razgovarali

su o tom kao da je to samo po sebi liivo. Bio je to beskonaĉni niz izjava koje bi na svakom "duptoglasili za veleizdaju i obojicu objesili. su ___ Njegovo Veliĉanstvo je od toga skroz poblesavil. — iz-

• ' ie Švejk — On nikad nije ni bil pametan, al taj bu ga

rat dotukel. —]e, blesav je — s uvjerenjem je izjavio vojnik iz vojarne _

blesav ko noć. On valjda ni ne zna da je rat. Moţe biti da ih je bilo sram da mu to veliju. A ak je potpisani na tom manifestu, tim svojim narodima, onda je to pokvareno. To su štampali bez njegova znanja, on više niš ni nemre misliti.

— On je gotov — znalaĉki je dopunio Švejk. — Dela pod sebe i moraju ga hraniti ko malo dete. Prošli put je pripovedal jedan gospon u krĉmi, da stari ima dve dojkinje i da ga dojiju triput na dan.

— Da je bar sve gotovo — uzdahnuo je vojnik iz vojarne

— da nas sprašiju i da se Austrija već jednom smiri. I obojica nastaviše ovaj razgovor dok konaĉno Švejk nije

završio s Austrijom rijeĉima:

— Takva glupa monarhija ne treba ni postojati na svetu. ynigi, kako bi nadopunio ove rijeĉi u praktiĉnom smislu, doda:

~~ Ĉim dojdem na front, ja bum im zbrisal.

udući da su obojica i dalje tumaĉili nazor ĉeškog ĉovjeka atu

vojnik iz vojarne ponovio je što je danas ĉuo u Pragu, „ JC,

Nachoda ĉuju topovi i da će ruski car uskoro

biti se ţito odvozi u Njemaĉku, a da id

dobivaJu Ciga1616 * ĉokoladu. SU Se sJet^ doba prošlih starih ratova i Švejk je P ^2ivao da ni onda ratovanje nije bilo med i mli-tovalo se u smradu,

dok su s opsjednutog dvorca is*

to

razg0' n*

^ .

nie Ai"1 SU

Od °zbiT °

214 215

„

tresali smrdljive kahlice. Ĉitao je, da su opsjedali neki zan, tri godine i da neprijatelj nije ništa drugo ni radio ne» svakodnevno zabavljao s opsjednutima na takav naĉin. *

Sigurno bi rekao još štogod zanimljivog i pouĉnog J, razgovor nije prekinuo povratak natporuĉnika Lukaša.

Bacivši strašan, uništavajući fjogled na Švejka, potpisao papire i otpustivši vojnika dao Svejku znak da ga slijedi 4 sobe.

Iz oĉiju natporuĉnika Lukaša sijevale su strašne munjc

Sjeo je na stolicu i gledajući Švejka razmišljao kada da krene s masakrom.

»Najprije ću mu zviznuti nekoliko po gubici — mislio je natporuĉnik — pa ću mu razbiti nos, išĉupati uši, a dalje ću vidjeti.«

A njemu suĉelice gledale su ga iskreno i srdaĉno dobro-dušne Svejkove oĉi i Svejk se odvaţio prekinuti zatišje pred buru ovim rijeĉima:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ste ostali bez maĉke. Pojela je pastu za cipele i dopustila si je krepati. Hiti! sam je u podrum, al od suseda. Takvu dobru i lepu angorsku maĉku više ne bute našli.

— Što da s njim uĉinim? — motalo se po glavi natporuĉniku. — Zaboga, ima tako glup izraz.

A dobrodušne, neduţne Svejkove oĉi i dalje su zraĉile mekoćom i njeţnošću, kombiniranom s izrazom potpun« duševne ravnoteţe, jer je sve dobro i ništa se nije dogodilo, a ako se i dogodilo, i to je u redu da se uopće nešto dogaĊa-

Natporuĉnik Lukaš skoĉi, ali nije udario Švejka kako ]e

prvobitno zamišljao.

Mahnuo mu je šakom ispred nosa i zaurlao:

— Svejk, vi ste ukrali psa!

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da o nikakvog takvom sluĉaju u zadnje vreme ne znam i dozvoljavam si ^ da ste s Maxom popodne išli na šetnju, pa ga nisam rflOg^ ukrasti. Meni je odmah bilo jasno, kad ste se vratili bez pe$ da se nekaj moralo dogoditi. To se zove situacija. U Spalen '

216

iedan torbar Kuneš, taj nemre ići s pesom van se jjjci .' ne zgubi. Obiĉno ga ostavi negde u krĉmi,

*etatl> <KI neko kradne, ili ga posudi nekom, pa mu ga ne jji mu g*

^ Svejk, stoko jedna, himellaudon, zaĉepite gubicu! Ili ~~. v rafinirni nitkov, ili ste takva deva i budala blesava.

pf ' ste primjera, ali velim vam da se sa mnom ne igrate. n kud ste doveli tog psa? Kako ste do njega došli? Znate li da

ripada našem gospodinu pukovniku, koji ga je odveo, kad

mo se sluĉajno sreli? Znate li da je to grozna sramota? Recite

istinu, jeste li ga ukrali ili niste?

_ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ga nisam

ukral.

— Znali ste da je to ukradeni pas?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam znal da je pes ukradeni.

— Svejk, Isuse i Marijo himmelherrgott, strijeljat ću vas, govedo jedno, stoko, vole, smradu jedan. Jeste li baš tako blesavi?

— Baš tak, pokorno javljam, gospon obrlajtant. — Zašto ste mi doveli ukradenog psa, zašto ste mi tu

beštiju natrpali u stan?

— Da vas razveselim, gospon obrlajtant. I Svejkove su oĉi dobrodušno i njeţno pogledale natporuĉnika u lice kad je ovaj sjeo i zavapio:

— Zašto me Gospod Bog kaţnjava ovim govedom? U tihoj rezignaciji sjedio je natporuĉnik na stolici s osje-cajem da nema snage ni zamotati cigaretu, a kamoli ćušnuti v^JKa, a ni sam nije znao zašto je poslao Švejka po Bohe-J i lagblatt da bi si Svejk proĉitao pukovnikov oglas o psu.

i VeJ* se vratio s novinama otvorenim na dijelu gdje su 8^- Blistajući, radosno je objavio:

Op- . ° g3' gospon obrlajtant, baš gospon pukovnik fino

kj Va to8 stajskog pinĉa, divota jedna, još daje nagradu sto

°nome ko ga pronaĊe. To je jako pristojna nagrada.

I 217

» n a

'•^ r -&'—"

Nije to bio raport, bilo je to nešto gore. Pukovnik • sjedio natmureno u naslonjaĉu kad je natporuĉnik stiea0 njegov ured.

— Prije dvije godine, gospodine natporuĉniĉe — rekao j( pukovnik — izrazili ste ţelju za premještajem u Budejovi« u 91. pukovniju. Znate gdje su Budejovice? Na Vltavi, dana Vltavi, a utjeĉe tamo Ohra ili nešto sliĉno. Grad je vrlo, 4 tako kaţem, ugodan, i ako se ne varam, ima i lijepu obalu. Znate što je to obala? To je kameni zid podignut nad vodom, Da, uostalom, to ovdje ne spada. Imali smo tamo manevre, Pukovnik ušuti, pa gledajući u tintarnicu prijeĊe na drugu temu:

— Taj moj pas kod vas se pokvario. Ništa ne ţdere. Gle, u tintarnici je muha! To je ĉudno da i zimi muhe padaju u tintarnicu. To je nered.

»Ma daj, bijedni starkeljo, reci već jednom«, pomislio je natporuĉnik.

Pukovnik je ustao i prošao nekoliko koraka po uredu:

— Dugo sam razmišljao, gospodine natporuĉniĉe, što u stvari s vama uraditi kako se ovo ne bi ponovilo, pa sam * sjetio da ste poţeljeli biti premješteni u 91. pukovniju. Glavni stoţer nam

je nedavno obznanio da je u 91. pukovniji veliki nedostatak ĉasniĉkog kadra, jer su to Srbi sve pobili-1 ' jem vam ĉasnu

rijeĉ da ćete za tri dana biti u 91. pukovflij1 u Budejovicama, gdje formiraju maršbataljune. Ne morate zahvaljivati. Vojska

treba ĉasnike koji...

I ne znajući što bi rekao, pogledao je na sat i promrjn ljao:

— Pola jedanaest, krajnje je vrijeme da odem na nijski raport.

220

ordonanc. I povjerljivo dodao — valjda je to zboe i O O,

peseka.

— Već sam ĉuo — rekao je natporuĉnik kad predsoblju obratio ordonans.

Rekao je to prigušenim glasom i odlazeći bacio krvniĉki pogled.

Tfc T. .

• razgovor ugodni bio dovršen, a natporuĉniku je 1°

kad je izašao iz ureda i pošao u školu jednogodišnjih lako111 i- :e objavio da za koji dan ide na bojište, pa jra2ovol|aca> &*> > > v ' . . > r rireĊuje oproštajnu veĉer u^Nekazanki.

St°Vrativši se kući, reĉe znaĉajno Švejku: ,— Švejk, znate li što je to maršbataljun?

Pokorno javljam, gospon obrlajtant, daje maršbataljon š-batak, a marš kompanija je marška. Mi to uvek

skraćivamo. v . , , ... _ Onda vam, ovejk—sveĉanim glasom reĉe natporuĉnik

__ objavljujem da odlazite sa mnom marš-batakom, kad već tako volite skraćenice. Samo nemojte misliti da ćete na bojišnici izvoditi sliĉne bedastoće kao ovdje. Jeste li sretni?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam strašno sretan — odgovori dobri vojnik Švejk. — To bu bilo fa-mozno kad obadva skup poginemo za Njegovo Veliĉanstvo i njegovu familiju.

221

Pogovor uz prvi dio

Završivši prvi dio knjige »Doţivljaji dobrog vojnika Švejka« (»U pozadini«) objavljujem da će ubrzo jedan za drugim izaći još dva dijela: »Na bojišnici« i »U zarobljeništvu«. I u ta druga dva dijela i vojnici i graĊanstvo govorit će i postupati tako kako to ĉine i u stvarnosti.

Ţivot nije nikakva škola uglaĊenog ponašanja. Svatko govori onako kako zna. Šef protokola dr. Guth govori drukĉije negoli gostioniĉar Palivec »Kod Kalicha«, a ovaj roman nije priruĉnik za salonsko plemenito ponašanje, a niti znanstvena knjiga o izrazima koje valja upotrebljavati u društvu. To je samo povijesna slika odreĊenog doba.1

Ako je bilo potrebno upotrijebiti poneki snaţan izraz koji Je u stvarnosti i pao, nisam se libio upotrijebiti ga, upravo onako kako se to i dogodilo. Opisivati ili stavljati ockice smatram najglupljim prenemaganjem. Takve rijeĉi se upotrebljavaju i u parlamentima.

• L. le ^avno bilo ispravno reĉeno da dobro odgojen ĉov-oze citati sve. Nad onim što je prirodno, zaustavit će se

o najveće svinje i rafinirane prostaĉine koje se u svojem rrujem laţnom moralu ne osvrću na sadrţaj, već se

jjjano bacaju na pojedine rijeĉi.

kojcT ? • k° §°dma ĉitao sam kritiku neke novele u e kritiĉar uzrujavao nad time što je autor napisao:

:«- .

• !(f!

S"«,,

223

»Izšmrknuo se i obrisao nos.« Jer se, navodno, to t svime estetskim i uzvišenim što literatura mora dati ^ odu. ^

To je samo mali primjer kakva se goveda raĊaju p0c( .

Ljudi koji se zaustavljaju nad jakim izrazom jesu viĉe, jer ih stvarni ţivot iznenaĊuje, a upravo ti slabašn

najveći su uništavatelji kulture i karaktera. Oni bi od&a narod kao skupinu preosjetljivih ĉovjeĉuljaka, masturbanah falš-kulture, tipa svetog Alojzija, o kojem se u knjizi redov. nika Eustaha pripovijeda da je, kad je ĉuo kako je neki ĉovjek gromoglasno pustio vjetar, sveti Alojzije briznuo u plaĉ i tek se molitvom primirio.

Takvi se ljudi javno zgraţavaju, ali s neobiĉnim uţitkom obilaze javne zahode kako bi proĉitali nepristojne natpise na zidovima.

Upotrijebivši u svojoj knjizi nekoliko jakih izraza, tek sam letimice konstatirao kako se u stvari govori.

Od gostioniĉara Paliveca ne moţemo oĉekivati da govori tako fino kao gospoda Laudova, dr. Guth, gospoda Olga Fastrova i cijeli niz drugih, koji bi najradije od cijele Ĉehoslovaĉke Republike naĉinili veliki salon s parketima, po kojem bi se hodalo u frakovima i rukavicama, govorilo odab-ranim rijeĉima i njegovao otmjeni salonski moral, pod ĉijom se krinkom upravo salonski lavovi odaju najgorim porocima i nastranostima.

Ovom prilikom upozoravam da je gostioniĉar Palivec ^ Preţivio je rat koji je prosjedio u tamnici i ostao je onak»T

kakav je i bio kad je imao onu aferu sa slikom Franje Josip*

Došao me posjetiti kad je proĉitao da je opisan u knp1 a kupio je više od dvadeset svezaka prvog broja koje je ^ dijelio svojim poznanicima i tako pridonio širenju knjige-

Iskreno se razveselio što sam pisao o njemu i ocrtao g kao poznatog prostaka. ,

— Mene više niko ne bu promenil. — rekao mi je- ~^' sam ćeli ţivot govoril prosto kak sam i mislil, i dalje o 224

•l pa ne bum si valjda zbog nekakve krave zvezal tak g°v0

^. Ja sam danas slavan. n & samosvijest je odista narasla. Slava mu je ute-nekoliko jakih izraza. Njemu je to dovoljno da bi dovoljan; prenio sam njegov govor vjerno i toĉno kao

" anisao, a da sam ga moţda htio upozoriti kako tako *C° S ije govoriti, što mi svakako nije bila namjera, sasvim !Lmo bih uvrijedio tog dobrog ĉovjeka. ^

Nebiranim rijeĉima jednostavno je i pošteno izrazio otpor „ ,i og ĉovjeka protiv bizantizma, a da to ni sam nije znao. Bilo mu je to u krvi, to nepoštivanje cara i pristojnih izraza.

Orto Katz je ostao ţiv. To je stvarna figura vojnog sve-ćenika. Nakon prevrata sve je objesio o klin, istupio iz crkve, i danas radi kao sluţbenik u jednoj tvornici bronce i boje u sjevernoj Ĉeškoj.

Napisao mi je dugaĉko pismo u kojem mi je prijetio da će sa mnom razraĉunati. Neke su njemaĉke novine prenijele prijevod jednog poglavlja, u kojem je opisan onako kako je stvarno izgledao. Posjetio sam ga i sve je s njime prošlo jako dobro. U dva sata noću nije mogao stajati na nogama, ali je propovijedao i vikao: »Ja sam Otto Katz, vojni svećenik, vi glave gipsane!«.

Ljudi, tipa pokojnog Bretschneidera, drţavnog detektiva stare Austrije, i danas se potucaju po Republici. Neobiĉno se zanimaju za ono što, i tko govori.

Ne znam hoće li mi poći za rukom ono što sam ovom

Jigom ţelio. Već sama okolnost da sam ĉuo nekog ĉovjeka 0 psuje drugog: »Glup si ko Švejk«, baš i ne govori tomu .."n

°8- Postane li ipak rijeĉ Švejk nova psovka u cvjetnom

ko •CU-i Tetv*' morat ću se zadovoljiti ovim bogaćenjem

°g jezika.

ĉem.

l

ices-

Jaroslav Hašek

225

•ti

'ffl DRUGI DIO

Na bojišnici

te*,

Švejkove nezgode u vlaku

U jednom kupeu drugog razreda brzog vlaka Prag - Ĉeške Budejovice bila su tri putnika: natporuĉnik Lukaš, kojemu je suĉelice sjedio stariji, potpuno ćelav gospodin, i Švejk koji je skromno stajao do vrata hodnika i spremno ĉekao da sasluša novu provalu grmljavine natporuĉnika Lukaša koji je, ne obazirući se na prisutnost ćelavog civila, bacao na Švejkovu dušu ĉitavim putom kojim su prošli, da je obiĉna stoka i sliĉne stvari.

Radilo se samo o sitnici, o broju prtljage koju je ĉuvao Švejk.

v — «Ukrali su nam kofer» — prigovarao je natporuĉnik Svejku. — Lako je to reći, klipane.

v — Pokorno javljam, gospon obrlajtant — javi se tiho avejk — zbiljam su ga ukrali. Na kolodvoru se uvek mota puno takvih prevaranata i ja si mislim da se jednom takvom, nema sumnje, dopal naš kofer, onda je taj ĉovek, nema sumnje, iskoristil moment kad sam otišel od prtljage kak bi vam P ijavil da je z vašim koferima sve u redu. On je mogel taj nutalrD^ ^ to8 trenutka- O™ samo i ĉekaju takav tresu ' A • ^va ^eta na severozaPa<inom kolodvoru ukrali plem °^- ^OSPici kolica s curicom u ajpendeklu i bili su tak u ul' • ' SU cur*cu predali na policijsku stanicu kod nas vjn j'

er 7a su je našli ostavljenu u haustoru. Onda su no-

j ? .£ Jadne gospode napravile nemilosrdnu majku. VeJk znaĉajno izjavi: i b; ;, /

229

,r

— Na kolodvorima se uvek kralo i bude se kralo j j Drukĉe to nejde. ^t

— Ja sam uvjeren, Švejk — uze rijeĉ natporuĉnik će to s vama jednom gadno završiti. Nikako ne mogu sh • pravite li se vi vol, ili ste se kao vol i rodili. Sto je bilo u koferu? ""»

— Sve skup niš, gospon obrlajtant — odgovori Švejk spuštajući pogled s ćelave glave civila koji je sjedio nasun natporuĉniku i koji, kako se ĉinilo, nije pokazivao nilok interes za ono što se dogaĊa, već je ĉitao «Neue freie Pre — u ćelom tom koferu bil je špigl iz sobe i ţeljezna vešalicaj, forcimera, tak da nismo pretrpeli nikakvu štetu, jer su i gnu i vešalica pripadali gosponu stanodavcu.

Vidjevši natporuĉnikov grozni pokret rukom, Švejk M. stavi ljubaznim glasom:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da o tom, di bude taj kofer ukraden, unapred niš nisam znal, a kaj se da tog špigla i vešalice, prijavil sam gosponu vlasniku da mu to budemo vratili kad se vrnemo iz rata doma. U neprijatelj-skim zemljama je puno špigla i vešalica, tak da ni u ton sluĉaju nemremo ni mi, ni gospon vlasnik pretrpeti nikakvi štetu. Ĉim osvojimo nekakav grad...

— Kuš, Švejk — strašnim mu je glasom upao u rij« natporuĉnik — ja ću vas jednom predati prijekom sudu Razmislite dobro, niste li najblesavija budala na svijetu. N* drugi ĉovjek, i kad bi ţivio tisuću godina, ne bi izveo toP gluposti koliko ste uspjeli vi tijekom tih nekoliko tjedan* Nadam se da ste to i sami primijetili. .,

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam to prin1' Ja imam, kak se veli, razvijeni talent za primećivanje k3^ već kasno i već se dogodi nekaj neugodnoga. Ja imam r ko i jedan Nechleba iz Nakazanke, koji je dolazil u b'^ »Kod kujinog gaja«. Taj se furt htel popraviti, i od su voditi novi ţivot i uvek je drugi dan rekel: »I onda sam , prijatelji primetil ujutro da sam u zatvoru na klupi«'' ^ ga je to strefilo kad bi odluĉil da ode doma kak 230

se doznalo da je zrušil negde neki plot, ili ispregnul

lcraju ^ .. jii sj je htel oĉistiti lulu s kokotovim perom

koĉija«" ^ nekakve policijske patrole. On je od tog bil tak

^.^ najviše je ţalil da se takav peh vleĉe kroz sve ge-OCa'

••' Nieeov dedek je išel jednom u frent... nefilCl) *• J & . . o -1 v. .v

Dajte me ostavite na miru, Švejk, s vašim priĉama.

~2_ pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je sve kaj vam

ripovedam sveta istina. Deda mu je išel u frent... " |__ 5vejk _

razljutio se natporuĉnik — još jednom vam branjujem da

mi bilo što priĉate, ne ţelim ništa ĉuti. Kad doĊemo u

Budejovice, sredit ću to s vama. Znate li, Švejk, da ću vas dati

zatvoriti?

_ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da to ne znam _ meko reĉe Švejk. — Niste još niš o tom rekli.

Natporuĉniku Lukašu, nehotice zacvokotaše zubi, uz-dahne, izvuĉe iz ogrtaĉa Bohemiju i poĉe ĉitati vijesti o velikim pobjedama, o djelovanju njemaĉke podmornice na Sredozemnom moru, a kada je došao do vijesti o novom njemaĉkom pronalasku za dizanje gradova u zrak pomoću posebnih bombi baĉenih iz zrakoplova, koje eksplodiraju triput zaredom, prekinu ga Švejkov glas koji se obratio ćelavom gospodinu:

— Dopustite, uvaţeni gospon, prosim, dal sluĉajno iz-vohju biti gospon Purkrabek, zastupnik banke »Slavija«?

Budući da ćelavi gospodin nije odgovorio, Švejk reĉe natporuĉniku:

77 Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam jednom procital u novinama, da normalni ĉovek mora imati na glavi prosecno 60 do 7Q tisuća lasi, da crni imaju obiĉno rede, ko sto »e vidi iz mnogih primera.

^nemilosrdno je nastavio:

Spi k -'ec"lom je jedan medicinar rekel u kavani »Kod še«t^ <( Je uzr°k opadanju lasi duševno uzbuĊenje u

»* iivuta.

^dogodilo nešto grozno. Ćelavi gospodin skoĉi i senaSvejka- .^

231

— Marsch heraus, sie Schvveinkerl1 — i izbaci ga na k nik, a kada se vratio u kupe, priredio je malo iznenaĊ natporuĉniku time što mu se predstavio. ^

Bila je to neznatna zabuna. Ćelava individua nije k\ gospodin Purkrabek, zastupnik banke »Slavija«, već sam general bojnik von Schvvarzburg. General bojnik upravo • sada, u civilnoj odjeći, obavljao inspekciju po garnizonima baš je putovao kako bi iznenadio Budejovice.

Bio je to najstrašniji inspekcijski general koji je ikada ro den, a ako bi našao nešto u neredu, vodio bi ovakav razgovor sa zapovjednicima garnizona:

— Imate li revolver?

— Imam.

— Topro. Na fašem mjestu sigurno bi znao što š njim uĉiniti jer ono što ofdje, vidim, nije garnizon nego krdo svinja.

I odista, nakon njegova inspekcijskog puta uvijek bi se poneko ustrijelio, poslije ĉega bi general bojnik von Schvvarzburg konstatirao sa zadovoljstvom:

— Tako to trepa piti. To je fojnik.

Ĉinilo se da uopće nije bio zadovoljan ostane li itko ţiv nakon njegove inspekcije. Imao je maniju da uvijek premjesti ĉasnika na najneugodnije mjesto. Bila je dovoljna sitnica, pa da se ĉasnik oprosti od svoga garnizona i otputuje na crnogorsku granicu, ili u kakav pijani, oĉajni garnizon u prljavom zakutku Galicije.

— Gospodine natporuĉniĉe — reĉe — gdje ste pc kadetsku školu?

— U Pragu.

— Vi ste, znaĉi, pohaĊali kadetsku školu, a ne "•-; ni to da je ĉasnik odgovoran za svoga podreĊenog. To) krasno. A kao drugo, zabavljate se sa svojim sluţnikorn ** s kakvim intimnim prijateljem. Dopuštate mu da govofl> da mu niste ni postavili pitanje. To je još ljepše. Kao

. Marš van, svinjo! (njem.)

' te mu da vrijeĊa vaše nadreĊene. A najljepše je što iz >US »a mogu izvesti zakljuĉke. Kako se zovete, gospodine

toga &

_ mo, hoću znati gdje ste sada! _ U devedesetprvoj pješaĉkoj pukovniji, gospodine

generalbojniĉe. Premjestili su me... _ Vas su premjestili? To su dobro napravili. Neće vam

škoditi da u najkraćem roku s devedesetprvom pukovnijom provirite nekamo na bojišnicu.

_ O tom je već odluĉeno, gospodine general bojniĉe. General bojnik je zatim odrţao predavanje kako pos-

ljednjih godina primjećuje da ĉasnici razgovaraju sa svojim podreĊenima familijarnim tonom, i da u tome vidi opasnost od širenja nekakvih demokratskih naĉela. Vojnika se mora drţati u strahu, on se mora tresti pred svojim nadreĊenim i bojati ga se. Ĉasnici moraju drţati ljudstvo na deset koraka od sebe i ne smiju mu dopustiti da razmišlja samostalno, ili ĉak uopće da razmišlja, te da je u tome tragiĉna greška pos-ljednjih godina. Ranije se vojska bojala ĉasnika kao vatre, ali danas...

General bojnik beznadno odmahnu rukom:

— Danas se većina ĉasnika mazi s vojnicima. To sam htio

reći. '

eneral bojnik uze opet svoje novine i udubi se u ĉitanje. natporuĉnik Lukaš blijed izaĊe na hodnik, da se tamo obr*unasaŠvejkom.

asao ga je kod prozora, s tako blaţenim i mirnim izra-m°ţe imati samo jednomjeseĉno dojenĉe koje se isalo i sada pajki.

°ru^n*k se zaustavio, kimnuo Švejku i pokazao na v^pe. Ušao je za Švejkom i zatvorio vrata. vejk — rekao je sveĉano — konaĉno je kucnuo tre-

y U kojoj pukovniji sluţite?

Bio sam...

Hvala vam na tom gdje ste bili, o tome ne razgovara-

232 233

nutak kad ćete dobiti par ćuški kakvih svijet još nije v-j. Zašto ste napali tog ćelavog gospodina? Znate li da je to eral bojnik von Schwarzburg?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant — odgovori •

Švejk drţeći se kao muĉenik — da nikad u ţivotu nisam; ,

. . . i ,. . . ^"in^

ni najmanju nameru nekoga uvrediti, a nisam uonrp ;»., • • ui li i ^

pojma m blage veze o nekakvom gosponu general majon On je zbilja ćeli gospon Purkrabek, zastupnik banke »Slav

ija«. Taj je dolazil k nama u birtiju, a jednom kad je zas^l za stolom, neki mu je dobroĉinitelj napisal s tintablajkou na ĉelu: »Slobodni smo vam, prema priloţenoj tarifi IH, ljubazno ponuditi štednju djevojaĉkog miraza i opskrbu va« djece pomoću ţivotnog osiguranja«. Jasno da su svi otišli i da sam ja tam ostal sam, a zato jer uvek imam peh, a kad se onaj probudil i pogleda! se u špigl, rasrdil se i mislil da sam mu to ja naredil i isto mi je htel dati par fliski.

Rijeĉ »isto« izašla je iz Švejkovih usta tako dirljivo, blago, meko i prijekorno, da je natporuĉniku klonula ruka. A Svejt nastavi:

— Za tak malu grešku se taj gospon ni moral srditi; on

bi zbiljam trebal imat šezdeset do sedamdeset tisuća lasi, kat je to bilo u tom ĉlanku, o tome kaj sve mora imati normalni ĉovek. Nikad mi u ţivotu ni palo na pamet da postoji nekakvi ćelavi gospon general major. To je, kak se veli, tragiĉna greška

koja se svakom moţe dogoditi kad ĉovek nekaj primeti, a

onaj drugi se odmah ćopi za to. Tak nam je pred nekolko w

pripovedal krojaĉ Hyvl kak je putoval u Prag prek Leobenatf

nekakvog mesta u Štajerskoj, gde je delal ko šnajder, i kak)e

nosil šunku koju si je kupil u Mariboru. Tak je putoval zvUj kom i mislil da je jedini Ĉeh medu putnicima, a kad je

St. Moritza poĉel rezati šunku, taj gospon, koji mu je s

nasuprot, poĉel je gledati na tu šunku zaljubljenim oa

a sline su mu poĉele curiti na usta. Kad je to videl, Ki Hyvl rekel je sam sebi na glas: »Ţderal bi klipane ^^T j A ovaj mu je ĉeški odgovoril: »To se zna da bi ţdral.

bi mi dal«. Onda su tu šunku skup ponjupali prije ne§

. gudejovica. A taj gospon se |e zval Vojteh Rous. 'T

ruĉnik Lukaš pogledao je na Svejka i izašao iz ku-v Ha ie

opet sjeo na svoje mjesto, uskoro se na vratima

^avi Švejkovo iskreno lice: P° Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da smo za pet

—"ta u Taboru. Vlak stoji pet minuta. Bi zapovedili da ml donesem nekaj za jelo? Pred nekolko let tu su imali jako

Natporuĉnik bijesno skoĉi i na hodniku reĉe Svejku: _ još jednom vas upozoravam da sam sretniji što se manje pokazujete. Najsretniji bih bio kad vas uopće ne bih vidio a budite sigurni da ću se i za to postarati. Ne izlazite mi pred oĉi. Gubite mi se s oĉiju, stoko jedna^glupane.

— Po zapovedi, gospon obrlajtant — Švejk je salutirao, okrenuo se vojniĉkim korakom i uputio na kraj hodnika gdje je sjeo u kut na kondukterove mjesto i zapoĉeo razgovor s nekakvim ţeljezniĉkim namještenikom. — Prosim, mogu vas nekaj pitati? Ţeljezniĉki namještenik, kojemu oĉito nije bilo do razgovora, slabo i apatiĉno kimnu glavom.

— K meni je dolazil — raspriĉao se Švejk — jedan dobri ĉovek, neki Hofmann, a taj je uvek tvrdil da ovi signali za uzbunjivanje nikad ne delaju kak treba i da, kratko reĉeno, to ne funkcionira kad se povleĉe za ovu ruĉku. Iskreno, ja se nikad nisam zanimal za takve stvari, ali kad sam već tu videl ovaj aparat za uzbunjivanje, onda bi rado znal na ĉemu sam, ak°'bisluĉajno to nekadzatrebal.

vejk je ustao i skupa sa ţeljezniĉkim namještenikom Postupio koĉnici »U sluĉaju opasnosti«, i. eJeznicki namještenik smatrao je svojom duţnošću „J nitl Syejku u ĉemu se sastoji mehanizam naprave za zbunjivanje

—- T

ĉiĉi l-° Vam ^e (^°'5ro rekao da se mora povući za ovu ruje ov * V**n ^e ^ao ^a ne funkcionira. Vlak uvijek stane, jer koĉn' SP°Jen° preko svih vagona s lokomotivom. Alarmna

nicarnora fimkcionirati. .,<«:»•

235

l

234

Pritom su obojica drţali rukama ruĉicu koĉnice, i 0

je zagonetkom kako se to dogodilo da su je povukli, D

vlak stao. Nikako se nisu mogli dogovoriti tko je to, u Sty uĉinio i dao znak za uzbunjivanje. "

Svejk je tvrdio da on to nije mogao uĉiniti, da to n- uĉinio, jer da nije nikakav uliĉar. *

— Ja se i sam tomu ĉudim — rekao je dobrodušno LD

dukteru — zakaj se vlak tak naglo zaustavil. Ide i najednom stoji. Mene to više srdi nego vas.

Neki je ozbiljni gospodin stao u obranu ţeljezniĉkog na-mještenika i potvrdio da je ĉuo kako je taj vojnik zapoĉeo razgovor o alarmnim signalima.

Svejk je, naprotiv, neprestano nešto govorio o svom poš-tenju, te da mu nije u interesu da vlak kasni, stoga što on odlazi u rat.

— Gospodin šef stanice će vam objasniti. — odluĉi kon-dukter. — To će vas stajati dvadeset kruna.

Zatim se moglo vidjeti kako putnici izlaze iz vagona, glavni sprovodnik vlaka puše u zviţdaljku, a nekakva gospoda s koferima izbezumljeno bjeţi preko traĉnica u polje.

— To zbiljam vredi dvadeset kruna — odrješito reĉe Svejk saĉuvavši mirnoću. — To je jako jeftino. Jednom, kad su Njegovo Veliĉanstvo car posetili Ţiškov, neki Franta Snor je zaustavil koĉiju tak da je kleknul na cestu pred cara. Onda je tom Šnoru policijski komesar iz tog rajona kroz plaĉ rekej da mu to ni smel napraviti u njegovom rajonu, nego u ulio niţe, koja spada pod upravu policijskog komesara Krautf i da je tam trebal odati caru poĉast. Posle su tog gospo"3 Snora zaprli.

Svejk se obazro upravo u trenutku kada se oko sprovod' nika vlaka namnoţilo slušatelja.

— Bolje da idemo dalje — rekao je Svejk. — To ni d°" kad vlak zakašnjava. Da je to u miru, onda z milim Bog0 ' al kad je rat, onda treba znati da se u svakom vlaku pe' vojna lica, general majori, obrlajtanti, posilni. Svako zakašnjenje je opasna stvar. Napoleon je na Waterloou

'nuta i bil je u dreku skup s ćelom svojom slavom. nilPet

trenutku probio se kroz skupinu slušatelja ĉnik Lukaš.

Bio je strašno blijed i nije uspio ništa dSo^inego:

_ Svejk! Svejk je salutirao: _ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da su na mene

lili da sam zaustavil vlak. Ţeljeznica ima jako ĉudne blombe na koĉnicama za uzbunjivanje. Ĉovek se tome ne ni pribliţiti, jer moţe imati peh da mu zaraĉunaju dvadeset kruna, ko što hoće sad meni.

Glavni je sprovodnik već izašao i dao znak, pa je vlak ponovno krenuo.

Slušatelji su otišli na svoja mjesta, a natporuĉnik Lukaš više nije prozborio ni rijeĉi, već je takoĊer sjeo.

Ostao je samo sprovodnik vlaka sa Švejkom i ţeljezniĉkim namještenikom. Sprovodnik je izvadio zapisnik i poĉeo sastavljati izvještaj o ĉitavom sluĉaju. Ţeljezniĉki je namješ-tenik neprijateljski promatrao Švejka koji ga mirno upita:

— Ste već dugo na ţeljeznici?

Budući da ţeljezniĉki namještenik dugo nije odgovarao, Svejk izjavi da je poznavao nekakvog Františeka Mliĉka iz Uhfinevesi kod Praga koji je isto jednom povukao za takvu koĉnicu, pa se tako preplašio da je na ĉetrnaest dana izgubio moć^ govora, a ponovno ju je stekao kad je otišao vrtlaru aneku u Hostivaf u posjet, tamo se potukao, pa su ga mlat-nuli biĉem.

Ţer"~ -°SC ^°§°^0 — dodao je Svejk — 1912., u svibnju. ij62? Je namještenik otvorio vrata zahoda i u njemu se

C ?•<

Šv 'l J om Je ostao sprovodnik i pokušao izmamiti od

„„ , ^Vadeset kruna kazne istaknuvši da će ga, u suprot- noni sluĉai,, , T'U j • v r . & r JT Ju> u laboru predvesti seru postaje. •^ . °bro-—rekao je Svejk — ja rado razgovaram s obra-

taK^ i"1 Juduna i bil bum jako sretan kad bum videl toe

*b°rsk°g šefa stanice.

236 237

Švejk je izvukao iz bluze lulu, zapalio je i ispuštajući v

dim vojniĉkog duhana nastavio: ^

— Pred nekolko let bil je u Svitavi šef stanice &0

Wagner. Taj je bil odvratan prema svojim podreĊenim gnjavil ih je gde je stigel, a najviše se nalepil na nekog su ' niĉara Jungvvirta, dok se taj siromak iz oĉaja ni utopil Ur i. Prije nego je to napravil napisa! je pismo šefu stanice, da k ga po noći strašil ko duh. Niš ne laţem, to je i napravil. Sd ti po noći mili gospon šef stanice kraj telegrafskog aparata a onda se zaĉuje zvono i šef dobi telegraf: »Kako si, m^, Jungwirt«. To je trajalo ćeli tjedan dok šef ni poĉel slati m sve strane sluţbene telegrafe kao odgovor duhu: »Oprosti mi to, Jungwirte«. A po noći mu otipka aparat ovakav odgovor; »Objesi se na semaforu kod mosta. Jungwirt«. I gospon šef ga je i posluša!. Posle su zbog toga zaprli telegrafistu sa stanice kod Svitave. Vidite da postoje stvari izmeĊu neba i zemlje o kojima nemamo blage veze.

Vlak je ušao u taborski kolodvor, a Švejk se, prije nego što je u pratnji sprovodnika izašao iz vlaka, javio natporuĉnik Lukašu kako i dolikuje:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da me vodiju gosponu šefu stanice.

Natporuĉnik Lukaš nije odgovorio. Shrvala ga je potpuna apatija prema svemu. Sinulo mu je u glavi da je najbolje M sve odmahnuti rukom. Jednako na Švejka, kao i na ćelavog general bojnika. Sjediti mirno, istupiti u Budejovicama c vlaka, javiti se u vojarnu i otići na bojišnicu s nekakvim P0" hodnim bataljunom.

Na bojišnici će se dati eventualno ubiti i tako se sp#' ovog mizernog svijeta po kojemu se vucara takav gad kao sw je Švejk.

Kad je vlak krenuo, pogledao je natporuĉnik Lukaš &" prozor i vidio na peronu Švejka kako stoji zadubljen u °, ljan razgovor sa zapovjednikom postaje. Švejk je bio ^^ gomilom ljudi, medu kojima se moglo vidjeti samo neko ţeljezniĉarskih odora. ; '

l

ruĉnik Lukaš je uzdahnuo. Nije to bio uzdah sa-• Laknulo

mu je oko srca jer je Švejk ostao na peronu. !* u u se više ni

taj ćelavi general bojnik nije ĉinio tako Odvramom nemani.

Vlak je već odavno hitao k Ĉeškim Budejovicama, no na

ronu kolodvora ljudi oko Švejka nisu se razilazili.

Švejk je govorio o svojoj neduţnosti i tako uvjerio gomilu

da je jedna gospoda izjavila:

_ Opet tu ţivciraju jadnog vojnika.

Gomila je prihvatila ovo mišljenje, a neki se gospodin

obratio zapovjedniku postaje s izjavom da će on platiti za

Švejka dvadeset kruna kazne. On je uvjeren da taj vojnik to

nije uĉinio. — Pogledajte ga — zakljuĉivao je po najnevinijem izrazu

Švejkova lica koji je, obraćajući se mnoštvu, izjavljivao:

— Ja sam, ljudi dragi, nevin. Zatim se pojavio ţandarmerijski narednik, izvukao iz go-

mile nekoga graĊanina, uhitio ga i odveo govoreći: — Za ovo ćeš odgovarat, ja ću ti pokazat kako se

poziva narod na pobunu i kako se govori da se zbog takvog

postupanja s vojnicima ne moţe od njih traţit da Austrija

pobijedi.

Nesretni graĊanin nije se dosjetio niĉeg drugog, već is-ne

tvrdnje da je mesarski majstor sa Stare brane i da to mje tako mislio.

^a to je vrijeme dobri ĉovjek, koji je vjerovao u Švejkovu

most, platio za njega globu u sluţbenom uredu i onda

eo ovejka u restauraciju treće klase gdje ga je poĉastio

i još mu, doznavši da se svi dokumenti i vojniĉka voz-

D i ta na^aze kod natporuĉnika Lukaša, velikodušno dao F*£*a.kartu i daljnje troškove.

_Jr [e odlazio, rekao je povjerljivo Švejku: ^ i,. _° vojnice, kako vam velim, ako dopadnete u Rusiji

jenistva, pozdravite s moje strane pivara Zemana u

239

238

Zdolbunovu. Evo vam tu zapisano kako se zovem. Samo k dite pametni, da dugo ne ostanete na frontu. u

" — Za to se ne morate bojati — rekao je Svejk. — \jv i . zanimljivo videti nekakve strane zemlje zabadav. 'c

Tako je Svejk ostao sjediti sam za stolom i dok je tik zapijao petaka od plemenitog dobroĉinitelja, ljudi U- nisu bili nazoĉni Svejkovu razgovoru sa zapovjednikom postaje, a samo su izdaleka vidjeli gomilu, pripovjjc

dali su da je uhvaćen nekakav špijun koji je fotografirao

kolodvor, ali je to pobijala jedna gospoĊa tvrdeći da se ne radi ni o kakvom špijunu, jer da je ona ĉula da je jedan konjiĉki ĉasnik posjekao drugog ĉasnika kraj damskog za- hoda, jer je taj ĉasnik htio ući za njegovom dragom koja je njega ispraćala.

Kraj ovim pustolovnim kombinacijama, karakteristiĉnim za nervozu ratnog vremena, uĉinili su ţandari oĉistivši peron. A Svejk je i dalje tiho pio, sjećajući se njeţno svoga natporuĉnika. Sto li će taj raditi kad stigne u Ĉeške Budejovice i u cijelom vlaku ne naĊe svoga posilnoga?

Prije dolaska putniĉkog vlaka napunila se restauracija trećeg razreda vojnicima i civilima. Prevladavali su vojnici iz raznih pukovnija i formacija, najrazlicitijih narodnosti, koje je ratni vihor nanio u logorske bolnice, a koji su sada iznova odlazili na bojište po nova ranjavanja, sakaćenjai boli, da zasluţe nad svojim grobovima jednostavni drveni kriţ na kojemu će još nakon mnogo godina, na tuţnim proplancima istoĉne Galicije, na vjetru i kiši, lepršati iz-blijedjela austrijska vojniĉka kapa sa zahrĊalim znaĉkama Franje Josipa, na koju će ponekad sjesti tuţni ostarp gavran, sjećajući se masnih gozbi prije nekoliko godina' u vrijeme kada je ovdje za njega bio prostrt beskrajan st slasnih ljudskih leševa i konjskih strvina, i kada je bas p°. takvom kapom na kojoj sada sjedi, bio najslaĊi zalogfl — ljudske oĉi.

Jedan od tih kandidata patnji koji je nakon operacije pušten iz vojne bolnice, s tragovima krvi i blata na

A ri sjedne za Švejkov stol. Bio je nekako krţljav, °

tuţan. Poloţio je na stol mali zamotak, izvukao

Usnicu i prebrojio novac, je pogledao na Svejka i upitao:

__jyiagy«t"*- . . c .. ___ Ja sam ti, kamarade, Ceh — odgovorio je Svejk.

__ Hoćeš popiti?

___ Nern tuĊom, baratom.

__ Niš to ne smeta, kamarade — ponudi ga Svejk gur-

nuvši pred tuţnog vojnika svoju punu ĉašu. — Samo se

dobro napij.

Razumio je, otpio i zahvalio:

_ Koszonom szivesen3 — reĉe i nastavi pregledati sadrţaj

svoje lisnice uzdahnuvši.

Svejk je shvatio da bi taj MaĊar rado popio pivo, ali da nema dovoljno novca, pa stoga naruĉi da mu jedno donesu, našto je MaĊar ponovno zahvalio i stao Svejku nešto objaš-njavati gestama, pokazujući na svoju prostrijeljenu ruku, pri ĉemu je progovorio meĊunarodnim jezikom:

— Pif, paf, puĉ! Svejk sućutno kininu glavom, a krţljavi rekonvalescent

mu objasni, pokazujući ljevicom pola metra od zemlje i po-diţući tri prsta, da ima troje male djece.

— Nic ham, nic ham — nastavio je pokušavajući reći da kod kuće nemaju što jesti, i obrisa oĉi na koje su navrle suze, prljavim rukavom svoga vojniĉkog kaputa, na kojemu je bila vidljiva rupa od metka koji mu je uletio u tijelo za maĊarskog kralja.

|e "ilo ništa ĉudno što uz takav razgovor Svejku malo- r° alo nije ostalo ništa od onog petaka, te da se polako ali

^rtJ°vP°ĉeo udaljavati od Ĉeških Budejovica, gubeći sva-

val Casom P*va kojom je ĉašćavao sebe i maĊarskog rekon- nta, mogućnost kupnje vojniĉke putne karte. Opet

v-aljujem. (ma(J)

240

i 241

je prošao kroz postaju jedan vlak za Budejovice, a ŠVe i dalje sjedio za stolom i slušao kako MaĊar ponavlja s »pif, paf puĉ! Harom gvermek, nic ham, eljen«1.

Ovu posljednju rijeĉ izgovarao je kad bi se kucnulj

sama.

— Samo ti pij, deĉko maĊarski — odgovorio je ŠVe:i — Loĉi, vi nas ne bi tak poĉastili...

Od susjednog stola javio se neki vojnik, da su im se Ma dari, kad su do Segedina došli sa 28. regimentom, rugaj; podiţući ruke uvis.

Bila je to sveta istina, ali ovaj se vojnik osjećao time po-vrijeĊen, premda je to bila najobiĉnija pojava kod svih ĉeških vojnika, da bi na kraju to ĉinili i sami MaĊari, kada im se prestala sviĊati borba za interese maĊarskog kralja.

A onda je taj vojnik sjeo k njima i pripovijedao kako su prebili MaĊare u Segedinu i izbacili ih iz nekoliko birtija. Pritom je s duţnim štovanjem pohvalio MaĊare da se takoĊer umiju mlatiti, da je on dobio ubod noţem u leda, tako da su ga morali poslati u pozadinu na lijeĉenje. Ali sada, kad se vrati, dat će ga satnik bataljuna sigurno zatvoriti, zato što nije imao vremena istom mjerom naplatiti tom MaĊaru, kako bi i ovaj jednako prošao, a na taj naĉin bila spašena ĉast cijele regimente.

— Ihre Dokumenten, faši dokumenti? — tako se li-jepo obratio Svejku zapovjednik vojne policijske kontrole, narednik kojega su pratila ĉetvorica vojnika s isukanim ba-junetima.

— Ja fidet tebe šedet, niht fahren, samo šediti, pit furtp't furt, burš.

— Nemani dokumente, srĉeko — odgovorio je Sve) — Gospon obrlajtant Lukaš, regimenta No 91., uzel ih je

sebom, a ja sam ostal tu na kolodvoru. ,

— Was ist daš Word srĉeko?2 — obratio se narednik je

i svojih vojnika, starom domobranu koji je, prema udeći, u svemu prkosio svojem naredniku, jer je

Srĉeko, daš ist wie Herr Feldwebel.1 Narednik je nas-

avio razgovor sa Švejkom: ___ Tokument, sfaki fojnik bes tokument satforit, auf

Banhofsmilitarkommando, den lausigen Bursch, wie einen

tollenHund.2 Švejka su odveli u vojno zapovjedništvo postaje, gdje

u u straţarnici sjedili vojnici koji su jednako izgledali kao

i onaj stari domobran, a koji je tako lijepo umio prevesti na

njemaĉki rijeĉ »srĉeko« svome prirodnom neprijatelju, vo- jno-policijskom naredniku.

Straţarnica je bila ukrašena litografijama koje je u to doba ministarstvo vojske slalo svim uredima kroz koje su prolazili vojnici, jednako kao i školama i vojarnama.

Dobrom vojniku Svejku dobrodošlicu je poţeljela slika koja je, prema tekstu, prikazivala kako vodnik František Hammel i desetnici Pulkhart i Bachmaver iz C. i K. 21. artiljerijske pukovnije hrabre svoje momke da izdrţe. Na drugoj strani visjela je slika s natpisom »Vodnik Jan Danko iz 5. konjiĉke pukovnije izviĊa poloţaj neprijateljske baterije«. Na drugoj strani nešto niţe visio je plakat »Rijetki primjeri junaštva«.

Takvim plakatima, ĉije su tekstove s izmišljenim rijetkim

primjerima junaštva sastavljali u uredima ministarstva vojske

ojekakvi njemaĉki novinari pozvani u vojsku, mislila je sta- ra. glupa Austrija oduševiti vojnike koji to nikada nisu ni

KH a SU *m takve PfimJere junaštva slali na bojište u

IKU broširanih knjiţica, vojnici su u njih motali duhan i

° pravili cigarete, ili su ih upotrijebili još zgodnije, kako

i odgovaralo vrijednosti i duhu opisanih rijetkih primjera "v

l- B« dok*"

50' '

St°

Št° ' *6°

sP°

dine narednice«, (njem.)

***• (»jern \ Cnata>

vo

ino

kolodvorsko zapovjedništvo zatvorit će svakog posilnog kao bijesnog

*j< vojc

ĉa-

1. Tvoje djece nema hrane, ţivio. 2. Što je to srĉeko? (njem.)

l

242 245

Dok je narednik otišao potraţiti nekakvog ĉasnika, Šv i je proĉitao s plakata: '

VOZARJOSEF BONG

»Vojnici sanitetskog stoţera prenosili su teške ranjenike kola

pripremljena u skrovitu zaklonu. Ĉim su se kola popunjL odvozili su

ih na previjalište. Rusi su pronašli ta kola i pot^i-ih gaĊati

granatama. Konj vozara Josefa Bonga bio je ubjjen šrapnelom

granate. Bong je jaukao: »Jadni moj bijelce, i tebi je došao kraj«.

Uto i njega dokaĉi komad granate. Usprkos tomu, ispregnuo je

svoga konja i odvukao tropreg u sigurnost zaklona. Zatim se vratio po

ormu svoga usmrćenog konja. Rusi su pucali i dalje. »Samo vi

pucajte, prokleti gadovi, ja ormu ovdje ostaviti neću«. I dalje je

skidao ormu s konja mrmljajući iste rijeĉi. Konaĉno je bio gotov i

dovukao se s ormom opet do kola. Ondje je zbog dugog izostanka

morao saslušati grmljavinu negodovanja zdravih vojnika. »Nisam tamo

ţelio ostaviti ormu, gotovo je nova. Bilo bi je šteta, pomislih,

nemamo na bacanje takvih stvari«, ispriĉao se postojani vojnik,

odlazeći na previjalište, gdje se tek tada prijavio kao ranjenik. Njegov

satnik, tek kasnije, okitio mu je prsa srebrnom medaljom za hrabrost«.

Završivši s ĉitanjem, a kako se narednik još nije bio vratio, Švejk reĉe domobranima u straţarnici:

— To je jako lepi primer junaštva. Tak bude naša vojska uvek imala nove orme za konje, ali dok sam bil u Pragu, ĉital sam u praškim sluţbenim novinama o još lepšim primerima, o nekom jednogodišnjem dragovoljcu &• Josefu Vojni. Taj je bil u Galiciji sa 7. pukovnijom poljsku1 lovaca, a kad je već došlo do bajoneta, dobil je metak u glavu, i dok su ga nosili na previjalište, razderal se na te M1 su ga nosili, da se zbog takve sitnice ne bu dal premotavati-I odmah je htel z novom ĉetom u napad, al mu je gran*1 odsekla gleţanj. Opet su ga hteli odnesti, ali on je odsef^ u borbu sa štapom, i sa štapom se branil od neprijatelj3' al je doletela nova granata i otkinula mu ruku. On s1 J

til taj štap u drugu ruku i razderal se da im to ne bu

prein .1 j bogzna kak bi to z njim ispalo da ga šrapnel ni

°Pr . .' o ubil. Da ga nisu dokraja dotukli, moţda bi i on

A h"! srebrnu medalju za hrabrost. A kad mu je granata ot-

la glavu i dok se ta glava koturala po zemlji, još uvek je

, i »fsfeka duţnost spram domovine bude nenadmašna,

makar te zbog toga i smrt strašna snašla!«. P _ Svega piše po novinama — reĉe netko od vojnika — a

takav bi urednik od svega toga u borbi za jedan sat poble-

savil.

Domobran otpljunu: _ Kod nas u Ĉaslavi bil je nekakvi urednik iz Beĉa.

Njemac. Sluţil je ko zastavnik. S nama ni htel ni progovorit ĉeški, ali kad su ga dodelili marški u kojoj su bili sami Ĉesi, odmah je progovoril ĉeški.

Na vratima se pojavio narednik zlog izraza i proderao se: — Wenn man biti drei Minuten weg, da hort man nichts

anderes als ĉesky, Ĉesi.1 Kad je otišao, vjerojatno u restauraciju, rekao je domo-

branskom kaplaru, pokazujući na Svejka, da tog ušljivog lopova smjesta predvedu poruĉniku, ĉim ovaj doĊe.

— Opet se gospon lajtant zabavlja s telegrafisticom na stanici — reĉe nakon njegova odlaska desetnik. — Nabaciva joj se već ĉetrnajst dana i uvek je tak grozno besan kad se vraća iz telegrafskog ureda, i veli za nju: »Daš ist aber eine Hure, sie will nicht mit mir schlafen«.2

y sada je bio u tom Ijutitom raspoloţenju jer se, ĉim je °sao, ĉulo kako lupa nekakvim knjigama po stolu.

~~ Nema druge, deĉko, moraš k njemu — obratio se samilosno desetnik Švejku. — Kroz njegove je ruke prošlo JU(j1 i Vdi, i starih i mladih vojnika.

Vec je odveo Svejka u ured gdje je za stolom s razba-j m PaP'"ma sjedio mladi poruĉnik nevjerojatno bijesnog

'• No, to' L U

na tr' mmut

e> v£

ć se ne

ĉuje ništa drugo nego ĉeški, Ĉesi. (njem.) le kurva,

neće spavati sa mnom. (njem.)

244 245

Kad je ugledao Švejka u pratnji desetnika, rekao je i V • ' ™0

znaĉajno: . ,

— Aha! i <>s Našto je desetnik raportirao: «

— Pokorno javljam, gospodine lajtnant, da je ovaj ĉovjel pronaĊen na kolodvoru bez dokumenata.

Poruĉnik je kimnuo glavom kao da ţeli time izjaviti kak je već prije mnogo godina slutio da će upravo toga dana i toga sata naći na kolodvoru Švejka bez dokumenata, jer onai koji bi tog trenutka pogledao Švejka morao bi steći dojam da uopće nije moguće da bi ĉovjek takva lica i izgleda mogao uopće imati nekakve dokumente uza se. Švejk je tog trenutka izgledao kao da je pao s neba, s nekog drugog planeta, pa sada gleda s naivnim ĉuĊenjem na novi svijet u kojem od njega traţe takvu, za njega potpuno nepoznatu glupost, kao što su nekakvi dokumenti.

Gledajući Švejka, poruĉnik je na trenutak razmišljao što mu ima reći i što ga mora pitati. Konaĉno je upitao:

— Što ste radili na kolodvoru?

— Pokorno javljam, gospon poruĉnik, da sam ĉekal vlak za Ĉeške Budejovice, da bi mogel doći do svoje 91. regimente, gde sam posilni kod gospona obrlajtanta Lukaša, kojeg sam bil prisiljen ostaviti jer sam predveden zbog globe šefu stanice zato jer sam bil osumnjiĉeni da sam zaustavil brzi vlak s kojim smo se vozili, a uz pomoć zaštitne i alarmne koĉnice.

— To je za poludjeti — viknu poruĉnik. — Recite mi to nekako suvislo, kratko i ne meljite kojekakve bedastoće.

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da smo već od tff' nutka kad smo se seli s gosponom obrlajtantom Lukis0"1 u taj brzi vlak, koji nas je trebal otpelati i u najbrţem i°^ privesti k našoj 91. c. i k. pješaĉkoj pukovniji, imali p^' Prvo nam se zgubil kofer, onda nas je, da se to ne bi petlj^0' nekakav gospon general major, potpuno ćelavi...

— Himmelhergott — uzdahnuo je poruĉnik. — Pokorno javljam, gospon lajtant, da je potrebno <#

246

to zleti ko iz dlakave deke, da bi se dobil pregled ce-

adaja, kak je to uvek govoril pokojni postolar Petrlik,

pjuedil svom sinu da svleĉe hlaĉe prije nego ga je poĉel

ari z remenom. Dok je poruĉnik dahtao, Svejk nastavi:

_ Tak se nekak nisam dopal tom gosponu ćelavom

ral majoru i bil sam poslan van, na hodnik, od strane

^ soona obrlajtanta Lukaša kod kog sam posilni. Onda sam

hodniku bil optuţeni da sam napravil to kaj sam vam

eć rekel. Prije neg se stvar sredila, ostal sam na peronu sam. Vlak je otišel, i gospon obrlajtant je s koferima i sa svim mo- jim dokumentima takoĊer otišel, a ja sam ostal viseti ko ka-

kav siroĉek bez dokumenata. l Švejk pogleda tako dojmljivo i njeţno na poruĉnika, da je

ovome postalo posve jasno da je ĉista istina sve ovo što je ĉuo od tog tipa koji ostavlja dojam da je glup otkad se rodio.

Poruĉnik tada nabroji sve vlakove koji su nakon brzog vlaka otišli za Budejovice, i postavi mu pitanje zašto je pro-pustio te vlakove.

— Pokorno javljam, gospon lajtant — odgovori Švejk do-brodušno se smiješeći — da mi se u meĊuvremenu, dok sam ĉekal na taj prvi vlak, dogodila nezgoda da sam pil za stolom jednu pivu za drugom.

»Takvog vola još nisam vidio — pomislio je poruĉnik ~~ sve priznaje. Koliko sam ih već ovdje imao i svi su pori-

> a ovaj mirno kaţe — propustio sam sve vlakove jer sam P o pivo jedno za drugim«. Ova razmatranja saţeo je u jednu recenicu kojom se obratio Švejku:

~- v i ste, momak, degenerirani. Znate li što je to kad se * **oga kaţe da je degeneriran?

nas na uglu Bojišta i Katarinske ulice, pokorno

ĉov k SosP°n lajtant, bil je takoĊer jedan

degenerirani

bab' JeSov otac je bil poljski grof, a mama mu je bila

sg j / ^n Je pometa! ulice, a u birtijama ni dozvolil da mu 06 obraćaju neg sa »gospon grof«. osfaniH . .. *»•

247

: i.

Poruĉnik je shvatio da bi bilo dobro na neki naĉin sve završiti, pa reĉe ozbiljno: °

— Velim vam, glupane, da ćete smjesta otići na bla&j kupiti vozovnicu i otputovati za Budejovice. Ako vas Ovd" još jednom vidim, onda ću s vama razgovarati kao s deJ terom. Abtreten!

Budući da se Svejk nije micao i stalno je drţao ruku m štitniku kape, poruĉnik se prodera:

— Marsch, hinaus, niste ĉuli abtreten?

Kaplar Palanek za trenutak se pojavio ponovno u uredu Kroz pritvorena vrata provirilo je za Palanekom dobrodušno Svejkovo lice.

— Sto je opet?

— Pokorno javljam, gospodine lajtnant — tajanstveno prošapta desetnik Palanek — on nema novca za put, a ne-mam ni ja. Zabadava ga neće voziti, jer nema te vojne do-kumente da ide u pukovniju.

Poruĉnik nije dugo ĉekao solomonsko rješenje ovog teškog pitanja.

— Onda neka ide pješice — odluĉi — neka ga zatvore u pukovniji jer je zakasnio. Tko bi se još s njim natezao?

— Niš ne vredi, kamarade — reĉe desetnik Palanek ŠVejku, kad je izašao iz ureda. — Moraš pješice u Budejovice. Imamo tamo u straţarnici komad kruha, damo ti ga za pu

I nakon pola sata, pošto su Svejka napojili još i crnom kavom i dali mu osim kruha i zamotak vojniĉkog duhana w put do pukovnije, Svejk je izašao iz Tabora u mraĉnu noć, kroz koju je odjekivala njegova pjesma.

Pjevao je staru vojniĉku pjesmu: tx

•niĉkim kaputom kao posljednji Napoleonov gar-svojin1 VOJ r,f.r. s nohoda na Moskvu, samo s tom razlikom jistkojisevraca P Se^elo Pjevao:

Ja krenuh u šetnju do gaja zelenog... zasnjeţenim

šumama, u noćnoj tišini to je odjekivalo

^Sd^u je pjesma dojadila, Svejk je sjeo na gomilu ka-•a

prjpalio lulu, pa odmorivši se, krenuo dalje, u susret lja'

pustolovinama budejoviĉke anabaze.1

I vrag bi ga znao kako se dogodilo da je dobri vojn Svejk, umjesto na jug prema Budejovicama, krenuo ra^ na zapad. Hodao je po zasnjeţenoj cesti, po mrazu, zaogf11

248

Na Jarome? išle dvije satnije, ko

god hoće neka nam i vjeruje... f.,-.

:'puts preprekama (grĉ.)

249

Švejkova Budejoviĉka anabaza

Drevni ratnik Ksenofon prošao je cijelu Malu Aziju, i bogzna gdje je sve bio bez geografske karte. Stari Goti polazili su na svoja putešestvija takoĊer bez topografskih znanja. Marširati stalno naprijed — to se zove anabaza. Prodirati kroz nepoznate krajeve. Biti opkoljen neprijateljem koji vreba najzgodniju priliku da ti zavrne šiju. Ali kada netko ima mudru glavu kao što je imao Ksenofon, ili sva ta pljaĉkaška plemena koju su došla u Europu, vrag bi ga znao otkuda, odnekud od Kaspijskog ili Azovskog mora — tada taj na po-hodu stvara prava ĉuda.

Tamo negdje na sjeveru kod Galskog mora, kamo su doprle Cezarove rimske legije bez geografske karte, dogovorile su se jednom da će se vratiti i promarširati drugim putem u K«n, ne bi li se još ĉime okoristile. I uspjele su u tome. Od tog doba se i kaţe da svi putevi vode u Rim.

«to tako svi putevi vode do Ĉeških Budejovica. U to se k ^°^unosti uvjerio dobri vojnik Švejk, kada je umjesto udejoviĉkog, vidio sela milevskog kraja. Svejedno je eprekidno išao dalje, jer nijednom dobrom vojniku ne ^ti nekakvo Milevsko, a da ipak jednom ne stigne

rl /*. do Ĉeških Budejovica. ako se Svejk našao zapadno od Milevskog, u Kvetovu, mar

^ IZK^° sve vojniĉke pjesme koje je znao o . fanju vojnika, pa je pred Kvetovom bio prisiljen poĉeti vas Pjesmom:

, fa-

251

Ćete su marširale, sve

su cure plakale...

Nekakva stara baka koja se vraćala iz crkve, na putu t •• od Kvetova vodi neprestano na zapad do Vraţa, kršćani-

, v r x f, ^»Kin

pozdravom zapoĉe razgovor sa ovejkom:

— Hvaljen Isus vojniĉek, kam to ideju?

— Idem mamica, u Budejovice, u regimentu — odgovori Svejk — u taj rat.

— Ideju loše, vojniĉek — preplašeno reĉe bakica -. nigdar tam ne dojdeju, tim putem prek Vraţa, jer ak bi išli stalno ravno, dojdeju na Klatove.

— Ja mislim — rekao je Svejk iskreno — da i iz Klatova ĉovek moţe doći u Budejovice. Je, istina je mamica, to je lepa šetnja, samo da ĉovek zato jer se ţuri u svoju regimentu, još ne bi imal nekakve neugodnosti, zbog te svoje dobre volje da stigne na vreme.

— I kod nas je bil jedan takav zloćko. Taj je trebal ići u Plzen domobranima, neki Tomĉek Masku — uzdahnula je bakica. — On je od moje nećakinje roĊak i otišel je. A za tjedan dana su ga već traţili ţandari, jer da ni došel u svoj regiment. A za još jedan tjedan posle, pojavil se kod nas u civilu, jer da je pušten doma na dopust. Onda je naĉelnik otišel k ţandarima, a oni su ga s tog dopusta digli. Već je pisal s fronta da je ranjeni, da je ostal bez noge.

I bakica pogleda saţalno Svejka.

— Tam vojniĉek, tam u šumici neka priĉekaju, donesi* bum krumpirove juhice, ta bu vas zagrijala. Naša se koliba vidi od tam, toĉno iza šumice malo na desno. Prek tog našeg sela Vraţ nemreju iti, tam su ţandari ko jastrebi. Išli bu od šumice na Malĉfn. Tam nek zaobideju Ĉiţovej. Tam ţandari pravi šinteri i loviju dezentere. Ote tam prek u Sedlec kod Horaţdovica. Tam je jedan jako dobri pušta svakog kroz selo. Imate sa sebom neke papire?

— Nemam, mamica.

— Onda ni tam nemojte iti. Odite rade na

da tam dojdete naveĉer, jer su svi ţandari u krĉmi,

našli, u Donjoj ulici iza Florijana, hiţicu, dole je

farbana, i bute pitali za japu Melicharka. To je moj V M k reĉeju da ga pozdravljam, oni im buju već pokazali

SsetoidezaBudţjovice. II šumici je Svejk ĉekao na bakicu više od pola sata, a

i ugrijao juhom od krumpira koju mu je sirota starica , jjeja

u loncu omotanom jastukom (da se juha ne ohladi), ••uvukla je iz haljetka okrajak kruha i komad špeka, gurnula e to Švejku u dţepove, prekriţila ga i rekla da ima i ona dva unuka u vojsci. Zatim mu je još jednom potanko ponovila preko kojeg sela treba ići, a koje treba zaobići. Nakraju je iz dţepića haljetka izvukla krunu, da si kupi u Malĉinu rakije za put, jer je do Radomvšla dug put.

Od Ĉiţove je prema bakinu savjetu Svejk išao na istok prema Radomvšlu i pomislio kako se do tih Budejovica mora doći s bilo koje strane svijeta, bilo kako bilo.

Od Malĉina je s njim išao stari harmonikaš kojeg je Svejk našao u tamošnjoj birtiji dok je kupovao rakiju za taj dugi put do Radomvšla. Harmonikaš je Svejka smatrao dezerte-rom, pa mu je savjetovao da krene s njim do Horaţdovica, jer da tamo ima udatu kćer ĉiji je muţ takoĊer dezerter. Harmonikaš se u Malĉinu oĉigledno nalio.

— Muţa si već dva meseca ima skrivenog u staji — na-govarao je Svejka — i tebe bu isto tam sakrila i tam bute bili 0 kraja rata. A kad bute tam dva, ne bu vam tuţno.

Nakon što je Svejk to uljudno odbio, ovaj se silno raz-, 1 0 , i otišao nalijevo u polje, prijeteći Švejku da će otići ^j—iina u Ĉiţovu i prijaviti ga.

Naveĉer je Svejk u Radomvšlu, u Donjoj ulici iza Flori-s a'

na^ao japu Melicharka. Kad mu je izruĉio pozdrav od

^lz Vraţe, na japu to nije ostavilo nikakav utisak, star e?restano Je nti° od Svejka papire. Bio je to neki ĉovjek skit a> ^Cr e nePrestano nešto govorio o razbojnicima, kraj Cama ' °Pov*ma kojih se sva sila potuca po piseĉkom

252 253

ćelom a-. Švejka u oĉi. — Svaki od njih zgledi ko da ne zna nabrojiti j pet. °

— Je, je, ljudi se najviše bojiju istine — dodao je kad Švejk ustao s klupe. — Kad bi takav ĉovek imal ĉistu savj ostal bi sedeti i dal bi si pregledati papire. Ali kad ih nema

— Tak, zbogom japa...

— I zbogom, a drugi put si najdi glupljega...

Kad je Švejk izašao u tamu, japa je još dugo gunĊao: — Ide do Budejovica svom regimentu. Iz Tabora. I ide

bandit jedan, prvo u Horaţdovice, pa tek onda u Pisek Pa to je put oko sveta.

Švejk je opet hodao gotovo ĉitavu noć, a tek je negdje kod Putima našao u polju stog. Odgurnuo je slamu, a onda posve izbliza zaĉu glas:

— Iz koje regimente? Kud ideš?

— Iz 91., u Budejovice. — A šta ćeš tamo?

— Imam tamo svog obrlajtanta. Ĉulo se da se u blizini ne smije samo jedan, već se smiju trojica.

Kada se smijeh utišao, Švejk ih upita iz koje su oni regi-mente. Ustanovio je da su dvojica iz tridesetpete, a jedan sluţi kao topnik, takoĊer u Budejovicama.

Ovi iz tridesetpete pobjegli su iz maršbataljuna još pnje mjesec dana, a topnik je u bijegu još od poĉetka mobilizacl)e' Topnik je odavde iz Putima; a stog sijena i pripada njernu. Noću uvijek spava u stogu. Juĉer je ovu dvojicu našao u sumi, pa ih je uzeo k sebi u stog.

Svi su se nadali da će rat završiti za mjesec-dva. su da su Rusi već kod Budimpešte i u Moravskoj. se tako pripovijeda po Putimu. Ujutro, prije nego sto razdani, topnikova mamica donijet će doruĉak. ^nl..r tridesetpete otići će prema Strakonicama, jer jedan od n) ima tamo tetu, a ta opet ima u brdima iza Sušice n

jsto ići s nama. Poseri se na tog svog obrlajtanta. tak lako — odgovori Švejk i prorovavši sijeno

Ae duboko u stog.

K d se ujutro probudio, svi su već bili otišli, a netko mu •

roiatno onaj iz konjice, poloţio kod nogu okrajak kru-

z- y . ^

Švejk je hodao sumom i kod Stekna se susreo sa skitni- m starim ĉovjekom koji ga je kao starog prijatelja pozdravio

gutljajem rakije. _ Nemoj u tome hodati — pouĉavao je Švejka. — Mogla

bi ti se ta vojniĉka uniforma negde gadno osvetiti. Sad je sve puno ţandara i u tom nemreš prositi. Doduše, nas sad ţandari tak ne naganjaju kak inaĉe, sad traţiju samo vas. Samo vas traţiju — ponovio je s takvom uvjerljivošću da je Švejk odluĉio da mu radije ništa ne kaţe o 91. regimenti. Neka ga drţi za koga god hoće. Ĉemu rušiti iluzije dobrom, starom deĉku.

— A kam si nameril? — upita skitnica, kad su obojica zapalili lule, polako obilazeći selo.

— Do Budejovica. — Za Isusa Boga — uplaši se skitnica — tam buju te

ćopili za minutu. Ne bus se ni ugrijal. Moraš imat podra-panu civilnu obleku i moraš od sebe naredit šepavca. Al neboj se, sad idemo na Strakonice, Volyn, Dub i zbiljam bi to bil vraţji peh da ne najdemo nekakvo civilno odelo. Tam, u £trakonicama, ljudi su još takvi — jako bedasti i pošteni,

"* ti prek noći ostavljaju sve otvoreno, a prek dana opće • ^juĉavaju. Ideju sad, po zimi, nekam k susedu pripove-^ tl> ' ti bus zaĉas imal civil. Kaj ti treba? Cipele imaš, tak

aci sam nekaj za hititi prek sebe. Vojniĉki kaput ti je stari?

~~ Stari.

u T". | nc*a si ga ostavi. U tom se i na selu hoda. Trebaju ti

Prod I. 5ut- K^ burno imali taj civil, hlaĉe i kaput burno

^Uo Ţidovu Herrmanu u Vodnanima. Taj kupuje sve

— Pobegne to iz vojske, neće to tam sluţiti, vleĉe se koji ima pilanu i tamo će biti dobro skriveni,

om kraju i krade gde stigne — rekao je znaĉajno Rleff° P°z°a A°H iz devedesetprve, kako hoćeš — ponudili su Švejku »ita n /-»/*! __C,^1,-: «J -.::U __I_J: l _ J .° ^Uri -—-A u ... r> • ^_ ^ - - ___ _L . . l - : ^_ ._. _

254 255

kaj je vojniĉko i opet prodava po selima. Danas idem Strakonica — razvijao je dalje svoj jjlan. — Otamo je

v vure hoda jedna stara ovĉarija od Svarcenbergovih. T^ jedan moj poznati stari pastir, jedan stari dedek, tam bu ostali prek noći, a ujutro idemo do Strakonica maznut civilno odelo.

Švejk je u ovĉari našao ugodnog djedicu koji se sjeća kako je pak njegov djedica priĉao o francuskim ratovjm, Bio je kojih dvadesetak godina stariji od skitnice i stoga mu je, kao i Svejku govorio »deĉko«.

— Eto, pogledajte deĉki — pripovijedao je kada su sjeli oko peći na kojoj se kuhao krumpir u ljusci — još onda je moj dedek isto dezentiral ko taj tvoj vojnik. Al vlovili su ga u Vodnanima i tak su ga mlatili po riti, da mu je meso otpalo. A mogel je reći da je još i sretan. Jarešov sin iz Raţica kod Protivina, dedek tog starog Jareša, ĉuvara ribnjaka, dobil jeu Pisku metak zato jer je pobegel. A prije neg su ga streljali kraj piseĉkih rovova, beţal je kroz špalir vojnika i primil je šesto udaraca z batinama, tak da je smrt za njega bila olakšanje i iskupljenje Boţje. A kad si ti pobegel? — obratio se up-lakanih oĉiju Svejku.

— Posle mobilizacije, kad su nas otpelali u kasarnu

— odgovorio je Švejk, shvativši da uniforma ne moţe pokolebati povjerenje starog pastira.

— Preskoĉil si zid? — radoznalo upita stari pastir, pri-sjećajući se valjda onog što mu je priĉao njegov djed, o tome kako je preskakao zid vojarne.

— Drugam se ni moglo, dedek. — Jel bilo puno straţara, jesu pucali?

— Je, dedek.

— A kam sad misliš?

— Skroz je ponorel — odgovori umjesto Švejka skitn' — hoće, pa hoće u Budejovice. Znaš kak je - mlad i bed dojde ti na isto, samo ide u svoju propast. Moram ga ^ zeti u svoju školu. Bumo maznuli nekakvo civilno od ' pa bu bilo sve u redu. Do proljeća burno nekak zdrţaU>

l

išli delat kod nekog seljaka. Ovog bu leta falilo 0 • '

nripoveda se da buju sve skitnice otpelali na poljske pa si tak

mislim, da je onda bolje iti dobrovoljno. Jo bu ljudi. Pobili

buju ih u ratu.

,jiŠ — upita ovĉar — da ovo leto to ne bu gotovo? 3,

praf. Već je bilo dugih ratova. Taj nepolonski, 'i kak su nam pripovedali švedski ratovi, sedmogodiš-

Pa.""vi A ljudi si zasluţiju te ratove. Gospod Bog ni više ffel gledat kak je to sve diglo nos. Više ni ovĉetinu nisu "teli ni pomirisati, više je niko od deĉkih ni štel jesti. A nekad su tu dolazili u procesijama da im prodam kojega ovna ispod ruke, ali zadnja leta, ţderali bi samo svinjetinu, piceke i sve to zarnašćeno z putrom i s otopljenim salom. Tak se Gospod Bog na njih rasrdil, zbog te njihove obesti, al oni buju opet došli k sebi kad budu si kuhali lobodu, kak je to već bilo za napolonskih ratova. Već i ti naši vrhovnici više nisu znali kaj bi delali. Stari gospon grof Švarceberk, taj je išel u obiĉnim kolima, a ovaj mladi grofovski balavac smrdi sav po autu. Gospod Bog bu mu taj benzin namazal na njušku.

Voda u kojoj su se na peći kuhali krumpiri vrila je i za-morila, a stari ovĉar, nakon kratke šutnje, reĉe proroĉanski.

— Taj rat naš car ne bu dobil. Nema nikakvog odušev-ljenja za rat, jer se on, kak je rekel uĉitelj iz Strakonica, ni štel okruniti s ĉeškom krunom. Sad moţe okolo obećavati med i Meko kom hoće. Kad si već, lopov stari, obećal da bus se dal okruniti, trebal si i odrţati reĉ.

— Moţe biti — izjavi skitnica — da bu on to sad nekak napravil.

. ' Na to mu se sad, deĉko, svaki posere — razdraţeno

u c£°?ovorio ovcar. Trebal bi biti dole kad se najdeju susedi

oĉicama. Svaki tam u ratu ima nekog, tam trebaš videti

go lf°vor'Ju- Da bu sloboda posle ovog rata, da ne bu ni

podskih dvoraca, ni careva, a da budu grofovima oduzeli

sj Ja- već su zbog jedne takve govorancije ţandari otpelali

dan • °m nek°g Kofinka, jer da buni narod. Da, danas ţan- ^*irnain ~,_L , ... i.

257

256

— Oni su je i prije imali — javi se skitnica. _ j sećam da je na Kladnu bil ţandarski kapetan, neki g0s * Rotter. On vam je najednom poĉel uzgajati ove, kat zoveju, policijske pese, te vuĉje prirode, koji sve nanjn*1

kad su nauĉeni. A taj je gospon kapetan imal na KlaH tih svojih pesjih uĉenika punu rit. Imal je za njih poseL kućicu, gde su ti pesi ţiveli ko grofovi. A onda se odjed nom dosetil da bude s tim pesima delal pokuse nad nam jadnim skitnicama. Tak je dal naredbu da ţandari po ćelom Kladnu skupljaju skitnice i daju mu ih direkt u ruke. Ideni

ti ja jednom od Lana i motam se dost daleko po šumi, al kaj mi sve to vredi, nisam ni stigel do te lugarnice kam sam nameril, već su me ćopili i vodili gosponu kapetanu. A to si ljudi dragi, nemrete ni predstaviti, ni zamisliti kaj sam kod tog gospona kapetana s tim pesima podnesci. Prvo je dal da me svi ponjušiju, onda sam se moral penjati po lojtrama,a kad sam već bil gore, pustil je tu jednu zver za menom na lojtre, a ona me, ta beštija odvlekla z lojtri na zemlju, tara se na mene kleknula, reţala i kezila zube na mene. Onda su tu gaduru otpelali, a meni su rekli da se negde skrijem i da mogu ići kam hoću. Krenul sam u dolinu prema Kaĉaku, pa u šumu, pa u neku guduru, a za pol vure bila su već ta dva vuĉjaka pri meni, prehitili su me na zemlju, i dok me je jedan drţal za vrat, drugi je otrĉal do Kladna i nakon jedne vure došel je sam gospon kapetan Rotter k meni sa ţandarima, pozval je pesa i dal mi pet kruna i dozvolu da mogu ćela dva dana po kladenskom kraju prositi. Ma da)' prosim te, pobegel sam glavom bez obzira, na Berounsk° i više se u kladenskom kraju nisam ni pokazival. Toga s se klonile sve skitnice, jer je na svima taj gospon kapeta" izvodil te svoje pokuse. On je uopće grozno volil te svoj pese. Pripovedalo se po ţandarskim stanicama, da kad , taj dolazil u inspekcije, tam gde bi videl vuĉjaka opće i provodil inspekciju nego je samo ćeli dan z narednik lokal od radosti. ",. I dok je ovĉar cijedio krumpire i nalijevao u zdjelu ov

l

mlijeko skitnica je i dalje pripovijedao uspomene o

?!fci£o moći:

z*0 tj Lipnici je bil jedan straţmeštar1 pod dvorcem. "~~~ j je u samoj ţandarskoj stanici, a ja, stara dobriĉina,

L- am bil uvereni da ţandarska stanica ipak mora biti uve i na vidljivom mestu, ko na primer na trgu ili neĉem r om, a ne negde u zabaĉenoj maloj ulici. Tak, biram ti ja

delove od gradića i ni ne gledam na natpise. Idem ti tak

d hiţe do hiţe, dok nisem došel u jednu takvu hiţicu na

rvi kat, otvorim vrata i javim se: »Ponizno prosim, udelite

siromaku«. Je, Isusek dragi. Noge su mi se odsekle. To ti je

bila ţandarska stanica. Puške uza zid, raspelo na stolu, papiri

po policama i iznad stola Njegovo Veliĉanstvo gledi toĉno

na mene. I prije neg sam mogel nekaj propentati, skoĉil ti je

na mene narednik, i dal mi takvu flisku kod tih vrata da sam

odletel niz te drvene štenge do dole i nisam se zaustavil sve

do Kejţlica. To ti je ţandarsko pravo. Bacili su se na jelo i onda ubrzo pošli na spavanje u toplu

sobu, razmjestivši se po klupama. Noću se Švejk tiho obukao i izašao. Na istoku je izlazio

mjesec i u njegovom tek probuĊenom svjetlu Švejk je ko-raĉao na istok ponavljajući:

— To ipak ni moguće da nekak ne dojdem do tih Budejovica.

Kada je izašao iz šume, Švejk je zdesna ugledao nekakav grad, pa je okrenuo sjevernije, a onda na jug, gdje je opet ^dao nekakav grad. (Bili su to Vodnani). Obišao ih je ceston^ iza njiva, tako da ga je rano sunce pozdravilo na ^njeţenim obroncima nad Protivinom.

~~ Samo napred — reĉe dobri vojnik Švejk — duţnost ^ Moram doći do Budejovica.

° nesretnim sluĉajem, umjesto da pode od Protivina Pf ^8 Prema Budejovicama, Švejk je pošao na sjever prema

'•Z,, straţe, doĉasniĉki ĉin u austrougarskoj vojsci i ţandarmeriji

259

258

Oko podneva pred sobom je ugledao nekakvo Spuštajući se s malenog breţuljka, Švejk pomisli: »Tak tn • nejde, pital bum kam se ide do tih Budejovica«.

Ulazeći u selo, silno se iznenadio vidjevši na stupu i. prve kuće oznaku sela »Općina Putim«. ^

— Za Isusa Boga — uzdahnu Švejk — opet sam u p, timu gde sam spaval u stogu.

Ali, ništa ga više nije moglo iznenaditi kad je iza ribnjaka iza bijelo oliĉene kućice na kojoj je visjela kokoš (kako s ponegdje nazivali carskog orlića), izašao ţandar, poput pauQ

koji vreba ţrtvu.

Ţandar je krenuo ravno prema Švejku i nije rekao ništa više, osim:

— Kuda?

— U Budejovice, svojoj regimenti. Ţandar se sarkastiĉno nasmijao:

— Pa vi dolazite od Budejovica. Te vaše Budejovice su za vama.

I odvuĉe Svejka do ţandarmerijske postaje. Putimski ţandarmerijski straţmeštar bio je po ĉitavoj

okolici poznat po tome da postupa taktiĉno i lukavo. Nikada nije psovao ni pritvorene ni uhićene, ali ih je podvrgavao ta-kvom unakrsnom ispitivanju da bi privedeni priznao.

Dva su mu se ţandara u postaji prilagodila, pa se unakrsno ispitivanje uvijek vršilo uz osmijehe ĉitavog ţandarmerijskog osoblja.

— Kriminalistika poĉiva na lukavosti i uljudnosti — uvij» je govorio ţandarmerijski straţmeštar svojim podreĊenima.

— Nema nikakvog smisla derati se na nekog. S delinkven' tima i sumnjivcima mora se postupati fino, ali pritom p321 da se utope u bujici pitanja.

— O, dobro nam došli, vojnice — reĉe ţandarmerij5

straţemštar — sjednite lijepo, sigurno ste umorni od puta' ispriĉajte nam kamo idete.

Švejk ponovi da ide u Ĉeške Budejovice u svoju

vi ste pogriješili put — nasmiješivši se reĉe straţ-

r" ^- :er dolazite od Ĉeških Budejovica. U to vas mogu I"e*tar Pred vama visi karta Ĉeške. Pa pogledajte, vojnice.

uvjeflti.^ ^ protivin. Od Protivina na jug je Hluboka, a

^uţnije _ Ĉeške Budejovice. Tako, vidite da ne idete

Budejovice, već od Budejovica. ^ U Straţmeštar ljubazno pogleda Svejka, koji mirno i dosto-

janstveno reĉe: ' __ ipak idem u Budejovice.

Bilo je to snaţnije nego Galilejevo »ipak se kreće« jer je

ovaj, vjerojatno, to izrekao vrlo bijesno.

_1 Znate, vojnice — i dalje je s jednakom uljudnošću

straţmeštar govorio Švejku — ja ću vas u to razuvjeriti, a i vi

ćete na kraju sami doći do spoznaje da svako poricanje samo

oteţava priznanje. — To ste potpuno u pravu — rekao je Svejk. — Svako

poricanje oteţava priznanje, i naopak. — Tako, vidite vojnice da ćete i sami doći na to. Odgo-

vorite mi iskreno odakle ste pošli kad ste krenuli u te vaše Budejovice. Namjerno kaţem »vaše« jer sigurno postoje još jedne Budejovice, koje leţe negdje sjeverno od Putima, a dosad nisu obiljeţene ni na jednoj mapi.

— Išel sam iz Tabora. — A što ste radili u Taboru?

— Cekal sam vlak za Budejovice. — Zašto niste otputovali vlakom u Budejovice? ~~ Jer nisam imal kartu za vlak. ~~ A zašto vam kao vojniku nisu izdali besplatnu vojniĉ-vozovnicu?

~~ Zato jer kod sebe nisam imal nikakve dokumente. Evo ga — reĉe slavodobitno ţandarski straţmeštar jed-°d ţandara — nije tako glup kao što se pravi, poĉinje

o zapetljavati. straţrneštar poĉe iznova, kao da nije ĉuo posljednji od-o

dokumentima: ste, znaĉi, pošli iz Tabora. Kamo ste, dakle, išli?

vi*

ku

260 261

— U Ĉeške Budejovice. : -"if* ""• Izraz straţmeštrova lica dobi nešto strogosti, ponovno pade na kartu.

— Moţete li nam pokazati na mapi kuda ste išli H Budejovica?

— Ja se ne sećam svih tih mesta i samo se sećam da 53 ovde, kod Putima, već jednom bil. ;?

Osoblje ţandarmerijske postaje meĊusobno se znaĉai zgledavalo, a straţmeštar nastavi:

— U Taboru ste, dakle, bili na kolodvoru. Imate nešto uza se? Izvadite to.

Kad su Švejka temeljito pretraţili i ništa drugo osim lule i šibica nisu našli, straţmeštar ga upita:

— Recite mi, zašto uopće ništa, ama baš ništa nemate kod sebe?

— Zato jer niš ne trebam.

— Ah, boţe moj — uzdahnu straţmeštar — teško je s vama. Rekli ste da ste već jednom bili kod Putima.Sto ste tamo radili?

— Išel sam prek Putima u Budejovice. —Tako, vidite kako se zapedjavate. Sami kaţete da ste išli u

Budejovice, a sad smo vas uvjerili da idete od Budejovica. — Sigurno sam napravil nekakav krug. Straţmeštar]«

ponovno izmijenio znaĉajan pogled s ĉitavim osobljeni postaje.

— Ti vaši krugovi nekako mi se ĉine, kao da se skitatep0

okolici. Jeste li se dugo zadrţali u Taboru na kolodvoru.

— Dok ni otišel zadnji vlak za Budejovice. — A što ste ondje radili?

— Razgovara! sam se s vojnicima. (Novi, vrlo znaĉajan pogled ţandarskog straţmeštra osoblje.) . a

— A o ĉemu ste, naprimjer, razgovarali i što ste ih P1

— Pital sam ih iz koje su pukovnije i kam ideju. y — Izvrsno! A da ih niste pitali koliko vojnika ima-

primjer pukovnija, i kako se dijeli? ili 262

r 'h nisam pital, jer to već odavno znam napamet.

-"" ^,. dakle savršeno informirani o sastavu naše voj-

skCL Naravno, gospon straţmeštar.

toaţmeštar baci posljednji adut pogledavši pobjedonosno

svoje ţandare

_ Znate li ruski?

_ Ne znam.

Straţmeštar kimnu vodniku, pa kad obojica uĊoše u su-

sjednu sobu, straţmeštar s oduševljenjem i siguran u potpunu

pobjedu objavi, trljajući ruke: — Ĉuli ste to? Ne zna ruski! Tip je svim mastima pre-

mazan. Sve je priznao osim onog najvaţnijeg. Sutra ćemo ga lifrati u Pisek. gospodinu okruţnom. Kriminalistika poĉiva na lukavosti i uljudnosti. Jeste li vidjeli kako sam ga utopio navalom pitanja? Tko bi to o njemu pomislio? Izgleda tako glupo i blesavo, ali baš se s takvima mora lukavo. Sad ga nekamo smjestite, a ja idem o tome napisati zapisnik.

I sve od podneva do veĉeri ţandarmerijski straţmeštar sas-tavljao je s uljudnim osmijehom izvještaj, u kojem se u svakoj reĉenici pojavljivala rijeĉ »Spionageverdachtig«.1 Što je više pisao tim ĉudnim sluţbenim njemaĉkim, ţandarmerijskom se straţmeštru Flanderki situacija ĉinila sve jasnijom, pa kada je završio »So melde ich gehorsam, wird der feindliche Of-zier heutigen Tages, nach Bezirksgendarmeriekommando

ek, uberliefert«2, nasmiješio se na svoje djelo i pozvao

^darmerijskog vodnika:

.j~~ Jeste li dali tom neprijateljskom ĉasniku nešto za je-

\. ~~~ rerna vašoj naredbi, gospodine straţmeštre, opskrb-. o hranom samo one koji su predvedeni i saslušani do uvanajst sati.

p ne

Pri)atel

Jsk

i ĉasnik još danas biti poslan u okruţno ţandarmerijsko

u Pisek. (njem.)

263

l

— Ovo je velika iznimka — dostojanstven strazmestar. — To je nekakav viši ĉasnik, netko iz stoţer K

znate da Rusi ne bi ovamo poslali kakvog kaplara. Nan \, ' iz gostionice »Kod maĉka« nekakav objed. Ako više njv

nemaju, neka skuhaju nešto. Onda neka skuhaju ĉaj s mom i neka sve to k nama pošalju. Nemojte ništa reći koga je to i uopće nemojte nikome reći koga ovdje i To je vojna tajna. A što sad radi?

— Zamolio je malo duvana, sjedi u straţarnici i i, tako zadovoljan ko da sjedi kod kuće. »Tu vam je fino toplo — veli — peć vam ne dimi. Meni se tu kod vas jako sviĊa. Ako vam peć bude dimila, dajte proĉistiti dimnjak, ali tek popodne, a ne nikako dok sunce stoji iznad dimnjaka«.

— To je rafiniranost — glasom punim oduševljenja reĉe strazmestar. — Pravi se kao da ga se to ne tiĉe. Iako zna ck će biti strijeljan. Takvog ĉovjeka moramo poštovati, premda nam je neprijatelj. Taj ĉovjek ide u sigurnu smrt. Ne znam da li bismo mi mogli tako. Moţda bismo se pokolebali, popustili. A on mirno sjedi i kaţe: »Tu vam je fino toplo i peć vam ne dimi«. To su, gospodine vodniĉe, karakteri. Za to treba imati ĉeliĉne ţivce, samozataje, ĉvrstine i entuzijazma. Kad bi Austrija imala takvog entuzijazma... ali radije to ostavimo. I kod nas ima entuzijasta. Ĉitali ste u Narodnoj politici o onom artiljerijskom oberlajtnantu Bergeru, koji se popeo na visoku jelu i tamo si uredio osmatraĉnicu? Kad su naši uzmaknuli> on nije mogao sići jer bi pao u zarobljeništvo. Tako je ĉekao da naši ponovno potjeraju neprijatelja, a potrajalo je puni" ĉetrnaest dana dok to nije doĉekao. Svih ĉetrnaest dana bio f gore na drveni, a da ne bi umro od gladi, oglodao je cijeli vr hranio se granĉicama i iglicama. A kad su naši došli, bio je &*• oslabio da se više nije mogao drţati na stablu, pao je i ubio Bio je posmrtno odlikovan zlatnom medaljoni za hrabrost.

I strazmestar ozbiljno doda:

— To je poţrtvovanje, gospodine vodniĉe, to je jun# Vidite kako smo se opet zapriĉali, skoknite naruĉiti jed, a njega pošaljite k meni. ##) >.)•;• . 264

/• A ik privede Švejka, a strazmestar, prijateljski mu °uvši

da sjedne, zapita ima li roditelje. __ Nemam.

c aţmeštru je odmah palo na pamet kako je to bolje jer

sretnika, barem neće nitko oplakivati. Pritom se za- §P'• u švejkovo dobrodušno lice i u nastupu dobrohotno-

— otapša ga po ramenu, nakloni se k njemu i upita ga

Jfinskim tonom:

_ No, kako vam se sviĊa u Ĉeškoj?

_ Meni se svugde u Ĉeškoj dopada — odgovorio je gvejk. _ Svugde sam na svom putu našel dobre ljude.

Strazmestar potvrdi kimanjem glave: _ Kod nas su ljudi jako dobri i dragi. Nekakva kradica ili

tuĉica, to se ne raĉuna. Ovdje sam već petnaest godina i, kad sve zbrojim, ispada godišnje oko tri frtalja ubojstva.

— To mislite na nedovršeno ubojstvo? — upita Švejk. — Nikako ne, ne mislim na to. Za petnaest godina is-

traţili smo samo jedanaest ubojstava. Od toga je grabeţnih bilo pet, a šest, takvih, obiĉnih, koji i nisu bogzna što.

Strazmestar pošutje, pa se ponovno vrati svojoj metodi ispitivanja:

— A što ste htjeli raditi u Budejovicama?

— Nastupiti sluţbu u 91. regimenti. Strazmestar je poslao Švejka ponovno u straţarnicu, a k^0

ne bi zaboravio, na brzinu zapisa u svoj izvještaj okruţnom ţandarmerijskom zapovjedništvu u Pisku ovo:

udući da savršeno vlada ĉeškim jezikom, htio je pokušati ^tupiti u budejoviĉku 91. pukovniju«.

trazrneštar je veselo protrljao ruke, radujući se bogatstvu

enjala i toĉnim rezultatima svoje istraţne metode. Sjetio

pntom svoga prethodnika, straţmeštra Biirgera, koji s , edenim uopće ne bi govorio, ništa ga ne bi pitao, već »Pr smJesta poslao okruţnom sudu, s kratkim izvješćem: pro ' * vP(^nikovoj dojavi, bio je zadrţan zbog skitnje i

jacenja«. Pa zar je to neko saslušavanje?

ajući ispisane stranice svoga izvještaja, strazmestar

265

J

se zadovoljno nasmije, te izvuĉe iz svoga pisaćeg stola tr zapovijed Zemaljskog ţandarmerijskog zapovjedništv " Pragu, s uobiĉajenim »Strogo povjerljivo«, i proĉita još jj1

nom:

»Svim ţandarmerijskim postajama strogo se nareĊuje H s

izvanredno pojaĉanom pozornošću slijede sve osobe U'

prolaze njihovim podruĉjem. Pregrupiranje naše vojske

istoĉnoj Galiciji prouzroĉilo je da su neke ruske vojne jedinice,

prešavši Karpate, zauzele pozicije u unutarnjosti naše carevine,

glede ĉega je bojišnica pomaknuta dublje na zapad Monarhije

Ova nova situacija omogućila je ruskim obavještajcima, glede

pokretljivosti bojišnice, dublji prodor na teritorij naše Mon-

arhije, osobito u Šiesku i Moravsku, odakle je, prema povjer-

ljivim izvješćima, veliko mnoštvo ruskih obavještajaca prodrlo i

u Ĉešku. UtvrĊeno je da je medu njima mnogo ruskih Ĉeha,

školovanih u visokim stoţernim vojnim školama Rusije, a

koji savršeno vladaju ĉeškim jezikom, pa su stoga naroĉito

opasni kao obavještajci, jer mogu, a sigurno će to i ĉiniti, pro-

vesti medu ĉeškim puĉanstvom veleizdajniĉku propagandu.

Zemaljska uprava nareĊuje stoga: zadrţati sve sumnjive, te

naroĉito povećati budnost u onim mjestima, gdje se u blizini

nalaze postrojbe, vojni centri i postaje kojima prolaze vojniĉki

vlakovi. Zadrţane smjesta podvrgnuti pretresu i uputiti višoj

instanci«.

Ţandarmerijski straţmeštar Flanderka ponovno se zado-voljno osmjehnu i odloţi tajnu zapovijed »Sekretrezervaten* medu ostale, u koricama s natpisom »Povjerljive zapovijed1*' Bilo ih je mnogo, a izradilo ih je ministarstvo unutarnj poslova u suradnji s ministarstvom zemaljske obrane, ko)e

mu je pripadala i ţandarmerija.

U Zemaljskom ţandarmerijskom zapovjedništvu u Pff»~ jedva su ih stizali umnoţiti i razaslati svim postajama- su tu:

Kfi

1:

Zapovijed o kontroli mišljenja mjesnog puĉanstva«. tfo» IJ

ta k^ko u razgovoru s mjesnim puĉanstvom pratiti lila

utjecaj imaju na javno mnijenje vijesti s bojišta«.

Upitnik o tomu kako se odnosi mjesno puĉanstvo glede

raspisanih ratnih zajmova i prikupljanja potpore«.

»Upitnik o raspoloţenju mobiliziranih i onih koji to tek

trebaju biti«.

»Upitnik o raspoloţenju ĉlanova mjesne samouprave i in-

teligencije«.

»Zapovijed o neodloţnom doznavanju i utvrĊivanju kojim

politiĉkim strankama pripada mjesno puĉanstvo, te koliko su

jake pojedine politiĉke stranke«.

»Zapovijed o kontroli djelatnosti voda mjesnih politiĉkih

stranaka i utvrĊivanju stupnja lojalnosti odreĊenih politiĉkih

stranaka zastupljenih medu mjesnim puĉanstvom«.

»Upitnik o tome koje novine, ĉasopise i brošure dolaze u

okrug ţandarmerijske postaje«.

»Instrukcija koja se odnosi na utvrĊivanje s kim se susreću

osobe osumnjiĉene za nelojalnost, te u ĉemu se oĉituje njihova

nelojalnost«.

»Instrukcije koje se odnose na pronalaţenje plaćenih

doušnika i informatora medu mjesnim puĉanstvom«.

»Instrukcije koje se odnose na plaćene doušnike i informa-

tore, a koji su upisani kao sluţbenici ţandarmerijskih postaja«.

ovala dan su pristizale nove instrukcije, upute i zapovi-

J£di. Preplavljen tim obiljem izuma austrijskog ministarstva unutarnjih poslova, straţmeštar Flanderka imao je ĉitavu hr-

P ^ostataka, a na upitnike je odgovarao stereotipno, da je njega sve u redu, a da je lojalnost medu mjesnim puĉan-

• Prvog »A« stupnja.

ial ,nJsk° ministarstvo unutarnjih poslova izumilo je za lo-

nia°TTTi0^an°St monarmji ove ljestvice: la, lb, Ic, Ha, Ilb, IIc,

We IIIC> ^ IVb l IYc- °va PoslJedn]a rimska ĉetvorka

slov *Sa s^ovorn »A« znaĉila je veleizdaju i vješala, spojena sa

*«« internaciju, a sa slovom »C« nadzor i zatvor.

267 L

266

U stolu ţandarmerijskog straţmeštra nalazile su Se

kojake tiskovine i upute. Vlada je ţeljela znati o j . • • i • • • graĊaninu sto taj misu o njoj.

Koliko je puta straţmeštar Flanderka u oĉajanju ruke nad tim tiskovinama koje su se, sa svakim prispje^ pošte,

neumoljivo gomilale. Ĉim bi ugledao poznate omotni će s peĉatom, »Portofrei dienslich«1, srce bi mu uvijj. poĉelo tući, a noću, razmišljajući o svemu, dolazio bi 4 uvjerenja

da neće doĉekati kraj rata, da će ga Zemaljsko ţandarmerijsko zapovjedništvo lišiti i posljednjeg zrnca razuma,

da se neće moći veseliti pobjedi austrijskog oruţja jer će u glavi imati ili dasku više ili će mu koja nedostajati. A okruţno

ţandarmerijsko zapovjedništvo svakodnevno ga je bombardiralo upitima, te zašto nije odgovorio na upitnik pod

brojem 72345/d — 721A /5d, te kako je riješena instrukcija pod brojem 88992/822GF CHZ, te kakve su praktiĉne

posljedice navoda pod brojem 123456/1292B/RV i tako dalje.

Najviše mu je muke zadavala instrukcija kako medu mjesnim puĉanstvom pronaći plaćenog doušnika i informa-tora, pa mu je na kraju, jer mu se uĉinilo nemogućim pronaći takvoga u kraju gdje poĉinju Blata i gdje je narod tako tvrdoglav, palo na pamet da u sluţbu uzme općinskog pastira koga su zvali »Pepek Hop«.

Bio je to kreten, koji bi uvijek na taj poziv i poskoĉio. Jedan od onih jadnika, zanemaren od prirode i ljudi, bogalj koji je za nekoliko forinti godišnje i za bijednu hranu na' pasao općinsku stoku.

Naredio je da mu ga dovedu i rekao mu:

— Pepek, znaš li tko je to stari Prohaska?

— Mee.

— Nemoj meketati, već radije upamti da tako zovu Nj govo Veliĉanstvo. Znaš li tko je to Njegovo Veliĉanstvo &*•

— To je Njegovno Velišanstvo car. 1. OsloboĊeno poštarine - sluţbeno (njem.) 268

Dobro, Pepek. Onda si zapamti da kad ideš od kuće

~Cie na ruĉak, pa ĉuješ nekoga kako govori da je Njegovo

r' stvo govedo i tome sliĉno, odmah imaš doći k meni i • • mi Dobit ćeš šestaka, a ako ĉuješ nekoga da priĉa kako

' mo pobijediti, opet ćeš, razumiješ, doći k meni i reći mi \ 't to rekao i opet ćeš dobiti šestaka. Ali, ako ĉujem da

• ešto zatajio, bit će s tobom zlo. Pokupit ću te i odvesti u

pi'sek.Asad,hop! Kad je Pepek poskoĉio, dao mu je dvije kovanice i mirno

napisao izvješće okruţnom ţandarmerijskom ravnateljstvu cla je pronašao informatora.

Sutradan doĊe k njemu gospodin ţupnik i tajanstveno mu priopći da je jutros iza sela susreo općinskog pastira Pepeka Hopa te da mu je taj ispriĉao: »Mivoštivi, gošpon štaţmešta je juĉev vekev da je Njegovno Velišanstvo car gonvedo, da burno fgubili vat. Mee. Hop!«.

Nakon dugog objašnjenja i razgovora s gospodinom ţup-nikom dao je straţmeštar Flanderka uhititi općinskog pastira, koji je kasnije na Hradĉanima bio osuĊen na dvanaest godina zbog veleizdaje. Optuţnica mu je dokazala opasne i veleizdajniĉke namjere, pobunu, uvredu Njegova Veliĉanstva i niz drugih zloĉina i prijestupa. Pepek Hop vladao se na sudu kao na paši ili medu susjedima. Na sva pitanja meketao je kao koza, a nakon objave presude izbacio je: »Mee, hop«, 1 Poskocio. Bio je zbog toga disciplinski kaţnjen sa tri posta i ^dim leţajem u samici.

AJi otad ţandarmerijski straţmeštar nije imao infbrma- ora i morao se zadovoljiti time što je izmislio jednog, davši

izmišljeno ime, te time povećao svoj mjeseĉni prihod za

v, eset kruna, a koje bi prolumpao u gostionici »Kod ma- (- Uz desetu ĉašu spopadala ga je griţnja savjesti, pivo

Je gorĉalo u ustima, a od susjeda bi uvijek ĉuo istu re- ću. »Danas je naš gošpon straţmeštar nekak tuţan, ko da

odi \?^° en<<- Na to bi on odlazio kući, a nakon njegova

^ .. vnetko bi uvijek rekao: »Naši su opet negde u Srbiji

l> ĉim je narednik tako šutljiv«.

269

A straţmeštar je kod kuće opet ispunio bar jedan upit -i »Raspoloţenje medu puĉanstvom la«.

Bile su to duge i besane noći za gospodina straţrnešr Neprestano je oĉekivao inspekciju i istragu. Noću je san' vješala, kako ga vode na stratište i kako ga na kraju sam m1

nistar Zemaljske obrane pita pod vješalima: »Wachmeister\y ist die Antvrart des Zirkulars NO 1789678/23792 xyz?«1 °

A gle sad! Kroz ĉitavu ţandarmerijsku postaju kao da j sviju glasova odjekuje stari lovaĉki pozdrav: »Sretan lov!« I ţandarmerijski straţmeštar Flanderka nije sumnjao kak0 će ga okruţni zapovjednik potapšati po ramenu i reći: »1^ gratuliere Ihnen, Herr Wachmeister.«2 Ţandarmerijski straţ-meštar slikao je u svojim mislima i druge zamamne sliĉice, koje su izrasle u nekoj vijugi njegova ĉinovniĉkog mozga. Odliĉje, brzo napredovanje u viši ĉinovniĉki razred i priznanje njegovih kriminalistiĉkih sposobnosti, što će mu otvoriti vrata karijere. Pozvao je vodnika i upitao ga:

— Jeste li dobili ruĉak?

— Donijeli su mu suvo meso s kupusom i knedlama, a supe više nije bilo. Popio je ĉaj i oće još jedan.

— Ima ga dobiti — velikodušno dopusti straţmeštar. — Kad popije taj ĉaj, dovedite ga k meni.

— No, kako je? Prijalo vam je? — upita straţmeštar Švejka, kada ga je vojnik nakon pola sata priveo, sitog i za-dovoljnog kao uvijek.

— Bilo je to ĉist pristojno, gospon vahmajstor3, trebalo je biti samo malo više zelja. Ali tu se niš nemre, znam da nisu bili pripremljeni za to. Suho meso je bilo dobro dimije00' sigurno je to domaće suho meso od domaćeg pajceka. I #)z

rumom mi je isto jako pasal. Straţmeštar se zagledao u Svejka i poĉeo: — Je li istina da se u Rusiji pije mnogo ĉaja? Imaju "

tamo ruma? ••*<

1. Straţmeštre, gdje je odgovor na okruţnicu br. 1789678/23792 xyz? (njem.) 2. Ĉestitam vam, gospodine Straţmeštre. (njem.) 3. Straţmeštar (iskriv. njem.) IJl^t'''

Ruma ima po ćelom svetu, gospon vahmajstor. "~ mi se ne izmotavaj — pomislio je straţmeštar si ranije paziti na to što govoriš«. I namigujući

,

— lesu H u Rusiji zgodne cure? __ Zgodnih puca ima po ćelom svetu, gospon vahmaj-

^O ti vraga!«, pomislio je ponovno straţmeštar... »sad bi

se htio nekako iz toga izvući.« I straţmeštar izbaci glavni

_1 A što ste htjeli raditi u 9 1 . pukovniji?

_ Htel sam z njom ići na front. ^

Straţmeštar se smireno zagleda u Svejka i primijeti: _ To je ispravno. To je najbolji naĉin da se doĊe do

Rusije. Zaista dobro smišljeno. Straţmeštar je blistao, promatrajući kakav uĉinak imaju

njegove rijeĉi na Svejka. No, osim potpunog mira, iz njegova lica nije mogao ništa proĉitati.

»Taj ĉovjek ni da trepne« — divio se u sebi straţmeštar — «to je njihov vojniĉki odgoj. Da sam ja u njegovu poloţaju, pa da mi to netko kaţe, al bi mi se tresla koljena...«

— Ujutro ćemo vas odvesti u Pisek — reĉe kao usput. — Da, jeste li već nekad bili u Pisku?

— Leta 1910., na carskim manevrima. Nakon ovog odgovora straţmeštrov je smiješak bio još

ljubazniji i pobjedonosniji. U duši je osjećao da je svojim sustavom pitanja nadišao samoga sebe.

~~ Prošli ste cijele manevre?

— Je, gospon vahmajstor, ko infanterist. I sada je Svejk, kao i prije, mirno gledao na straţmeštra, a

ovaj se vrtio od radosti i nije mogao više izdrţati, a da to odmah ne zapiše u izvješće. Pozvao je vodnika da odvede

ej*a, kako bi mogao dopuniti svoje izvješće:

»Imao je ovakav plan: uvući se u redove 91- pješ. pukovnije, se

prijaviti za bojište te ĉim mu se ukaţe prilika domoći

271 270

se Rusije, jer je uvidio da mu je povratak, zbog budnosti or

nemoguć. Posve je razumljivo da bi u 91. pukovniji mogao •

vrsno prosperirati jer je, prema njegovu priznanju, do koiev

došlo nakon dugog unakrsnog ispitivanja, već 1910. godineprn* od

poĉetka do kraja carske manevre u okolici Piska, kao infanu, ist. Iz

toga je vidljivo daje u svojoj struci vrlo sposoban. Istiĉ još

jednom da su prikupljene optuţbe rezultat mojega sustav

unakrsnog ispitivanja.«

Na vratima se pojavio vodnik:

— Gospodine straţmeštre, on oĉe na klozet.

— Bajuneti auffl1 — odluĉi straţmeštar. — Ma ne, do-vedite ga ovamo.

— Vi hoćete na zahod? — ljubazno reĉe straţmeštar. — Nema li u tome niĉeg drugog? — i uperi svoj pogled u ŠVejkovo lice.

— U tom Je zbilja samo velka nuţda, gospon vahmajstor

— odgovori Svejk.

— Samo da to ne bi bilo nešto drugo — znaĉajno ponovi straţmeštar opasujući se sluţbenim revolverom. — Ja idem s vama.

— To je jako dobar revolver — reĉe putem Svejku. — Ima sedam metaka i gada precizno.

No, prije nego što su izašli na dvorište, dozva vodnika i tajanstveno mu reĉe:

— Stavite bajunet auf i postavite se iza zahoda dok on bude unutra, da nam se ne provuĉe kroz zahodsku jamu.

Zahod je bio malen, obiĉna drvena kućica koja je stajala sva oĉajna nasred dvorišta, nad jamom gnojnicom što je curila s obliţnje hrpe gnoja.

Bio je to stari veteran, u kojem su vršile tjelesnu potreo cijele generacije. Sada je ondje sjedio Švejk jednom ruk° pridrţavajući vrata konopĉićem, dok mu je odostrag, ^ prozorĉić, pazeći da ne prokopa prolaz, vodnik gledao

oĉi sokolove ţandarmerijskog straţmeštra bile su vn1lCLl» VX^"- **"*— ' •*—

StraZ e na vrata dok je razmišljao u koju nogu bi mu pucao uf

^pokušao uteći.

Al' vrata se mirno otvoriše i iz zahoda istupi zadovoljni

Sveik koji mu se obrati:

i- Nisam tam bil predugo? Nisam vas valjda zadrţal?

_ O nikako, nikako — odgovori straţmeštar, pomislivši u

sebi: »Kako su to fini, pristojni ljudi. Zna što ga ĉeka, ali

svaka ĉast. Do posljednjeg trena je pristojan. Bi li to mogao

naš ĉovjek na njegovu mjestu?«

Straţmeštar je ostao sjediti uz Svejka u straţarnici, na

praznoj postelji ţandara Rampe, koji je do jutra bio u sluţbi

radi obilaska sela, a koji je u to vrijeme mirno sjedio kod

»Crnog konja« u Protivinu i igrao s postolarskim majstorima

marijaš, objašnjavajući u pauzama kako Austrija mora pobi-

jediti. Straţmeštar pripali lulu, dade da napune i Svejku, vodnik

doda goriva u peć i ţandarmerijska se stanica promijeni u najugodnije mjestašce na kugli zemaljskoj, u mirni kutak, u toplo gnijezdo za ranog zimskog sumraka kada se vode ugodni razgovori.

Svi su šutjeli. Straţmeštar je slijedio odreĊenu misao i napokon je izrazio, obraćajući se vodniku:

— Prema mome mišljenju, nije ispravno vješati špijuna. U>vjek koji se ţrtvuje za svoju duţnost, za svoju, da tako ka-ţemo, domovinu, mora biti smaknut na ĉastan naĉin, baru-tom i olovom, što mislite, gospodine vodniĉe?

ovakako ga treba samo streljat, a ne vješat — suglasio

vodnik. — Recimo kad bi nas poslali i rekli nam: »Morate L

^at. koliko Rusi imaju strojnica u svom maschinengewe-^

teilungu.1« Mi Dismo «e presvukli i išli. I onda bi nas

8 oga trebali objesit ko nekakvoga grabeţnog ubojicu?

__° T^1 v se tak° razljutio da je ustao i uzviknuo:

i da me se strelja i pokopa uz vojne poĉasti.

k-

ritu l. Bodeţ na pušku! (njem.)

272 ','. 273

— Tu vam je jedna kvaka — nato će Švejk. ĉovek lukavi, nikad mu niš ne dokaţeju.

— Dokaţu — znaĉajno izjavi straţmeštar — ako su [ tako lukavi i imaju svoju metodu. Vi ćete se i sam u to jeriti. Uvjerit ćete se — ponovio je već mirnijim tonom ljubazniji osmijeh — kod nas ne pomaţu izmotavanja, &. ne gospodine vodniće?

Vodnik potvrdno kimnu i primijeti da su neki već una prijed izgubili te da im ni maska potpunog mira ne pomaţe jer što netko izgleda mirniji, tim više se dokazuje njegova krivnja.

— Vi ste prošli moju školu, gospodine vodniĉe — izjavi ponosno straţmeštar. — Mir je mjehur od sapunice, umjetni mir je corpus delicti. Pa prekinuvši izlaganje o svojoj teoriji, obrati se vodniku pitanjem:

— Sto ćemo danas veĉerati?

— Zar danas ne idete u gostionicu, gospodine straţmeštre?

To teško pitanje postavilo je pred straţmeštra novi, teţak problem koji je trebalo smjesta riješiti: »Što ako bi ovaj, iskoristivši njegovu noćnu odsutnost, nestao?«

Vodnik je, doduše, pouzdan i oprezan ĉovjek, ali već su mu pobjegle dvije skitnice.

Ĉinjeniĉno, dogodilo se u stvari tako da se jedne zimske noći nije htio s njima vući po snijegu ĉak do Piseka, pa ih je u Roţicama, u polju, pustio i ispalio metak tek pro forma.

— Poslat ćemo našu babu po veĉeru, a s bokalom će ići po pivo — riješi straţmeštar teţak problem. — Nek se baba malo protegne.

I baba Pejzlerka, koja ih je sluţila, zaista se protegnula- Nakon veĉere neprestano je trĉkarala izrn£Ċ

ţandarmerijske stanice i gostionice »Kod maĉka«. Neobicn brojni tragovi velikih teških ĉizama babe Pejzlerke na toj ff svjedoĉili su o tom da straţmeštar u punoj mjeri nadoknadi svoj izostanak »Kod maĉka«.

A kad se konaĉno baba Pejzlerka pojavila kod

da se gospodin straţmeštar ljubazno preporuĉa i p0^, ja mu pošalju bocu rakije, eksplodirala je i gostio-^eva radoznalost. nl Koga. tam imaju? — ponovila je za gostioniĉarem ba-

p~'zlerka. — Nekakvog sumnjivog ĉoveka. Baš kad sam

—•l obadva su ga grlila oko vrata, a gospon straţmeštar ga ° l dil po glav' 'l rekal mu: »Ti moj zlatni deĉko slavenski, limojmališpijunĉek!«

A kasnije, kad je već davno prošla ponoć, vodnik je tvrdo navao i hrkao ispruţen preko svoga kreveta u kompletnoj odori. Njemu nasuprot s ostatkom rakije na dnu boce sjedio je straţmeštar obgrlivši Švejka oko vrata, i dok su mu suze tekle niz preplanulo lice, a brkovi mu bili slijepljeni od rakije, samo je brbljao:

— Reci da u Rusiji nema tako dobre rakije, reci pa da mogu mirno otići spavati. Priznaj to kao muškarac.

— Nema. Straţmeštar se svali na Švejka. — Razveselio si me, priznao si. Tako to mora biti kod

saslušanja. Ako sam kriv — zašto poricati?

Ustao je i oteturao s praznom bocom u svoju sobu, mrm-ljajući:

— Da nis-sam išao okol-lo naokol-lo moglo je sve lo-še is-spasti.

Ali prije nego što se svalio u kompletnoj odori na svoju postelju, izvukao je iz pisaćeg stola svoje izvješće i pokušao ga nadopuniti ovim podacima: »Ich mus noch dazu beizufu-gen, daš die russische kontuszowka1 — na temelju paragrafa

—••« Napravio je mrlju, polizao ju je i glupo se cerekajući ^10 na postelju, pa zaspao kao klada. s zoru, ţandarski vodnik, koji je leţao na krevetu pokraj Protnog zida, poĉeo je tako hrkati, poprativši hrkanje pis-'^ 'Z nosa' ^a se Švejk probudio. Ustao je, prodrmao i ponovno pošao leći. Već su pijetlovi kukurikali,

'•Mo, t0me

dod

"i da ruska kontušovka (njem.)

oni

274 275

a kada je već sunce izašlo, baba Pejzlerka koja je isto i snom morala nagraditi ono noćno trĉkaranje, doĊe nal *^ vatru. Našla je vrata otvorena i sve utonulo u dubok s ** Petrolejska lampa na straţarnici još je dimila. Baba PejzlerL' podigla je uzbunu i stala vući vodnika i Svejka s krevet Vodniku je rekla:

— Ni vas sram, spavate obleĉeni ko stoka! A Svejka j opomenula da si barem zakopĉa šlic kad vidi ţensku.

Na kraju je energiĉno navalila na pospanog vodnika da ode probuditi gospodina straţmeštra i da to nije nikakav red kad se tako dugo krepava.

— Je, baš ste upali u dobre ruke — gunĊala je baba Svejku, dok je vodnik budio straţmeštra. — Jedan veći pijanac od drugog. Propili bi i nos medu oĉima. Duţni su mi već tri leta, a kad ih opomenem, straţmeštar uvek veliju: »Šuti baba ili ćemo te dati zatvorit, mi znamo da ti je sin zvjerokradica, a krade i drva u vlastelinskoj šumi«. I tak se i njima muĉim već ĉetvrto leto — baba je duboko uzdahnula i dalje gunĊala:

— Najviše se ĉuvajte tog straţmeštra, to je takva ulizica, a u stvari je gad prvog reda. Samo da mu je nekog ćopiti i zatvoriti.

Straţmeštar se nije dao probuditi. Vodnik je imao muke kako bi ga uvjerio da je već jutro. Konaĉno je progledao, protrljao oĉi i nejasno se poĉeo prisjećati juĉerašnjeg dana. Najednom mu je pala na pamet grozna misao koju je izrekao gledajući nesigurno na vodnika: -*»!»

— Da nam nije pobjegao? >e«

— Ma kaki, to je pošten ĉovjek.

Vodnik je poĉeo hodati po sobi, pogledao je kroz pr°^°' ponovno se vratio, poderao komad novina sa stola i P°c

gnjeĉiti papirnu kuglicu. Bilo je vidljivo da ţeli nešto red-;. Straţmeštar ga je nesigurno promatrao pa konaĉno, & se

uvjeriti u ono što je slutio, reĉe:

— Ja ću vam pomoći, gospodine vodniĉe. Ja sarn YJe jatno juĉer koješta izvodio. 'Mi

dfiiK prijekorno pogleda svoga nadreĊenoga: »•'«• Kad bi znali, gospodine straţmeštre, šta ste juĉe rekli, ^razgovore ste s njime vodili?! y Maenuvši se na uho strazmestru saptao je: »Ua smo svi . f\%[ {Rusi jedna slavenska krv, da će Nikolaj Nikolajeviĉ IIU' drugog tjedna biti u Pferovu, da se Austrija neće odrţati, VC ako bude dalje saslušavan, neka i dalje poriĉe i govori k elave i repa kako bi izdrţao do trena dok ga Kozaci ne lobode, da to mora uskoro pući, da će to biti ko za husit-kih ratova kad su seljaci krenuli s vilama na Beĉ, da je car nemoćni starkelja, da će uskoro otegnut papke, da je car Vilim ţivotinja, da ćete mu u zatvor slat novce da si olakša, i još puno takvih stvari...«

Vodnik je odstupio od straţmeštra: — Toga svega se dobro sjećam, jer sam u poĉetku bio

samo malo cugoš. Poslije sam se skroz oblokao, i dalje više ništa ne znam. Straţemštar pogleda u vodnika:

— A ja se opet sjećam — izjavi — da ste vi rekli da smo prema Rusiji patuljci i da ste urlali pred tom našom babom: »Ţivjela Rusija!«.

Vodnik je poĉeo nervozno hodati po sobi. — Urlali ste ko bik — reĉe straţmeštar — a onda ste pali

preko kreveta i poĉeli hrkati.

Vodnik stade pokraj prozora i lupkajući po njemu prstima reĉe:

,. " Niste ni vi, gospodine straţmeštre, drţali jezik za zu- lrna prej nasom babom i sjećam se da ste rekli: »Upamti,

a, da svaki car i kralj misli samo na svoj dţep i zato vodi

— pa ĉak i kad je takav starkelja ko naš stari Prohaska, kojeg

, ne smiju pustiti iz zahoda da im ne posere ĉitav Schon- brunn«.

~~ To da sam rekao? išli v a> 8osP°din straţmeštar — to ste

rekli, prije nego ste

mj na dvorište povraćati, i još ste vikali: »Baba, gurnite prst u grlo;«

vi ste se isto lijepo izrazili — prekinu ga straţmeštar.

277

— Kako ste samo došli na takvu glupost da će nam Nikolajeviĉ biti ĉeški kralj?

— Toga se ne sjećam — bojaţljivo se odazva vodnik

— Je, taman bi se još toga sjećali. Bili ste pijani ko l imali ste svinjske oĉice, a kad ste htjeli ići van, umjesto vrata, udarili ste u peć.

Obojica ušutješe, sve dok dugu šutnju nije prekin Straţmeštar.

— Ja sam uvijek govorio da je alkohol poguban. Vi n

moţete mnogo podnijeti, a pijete. A što da vam je taj naš utekao? Kako bismo to objasnili? Boţe, glava mi puca. Kaţem vam, gospodine vodniĉe — nastavi Straţmeštar — da upravo time što nije pobjegao, stvar postaje sasvim jasna, da je to opasan i rafiniran ĉovjek. Kad ga tamo budu ispitivali, reći će da je sve bilo otvoreno cijelu noć, da smo bili pijani i da je mogao tisuću puta pobjeći kad bi se osjećao krivim. Na sreću, takvom se ĉovjeku ne vjeruje, a kad mi još pod sluţbenom zakletvom izjavimo da je to izmišljotina i drska laţ tog ĉovjeka, neće mu pomoći ni Gospod Bog, a imat će na vratu još jedan paragraf više. No, u njegovoj stvari to i ne igra ni-kakvu ulogu. Samo kad me ne bi glava tako boljela.

Tišina. Za trenutak se javio Straţmeštar: — Pozovi nam našu babu.

— Slušaj, babo — reĉe Straţmeštar Pejzlerki, strogo je gledajući u lice — nadi negdje raspelo na stalku i donesi ga. Na Pejzlerkin radoznali pogled Straţmeštar se izdera:

— Da si se što prije vratila. Straţmeštar izvuĉe iz stola dvije svjećice na kojima su b

tragovi peĉatnog voska kojim su peĉatili sluţbene spise, a & se konaĉno Pejzlerka dovukla s raspelom, Straţmeštar posta kriţ medu svjećice na rub stola, zapali ih i ozbiljno reĉe:

— Sjedni babo. Zapanjena Pejzlerka svali se na divan i izbezumljeno p

gleda straţmeštra, svijeće i raspelo. Obuze ju strah, pa ^ je ruke spustila na pregaĉu, moglo se vidjeti da joj se ti skupa s koljenima. »<; 27«

se ozbiljno prošeta oko nje i zaustavivši se njom, progovori sveĉano: si i^ svjedokinjom velikog dogaĊaja. Moţe

; tvoi elupi mozak to i ne shvaća. Taj vojnik, to je taJ l > °

"Joda, špiju"'znaš bab°'

lezušmarija — uskliknu Pejzlerka. — Djevico Marija

___ Tišina babo! Da bi nešto iz njega izvukli, morali smo ,

jgV govoriti. Pa valjda si ĉula kakve smo ĉudne stvari go-

V0r^i? . v i v , , . , r, .

__ To sam, prosim, ćula — reĉe drhtavim glasom Pej-

zlerka.

._ Ali sve što smo govorili, babo, sve je to vodilo samo k

tome da zadobijemo njegovo povjerenje i da prizna. U tome

smo i uspjeli. Izvukli smo sve iz njega. Ukebali smo ga.

Straţmeštar na trenutak prekinu priĉu kako bi popravio

stijenj na svjećicama, a onda nastavi ozbiljno, gledajući strogo

na Pejzlerku:

— Ti si, babo, bila prisutna i upućena si u cijelu tajnu. To je sluţbena tajna. O tome ne smiješ nikome ni pisnuti. Ni na samrtnoj postelji, jer te inaĉe neće smjeti pokopati na groblju.

— Jezušmarija i Sveti Josip — zakukala je Pejzlerka — ja sam nesretna otkad sam prešla prag ove kuće.

— Ne deri se, babo, ustani, pristupi raspelu, podigni dva Prsta desne ruke. Zakuni se. Ponavljaj za mnom.

"P * l l

iejzlerka otetura do stola neprestano kukajući:

77 Jevic° Marija Skoĉiĉka, zašto sam prešla prag ove

s kriţa ju je promatrao izmuĉeni lik Isusa Krista, svje-Slr

vsu dimile i sve to skupa podsjećalo je Pejzlerku na nešto sg °'

nadzemaljsko. Sva se u tom izgubila, koljena su joj ţandar*' • C SU J°J drhtale. Podigla je dva prsta u vis, a

i Straţmeštar poĉe vaţno i sveĉano govoriti: y , i se Bogu Svemogućemu i vama gospodine star> da o ovome što sam ovdje ĉula i vidjela nikomu

u drug1 P .

hiti

279

do svoje smrti neću reći ni rijeĉi, pa makar me o tomu • tali. Neka mi je Gospod Bog na pomoći«. ^

— Babo, poljubi raspelo — naredi joj straţmeštar, d L. Pejzlerka uz uţasne jecaje dala zakletvu i poboţno se kn$ /

— Tako, a sad odnesi raspelo tamo odakle si ga i posudi i reci da sam ga trebao kod saslušanja.

Slomljena Pejzlerka izašla je iz sobe, na prstima, s ras lom, a kroz prozor se moglo vidjeti da se s ceste neprestaj osvrće na ţandarmerijsku postaju, kao da bi se htjela uvjeri,; da to nije bio samo san, već da je stvarno baš maloĉas doziv jela nešto najgroznije u svom ţivotu.

Straţmeštar je za to vrijeme prepisivao onaj svoj izvještaj koji je noću dopunjavao mrljama oblizujući ih skupa s ruko-pisom, kao da je na papiru bila marmelada.

Sada je to u potpunosti prepravljao i sjetio se da nije pitao još jednu stvar. Naloţio je da pozovu Švejka i onda ga upita;

— Znate li fotografirati?

— Znam.

— A zašto sa sobom ne nosite fotoaparat?

— Zato jer ga nemam — glasio je iskren i jasan o

— A kad biste ga imali, biste li fotografirali? — upi° straţmeštar.

— Kad bi imal, ja bi klimal — prostodušno odgov°n

Švejk i mirno podnese ispidjiv izraz straţmeštrova lica- ko-jega je upravo toga trena ponovno tako zaboljela gbva ® nije mogao smisliti nikakvo drugo pitanje, do li ovo:

— Je li teško fotografirati kolodvor?

— Lakše neg nekaj drugo — odgovori Švejk — zato' se ne miĉe, taj kolodvor stalno stoji na mestu i ĉovek $^ mora govoriti da pravi ljubaznu facu. 7U

Straţmeštar je tada mogao dopisati u svoje izvjes^' dem Bericht NO 2172, melde ich...«1 , •*

I straţmeštar se raspisao: i l'

K Ċu ostalim kod mojega unakrsnoga ispitivanja

— ie da umije fotografirati, i to najradije kolodvor.

P1^!1, fotografski aparat nije u njega bio pronaĊen, ali

oji sumnja da ga negdje skriva te ga stoga sa sobom ne

P°s. ujto bi odvratio od sebe pozornost, ĉemu svjedoĉi i n° vo vlastito priznanje, da bi fotografirao kad bi imao

aparat uza se.« . , , . , « , ,, v

•

Straţmeštar, kojemu je glava bila teška od protekle veĉeri,

e Se više i više zapletao u svoj izvještaj o fotografiranju i

pisao dalje: »Prema njegovu vlastitom priznanju, sigurno je samo to

da ga je samo ĉinjenica što uza se nema fotografskog aparata sprijeĉila kako ne bi fotografirao kolodvorske zgrade i uopće mjesta od strateške vaţnosti, te je neosporno da bi bio tako i uĉinio, da je imao dotiĉni fotografski aparat, koji je sakrio. Jedino zahvaljujući okolnosti što nije imao pri ruci fotograf-skog aparata, u njega nisu pronaĊene nikakve fotografije.«

— To je dovoljno — rekao je straţmeštar i potpisao se. Straţmeštar je bio posve zadovoljan svojim djelom i proĉitao ga je vodniku s velikim ponosom.

— Uspjelo je — reĉe vodniku — tako, vidite, tako se pišu berihti. Tamo mora biti sve. Saslušanje, dragi moj, to nije samo tako jednostavno, a glavna je stvar sastaviti to sve fino u beriht, kako bi oni gore blenuli u to ko telci. Dovedite tog naseg, da završimo s njim.

T1 l

. . lako> sad će vas gospodin vodnik odvesti u Pisek zjavi ozbiljno — u bezirksgendarmeriekomando.1 Prema , P!SU

morali bismo vam staviti lisice. Ali stoga što mislim ""tojan ĉovjek, nećemo vam staviti te lisice. Uvjeren PO putu nećete poĉiniti nikakav pokušaj bijega. ", oĉito dirnut dobrodušnim Svejkovim licem,

t:v ne sJećajte me se po zlu. Preuzmite ga, gospodine ' evo vam beriht.

or.

r'jsko zapovjedništvo (njem.)

280 281

;; — Onda zbogom — rekao je Švejk meko — hvala gospon straţmeštar, za sve kaj ste za mene naredili, a alc imal priliku, budem vam i pisal i ak bi nekad tuda proi . svratil bum do vas. ™

Švejk i vodnik zaputiše se cestom i tako se zadubiš prijateljski razgovor da bi ih svatko, tko bi ih sreo, drţan stare znance koji sluĉajno idu istim putom do grada, retim u crkvu.

— To si ne bi nikad pomislil — priĉao je Švejk — Ja L taj put u Budejovice povezan s takvim teškoćama. To mi sliĉi na onaj sluĉaj s mesarom Chaurom iz Kobvlisa. Taj je jed. nom po noći došel na Mofan, do spomenika Palackom, i do jutra je hodal okolo naokolo, zato jer mu se ĉinilo da taj zid nema kraja. Zbog toga je bil sav oĉajni, ujutro više ni mogel dalje, pa je poĉel vikati »patrola«, a kad su policajci dobeţaJi, pital ih je kam se ide do Kobvlisa, jer da već pet vur hoda oko nekakvog zida i da tome nema kraja. Onda su ga otpelali, a on im je u samici sve polupal.

Vodnik na to nije rekao ni rijeĉi i mislio je:

»Šta mi tu priĉaš? Opet poĉinješ s nekakvom priĉom o Budejovicama.«

Hodali su pokraj ribnjaka, a Svejk je s interesom pitao vodnika ima li mnogo ribokradica u okolici.

— Sve sam go lopov — odgovori vodnik. — Bivšeg su straţmeštra htjeli bacit u vodu. Ĉuvar ribnjaka napuco ih je sa saĉmom u straţnjicu, ali ni to nije vrijedilo. Nose u laĉaflia komad pleha.

Vodnik se raspriĉao o napretku, kako se ljudi koješta d°" sjete i varaju jedni druge, a onda je razvio novu teoriju da) taj rat velika sreća za ĉovjeĉanstvo jer će u tim borbama- dobre ljude, poginuti i lopovi i nitkovi. v

— Tako i tako previše je ljudi na svijetu — izjavi odlucn j — Guraju se meĊusobno, stanovništvo se razmnoţilo da l to jedan uţas.

Pribliţili su se nekakvoj usputnoj gostionici.

— En ti vraga, kako danas duva — rekao je

, narn štampri neće štetit. Nemojte nikome ništa M's .

i vas vodim u Pisek. To je drţavna tajna. £°v°rlj vodnikom je

zaplesala instrukcija centralnih vlasti rC 'ivim i upadljivim

ljudima i o duţnostima svake ţan-

»Izluĉiti ih iz doticaja s mjesnim općinstvom, i strogo

aziti da ne doĊe kod njihova sprovoĊenja na više instance do

suvišnih razgovora s okolinom.«

_ Ne smijemo odati ko ste u stvari — ponovno se javio vodnik. — Šta se to koga tiĉe šta ste vi poĉinili. Panika se ne

smije širiti. Panika je opasna stvarca u ovim ratnim vreme-

njma — nastavi: — Nešto se kaţe, a onda to krene ko lavina po

okolici. Razumijete li?

— Ja nebum širil paniku — rekao je Švejk i prema tome se i ponašao, pa kad se gostioniĉar upustio s njim u razgovor, Svejk mu ozbiljno reĉe:

— Brat mi baš veli da burno u jedan sat u Piseku. — A to vaš brat ima dopust? — upita radoznalo gostio-

niĉar vodnika, koji je i ne trepnuvši drsko odgovorio: — Danas mu već završava. — Al smo ga zeznuli — reĉe smiješeći se Švejku, kad je

gostioniĉar nekamo otrĉao. — Samo bez panike. Ratno je vrijeme.

Kad je vodnik prije ulaska u svratiste izjavio kako misli

* f ^P" ne m°ţe škoditi, bio je optimist jer je zaboravio

ohcinu, a kad ih je ispio dvanaest, izjavi odluĉno da

i . Pov)ednik okruţne ţandarmerijske postaje nalazi na

J u do tri sata, da je uzaludno doći tamo ranije, a osim

u P' Uf raV° P°ĉinje vijavica. Ako doĊu do ĉetiri popodne

tien C ,\lmaJu vremena na pretek. I do šest još imaju vre-

I u '/ti°dat će po mraku, kako pokazuje ovo nevrijeme.

Pobi '-e> t0 ^e sveJecmo ići sad, ih poslije. Pisek ne moţe

sretni što sjedimo u toplom — glasila je nje-

Budi

282 283

gova odluĉujuća rijeĉ. — Za ovakvog kijameta tamo u vima pate više nego mi kraj peći. °'

Velika stara kaljeva peć usijala se od vrućine, a vodni. ustanovio da se vanjska toplina moţe vrlo dobro nadokn / unutarnjom, pomoću raznih rakija, slatkih i ţestokih, hl kaţu u Galiciji.

Gostioniĉar je u toj zabiti imao osam vrsta rakija d sadivao se, i pio uz zvuke mećave koja je zviţdala kraj svaU ugla kuće.

Vodnik je neprestano nudio gostioniĉara da ide ukorak s njim, optuţujući ga da malo pije, što je bila oĉigledna ne-pravda, jer se gostioniĉar jedva drţao na nogama i neprestano htio igrati ferbl, te je tvrdio da je noću od istoka ĉuo artiljerijsku paljbu, našto je vodnik štucnuo:

— Samo bez panike. Za te stvari postoje instrukcije. I upustio se u tumaĉenje da su instrukcije skup najnovijih

zapovijedi. Pritom je i odao nekoliko tajnih zapovijedi. Gostioniĉar više ništa nije razumio i samo je još uspio izjaviti da se s instrukcijama rat ne moţe dobiti.

Bio je već pao mrak kada je vodnik odluĉio da će sa Švejkom krenuti na put u Pisek.

U mećavi se nije vidio ni prst pred nosom, a vodnik je stalno govorio:

— Samo ravno za nosom, sve do Pfseka. Kad je to rekao i treći put, njegov se glas nije ĉuo s ceste

već odnekud odozdo, kamo se skotrljao niz zasnijeţeni obro-nak. Opirući se o pušku, jedva se jedvice uspentrao ponovno na cestu. Švejk je ĉuo kako se prigušeno smije:

— Klizavica.

Za trenutak ga se opet nije ĉulo, jer je ponovno t u stranu, zaurlavši pritom tako da je nadjaĉao vjetar: — Padam, panika! , Vodnik se pretvorio u marljiva mrava, koji se nakon va pada iznova natrag penje. Triput je vodnik ponovio w stranu, a kad se iznova našao kod Svejka, reĉe bespom0

• _ v _ . _ _

i oĉajno:

284

Ta bi vas mogo lako izgubit.

Nemojte se niš bojati, gospon vodnik — rekao je

"""" Najbolje burno napravili ak se skup zveţemo. Tak

mo jedan drugom zgubiti. Imate sa sebom lisice? *nC

Svaki ţandar mora uvijek sa sobom nosit lisiĉine ~~~'e

vaţno vodnik, posrćući oko Svejka. — To je naš kruh

svagdašnji. _- Onda se burno zvezali — nutkao ga je Švejk. —

Dajte,

P Majstorskim pokretom priĉvrstio je vodnik jedan kraj lisica Švejku, a sebi drugi kraj o zapešće desne ruke, pa su sada bili spojeni kao blizanci. Teturajući po cesti nisu se mogli odvojiti, vodnik je vukao Svejka preko hrpe kamenja, a kad je pao, povukao bi i Svejka sa sobom. Pritom su im se lisice urezivale u ruke, sve dok konaĉno nije vodnik izjavio da to dalje više tako ne ide, da ih mora skinuti. Nakon dugog i uzaludnog natezanja da oslobodi i sebe i Svejka, vodnik uz-dahnu:

— Mi smo spojeni na vijeke vjekova. — Amen — dodade Švejk i nastaviše muĉan put. Vodnika je svladala obiĉna depresija, pa kada su se nakon strašnih muka kasno naveĉer dovukli do Piseka, u zandarmerijsko zapovjedništvo, na stubama je posve satrveno rekao Švejku:

Sad će bit strašno. Ne moţemo se razdvojit. ^sta je bilo grozno kad je straţmeštar poslao po za-Povjednika postaje, satnika Koniga. Prve su satnikove rijeĉi

~~ Puhnite! —— SK ' siti .. acam — rekao je satnik, nepogrešivo

procijenivši ^Jju svojim finim prokušanim njuhom: ĉa v-v Um>vkontušovka, prepeĉenica, jarebikovaĉa, orahovi-ti0

nJevaĉa i vanilijevka. Gospodine straţmeštre — obra-v

Orne podreĊenom — ovdje vidite primjer kako ne dar izgledati. Ovakvi postupci predstavljaju takav P da će o tom odluĉivati vojni sud. Zavezati se s de-

285

-•m

linkventom lisicama! Doći nalokan, total besoffehn1 V •• kao ţivotinja. Skinite im to. li(

— Sto je? — obratio se vodniku, koji je slobodnom kom naopako salutirao. ^

— Pokorno javljam, gospodine kapetane, da sam do izvještaj. °

— O vama će ići izvješće na sud -— kratko izjavi satni, — Gospodine straţmeštre, zatvorite- obojicu, ujutro l privedite na saslušanje, a izvješće iz Putima prostudirat pošaljite mi ga doma.

Pisecki je satnik bio vrlo sluţben ĉovjek, dosljedan u pro. ganjanju podreĊenih i izvrstan u birokratskim stvarima.

Po ţandarmerijskim postajama u njegovu okrugu nikada nisu mogli reći da je oluja prošla. Ona se vraćala sa svakim dopisom koji je potpisao satnik, a koji je po cijeli dan dijelio razne ukore, opomene i prijetnje cijelom okrugu.

Od izbijanja rata visjeli su nad ţandarmerijskim stanicama u okrugu Pisek teški oblaci.

Bilo je to pravo sablasno raspoloţenje. Grmjeli su gromovi birokratizma i tukli po ţandarmerijskim straţmeštrima, vod-nicima, sluţbenicima, namještenicima. Za svaku glupost bili su pod disciplinskom istragom.

— Ţelimo li dobiti rat — govorio je za vrijeme svojih inspekcija po ţandarmerijskim postajama. —A mora biti A B mora biti B, i svugdje mora biti toĉka na i.

Osjećao je da je uhvaćen u zamku izdaje, i stvorio je jas"" sliku o tome da svaki ţandar u postaji ima nekakve grij6^" svezi s ratom, te da svaki od njih, u to ozbiljno ratno Q° ima neki propust u sluţbi.

A odozgo su ga bombardirali dopisima u kojima fi

nistarstvo zemaljske obrane ukazivalo da iz piseĉkog °'cru ' • v / . . i naStf*'

prema izvješćima ministarstva, mnogi vojnici prelaze n* nu neprijatelja.

I gonili su ga da izvidi kakva je lojalnost u okrugu

1. Totalno pijan (njem.)

Ţene iz okolice pratile su svoje muţeve u rat, a on to s"^ . tj muţevi sigurno svojim ţenama obećavaju da se )e f ^i ubiti za Njegovo Veliĉanstvo. tf* -ţuto obzorje poĉeli su zastirati oblaci revolucije. U ... Karpatima, bataljuni su prelazili na stranu neprijate-r 28. regimenta, 11. regimenta. U toj drugoj bili su vojnici

• vkoe kraja i okruga. U to predrevolucionarno, zagušljivo

P - me novaci iz Vodnana došli su s karanfilima sašivenim

od crno'g organdina. Kroz piseĉki kolodvor prolazili su voj- . • jz praga i natrag bacali cigarete i ĉokolade koje su im

(Jame iz višeg piseĉkog društva dodavale u stoĉne vagone.

Onda je prošao jedan maršbataljun i nekoliko je piseĉkih

Ţidova viknulo:

»Heil, nieder mit den Serben!«, pa su pokupili nekoliko

lijepih ćuški, tako da se tjedan dana nisu mogli pokazati na

ulici. I dok su se odigravale ove epizode koje su jasno ukazi-

vale da je himna »Boţe ţivi, Boţe štiti«, koja je svirana po crkvama na orguljama, samo krhka pozlata i opće licemjerje

— doĊe su iz ţandarmerijskih postaja stizali poznati odgovori na upitnike a la Putim, da je sve u najboljem redu, da se nigdje ne provodi agitacija protiv rata, te da je raspoloţenje puĉanstva la, a oduševljenje Ha — b. . T ^ n^ste ţandari, već obiĉni panduri — govorio je Plećki satnik prilikom svojih inspekcija. — Umjesto da strite svoju pozornost za tisuću posto, malo-pomalo pret-va*te se u stoku.

Uĉinivši ovo zoološko otkriće, dodavao je:

Kod kuće se fino valjate i mislite: »Mit ganzem Krieg

^^unsArschlecken.«1

Nihv !f ^ uv*Jek slijedilo nabrajanje svih duţnosti nesret-kako a> Prec^avanje ° tom kakva je cjelokupna situacija, yto treba uzeti usvoje ruke, eć"- - - " —« - = ' - — '-^° mora biti.

avim tim rato

to odista bilo onako

»nass

286 287

Nakon ovog prikaza blistave slike ţandarskog savrše koje je usmjereno na jaĉanje austrijske monarhije, slijej^ prijetnje, disciplinske istrage, premještaj i psovke. Cs"

Satnik je bio ĉvrsto uvjeren da stoji na straţi, da n • spašava, te da su svi ţandari i ţandarmerijske postaje ? su mu podreĊene samo lijena fukara, egoisti, podlaci ^ varanti koji ništa drugo ne shvaćaju osim rakije, piva i'Jj A budući da imaju nesigurne prihoder da bi mogli U« primaju mito, i polako, ali sigurno razbijaju Austriju. TeHi ĉovjek kojemu je vjerovao, bio je njegov vlastiti straţmeštar na okruţnom zapovjedništvu, a koji je pak uvijek u birtiji govorio:

— Opet sam danas zezo onog našeg starog zvekana.

Satnik je prouĉavao izvješće o Švejku ţandarmerijskog straţmeštra iz Putima.

Pred njim je stajao njegov ţandarmerijski straţmeštar Matejka i mislio neka satnik ide u guzicu sa svojim beri-htima, jer ga dolje u Otavi ĉekaju na partiju šnapsa.

— Prošli put sam vam rekao, Matejka — zapoĉe satnik — da je najveći blesavac, koga sam ikada poznavao, ţandar-merijski straţmeštar iz Protvina, ali prema ovom izvješću prešao ga je straţmeštar iz Putima. Taj vojnik, kojega je doveo onaj vodnik, lopov i pijanica, a s kojim je bio vezan poput psa, ipak nije nikakav špijun. To je sigurno najobicnf dezerter. Ovdje pišu takve gluposti da bi i malo dijete vidjelo, na prvi pogled, da je taj tip bio pijan kao deva.

— Dovedite mi smjesta tog vojnika — naredio je nas" što je malo prostudirao izvještaj iz Putima. — Nikad u nisam vidio takvu gomilu gluposti i još, povrh svega, s sumnjivim tipom pošalje takvu stoku kao što je taj n)1 ^ vodnik. Ti me ljudi još uvijek slabo poznaju, ja s^ .. u

mogu postati opasan. Dok ne budu triput na dan p^1 gaće, bit će uvjereni da me mogu motati oko malog Prs

Satnik se raspriĉao o tome kako se ţandarmerija

jk^ino spram svih ukaza i da se odmah vidi da *a odP°Ju " i i t-. , . . . y .v

'meštar pravi iz toga lakrdiju, samo da bi to još vise

^ k d ih odozgo obavijeste da nije iskljuĉena mogućnost

po pokrajinama povlaĉe kojekakvi obavještajci, d2 seskj

straţrneštri poĉinju proizvoditi špijune na veliko, ^ de U rat

još neko vrijeme trajao, nastat će iz toga prava P*] • Neka

iz ureda pošalju telegram u Putim da sutra

"meštar doĊe u Pisek. On će mu taj »veliki dogaĊaj«, o

kojemu piše na poĉetku svoga izvješća, izbiti iz glave.

_ jz koje ste regimente pobjegli — doĉekao je satnik

Švejka.

— Ni iz jedne.

Satnik pogleda na Švejka i vidjevši na njegovu licu toliko

bezbriţnosti, upita:

— Kako ste došli do odore?

— Svaki vojnik dobi uniformu kad ga pozoveju u vojsku — odgovori Švejk s blagim smiješkom. — Ja sluţim u 91. regimenti i ne da sam pobegel iz svoje regimente, nego baš obratno. Rijeĉ obratno izgovorio je s takvim naglaskom da gaje kapetan ţalosno pogledao i upitao:

— Kako to obratno?

—To je jako jednostavna stvar — povjeri mu Švejk. — Ja Kiem u svoju regimentu, ja je traţim a ne beţim od nje. Ja si niš drugo i ne ţelim nego da bi ĉim prije došel u svoju regimentu. Ja sam od toga tak nekak nervozni, kad pomislim da 56 vjerojatno udaljavam od Ĉeških Budejovica, a na mene ^ ĉeka ćela regimenta. Gospon straţmeštar u Putimu P°Kazival mi je na karti da su Budejovice na jugu, i onda me ""Kstotar^uputilnasever. vod>atn ^ odmahnuo rukom kao da je htio reći: »Taj iz-

18°re stvari nego što je upućivanje ljudi na sjever«. 7^ *> znaĉi, ne moţete naći svoju regimentu — reĉe.

gl ste krenuli u potragu za njom?

sya / Inu objasni cijelu situaciju. Imenovao je Tabor i

Jesta kojima je prošao idući do Budejovica: Milevsko

289 288

- Kvetov - Vraţ - Malĉm - Ĉi'ţova - Sedlec - Horaid

- Radomvšl - Putim - Štekno - Strakonice - Vblvn ^

- Vodnanv - Protivin - i ponovno Putim. Švejk je

oduševljenjem prikazao svoju borbu s usudom, kako' ' silom, ne mareći za zapreke, htio dokopati svoje 91. ije u Budejovicama i kako su svi njegovi napori

Govorio je vatreno, a satnik je mehaniĉki crtao olovkom komad papjra mrtvi krug iz kojega se nije mogao izvući d bri vojnik Svejk, kad se uputio k svojoj regimenti.

— Bio je to herkulovski posao — rekao je konaĉno kad se sa zadovoljstvom naslušao Švejkova priĉanja o tome kak mu je krivo što se tako dugo ne moţe dokopati svoje nu. kovnije. — Morao je to biti divan prizor dok ste se vrtjeli oko Putima.

—A to se moglo već onda srediti — izjavio je Švejk—4 ni bilo tog gospona straţmeštra u tom njegovom nesretnom gnezdu. On me opće ni pital ni kak se zovem, ni iz koje sam regimente, i bilo je to nekak jako ĉudno. On me je trebal dati otpelati u Budejovice, a u kasarni bi mu već rekli dal sam ja taj Svejk koji traţi svoju regimentu, ili nekakav sumnjivi ĉovek. Danas sam već drugi dan mogel biti u svojoj regi-menti i izvršavati svoje vojniĉke duţnosti.

— A zašto ih u Putimu niste upozorili da se radi o za-buni?

— Zato jer sam videl da je uzaludno z njim se razgovarati. To je već rekel gostioniĉar Rampa na Vinohradima, kad nw je neko htel ostati duţan, da dojde ĉoveku takav mom6111 kad je na sve gluh ko top.

Satnik se nije dugo premišljao, već je samo pomisli0 je takvo kruţno putovanje ĉovjeka koji ţeli stići do svoje P kovnije znak potpune ljudske degeneriranosti, pa je &0 . uredu otipkati na stroju ovaj dopis, drţeći se svih praV

ljepota sluţbenog stila:

j »Slavnom zapovjedništvu c. i kr. 91. pješaĉke puk<>v >

Ĉeškim Budejovicama. "j

U prilogu predvodi se Josef Švejk, po tvrdnji dotiĉnoga pje-

• pukovnije, zadrţan na temelju svoje izjave u Putimu,

Pisek, od strane ţandarmerijske postaje, sumnjiv zbog

rttfrstva. M navodi da se uputio ka gore oznaĉenoj pukovniji.

Prtdvedenije omanjeg, ĉvrstog stasa, pravilna lica i nosa, plavih

' • • bez posebnih osobnih obiljeţja. U prilogu BI šalje se raĉun

° istarstvu zemaljske obrane za prehranu istoga, s molbom da

se potvrdi prijam predvedenog. U Cl prihgu šalje se na potvrdu

topiš vojnih predmeta koje je zadrţani imao pri sebi na dan svoga

uhićenja.«

Putovanje vlakom od Piseka do Budejovica je Švejku ugodno i brzo. U pratnji mu je bio ţandarmerijski novak, koji Švejka nije ispuštao iz vida i grozno se bojao da mu Švejk ne pobjegne. Cijelim putem rješavao je teţak problem:

»Kad bih sad morao otići zbog male ili velike nuţde, kako bih to izveo?«

Riješio je to tako da mu je Švejk drţao svijeću. Ĉitavim putem od kolodvora do Marijanskih vojarni u

Budejovicama buljio je iskolaĉenim oĉima u Švejka, a kad god bi prilazili kakvom uglu ili raskršću, kao usput bi ispriĉao Švejku koliko naboja dobivaju uz svaku pratnju, našto mu je Svejk odgovarao da je uvjeren kako nijedan ţandar nece nikako pucati na ulici da ne izazove kakvu nesreću.

ţandar mu se suprotstavljao i tako su došli do vojarne.

T ^,vU u v°Jarni vec je drugi dan obavljao natporuĉnik ulcas- Sjedio je za stolom u uredu, ništa ne sluteći, kad su

priveli Švejka s papirima.

^ Ipkorno^javljam, gospon obrlajtant, da sam opet tu

utirao je Švejk drţeći se sveĉano.

Je ka •• t0 SCer" prisustvovao je zastavnik Kotatko, koji nat ^f Pripovijedao da je nakon ovog Švejkovog prijavka na £ ,Ck Lukaš skoĉio, uhvatio se za glavu, pao nauznak to vrij

a su Sa Priveli k svijesti, Svejk, koji je ĉitavo ' me Mutirao, ponovio je:

o Se

prošl

o

mladi

290 291

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam on I tada je natporuĉnik Lukaš, blijed kao krpa, drhtavo ^ kom uzeo papire koji su se odnosili na Švejka, potpis ^ molio sve da izaĊu, ţandaru rekao da je sve u redu i orJ zakljuĉao sa Svejkom u ured. *

Tako je završila Švejkova budejoviĉka anabaza. Si&i je da bi Svejk i sam došao do Budejovica da mu je bila H

puštena sloboda kretanja. Pa ako su se vlasti mogle hv l1 da su one dopremile Švejka na mjesto sluţbe, to je obi" zabuna. Uz njegovu energiju i neuništivu ţelju za bojevan jem, upetljavanje vlasti u tom sluĉaju nije bilo ništa dru* do li bacanje klipova Svejku pod noge.

Svejk i natporuĉnik Lukaš gledali su se oĉi u oĉi.

Natporuĉnikove oĉi svjetlucale su neĉim strašnim, groz-nim i oĉajnim, a Svejk je gledao natporuĉnika njeţno, s mnogo ljubavi, kao na izgubljenu, pa iznova pronaĊenu ljubavnicu.

U uredu je bilo tiho kao u crkvi. Iz pokrajnjeg hodnik moglo se ĉuti kako netko hoda amo-tamo. Neki savjesni jednogodišnji dragovoljac koji na vjeţbu nije otišao zbog prehlade, a koja se ĉula i u njegovu glasu, govorio je kroz nos ono što je nauĉio napamet: kako se u utvrdama imaju p»" mati ĉlanovi carskog doma. Moglo se jasno ĉuti: »Sobald dtf hochste Herrschaft in der Nahe der Festung anlangt, ist ^ Geschiitz auf allen Bastionen und Werken abzufeuern, <& Plaztmajor empfangt dieselbe mit dem Degen in der n^1 zu Pferde und reitet sodann vor«.1

— Zaĉepite tamo gubicu — izderao se na hodniku n poruĉnik — idite do sto Ċavola. Ako imate tempe^1

onda ostanite doma leţati. ..

c

Moglo se ĉuti kako se marljivi jednogodišnji drago

, L jjjlil"' 1. Ĉim visoka gospoda stignu u blizinu utvrde, imaju opaliti topovi na svim g

r \ 0jiK i

utvrdama, a zapovjednik mjesta doĉekuje ih na konju s maĉem u ruci i izjaMe V

(njem.) < s i.

kao tiha jeka dopiralo je s kraja hodnika mrm-u

•a In dem Augenblicke, als der Kommandant salutiert, '' j

Abfeuern des Geschiitzes zu wiederholen,

welches bei '° Akctrieen der hochsten

Herrschaft zum drittei

/V .l„i

ist.«

g65. t su se natporuĉnik i Svejk šutke gledali, sve dok

ĉno nije natporuĉnik progovorio s drskom ironijom: _ Dobro došli, Svejk, u Ĉeške Budejovice. Komu je su-A o da bude obješen, taj se neće utopiti. Već su za vama nisali tjeralicu i već sutra idete na pukovnijski raport. Ja se vama više neću gnjaviti. Namuĉio sam se s vama dovoljno i mojem je strpljenju došao kraj. Kad samo pomislim da sam mogao tako dugo ţivjeti s takvom budalom kao što ste vi... Poĉeo je hodati po uredu:

—Ne, to je grozno. Sad se ĉudim što vas nisam ubio. A što bi mi se dogodilo? Ništa. Bio bih osloboĊen. Shvaćate to?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da to skroz ku-

ţim. — Ne poĉinjite ponovno, Svejk, s tim vašim majmunari-

jama, jer bi se stvarno nešto moglo dogoditi. Konaĉno ćemo vam stati na rep. Vi ste razvijali svoju glupost u beskonaĉnost dok to na kraju nije katastrofalno eksplodiralo.

Natporuĉnik Lukaš protrlja ruke: — Svejk, sada je s vama — amen. i ,., *° se svome stolu i

napisao na komadić papira ne- uto redaka, dozvao straţara i predavši mu papirić naredio

^VeJka odvede profozu.

n t- SU oc^ve^ preko dvorišta, a natporuĉnik je s

«Venom radošću gledao kako profoz otkljuĉava vrata s

, ţutom ploĉicom na kojoj je pisalo »Regimentsarrest«,2

krrv, V. nestaJe iza tih vrata, te kako trenutak kasnije izlazi

<* ta lsta vrata profoz, sam.

)» * Ponavli, rZa

P°v'e<

'm'c salutira, ponavlja se topovska paljba, a kad visoka gospoda sidu,

'.*«•!? U 3 < . U.

drittenmale zu

292 293

— Hvala bogu — pomislio je naglas natporuĉnuV naĉno je tamo.

U mraĉnom prostoru zatvora Marijanskih vojarn' je srdaĉnu dobrodošlicu poţelio debeli jednogodišnj' voljac, koji se valjao na slamarici. Bio je jedini zatv već se drugi dan sam dosaĊivao. Na Švejkovo pitani . je zatvoren, odgovorio je — zbog neke sitnice. Zabun išćuškao nekakvoga artiljerijskog poruĉnika, pijan, noću * trgu ispod kućnog trijema. U stvari, nije ga ni ćušnuo, n ^ mu je samo zbacio kapu s glave. Dogodilo se to tako d?" taj artiljerijski poruĉnik stajao noću, ispod trijema, i yjJ! jatno ĉekao nekakvu prostitutku. Bio mu je okrenut ledinu a jednogodišnjem dragovoljcu se uĉinilo da je to neki njeg« poznanik, dragovoljac Materna František.

— On je isto takav krţljavko — priĉao je Švejku — pa sam se fino straga prišuljao, zbacio mu kapu i rekao: »Servus Franci« a taj blesavi tip odmah je poĉeo zvati patrolu i tame otfurala. — Moţe biti — dopuštao je jednogodišnji dragov-oljac — da je u tom natezanju palo i par fliski, ali mislim da to ništa ne mijenja na stvari, jer je jasno da se radi o zabuni, On sam priznaje da sam rekao »Servus Franci«, a njegovo krsno ime je Anton. To je potpuno jasno. Meni moţe, valjda. samo to škoditi da sam zbrisal iz bolnice, pa ako pukne ta stvar s bolesniĉkom knjigom...

Kad sam, naime, stupio u vojsku — priĉao je dalje-—* jprije sam unajmio sobu u gradu i trudio sam se izazvj0

reumatizam. Triput sam se zaredom nalokao, pa sam nego) izvan grada legao u jarak dok je padala kiša i još izuo i Or, Nije pomagalo. Onda sam se zimi, noću kupao u Mal» ' jedan tjedan i postigao sam potpuno suprotni cilj- J^". rade, ja sam ti tako oĉvrsnuo da sam mogao izdrţati u snijegu, po cijelu noć doma u dvorištu, gdje sam stan a kad su me ujutro susjedi probudili, noge su mi t>»e ^ kao da sam nosio papuĉe. Da sam barem navukao angi ' ne... nikako, ništa nije dolazilo. Ma nisam ni taj gluP'( ^ mogao navući. Svakodnevno sam zalazio u »Port Artu

dobili upalu jaja, odrezali im muda, a ja sam . Peh, prijatelju, pravo prokletstvo. Sve dok « nisam upoznao s nekim invalidom

j mi Je rekao ^a ^°^em jednom u nedjelju k sutrajan jmatj n0ge k^ balvane.

tp kod JVi*^'*' ~ ~C7 J- ' ' kfh ke došao doma. Ta zlatna duša od ĉovjeka, nije me la Tako sam se ipak doĉepao tog svog mišićnog reu-prevari - ^^^ u bolnicu, a to je već bila banja. A onda ma°e sreća još jednom osmjehnula. U Bjudejovice je bio ""miešten moj šogor, doktor Masak sa Ţiškova, i njemu mogu zahvaliti što sam se tako dugo zadrţao u bolnici. Taj hi to sa mnom dovukao i do konzilija da nisam sve sam pokvario s tim nesretnim Krankenbuchom.1 Zamisao je bila dobra, izvrsna. Nabavio sam veliku knjigu, nalijepio na nju etiketu na kojoj sam našarao: »Krankenbuch des 91. > Reg«. I rubrike i sve ostalo bilo je u redu. Upisivao sam tamo izmišljena imena, temperaturu, bolesti, a svaki dan popodne, poslije vizite, odlazio sam s tom knjigom pod pazuhom u grad. Na porti su straţarili domobrani, tako da sam i s te strane bio potpuno siguran. Pokaţem im knjigu, a oni mi još salutiraju. A onda bih otišao jednom poznaniku iz porezne uprave, tamo se presvukao u civil i išao u birtiju gdje smo u društvu poznatih vodili razne veleizdajniĉke razgovore. Kas-mje sam bio tako drzak da se nisam ni presvlaĉio u civil, nego 8301 u uniformi hodao po gostionicama i po gradu. Vraćao 54111 se u svoj krevet u bolnici tek pred jutro, a kad bi me noću reoi^f Patrola, pokazivao sam im svoj Krankenbuch 91. : i više me nitko ništa nije pitao. Na porti bolnice šutke pokazao na knjigu i nekako sam se uvijek {^°]/

re)reta- Moja je drskost postupno toliko narasla da & mi nitko ništa ne moţe, sve dok nije došlo do

pogreške, noću na trgu pod trijemom, pogreške 0 pokazuje da ništa nije vjeĉno, kamarade. Obijest

V&- (njem.)

stalno

.

njemu UP jk^g j iglu j špricu i ja sam ti stvarno jedva iz

Sudb k

295 294

pretkazuje pad. Svaka slava za vremena. Ikaru su spalje la. Ĉovjek bi ţelio biti gigant, a u stvari je govno, kam Ne smiješ vjerovati sluĉaju, nego si zviznuti šamar u j ' 1

naveĉer uz napomenu da oprez nikad nije na odrnet a v°' je

previše nije ni s maslom dobro. Nakon bakanalija i 0 -^ uvijek nastupa moralni mamurluk. To je zakon prirode -i-moj prijatelju. Kad se samo sjetim da sam si uništio prLu lijeĉniĉkog konzilija!? Da sam mogao biti »felddiensti fahig«1 za sluţbu. Kakva blistava protekcija! Mogao sam valjati negdje u uredu u Priĉuvnom zapovjedništvu, ali moj mi je neopreznost podrezala krila.

Svoju ispovijed jednogodišnji dragovoljac završio je sve-

ĉano:

»Srušena je i Kartaga, cd Ninive su napravili hrpe ka-menja, mili moj prijatelju, ali glavu gore! Neka si ne misle, * ako me pošalju na bojišnicu, da ću ispaliti i jedan jedini metak. Pukovnijski raport! Iskljuĉenje iz škole! Neka nam ţivi C. i K. kretenizam. Ja da im visim u školi i polaţem ispite! Kadet, zastavnik, lajtnant, oberlajtnant. Ma, serem im se na to! Offiziersschule. Behandlung, jener Schiiler derselben, welche einen Jahrgang repetieren miisenn!2 Vojniĉka paraliza. Da li se nosi puška na lijevom ili na desnom ramenu? Koliko kaplar ima zvjezdica? Evidenzhaltung Militarreservemanef' Himmelherrgot nema se što pušiti, prijatelju. Ako hoćete mogu vas nauĉiti kako se pljuje na plafon? Gledajte, to se ovako radi. Morate usto misliti na nešto i onda vam se zel|> ispuni. Ako rado pijete pivu, mogu vam preporuĉiti odlicn vodu iz ovog bokala. Ako ste gladni, a hoćete nešto slasno pojesti preporuĉujem vam ĉasopis »GraĊanska rijeĉ«-mogu vam preporuĉiti da od dosade pišete pjesme. Ja ovdje sroĉio epopeju:

1. Nesposoban za ratnu sluţbu, (njem.) . 2. Ĉasniĉka sluţba. ObraĊivanje onih uĉenika koji moraju ponavljati godinu, (njf

1-

3. Evidencija vojnih priĉuvnika, (njem.)

l

Je U profoz doma? On ti deĉko znade Jaje ovdje

teţište armade, a f rije no befel iz Beĉa nam

stigne odćelijskih dasaka barikade digne. U

befelu kaţu — na frontu smo tropa on pri

silnom radu pjesmicu iskopa: Da nam ţivi

Austrija i njezina slava da nas vjeĉno vodi car,

nosa mudra glava!

_ £tO; prijatelju — nastavio je debeli jednogodišnji dra-eovoljac — pa onda neka netko kaţe da medu ljudima ne-staje poštovanja spram naše mile monarhije. Zatvorenik koji nema što pušiti i kojega ĉeka pukovnijski raport, daje naj-ljepši primjer odanosti prijestolju. U svojim pjesmama odaje poĉast i veliĉa svoju širu domovinu, ugroţenu sa svih strana propašću. Lišen je slobode, ali iz usta mu naviru stihovi ne-pokolebljive odanosti. Morituri te salutant, caesar! Mrtvi te pozdravljaju, care, ali profoz je gad. Imaš lijepo društvance u svojim sluţbama. Prekjuĉer sam mu dao pet kruna da mi kupi cigarete, a on Ċubre jedno pokvareno, danas mi je rekao da se ovdje ne smije pušiti, da bi zbog toga mogao upasti u neprilike, a da će mi tih pet kruna vratiti kad dobije plaću. Da, prijatelju, danas nikome i niĉemu ne vjerujem. I najsjajnije ideje su izigrane. Zatvorenike potkradati! A taj tip, uza ^ to još i pjeva po cijeli dan: »Wo man singt, da legdich sicherjiieder, bose Leute haben keine Lieder!«1

Ništarija, uliĉar, gad, izdajica! onda jednogodišnji dragovoljac zapita Švejka kakva je a krivnja.

Traţio regimentu? — reĉe — to je lijepa tura. Ta-

Ho ilevsko, Kvetov, Vraţ, Malĉm, Ĉizova, Sedlec,

°Vice , Putim, Štekno, Strakonice, Volyn,

296

L

°r>

ces ' y°dnany, Protivin, Putim, Pisek, Budejovice. Trnovita

vi sutra na pukovnijski raport? Brate, srest ćemo se

)C5ePjeva,l i sa sigurnošću, loši ljudi ne pjevaju, (njem.)

297

na gubilištu. Opet će naš pukovnik Schroder silno nv ' Ne moţete si ni zamisliti kakav na njega uĉinak osta l-pukovnijske afere. Trĉi po dvorištu kao bijesan pas [ y" jezik kao bijesna kobila. A te njegove govorancije, prije • pa kako samo pritom pljuje oko sebe, ko slinava deva! A e rancije su mu bez kraja i konca, tako da samo ĉekaš da SP^A svega toga sruše ĉitave Marijanske kasarne. Ja ga dobro znam jer sam već jednom bio na takvom pukovnijskom rapom Stupio sam u vojsku u visokim ĉizmama, na glavi sam im cilindar, a zato što mi krojaĉ nije na vrijeme završio uniformu ja sam ti u školu jednogodišnjih dragovoljaca, na vjeţbalište došao u ĉizmama i s cilindrom i postavio se u red i marširao s njima na lijevom krilu. Pukovnik Schroder dojahao je ravno na mene i samo što me nije srušio na zemlju. »Don-nenvetter«, zaurlao je da se ĉulo do Sumave, »was machen Sie hier, Sie Zivilist!?«1 Odgovorio sam mu pristojno, da sam jednogodišnji dragovoljac i da sudjelujem u vjeţbama. To ste trebali vidjeti. Blebetao je pola sata, a tek nakon toga je primijetio da salutiram u cilindru. Onda je samo rekao da sutra imam doći na pukovnijski raport, odjahao je sav bijesan, kao divlji jahaĉ, bogzna kamo, a onda je ponovno dogalopirao, derao se, urlao, udarao se u prsa i naredio da me odstrane s vjeţbališta i predaju glavnoj straţi. Na pukovnijskom raportu odrapio mi je ĉetrnaest dana zatvora, dao da me obuku u nekakve nemoguće krpetine iz skladišta i prijetio da će mi otparati oznake jednogodišnjeg dragovoljca.

— Jednogodišnji dragovoljac! — ludovao je nagla« gM* pukovnik — jest nešto uzvišeno, to je embrij slave vojni* ĉasti, junak! Jednogodišnji dragovoljac Wohltat, nak° poloţenog ispita promaknut je u kaplara, dragovoljn° prijavio na bojište i ondje zarobio petnaest neprijatelja' prilikom njihove predaje bio je raznesen granatom

£ J

romaknuće, odliĉja, vaše bi ime bilo uneseno u

^iSnogodišnji dragovoljac je otpljunuo: Vidite, kamarade, kakva se goveda raĊaju pod suncem

ifkim Ma hraĉnem im na jednogodišnje dragovoljaĉke

ake i na sve privilegije. » Vi, jednogodišnji dragovoljci ste OZll « Kako to lijepo zvuĉi. Vi, stoko, a ne prosto, ti stoko. A° aicon smrti dobit ćete signum laudis1 ili veliku srebrnu

H 'nu C. i K. dobavljaĉi leševa sa zvjezdicama i bez zvjez- ,° Koliko je samo sretniji obiĉni vol?! Njega jednostavno

zatuku u klaonici i ne vuku ga stalno na egzercir2 i gaĊanje. Debeli jednogodišnji dragovoljac prevalio se na drugu

slamaricu i nastavio: _ Sigurno je da sve ovo mora jednom pući i da to ne

moţe trajati vjeĉno. Pokušajte pumpati slavu u prasca pa će

vam i on na kraju puknuti. Kada bih išao na bojište, napisao

bih vagon na ešalona:

Ljudskim kostima pognojen, bolje će roditi i lan, de

oder achtundvierzigMann?

Uto se otvoriše vrata i na njima se pojavi profoz, noseći ĉetvrt porcije kruha za obojicu, i svjeţu vodu.

I ne ustajući sa slamarice, jednogodišnji dragovoljac oslovi straţara ovim rijeĉima:

— Kako je to uzvišeno i krasno uznike posjećivati, ° sveta Agnezo 91. pukovnije. Budi pozdravljen, anĊele

°brocinstva, ĉije srce jest ispunjeno samilošću! Koševima

Jela i pila, opterećen si, kako bi ublaţio naše jade. Nikada 1 ^boraviti nećemo ukazana nam dobroĉinstva. Svijeda si

P°Java u uzama našim mraĉnim.

~~~ Na pukovnijskom raportu proć će te volja za šalom

^mrmljao je profoz.

losti, odliĉje u Austro-Ugarskoj. (lat.) ">ja ili ĉetrdeset

osam ljudi, (njem.) t«,«'!^;'««««!«.-!

299

pet minuta stigla je naredba da se jednogodišnji dragov^

Wohltat proizvodi u ĉin kadeta. I vas bi ĉekala takva blis

l. Sto mu gromova, civil, što ovdje radite? (njem.)

298

— Samo se ne uzrujavaj, hrĉak — odgovorio je s l * jednogodišnji dragovoljac — reci nam radije što bi ^! kad bi morao zatvoriti deset dragovoljaca? Nemoj tako glupo, kljuĉaru Marijanskih kasarni. Zatvorio bi i deset, a deset bi pustio, puhu jedan. Isuse i Marijo, da sa ministar vojske, ja bih tih pokazao što je sluţba! A je lj ? poznat pouĉak da je kut upada jednak kutu odraza? Sam' te jedno molim: pokaţi mi i daj mi ĉvrstu toĉku u svemiri podići ću cijelu zemlju skupa s tobom, ĉudovište!

Profoz izbeĉi oĉi, otrese se i udari vratima.

— Uzajamno podupiruća udruga za odstranjivanje pm foza — rekao je jednogodišnji dragovoljac pravedno dijeleći porciju kruha na dva dijela — prema paragrafu šesnaest, zatvorskog reda, imaju se uznici u kasarnama do presude osi-gurati vojniĉkom prehranom, ali ovdje vlada zakon prerije: tko će to zatvorenicima prije poţderati.

On i Švejk sjedili su na dasci i grickali kruh. — Najbolje se vidi na profozu — nastavio je sa svojim

razmatranjima jednogodišnji dragovoljac — kako vojska ĉini ĉovjeka okrutnim. Sigurno je da je naš profoz, prije nego što je stupio u vojnu sluţbu, bio mlad ĉovjek s ide-alima, plavokosi kerubin, njeţan i osjećajan spram svakoga, branitelj nesretnih koje je uvijek branio u tuĉama za cure na proštenju, u rodnom kraju. Nema sumnje da su ga svi poštovali, ali danas... moj Boţe, kako bih ga rado tresnuo po zubima, razbio mu glavu o klupu, gurnuo ga naglavaĉke u zahod. I to je, prijatelju, jednostavan dokaz toga, ka*0

ljudska misao postaje okrutna u vojniĉkom zanatu. Istad£

pjevati:

Bojala se nije niĉeg tad

je srete kanonir...

..n

— Mili prijatelju — objašnjavao je dalje — prornaj li sve to po mjerilu naše mile monarhije, neopozivo do mo do zakljuĉka da se s njom dogaĊa isto što i s Puški0 300

kojem je napisao, budući da mu je stric već bio da

mu ništa ne preostaje osim:

Uzdisati, misliti na sebe kad

će vrag odnijeti tebe

Ooet se zaĉula škripa kljuĉa u vratima i profoz na hod-

ai upali petrolejsku lampu. '__ Traĉak svjetla u tami — vikao je jednogodišnji drago- ijac _ prosvjeta prodire u armadu. Laku noć, gospodine

profoze, pozdravite sve podoficire i sanjajte nešto lijepo. Re-cimo, o tom da ste mi već vratili tih mojih pet kruna, koje sam vam dao da mi kupite cigarete, a koje ste propili u moje zdravlje. Spi slatko, ĉudovište!

Ĉulo se kako profoz mrmlja nešto o sutrašnjem pukov-nijskom raportu.

— Opet sami — rekao je jednogodišnji dragovoljac — ove trenutke pred snom posvećujem tumaĉenju i predavanju o tom, kako se svakodnevno šire zoološke spoznaje doĉasnika i ĉasnika: da bi se navukao novi ratni ţivi materijal i vojniĉki svjestan zalogaj za topovska ţdrijela, potrebno je temeljito prouĉavanje prirodopisa ili knjige »Izvori gospodarskog blagostanja«, izdanje nakladnika Koĉija, gdje se na svakoj stranici nalaze rijeĉi stoka, prase, svinja. U posljednje vrije-me P^« vidimo da naši napredni vojni krugovi uvode nove nazive za novake. U l i . satniji kaplar Althof upotrebljava izraz »engadinska koza«. Razvodnik Miiller, njemaĉki uĉitelj 13 K"

v l

Ivasperskih Gora, naziva novake »ĉeškim smrdljivcima«, »' ^ Sondernummer naziva ih »volovskim ţabama«, irskim nerastima«, i obećava pritom da će svakog re-, uskopiti. Pritom to ĉini s takvim struĉnim znanjem a Potjeĉe iz obitelji preparatora ţivotinja. Sve vojne e trude se posebnim pomoćnim sredstvima uliti )ram domovine, kao što je urlanje i ples oko regruta, u • u' v ' P°dsjeća na divljake u Africi dok se spremaju °Zu s nevine antilope ili se spremaju ispeći but misio-

301

l

l

nara spravljenog za jelo. Doduše, to se ne tiĉe Nfije Ako narednik Sondernummer govori nešto o sauban * uvijek k tome brzo doda »die tschechische«2, kako se Nj- ' ci ne bi uvrijedili i mislili da se to odnosi na njih P,- ^

j r • • i i •• L v v. i . ' ' "tOrn

svi podoficiri 11. satni e beĉe oĉi kao nesretni nas U>-. l i l i - • v v

°]' le

zbog halapljivosti progutao spuţvu namoĉenu u ulje n •

sada ne moţe ispljunuti iz grla. Slušao sam jednom razgov narednika Mullera i kaplara Althofa koji se ticao daljnjeg DA. stupka pri uvjeţbavanju domobrana. U tom su se razgovoru isticale rijeĉi kao »ein Paar Ohrfeigen«.3 U poĉetku sam mislio da je medu njima izbio neki spor, da se raspada njemaĉko vojno jedinstvo, ali sam se itekako prevario. Radilo se u stvari samo o vojnicima. — Kad se takav ĉeški prasac — pouĉavao je razborito kaplar Althof— ni poslije trideset »lezi« ne nauĉi stajati ravno kao svijeća, nije mu dovoljno dati samo preko gubice. Udri ga dobro jednom rukom u trbuh, a drugom mu nabij kapu preko ušiju i reci Kehrt euch!, a kad se okrene, udri ga nogom u guzicu, pa ćeš vidjeti kako će lupit o zemlju i kako će se zastavnik Dauerling smijati.

— Sad vam još, kamarade, moram nešto reći o Dauer-lingu — nastavio je jednogodišnji dragovoljac — o njemu regruti u l i . kompaniji govore kao što neka usamljena bakica na farmi, u blizini meksiĉke granice pripovijeda legende o nekakvom slavnom meksiĉkom banditu. Dauerling uţiva glas ljudoţdera, antropofaga iz australskih plemena, koji proţdiru pripadnike drugih plemena kad im dopadnu šaka. Ţivotni put mu je sjajan. Nedugo nakon roĊenja, dadilja jes

njim u naruĉju pala i mali je Konrad Dauerling udario gla ' com, tako da se još do danas na njegovoj glavi prirnjecUJ. nekakva spljoštenost, kao kad bi kometa udarila o Sjever pol. Svi su sumnjali da će od njega bilo što postati, ako uop i preţivi taj potres mozga, samo njegov otac pukovnik- n J 1. Svinjskoj bandi, (njem.) 2. Ĉeška, (njem.) 3. Nekoliko pljusaka. (njem.)

adu i tvrdio je da mu to nikako ne moţe škoditi, $r°10 _0 po sebi razumije da će se mladi Dauerling, kad }et ^ „osvetiti vojniĉkom pozivu. Mladi Dauerling, nakon 'v*3* '

D0rbe sa sva ĉetiri razreda niţe realke, pri ĉemu je ^° kućni uĉitelj prijevremeno posijedio i poblesavio, A ei htio od oĉaja skoĉiti s katedrale Svetog Stjepana u

* v _. dokopao se kadetske škole u Heinburgu. U kadet-, •

se školi nikada nije vodilo raĉuna o ranijem obrazovan- • jer ono, uglavnom, i nije potrebno austrijskim ĉasnicima. Vojniĉki ideal traţio se medu onima koji su se igrali vojnika. Obrazovanje djeluje na dušu tako da ju oplemenjuje, a to vojsci nikako nije potrebno. Što grublji ĉasnici, to bolje.

Pitomac kadetske škole Dauerling nije se isticao ni u onim predmetima koje su, koliko-toliko, svladavali svi ostali uĉenici. I u kadetskoj školi primjećivale su se posljedice toga što je Dauerling u ranoj mladosti udario glavicom o pod.

Njegovi odgovori na ispitima jasno su svjedoĉili o toj nesreći i odlikovali se takvom glupošću da su bili smatrani upravo klasiĉnim primjerima duboke gluposti i smetenosti, tako da ga profesori kadetske škole nisu ni zvali drugaĉije nego: »Unser brave Trottel«.1 Njegova je glupost bila tako blistava da se gajila najveća nada da će nakon nekoliko deset-ljeća dospjeti, valjda, i do terezijanske akademije ili do mi-nistarstva vojske.

Kad je izbio rat, pa su sve mlaĊahne kadete promaknuli u ^tavnike, na listu hajnburških promaknutih kadeta do-sPjelo je i ime Konrada Dauerlinga koji je tako i stigao u 91. pukovniju.

Jednogodišnji je dragovoljac odahnuo i nastavio pripovi-

0, ~~„ nakladi ministarstva vojske izašla je knjiga »Drill n'» "-^«2

; u k0j0j je Dauerling proĉitao da vojnici

ViMIfeC

302 303

O stupnju zastrašivanja ovisi uspjeh uvjeţbavanja. \ svom poslu uvijek je i imao uspjeha. Kako ne bi morali l njegovo urlanje, ĉitavi vodovi vojnika prijavljivali su lijeĉniĉke preglede, no to ipak nije bilo okrunjeno uspjek Tko se prijavio da je bolestan, dobio bi tri dana »veischarft

!l' Uostalom, vi znate što je to »verscharft«. Naganjaju va. * vjeţbalištu po cijeli dan, a onda vas još noću zatvore. Tako se <T godilo da u Dauerlingovoj kompaniji nije bilo bolesnih, (v.. bolesnici leţali su u ćuzi. Dauerling je neprestano odrţavao vjeţbalištu onaj neusiljeni kasarnski ton, koji je poĉinjao rijeĉi »svinja« a završavao ĉudesnom zoološkom zagonetkom: »5% jski pas«. Usto je bio vrlo liberalan. Ostavljao je vojnicima slo-bodu izbora. Govorio bi: »Što hoćeš, slone, nekoliko po nosu ili tri dana verscharft?« Ako je netko izabrao verscharft, svejedno je uz to dobio bar dvije po nosu, pri ĉemu je Dauerling davao ovo objašnjenje: »Kukavico jedna, bojiš se za svoju njušku a što ćeš tek raditi kad te poĉne kresat teška artiljerija?«

Jednom, kad je izbio oko nekom regrutu, ovako je rekao: »Pah, was fur Geschichte mit einem Kerl, er mus so wie so krepieren«.2 Ovo je govorio i maršal Konrad od Hotzen-dorfa: »Die Soldaten miissen so wie so krepieren«.3

Omiljenim i uspjelim Dauerlingovim sredstvom bilo je i sazivanje ĉeških vojnika na svoje vlastito predavanje, na kojem bi govorio o vojnim zadacima Austrije, pri ĉemu je tumaĉio opće principe vojniĉkog odgoja, od vezanja pa d° vješanja i strijeljanja. Poĉetkom zime, prije no što sam otišao u bolnicu, vjeţbali smo na vjeţbalištu pokraj 11. satnije, [» kad je bilo voljno, Dauerling je odrţao govor ĉeškim regfl tima: »Znam«, poĉeo je, »da ste banditi i da vam treba iz' iz glave sve te vaše gluposti. Sa svojim ĉeškim nećete n1 ni na vješala. Naš vrhovni vojni zapovjednik takoĊer )e jemac. Slušate li? Himmellaudon, nieder!«4

1. Pooštreni zatvor, (njem.) 2. Ah, što treba priĉati o tom klipanu, on ionako mora crknuti, (njem.) 3. Vojnici ionako moraju crknuti, (njem.) 4. Sto mu gromova, lezi! (njem.) •

: •': • > (•• •\

- r.r vimorauu , .v . . . i- i- i 'Heset godina na bojišnici, a nisu se valjali kao svinje 56

kasarnama. I tada je postojao jedinstven vojniĉki jezik u. jjnstveno vojno zapovjedništvo. Baš bi lijepo gledala ''mska gospoda ĉasnici na vojnike koji bi im govorili

trurski. Ja isto hoću da svi odgovarate njemaĉki, a ne s tim vašim ble-ble-ble. Vidite, kako vam je lijepo valjuškati se u blatu, a sad samo zamislite da se nekom prohtije da dalje ne leţi u blatu i da ustane. Što bih napravio? Razvalio bih mu gubicu od uha do uha, jer je to narušavanje subordinacije, pobuna, opiranje, neizvršavanje duţnosti dobrog vojnika, narušavanje reda i discipline, preziranje sluţbenih propisa uopće, iz ĉega proizlazi da takvog tipa ĉeka omĉa Vervvirkung des Anspruches auf die Achtung der Standes-genossen!« !

Jednogodišnji dragovoljac je ušutio, a zatim nastavio, budući da je vjerojatno za vrijeme stanke razradio temu o prikazu odnosa u vojarnama: — Bilo je to u vrijeme satnika Adamiĉke, potpuno apatiĉnog ĉovjeka. Dok je sjedio u uredu, obiĉno je gledao u Prazno kao tihi luĊak, i u oĉima imao takav izraz kao da je htio reći: »Već je vrijeme da budem crvima hrana!« Za vrijeme bataljunskog raporta, bogzna na što je mislio. Jednom e javio^na bataljunski raport neki vojnik iz 1 1. satnije, da ga avecer, na ulici, zastavnik Dauerling nazvao ĉeškom svi-• U civilstvu je bio knjiţar i svjesni nacionalni radnik. Uakle, tako stoje stvari — rekao je satnik Adamiĉka nav'v^er Je on uvijek govorio vrlo tiho — to vam je rekao \j\ ,er> na ^ici. Treba ustanoviti da li ste imali dozvolu za azak »z vojarne. Abtreten!

Pr>va da ga poštuju staleški drugovi, (njem.)

noslušali »nieder«, i dok su tako leţali na zemlji, V1-ima se šetkao Dauerling i drţao govor: >KT der' će ostati

'nieder' i kad biste se bando u tom nali. 'Nieder' je

postojalo i u starom Rimu, a tad U- r.rali u vojsku od sedamnaeste do šezdesete i sluţilo morauu , . . . . - -

*fc,' 304 305

Poslije izvjesnog vremena satnik Adamiĉka naredio • mu se javi vojnik koji je predao prituţbu. ' ^

— UtvrĊeno je — rekao je opet tako tiho — da ste i dozvolu za izlazak toga dana iz vojarne, do deset sati nav * I zbog toga nećete biti kaţnjeni. Abtreten!« l

O tom se satniku Adamiĉki govorilo da ima osjeća' pravdu, moj kamarade, tako da su ga poslali na bojišnj a na njegovo mjesto došao je major Wenzl. Bio je to v^ • nakot što se tiĉe nacionalnih trzavica i taj ti je konaĉno sta Dauerlingu na rep. Major Wenzl bio je oţenjen Ĉehinjom i grozno se plašio nacionalnih sporenja. Kad je prije nekoliko godina sluţio kao kapetan u Kutnoj Hori, opsovao je u pi janstvu u nekom hotelu šefa sale, da je ĉeška bagra. Upozo ravam pritom da je u društvu major Wenzl govorio iskljuĉi vo ĉeški, isto kao i kod kuće, i da su mu sinovi pohaĊali ĉeške škole. Rijeĉ po rijeĉ, i već ti je to dospjelo u gradske novine, a nekakav je zastupnik podnio u beĉkom parlamentu inter pelaciju o ponašanju kapetana Wenzla u hotelu. Wenzl je zbog toga imao velike neugodnosti, jer je to upravo bilo u vrijeme kada je parlament odobravao vojni budţet i baš im je samo trebalo da im se u to uplete nekakav pijani kapetan Wenzl iz Kutne Hore. Kasnije je kapetan Wenzl doznao da mu je sve to skuhao jednogodišnji dragovoljac Ţitko. Ovaj je to dao u novine, jer je izmeĊu njega i kapetana Wenzw vladalo neprijateljstvo još odonda kad se Ţitko u nekom dru štvu u prisutnosti kapetana Wenzla upustio u razmatranje o tome da je dovoljno samo pogledati boţju prirodu i vidjeo kako oblaci zastiru horizont, kako se visoko na obzorj" uzdiţu planine i kako huĉi vodopad u šumi, dok pticl

Pjevaju. . . ;!; —Dovoljno je — pripovijedao je kadetski zarn)e

Ţitko — zamisliti se nad tim što je uopće nekakav sa spram veliĉanstvene prirode. Ista nula kao i svaki kad zamjenik.

A budući da su tada sva vojniĉka gospoda bila naro J

kapetan Wenzl htio je nesretnog filozofa Ţitka izrnlatl

A\e go s, •T 2foka postala

uzreĉicom. el

je satnik Wenzl prema veliĉanstvenoj prirodi?« — to

* ' i ptiĉice ponavljale po cijeloj Kutnoj Hori. SU T ću tog

lopova natjerati na samoubojstvo« — govorio

l/netan Wenzl, ali Ţitko je skinuo uniformu, vratio se u • li

dalje nastavio studirati filozofiju. Otad je trajao bijes

iora Wenzla protiv mladih ĉasnika. Ni poruĉnik nije bio

'ţuran pred njegovim napadom bjesnila i divljanja, o kadetima

i zastavnicima da i ne govorimo. _ Zdrobit ću ga ko stjenicu — govorio je major Wenzl, i

jao i kuku onom zastavniku koji bi zbog kakve sitnice potjerao nekog vojnika na bataljunski raport. Za majora Wenzla samo su velike i strašne krivnje bile vrijedne kazne, kao kad naprimjer straţar zaspe na straţi kod barutane, ili kad vojnik napravi još goru stvar, naprimjer prelazi noću zid Marijan-skih kasarni, pa gore na vrhu zida zaspe, kad se dade noću uhvatiti od domobranske ili artiljerijske patrole, ukratko, kad napravi tako strašne stvari da nanese sramotu ĉitavoj pukovniji.

— Isuse Kriste — ĉuo sam ga jednom kako urla na hod-niku — ovoga je već treći put uhvatila domobranska patrola. ^mjesta ga, beštiju, strpajte u ćuzu, i istjerajte frajera iz pu- ovnije nekamo u komoru, neka vozi gnoj. Pa nije se s njima !"

Potukao! To nisu vojnici, nego smetlari. Ne dajte mu da ere "o prekosutra, oduzmite mu slamaricu i strpajte ga u ^cu

bez deke, magarac glupi!

^ sad si zamislite, prijatelju, da je odmah nakon njegova liu u °na^ S^upi zastavnik Dauerling potjerao na bata- pred r^0rt nek°g vojnika, jer da ga ovaj namjerno, s fijak m JaJem' niJe pozdravio kad se Dauerling provezao u l ta i ' u

ynedjelju prije podne, s nekakvom gospodiĉnom!

P°ko ' ?n<^u podoficiri, nije to bio bataljunski raport nego duţ ĉ' Bataljunski je narednik bjeţao skupa sa spisima Vog hodnika, a major Wenzl urlao je na Dauerlinga:

je neprijateljstvo samo raslo, a kapetan muĉio '

A\e god bi stigao, to više što je izreka kadetskog zam-

306 307

— Ja to ne dozvoljavam, himmeldonenvetter, ja Va

branjujem! Znate li, gospodine zastavnice, što je to batal- **" ski raport? Bataljunski raport nije nikakvo kolinje. Kako je mogao vidjeti kad ste se provezli preko trga? Ne z^ ^

sami ste uĉili da se pozdravljaju oni nadreĊeni koie c, '' v v. i . -i . . i ' ^r«.

nemo, sto ne znaci da se vojnik mora vrtjeti kao vrana H

bi pronašao gospodina zastavnika koji se vozi preko tr Šutite, molim vas! Bataljunski raport je izuzetno vaţna stv Ako vam je vojnik tvrdio da vas nije vidio, jer je upravo n korzu pozdravljao mene, i bio okrenut prema meni, razumj. jete li, prema meni, gospodinu bojniku Wenzlu, i da nije mogao gledati otraga na fijaker koji je vas vozio, mislim da tome morate i vjerovati. Sljedeći put, molim vas, nemojte me opterećivati s takvim sitnicama.

Tada se Dauerling promijenio. Jednogodišnji dragovoljac je zijevnuo:

— Moramo se naspavati za pukovnijski raport. Htio sam vam samo djelomiĉno objasniti kako to izgleda u našoj pu-kovniji. Pukovnik Schroder ne voli bojnika Wenzla, to vam je nekakav ĉudni pauk. Satnik Sagner koji se brine o školi jednogodišnjih dragovoljaca vidi u Schroderu pravi tip vo-jnika, iako se pukovnik Schroder niĉega toliko ne boji koliko odlaska na bojišnicu. Sagner je tip premazan svim mastima, jednako kao i Schroder koji ne voli priĉuvne ĉasnike. Govon za njih da su civilne smrdonje. A jednogodišnjake gleda kao na divlje zvijeri od kojih mora napraviti vojne strojeve, nasio im zvjezdice i poslati ih na bojište kako bi ih pobili umj^0

plemenitih aktivnih ĉasnika, koje treba saĉuvati za sjeni6

Uopće — rekao je jednogodišnji dragovoljac pokrivajući dekom — sve u vojsci smrdi na truleţ. Još uvijek se izbezufl1

Ijene mase nisu opametile. Izbuljenih oĉiju odlaze na boji da ih tamo isjeckaju na rezance, a onda kad ih trefi ntf ^ samo prošapću: »Mamice...« Ne postoje junaci, Post°J'Sf!l stoka za klaonicu i mesari u generalskim stoţerima. *\ kraju, kad im se sve to pobuni, bit će to krasna kasa-ţivi vojska! Laku noć!

308

godišnji je dragovoljac utihnuo, a onda se poĉeo

om i uitao:

fate u, p"j •"•—;-• „ Kfe spavam — odgovorio je Svejk s drugog kreveta

_ razmišljam.

— A o ĉemu razmišljate, prijatelju?

___ O velkoj srebrnoj kolajni za hrabrost, koju je dobil j crnlar iz Vavrove ulice na Kralovskim Vinohradima, jedan iii««" . . . . v , ki Mli'ĉko, jer je bil prvi kojem je na poĉetku rata u nje-

voj regimenti granata odnesla nogu. Dobil je umetnu nogu i poĉel se uopće hvaliti s tom svojom medaljom, jer da je opće prvi i naj-najprviji ratni bogalj u regimenti. Jednom je došel u »Apolo« na Vinohradima, tam se posvadil / mesarima iz klaonice, koji su mu na kraju otrgnuli tu umetnu nogu, i opalili ga z njom po glavi. Taj, koji mu ju je otrgnul, ni znal da je to umetna noga, pa se tak prepal da se onesvestil. U straţarnici su Mliĉku ponovo nogu natrag zašarafili, ali odonda taj je Mli'ĉko tak zamrzil tu svoju velku srebrnu medalju za hrabrost, da je otišel u zalagaonicu da bi je zaloţil, a tam su ga zadrţali skup s tom medaljom. Imal je s tim pedjancije, a nekakav ratni sud za ratne invalide osudil ga je tak da su mu oduzeli tu srebrnu medalju, a onda su ga još osudili i na gubitak noge...

— Kako to?

Jako jednostavno. Jednog dana mu je došla komisija 1 obJavila mu da nije dostojan nositi umjetnu nogu, i tak

*u mu je odšarafili i odnesli. Ili — nastavio je Švejk — isto t^ticna zezancija kad oni koji ostaneju iza nekoga koji

• Tne u ratu> odjednom dobiju takvu medalju s pismom, vidi"1 SC ta me^Ja Predaje kak bi ju negde obesili na neko ^ivo mesto. U Boţetehovoj ulici na Višehradu, jedan ste-(U. c> *°ji je mislil da ga vlasti zafrkavaju, obesil je tu me-taj ^ *: Z710C^' a jedan pandur, koji je z njim na katu imal sjro

nicki zahod, prijavil ga je za veleizdaju, i tak je to taj mah zgutal.

toga slijedi — rekao je jednogodišnji dragovoljac

309

— da je svaka slava dim na vjetru. Ovih dana izašao • Beĉu »Dnevnik jednogodišnjeg dragovoljca« i u njemu " dirljivi stihovi u ĉeškom prijevodu: Ov

"

Bio hrabri dragovoljac jedan pade za

domovinu i kralja drugima je dao

primjer vrijedan kako za domovinu

bojevati valja. Ovoga mrtvaca na lafetu

vuku na prsa mu satnik polegnuo orden

Molitve nagradit će mu muku onom ko

bje za rod tako borben.

— Nekako mi se ĉini — rekao je jednogodišnji dragovoljac nakon kratke šutnje — da vojniĉki duh kod nas nekako opada, pa predlaţem, dragi prijatelju, da u noćnoj tmini, u tišini naše uznice, zapjevamo o topniku Jabiireku. To će uzdići vojniĉki duh. Ali moramo se derati, kako bi se to ĉulo po ĉitavim Marijanskim kasarnama. Predlaţem zato da pridemo vratima.

Iz zatvora se uskoro zaĉulo urlanje, tako da su se na hod-niku tresli prozori:

I kod topa je bil

i stalno je pu — nil...

I kod topa je bil

i stalno je pu — nil.

Tuda kugla bez pol muke

otrgla mu obje ruke

Al on je dalje miran bil

i stalno je pu — nil...

I kod topa je bil

i stalno je pu — nil...

Na dvorištu su se zaĉuli koraci i glasovi. s

— To je profoz — reĉe jednogodišnji dragovoljac'"

. i poruĉnik Pelikan, koji je danas deţuran. On je pri-

rfi®. »asnik, moj poznanik iz »Ĉeške besede«, u civilu je

^V voda u jednom osiguravajućem društvu. Od njega

^dobiti cigarete. Derimo se i dalje. T ' nova se zaĉulo: »I kod topa je bil...« Kada su se otvorila

nrofoz, vidljivo uzrujan nazoĉnošću deţurnog ĉasnika,

oštro reĉe:

___ Nije ovo nikakva menaţerija.

_ Pardon — odgovorio je jednogodišnji dragovoljac __

ovo je podruţnica Rudolfinuma, koncert u dobrotvorne svrhe

u korist zatvorenika. Upravo je završen prvi dio programa:

»Ratna simfonija«. _ Dajte prestanite — rekao je poruĉnik Pelikan naoko

— mislim da znate da u devet morate biti u krevetu

i da ne smijete galamiti. Vaša koncertna toĉka ĉuje se

skroz do trga.

— Pokorno javljam, gospodine lajtnante — rekao je jed-nogodišnji dragovoljac — da se nismo baš naroĉito pripre-mili, pa ako doĊe do nekakve disharmonije...

— To radi svaku veĉer — profoz je pokušao nahuškati poruĉnika protiv neprijatelja — vlada se uopće grozno nein-teligentne.

— Molim, gospodine poruĉnice — rekao je jednogodišnji dragovoljac — htio bih s vama govoriti u ĉetiri oka. Neka profoz priĉeka iza vrata.

Kada mu je ova ţelja ispunjena, jednogodišnji dragovo-'jac povjerljivo:

Franto, pljuni cigarete. — »Sport«? Ti kao poruĉnik n«naš ništa bolje? Zasad ti hvala. Daj još šibice.

?7 *^P°rt« — rekao je nakon njegova odlaska jedno-jpusnji dragovoljac prijezirno — ĉovjek i u nevolji mora , dostojanstven. Pušite prijatelju za laku noć. Sutra nas ^Posljednji sud.

ţabo ^ ne^° ^to Je zasPao jednogodišnji dragovoljac nije ^ravio zapjevati:

Str0g0

311 310

Gore i doline i visoke stijene, $tM

prijatelji moji saĉuvajte mene. iw. ,. ... ,

To se neće vratiti dok smo bili mladi, :»j ?. u\

drage moje cure, alšto da se radi... tejjb j jj

To što je jednogodišnji dragovoljac opisao pukovnl Schrodera kao neman, bila je u stvari greška, jer je pukovra Schroder povremeno imao smisla za pravednost, a što je Kl jasno vidljivo nakon onih noći kada je pukovnik Schrod bio zadovoljan društvom s kojim je provodio veĉeri u hotelu Ali, ako ne bi bio zadovoljan?

Dok je jednogodišnji dragovoljac ovako porazno kritizi-rao odnose u vojarnama, pukovnik Schroder sjedio je u hotelu, u društvu ĉasnika i slušao kako natporuĉnik Kret-schmann, koji se vratio iz Srbije s bolesnom nogom (ubola ga je krava), pripovijeda kako je iz stoţera kojemu je bio do-dijeljen, promatrao napad na srpske poloţaje:

— Tada ti izletješe iz rovova. Na ĉitavom odsjeku od dva kilometra provlaĉe se kroz ţiĉane prepreke i bacaju na neprijatelja. Ruĉne granate oko pasa, maske, puške preko ramena, spremni za paljbu, spremni za napad. Zviţde meci. Pade jedan vojnik koji je iskoĉio iz rova, pade drugi na gru-dobranu, treći pada nekoliko koraka dalje, ali tijela boraca jurišaju naprijed uz povike »Hura, naprijed u dim i barut«. A neprijatelj puca sa svih strana iz rovova, iz rupa od granata, i gada nas strojnicama. Ponovno padaju vojnici. Jurišnici hoće da se doĉepaju neprijateljske strojnice. Padaju. A" suborci su već naprijed. Hura! Pada jedan ĉasnik. Više se n ĉuju puške pješaštva, sprema se nešto grozno... Ponovn pada cijeli jedan jurišni odred, i ĉuju se neprijateljske s jnice: ra ta ta ta... Pada... Ja, oprostite, dalje ne mogu'' sam pijan...

I ĉasnik s bolesnom nogom zašuti i osta tupo sjeĉu stolici. Pukovnik Schroder samilosno se nasmiješio i P°

šao kako satnik Spiro, koji mu je sjedio suĉelice, uda* kom

po stolu kao da se ţeli svaĊati, i ponavlja nešto sto

l

e, ne moţe se razumijeti što bi to zapravo trebalo \

Što s time ţeli reći:

^ Razmislite dobro, molim vas. Imamo ovdje pod oruţ- "~"~ istrijske domobranske ulane, austrijske domobrane, jenl i e jovce, austrijske lovce, austrijske pješake, maĊarske

« t tirolske carske strijelce, bosanske pješake, maĊarske

— y ĉke honvede, maĊarske husare, domobranske husare, f niiĉke lovce, dragune, ulane, topnike, komoru, bolniĉare,

ornare. Razumijete? A Belgija? Prvopozivci i drugopozivci ,. operativnu vojsku, a trećepozivci opsluţuju u zaleĊu

vojske... , . v , , Satnik Spiro udario je šakom po stolu. _ Domobranstvo vrši sluţbu u zemlji i u vrijeme mira.

Jedan mladi ĉasnik do njega gorljivo se trudio kako bi uvjerio pukovnika u svoju vojniĉku postojanost, pa je vrlo glasno pripovijedao svom susjedu:

—Tuberkulozne ljude mora se slati na bojišnicu, to će im ĉiniti dobro, a ĉak je bolje kad i poginu bolesni nego zdravi.

Pukovnik se smješkao, ali se odjednom namrštio i zapitao bojnika Wenzla:

— Ĉudim se što nas natporuĉnik Lukaš nekako izbjegava, otkad je došao još nijednom nije došao u naše društvo.

— Piše pjesmice — podsmješljivo se javio satnik Sagner — tek što je došao, smjesta se zaljubio u gospodu suprugu "iţenjera Schreitera, koju je sreo u kazalištu.

l ukovnik je namršteno pogledao oko sebe: \f vi r c?

— Raţu da zna pjevati kuplete!

U kadetskoj školi dobro nas je zabavljao kupletima potvrdi satnik Sagner — zna i dosta viceva, milina jedna.

1p\Znam ZaŠt° se ne druţi s nama' J^°vnik tuţno zatrese glavom:

sjeća meĊu nama nema pravog drugarstva. Ranije, Prid SC> ^^ se od nas ĉas™^ trudio da u kasinu neĉim natn CSvC .P°b°ljšanju zabave. Jednom, sjećam se, neki Ulio s- • ° Dankl, svukao se do gola, legao je na pod, gur- Je u dupe rep od usoljene haringe i predstavljao mor-

313

312

sku sirenu. Drugi opet, poruĉnik Schleisner, znao je ušima i njištati kao pastuh, oponašati mjaukanje m * ^ zujanje bumbara. Sjećam se i satnika Skodavja. Taj bi - ' kad smo to htjeli, doveo u kasino cure, bile su to tri s on ih je dresirao kao pse. Postavio bi ih na stol, a one pred nama svlaĉile po taktu. Imao je majušnu diri&e i* palicu i, svaka ĉast, bio je sjajan kapelnik. A što li sve s n nije izvodio na otomanu?! Jednom je dao da se dones? U?

s toplom vodom i postavio ju je nasred prostorije a m; „ . i j . i. i . . ; , "'srno

se jedan za drugim morali okupati s tim curama dok nas' on fotografirao.

Na tu uspomenu pukovnik Schroder blaţeno se smiješio

— A kakve su sve oklade padale u kadi — nastavio je gnjusno mljackajući i vrteći se na stolici — a danas? I to mi je neka zabava! Pa ni ovaj kupletist se ne pojavljuje. MlaĊ ĉasnici danas ne znaju ni piti. Još nije ni dvanaest sati, a već su, kao što vidite, za stolom petorica pijana. To je bilo vrijeme kad smo banĉili i dva dana, a što smo više pili, bili smo sve trezniji; neprestano smo u sebe nalijevali pivo, vino i likere. Danas više nema onog pravog vojniĉkog duha. Vrag zna što je tome uzrok. Nijedan vic, sve same nekakve priĉe bez kraja i konca. Poslušajte samo što tamo dolje za stolom govore o Americi.

S drugog kraja stola ĉuo se neĉiji ozbiljan glas: — Amerika se ne moţe upustiti u rat. Amerikanci i Englezi mrze se ko pas i maĉka. Amerika nije spremna. Pukovnik Schroder je uzdahnuo:

— To je blebetanje priĉuvnih ĉasnika. Još su nam s3"10

oni falili. Ovaj ĉovjek je još juĉer piskarao negdje u nekakv banci ili pravio vrećice i prodavao zaĉine, cimet i p3516

cipele, ili je pripovijedao djeci u školi da glad tjera vukov šume, a danas bi se htio izjednaĉiti s aktivnim ĉasnicim3' razumjeti i u sve gurnuti nos. A kad i imamo aktivne casn kao što je ovaj natporuĉnik Lukaš, onda takav gospo"1

zalazi u naše društvo. . a Pukovnik Schroder otišao je kući lošeg raspolozen'

no probudio, bio je još gore raspoloţen, jer je u koje je ĉitao u postelji, nekoliko puta našao re- " tima s D0jišta, po kojima je naša vojska bila

^n'C" S na ranije pripremljene poloţaje. Bili su to slavni povuĉen vojske, koji su sliĉili kao jaje jajetu slavnim P°v"~"" ,-rii<;ke Hani austrijske

j 'ma P0^ Šapcon..

T d tim Je dojmom pukovnik Schroder pristupio u de-Pti

ujutro onoj duţnosti koju je, vjerojatno s pravom,

Stogodišnji dragovoljac nazvao posljednjim sudom. ' Švejk i

jednogodišnji dragovoljac stajali su na dvorištu i ĉekivali

pukovnika. Bili su nazoĉni i nadreĊeni deţurni ĉasnik,

pukovnikov poboĉnik, i narednik iz pukovnijskog ureda sa

spisima o optuţenima koje ĉeka sjekira pravde — pukovnijski

raport. Konaĉno se pojavio natmureni pukovnik lupkaj ući biĉem

po sarama svojih ĉizama, a pratio ga je satnik Sagner iz škole jednogodišnjih dragovoljaca. Primivši raport, pukovnik je ne-koliko puta u grobnoj tišini prošao mimo Švejka i jednogo-dišnjeg dragovoljca koji su okretali glave nadesno ili nalijevo, prema tome s kojeg krila bi im se pojavio pukovnik. Ĉinili su to neobiĉno savjesno, a budući da je to popriliĉno trajalo, umalo su išĉašili vratove.

Konaĉno se pukovnik zaustavio pred jednogodišnjim dragovoljcem koji je raportirao:

— Jednogodišnj i dragovolj ac... ~^~ Znam — rekao je kratko pukovnik — izrod jednogo-

djsnjih dragovoljaca. Što ste radili u civilu? Student klasiĉne oz°nje? Znaĉi pijani inteligent... Gospodine satnice — po-

ao je Sagnera — dovedite nam cijelu školu jednogodišnjih

agovoljaca. To se zna — nastavio je govoriti jednogodiš-

„cm dragovoljcu — milostivi gospon student klasiĉne filo-

- SSšrS-S;

M

se moramo natezati ko blesavi. Kehrt euch! Wv T" 1Nabori na kaputu neuredni. Kao da se vraćate od razni

e' V30 da ste se valjali u bordelu. Deĉko dragi, ja ću vas

a jednogodišnjih dragovoljaca ušla je u dvorište. •«/*•

se

*1

314 315

— U ĉetverokut! — naredio je pukovnik.

rivljene i pukovnika uskim ĉetverokutom.

— Pogledajte ovog ĉovjeka — vikao je pukovnik

zujući biĉem na jednogodišnjeg dragovoljca

Dr . vašu ĉast, vas jednogodišnjih dragovoljaca, od kojih s *

pijandura? Iz krĉme u krĉmu. Propio DI sav rum ko" k" trebao biti dodijeljen vojsci. Moţete li reći nešto u !•' obranu? Ne moţete. Pogledajte na njega. Ne zna ništa ' ĉak ni u svoju obranu, ali u civilu studira klasiĉnu filozofi] Zaista, klasiĉan primjer.

Pukovnik je ove posljednje rijeĉi izgovorio znaĉajno, po lako, a zatim pljunuo:

— Klasiĉni filozof, koji u pijanstvu noću baca ĉasnicima kape s glave. Mensch!1 Imate sreću da je to bio samo nelti artiljerijski ĉasnik.

U ovom posljednjem bila je koncentrirana sva mrţnja 91. pukovnije prema artiljeriji u Budejovicama. Jao siga artiljercu koji bi noću pao u ruke pukovnijske patrole, i obratno. Grozna mrţnja, nepomirljiva vendeta, krvna osveta, prenosila se s godišta na godište i bila je popraćena s obje strane tradicionalnim priĉama kako su infanteristi pobacali artiljerce u Vltavu, i obratno. Kako su se potukli u »Pon

Arturu«, »Kod Ruţe« i ostalim brojnim zabavnim lokali juţnoĉeške metropole.

— No, svejedno — nastavio je pukovnik — takva stw se mora primjereno kazniti, tip mora biti izbaĉen izs , jednogodišnjih dragovoljaca i moralno uništen. I"1^0^ dovoljno takvih inteligenata u vojsci. Regimentszkanzle1-

Narednik iz pukovnijskog ureda pristupio je ozbnjn

spisima i olovkom. .

Vladala je tišina kao u sudskoj dvorani gdje sude u a predsjednik suda izjavljuje:

1. Ĉovjeĉe! (njem.) 2. Pukovnijski ured. (njem.)

316

presudu! . . . . . .

vo takvim glasom pukovnik je izjavio: l uPr . „Odišnji dragovoljac Marek osuĊuje se na dvade-6 Han pooštrenog zatvora, a nakon odsluţene kazne

**' P

1

Sagneru da je to sve loše i neka popodne u dvorištu s

!jjma vjeţba stupanje.

__To mora grmjeti, gospodine satnice. I još nešto. Umalo sam zaboravio. Recite im da cijela škola jednogodišnjih dragovoljaca ima po pet dana pritvora, kako nitko ne bi za-boravio na svoga bivšeg kolegu, toga bandita Mareka.

A bandit Marek stajao je pored Svejka i drţao se sasvim za-dovoljno. Bolje to s njim nije moglo ispasti. Sasvim je sigurno da je bolje guliti krumpire u kuhinji, oblikovati knedliĉke i glodati rebra nego urlati punih gaća pod neprijateljskom uraganskom vatrom »Einzeln abfallen! Bajonett auf!«1

Vrativši se od satnika Sagnera, pukovnik se zaustavio pred Svejkom i pozorno ga pogledao. Švejkovu je figuru toga trena predstavljalo njegovo punaĉko, nasmiješeno lice, obrubljeno velikim ušima koje su stršile ispod nabijene vojniĉke kape.

C1jelosti je odavao izraz potpune sigurnosti i pomanjkanja spoznaje o bilo kakvoj krivnji.

Njegove su oĉi pitale: »Prosim, jesam nekaj napravil?«

J gove su oĉi govorile: »Prosim, jesam ja za nekaj kriv?«

sve sto je uspio primijetiti pukovnik je saţeo u pitanje Puceno naredniku iz pukovnijskog ureda:

~~~ Budala?

primijeti kako se pred njim otvaraju usta

v°rio • no javljam, gospon pukovnik, budala — odgo-'e umjesto narednika Svejk.

'•u ;'noţ

na puške! (njem.)

**•

A' liujese Kuni -l &uijv-";v- n^«"ip"~-Ikrenuvši se školi jednogodišnjih dragovoljaca gospodin i 'k naredi da se postroje. Ĉulo se kako se brzo postro-retveroredove i odlaze, pri ĉemu je pukovnik rekao

" * -_ l V . 1 l « . V

317

Pukovnik Schroder kimnuo je poruĉniku i otišao na stranu. Zatim su pozvali narednika i pregledali m-, ^ oŠvejku. ate*

— Ha! — rekao je pukovnik Schroder — to je zrur posilni natporuĉnika Lukaša, koji mu se, prema raporti, • gubio u Taboru. Mislim da gospoda ĉasnici trebaju sami 'ti gojiti svoje sluţnike. Kad si je već gospodin natporuĉnik Lule-' odabrao takvu notornu budalu za sluţnika, neka se s njim sa i muĉi. Ima za to dovoljno vremena kad nikamo ne ide. I vi niste nikada vidjeli u našem društvu? No, vidite. Znaĉi da iim dovoljno vremena kako bi mogao dotjerati svoga posilnom.

Pukovnik Schroder pristupi Švejku, i gledajući u njegovo dobrodušno lice reĉe:

— Govedo glupo, dobit ćete tri dana pooštrenog zatvora, a kad to odsluţite, javite se natporuĉniku Lukašu.

I tako se Svejk opet susreo s jednogodišnjim dragovo-ljcem u pukovnijskom zatvoru, a natporuĉnik Lukaš mogao se jako veseliti kad ga je pukovnik Schroder pozvao k sebi kako bi mu rekao:

— Gospodine natporuĉniĉe! Prije tjedan dana otprilike, nakon svog dolaska u našu pukovniju podnijeli ste mi molbu za dodjelu sluţnika, stoga što vam se vaš sluţnik izgubio na kolodvoru u Taboru. Budući da se vratio...

— Gospodine pukovniĉe... — molećivo je progovorio natporuĉnik Lukaš.

— Odluĉio sam — nastavio je pukovnik naroĉito nagla-sivši — strpati ga na tri dana u zatvor, a onda ću vam g1

poslati... Natporuĉnik Lukaš slomljeno se znojio u pukovnik"^

uredu.

se iz zatvora uvijek ĉulo: «Boţe ţivi, boţe štiti« Edleritter!«1 Uz to su pjevali i ĉitav niz j a kada bi dolazio profoz, odzvanjala mu

Ovaj mili profoz naš ne smije umrijeti njega će

do samog pakla Ċavoli odnijeti Stići će na

kolima, pritom će se smijati vragovi u

paklu, s njim će kotle grijati...

A nad klupom, jednogodišnji je dragovoljac nacrtao

straţara i pod tim napisao tekst stare pjesmice:

Podohpo kobasice sve do grada Praga

prikro mi se sami vrag nekak odostraga M

to nije bio vrag što me htio odostrag To je

profoz, njegov brk, nadao sam se u trk.

I dok su obojica tako draţili profoza, kao što draţe an-

daluzijskog bika crvenom maramom, natporuĉnik Lukaš s

tjeskobom je oĉekivao trenutak kad će se pojaviti Švejk kako bi

raportirao da opet nastupa sluţbu.

Tijekom ta tri dana koja je Švejk proveo u društvu ]e

nogodišnjeg dragovoljca Mareka, zabavljao se jako d° , Svake veĉeri njih su dvojca prireĊivali domoljubne rnafl stacije. .,,

()princ

U8«>, plemeniti vitez, (njem.)

l

319 318

Švejkovi doţivljaji u Kirdly Hidi

Devedeset prva pukovnija selila se u Most nad Litavom

— Kiralv Hidu.

Upravo kad je Švejk nakon trodnevnog zatvora trebao biti pušten na slobodu, bio je odveden zajedno s jednogodiš-njim dragovoljcem do glavne straţarnice, zatim sproveden pod vojniĉkom pratnjom na kolodvor.

— To se već odavno znalo — rekao mu je putem jedno-godišnji dragovoljac — da će nas premjestiti u MaĊarsku. Tamo će se formirati maršbataljuni. Vojnici će se izvjeţbati u gaĊanju, pomlatit će se s MaĊarima i veselo krenuti na

Karpate. A u Budejovice će doći maĊarski garnizon, pa će se plemena izmiješati. Postoji već takva teorija da je silovanje djevojaka druge

narodnosti najbolje sredstvo protiv <|egeneracije. Radili su to i ŠveĊani i Španjolci za tridesetogodišnjega rata, Francuzi u vrijeme Napoleona, a sad će to

budejoviĉkom kraju ponovno raditi MaĊari, i to neće

vezano s grubim silovanjem. Sve će se tokom vremena

iti. Bit će to jednostavna razmjena. Ĉeški vojnik spavat s maĊarskom curom, sirota ĉeška djevojka primit će k sebi ^skog honveda, a nakon sto godina bit će to zanimljivo

n f^ertje za antropologe, zašto su se pojavile izbeĉene liĉ- kosti kod ljudi na obalama Malše. ^"~~ o ovim uzajamnim parenjem — primijetio je Švejk

Cr £ uopće zanimljiva stvar. U Pragu ima jedan konobar, Kristijan, kojem je otac bil abesinski kralj i koji se dal

III

' 0:

biti

321

pokazivati u Pragu na Štvanici u jednom cirkusu. Ti se zaljubila jedna uĉiteljica koja je pisala pesmice u »T^ o pastirĉekima, potoĉeku i šumici, a išla je z njim u h * ' ' zgrešila bludno, kak se veli u Svetom pismu, a onda s • ĉudila da joj se rodil skroz beli sinek. Je, al za ĉetrnajst H deĉko je poĉel tamniti. Tamnil je i tamnil, a za mesec d poĉel je i crniti. Za pol godine bil je crni kak i njegov ui abesinski kralj. Išla je z njim na kliniku za koţne boW da joj ga nekak posvetliju, al tam su joj rekli da je to pr ' crnaĉka koţa i da niš nemreju s tim naredit. Ona je od t postala trknuta, pa je po ĉasopisima poĉela traţiti savet n®. tiv crnaĉke koţe, pa su je otpelali u ludnicu, a crnĉeka su dali u sirotište gde su z njim izvodili velke zezancije. Onda je izuĉil za konobara, i išel je plesati po noćnim kavanama. Sad se od njega s velikim uspehom raĊaju mulati, i više nisu tak pofarbani kak on. Jedan medicinar koji je zalazil »Kalichu« jednom nam je objašnjaval da to ni tak jednostavno, jer da takav mešanac ponovo rodi mešanca, a ti se već nemreju razlikovati od belih ljudi. A onda se odjednom u nekom koljenu pojavi crnac. Moţete si predstaviti taj peh?

Vi se oţenite s nekom gospodiĉnom. Gadura je skroz bela, a onda vam rodi crnca. A ak je prije devet meseci išla bez vas u varijete gledati borbe atleta, gde je nastupa! i neki crnac, mislim da bi vam ipak ušel neki crv u glavu.

— Sluĉaj vašeg crnca Kristijana — rekao je jednogodišnji dragovoljac — treba razmotriti i s ratnog stajališta. Recimo da su crnca odveli. Praţanin je, znaĉi pripada 28. regimenti' Valjda ste ĉuli da je 28. regimenta prešla Rusima? Kako bi* tek Rusi zaĉudili kad bi zarobili crnca Kristijana? Sigurn° ruske novine pisale da Austrija gura u rat svoju kolonija"1, vojsku jer joj nedostaje vojnika, pa je zato morala posegn" za svojim crnaĉkim rezervama.

— Pripovedalo se — izjavio je Švejk — da Austrija kolonije ĉak negde na severu. Tu nekakvu zemlju cara Josipa...

— Pustite to, deĉki — reĉe jedan vojnik iz pratnje -

no pripovedati danas o nekakvoj zemlji cara Franje

ie0e°PNemojte nikoga imenovati, to bu bilo bolje... ^a Onda

pogledajte na kartu — upao mu je u rijeĉ jed-

^Tnii dragovoljac — da odista postoji Zemlja našeg n°g<X|ostivijeg monarha cara Franje Josipa. Prema statistici

i*)"1 . samj led koji se odande izvozi ledolomcima praških tj1°

Ta industrija leda je cijenjena i uvaţena i od stranaca, ' 'e to

vrlo unosan, ali i opasan posao. Najveća opasnost 'f da kod

dopreme leda iz zemlje Franje Josipa kada se pre-bri polarni

krug. Moţete si to zamisliti?

Vojnik iz pratnje nešto je nejasno promrmljao, a kaplar koji je vodio pratnju pribliţio se da ĉuje daljnja tumaĉenja jednogodišnjeg dragovoljca koji je ozbiljno nastavio:

_ Ta jedina austrijska kolonija koja moţe ledom opskrbiti cijelu Europu jest znaĉajni narodno-gospodarstveni ĉimbenik. Kolonizacija se nastavlja doduše sporo, jer se kolonisti ili dijelom smrznu ili dijelom ne javljaju. No, ĉim se srede klimatski uvjeti, za što je vrlo zainteresirano ministarstvo tr-govine i ministarstvo vanjskih poslova, postoji nada da će velike površine ledenjaka biti dobro iskorištene. Otvaranjem nekoliko hotela namamit će se gomile turista. Dakako, morat će se urediti turistiĉke staze i putevi medu ledenim santama, a na ledenim bregovima nacrtati turistiĉke oznake. Jedinu poteškoću predstavljaju Eskimi koji onemogućuju našim organima obavljanje njihovih djelatnosti... tipovi neće 'neće da nauĉe njemaĉki... — nastavio je jednogodišnji '"'agpvoljac dok je kaplar sa zanimanjem prisluškivao. Bio je to dinamiĉan ĉovjek, u civilu je bio sluga na imanju, glup i ,Urov, gutao je sve o ĉemu nije imao pojma, a ideal mu je bio ^ogura do supara.1 . ~~ Ministarstvo prosvjete, gospodine kaplare, sagradilo

& njih, uz mnogo troškova i ţrtava, kada se smrznulo pet

1 Obv U

L 'e sluţio v°)sk" preko propisanog roka, za prehranu (tupu), l nastojao da se

322 323

— Zidari su se spasili — prekinuo ga je Švejk ugrijali od zapaljene lule.

— Ne svi — rekao je jednogodišnji dragovoljac -_ j jici se dogodila nezgoda jer su zaboravili vući, pa su im se l ugasile, tako da su ih morali sahraniti u ledu. Ali na k su ipak podigli školu od ledenih cigala i ţeljeznop k»

f I J I J v i T- l • • & Ct%,

sto je sve u svemu vrlo dobro drţalo, Eskimi su uokolo n loţili vatru od razgrabljenog drveta s oĉerupanih trgovaĉki brodova i postigli cilj kojem su teţili. Led, na kojemu je bil podignuta škola, rastopio se i cijela škola, skupa s ravnate-Ijem i predstavnikom vlade, koji je sutradan trebao prisuj. tvovati posvećenju škole, propala je u more. Samo se ĉulo da je predstavnik vlade, kad mu je voda već došla do grla uskliknuo »Gott strafe England!« Sad će valjda tamo poslati vojsku da medu Eskimima napravi reda. Jasno je da će s njima rat biti teţak. Najviše će našoj vojsci naškoditi pripitomljeni bijeli medvjedi.

— E, samo bi nam to falilo — mudro je primijetio kaplar — i bez toga ima dosta ratnih izuma. Uzmimo, naprimjer, gas maske za trovanje plinom. Navuĉeš to na glavu, i otrovan si smjesta, kako su nam objasnili u oficirskog školi.

— Oni vas sam tak strašiju — ukljuĉi se Svejk — nijedan vojnik se ne treba niĉega bojati. Pa kad bi u borbi i opal u zahodsku jamu, samo se obliţe i odmah ide dalje u bitku, a na otrovne plinove je svaki naviknut u kasarnama kad se dobije friški kruh i grah s riĉetom. Ali sad su, kak se pripoveda, Rusi pronašli nekaj protiv podoficira...

— To je valjda neka posebna elektriĉna struja — a°Pun

Švejka jednogodišnji dragovoljac — ta se struja spoji zvjezdicama na kragni i ove eksplodiraju, jer su od celulo' To će biti nova pokora.

Iako je u civilu kaplar ĉuvao volove, ipak je val)< kraju shvatio da ga zafrkavaju, pa je od njih otišao na kolone.

e

Uostalom, pribliţavali su se kolodvoru, gdje s , j|0

Budejoviĉani opraštali sa svojom regimentom. Nije to

drode, ali trg pred kolodvorom bio je prepun ljudi

. . . . . . . . . ,. .,

Ĉ 'kovo zanimanje privukao je spalir koji su naĉinili

A • l kako to obiĉno biva, valjani vojnici bili su otraga, $* .

poci bajunetima ispred. Valjane će vojnike kasnije a ° ati u

stoĉne vagone, a Švejka s jednogodišnjim dragovo-r° u

zaseban zatvorski vagon koji je uvijek u vojniĉkom 'laku bio

prikopĉan odmah iza stoţernih vagona. U takvom tvorskom

vagonu mjesta je bilo koliko hoćeš.

Švejk se nije mogao uzdrţati a da ne vikne prema špaliru:

»Ţivili!« i da ne mahne kapom. Djelovalo je to tako su-

gestivno da je gomila buĉno ponovila »Ţivjeli!« što se širilo

dalje i odjekivalo pred kolodvorom gdje se već izdaleka poĉelo

govoriti: »Već idu«. Kaplar iz pratnje bio je sav nesretan i derao se na Švejka

da zaĉepi gubicu. Ali klicanje se širilo kao lavina. Ţandari su potiskivali spalir i probijali put patroli, a gomila je i dalje vikala »Ţivjeli« i mahala kapama i šeširima.

Bila je to prava manifestacija. Ispred hotela nasuprot ko-lodvoru mahale su rupĉićima nekakve dame i vikale »Heil!« Ĉeško »Ţivjeli« miješalo se s njemaĉkim »Heil«, a nekakvom zanesenjaku iz špalira, koji je iskoristio priliku pa mu se omaklo »Nieder mit den Serben«, podmetnuli su nogu i ma-|° ga izgazili u umjetno nastaloj guţvi. I kao elektriĉna iskra sirilo se dalje: »Već idu!«

l zaista su išli, pritom je Švejk, pod bajunetima, pozdrav- u ,šom^u mahanjem ruke, a jednogodišnji dragovoljac ozb"jno

je salutirao.

n'vu SU U^* na kolodvor i pošli prema odreĊenom vojnik k"1 v'a^u> Pa im je umalo vojna glazba, ĉiji je kapel-^ !o zbunjen neoĉekivanom manifestacijom, intonirala nu »Boţe ţivi, Boţe štiti«. Na sreću, u pravom trenutku pat T°

SC Sa sv°J^m crmm polucilindrom viši vojni svećenik, Latina iz 7. konjiĉke divizije i poĉeo praviti red. *- ?va Je povijest bila jednostavna. Juĉer je stigao u ) vice, on — strah i trepet svih ĉasniĉkih kuhinja,

l

;e

524 325

ţderonja i nezasitan tip koga nije moguće ni nan. najesti, a kao sluĉajno je prisustvovao malom oprost • " domjenku ĉasnika pukovnije koja je odlazila na bojišt r"

1 je i pio za desetoricu i u više ili manje pijanom stanju odi je u ĉasniĉku kuhinju izmamiti od kuhara još kakvih ° taka. Gutao je zdjele s umacima i knedlima, ĉupao me« kostiju kao divlja maĉka, a na kraju se u kuhinji dokorJ ruma, pa tek kad ga se toliko nalokao da mu se podriava| vratio se na oproštajni domjenak gdje se proslavio novini lokanjem. U tome je imao bogatog iskustva, a u 7. konjiĉko diviziji ĉasnici su uvijek morali za njega doplatiti. Ujutro mu je pala na pamet ideja da mora napraviti reda pri odlasku prvih ešalona i zato je teturajući prošao kroz ĉitav špalir, a na kolodvoru je još i proširio djelatnost, tako da su se ĉasnici koji su upravljali ukrcavanjem pukovnije zatvorili pred njim u ured šefa postaje.

I tako se opet pojavio pred kolodvorom u pravi ĉas, kako bi istrgnuo iz ruke dirigentski štapić kapelniku koji se upravo spremao dirigirati »Boţe ţivi, Boţe štiti«.

— Halt! — rekao je — još ne, dok ne dam znak. Sad je voljno dok se ne vratim. Otišao je na kolodvor i pošao za ešalonom koji je zaustavio uzvikom »Halt!«

— Kamo? — upitao je strogo kaplara koji se nije znao snaći u novoj situaciji.

Umjesto njega dobrodušno je odgovorio Svejk. — Voziju nas u Bruck, ako hoćete, gospon oberfeld*11'

rat1, moţete z nama. ,

— I hoću — izjavi pater Lacina i okrenuvši se patr° doda: , ;

— A tko kaţe da ne mogu putovati? Vonvarts, MafS Kad se viši vojni svećenik našao u zatvoreniĉkom vag° ' legao je na klupu, a dobrodušni Švejk skinuo je kaput i st* ga pateru Lacinu pod glavu, našto je jednogodišnji drag jac tiho rekao preplašenom kaplaru:

1. Viši vojni svećenik, (njem.) 2. Naprijed! Marš! (njem.)

Vise vojne svećenike treba ĉuvati. ! wf "T. i 0 ispruţen na klupi, pater Lacina poĉeo je izlaga-

°" Ragu s gljivama, gospodo, bolji je, što je više gljiva, ali ••~~~" e. moraju prije toga prţiti na luku, a tek onda se doda Jorovog Usta i luka.

Luk ste već izvoljeli dodati — javio se jednogodišnji ,wovoljac praćen oĉajnim pogledom kaplara koji je u pateru ini vidio, doduše pijanog, ali ipak svoga nadreĊenog.

Poloţaj kaplara bio je zaista oĉajan.

_ je — podvukao je Švejk — gospon oberfeldkurat je

potpuno u pravu. Ĉim više luka, tim bolje. Bil je u

Pakomefiĉama pivar koji je u pivu dodaval luk, jer luk

izaziva ţeĊ. Luk je opće vrlo korisna stvar. Peĉeni luk se meće

inaĉireve...

Pater Lacina za to je vrijeme govorio poluglasno kao u

snu:

— Sve ovisi o zaĉinima, kakvi se zaĉini u to stavljaju i u kojoj koliĉini. Ništa se ne smije prepapriti, preljutiti... Govorio je sve sporije i tiše: — Ne previše klin-ĉe-ka, ci-tro-ne, muš-ka-ta, ka-ri-ja... Nije dovršio jer je zaspao, a kad bi prestao hrkati, povremeno bi svirao kroz nos.

Kaplar ga je ukoĉeno gledao dok su se ljudi iz pratnje tiho smijuckali na svojim klupama.

Taj se ne bu tak brzo probudil — izjavi Švejk nakon katke stanke — totalka je pijan.

~- Nema veze — nastavio je Švejk, mada mu je bojaţljivi P ar davao znake da šuti — tu se niš nemre promenit,

fe l dk 1 ^ k° ^eva' ^n Je u ransu kapetana. Svaki od tih . urata, niţi ili viši, ima takav dar Boţji da se naloĉe ko taj K* Cim °k* Priliku- Ja sam sluţil kod feldkurata Katza, a °no ^f0?^ i ^J nos- Ov° kaj ovaj izvodi to još ni niš prema '•• ,. ^J Je onaj izvodil. Skup smo propili i monstrancu, a [ VaUda propili i samog Gospoda Boga da nam je neko njega nofce posudit. .«!*•»!;: i

326 327

Švejk priĊe pateru Lacini, okrenu ga prema nas! znalaĉki reĉe: nu i

— Taj bu hrkal do Brucka — i vrati se na svoje m1

praćen oĉajniĉkim pogledom nesretnog kaplara koji n • jeti: Prilni-

— A moţda da to nekom prijavim?

— Samo probajte otići — reĉe jednogodišnji dragovol' — vi ste zapovjednik pratnje. Ne smijete se od nas udjj-vati. A prema propisima ne smijete nikoga iz pratnje p\^w van da to ode prijaviti, sve dok ne budete imali zamjenika Kao što vidite — tvrd orah. A ako biste grimasom probali dati znak da netko doĊe ovamo, to isto ne ide. Tu se ništa ne moţe. Na drugoj je strani opet propis da osim uhićenika i osoba iz pratnje u zatvoreniĉkom vagonu ne smije biti prisutna strana osoba. Nezaposlenima pristup strogo zabranjen. A ako biste htjeli prikriti tragove svoga prijestupa i višeg vojnog svećenika za vrijeme voţnje neprimjetno izbaciti iz vlaka, to isto ne bi išlo, jer su ovdje svjedoci koji su vidjeli da ste ga pustili u vagon kamo ne spada. Da, gospodine kaplare, degradacija vam je sigurna.

Kaplar se zbunjeno javio da on nije pustio u vagon višeg vojnog svećenika, već se ovaj sam k njima prikljuĉio, te daje to ipak njegov pretpostavljeni.

— Ovdje ste pretpostavljeni jedino vi — izriĉitoje tvrdio jednogodišnji dragovoljac, ĉije je rijeĉi nadopunio Svejfc

— Da nam se htel prikljuĉiti i sami car, niste to srne dozvoliti. To je ko na straţi kad nekom zelembaću regrut doĊe oficir inspektor, i zatraţi od ovog da mu ode po cl!r rete, a regrut još pita koju vrstu da mu donese. Za takve stvari dobi ćuza. ,

Kaplar bojaţljivo primijeti da je ipak Švejk prvi re

oberfeldkuratu da moţe ići s njima. 0

— Ja si to mogu, gospon kaplar, dozvoliti —• °"£ , Švejk — zato jer sam blesav, ali od vas to niko ni oĉeki •

— Sluţite već dugo kao aktivni? — upita kaplar3 ° usput jednogodišnji dragovoljac. v'iOHt^aolo,''

T ću godinu. Sad bi trebo bit promaknut za desetnika-

r j si to fino prekriţite — reĉe ciniĉno jednogodišnji '"" i:,,r

— kako vam velim, to miriše na degradiranje. 0lJ

a . -l n -l . .

-r0 vani je skroz svejedno — javi se Svejk — poginuti "doficir ili ko obiĉni vojnik, ali istina je da degradirane u prve redove. Viši vojni svećenik se trgne.

_ (jori — izjavi Švejk, kad je ustanovio da je s njim sve potpunom redu — sad valjda sanja o nekoj ţderaĉi. Samo bojim da nam se tu ne napravi. Moj feldkurat, kad bi se nalokal, nije niš osećal u snu. Jednom je...

I Švejk poĉe pripovijedati svoja iskustva s vojnim sveće-nikom Ottom Katzom tako potanko i zanimljivo da nisu ni primijetili kad je vlak krenuo.

Tek urlanje iz straţnjih vagona prekinu Švejkovu priĉu. Pjevala je dvanaesta satnija, gdje su bili sami Nijemci od Krumplova i Kašperskih Gora:

»Wann ich kumm,

wann ich kumm, tuann ich wieda, wieda kumm«.1

A iz drugog vagona nekakav se oĉajnik derao prema Budejovicama od kojih su se udaljavali:

»Unddu, meinSchatz, bleibsthier.

Holarijo, holarijo, holo!« 2

TVl up je to tako strašno jodlanje i dernjava da su ga drugovi i odvući od otvorenih vrata stoĉnog vagona.

~-fT se — reĉe jednogodišnji dragovoljac kaplaru

fali * * nas ^ n*Je P°)avua inspekcija. Po propisu mo- e nas prijaviti zapovjedniku vlaka odmah na kolodvoru,

•vitq sg , '

ti> mni* J*

1"'

Se vratim

' m

°a

, ovdje ostaješ. f«/

vratim, vratim, (njem.)

329 328

a ne se baviti nekakvim pijanim višim vojnim svece -i Nesretni je kaplar tvrdoglavo šutio i uporno gUi ^

telegrafske stupove koji su jurili unatrag. ° °J

— Kad samo pomislim da nismo nikome prji i- — nastavi zajedljivi jednogodišnji dragovoljac —• i da '' prvoj stanici sigurno k nama ući zapovjednik vlaka, ond ^ meni uzavri vojniĉka krv. Pa mi smo kao... u

— Cigani — upadne mu u rijeĉ Švejk — ili skitnice p meni, to sliĉi ko da bi se bojali Boţjeg sveda i ko da se ° smemo prijaviti da nas ne zatvoriju.

— Osim toga — rekao je jednogodišnji dragovoljac

— na temelju naredbe od 21. studenog 1879., pri prijevozu uhićenika vlakom moraju se osigurati ovi propisi:

Kao prvo, zatvoreniĉki vagon mora biti osiguran mreţama. To je jasno kao sunce, a ovdje je to i provedeno po propisu. Nalazimo se iza savršenih rešetaka. To bi, dakle, bilo u redu. Kao drugo, u dodatku C. i K. naredbe od 21. studenog 1879., u svakom zatvoreniĉkom vagonu mora se nalaziti zahod. Nema li toga, vagon mora imati prekrivenu posudu za vršenje velike i male nuţde uhićenika i straţe u pratnji. Ovdje kod nas ne moţe se uopće govoriti o zatvoreniĉkom vagonu gdje bi morao biti i zahod. Nalazimo se, zapravo, u jednom pregraĊenom kupeu izoliranom od cijeloga svijeta. A takoĊer nema ni posude...

— Moţete to napravit kroz prozor — pun oĉajanja iz)afl

kaplar.

— Zaboravljate — reĉe Švejk — da se nijedan zatvoreni15 ne

sme ni pribliţiti prozoru. — I kao treće — nastavi jednogodišnji dragovo)

— mora biti osigurana posuda s pitkom vodom. N1 .. se niste pobrinuli. A propos! Znate li na kojoj će se p°s dijeliti jelo? Ne znate? Znao sam da ste neinformirani--

— Tak, vidite, gospon kaplar — primijetio je Švejk ^. to ni nikakva šala pelati zatvorenike. O nama se mora . briga. Mi nismo nikakvi obiĉni vojnici koji se moraju sami za sebe. Nama se sve mora donesti pod nos, zato >

• naredbe, i paragrafi kojih se svako mora drţati, to P° , bi bilo reda. Zatvoreni ĉovek je ko dete u tuhici jer i°ace ., • jejan poznati skitnica — njega se mora paziti

.ovo

se ne uzruja, da bi bil zadovoljan sa

"

. m sudbinom, da se siromaka ne uvredi. ^

Uostalom — rekao je nakon stanke Švejk gledajući

••"""" l'ski u kaplara — kad bu jedanajst sati, prosim da mi

fdivelite- i j ĉ -i Kaplar ispitivaĉki pogleda Svejka. __ Vi ste me, gospon kaplar, sigurno hteli pitati zakaj

• trebate reći kad bu jedanajst. Od jedanajst sati spadam u

stoĉni vagon, gospon kaplar — istaknuo je Švejk i nastavio

sveĉanim glasom: _ Bil sam osuĊen na tri dana na pukovnijskom raportu.

U jedanajst sam poĉel sluţiti kaznu, a danas u jedanajst sati moram bit pušten. Od jedanajst sati nemani ovde kaj delati. Nikakav vojnik ne sme biti duţe zatvoreni neg mu pripada, jer u vojski se mora ĉuvati disciplina i red, gospon kaplar.

Nakon ovog udarca oĉajni kaplar nije dugo mogao doći k sebi, dok konaĉno nije primijetio da nije dobio nikakvih isprava.

• Dragi gospodine kaplar — javio se jednogodišnji dra-govoljac— papiri ne dolaze sami zapovjedniku pratnje. Ako

brdo neće Muhamedu, mora zapovjednik pratnje sam po pa-

P're^Vi ste se sada našli u novoj situaciji. Svakako ne smijete

odrţavan nikoga dco treba biti pušten na slobodu. A na dru-

8°) strani, prema vaţećim propisima nitko ne smije napustiti šk

u-611^ vag°n. Zbilja ne znam kako ćete se izvući iz ove

Jive situacije. Ĉim dalje, to gore. Sad je pola jedanaest.

°godišnji dragovoljac vrati sat u dţep.

za rTi sam racloznao, gospodine kaplare, što ćete uĉiniti P°la sata. --. *7

ski Š M vure sPa£kun u stoĉni vagon — ponovi sanjar-°W.

na^to mu se potpuno zbunjeni i utuĉeni kaplar

330 331

— Ako vam to ne bi bilo nezgodno, ja mislim, d • mnogo udobnije nego u stoĉnom. Ja mislim... 'i Bio je prekinut krikom usnulog višeg vojnog svećenl

— Više umaka!

— Pajki, pajki — reĉe dobroćudno Svejk, podmećući pod glavu skut kaputa koji je padao s klupe — samo ti fi " dalje sanjaj o ţderaĉi. °

A jednogodišnji dragovoljac poĉe pjevati: j j

Spi djetešce spi ''

s tobom sveti svi

i Gospod će s tobom spati

andel će te Ijuljuškati

spi djetešce spi.

Oĉajni kaplar više ni na što nije reagirao. Gledao je tupo kroz prozor i pustio da se u kaţnjeniĉkom kupeu totalna de-zorganizacija razmaše punim zamahom.

Iza ograde vojnici iz pratnje igrali su »mesarenja« pa su po straţnjicama padali brzi i pošteni udarci. Kad se osvrnuo u tom smjeru, gledala je izazovno, toĉno prema njemu, straţnjica jednog pješaka. Kaplar je uzdahnuo i okrenuo se opet prema prozoru.

Jednogodišnji dragovoljac trenutak je o neĉemu razmiš-ljao, a onda se obratio klonulom kaplaru:

— Je li vam poznat ĉasopis »Svijet ţivotinja«?

— Na taj je ĉasopis — odgovorio je kaplar s jasnim &&' zom radosti što se razgovor prenosi na drugo polje -~ preplaćen gostioniĉar kod nas na selu, jer je strašno vo sanske koze, a sve su mu crkle. Zato je traţio savjet u to ĉasopisu. .. c

— Dragi kamarade — reĉe jednogodišnji <^r^V°L — ovo što ću vam sada reći i što sada slijedi, dokazat će neobiĉno jasno da nitko nije pošteĊen grešaka. Uvjeren gospodo, da ćete i vi tamo otraga, prestati igrati »mesar i jer će ovo što ću vam sada pripovijedati biti vrlo ţaru

. tim što ove struĉne nazive ne razumijete. Priĉat već sam

^ ^ »Svijetu ţivotinja« kako bismo zaboravili na ratne muke. K ko sam zapravo postao urednik »Svijeta ţivotinja«, to-i

zanimljivog ĉasopisa, bilo je za mene neko vrijeme pa vrlO Z*""1"-' & r j l - . i .v

l zamršenom zagonetkom, sve dok nisam zauzeo stajalište T am to mogao izvesti jedino u stanju potpune neuraĉun-j u kojem me je na to navela prijateljska ljubav prema tarom prijatelju Hajeku, koji je sve dotad pošteno ureĊivao ĉasopis, ali se pritom zaljubio u kćerku vlasnika ĉasopisa, gospodina Fuchsa, koji ga je smjesta izbacio, pod uvjetom da mu osigura dobrog urednika.

Kao što vidite, vladali su tada ĉudni najamni odnosi. Kad me je moj prijatelj Hajek predstavio, vlasnik lista me je

primio vrlo ljubazno i upitao imam li uopće kakvog pojma o ţivotinjama, a bio je vrlo zadovoljan mojim odgovorom da sam oduvijek volio ţivotinje i vidio u njima prijelaz k ĉovjeku, te da sam posebno sa stajališta oĉuvanja ţivotinja re-spektirao njihove ĉeţnje i ţelje. Nijedna ţivotinja ništa drugo ne ţeli doli samo to da prije no što bude pojedena, bude, ako je to moguće, bezbolno usmrćena.

Šaran od samog svog roĊenja gaji fiksnu ideju da nije lijepo od kuharice što mu još ţivom para trbuh, a obiĉaj da se kokotu sijeĉe glava opravdava nastojanje društva za zaštitu Z1votinja da se klanje peradi ne dopusti ruci nevještoj.

Skvrĉena tjelešca prţenih mrenica svjedoĉe o tom pro-jedu umirućih, protiv toga da ih ţive prţe na margarinu u lo(jolima. Batak kopuna...

to me je prekinuo i upitao da li se razumijem u pera-

S ° kuniće, pĉelarstvo, zanimljivosti iz svijeta

iy • , ,

fen ^ • Zna<^em h izazivati iz stranih ţurnala sliĉice za ţiv • VclranJe> prevoditi iz stranih ţurnala struĉne ĉlanke o s -

nJ^ma, znam li listati po Brehmu, te da li bih mogao tato! 'V u nma pisati uvodnike iz ţivota ţivotinja glede W0v klagdana, promjena godišnjih doba, glede utrka, ' °dgajanja policijskih pasa, narodnih i crkvenih

332 333

blagdana — ukratko imam li novinarski pregled cjelot situacije i mogu li to iskoristiti u kratkom i sadria-

uvodniku.

Izjavio sam da sam već jako puno razmišljao o pravi] voĊenju takvog ĉasopisa kao što je »Svijet ţivotinja«, i u potpunosti spreman ureĊivati sve te rubrike i proble budući da sam upućen u spomenute teme. Moja '

i '• — 1~- "aoLujanjj bit će pak usmjerena k uzdizanju ĉasopisa do neslućenih vi na. Reorganizirati ga sadrţajno i stvarno, uvesti nove rubrik kao što su, naprimjer, »Veseli kutić ţivotinja«, »Ţivotinje n ţivotinjama« uzimajući pritom paţljivo u obzir politiĉU situaciju.

Ponuditi ĉitateljima iznenaĊenja za iznenaĊenjima, tako da se od ţivotinje do ţivotinje neće moći ni pribrati. »Iz ţi-votinjskog dana« mora se izmjenjivati s »Novim programom rješenja pitanja domaće stoke« i s »Pokretima u goveĊem svijetu«.

Opet me je prekinuo i rekao da mu je to posve dostatno, te da će mi, ako izvršim samo polovicu svega toga, darovati par patuljastih vijandotskih kokoši s posljednje berlinske izloţbe peradi, koje su dobile prvu nagradu, a vlasnik zlatnu medalju za izvrsno parenje.

Mogu reći da sam se doista trudio i da sam svoj uredniĉki program u ĉasopisu ispunjavao koliko god su dopuštale moje sposobnosti, da sam ĉak došao do otkrića da moji ĉlanci nadmašuju moje sposobnosti.

Ţeleći ĉitateljima pruţiti nešto posve novo, izmišljao sam ţivotinje.

Pošao sam od tog principa da su, naprimjer, slon, tig31' lav, majmun, krtica, konj, prase itd. svakom ĉitatelju >>-yfl(.-ţivotinja« već poznati stvorovi i da ĉitatelje treba UZD neĉim novim. Novim otkrićem. Zato sam to probao s K» sumporotrbušnim. Ta nova vrsta moga kita bila je veli*3

bakalar, a opskrbljena mjehurom napunjenim mravljo

selinom i posebnim izmetnim otvorom kroz koji je "*°'. :e

sumporotrbušni u eksplozijama puštao, na male ribe K

ţderati, omamljivu otrovnu kiselinu koju je kasnije ho° P,. znanstvenik... sad se već ne sjećam kako sam ga ®v prozvao kiselinom kitovskom. Kitova mast bila je ^ ima poznata, ali nova je kiselina probudila pozornost veC 1.^0 ĉitatelja koji su nas pitali za firmu koja proizvodi

^kiselinu. Mogu vas uvjeriti da su ĉitatelji »Svijeta ţivotinja« uopće

jako radoznali. Kratko iza toga objavio sam, nakon kita sumporotrbusnog,

ijeli niz drugih ţivotinja. Medu ostalim imenujem samo: tobolĉara prepredenog sisavca iz porodice klokana, vola jes-

tivog prapretka krave, nalivnjaka sipinog, kojeg sam proglasio

za jednu vrstu štakora. Svakoga dana pristizale su nove ţivotinje. I sam sam bio

vrlo iznenaĊen svojim uspjesima u toj struci. Nikad nisam ni pomislio da je potrebno toliko popunjavati ţivotinjski svijet, te da je Brehm mogao izostaviti toliko ţivotinja u svojem djelu »Ţivot ţivotinja«. Je li išta znao Brehm, i svi ostali koji su ga slijedili, o mom šišmišu s otoka Islanda, »ne-topiru udaljenom«, o mojoj domaćoj maĉki s vrhova planine Kilimandţaro pod nazivom »maca jelenska razdraţljiva?« Jesu li prirodoslovci imali pojma o nekoj buhi inţenjera Krmna koju sam našao u jantaru, a koja je bila potpuno sli-jepa, stoga što je ţivjela na podzemnoj prahistorijskoj krtici, koja je takoĊer bila slijepa, jer joj se baka parila, kao što sam P^ao, s podzemnim »slijepim vodozemcem špiljskim« iz

ostojnske jame, koja je u to vrijeme sezala sve do današnjeg

Baltiĉkog mora?

i ^°Sytog beznaĉajnog dogaĊaja razvila se velika polemika u

ĉasopisa »Vrijeme« i »Ĉeh«, jer je ĉasopis »Ĉeh«, u sam i V°St*ma sv°8a podlistka, citirao ĉlanak o buhi koju ni« Kr te Je °bjavi° proglas: »Što Bog ĉini — dobro ĉi-biiri aravno> »Vrijeme« je posve realistiĉki razgolitilo i moju t^p ,l Ve*eĉasnog »Ĉeha« i od tog trena ĉinilo mi se da me * Sretna zvijezda pronalazaĉa novih stvorenja. Pret-»ovijeta ţivotinja« stali su se uznemirivati. 5SJ|;

334 335

Povod tomu dale su im i mo e kratke viiesti o J J- • • .. ,

peradarstvu, gdje sam razvio svoje nove teorije koje su • zvale pravo zaprepaštenje, jer je nakon mojih jednosta '**' savjeta, poznatog pĉelara gospodina Pazourka udarila t a pĉelarstvo na Sumavi i pod Krkonošama sasvim je j7 ^ rio. Na perad je udarila kuga pa je, kratko reĉeno, sy pokrepalo. Pretplatnici su pisali prijeteća pisma i otkazi l ĉasopis.

Bacio sam se na ptice koje ţive na slobodi i još danas se sjećam svoje afere s urednikom »Seoskog obzora«, klerika) nim zastupnikom ravnateljem Još. m. Kadlĉakom.

Iz engleskog ĉasopisa »Countrv Life« izrezao sam sliĉicu nekakve ptiĉice, koja je sjedila na orahu. Dao sam joj ime orašar, po istoj logici po kojoj bih pticu koja sjedi na kleku nazvao klekuša ili recimo klekovaĉa.

I što se sve nije dogodilo!? Na obiĉnoj dopisnici gospodin Kadlĉak me napao da je to »sojka«, a ne nikakav »orašar«, i da je to prijevod njemaĉkog naziva Eichelhaher.

Poslao sam mu pismo u kojem sam izloţio svoju cjelovitu teoriju o orašaru, pismo sam ukrasio brojnim psovkama i iz-mišljenim citatima iz Brehma.

Zastupnik Kadlĉak odgovorio je u »Seoskom obzoru« uvodnim ĉlankom.

Moj šef, gospodin Fuchs, sjedio je kao i uvijek u kavani i ĉitao pokrajinske novine, jer je u posljednje vrijeme ĉesto traţio ocjene mojih privlaĉnih ĉlanaka u »Svijetu ţivotinja«, a kad sam došao, pokazao je na »Seoski obzor« koji je leţao na stolu te rekao tiho, gledajući u mene svojim tuţnim oĉima s izrazom koji su njegove oĉi u posljednje vrijeme staln° imale.

— Ĉitajte. Ĉitao sam glasno pred ĉitavom kavanskom publikom-

»Štovana redakcijo! Već sam vas upozoravao da vaš ĉasopis uvodi e° i

neutemeljene nazive, da nedostatno bdije nad ĉeškoga jezika, te izmišlja razne ţivotinje. Naveo sam

općeuvrijeţenog pradavnog naziva 'sojka' vaš

uvodi 'orašar' što odgovara prijevodu s njemaĉkog

h Ihaher— sojka.« 1 Šoika _ ponovio je oĉajno za mnom vlasnik ĉasopisa, to sam mirno dalje: . -> , , . Nato sam od vašeg urednika Svijeta ţivotinja dobio

• ln neizmjerno grubog, osobnog i bezobzirnog obiljeţja, isni*j * , v 11 • • v i v • • < • kojemu me naziva, sto podlijeţe kaţnjavanju, ignorant-

"kim govedom', a što zasluţuje i osobiti prijekor. Tako se ectu pristojnim ljudima ne odgovara na stvarne znanstvene rigovore. Rado bih znao tko je od nas dvojice veće govedo.

Moţda, doista, nisam trebao priopćavati prigovore dopisnicom već pismom, ali zbog preobilja posla nisam obratio paţnju na

tu sitnicu, no sada, nakon prostaĉkog ispada vašeg urednika 'Svijeta ţivotinja', iznosim sve na javni stup srama. Vaš se

gospodin urednik jako vara misleći da sam nedouĉeno govedo koje nema pojma kako se koja ptica zove. Godinama se bavim ornitologijom, ali ne iz knjiga, već prouĉavanjem u prirodi, pa imam u krletkama više ptica nego što ih je vaš urednik vidio u

svom ţivotu, budući da je to ĉovjek zatvoren u praškim rakijašnicama i birtijama.

No, to su sporedne stvari, iako ne bi bilo zgorega kad bi se vaš urednik 'Svijeta ţivotinja' prvo uvjerio koga naziva govedom, prije nego što to izaĊe iz njegova pera, pa makar bilo namijenjeno i Moravskom Frvdlandu pokraj Misteka, gdje je takoĊer, sve do toga ĉlanka, bilo pretplatnika na vaš ĉasopis.

Uostalom, ne radi se o osobnoj polemici luĊaka, već o sam»j biti stvari, stoga ponavljam još jednom, da je nedopu-stlv° izmišljati nazive iz prirode, kad već imamo općepoznati n^v'sojka'«.

~^~ Da, sojka — još oĉajnijim glasom rekao je moj šef. ^tarn ja mirno dalje i ne dam se smesti: •j, * *° je gadarija kad to rade nestruĉnjaci i obiĉne sirovine.

na° Je ikada nazvao 'sojku' orašarom'? U djelu 'Naše ptice

str- H8. stoji latinski naziv Garrulus glandarius B. A, a

P

337 336

to je ta moja ptica — sojka. Urednik vašeg lista priznati da ja bolje poznajem svoju pticu nego što je tv, ? poznavati nestruĉnjak. Orašar se prema dr. Baveru n • Mucifraga carjcatectes B, a to B ne znaĉi, kao što mi je J** vaš urednik, da je to poĉetno slovo rijeĉi budala. Ĉeški coslovci poznaju uopće samo sojku obiĉnu, a nikakvog Vaš orašara kojeg je pronašao upravo taj gospodin na kojeg odnosi poĉetno slovo B — prema njegovoj teoriji. To je d ski, osobni napad, koji u samoj stvari ništa ne mijenja. Sojka će ostati sojkom i kad bi se urednik 'Svijeta ţivotinja od toga usr.o, a sve će to ostati tek dokazom kako se kadikad piše \ lakomisleno i nestruĉno, premda se ovaj poziva na Brehrna izrazito drsko.

Taj prostak piše da sojka prema Brehmu spada u poro-dicu krokodilovaca, str. 452, gdje se govori o svraki ili svrakuši obiĉnoj (Lanius minor L.). Pa se taj ignorant, ako se smijem tako blago izraziti, iznova poziva na Brehma, da sojka spada u petnaestu porodicu, dok Brehm stavlja gavranuše u porodicu sedamnaestu, u koju spadaju gavrani, rod ĉavki, a još je i tako prost da je i mene nazvao ĉavkom (Colaeus) iz roda svraka, vrana modrih, podrazred blesavaca brbljavih, premda se na toj strani govori o sojkama šumskim i svrakama šarenim...«

— Sojke šumske — uzdahnuo je moj izdavaĉ ĉasopisa, uhvativši se za glavu — dajte mi to, sam ću proĉitati do kraja.

Uplašio sam se od toga kako mu je promuknuo glas kojim je ĉitao:

»Gologrivnjaš ili turski kos ostat će u ĉeškom prijevod11

uvijek gologrivnjaš, kao što će drozd uvijek ostati droz-dom.«

— Drozd se treba zvati klekuša ili klekovaĉa, gospodi šefe — podvukao sam — zato... što se hrani klekinjarna-

Gospodin Fuchs je udario novinama po stolu i uvuK* se pod bilijarski stol krkljajući posljednje rijeĉi koje je P

ĉitao:

Turdus, gologrivnjaš — Nikakva sojka, derao se pod

•irskim stolom — orašar, grizem, gospodo! V. aĉno su ga

izvukli, a treći dan je, u obiteljskom kru-preminuo od upale

mozga. ^K'egove posljednje rijeĉi u zadnjim svjesnim trenucima

'u. _ Nije mi stalo do osobnih interesa, već do općeg

l h a S tog stajališta izvolite saslušati moje mišljenje, onako

sparno kao... — i tu je štucnuo.

No, jednogodišnji je dragovoljac ušutio i rekao zajedljivo

kaplaru: y

__ Time sam vam samo htio reci da se svaki ĉovjek ponekad

nade u škakljivoj situaciji, te da griješi.

U cijelosti uzevši, kaplar je od toga razumio samo to da je

grešan, zato se opet okrenuo k prozoru i namrgoĊeno gledao

kako vlak odmiĉe. Nešto jaĉi dojam ostavila je priĉa na Švejka, a vojnici iz

pratnje glupo su se pogledavali. Švejk poĉe:

— Na svetu nemre niš ostati skriveno. Sve se otkrije, kak ste i ĉuli, pa i to da takva glupa sojka nije nikakav orašar. To je zbiljam jako zanimljivo da se neko da na takvu stvar vlo-viti. Izmišljati ţivotinje je zbiljam teška stvar, ali pokazivati takve izmišljene ţivotinje zbiljam je još teţe. Jednom, pred nekolko let, bil je u Pragu nekakav Mestek, i taj je pronašel morsku sirenu i pokazival ju je u Havliĉkovoj ulici na Vino-hradima, iza forangi. U fbrangama je bila luknja i svako je m°gel u toj polutami videti najobiĉniji divan na kojem se v«jala jedna ţenska sa Ţiškova. Noge je imala zamotane u

£nu gazu koja je trebala predstavljati rep, lasi su joj bile P°rarbane u zeleno, na rukama je imala rukavice, a na njima Ficvršćene peraje od Ijepenke, isto zelene, a na leĊima je sa l °m imala zvezano nekakvo kormilo. Mladeţ do šesnajst let 'tarn ma^a pristupa, a svi kojima je bilo više od šesnajst s i r

a ^ su Patili ulaznicu jako su uţivali, jer je ta morska imala velku rit, na kojoj je bil natpis »dovidenja«. cica tiĉe, nisu bile za niš. Visile su joj do pupka ko iz-

339 338

muĉenoj flundri. U sedam naveĉer Mestek bi zatvara!' bi »Morska sirena, moţeš ići doma«, ona se presvlekla i set naveĉer već ste ju mogli videt kak hoda po Taborskoi v i nekak potiho veli svakom gosponu kog sretne: »LjepotvfCi

idemo se malo...«, a zato jer ni imala knjiţicu, vlovil j '' prilikom jedne racije gospon Drašner i sa sliĉnim ptiĉicanf ju je zatvoril i tak je Mesteku propal posel.

Upravo je tada viši vojni svećenik pao s klupe i nastavi spavati na podu. Kaplar ga je neko vrijeme glupo promatrao a onda ga u općoj tišini, bez iĉije pomoći, stade sam dizati na klupu. Bilo je oĉito da je izgubio sav autoritet, a kad je izgovorio slabim, beznadnim glasom:

— E, baš bi mi mogli i pomoć — svi iz pratnje su ga pro-matrali ukoĉeno i nitko nije ni prstom maknuo.

— Mogli ste ga ostaviti da ćori tam gde je i bil — rekao je Švejk — ja sam to tak delal sa svojim reldkuratom. Jednom sam ga pustil da spava na zahodu, jednom je spaval gore na ormaru, pa u tuĊoj kući u koritu; bogzna gde sve ni hrkal.

Kaplar je odjednom dobio napad odluĉnosti. Htio je po-kazati da je ovdje gospodar i stoga reĉe grubo:

— Zaĉepi gubicu i ne zezaj! Nekakav posilni mi tu melje. Dosadan si ko stjenica.

— Je, toĉno, a vi ste Bog, gospon kaplar — odgovorio je Svejk s uravnoteţenošću filozofa koji ţeli cijelom svijetu osi-gurati zemaljski mir i pritom se upušta u groznu polemiku — vi ste Majka Boţja od sedam bolesti.

— Gospode Boţe — zavapi jednogodišnji dragovoljac kršeći ruke — ispuni naše srce ljubavlju spram svih doĉasnika-kako ih ne bismo gledali s odvratnošću. Blagoslovi nas, okupljene u ovoj zatvorskoj rupi na traĉnicama.

Kaplar se zacrvenjeo i skoĉio: — Ja ti zabranjivani svaku primjedbu, ti, jedan obic

jednogodišnjak. — Vi niste nizašto krivi — umirujućim glasom nasta je

jednogodišnji dragovoljac — u mnogih je vrsta i f priroda oduzela ţivim bićima svaku inteligenciju. Jeste

• ' o ljudskoj gluposti? Zar ne bi bilo svakako bolje da ćuli prl

.. ^ jruga vrsta sisavca, a ne da nosite to glupo ste se ro .

kaplara? Velika je greška što o sebi mislite da C°avršenije i

najrazvijenije stvorenje. Kad vam otparaju e. vi ste nula, na

koju se puca bez ikakvog posebnog u svim rovovima * na svim

frontama. A kad vam

ioš jednu zvjezdicu i naprave od vas ţivog stvora o< > ' . y . . i / ! _ • • j " .. s£ wve supar, s vama još uvijek neće biti sve u redu.

V duhovni obzor još će vam se više suziti, a kad negdje

bojištu ostavite svoje kulturno zakrţljale kosti, u cijeloj

Europi za vama neće nitko zaplakati. ___ Ja ću vas dat zatvorit — uzviknu oĉajni kaplar.

Jednogodišnji dragovoljac se nasmijao: __ Vi biste me vjerojatno htjeli dati zatvoriti zato što sam

vas psovao i to bi bila laţ zato što vaše duhovno stanje uopće ne moţe razumjeti uvredu, a osim toga kladim se s vama u što god hoćete da se ne sjećate niĉeg od cijelog našeg razgovora. Kad bih vam rekao da ste embrij, to biste zaboravili ne samo prije nego što stignemo do najbliţe postaje, već i prije nego što mimo nas proleti prvi telegrafski stup. Vi ste odum-rla moţdana vijuga. Ne mogu si uopće zamisliti da biste bili u stanju negdje suvislo izloţiti sve što ste me ĉuli govoriti. Osim toga moţete, koga hoćete, ovdje pitati da li se u mojim rijeĉima osjetila i najmanja primisao o vašem duhovnom ob-zoru i da li sam vas ĉime uvrijedio.

— Zbiljam — potvrdi Švejk — vama ovde niko ni rekel nijedne reci koju bi mogli nekak krivo protumaĉiti. To vam uyek loše ispadne ak se neko oseti uvredeni. Jednom sam

^ u noćnoj kavani »U tunelu« i razgovarali smo se o or-. S nama je sedel jedan mornar i taj je pripovedal

* orangutana ĉesto ne razlikuju od nekog brkatog graĊana, 0 . takav orangutan ima bradu obraslu ko. . . ko, veli, recimo a) tamo gospon za susednim stolom. Svi smo ga pogle-m 'fl

a taJ Je g°spon, s tom bradom, prišel mornaru i dal taj k Pa mu Je mornar razbil glavu s flašom od pive, bfadati gospon zrušil i ostal leţati u nesvesti, a mi smo

341 340

se oprostili od mornara, jer je odmah otišel kad je ga je

skorom ubil. Onda smo tog gospona doveli k svest1 to nikak

nismo smeli napraviti, jer je odmah ĉim je do* n «<4li- nriTval natrnlii rla nac c\re* Irnii c i-im Koč nič *-.:—— . *

, pozval patrolu da nas sve, ko h s tim bas niš i i • i • • • 11 i- •• i ^Ttll|3ii, otpela i koja nas je i otpelala u policijsku upravu. Tamo

stalno drţal svoga da smo ga smatrali za orangutana, da drugo nismo ni govorili neg samo o njemu. I stalno je ponavljal. Mi da ne, da on ni nikakav orangutan. A on da je, jer da je to ĉul. Molili smo gospona komesara da mu to objasni i taj mu je zbiljam dobronamerno objašnjava!, a! taj si ni dal objasniti i rekel je gosponu komesaru da komesar niš ne razme i da se spetljal z nama. Onda ga je gospon komesar dal zatvoriti da se otrezni, a mi smo hteli natrag »V tunel«, ali više nismo mogli jer je i nas pospremil iza brave. Tak, vidite gospon kaplar, kaj se moţe dogodit iz malog i sitnog nespo-razuma na koji nije vredilo ni reci trošit. U Okrouchlima je bil jedan gospon a i taj se uvredil, jer da su mu u Njemeckom Brodu rekli da je udav tigrasti. Ima vam više takvih reci koje jednostavno nisu kaţnjive. Naprimer, kad bi vam rekel da ste ondatra. Jel bi se mogli zbog tog na nas srditi?

Kaplar je zarikao.

Ne moţe se reći ni daje urlao. Gnjev, bjesnilo, oĉaj, sve se slilo u niz silnih zvukova, a tu koncertnu toĉku dopunjavalo je sviranje koje je hrĉući, nosom izvodio viši vojni svećenik. Nakon te rike nastupila je totalna depresija. Kaplar je sjeo na klupu, a njegove vodene, bezizraţajne oĉi ukoĉeno su pr°' matrale udaljene šume i planine.

— Gospodine kaplare — rekao je jednogodišnji drago voljac — vi me sada, dok promatrate šumovite gore i mirisne šume, podsjećate na lik Dantea. Isto plemenito lice pjesni*3' njeţna srca, profinjena duha, otvorena plemenitom pokre Ostanite tako sjediti, molim vas, tako vam to lijepo prista)' S kakvom duhovnošću, bez usiljenosti i ukoĉenosti, ^ u pejzaţ. Sigurno je da mislite kako će to biti krasno, ka na proljeće, na mjestu onih pustih predjela rasproste t F šarenoga cvijeća. :»,(

a taj tepih bu grlil potoĉek — primijeti Švejk — a ' i^aplar sedi na nekom panju, slini tintablajku i piše u "Malog ĉitatelja«. 22 "L fa je postao potpuno apatiĉan, dok je jednogodišnji )ljac tvrdio da je uvjeren kako je vidio glavu kaplara iranu na jednoj kiparskoj izloţbi: __ Dopustite, gospodine kaplare, niste li moţda bili model kiparu Štursu? Kaplar je pogledao na jednogodišnjeg dragovoljca i tuţno

rekao:

_— Nisam.

Jednogodišnji dragovoljac je ušutio i ispruţio se na klupu.

Vojnici iz pratnje kartali su sa Svejkom, a kaplar je u

oĉajanju kibicirao, pa ĉak i glasno primijetio da je Svejk bacio

zelenog asa i da je to pogrešno:

— Nisi trebo adutom i ostala bi ti sedmica za štih.

— Nekad su po birtijama — reĉe Švejk — stajali tak lepi

natpisi protiv kibica. Sećam se jednog:

»Kibic, bolje ti je gubicu zaĉepi da ti neko flisku ne

priljepi«.

Vojniĉki vlak ulazio je u postaju gdje je inspekcija trebala

pregledati vagone. Vlak se zaustavio.

— To se zna — reĉe neumoljivi jednogodišnji dragovoljac

gledajući znaĉajno kaplara — inspekcija je već ovdje... U vagon

je ušla inspekcija.

^ zapovjednika vojnog vlaka stoţer je postavio priĉuv-n°g

ĉasnika doktora Mraza. k r.

ta^e gluPe sluţbe uvijek su uvaljivali priĉuvne ĉasni-lalĉ ° Mraz je od toga već bio potpuno poblesavio. ft J

e u civilstvu bio profesor matematike na realnoj gim-u. Jl> nikako nije mogao toĉno izbrojiti koliko je vojnika v °

m vagonu. Osim toga, brojno stanje po pojedinim lma kolidiralo je s brojnim stanjem prijavljenim

•flffff

343 342

nakon ukrcavanja u vagone na Budejoviĉkom K.OIOH Kad je gledao u papire, ĉinilo mu se da sad, kako K'l " bilo, ima dvije poljske kuhinje viška. Neobiĉno neuo° ^ ţmarci u leĊima naveli su ga na zakljuĉak da su mu se i t razmnoţili nepoznatim naĉinom. U popisu ĉasnika nik ! nije mogao pronaći dvojicu kadeta koji su nedostajali Ti i .. i j i . ' • upu- kovnijskom uredu, u prednjem vagonu, neprestano su tra'-i jedan pisaći stroj. Od toga kaosa zaboljela ga je glava, na' progutao već tri aspirinska praška i sada je pregledavao vll s bolnim izrazom lica.

Kad je sa svojim pratiocem stupio u kaţnjeniĉki odjeljak pogledao papire, pa primivši izvještaj utuĉenog kaplara da vozi dva zatvorenika i ima toliko i toliko vojnika, sravnio je još jed-nom u spisima toĉnost podataka i obazro se po vagonu.

— Koga to vozite sa sobom? — upita strogo, pokazujući na višeg vojnog svećenika koji je spavao na trbuhu dok mu je straţnjica izazovno gledala na inspekciju.

— Pokorno javljam, gospodine lajtnante — promuca ka-plar— mi, ovaaj...

— Kakav ovaj-onaj — progunĊa doktor Mraz — izjasnite se direktno.

— Pokorno javljam, gospon lajtant — javi se umjesto ka-plara Svejk — ovaj gospon koji spava na trbuhu je nekakvi pijani gospon obrfeldkurat. On je k nama upal i narival se tu u vagon, a zato jer je to naš nadreĊeni, nismo ga mogli hitio van da to ne bi bilo narušavanje superordinacije. On si )e

sigurno pomešal štabni vagon s kaţnjeniĉkim. Doktor Mraz je uzdahnuo i pogledao u svoje papire-

nekakvom višem vojnom svećeniku, koji bi trebao puto vlakom do Brucka, u popisu nije bilo ni rijeĉi. Nervozno J trznuo okom. Na posljednjoj stanici odjednom se pove

broj konja, a sada mu se iz ĉista mira raĊaju viši vojni ćenici u odjelu za kaţnjenike. ,

Nije se mogao dosjetiti niĉeg drugog, pa je pozvao k da ovoga što je spavao na trbuhu okrene, jer u tom p°JO

nije bilo moguće utvrditi njegov identitet. -«'

i- A,\<roe natezan a kaplar okrenu višeg vo nog sve- Posliie au&u& . v '

r . , j- - j - v? , uznak, pri ĉemu se ovaj probudio, pa vidjevši pred

^iSmikareĉe:

O servus Fred, was gibt's Neues? Abendessenn schon 7~"?i

J_ zatvorio je opet oĉi i okrenuo se k naslonu. rLktor Mraz je

odmah prepoznao onog sinoćnjeg iz ĉasniĉkog kasina,

glasovitog izjelicu ĉasniĉkih ja,- pa tiho uzdahnu. Zbog ovog ćete na raport — reĉe kaplaru. I krenu, ali

gautomzadrţaSvejk: ° _ Pokorno javljam, gospon lajtant,

da tu ne spadam. Trebam biti zatvoreni samo do jedanajst jer

mi je baš danas istekla kazna. Bil sam zatvoreni na tri dana, a

sad bi već trebal s ostalima sedit u stoĉnom vagonu. I zato jer

je već odavno prošlo jedanajst, prosim vas, gospon lajtant da

me iskrcaju na prugu, ili da me prevedeju u stoĉni vagon

kam spadam, ili gosponu obrlajtantu Lukašu.

— Kako se zovete? — upita doktor Mraz, gledajući opet u

svojejpapire. — Svejk Josef, pokorno javljam, gospon lajtant. — Hm, vi ste znaĉi taj znameniti Svejk? — reĉe doktor

Mraz — vi ste zaista trebali biti pušteni u jedanaest. Ali gospodin natporuĉnik Lukaš me zamolio da vas ne pustim do Brucka, jer da je to sigurnije, da bar na putu nećete ništa izvesti.

Nakon odlaska inspekcije kaplar se nije mogao suzdrţati 0(1

zajedljive primjedbe: Mo vidite, Svejk, govno vam je pomoglo što ste se ui višoj istanci. Da san tio, mogo sam vam obojici Taprit.

\: ~~ ^ospodine kaplare — javi se jednogodišnji dragovo- uj ~~~ nabacivati se govnima je više-manje uvjerljiva argu-

ClJa> di inteligentan ĉovjek se ne smije sluţiti takvim

l a l,T'*

rv<«Fr^ •

*Hn„ Sto 'e novog? Je li veĉera već gotova? (njem.) ^Uvoixi.(fran.)

344 345

, smiješna prijetnja da ste nam obojici mogli zapapriti ? ^

to, k vragu, niste napravili kad ste već imali moeućn« ^ ^ . v. . v 1.1 i v , °uulost?Tj tome se sigurno oĉituje vaša velika duševna zrelost i neolv • i 1.1 01C delikatnost.

— E, sad mi je svega dosta — poskoĉi kaplar vas obojicu strpat u zatvor!

— A zbog ĉega, golupĉek — upita nevino jednogodišn" dragovoljac.

— To je moja stvar — ohrabrivao je kaplar samog sebe

— Vaša stvar — rekao je jednogodišnji dragovoljac s os-mijehom — vaša i naša. Kao u kartama — moja teta — vaša teta. Prije bih rekao da je na vas utjecala primjedba o tom da ćete na raport, pa se zato i poĉinjete izdirati na nas, ali naravno posve nesluţbenim naĉinom.

— Vi ste prostaci — odazvao se kaplar, prikupivši ostatke odvaţnosti kako bi izgledao strašno.

— Ja bum vam nekaj rekel, gospon kaplar — primijeti Svejk — ja sam već stari vojnik, sluţil sam prije rata i velim vam da se te kletve nikad ne splatiju. Kad sam sluţil pred nekolko let, sećam se da je kod nas u kompaniji bil neki supar Schreiter. Sluţil je za supara, a mogel se ko kaplar već odavno vratit doma, al bil je, kak se veli, trknut. Tak vam se taj ĉovek nakelil na nas vojnike ko drek na cipelu, ovo mu ni bilo dobro, ono mu ni bilo po propisima, ţivciral nas je ka* je stigel i govoril nam: »Vi niste vojnici, nego ĉuvari«. Meni je jednog dana prekipelo i otišel sam na raport: »Šta hoćeš.* — pital me kapetan. »Pokorno javljam, gospon kapetan-da podnosim tuţbu protiv našeg gospona narednika ^cn reitera, jer mi smo ipak carski vojnici, a ne nikakvi ĉuvari' Mi sluţimo caru, i nismo nikakvi ĉuvari voća.« »Gleo2)' gamadi, da te tu više ne vidim«, odgovoril mi je kapetan-ja na to, da pokorno javljam da me pošaljeju na batalj1111 raport. Kad sam na bataljunskom raportu objasnil gosp natporuĉniku da nismo nikakvi ĉuvari, već carski vojmcl> me zatvoril na dva dana, no ja sam traţil da me predve

nijski raport. Kad sam na pukovnijskom objasnil

°a ^ se radi, gospon pukovnik se zderal na mene da o c£ffl,

^ i da se gonim k vragu. Ja opet na to: »Pokorno ^

gospon pukovnik, da me predvedete na brigadni 'aV'rt«'

Toga se pukovnik prepal i smesta je dal pozvati ia''0 d

našeg Schreitera i taj me je moral pred gospodom Uc vjmfl orositi da mu oprostim tu reĉ — ĉuvar. Onda me Oticin«ia r .¥v . . . . . . , L v i

raval po dvonscu i izjavu je da me ne bu spotal nego

, Lu jne zatvoril. Ja sam od tog trena bil oprezni kolko se moglo, ali se nisam mogel spasiti. Jednom sam ĉuval straţu u magazinu, a na zidu je svaki straţar uvek nekaj napisal. Ili je tam narisal ţenske organe, ili je napisal neki stih. Ja se niĉeg nisam mogel setiti, pa sam se iz ĉiste dosade potpisal na zid pod natpis »Supar Schreiter je gad«. A ta hulja je to odmah prijavil, jer me je progonil ko lovaĉki pes. Nesretnim sluĉajem nad tim natpisom bil je još jedan. »Mi vam u rat ne idemo, mi se na rat poseremo«, a to je bilo 1912. kad smo trebali ići na Srbiju zbog tog konzula Prohaske. Tak su me smesta poslali u Terezino pred okruţni sud. Gospoda iz okruţnog suda su valjda petnajst put fotografirali taj zid od magazina, s tim natpisom i s mojim potpisom, a da bi ispitali moj rukopis, dali su mi da deset put napišem »Mi vam u rat ne idemo, mi se na rat poseremo«, petnajst put sam pred njima moral napisati »Supar Schreiter je gad«, a na kraju je uosel jedan poznavalac rukopisa i dal mi je da napišem: »Bilo )e to 29. srpnja 1897. kada je Kralovv Dvur na Labi upoznao strahote snaţne i nabujale Labe«. »To nije dostatno«, rekel je Prazni sudac, »nama je stalo do tog sranja. Izdiktirajte mu °csto gdje je puno 5 i r.« Tak mi je diktira! Srbin, srdit, svrab,

ota> kerubin, rubin, glatko. Taj sudski veštak se je ćeli k otal od toga i stalno se okreta! otraga gde je stajal vojnik s n 'u^etom i na kraju je rekel da to mora u Beĉ i da još triput je ^fm- »Već poĉinje sunašce ţeći, vruće je izuzetno«. Poslal tiat •' ^ mate"Jal u Beĉ i na kraju je tak ispalo: što se tiĉe i zK Sa> t0 n^e m°Ja ruka, potpis je moj, a to sam i prizna!

S toga sam osuĊen na šest tjedana, jer sam se potpisal

rijeĉima ako je ljutit, ili ţeli napasti nekoga. A onda, t smiješna prijetnja da ste to, k vragu, niste naprav

-mog,,

346 347

dok sam bil na straţi, a zna se dok sam pisal po zidu da n- mogel vršiti duţnost. ^

— Vidi se da si pravi kriminalac —- reĉe zadovnl' kaplar — ĉim to nije ostalo bez kazne. Da sam ja bij0

mjestu tog okruţnog suca, zapaprijo bi ja tebi šes godjn ne šes nedjelja. 'a

— Nemojte biti tako grozni — uzeo je rijeĉ jednogodišn-dragovoljac — vi radije mislite na svoj kraj. Upravo vam nedavno inspekcija rekla da idete na raport. Za takvu stvar morali biste se pripremiti vrlo ozbiljno i razmisliti o posljed-njim danima jednog kaplara. Što ste vi u stvari prema sve-miru, ako uzmete u obzir da je zvijezda stajaćica od ovoe vojniĉkog vlaka udaljenija 275 tisuća puta nego Sunce, tako da njena paralaksa tvori jednu luĉnu sekundu. Kada biste se našli u svemiru kao stajaćica, bili biste svakako suviše neznatni tako da vas ni najbolji astronomski instrumenti ne bi mogli zamijetiti. Za vašu neznatnost u svemiru ne postoji izraz. Za pola godine naĉinili biste na nebeskom svodu tako majušan luk, a za godinu tako majušnu elipsu, da ne postoji pojam kojim bi se brojĉano moglo izraziti koliko ste neznatni. Vaša paralaksa bila bi neizmjerljiva.

— U tom sluĉaju — primijetio je Svejk — mogel bi gos- pon kaplar biti ponosni na to da ga niko nemre izmeriti, pa onda nek kod raporta z njim bude kaj bude, mora biti miran, ne srne se srditi, jer svaka ljutnja škodi zdravlju, a sad u ratu, svako si mora paziti na svoje zdravlje, jer te ratne muke traţe od svakog pojedinca da ne bude nekakva crkotina. Ak vas, gospon kaplar, zatvoriju — nastavi Švejk uz ljubazan osmi jeh — ako i dobite nekakav ukor, ne smete klonuti duhom> a ak si oni budu mislili svoje, vi si isto mislite svoje. Jas

vam poznaval nekog ugljenara, nekakvog Františeka Skvo koji je zbog veleizdaje na poĉetku rata bil z menom zatv° u policijskoj upravi u Pragu, a posle je valjda pogubj ^ zbog nekakve pragmatiĉke sankcije. Taj ĉovek, kad su g*, saslušanju pitali jel ima nekakve primedbe protiv protoK rekel je: *Wf. ;'»$ •

348

k ie bilo kak je bilo, a nekak je bilo, a još nigdar ni

da nekak ne bi bilo«. Posle su ga zbog tog strpali u

' ćeliju i nisu mu dva dana dali niš za jesti ni piti, a

'"T u & °Pet voclili na saslušanje, ali on je ostal pri svom: °KI k ie bilo kak je bilo, a nekak je bilo, a još nigdar ni bilo, a

j kak ne bi bilo«. Moţe biti da je s tim išel i na gubilište, Jsu ga posle dali na vojni sud.

__ Sad veliju da jako puno vesaju i streljaju — reĉe jedan 'nik iz pratnje — nedavno su nam na veţbalištu ĉitali befel bko su na Motolima streljali priĉuvnika Kudrnu kome je kapetan sabljom posekel njegovog sineka, kojeg je na rukama drţala ţena dok se opraštala u Benešovu od Kudrne, a Kudrna se zbog tog razbesnil. I politiĉke uopće, sve zatvaraju. Već su streljali jednog urednika na Moravskoj. A naš kapetan je rekel da to i druge ĉeka.

— Sve ima svoje granice — rekao je jednogodišnji dra-govoljac dvosmisleno.

— Imate pravo — javio se kaplar — takvim urednicima

to i treba. Oni samo bune narod. Naprimjer preklani, dok

sam još bio razvodnik, sluţio je u mene neki urednik. Taj me

drukĉije nije ni nazivo nego upropastiteljem vojske, pa sam

ga ja uĉijo sklekove, tako da se sav znojio, ali on je stalno

govorio: »Molim da u meni poštujete ĉovjeka«. A ja sam mu

tog ĉovjeka i pokazo kad je vjeţbo »lezi« i kad je bilo dobrih

kaljuţa u dvorištu kasarne. Doveo bi ga pred tu kaljuţu, a

• ^ 'evmoro u nju padat, da je voda letila na sve strane ko na

Plastu. A već se popodne sve na njemu moralo sijat, jer

Jk°r° k*1 ĉist ka staklo, a on je glanco, stenjo, Ċavo prim- e> a drugi dan je ponovo bio ka svinja izvaljena u blato,

J sam stajo nad njim i reko sam: »Tako, gospodin urednik, vise vrijedi, uništavatelj vojske ili taj vaš ĉovjek?« To vam

|eHraviintelegent. volj -1 P°gleda pobjedonosno na jednogodišnjeg drago- dj> . ' ^tavi: — On je izgubio te svoje privilegije jednogo-

0 n i » . Zk°8 te sv°Je intelegencije, jer je pisao u novine Cenju vojnika. A kako ga ne muĉit kad takav uĉeni

349

ĉovjek ne zna rastavit zatvaraĉ na puški i da mu to d puti pokaţeš, a kad je naredba »nalijevo« on, ko namj ^ tu svoju tikvu okreće »nadesno« i gleda usto ko tele 31°' vjeţbi s puškom ne zna šta bi prije dofatio, kajiš ili natr i samo bleji ko tele u šarena vrata kad mu pokazuješ Ll^ se ruka mora opustit niz kajiš. Taj nije ni znao na kojem ° ramenu nosi puška, a salutira je ko majmun, a kod obrati pomozi Boţe, kad se marširalo i uĉilo stupati. Kad se trebaj okrenut, bilo mu je svejedno kojom će nogom, cap, cap) mogo je još šest koraka naprijed, a onda se tek okrenuo ko pjevaĉ na Ijuljaški, a kod marša je drţao korak ko bogalj ili ko da pleše kakva stara cura na proštenju.

Kaplar pljune i nastavi: — Namjerno je fasovo jako zarĊalu pušku, samo da nauĉi kako se ĉisti, trljo ju je ko pas kuju, al da je kupio i dva kila kudjelje više, ništa ne bi oĉistio. Što je više glanco, to ti je bilo gore i rdavije, a kod raporta išla ti je puška od ruke do ruke i svako se ĉudio kako je to moguće da je sva rĊava. Naš mu je satnik stalno govorijo da od njega nikad neće bit vojnika, da se rade ode objesit, da ţdere zabadava vojniĉki kruh. A on je ispod cvikera samo ţmirko. To vam je za njega bio velik praznik ako nije bio u zatvoru ili u pritvoru. Tog bi dana obiĉno piso te svoje ĉlanĉiće u novine o muĉenju vojnika, dok mu jednom nisu pretraţili kufer. A taj ti je tamo ima knjiga, bratac! Same knjige o razoruţanju i miru medu narodima. Zato su ga zbajboĉili u garnizonski zatvor pa smo odonda bili s njim na miru, dok nam se odjednom ponovo nije pojavio u kancelar* iji da ispisuje trebovanja, kako se ne bi susreto s ljudima- 1° ti je bio tuţan kraj tog intelegenta. On je mogo bit drukcl) gospodin da zbog gluposti nije izgubio prava jednogoois11) dragovoljca. Moga je bit i lajtnant.

I kaplar uzdahnu: — Nije znao ni falde popravit na n1 tilu, a iz Praga je naruĉivo vodice i razne masti za cisce. l dugmadi, a ipak mu je dugme bilo riĊe ko pomorandţa- ' šta jest, jest lajat je znao, pa kad je bio u kancelariji n drugo nije ni radijo nego se upušto u ĉistu filozofiju.

350

- bio zaljubljen. Stalno je bio, ko što sam kazo, ĉisti to' fr,'

jednom dok je razmišljo nad kaljuţom, u koju se * <valit

na naredbu »lezi«, ja sam mu reko: »Kad tako i° priĉate o

ĉovjeku i o blatu, onda se sjetite da je ĉovjek tvoren od

blata« i to mu je moralo bit pravo, c ja ispovijedivši se, kaplar

je bio zadovoljan sobom i ' kao je što će na to reći

jednogodišnji dragovoljac. ® javio se ipak Švejk: _ Zbog takvih istih stvari, zbog tog ţivciranja probol je red

nekolko let u trideset petoj regimenti neki Konfĉek i sebe i kaplara. Bilo je to i u »Kuriru«. Kaplar je na sebi imal valjda trideset ubodnih rana, od kojih je više od tuceta bilo smrtnih. Taj vojnik se onda još i sel na mrtvog kaplara i sedeĉki se na njemu probol. Drugi sluĉaj je bil pred nekolko let u Dalmaciji, tam su zaklali kaplara i do danas se ne zna ko je to napravil. Ostalo je to pod velom tajne, samo se zna da se zaklani kaplar zval Fiala i bil je iz Drabovne kod Turnova. Onda još znam o jednom kaplaru iz sedamdeset pete, Rejmanku...

Ugodno pripovijedanje bilo je prekinuto glasnim stenja-njem na klupi, gdje je spavao viši vojni svećenik Lacina.

Pater se probudio u svoj svojoj ljepoti i dostojanstvenosti. Njegovo buĊenje bilo je popraćeno istim pojavama kao i rano buĊenje mladog diva Gargantue, kako je to opisivao stari veseli Rabelais. visi vojni svećenik prdio je i podrigivao na klupi i grom-0

zijevao razjapivši usta od uha do uha. Napokon je sjeo i o

upitao:

ti raspela, a gdje sam ja to?

, vidjevši da se gospodin ĉasnik probudio, odgovori vrl° ponizno:

(• ~~ °korno javljam, gospodin oberfeldkurat, da se izvoli- ti U ^nJeniĉkom vagonu.

šutlr ^- ^u^enja preletio je paterovim licem. Trenutak je

je f, .. . ° * naporno razmišljao. Uzalud. IzmeĊu onoga što

suV>°Z1V'° noću i ujutro, i izmeĊu buĊenja u vagonu, ĉiji ^ri bili osigurani rešetkama, bilo je more nejasnoća.

351

^

Konaĉno je upitao kaplara koji je još uvijek precj ponizno stajao: ^

— A po ĉijoj zapovijedi, ja to...

— Pokorno javljam bez zapovijedi, gospodine obe f kurate. k

Pater je ustao i poĉeo hodati izmeĊu klupa, mrmljaju" mu je to nejasno. ^

Ponovno je sjeo rekavši: J j

— A kamo to u stvari putujemo? TJ

— Do Brucka, pokorno javljam. 11

— A zašto idemo do Brucka?

— Pokorno javljam da je tamo premještena naša cijela devedeset prva regimenta.

Pater je stao ponovno naporno razmišljati o tomu što se to s njim dogodilo, kako se našao u vagonu i zašto u stvari ide u Bruck i to baš s devedeset prvom regimentom, i to u pratnji nekakve patrole.

Već se dovoljno razbistrio od mamurluka tako da je mo-gao prepoznati i jednogodišnjeg dragovoljca i zato mu se obratio pitanjem:

— Vi ste inteligentan ĉovjek, moţete mi sigurno bez ika-kvog prešućivanja objasniti kako sam dospio k vama.

— Drage volje — prijateljskim tonom reĉe jednogodišnji dragovoljac — vi ste se jednostavno, ujutro na kolodvoru, pri ukrcavanju u vlak, prikljuĉili k nama, jer ste bili popriliĉno cugoš.

Kaplar ga strogo pogleda. — Ušli ste k nama u vagon — nastavi jednogodišnji dra

govoljac i — stvar je bila gotova. Legli ste na klupu, a ova' ovdje Švejk stavio vam je pod glavu svoj kaput. Prilikom kon trole vlaka na prošloj postaji bili ste upisani u popis ĉasn koji se nalaze u vlaku. Bili ste, kako bih rekao, sluţbeno o kriveni, a zbog toga naš kaplar ide na raport. ..^i

— Tako, tako — uzdahnu pater — znaĉi da na najt> , postaji trebam prijeći u stoţerni vagon. Ne znate jesu U dijelili objed? •,.•»>*

ĉak će biti tek u Beĉu, gospodine oberfeldkurat io

i za rijeĉ kaplar

7 aĉi, vi ste mi pod glavu stavili mantil? — obrati se Švejku — hvala vam od sveg srca. Pater T ne zasluţujem nikakvu zahvalnost — odgovorio je \^- ja sam postupil tak, kak mora postupiti svaki vo-

•k kad vidi svog pretpostavljenog da nema niš pod glavom.

laki v°Jnik m°ra Poštivati SV08 pretpostavljenog, pa makar

• bil i u drugom stanju. Ja imam velkog iskustva s feld-

ifiratima, jer sam bil posilni kod gospona feldkurata Otta

Katza. To je veseli i dobroćudni svet.

Viši vojni svećenik dobio je napad demokratiĉnosti od

mamurluka nakon juĉerašnje veĉeri, pa izvuĉe cigaretu i pruţi je

Švejku:

— Puši i puckaj. _Ti — obrati se kaplaru — ideš zbog mene na raport?

Ništa se ne boj, ja ću te iz toga izvući, ništa ti se neće dogo-diti. A tebe — reĉe Švejku — uzet ću sa sobom. Ţivjet ćeš kod mene ko u tuhici.

Dobio je novi napad velikodušnosti i tvrdio je da će svima uĉiniti dobra, da će jednogodišnjem dragovoljcu kupiti ĉokolade, vojnicima iz pratnje rum, da će kaplara dati prem-jestiti u fotografski odjel pri stoţeru 7. konjiĉke divizije, da «sve osloboditi i da ih nikada neće zaboraviti. Poĉeo je iz svoje torbe dijeliti cigarete svima, a ne samo izjavio je da dozvoljava svim zatvorenicima pušenje, <*• će se pobrinuti da svima bude sniţena kazna, a oni ponovno vraćeni u normalan vojniĉki ţivot.

— Neću — rekao je — da me se sjećate po zlu. Imam

°go veza i poznanstava i uz mene se nećete izgubiti. I

s P* ste na mene ostavili dojam pristojnih ljudi koje Go-

rad m V° ' J 'co ste zgriJešiu> sa<k ispaštate, a vidim da 1 voljno podnosite kaznu, što ju je Bog na vas poslao. Na temelju ĉega ste bili kaţnjeni? — obrati se Švejku. ŠVe|T "°g je na mene kaznu poslal — odgovori poboţno ~~~ preko posredništva pukovnijskog raporta, gospon

353 352

obrfeldkurat, jer sam bez svoje krivnje zakasnil u rep-

— Bog je milosrdan i pravedan — reĉe sveĉano viv- svećenik — on zna koga treba kazniti, jer time samo ^ zuje da sve vidi i da je svemoguć. A zašto vi izdrţavat nogodišnji dragovoljac? ' ^

— Glede toga — odgovorio je jednogodišnji dragovoi-— jer je milosrdni Bog izvolio na me poslati reumatizam sam postao gord. Po odsluţenju kazne poslat će me na A i i . *U

U

kuhinju.

— Sto Bog ĉini, dobro ĉini — izjavi pater oduševljen ĉuvši za kuhinju — i tamo valjan ĉovjek moţe napraviti ka rijeru. Upravo u kuhinju bi morali slati inteligentne ljude zbog kombinacija, jer se ne radi o tome kako se kuha, već s kakvom se ljubavlju sve to skupa slaţe, prireĊuje i sliĉno. Uzmite sos. Kad inteligentan ĉovjek pravi sos od luka, onda uzme sve vrste zeleniša, dinsta ih na maslacu, pa onda doda zaĉine, papra, mirodija, malo najgvirca, dumbira, a obiĉan, prost kuhar pusti da se luk kuha i ubaci u to crnu zapršku od loja. Vas bi doista najradije vidio negdje u ĉasniĉkoj kuhinji. Bez inteligencije moţe ĉovjek ţivjeti s kakvim obiĉnim zani-manjem, ali u kuhinji se to odmah pozna. Juĉer naveĉer, u Budejovicama u ĉasniĉkom kasinu, servirali su vam, izmeĊu ostalog, bubrege a la madeira. Tko ih je kuhao, neka mu Bog oprosti sve grijehe, taj je bio pravi intelektualac, a zaista u kuhinji tamošnjeg ĉasniĉkog kasina je nekakav uĉitelj iz Skuteĉa. A te bubrege a la madeira jeo sam u ĉasniĉkoj kuhinji 64. domobranske pukovnije. Stavili su u njih kinu* kao kad ih rade u obiĉnoj birtiji, na papru. A tko ih je P premao, što je bio taj kuhar u civilu? Hranio je stoku jednom veleposjedu.

Viši je vojni svećenik ušutio, a onda prebacio razgovo kuharski problem u Starom i Novom zavjetu, jer su up u ta vremena i te kako brinuli o pripremi ukusnih jela f° bogosluţja i ostalih crkvenih sveĉanosti. Potom je P° sve da nešto zapjevaju, našto je Švejk, kao i uvijek, nes odabrao: ••**..••". H ' B «Š - ••• ••

354

Ide Marina odHodonina, a za

njom ţupnik s baĉvicom vina.

Ali viši vojni svećenik nije se naljutio: Kad bi se tu našlo bar malo ruma, ne bi baš morala biti

,"7 vina — rekao je smiješeći se, prijateljski raspoloţen

j^arinu bismo pustili, to samo navodi na grijeh. "

Kaplar oprezno posegnu u kaput i izvuĉe odande plosnatu bocu

ruma.

_ Pokorno javljam, gospodine oberfeldkurate — javio se

tiho, tako da je bilo jasno kakvu ţrtvu podnosi — s

oproštenjem, da se ne uvrijedite. _ A, neću se uvrijediti, deĉko — odgovorio je radosno,

vedrim glasom pater — popit ću za vaše sretno putovanje. »Isuse i Marijo«, uzdahnu u sebi kaplar vidjevši da je nakon

temeljitog gudjaja nestalo pola boce. — A, deĉko, deĉko — reĉe vojni svećenik smiješeći se i

namigujući znaĉajno na jednogodišnjeg dragovoljca — još uza sve to i Boga hulite. Gospod Bog će vas morati kazniti.

Pater je ponovno nagnuo iz plosnate boce, i dodavši je Svejku naredi.

— Dovrši s tim. — Rat je rat — dobrodušno reĉe Švejk kaplaru, vraćajući

mu praznu bocu, što ovaj potvrdi s takvim ĉudnim bljeskom u ociina kakav se moţe pojaviti samo u umobolnog ĉovjeka. y- A sad ću do Beĉa još malo odrijemati — reĉe viši vojni ecenik — i molim vas da me probudite ĉim stignemo u

c. A vi •— obratio se Svejku — vi ćete otići u kuhinju vaše naze, uzet ćete pribor i donijeti mi objed. Recite da je to

^ °°sP°dina oberfedlkurata Lacinu. Gledajte da vam daju

PU porciju. Ako budu knedli, nemojte uzimati s kraja, ^ ,sam° gubitak. Onda mi iz kuhinje donesite bocu vina i

e sa sobom šalicu, neka vam u nju naliju ruma.

——. ^i v ma Poce kopati po dţepovima.

lusajte —. reĉe kaplaru — nemam sitnog. Posudite

355

mi forintu. Tako, evo vam! Kako se zovete? Švejk. Švejk forinta za put. Gospodine kaplare, posudite nu forintu. Vidite Švejk, ovu drugu ćete dobiti kad vite kako treba. Onda neka vam još daju cigarete i ce mene. Ako se bude dijelila ĉokolada, smotajte nekako d 'f porciju, a ako budu konzerve, gledajte da vam daju su" jezik ili gušĉja jetra. Ako se bude dijelio ementaler, posta"' jte se da vam ne daju s kraja, a ako bude maĊarska sajam pazite da ne bude nekakav okrajak, nego lijepo iz sredine l bude soĉna.

Viši vojni svećenik ispruţio se na klupu i zaĉas zaspao

— Mislim — rekao je uz paterovo hrkanje jednogodišnji dragovoljac kaplaru — da moţete biti mirni s vašim nahoĉetom. Taj je kako treba.

— Već je, kak se veli — javi se Švejk — odbijen od cice, već duda iz flašice.

Kaplar se trenutak borio sam sa sobom, a onda je najed-nom izgubio svaku poniznost i rekao tvrdo:

— Jako je krotak.

— On me podsjeća s tim sitnišom kojeg nema — izjavi Švejk — na jednog Mliĉka, zidara iz Dejvica, jer ni taj isto tak dugo ni imal sitniša dok se ni zaduţil do grla i bil zat-voreni zbog prevare. Potrošil je krupne novce, a sitniša ni imal.

— U sedamdeset petoj regimenti — javio se jedan iz pa' trole — njihov je kapetan prije rata propil ćelu pukovnijsku kasu i moral je zbrisati iz vojske, a sad je opet kapetan-a

jedan narednik koji je pokral sav materijal za obojke, a bilo ga je prek dvadeset bala, danas je štabni narednik, a pješak je nedavno u Srbiji streljan jer je odjednom poj vu konzervu koja im je trebala biti dovoljna za tri dana.

— To tu ne spada — izjavi kaplar — ali istina je, p°su od siromašnog kaplara dvije forinte na veresiju... v ..

— Evo vam ta forinta — rekao je Švejk — ja se ne t& . obogatiti na vaš raĉun. A kad bu dal i onu drugu f° nju bum vam vratil da se ne plaĉete. Vas bi to trebalo

356

vaš pretpostavljeni od vas posudi nofce za sebiĉni. Tu se radi o mizerne dve forinte, videti kad bi trebali ţrtvovati ţivot za tog svog kad bi on leţal

ranjeni negde na neprijate-

a vi bi ga trebali spasiti i odnesti na svojim ru- * / . v i- /• oni pucaju po vama srapnelima i sa svim mogućim.

Vi bi se usro — branio se kaplar — šako jada. ~~~ Ima ih više posranih u svakoj bitki — javio se opet . j~^ iz pratnje — nedavno nam je pripovedal jedan naš ' eni kamarad u Budejovicama da se triput posral dok su "li na juriš. Prvi put kad su se penjali gore, iz zaklona na lac ispred bodljikavih ţica, onda kad su ih poĉeli rešetati, a treći put su pustili u gaće kad su prema njima pojurili Rusi s bajunetima na gotovs i derali se »ura«. Onda su opet pobegli natrag u zaklon, a od njihovih, bome ni bilo nikog ko se nije usral. A jedan mrtvi, koji je leţal gore na zaklonu s nogama na dole, kojem je u jurišu šrapnel odcinul glavu ko da ju je odrezal, taj se u tom posljednjem ĉasu tak posral da je to iz njegovih hlaĉa teklo prek bakandţi skup s krvi dole u zaklon. A ta polovica njegove lubanje, skup z mozgom, leţala je toĉno ispod toga. Ĉovek ni ne zna kak mu se to dogodi.

— A nekad — rekao je Švejk — ĉoveku baš u borbi pozli il mu se nekaj zgadi. U Pragu na Pohofelcu u »Vidikovcu«

jedan je bolesni rekonvalescent iz Pfemišla pripovedal da

je negde pod utvrdom došlo do juriša na bajunete, prema nJernu je trĉal jedan Rus, tip ko gora, trĉal je na njega s ba-

junetom, a curile su mu sline iz nosa. Kak je taj pogleda! na

|°> na tu šmrklu, odmah mu je tak pozlilo da je moral traţiti °Worsku pomoć, a tam su utvrdili da je zaraţen s kolerom,

, su §a otpremili u Peštu u barake za one koji imaju koleru, 8(kK stvarno i dobil tu koleru.

n j ^ to bio obiĉan pješak ili kaplar? — upitao je jed-no8°dišnji dragovoljac.

Kaplar — odgovori mirno Švejk. ~ se moglo desit svakom, i jednogodišnjem — reĉe i pritom pogleda pobjedonosno na jednogodiš-

357

si " ste

bl aja

.rdenja __ _ ,. „ ______ .__ ™,u00sj

neke tjeskobe. T Mada je još uvijek iz vagona odjekivala neprestana dr L Švaba s Kašperskih Gora »Wann ich kumm, wann ' k kumm, wann ich wieda, wieda kumm«, sada i oni ušutio pod neugodnim dojmom bodljikavih ţica kojima je Beĉ bi opasan.

— Sve je u redu — rekao je Švejk gledajući na rovove — sve je u potpunom redu, jedino si Beĉani na izletima mogu podrapati hlaĉe. Tu ĉovek mora bit oprezni.

— Beĉ je uopće znaĉajni grad — nastavio je — kolko samo ima divljih ţivotinja u toj schonbrunskoj menaţeriji. Kad sam pred nekolko let bil u Beĉu, najrade sam išel gledati majmune, ali ak bi prolazila kakva liĉnost iz carskog dvora, onda nikog ne bi puštali kroz kordon. Z menom je bil jedan šnajder iz desete ţupanije, pa su ga zaprli jer je na silu htel videti te majmune.

— A jeste li bili na dvoru? — upita kaplar. — Tam je jako lepo — odgovori Švejk — tam nisam bil,

ali mi je pripovedal jedan, koji je tam bil. Od svega je najlepsa dvorska straţa. Svaki od njih mora biti visoki oko dva metra, a posle dobiju trafiku. A princeza tam ima ko dreka.

Provezli su se kroz nekakav kolodvor, odakle su za njin>a

dopirali zvuĉi austrijske himne koju je svirala kapela, pris gla onamo vjerojatno greškom, zatim su se, tek nakon p°" priliĉne voţnje, zaustavili na kolodvoru gdje se dijelila hr i bio prireĊen sveĉani doĉek.

Samo, to više nije bilo kao na poĉetku rata kada s vojnici putem prejedali na svakom kolodvoru, i kada s doĉekivale djevice u glupim bijelim haljinama, s još gluP' ^ licem i prokleto glupim kiticama, i još glupljim §ov°.ai kakve dame, ĉiji muţ danas izigrava sjajnog dornolju

., ^ Doĉek u Beĉu sastojao se od triju ĉlanica

ustrijskog Crvenog kriţa, dviju ĉlanica nekakve ^ e

beĉkih gospoda i djevojaka, jednog sluţbenog .1^ beĉkog

magistrata i vojnog zastupnika, svim tim licima primjećivao

se umor. Vlakovi s voj-Hzali su danju i noću, sanitetski

vlakovi prolazili su s • icima svakog sata, na kolodvorima su

svaki ĉas preba-• V vlakove sa zarobljenicima s jednog

kolosijeka na drugi, 01 ernu tome morali su prisustvovati svi

ĉlanovi tih raznih l rooracija i udruga. Išlo je to iz dana u dan,

a prvotno odu-"cvlienje pretvorilo se u zijevanje. Izmjenjivali su

se u sluţbi, a svatko od tih koji su se pojavljivali na nekom

beĉkom kolodvoru imao je jednako umoran izraz, kao i ovi

koji su danas oĉekivali vlak s budejoviĉkom pukovnijom.

Iz stoĉnih vagona virili su vojnici s izrazom beznaĊa, kakav

imaju oni koji idu na vješala.

K njima su pristupale dame i dijelile im medenjake sa

šećernim natpisima: »Sieg und Rache, Gott strafe England,

Der Ostereicher hat ein Vaterland. Er liebt s und hat auch

Ursach furs Vaterland zu kampfen.«1

Moglo se vidjeti kako se gorštaci s Kašperskih Gora pretrpavaju medenjacima, pri ĉemu ih nije napuštao taj izraz beznaĊa.

Onda je došla naredba da se po desetinama ode po hranu u poljsku kuhinju koja je stajala iza kolodvora. lamo je takoĊer bila i ĉasniĉka kuhinja, kamo je Švejk enucMzvršiti naredbu višeg vojnog svećenika, dok je jed-°godisnji dragovoljac ĉekao da ga nahrane, jer su dvojica iz jj e otišla po hranu za ĉitav kaţnjeniĉki vagon. Vejkje toĉno izvršio nalog i prelazeći kolosijek ugledao jj P°.rucnika Lukaša, koji je šetkao medu traĉnicama i ĉekao 1 u ĉasniĉkoj kuhinji ostati nešto i za njega. )eg°v je poloţaj bio vrlo neugodan, jer je privremeno rjjj '?~ ' »sveta! Neka Bog kazni Englesku! Austrijanac ima domovinu! On je

n«

se za domovinu, (njem.) jg,ii.w K,.,**—,-.'•«. A: < - - . • " -

njeg dragovoljca kao da je htio reći:« A jesam li te, a v

na ovo kazat?«

roli i ima

359 358

dijelio posilnog s natporuĉnikom Kirschnerom. Mn zapravo brinuo samo za svoga gospodara i provodio n sabotaţu u odnosu na natporuĉnika Lukaša. ^u

— Kome to nosite, Švejk? — upita nesretni natp0 v kada

je Švejk poloţio na zemlju ĉitavu hrpu stvari k izmamio u ĉasniĉkoj kuhinji i koje je drţao zamotane L

Put

;

Švejk se na trenutak zbunio, ali je odmah došao k k Njegovo lice bilo je puno sjaja i mira kada je odgovorio-

— To je za vas, pokorno javljam, gospon obrlajtant Samo ne znam gde vam je kupe, a isto tak ne znam jel L komandant vlaka imal nekaj protiv toga da putujem z vama. On je nekakva svinja.

Natporuĉnik Lukaš znatiţeljno se zagleda u Švejkakoiije pak dobrodušno i povjerljivo nastavio:

— Je, taj je zbiljam svinja, gospon obrlajtant. Kad je bil na inspekciji u vlaku, ja sam mu odmah prijavil da je već jedanajst sati i da imam odraĊenu ćelu kaznu, i da spadam l u stoĉni vagon ili k vama, a on me tak surovo odbil, da nek samo ostanem tam gde jesam, jer da vam jedino tak, gospon obrlajtant, ne bum napravil nekakvu sramotu po putu.

Švejk je napravio muĉeniĉko lice:

— Ko da bi ja vama, gospon obrlajtant, uopće napravil

nekakvu sramotu.

Natporuĉnik Lukaš je uzdahnuo. — Sramotu — nastavio je Švejk — sramotu vam sigurno

nisam nikad napravil, a ako se nekaj i dogodilo, to je bil s u ĉaj, bila je to obiĉna volja Boţja, kak je govoril stari Vani iz Pelhrimova, kad je izdrţaval trideset i šestu kaznu. N"3

niš nisam napravil namerno, gospon obrlajtant, uveK htel napraviti nekaj obratnoga, dobroga, a ja nisam Jfl1

mi dva skup od toga nismo imali nikakvoga profita, neg mo teške muke i patnje. -,

— Samo mi ne plaĉite toliko, Švejk — rekao jevna^,,

ruĉnik Lukaš mekim glasom, kada su se pribliţili stoze ^ vagonu — sve ću srediti kako biste ponovno bili sa o1

360

p korno javljam, gospon obrlajtant, da se ne plaĉem.

"7 . Jojlo tak nekak ţal, da smo mi dva najnesretniji

^en' m ratu i pod suncem Boţjim, a da nismo niš krivi. '' U zna sudbina, kad si samo pomislim da sam prepun

Smirite se,

Pokorno javljam, gospon obrlajtant, kad to ne bi bilo .

subordinacije, ja bi vam rekel da se uopće nemrem ^ • iti al

ovak moram reći da sam po vašoj naredbi već potpuno miran.

ko, samo uĊite u vagon Švejk.

Nad vojniĉkim logorom u Brucku vladala je noćna tišina. U vojniĉkim barakama tresli su se vojnici od zime, a u ĉasniĉkim barakama otvarali su prozore zbog toga što je bilo previše ugrijano.

Od pojedinih objekata pred kojima su stajale straţe, po-vremeno su odzvanjali koraci, kojima je straţa tjerala san s oĉiju.

Dolje, u Mostu nad Litavom, sijala su svjetla C. i K. tvor-nice mesnih konzervi, gdje se radilo danju i noću, a proiz-vodili se razni otpaci. A budući da je otud puhao vjetar, do prolaza u vojniĉkom logoru dolazio je i smrad gnjilih ţila, k°pita, papaka i kostiju, koje su kuhali za konzerve juhe.

« napuštenog paviljonĉića gdje je nekada, u vrijeme mi-

I j to§raf fotografirao vojnike koji su provodili svoju

y., ost na vojnoj streljani, moglo se dolje, u dolini Litave, u etl cryeno elektriĉno svjetlo u bordelu »Kod kukuruznog

«> koji je svojim posjetom poĉastio i sam nadvojvoda

JePan prilikom velikih manevara u Šopronju 1908. god-

k i Je se svakodnevno okupljalo društvo ĉasnika. L svih zloglasnih lokala bilo je to najbolje mjesto n'su srnjeli dolaziti obiĉni vojnici, ni jednogodišnji JC1- •iito

361

l

_

_ Pokorno javljam da već upadam, gospon obrlajtant.

Oni su odlazili u »Ruţin dom«, ĉija se zelena svjetl gla takoĊer vidjeti iz napuštenog fotografskog ateljea R-1^0" to razdijeljeno kao i na bojišnici, jer monarhija više ^ drugim nije mogla pomoći svojim vojnicima, doli D 'Clni nim bordelima pri stoţeru brigada, takozvanim »PufOVjn0s~ Postojali su dakle: k. u. k. Offiziergpuff k. u. k. Unt< « zierspuffi k. u. k. Mannschaftspuff.1

Most nad Litavom blistao je jednako tako kao što je D ko mosta svijetlila na drugoj strani Kiralv Hida, Cislajtani'" Translajtanija. U oba grada, i u maĊarskom i u austrijskom svirale su ciganske kapele, svijetlili su prozori kavana i K. stauracija, pjevalo se i pilo. Tamošnji graĊani i ĉinovnici vodili su u kavane i restauracije svoje gospode i odrasle kćeri Most nad Litavom, Bruck an der Leitha, i Kiralv Hida i nisu bili ništa drugo nego jedan veliki bordel.

U jednoj od ĉasniĉkih baraka u logoru, Švejk je noću ĉekao na svoga natporuĉnika Lukaša, koji je naveĉer otišao u grad u kazalište, i dosad se još nije vratio. Švejk je sjedio na natporuĉnikovoj raspremljenoj postelji, a nasuprot njemu, na stolu je sjedio sluga bojnika Wenzla.

Bojnik se opet vratio u pukovniju, pošto je u Srbiji, na Drini, bila konstatirana njegova potpuna nesposobnost. Go-vorilo se o tom da je naredio rastaviti i uništiti pontonski most dok je još polovicu svoga bataljuna imao na drugoj strani. Sada je bio dodijeljen vojniĉkoj streljani u Kiralv Hidi kao zapo-vjednik, a imao je i nekakvog posla s intendanturom u logoru-Medu ĉasnicima se priĉalo da će se bojnik Wenzel sada dobro potkoţiti. Lukaševa i Wenzlova soba bile su u istom hodnikU'

Posilni bojnika Wenzla, Mikulašek, majušni koziĉavidje' ĉarac, klatio je nogama i psovao:

—Ja se ĉudim tom mom starom blesavcu da ga još nern Baš bi htel znati gde se taj moj dedek ćelu noć vucara. &* bi mi bar dal kljuĉ od sobe, legnul bi se i zezal. Ima tarfl ĉudo vina.

l. C. i K. ĉasniĉki bordel, C. i K. doĉasniĉki bordel i C. i K. vojniĉki bordel, (rgtm.)

A veliju da krade — izjavio je Švejk, zadovoljno pušeći svoga natporuĉnika, jer mu je ovaj bio zabranio da u

- • 'ka lulu — ti moraš ipak nekaj o tome znati, otkud sobi puc

re vino. Ta idem tam kam mi naredi — tankim glasom je rekao

.r^jek _ dobim od njega papir, i odma idem fasovati za

Uricu, a onda to odnesem doma.

— A kad bi ti naredil — upitao je Švejk — da fkradneš

ukovnijsku kasu, napravil bi to? Tu sad iza zida kuneš, al

Led njim se treseš ko šiba.

__ Mikulašek je zatreptao sitnim oĉima.

__ To bi si razmislil.

_ jsfiš si ne smeš razmišljat, ti mali oznojeni ţdrebac __ razvikao se na njega Švejk, ali je ušutio budući da su se otvorila vrata i ušao natporuĉnik Lukaš. Kako se odmah moglo primijetiti po kapi koja mu je stajala naopako, bio je u vrlo dobrom raspoloţenju.

Mikulašek se tako uplašio da je zaboravio skoĉiti sa stola, pa je salutirao sjedeći, zaboravivši pritom da nema na glavi kapu.

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, sve u redu — ob-javio je Švejk, zauzevši strogi vojniĉki stav prema svim pro-pisima, pri ĉemu mu je cigareta ostala u ustima.

Natporuĉnik Lukaš to ionako nije primijetio, već je krenuo direktno na Mikulašeka, koji je razrogaĉenih oĉiju pratio svaki natporuĉnikov pokret i usto dalje salutirao sjedeći na stolu.

— Natporuĉnik Lukaš — predstavi se Lukaš pristupivši Mikulišeku ne baš suviše sigurnim korakom — a kako se vi zovete?

Mikulašek je šutio. Lukaš je privukao stolicu pred . ulašeka koji je sjedio na stolu, sjeo je gledajući gore u "Je§aij-ekao:

7 Švejk, donesite mi iz kufera sluţbeni revolver. ;e, 'tavo to

vrijeme dok je Švejk traţio po kuferu, Mikulašek utl° i izbezumljeno gledao na natporuĉnika. Ako je tog

362 363

trenutka i shvatio da sjedi na stolu, bio je sigurno sam oĉajniji, jer su mu noge doticale koljena natporuĉnika U°* je sjedio. )'

— K vragu, kako se zovete ĉovjeĉe? — viknuo je prema Mikulašeku natporuĉnik. Ali, taj je i dalje šutio K l!* je poslije objašnjavao, dobio je neku vrstu ukoĉenosti nr; • nenadnom natporuĉnikovu ulasku. Htio je skoĉiti, ali n" mogao, htio je odgovoriti, ali nije mogao, htio je prestari salutirati, ali ni to nikako nije išlo.

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant — javi se Šveik — da revolver ni napunjen.

— Onda ga napunite, Svejk!

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da nemamo nikakvih patrona, a i bude ga teško skinuti z metkom sa stola. Dopustite da primetim, gospon obrlajtant, da je to Mikulašek, posilni od gospona majora Wenzla. Taj uvek zgubi dar govora kad vidi nekoga od gospode oficira. On se uopće i srami govorit. To vam je uopće takvo, kak velim, oznojeno umorno ţdrebe. Gospon major Wenzl uvek ga ostavi da stoji na hodniku kad ide nekam u grad, a ono se tak ţalosno i tuţno vucara po barakama, od posilnog do posil-nog. Kad bi bar imalo razloga da se preplaši, ali zbiljam niš ni napravilo. Svejk je otpljunuo, a u njegovu glasu i u tome, što je o Mikulašeku govorio u srednjom rodu, mogao se ĉun potpuni prezir nad kukaviĉlukom sluţnika bojnika Wenzlai nad njegovim nevojniĉkim ponašanjem.

— Dopustite — nastavio je Svejk — da ga ponjuširn-Svejk je povukao Mikulašeka, koji je neprestano sa stola glupo gledao na natporuĉnika, i postavivši ga na zemlju> ponjušio mu hlaĉe.

— Još nije — izjavi — ali poĉinje — da ga hitim van- — Izbacite ga, Svejk. Svejk je izveo na hodnik Mikulašeka koji se sav tresa >

zatvorio je za sobom vrata, a onda mu na hodniku rekao- — Glupane jedan, spasil sam ti ţivot. A kad se vrati gosp

major Wenzel, potiho bus mi donesel flašu vina. Bez zezaw

ĉun ti saĉuva! ţivot. Kad je moj gospon

obrlajtant pi- to znam samo a

... Ti si drekec — s prezirom izjavi Svejk — sedni se tu na i ĉekaj dok dojde taj tvoj major Wenzl. A to ie dobro — doĉekao je Švejka natporuĉnik Lukas A* ste već ovdje, hoću s vama govoriti. Ne morate tako ^ stajati 'mirno'. Sjednite, Svejk, ostavite to po zapovi-• i Drţite jezik za zubima i budite pozorni. Znate li gdje je

Kiralv Hidi Sopronv utcza? Dajte, ostavite to vaše 'pokorno 'avliani, gospon obrlajtant, da ne znam'. Ako ne znate, onda recite, ne znam, i basta. Napišite si na komadić papira »Sopronv utcza broj 16«. U toj kući je ţeljeznarija. Znate li što je to ţeljeznarija? Herrgott, prestanite govoriti, 'pokorno javljam'. Recite, znam ili ne znam. Onda, znate li što je to ţeljeznarija? Znate... dobro. E, ta trgovina pripada nekakvom MaĊaru Ka-konvju. Znate li što je to MaĊar? Himmellherrgott, znate ili ne znate? Znate... dobro. Gore, iznad dućana je prvi kat i tamo on stanuje. Znate za to? Ne znate, k vragu, pa ja vam govorim da tamo stanuje. Je li vam to dosta? Dosta... dobro. Ako vam to nije dovoljno, dat ću vas zatvoriti. Imate zapisano da se taj tip zove Kakonvi? Dobro, onda sutra rano, tako oko deset sati, idete dolje u grad, naći ćete tu kuću i otići ćete gore do prvog tata i predati gospodi Kakonvi ovo pismo. „ Natporuĉnik Lukas je otvorio torbicu i zijevajući predao jvejku u ruke bijelu kuvertu s pismom, ali bez adrese.

^~ To je izuzetno vaţna stvar, Svejk — pouĉavao ga je ^J6 — nikad dosta opreza, zato, kao što vidite, ovdje nema

cse. Ja se na vas potpuno oslanjam, da ćete to pismo pre- gospodi kako treba. Zapišite si još da se ta gospoda zove

eUca> u stvari zaišite si »osoda Etel

drugi.

da je

gospoda Etelka Kakonvi«. Još jed-i !*" Varn velim da to pismo morate diskretno uruĉiti pod bilo 1 °kolnostima i ĉekati na odgovor. To da imate ĉekati na or> ° tom je već napisano u pismu. Što još hoćete? A ako mi, gospon obrlajtant, ne daju odgovor kaj napraviti?

••*<**•

365 364

— Onda napomenite da morate, što košta da kost biti odgovor — odgovorio je natporuĉnik zijevajući od do uha — sad već idem spavati, danas sam zbilja um Ala smo toga popili! Mislim da bi svatko bio jednako ?*' umoran poslije takve veĉeri i noći.

Natporuĉnik Lukaš u stvari se nije imao namjeru ne A-zadrţati. Pošao je naveĉer iz logora u grad samo u madar if kazalište u Kiralv Hidi, gdje su davali nekakvu maĊ?rsk operetu u kojoj su glavne uloge igrale odeblje ţidovske d miĉe ĉija je bajna prednost bila u tome što su za vrijeme pUs dizale noge u zrak, a nisu nosile ni triko ni gaćice, a kako b bile što privlaĉnije gospodi ĉasnicima, brijale su se dolje kao Tatarke, od ĉega galerija, doduše, nije imala velike koristi, ali su zato više uţivali artiljerijski ĉasnici koji su sjedili dolje u parteru, a koji su zbog te ljepote donijeli sa sobom u kazalište artiljerijske dalekozore.

Doduše, natporuĉnika Lukaša nije zanimala ta zanimljiva svinjarija zbog toga što posuĊeni kazališni dalekozor nije bio akromatiĉan i umjesto bedara vidio je samo nekakve ljubiĉaste plohe u pokretu.

U pauzi, nakon prvog ĉina, više ga je zainteresirala jedna dama u pratnji gospodina srednjih godina, kojeg je vukla prema garderobi i objašnjavala tom svome muţu, da se smjesta ide doma, i da takve stvari ona neće gledati. Izgovarala je sve to dosta glasno, njemaĉki, našto je njezin pratilac od-govarao maĊarski: »AnĊele, idemo, pristajem. Bila je to neu-kusna stvar.«

»Es ist ekelhaft«1 odgovarala je uzbuĊeno dama dok joj )e

gospodin oblaĉio veĉernji ogrtaĉ. Oĉi su joj pritom plarnt) bijesom zbog te bestidnosti, velike crne oĉi koje su tako bro pristajale njenom lijepom stasu. Pogledala je p natporuĉnika Lukaša i još jednom odluĉno izjavila: » haft, vvirklich ekelhaft«.2 I to je odluĉilo o kratkoj

Od garderobijerke je dobio informacije da su to sup

1. To je gnusno, (njem.) 2. Gnusno, zaista gnusno, (njem.) il'M-'SJ^S'}?« .,

g°sPocun na Sopronvi utcza broj 16 ima

A s gospodom Etelkom stanuje na prvom katu — re-robijerka s potankošću stare pbdvodaĉice — ona iz Sopronija, a on je MaĊar, ovdje je sve to po-

i takoĊer je uzeo iz garderobe svoj ka- jMatpui"^""——- - . > ,., &. . ... . , ' . i otišao u grad, gdje je susreo u velikoj vinariji i kavani

rK d nadvojvode Albrechta« nekoliko ĉasnika iz 91. pukov-"•• Nije mnogo govorio, ali je zato mnogo pio, smišljajući kombinacije, što u stvari napisati toj strogoj, moralnoj, lijepoj dami, koja ga je svakako više privlaĉila nego sve te maimunice na pozornici, kako su se o njima izraţavali drugi

ĉasnici.

U vrlo dobrom raspoloţenju otišao je do male kavane »Kod kriţa Svetog Stjepana« gdje je ušao u mali separe, iz-bacio otud nekakvu Rumunjku, koja se bila ponudila da će se svući do gola i da s njom moţe raditi što hoće, a onda je naruĉio tintu, pero i papir, bocu konjaka i napisao, nakon dubokog razmišljanja, ovo pismo za koje mu se uĉinilo da je uopće najljepše od svih koje je dosad napisao:

Milostiva gospodo!

Juĉer naveĉer bio sam u mjesnom kazalištu prisutan na pred-

stavi, koja vas je toliko ogorĉila. Promatrao sam vas već tijekom

cijelog prvog ĉina, vas i vašega gospodina supruga. Kako sam

primijetio...

»Samo naprijed«, rekao je samom sebi natporuĉnik ^> »kakvo pravo ima taj tip imati tako zgodnu ţenu. Pa

J£§leda kao obrijani pavijan.« ""'" je dalje:

™tf gospodin suprug s najvećim razumijevanjem gledao je na

vratnost koja se dogaĊala na pozornici za vrijeme predstave,

JaJ

e kod vas, milostiva gospodo, izazvala otpor stoga što to nije

' V nyi>

367 366

bila umjetnost, već gnusno djelovanje na najintimnije

ĉovjeka. '"ty

»Ta ţenska ima prsa«, pomislio je natporuĉnik I L., »samo naprijed!« '

Oprostite, milostiva gospodo, što sam, premda se ne ft najemo, tako iskren prema vama. Vidio sam u ţivotu rnnn

ţena, ali nijedna nije na mene ostavila takav dojam kao vi • vaš

sud i ţivotni nazor potpuno se podudaraju s mojim nazorom

Uvjeren sam daje vaš gospodin suprug obiĉni sebiĉnjak, koji vas

vuĉe sa sobom...

»To, ipak, ne ide«, rekao je samom sebi natporuĉnit Lukaš i precrtao »schleppt mit« i umjesto toga napisao:

... koji samo zbog svoga interesa vodi vas, milostiva, sobom

na kazališne predstave koje odgovaraju njegovom ukusu. Volim

iskrenost, ja ne zadirem u vaš osobni ţivot, i ţelio bih samo po-

razgovarati s vama o ĉistoj umjetnosti...

»Ovdje to s hotelima neće ići, morat ću je odvući ĉak u Beĉ«, još je pomislio natporuĉnik, »uzet ću si sluţbeni put.«

Stoga se usuĊujem, milostiva gospodo, zamoliti vas za susnt

kako bismo se pobliţe i ĉasno upoznali, što vi svakako nećete odoM

onomu kojega u najskorije vrijeme ĉekaju iscrpljujući ratni' foW i

koji će, u sluĉaju vašeg ljubaznog pristanka, saĉuvati u vrevi

najljepšu uspomenu na dušu, koja gaje jednako kao stoje i on nju

shvatio. Vaša odluka bit će mi znak, vas odluĉujući trenutak u

ţivotu.

Potpisao se, ispio konjak i naruĉio još jednu bocu, P pijući ĉašicu za ĉašicom nakon što je proĉitao svoje p°s) nje retke, takoreći iza svake reĉenice zaista i zasuzio.

l

i i? devet sati ujutro kada je Švejk probudio Bilo Je " ,„ ' ' ' r

poruĉnika Lukasa: Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ste zaspal za

. :a već moram ići s vašim pismom do te Kiralv Hide.

m'vas već budil u sedam sati, onda u pol osam, pa u osam

A već svi okolo išli na veţbe, a vi ste se samo okrenul na

cni stranu. Gospon obrlajtant... velim, gospon obrlajtant... jvfatporuĉnik Lukaš, promrmljavši nešto, htio se doduše

krenuti opet na bok, što mu nije pošlo za rukom jer ga je

Švejk nemilosrdno tresao i derao se:

— Gospon obrlajtant, ja idem s tim pismom do Kiralv

Hide. Natporuĉnik Lukaš je zijevnuo: — S pismom? Ah da, s mojim pismom to mora biti di-

skretno, razumijete, tajna medu nama. Abtreten...

Natporuĉnik se ponovno umotao u deku iz koje ga je

Švejk izvukao, no opet je zaspao dok je Švejk krenuo prema

KiralyHidi. Ne bi mu bilo tako teško pronaći Sopronvi utczu broj 16 da

se sluĉajno nije sreo sa starim saperom1 Vodiĉkom, koji je bio dodijeljen k »Štajercima«, a ĉija je vojarna bila dolje u logoru. Prije nekoliko godina Vodiĉka je stanovao u Pragu na Bojištu, pa zato pri takvom susretu nije preostalo ništa drugo nego da njih dvojica svrate u gostionicu »Kod crnog janjeta« u Brucku, gdje je bila poznata konobarica Ruţenka, ^ehinja, kojoj su svi ĉeški jednogodišnji dragovoljci koji su ^da boravili u logoru, ostali neki iznos duţni.

U posljednje vrijeme udvarao joj se saper Vodiĉka, stari Petkar koji je imao na popisu sve maršbataljune koji

oouazili iz logora, pa je u posljednji ĉas obilazio ĉeške n°godišnjake kako bi ih podsjetio da ne nestanu u rat-°m

meteţu prije no što plate dug. » 7~ A kam si u stvari krenul? — upitao je Vodiĉka, nakon

)e prvo potegnuo dobroga vina. nica, inţenjerac, ovdje naziv prema izvorniku, (frev.)

369

368

— To je tajna — odgovorio je Švejk — al tebi, sta

prijatelju, to bum poveril. roni

Sve mu je potanko objasnio, a Vodiĉka je izjavio d stari saper i da ga ne moţe ostaviti, te da idu skupa precj ^ pismo. **

Divno su se raspriĉali o minulim vremenima, na \f>A i- j • • vi. T • • " *«*Clsu

poslije dvanaest sati izašli »Iz crnog janjeta«, sve im se ĉin'] prirodnim i lakim.

Osim toga, u duši su snaţno osjećali da se nikoga n boje. Ĉitavim putem do Sopronvi utcza broj 16. Vodiĉka je izraţavao silnu mrţnju prema MaĊarima i neprestano pri-povijedao kako se s njima svugdje mlati, gdje se sve i kada s njima mlatio, što ga je sve i gdje sprijeĉilo kako se ne bi s njima pomlatio.

— Jednom ti već šĉepam nekog maĊarskog tipa za gdo u Pausudorfe, kam smo mi saperi išli na vino, i baš mu hoću dati jednu remenom prek surle u toj kmici, jer smo mi odmah, ĉim je to poĉelo, hitili flaše na tu viseću lampu, kad ti odjednom on poĉne vriskat: »Tondo, pa to sam ja, Purkrabek, iz 16. domobranske!« Malo je falilo da ni došlo do zabune. Zato smo im to, fićfirićima maĊarskim, naplatili kak treba kod Neţiderskog jezera, kam smo išli pred tri tjedna pogledati kaj ima novoga. U obliţnjem selu bil je smešten nekakvi poljski odred nekakvih honveda, a mi smo sluĉajno svi upali u jednu krĉmu, gde su oni plesali taj svoj ĉardaš kak blesavi, derali se iz sveg grla ono svoje »uram> uram biro uram«,1 ili »lanvok, lanvok, a faluba«.2 Mise

sednemo nasuprot njima, samo smo si remene stavili pred sebe na stol i pogledamo se: »Gadovi jedni, bumo vam mj dali taj lanvok«, a neki Mejstrik, koji ti je imal šaku ko Bik hora, odma se ponudil da ide plesati i da bu jednom frajefU

maznul curu iz kola. Cure su, kaj je je, bile zbiljam fes, n°' gate i guzate, okate i s dobrim bedrima, a po tome kak su | ti maĊarski frajeri gnjeĉili, moglo se videt da te cure im3)

1. Gospodine, gospodine suce. (mad.) ,{. 4 2. Djevojke, djevojke sa sela. (mad.) 'T,'

1' ': '

370

rĊa prsa ko kakve nogometne lopte i da im to paše, pu'"" " ^meju u gnjeĉenje. Tak ti je taj naš Mejstrik

skoĉil S| i hoće ti tu najzgodniju fes curu maznut jednom U du, koji ti je poĉel nekaj blebetat, a Mejstrik mu je A ah jednu odvalil, taj se zrušil, a mi smo ti odmah ćopili ne namotali smo si ih oko ruke da nam ne izletiju ba-r£ H skoĉili medu njih, a ja sam ti viknul: »Kriv ili prav,

mlati to po redu!«

Onda ti je to išlo ko podmazano. Poĉeli su ti skakat kroz razore, mi smo ih lovili po tim prozorima za noge i ponovo vlekli u dvoranu. Ko ni bil naš, taj je dobil. Uplel se u to i njihov naĉelnik sa ţandarom, i taj ĉas su dobili kak Bog zapoveda. Birtaša smo isto stukli, zato jer je poĉel nekaj nje-maĉki kleti, jer da mu kvarimo zabavu. Još smo posle po selu lovili one koji su se hteli pred nama sakriti. Ko jednog nji-hovog vodnika, kog smo ti našli zamotanog u seno, na tavanu, na jednom imanju, skroz dole ispod sela. Izdala nam ga je njegova cura, zato jer je taj tam plesal z jednom drugom. Ta se napalila na našega Mejstfika, i otišla je z njim posle gore po cesti iza Kiralv Hide, tam gde su ispod šume sušnice sa senom. Dovlekla ga je u jednu takvu sušnicu, i onda od njega posle htela pet kruna, a on joj je dal prek zuba. Onda je dobeţal za nama skroz gore, kod samog logora, pa nam je pripovedal da je uvek mislil da su MaĊarice vatrenije, a da je ta svinja leţala ko panj, i stalno nekaj mlela.

— MaĊari su, kratko reĉeno, šljam — završio je stari saper Vodiĉka, pa je Švejk primijetio: ~~ A neki MaĊar isto ni kriv zato kaj je MaĊar. ~ Kak ni kriv — razljutio se Vodiĉka — to je glupost, 1 je kriv. To ti ţelim, da upadneš u jedan takav cirkus se meni dogodilo kad sam prvi dan došel na kurs. Isto P°podne sterali su nas ko stoku u školu, a jedan takav glupan ^ je poĉel risati i objašnjavati fotoblindaţe, kak se udaraju

. Ji> kak se to meri, a veli još, ko ujutro to ne bu imal y lsano, kak je on to objasnil, da bude zatvoren i zvezan. K

o11' mislim si, kaj sam se na fronti javil na taj kurs, da bi

371

u°3'

zbrisal s fronte, ili da bi naveĉer risal po nekakvim tek z olovkom ko dete u školi.

Tak sam ponorel i nisam se mogel smiriti, tak da na tu budalu kaj nam je to pripovedala mogel ni p0gi ^ Najrade bi bil sve to pomlati!, kak sam bil srditi. NisanT^ priĉekal kavu, odmah sam otišel iz barake u Kiralv Hjd od tog besa nisam na niš drugo mislil, nego da mi je na" * mestu nekakvu tihu birtiju, napit se i tam im napravit krav l dat nekom prek gupca i smireni se vratiti doma. Al, ĉov li misli, a Bog zapoveda. A tam kod reke, medu vrtovima, našel sam ti zbiljam takav lokal, tihi kak kapelica, ko stvoreni za kraval. Tam su sedela samo dva gosta, razgovarali su se medu sobom maĊarski kaj me još više rasrdilo, a isto sam bil više pijani neg sam mislil, tak ti u tom pijanstvu nisam ni skuţil da je pored toga još jedan lokal kam ti je, za to vreme dok sam cugal, upalo nekakvih osam husara koji su se na mene hitili kad sam ona dva gosta puknul prek gupca. Ta Ċubrad husarska, tak su me prebili i nateravali po vrtovima da opće do jutra nisam strefil doma i odmah sam moral u ambu-lantu, gde sam se ispriĉa! da sam opal u nekakvu ciglanu, pa su me ćeli tjedan umotavali u mokru plahtu da mi se leda ne zagnojiju. Je, deĉec, to ti je kad upadneš medu takve lopove. To nisu ljudi, to je stoka.

—Je, ko s vragom tikve sadi... — rekao je Svejk — a opet im se ne smeš ĉuditi da su srditi kad moraju ostaviti ćelo to vino na stolu, i moraju te nateravati po vrtovima, po kmia Oni su to s tebom trebali završiti odmah, na mestu, u lokalu i onda te hitit van. Za njih bi to bilo puno bolje, a i za teu bi bilo bolje da su to s tebom završili kod stola. Ja sam ti zfl

jednog trgovca rakijom Paroubeka iz Libne. Jednom mus

nekakvi drotar tam napil s borovicom, a onda je pocel Kl da je to slabo, da u to naleva vodu, da kad bi delal sto za ćelu svoju zaradu si kupil borovicu i popil je najenput> bi još uvek mogel hodati po štriku i nosit ga, tog Parou ' u naruĉju. Pa je još rekel Paroubku da je huncut, nist ) i beštija, a mili ga je Paroubek ćopil, razbil mu te n

išolovke o glavu i hitil ga je van, a mlatil ga je po ' ^ štangom za dizanje roleta, skroz dole do Inval-

•*&—— ~" >

iil poludel, naganja! ga je i prek Invalidovne „^„z gore na Ţiškov, od tam prek Ţidovske peĉi , gde je konaĉno strga! tu štangu na njemu, tak vratiti natrag

do Libne. Je, al kak se rasrdil, tak S boravil na to da ima svu tu publiku u rakijašnici, da si 'e kitnice budeju sami gospodarili. A u to se je i uveril kad 1 konaĉno došel do te svoje rakijašnice. U rakijašnici je rolo hilnavleĉeni do pol. Kraj njega su stajala dva policajca, kaj su <ejsto tak dobro nalokali, dok su unutra delali red. Sve ti je bilo na pol popijeno, na polici prazna baĉva od ruma, a pod pultom je Paroubek našel dva pijana tipa koje panduri nisu vidli, i koji su mu hteli platiti po dva krajcara kad ih je izvle-kel, jer da su za tolko popili. Tak ti se kaţnjava prenagljenost. To ti je ko u ratu. Prvo neprijatelja porazimo, a onda stalno i stalno za njim, i na kraju nemamo dost vremena za pobeći. —Ja sam si te tipove dobro zapamtil — javio se Vodiĉka

— kad bi mi se neki od tih husara našel na putu, ja bi si to z njim zravnal. Kad nas neko dotakne, mi ti se saperi pret-vorimo u prave beštije. Mi nismo ko ti domobrani. Kad smo bili na frontu kod Pfemišla, bil je z nama jedan kapetan Jatzbacher, svinja da mu ravnog pod suncem ni bilo. Pa nas )e znal tak ţivcirati, da se neki Bitterlich iz našeg bataljuna, jemac, ali jako dobar ĉovek, zbog njega ubil. Tak smo se dogovorili, ĉim to poĉne letit s ruske strane, da naš kapetan Jtobacher ne bu dalje ţivel. I odmah, ĉim su poĉeli Rusi po

31113 pucat, ispalili smo u njega za vreme puškarama pet tetaka r ,4 i5i • • » ». i & »i i- j i .^- ^aa, bil je još ţiv ko maĉka, pa smo ga morali do- Jcjti sa dve kugle da nekaj još iz toga ne ispadne; sam ti je el, ali tak nekak smešno, baš zabavno. v°diĉka se nasmijao: • . AO ti je na fronti na dnevnom redu. Pripovedal mi je »

"^ PriJatelJ>tu Je sad kod nas, dok je bil ko pešak pod ° ad°m> da je njihov bataljun u bitki upucal svog kap-' lsto takvog jednog pesa, koji je za vreme marša sam

j<jovfl

l

372 373

ubil dva vojnika zato jer dalje nisu mogli. Dok je taj c i odjednom je poĉel svirati znak za povlaĉenje. Veli da ^ došlo da pokrepaju od smeha. ^)«

Za vrijeme toga zanimljivog i pouĉnog razgovora Š Vodiĉka konaĉno naĊoše ţeljeznariju gospodina Kako ••' naSopronvi utczabroj 16. ^

— Ipak bu bolje da tu priĉekaš — rekao je Švejk Vod'T pred ulazom u kuću — ja bum samo skoĉil do prvog 1^ • dal gospodi pismo, priĉekal bum na odgovor i odmah sam dole.

— Ja da te pustim samog? — zaĉudio se Vodiĉka — ti ne

znaš MaĊare, stalno ti to govorim. Tu moramo bit oprezni Ja bum ga šupil.

— Ĉuj, Vodiĉka — rekao je Svejk ozbiljno — tu se ne radi o MaĊaru, tu se radi o njegovoj gospodi. Pa to sam ti sve, dok smo sedeli s tom ĉeškom konobaricom, objasnil — da nosim gospodi pismo od svoga obrlajtanta, i da je to jednostavno tajna. Moj mi je obrlajtant to dal na dušu, da za to ne sme znat ţiva duša, pa i ta tvoja konobarica je sama rekla da je to skroz ispravno, da je to diskretna stvar. To niko ne sme znati, da se gospon obrlajtant dopisiva s oţenjenom ţenskom. A i ti si sam to hvalil i klimal si na to z glavom. Sve sam ti to objasnil kak spada. Moram toĉno izvršiti naredbu svog obrlajtanta, a ti hoćeš na silu ići z menom gore.

—Ti me još ne poznaš, Svejk — odgovorio je takoĊer vrlo ozbiljno stari saper Vodiĉka — kad sam već jednotn rekel da te ne bum napustil, onda si zapamti da moja rec vredi za tuĊih sto. Kad idu dva, to je uvek sigurnije.

— U to bum te razuveril Vodiĉka. Znaš gde je n

Višehradu Neklanova ulica? Tam ti je imal svoju radioni bravar Vobornfk. Bil je to pravedni ĉovek, a jednog "*" ' kad se vratil doma s pijanke, dopelal si je sa sebom na sp vanje još jednoga. Posle je dugo i dugo leţal, a svaki ^ n ' a mu je ţena menjala zavoj na glavi, uvek bi mu rekla:» Toniĉek, da niste došli dva dobi! bu samo jezikovu juhu> bi ti hitil na glavu decimalnu vagu«. tU»- "•

• pOSle, kad je već mogel govoriti, rekel: »Imaš pra-a

drugi put kad bum nekam išel, ne bum nikoga sa

vo, se to

Sam° nam — razljuti se Vodiĉka — da

"". « ta; MaĊar hoće nekaj hititi na glavu. Ja bum ga nam, -j

^ grlo, hitil bum ga s prvog kata dole po štengama, b< da bu

proletel ko šrapnel. Na te se tipove maĊarske mora stro ići. Z

njima ti nema cici-mici.

_ Vodiĉka, pa nisi valjda tolko popil. Ja sam imal dva po

dva deci više neg ti. Zapamti si samo to, ne smemo

napraviti nikakvi skandal. Ja sam za to odgovorni. Ipak se

radi o ţenskoj. _ Ja bum i ţensku šupil Svejk, meni je to svejedno, ti još

ne znaš starog Vodiĉku. Jednom u Zabehlicama na »Ruţinom otoku« jedna ti maškara z menom ni štela iti plesati, jer da imam nateĉenu gubicu. Je, istina je, imal sam gubec nateĉeni zato jer sam baš bil došel z jedne plesne za-bave iz Hostivafa, al zamisli si tu uvredu od te droce. »Tak, imate i vi, uvaţena gospodiĉna,« rekel sam, »da vam to ne bi bilo ţal«, tak sam joj jednu prilepil da je zrušila ćeli stol skup s ĉašama, za kojim je sedela s tatom i mamom i s dva brata u tom vrtu. Al nisam se bojal celog »Ruţinog otoka«. Tam su bili moji poznati iz Vršovica i ti su mi pomogli. Prebili smo valjda pet familija skup s decom. To se valjda ĉulo do Michla, a onda je to posle bilo i u novinama, o toj vrtnoj zabavi tog dobrotvornog društva nekakvih zemljaka iz nekakvog grada.

*° & velim, kak su meni drugi pomogli, i ja uvek svakom Pr'jatelju pomognem kad do neĉeg dojde. Ni za dragog Boga

°d tebe ne bum maknul. Ti ne znaš MaĊare... to mi ipak š napravit, da bi me odbacil sad kad smo se vidli posle et> i još u takvim okolnostima. ~~~ lak, onda odi z menom — odluĉio je Švejk — al mo-

° postupati oprezno da ne bi imali nekakvih neugodno-

N*š ne brini prijatelj — tiho je rekao Vodiĉka kad su

Prema stubama — ja bum ga šupil...

0

374 375

A još tiše je dodao: -su — Budeš videl da ne burno s tim tipom maĊarskim' puno posla. ^

A da je netko bio u hodniku i razumio ĉeški, ĉuo bi v ' stuba jasno iznesenu Vodiĉkinu parolu »ne znaš ti Mada * onu parolu do koje je došao u tihom lokalu nad rijekom Ij'"* vom, medu vrtovima slavne Kiralv Hide, okruţene breţuljci kojih će se vojnici uvijek sjećati s kletvama pri spominjanju svih onih vjeţbi prije svjetskog rata i za svjetskog rata, na kojima su se teorijski vjeţbali za praktiĉni masakar i klanja.

Švejk i Vodiĉka stajali su pred vratima stana gospodina Kakonvia. Prije no što je pritisnio zvono, Švejk primijeti:

— Jesi ĉul Vodiĉka, oprez je majka mudrosti?

— Ja se za to ne brinem — odgovorio je Vodiĉka — on ne srne imati ni trenutak vremena da otvori gubec...

— Pa nemam ja z njim kaj razgovarati, Vodiĉka. Švejkje pozvonio, a Vodiĉka je rekao glasno:

— Ajn, cvaj i poletel bu niz štenge. Vrata su se otvorila, pojavila se dvorkinja i upitala maĊarski, što ţele.

— Nem tuĊom — rekao je prezrivo Vodiĉka — nauci se, puca, ĉeški.

— Verstehen Sie deusch1 — upitao je Švejk. — A pischen2

»Also sagen Sie der Frau, ich will die Frau scprechen, sagen Sie, daš ein Brief ist von einem Herr drausen in Kong.«

— Ja ti se ĉudim — rekao je Vodiĉka ulazeći za Svejkom u predsoblje — da se opće s takvim smradom razgovaraš.

Stajali su u predsoblju, zatvorili su za sobom vrata pre

hodniku i Švejk je primijetio:

1. Razumijete njemaĉki? (njem.)

2. Malo. (njem.) ik pis"10

" 3. Recite, dakle, gospodi, ja hoću s gospodom govoriti, recite joj da je vani u ho<W

K r

jednog gospodina, (njem.) j^ : '•.'• '

;

376

Imaju to zgodno ureĊeno, ĉak i dva kišobrana na r\- • a

ta slika od tog Isusa Krista ni tak loša. v T ' 'dne sobe, odakle je

dopirao zveket ţlica i odzvanjanje

— a opet je izašla dvorkinja i rekla Švejku: Frau ist gesagt daš sie hat ka' Zeit, wenn was ist, daš ^ebenund sagen.1

__1 Also — rekao je sveĉano Švejk — der rrau em bner,

aberhaltenKuschen.2

Izvukao je pismo natporuĉnika Lukaša. »Ich«, rekao je

okazujući prstom na sebe«, Annvort warten hier in die

Vbrzimmer.«3

_ A zakaj se ne sedneš? — pitao je Vodiĉka, koji je već sjedio na stolici do zida — tam ti je stolac. Pa ne bus tu stajal ko prosjak. Nemoj se poniţavati pred tim MaĊarima. Budeš videl da bumo z njim imali okapanja, al ja bum ga šupil.

— Ĉuj — odjednom će — gde si se nauĉil njemaĉki?

— Sam od sebe — odgovorio je Švejk. Opet je na tre-nutak bilo tiho. A onda se iz sobe, kamo je dvorkinja odnijela pismo, zaĉula velika vika i galama. Netko je nešto teško bacio na pod, a onda se moglo jasno razaznati da tamo lete ĉaše i razbijaju se tanjuri. Uz to je odzvanjala vika: »Baszom az anyat, baszom az istenet, baszom a Krizstus Marjat, baz-som az atvadot, baszom a vilagot!«4

Vrata su se razletjela, a u predsoblje je uletio gospodin u najboljim godinama, s ubrusom oko vrata, mašući pismom k°je je bilo maloĉas predano.

Najbliţe vratima sjedio je stari saper Vodiĉka, pa se ljutiti

gospodin upravo njemu obratio:

~~ Was soli daš heisen, wo ist der verfluchte Kerl, welcher

^esesBriefgebrachthat?5

i olako — rekao je Vodiĉka ustajući — ti nam se tu

i r

^' Gosoorf- 'j a *k

nema vremena

, pa ako nešto ima, da date i kaţete meni. (njem.) 3-JaodT''

PiSm°'

di drţati

'ezik

("J""-) 4. JcbonT" "k"'

tU "

nodniku- ("J""-)

(ma^j ater

> jebem ti boga, jebem ti oca, jebem ti Isusa i Mariju, jebem ti cijeli svijet.

znaĉiti, gdje je taj prokleti klipan koji je donio ovo pismo? (njem.)

377

l

puno ne deri, da ne bi odletel, a ak hoćeš znati ko • pismo donesel, onda pitaj ovog mog prijatelja. AI / -t0

govori pristojno, il bus proletel kroz vrata dok ne i keks. ^ Vel* Sada je bio red na Svejku da se uvjeri u bogatstvo rjerni razljućenog gospodina s ubrusom oko vrata koji je bez red blebetao i završio time da su upravo objedovali.

— Mi smo ĉuli da ste na obedu — suglasio se Švejk n šepavom njemaĉkom, dodajući ĉeški — i moglo nam je pasri na pamet da vas bez veze diţemo s tog obeda.

— Ne poniţavaj se — javio se Vodiĉka.

Razljućeni gospodin, kojemu se ubrus nakon ţive gesti-kulacije drţao još samo na jednom koncu, nastavio je dalje, kako je u poĉetku mislio da se u pismu radi o ustupanju nekih prostorija u ovoj zgradi za vojne potrebe, jer kuća pripada njegovoj gospodi.

— Tu bi se moglo smestiti još dosta vojske — rekao je Svejk — ali o tom se nije radilo u pismu, kak ste se mogli uveriti.

Gospodin se za trenutak uhvatio za glavu, pri ĉemu je izbacio cijeli niz optuţbi, kako je navodno takoĊer bio rezervni lajtnant i kako bi i sada rado sluţio, ali da boluje na bubrege, kako u njegovo vrijeme ĉasnici nisu bili tako raspuš-teni da bi narušavali obiteljski mir, kako će pismo poslati zapovjedništvu pukovnije, ministarstvu vojske i objaviti ga u novinama.

— Gospon — rekao je dostojanstveno Svejk — to

pismo sam pisal ja. Ich geschrieben, kein Oberleutnafl' Potpis je falš. Unterschrift, Name, falsch. Meni se vaša gospoda jako dopada. Ich liebe Ihre Frau. Ja sam vam pr vuha zaljubljen u vašu gospodu, kak je govoril Vrchlic'v' Kapitales Frau.1

•

Ljutiti gospodin htio se baciti na Svejka koji je n111... zadovoljno stajao pred njim, ali stari saper Vodiĉka K°J

l. Ja sam pisao, nikakav natporuĉnik. Potpis, ime laţno. Ja volim vaša gospoda. Divna

(njem.) '«i(f« $inMf<'Mcw*n^<:- '**

aki njegov pokret, podmetnuo mu je nogu, istrgnuo r^g

nismo, kojim je gospodin stalno mahao, gurnuo f e p , a

kad se gospodin Kakonvi pridignuo, Vodiĉka ga

hvatio, odnio k vratima, a zatim se moglo ĉuti kako se n iedou**-—\ .. 'izstube nešto kotrlja.

lio je to tako brzo kao u pripovijetkama, kad Ċavo doĊe

po ĉovjeka.

Za Ijutitim gospodinom ostao je jedino ubrus. Svejk ga

• nodignuo, pristojno pokucao na vrata sobe, kroz koja je

riie pet minuta izašao gospodin Kakonvi i odakle se ĉuo

^nski pl^.

_- Donosim vam salvetu — rekao je Svejk meko, gospodi

koja je plakala na divanu — mogli bi ga tam izgaziti. Moje

poštovanje.

Udario je petama, salutirao i izašao na hodnik. Na stubištu se nisu vidjeli nikakvi tragovi borbe, jer se ovdje, kako je i predviĊao Vodiĉka, sve odigralo vrlo glatko. Samo je Švejk, kasnije, na ulaznim vratima kuće pronašao otrgnuti ovratnik. Tamo se, vjerojatno, odigravao posljednji ĉin ove tragedije kada se gospodin Kakonvi oĉajniĉki uhvatio kućnih vrata kako ne bi bio odvuĉen na ulicu.

Zato je na ulici vladala ţivost. Gospodina Kakonvia odvukli su prekoputa u veţu, gdje su ga polijevali vodom, a na sredini ulice tukao se stari saper Vodiĉka kao lav, protiv nekoliko honveda i honved husara, koji su se zauzeli za svoga ^mljaka. Majstorski se branio bajunetom na remenu, kao pKvim mlatilom. I nije bio sam. Rame uz rame, uz njega je °]ovalo i nekoliko ĉeških vojnika iz raznih regimenata, koji sut*j ĉas prolazili ulicom.^

^ko je kasnije tvrdio, Švejk ni sam nije znao kako je u to ' a budući da nije imao bajuneta, nije znao kako mu je ^e dopao štap nekakvog izbezumljenog gledatelja, rj ,.otJ^Jalo je to popriliĉno, ali sve što je lijepo kratko traje.

va je vojna policija i sve to pokupila. v0: eJ Je uz Vodiĉku

išao sa štapom koji je zapovjednik Policije proglasio za corpus delicti. KAS. ,. , ,, .

111

378 379

Svejk je koracao zadovoljno, noseći štap na v . vi

sto se nosi puška.

o

Stari saper Vodiĉka cijelim je putem tvrdoglavo šut' kad su ulazili u straţarnicu, rekao je namrgoĊeno Švejk

— Kaj ti nisam rekel da ne poznaš MaĊare? U:

Pukovnik Schroder s uţivanjem je promatrao blijedo lice natporuĉnika Lukaša s velikim kolutima ispod oĉiju, koji od neugode nije ni gledao u pukovnika, već je kradom, kao da nešto studira, motrio na plan dislokacije vojske u vojnom lo-goru, što je bio jedini ukras u ĉitavom pukovnikovu uredu. Pred pukovnikom Schroderom bilo je na stolu nekoliko novina s ĉlancima oznaĉenim plavom olovkom, preko kojih je pukovnik još jednom ovlaš preletio i rekao, gledajući na natporuĉnika Lukaša:

— Vi, znaĉi, već znate da se vaš sluţnik Švejk nalazi u zatvoru i da će vjerojatno biti predan divizijskom sudu?

— Da, gospodine pukovniĉe. — Time, dakako — znaĉajno je rekao pukovnik, ^apasajući oĉi blijedim licem natporuĉnika Lukaša — taj ĉitav dogaĊaj nije završen. Sigurno je da je ovdašnja javnost a uzbuĊena ĉitavim sluĉajem vašega sluţnika Svejka, a 1 ava afera dovodi se i u vezu s vašim imenom, gospodine Poruĉnice. Iz zapovjedništva divizije već su nam poslali k ^

ne materijale. Ovdje imamo neke ĉasopise koji su se sluĉajem. Moţete li mi to naglas proĉitati? ^C natPorucniku Lukašu novine s oznaĉenim ĉlan-|e °vaj poĉeo ĉitati

monotonim glasom, kao da ĉita iivi-^e c^tanke reĉenicu »Med je mnogo hranjiviji i probav-J'negoli šećer«. >>>oDJE JE UZDANICA NAŠE BUDUĆNOSTI?«

IV Nova

stradanja

1

•381 3S0

— To je iz »Pester Llovda?« — upita pukovnik

— Da, gospodine pukovniĉe — odgovorio je natnn T i /v . . v. • r^rucnii Lukas i nastavio citati: "Ht

»VoĊenje rata zahtijeva suradnju svih slojeva grad Austro-Ugarske Monarhije. Ţelimo li imati pod ^ ^ sigurnu drţavu, svi se narodi moraju meĊusobno pod ^ rati, a jamstvo naše budućnosti upravo je u tom spontan*" poštovanju koje osjeća jedan narod spram drugoga. Na;v * ţrtve naših odvaţnih vojnika na bojišnici (jer oni stal napreduju) ne bi bile moguće ako zaleĊe, ta opskrbna p0r tiĉka arterija naših slavnih armada, ne bi bilo jedinstveno' kad bi se u zaleĊu naše vojske pojavili elementi koji razbijaju jedinstvo drţave, a svojom agitacijom i zlonamjernošću potkopavaju autoritet drţavne cjelovitosti i unose meteţ u zajednicu naroda naše krune. U ovom povijesnom trenutku ne moţemo šutke gledati na šaĉicu ljudi, koji bi htjeli zbog nacionalnih i lokalnih razloga ometati naš zajedniĉki napor, borbu svih naroda naše krune za pravedno kaţnjavanje onih bijednika, koji su bez ikakva razloga napali našu monarhiju, kako bi je lišili svekolikih kulturnih i civilizacijskih dobara. Glede toga ne moţemo šutke prijeći preko ovih gnusnih pojava, eksplozija bolesnih duša, koje teţe samo razbijanju jednodušnosti u srcima naroda. Već nekoliko puta imali smo priliku upozoriti u našem ĉasopisu na tu pojavu, da su vojne vlasti bile prisiljene postupiti sa svom strogošću spram onin pojedinaca iz ĉeških pukovnija koji zanemarujući slavne pu-kovnijske tradicije siju svojim nepromišljenim djelovanjem u našim maĊarskim gradovima srdţbu spram cjelokupnog ĉeškog naroda, koji to kao cjelina niĉim nije zasluţio, i ' je uvijek ĉvrsto stajao na braniku ove drţave, o ĉemu svj doĉi cijeli niz istaknutih ĉeških vojskovoĊa, od kojih se P sjećamo slavnog lika maršala Radetzkog i drugih brani J Austro-Ugarske Monarhije. Nasuprot tim svijetlim lik°v .^ stoji nekoliko bijednika raspuštenog ĉeškog ološa, koji s • koristili svjetski rat kako bi se dobrovoljno prijavili u voj te na taj naĉin mogli uvesti meteţ u jednodušnost n

,-e sluţeći se pritom svojim najniţim nagonima. Već A

o'm upozorili na divljanje pukovnije. No... u De-} o

ĉijim se ispadima raspravljalo i koji su bili osuĊeni «1 >

planskog parlamenta. Njihova je pukovnijska za-i ^cniie

na bojišnici bila — cenzurirano — tko ima na -r-iva K"*" ' . • • i •> • i •

• t\ rai oeavni grijeh? — cenzurirano — tko je nagnao ciiy|CSU v*) D ° v 4. . 4. . •'l vojnike — cenzurirano — sto se sve usuĊuju tuĊmci u ^ • madarskoj domovini, o tome najbolje svjedoĉi sluĉaj u r IvHidi, maĊarskom uporištu nad Litavom. Kojoj narodnosti pripadaju vojnici iz obliţnjeg vojnog logora u Brucku

ad Litavom koji su napali i zlostavljali tamošnjeg trgovca gospodina Gvulu Kakonvia? Sasvim je sigurno da je duţnost vlasti ispitati taj zloĉin i raspitati se kod vojnog zapovjed-ništva, koje sigurno već prouĉava ovu aferu, kakvu ulogu u tom besprimjernom huškanju protiv drţavljana MaĊarske Kraljevine igra natporuĉnik Lukasch, ĉije se ime (kako nam javlja naš mjesni dopisnik koji je o cjeloj aferi već prikupio bogat materijal), u gradu dovodi u vezu s dogaĊajima posl-jednih dana, a koji upravo vape za pravdom. Ĉitatelji 'Pester Llodva sigurno će sa zanimanjem pratiti razvojni tijek istrage, a mi ih uvjeravamo da ćemo ih pobliţe upoznati s tim dogaĊajem od izvanrednog znaĉaja. No istodobno oĉe-kujemo sluţbeno priopćenje o kiralvhidskom zloĉinu poĉi-njenom nad maĊarskim puĉanstvom. Posve je jasno da će se ovom stvari pozabaviti i Peštanski sabor, da bi se konaĉno pokazalo kako ĉeški vojnici koji prolaze preko Ugarske Kra-

jevine na bojišnicu ne smiju smatrati zemlju krune Sv. Stje- Pana svojim lenom. Ako pak poneki pripadnici toga naroda,

J1 je tako lijepo prezentirao jedinstvenost svih naroda ove

« narhije, još ni danas ne shvaćaju situaciju, neka samo

n vJer ^e u ratu takve ljude metak, uţe, zatvor i bajunet cm da slušaju i da se podreĊuju najvišim interesima naše

^iĉke domovine.« ,_"pi .

^KO je potpisao ĉlanak, gospodine natporuĉniĉe?

liĉe Barabas, urednik i zastupnik, gospodine pukov-

382 383

— To je poznata beštija, gospodine natporuĉniĉ nego što je došao do »Pester Llovda«, taj ĉlanak je v' ^ objavljen u »Pesti Hirlap«. A sada mi proĉitajte sluţbe ° jevod maĊarskog ĉlanka u šopronjskom ĉasopisu »$0n ^ Napio«. Pron

Natporuĉnik Lukaš ĉitao je naglas ĉlanak u kojem urednik neobiĉno trudio da upotrijebi smjesu reĉen1

»zahtjev drţavne mudrosti«, »drţavni poredak«, »ljuci i izopaĉenost«, »pogaţeno ljudsko dostojanstvo i osjećali »kanibalsko kolinje«, »izmasakrirano ljudsko društvo ' »ĉopor mameluka«, »poznato je iza kulisa«. I tako je to dalje išlo, kao da su MaĊari na vlastitom tlu bili najprogonienijj ţivalj. Kao da su ĉeški vojnici došli, srušili urednika na pod i plesali mu s bakandţama po trbuhu, a on je samo urlao od bola, dok je netko stenografirao.

»O nekim najvaţnijim stvarima«, plaĉe šopronjski dnevnik 'Sopronv Napio'«, »znaĉajno se šuti, ništa se ne piše. Svatko od nas zna što je u stvari ĉeški vojnik u MaĊarskoj i na bojišnici. Svi mi znamo što to Ĉesi izvode, što je tu na stvari i kako to kod Ĉeha izgleda i tko to sve pokreće. Dakako, budnost vlasti je prije svega usmjerena na druge vaţne stvari, koje ipak moraju biti u primjerenoj svezi s nad-zorom nad cjelinom, kako se ne bi moglo dogoditi ono sto se ovih dana dogodilo u Kiralv Hidi. Naš juĉerašnji ĉlanak bio je na petnaest mjesta cenzuriran. Stoga nam ništa drugo ne preostaje nego da izjavimo da niti danas nemamo suviše razloga da se naširoko pozabavimo dogaĊajima u Kiraly ru di. Naš je specijalni izvjestitelj na licu mjesta utvrdio Ċavla* u ĉitavoj toj aferi doista iskazuju gorljivost i revnost, te vode istragu punom parom. Samo nam se ĉini ĉudnim s se neki sudionici cijelog masakra dosad nalaze na slobodi-se prije svega tiĉe jednog gospodina, koji se, kako se ĉuj > ) uvijek nekaţnjeno kreće u vojnom logoru i još

oznake svoje 'papagajske regimente' ĉije smo ime pre \ ,^ objavili u 'Pester Lloydu' i 'Pesti Napio . To je Poznatij2j;i šovinist Lukaš, o ĉijem će se divljanju provesti interp

mi Austrijanci, ne gledajući na to aa 11 smo iNijemci m j? . y uvijek prema MaĊarima... razumijete me gospodine oruĉniĉe. Vidi se u tome odreĊena tendencija. Moţda ,. vjje zanimao ĉlanak u »Komarnskom veĉernjem listu« ^jje se o vama tvrdi da ste pokušali silovati gospoĊu Ka-konvi, baš u blagovaonici za vrijeme objeda i to u prisustvu njezina muţa, kojemu ste prijetili sabljom, i natjerali ga da zaĉepi ruĉnikom usta svoje supruge, kako ne bi vriskala. To je posljednja vijest o vama, gospodine natporuĉniĉe.

Pukovnik se nasmijao i nastavio: — Vlasti nisu izvršile svoju duţnost. Preventivna cenzura u

ovdašnjim listovima nalazi se takoĊer u rukama MaĊara. Rade s nama što hoće, ĉasnik nije zaštićen od uvreda jedne takve civilne, maĊarske, uredniĉke svinje, pa je tek na temelju našeg oštrog istupa, odnosno telegrama našeg divizijskog suda, Drţavno odvjetništvo u Pešti poduzelo korake da se u wim spomenutim redakcijama izvrše neka uhićenja. Najviše a platiti urednik »Komarnskog veĉernjeg lista«, pa taj na NO) veĉernjak neće zaboraviti do smrti. Meni je kao vašem adreĊenom divizijski sud povjerio da vas saslušam i šalje u Pologu kompletan spis koji se tiĉe istrage. Sve bi ispalo n IcT ne ^ kilo tog vašeg nesretnog Švejka. S njim je su 1^ Sa?er Vodiĉka, kod kojega su nakon tuĉnjave, kada slaT na v°jnu policiju, našli vaše pismo, koje ste po- tvrd• °P Kakonyi. Prilikom saslušanja taj vaš Švejk je °no Kl t0 n^e va^e Pismo> ^a je to pisao sam, a kada mu je ga j . Predoĉeno i kada su ga pozvali da ga prepiše, pojeo , niJe su iz pukovnijskog ureda poslali divizijskom i aS^raPorte kako bi ih usporedili sa Svejkovim rukopi- 0vdJe imate rezultat. :vaitesKi ;db ;

zastupnika Gesze Savanya koji zastupa naš

ree ljubazno, gospodine natporuĉniĉe """ -k Schroder — pišu o vama, i tjednik iz Kiraly Hide, P • l vski listovi. Ali to vas vjerojatno neće zanimati, jer je • no na jedan te isti kalup. Politiĉki se to dade objasniti, Ln mi Austrijanci, ne gledajući na to da li smo Nijemci ili

jbrai

sve

384 385

?.:'• Pukovnik je prelistao svoje spise i pokazao natn Lukašu na taj odlomak: »Optuţeni Švejk odbio je

Cn*'!l1 nekoliko diktiranih reĉenica poprativši to tvrdnjom H ' boravio preko noći pisati«.

— Gospodine natporuĉniĉe, onome što pred sudom priĉa taj vaš Švejk, ili onaj saper, ne pridaj znaĉenja. Švejk i saper tvrde da se radi o nekakvo koja nije bila dobro prihvaćena, te da su sami bili napad • od strane civila i da su se branili kako bi saĉuvali vojnicu ĉast. Istragom je bilo utvrĊeno da je taj vaš Švejk uopće li jepa ptiĉica. Tako, naprimjer, na pitanje zašto ne priznaje odgovorio je, prema zapisniku: »Ja sam u toĉno takvoj situaciji u kakvoj se jednom našel zbog nekakve slike Djevice Marije neki sluga akademskog slikara Panuške. I taj isto, kad se radilo o nekakvim slikama koje je navodno proneveril, niš drugo ni mogel na to odgovoriti, nego 'trebam pljuvat krv?'« Naravno da sam se uime pukovnijskog zapovjedništva postarao da se u sve novine pošalje odgovor na sve te gnusne i podle ĉlanke ovdašnjih novina. Danas će se to razaslati, i nadam se da sam uĉino sve kako bih popravio ono što se dogodilo nakon lopovskog vladanja tih novinarskih, maĊarskih, civilnih Ċubradi.

Mislim da sam to dobro stilizirao: »Divizijski sud br. N. i zapovjedništvo pukovnije br. N.

izjavljuju da ĉlanak koji je objavljen u ovdašnjim novinama o toboţnjim ispadima vojnika pukovnije br. N. ne odgovara istini, te da je izmišljen od prvog do posljednjeg retka, a će istraga provedena protiv tih ĉasopisa dovesti do strog kaţnjavanja krivaca«.

— Divizijski sud u svom dopisu zapovjedništvu naše r kovnije — nastavio je pukovnik—došao je do uvjerenja u stvari ne radi ni o ĉemu drugom već o sustavnom hus protiv vojnih jedinica koje prolaze od Cislajtanije do l ^ jtanije. A usporedite pritom koliko je naših vojnika oti ^ bojišnicu s naše strane, a koliko s njihove. Velim varn> mi je vojnik draţi od te maĊarske bagre. Kad se sarno

nod Beogradom MaĊari otvorili vatru po našem s

maršbataljunu koji nije znao da to MaĊari pucaju po a su osuli paljbu po Nijemcima na desnom krilu, a njirna> F^ ^ ^ tajco

zbunjlj pa su otvorili vatru na bosan-rfKrimentu, koja je bila postavljena uz njih. E, to je bila a! Ja sarn uPravo bi° u stoţeru brigade na objedu. Dan ^morali smo se zadovoljiti šunkom i juhom iz konzerve, pa smo dana imali pristojnu kokošju juhu, pile s riţom i K ihde sa šatoom, a prethodne veĉeri objesili smo u gradiću kog srpskog vinara, pa su naši kuhari našli u njegovu podrumu vino staro trideset godina. Moţete si zamisliti kako smo se samo veselili tom objedu. Pojeli smo juhu, baš smo se bacili na kokicu, kad najednom puškaranje, onda prava pucnjava, jer je naša artiljerija, koja nije pojma imala da naše jedinice pucaju jedna na drugu, otvorila vatru po našim linijama i jedna je granata pala tik do našeg stoţera brigade. Srbi su valjda mislili da je kod nas izbila pobuna, pa su sa svih strana poĉeli prelaziti rijeku i udarati po nama. Brigadnog generala zovu na telefon, divizijski general se poĉeo derati, da kakva je to svinjarija u brigadnom odsjeku, jer da je upravo dobio zapovijed od armijskog stoţera da treba zapoĉeti s napadom na srpske pozicije u dva i trideset pet noću, i to na lijevom krilu. A mi da smo rezerva i da se paljba mora smjesta prekinuti, no ™ bi u takvoj situaciji mogao »Feuer einstellen«.1 Brigadna te|eronska centrala javlja da nikako ne moţe dobiti vezu, ^o da se javlja stoţer 75. pukovnije, da su upravo od sus-l e divizije dobili naredbu »ausharren«2 i da se ne mogu °govoriti s našom divizijom, a da su Srbi zaposjeli kote 212, (, i.1 ' te da sedamdeset peta traţi da joj se pošalje jedan jun kao veza i telefonski spoj s našom divizijom. Prebaci-SrKVan? m* n*Ju na diviziju, ali veza se prekinula, jer su nam tr0L

Vec "ili prodrli u zaleĊe s oba krila, i odsjekli glavninu u Ijo ' U k°Jem Je onda ostalo sve — i regimente, i artiljerija i ra s ĉitavom autokolonom, i skladište i poljska bolnica.

i. (njfm)

387 386

Dva dana sam bio u sedlu, divizijski i brigadni gener l u zarobljeništvo, a sve su to skrivili MaĊari time što s St

po našem drugom maršbataljunu. Samo se po sebi ta ^^ da su za to okrivili našu regimentu. ^k Pukovnik pljucnu.

— Sami ste se sada, gospodine natporuĉniĉe, uvjerili L ko su sjajno iskoristili vaš sluĉaj u Kiralv Hidi. Natporuĉnik Lukaš se zbunjeno nakašljao.

— Gospodine natporuĉniĉe — obratio mu se povjeri" pukovnik — ruku na srce, koliko ste puta spavali s on«, °

•,.- i ., r 6U!1PO- om Kakonvi?

Pukovnik Schroder bio je danas vrlo dobro raspoloţen

— Gospodine natporuĉniĉe, nemojte mi reći da ste se tek sada poĉeli dopisivati. Kad sam ja bio u vašim godinama, tri tjedna sam bio u Jageru na geometrijskim teĉajevima, i trebali ste samo vidjeti kako ĉitava ta tri tjedna nisam ništa drugo radio nego spavao s tim Madaricama. Svaki dan s drugom. Mlade, neudate, starije, udane, kako je već došlo. Temeljito sam to peglao, tako da sam jedva stajao na nogama kad sam se vratio u regimentu. Najviše me iscrpila gospoda jednog advokata. E, ta je pokazala što mogu MaĊarice. Ugrizla me pritom za nos, cijelu noć mi nije dala oka sklopiti. Poĉeo korespondenciju... — pukovnik je povjerljivo lupnuo natporuĉnika po ramenu — znamo mi to. Ništa ne gov-orite, ja imam svoj sud o cijeloj toj stvari. Spetljali ste se s njom, muţ je to otkrio, a taj vaš j lupi Švejk... — ali znat j gospodine natporuĉniĉe, taj vaš Svejk je ipak karakter, ktf> je to izveo s vašim pismom. Takvog ĉovjeka je zaista šteta.J tvrdim da je to odgoj. Meni se to jako sviĊa kod tog dec Svakako, u tom smjeru istraga mora biti obustavljena- ' vas su gospodine natporuĉniĉe osramotili u novinama, prisutnost ovdje je potpuno suvišna. Tijekom tjedna odaslana marška na ruski front. Vi ste najstariji ĉasni kompanije, pa ćete krenuti s njom kao zapovjednik. i° > sve sreĊeno u brigadi. Recite financijskom naredniku pronaĊe nekog drugog sluţnika umjesto toga Svejka.

388

nik Lukaš zahvalno je pogledao na pukovnika,

'

koji)e". £vejka vam dodjeljujem kao ordonansa kom-

—"" pukovnik je ustao i pruţajući ruku problijedjelom

mcniku, rekao:

Time je, znaĉi, sve sreĊeno. Ţelim vam mnogo sreće,

""". taknete na istoĉnom bojištu. A ako se još nekada sus-

^emo, d°Ċite u naše društvo. I nemojte nas izbjegavati

^TuBudejovicama ^

Cijelim putem kuci natporucnik Lukaš je ponavljao:

»Ordonans kompanije, ordonans kompanije«.

I Švejkov lik lebdio mu je jasno pred oĉima.

Kada mu je natporucnik naredio da mu nade novog sluţ-

nika namjesto Svejka, financijski narednik Vanek reĉe:

— A ja sam mislio, gospodine obrelajtnant, da ste za-

dovoljni s tim Švejkom.

A kad je ĉuo da je pukovnik imenovao Svejka ordonan-

som 11. kompanije, Vanek viknu:

— Pomozi nam Gospode Boţe!

U baraci kraj divizijskog suda, osiguranoj rešetkama prema propisu, ustajalo se u sedam sati ujutro i ureĊivale su se vojniĉke postelje koje su se valjale po podu u prašini. Drvenih leţajeva nije bilo. U jednom pregratku te dugaĉke Prostorije slagali su po propisu deke na slamaricu, a oni koji Su bili gotovi s poslom, sjedili su na klupi do zida, pa ili ^traţili uši (oni koji su došli s bojišnice), ili su se zabavili Pripovijedanjem raznih zgoda. Svejk je sa svojim starim SaPerorn Vodiĉkom sjedio na klupi do vrata s još nekoliko

)nika iz razliĉitih pukovnija i formacija. SL ~~~ . gledajte, deĉki — javio se Vodiĉka — onog madar-

°8 tipa tam kod prozora, kak se samo gad moli da to s r dobro projde. Pa da ga ĉovek ne šupi da mu se njuška

uha do uha. to je dobar ĉovek — rekao je Švejk — taj je ovde

389

Sil

l

d

/'

zato jer ni htel u vojsku. Iz nekakve je sekte, a zatv zato jer neće nikog ubiti, on se drţi tih Boţjih zapov A^'c ovi mu buju zapaprili te Boţje zapovedi. Prije rata je v- ' Moravskoj nekakav gospon Nemrava, a taj ĉak ni htel " pušku na rame kad su ga dignuli u vojsku, jer da je to n njegovih uverenja nositi tam nekakve puške. Zato je bil ^ voreni, dok ni poplavil, pa su ga ponovo otpelali na pris *' On im je rekel da ne bu prisegnul, da je to protiv njeeo \

• • J v l • ' O *lfl

uverenja, i — zdrzal je.

— Bil je to glupi ĉovek — rekao je stari saper Vodiĉka

— on je mogel prisegnut, a onda se na sve to posrat, s ćelom tom prisegom.

— Ja sam već triput prisegnul — izjavio je jedan pješak

— i triput sam tu zbog dezertiranja, i da nemam tu doktorsku potvrdu da sam pred petnajst godina u stanju ludila ubil svoju tetu, bil bi već valjda treći put na fronti streljan. Ali ovak mi uvek moja pokojna teta pomogne, a na kraju bum se valjda izvlekel iz tog rata kak spada.

— A zakaj si, kamarade — upita Švejk — umlatil tu svoju tetu?

— A zbog ĉega se ljudi ubijaju — odgovorio je ugodni ĉovjek — pa svako se moţe dosetiti da se to dela zbog novaca. Imala je ta baba pet štednih knjiţica, a baš su joj poslali kamate kad sam k njoj došel u posjetu sav razbijem i podrapani. Osim nje, na tom svetu nisam imal ţive duše. Tak sam ju išel prositi, da bi me posvojila, a ona, mrcina, veli da idem delat, jer da sam, veli, mladi, jaki i zdravi ĉovek. Reĉ po reĉ, i ja sam ti je nekolko puta opalu P° glavi širajzlom, i tak sam joj facu sredil da nisam znal p moja tetića, il to ni moja tetića. Tak sam tam kod nje se ^ na podu i stalno si govoril: »Jel to tetića, il to ni t£tl ' Tak su me drugi dan našli susedi kak sedim kod nje. u sam bil u ludnici u Slupima, a kad su nas, onda, prije { izveli pred komisiju u Bohnćfcama, proglasili su n1 izljeĉenog, pa sam odmah moral u vojsku da odsluţi^1 godine koje sam propustil. »,5*

ie orošao mršav, visoki vojnik, izmuĉena izgle-' v i

Kra) "J"1 ' • etlom u ruci.

^"Vo je J^*11 uĉitelj iz mo§ ^njeg maršbataljuna ~" ^^0 ga je lovac koji je sjedio do Svejka — sad si •" pre

mesti ispod sebe. To je jako uredni ĉovek, tu je zbog idl£e pjesmice koju je sloţil. — Uĉitelj, dojdi sim — poz-"• muškarca s metl0m, koji se, ozbiljno pribliţio njihovoj

klupi-l- Daj, o onim ušima. Vojnik s medom se nakašlja i poĉe:

Usljivo sve je, front se ĉek cijeli, samo

general ima veš bijeli Gmiţe na nas

velka uš bolje nam j e da smo kuš. Uš

je ovdje dobro svikla na ĉasniku već je

nikla sa pruskom se uši pari ušljivac

austrijski stari.

Izmuĉeni vojnik uĉitelj sjeo je na klupu i uzdahnuo:

—To je sve, zbog toga sam već ĉetvrti put saslušavan kod

gospodina istraţnog suca.

— O tom vam zbiljam ne vredi govoriti — rekao je Švejk razborito — radi se samo o tom koga buju oni na sudu smatrali tim starim austrijskim ušljivcem. Još je dobro da ste 13111 stavili ono parenje, to bu ih zmotalo, tak da budu skroz P°blesavili. Samo im morate objasniti da je ušljivac muţjak °d uši i Ja se ţenka od uši moţe pariti samo s muţjakom ^'jivcern. Drukĉe se ne bute iskopali. Niste pisali to da bi ne*og uvredili, to je jasno. Recite gosponu istraţitelju da ste 51 to pisali za svoju zabavu, pa kad se veli muţjaku od svinje t, da se svuda veli muţjaku od uši — ušljivac. lj je uzdahnuo: y r~~ Ali kad taj gospodin istraţitelj ne zna dobro ĉeški. c

Sam mu to na sliĉan naĉin probao objasniti, ali on se

391 390

bacio na mene, da se muţjak od uši ĉeški veli ušak »Kr-i ušljivac«, rekao je gospodin isljednik, »ušak.« Ferninin *^ gebildeter Kerl, ist ova uš also masculinum ist ovaj uš L * kennen unsre Pappenheimer.1 ' *»

— Kratko reĉeno — rekao je Švejk — s vama dost bezveze, ali ne smete gubiti nadu, kak je govoril ^ Janeĉek u Plzelnu, da se još sve moţe okrenuti na bolje t su mu godine 1879. navlaĉili omĉu na vrat zbog top dvo'st kog grabeţnog ubojstva. To je i pogodil, jer su ga u zadnjeg ĉasu maknuli ispod vešala, jer ga nisu smeli obesiti zbo« roĊendana Njegovog Veliĉanstva cara, koji je padal uprav na taj dan, kad je on trebal visiti. Tak su ga obesili tek drua dan, kad je prošel roĊendan, a tip je još imal takvu sreću da je treći dan dobil pomilovanje, pa je trebalo obnoviti proces, jer je sve ukazivalo na to da je to u stvari napravil jedan drugi Janeĉek. Onda su ga morali iskopati iz kaţnjeniĉkog groblja i rehabilitirati na plzenjsko katoliĉko groblje, u onda su tek utvrdili da je evangelist, pa su ga otpelali na evangelistiĉko groblje, a onda...

— ... onda bus dobil par fliski — nadovezao se stari saper Vodiĉka — kaj si svega taj tip ne zmisli. Ĉovek ima brige od tog divizijskog suda, a on mi, frajer jedan blesavi, juĉer kad smo išli na saslušanje, pripoveda kaj je to ruţa jerihonska.

— Ali to nisu moje reci, to je pripovedal sluga slikara Panouške, Matej i to jednoj staroj babi, kad ga je pitala kak izgleda ta ruţa iz Jerihona. Onda joj je rekel: »Uzmite si suhi kravlji drek, metnite ga na tanjur, polite z vodom i on D vam lepo pozelenil, e to vam je ta ruţa iz Jerihona« — hram0

se Švejk — pa nisam si ja zmislil tu bedastoću, a morali so1

si o neĉem pripovedati, kad smo išli na saslušanje. Vodiĉ ja sam te htel z neĉim razveselit... .,

— Ti bus nekog razveselil — otpljunuo je prezrivo diĉka — ĉovek tu ima punu glavu briga kak bi se zv'e tog dreka i izišel van, kak bi si to poravnal s tim maĊ^5

l. Ţenski rod, obrazovani deĉko, glasi ovaj uš, a muški dakle ova ušak. Poznaj"11

ljude,

(njem.)

on hoće ĉoveka razveselit s nekakvim kravljim to mogu naplatiti tim maĊarskim frajerima, zatvoreni, i na sve to se još ĉovek mora pretvarati, - ' vati istraţitelju da niš nema protiv tih MaĊara. To ti '° moj, Pesji ţivot. Ali kad mi jednom takav dopadne ie> ^Lutil bum ga ko maĉka. Dal bum im ja: »Isten ald t«,1 ja bum se z njima obraĉunal, o meni bu se

se nemoj brinuti — rekao je Švejk — sve bu bilo ,

ejjaj sarno je glavno nikad na sudu ne govoriti istinu. Onaj ĉovek koji se da namamiti, pa prizna, taj je uvek gotovi. Od toga nikad niš dobro ni ispalo. Kad sam jednom delal u Moravskoj Ostravi, tam se dogodil jedan ovakav sluĉaj: jedan je rudar isfliskal inţinjera u ĉetri oka, tak da to niko ni videl. A advokat koji ga je branil, stalno mu je govoril da bi to pori-cal, da se niš nemre dogoditi, ali predsednik suda mu je stalno stavlja! na dušu da je priznanje olakotna okolnost, ali taj je stalno teral svoje, da nemre priznati, pa je i bil osloboĊen, tak je i dokazal svoj alibi. Tog istog dana bil je u Brnu... — Jezušmarja — razljutio se Vodiĉka — ja to više nem-rem zdrţati. Zakaj sve to pripoveda, to ne razmem. Juĉer je z nama na saslušanju bil jedan isti takav ĉovek. Kad ga je istraţitelj pital kaj dela u civilu, on je odgovoril: »Duvam kod Kriţa«, to ti je trajalo više od pol sata, dok ni objasnil istra-ţitelju da puše u mijeh kod kovaĉa Kriţa, a kad su ga posle pitali »Vi ste znaĉi u civilu pomoćni djelatnik«, onda im je °dgovoril, »Kakvi ponoćni, to je Franta Hybšu.« Na hodniku su se zaĉuli koraci i vika straţe »Zuvvachs«.2

bu nas više — radosno je rekao Švejk — moţda su saĉuvali nekakav ĉik.

^ rata su se otvorila i unutra su gurnuli jednogodišnjeg vonj°Vik- k° Je u Budejovicama sjedio sa Švejkom u zat-1 DIO odreĊen u kuhinju neke marškompanije.

i MaĊarsku. (ma4.)

.1;

392 393

— Hvaljen Isus i Marija — rekao je ulazeći, na sr Švejk odgovorio:

— Na vjeke vjekova, amen!

Jednogodišnji dragovoljac zadovoljno je pogleda Švejka, poloţio na zemlju deku, koju je donio sa s I sjeo na klupu u ĉešku koloniju, razmetao si uvijaĉe i

i i • i •

smotane cigarete koje je ondje bio spretno ugurao, a i ih razdijelio, pa je izvadio iz cipele komadić kutiie 7 J-L

i 1-1 v.i. i - L-i ' 'd šibice i nekoliko šibica koje su spretno bile razrezane po poU •

glavice.

Kresnuo je, paţljivo zapalio cigaretu, svima dao da pripale i ravnodušno rekao:

— Ja sam optuţen za veleizdaju.

— To ni niš — odazvao se Švejk — to je zezancija. — To se razumije — rekao je jednogodišnji dragovoljac

— ako ţelimo takvim naĉinom pobijediti, pomoću raznih sudova. A ako se već ţele sa mnom na silu suditi, nek se sude. Sve u svemu uzevši, jedan proces više, ništa ne mijenja na situaciji.

— A kak si se pobunil? — upitao je saper Vodiĉka, gle-dajući sa simpatijama na jednogodišnjeg dragovoljca.

— Nisam htio ĉistiti zahode u glavnoj straţarnici — od-govorio je — onda su me odveli pukovniku. On je prava svinja. Poĉeo se na mene derati, da sam zatvoren na temelju pukovnijskog raporta, da sam obiĉni arestant, da se uop ĉudi što me zemlja nosi i što se ne prestane okretati zbog f sramote jer se u vojsci našao takav ĉovjek s pravom jedn^ godišnjeg dragovoljca, koji ima pravo na ĉasniĉki ĉin, ak°J pak svojim vladanjem moţe pobuditi samo gnušanje i prlJ ir svojih nadreĊenih. Odgovorio sam mu da se rotacija ze ljine kugle ne moţe zaustaviti pojavom takvog jednog . njeg dragovoljca kao što sam ja, da su zakoni prirode jac kaţnjavanja jednogodišnjih dragovoljaca, i da bih volio z tko me to moţe prisiliti da perem nekakve zahode, koje ,( nisam posrao, iako bih i na to imao pravo nakon te svi J prehrane u regimenti, nakon tog gnjilog kupusa i P°P1S

esa Onda sam još pukovniku rekao da je taj njegov g I?fc0

me zemlja nosi«, malo ĉudan, jer ipak zbog me-naZ°V joci do

potresa. Cijelo to vrijeme dok sam drţao ne neCecijUj

gospodin pukovnik nije ništa drugo radio nego f°^Q zubima

kao kobila kad je hladi po jeziku smrznuta 00 ^ onda se na

mene izderao: ^ Onda, hoćete li ĉistiti zahod ili nećete?

H pokorno javljam da nikakav zahod ĉistiti neću.

__ Vi ćete ĉistiti, Sie Einjahriger.1

___ Pokorno javljam da neću. __ K vragu, vi ćete ĉistiti, ne jedan, nego sto zahoda! __ Pokorno javljam da neću ĉistiti niti sto, i niti jedan

I tako je to stalno išlo: »Ĉistit ćete?«, »Neću ĉistiti«. Zahodi su letjeli amo-tamo, kao da je to nekakva djeĉja brojalica od Paule Moudre. Pukovnik je trĉao po uredu kao lud, na kraju je sjeo i rekao: »Razmislite dobro, predat ću vas divizijskom sudu zbog pobune. Nemojte misliti da ćete biti prvi jednogodišnji dragovoljac koji je za ovoga rata bio stri-jeljan. U Srbiji smo objesili dva jednogodišnja dragovoljca iz 10. kompanije, a jednog iz 9. strijeljali smo kao janje. A zašto? Zbog njihovih tvrdih glava. Ona su dvojica bila obješena jer su se ustruĉavali objesiti neku ţenu i sinĉića nekog komite kod Šapca, a jednogodišnji iz 9. strijeljan je jer nije htio dalje, i stalno se ispriĉavao da su mu natekle noge i da ima platfus. Dakle, hoćete li ĉistiti zahod ili nećete?«

~~ Pokorno javljam da neću. Pukovnik je na mene pogledao i rekao: »Slušajte, da niste

slavenofil?«

7~ l okorno javljam da nisam. Oftda su me odveli i rekli da sam optuţen za pobunu.

NaJbolje bus napravil — rekao je Švejk — ak bus se da si blesav. Dok sam ja sedel u garnizonskom zatvoru, a je isto bil jedan tak pametni ĉovek, obrazovan, pro-

». Vi • •1. lo.

395 394

fesor na Trgovaĉkoj akademiji. Taj je dezentiral s K 'v z njim je treba! biti prireĊen jako slavni proces, ka), \^' za primer ostalima osudili i obesili, a! taj se iz toga ' ^ jednostavno zvlekel. Poĉel je iz sebe delat bedaka, naši' A zaostaloga, pa kad ga je pregledava! stoţerni doktor onH izjavil da nije dezentiral, nego da još od mladosti rado pn ^ i da uvek oseća nekakvu ĉeţnju da bi nekam nestal. R u je da se jednom probudil u Hamburgu, drugi put onet Londonu i da ni znal kak je tam došel. Da mu je otac Kl alkoholiĉar, da je umri od samoubistva prije neg kaj se o rodil, mama da mu je bila prostitutka, da se opijala, i da ie umrla od derilija. Mlada sestra da mu se utopila, starija da mu se hitila pod vlak, brat da je skoĉil sa ţeljezniĉkog mosta na Višehradu, dedek da je ubil svoju ţenu, polil s petrole-jom i zapalil, druga baka da se potucala sa ciganima i da se otrovala u zatvoru sa šibicama, jedan nećak da je bil nekolko puta osuĊeni zbog paljevine, a onda si je u zatvoru u Kar-touzima prerezal ţile na vratu s komadom stakla, nećakinja s tatine strane da se hitila u Beĉu sa šestog kata, a on sam da je bil strašno zanemaren u odgoju, da do desete godine ni znal govoriti, jer ga je, kad mu je bilo šest meseci i kad su ga previjali na stolu, a onda nekam otišli, maĉka povleklasa stola i on da je pri padu udaril glavu. Povremeno da ima silne bolove u glavi, a u takvim trenucima da ne zna kaj dela, i da je u takvom stanju otišel s fronta u Prag, a tek kad ga je vojna policija zatekla kod »Fleka« da je došel k sebi. Boţe dragi> trebali ste videti kak su još bili sretni kad su ga otpustili E

vojske, a valjda si je još pet vojnika, koji su z njim sedei istoj sobi, za svaki sluĉaj otprilike ovak napisalo na papifl •

1. Otac alkoholiĉar. Mati prostitutka, i t 2. Sestra (utopila se). d; 3. Sestra (vlak) • sbi:* •; 4. Brat (s mosta) : ikivff*

5. Dedek + (ţenu, petrolej, zapalil) 3

6. Baka (Cigani, šibice) + itd. <:;•«...»•,•••

396

• n to isto Pocel nabrajati stoţernom dok- ni došel ni do nećaka, kad mu je stoţerni doktor, t0fUY mu je to bil već treći sluĉaj, rekel: »Ĉuj frajeru, a &0. ' ećakinja s tatine strane se bacila u Beĉu sa šestog kata, ^'zanemaren u odgoju, pa će te sada zatvor korigirati«.

!!• i ga i otfurali na tu korekciju, zvezali ga na kriš kras, i TaK su & . . v i . . . ah M je prešla i ta strasna zanemarenost u odgoju, i otac

., jjoliĉar i mama prostitutka i rade se javil dobrovoljno na

__ Danas — rekao je jednogodišnji dragovoljac — u vojsci

više nitko ne vjeruje u nasljednu opterećenost, zato jer bi to

na koncu ispalo tako da bi sve glavne stoţere morali zatvoriti

u ludnicu. U okovanim vratima zaškripao je kljuĉ i ušao je profoz: — Pješak Švejk i saper Vodiĉka gospodinu istraţitelju.

Ustali su, a Vodiĉka reĉe Švejku: — Vidiš te lopove, svaki dan saslušavanje, a nikakvih re-

zultata. Kad bi nas bar, himmelherrgott, osudili, a ne da se s nama tak nateţeju. Tak se ćeli boţji dan valjamo, a te mrcine maĊarske trĉkaraju okolo...

I dok su prelazili put k saslušanju, do ureda divizijskog suda koji je bio smješten na drugoj strani i u drugoj baraci, saper Vodiĉka i Švejk razmatrali su kad će ih zapravo izvesti pred redovni sud.

— Stalno samo ta preslušanja — ljutio se Vodiĉka — a

Kad bi barem iz toga nekaj ispalo. Troše tone papira, a ĉovek taJ sud i ne vidi. Struli iza rešetki. Reci mi iskreno, jel ta juha

^ Jesti, to zelje s mrzlim krumpirima? K vragu, takav glupi e<ski rat još nikad nis videl. Ja sam si to predstavlja! skroz

l"""" Ja sam jako zadovoljan — rekao je Švejk — još pred c |°*° let, kad sam aktivno sluţi!, onda ti je naš supar ?era govoril da u vojski svaki mora biti svestan svojih

lr\oi.: • i * _ . . < * < * «,

oj, -~ i onda bi ti uz to opalil takvu prek gupca da to nisi Pfe l orayil- Hi pokojni obrlajtant Kvajser, kad je došel Odavati puške, uvek nam je drţal predavanje kako svaki

397

vojnik mora pokazivati najveću duševnu oĉeliĉe , ipr

su vojnici samo stoka koju drţava hrani, daje im piti) j . .

kave, duhana za lulu, pa zato oni moraju tegliti ko vol •

Saper Vodiĉka se zamislio a onda zakratko rekao-

— Kad budeš tam, Švejk, kod tog istraţitelja, 0nH

nemoj zmotati, a to kaj si prije na saslušanju govoril tak *

ponovi, da ne upadnem u nekakvu guţvu. Znaĉi, glavn .' da

si videl kak su me napali ti maĊarski frajeri. Ipak to & k

ići na zajedniĉki raĉun.

— Niš se ne boj, Vodiĉka — tješio ga je Švejk — sam mir,

nikakva srditost, ko da je to nekaj — biti pred takvim

nekakvim divizijskim sudom. To si trebal videti, kak je to

pred puno let takav vojni sud odradil po kratkom postupku

Sluţil ti je kod nas u aktivu uĉitelj Heral, a kad smo svi tam u

sobi dobili pritvor, pripovedal je da ima u praškom muzeju

jedna knjiga zapisa nekog vojnog suda iz vremena Marije

Terezije. Svaka pukovnija imala je svoga krvnika, koji je

ubijal vojnike iz svoje pukovnije, komad po komad, za jedan

terezijanski talir. I taj je krvnik, prema tom zapisu, zaradil n

jedan dan i ĉitavih pet talira.

— To se razme — dodao je Švejk razborito — tada su i

pukovnije bile brojnije i stalno su ih po selima popunjavali.

— Kad sam bil u Srbiji — rekao je Vodiĉka — tam su u

našoj brigadi vešali komite za cigarete; uvek se neko prijavu.

Onaj vojnik koji bi obesil ĉoveka, dobil bi deset cigareta

»Šport«, a za ţensku i za dete, pet. Onda je intendantura

poĉela štediti pa su ih streljali u gomilama. Z menorn f

sluţil jedan Cigan, a mi to dugo nismo znali. Bilo nam je

ĉudno, da ga uvek po noći nekam zoveju u ured. Tada s ti

stajali na Drini. Jednom po noći, dok ga ni bilo, ne

je palo

na pamet da ponjuška po njegovim stvarima, a Ċubre, imal

je u ruksaku ćele tri kutije po sto »Šport« °$.. ta. Onda se je

pred jutro vratil u naš štagalj, a mi smo z i napravili

kratki sud. Hitili smo ga na zemlju, a neki D • ga

je ugutil z remenom. A bil je taj gad ţilav ko ma

saper Vodiĉka je otpljunuo.

rnreš i nemreš ga ugutiti, već nam se i posral, oĉi

Kfe

. aJe, al je još bil ţiv ko nedoklani kokot. Onda smo T ko

maĉku. Dva za glavu, dva za noge i zavrnuli mu smo na

njega navlekli njegov ruksak skup s ciga-

hitili ga fino u Drinu. Ko bi još takve cigarete pušil? y

Ujutro su ga traţili. . . Trebali ste prijaviti da je dezentiral — mudro je pn-.. .0

švejk — da se već na to pripremal i da je svaki dan

iadabusezgubil.

— Al ko bi na takve stvari mislil — odgovorio je Vodiĉka

__ mi smo svoje napravili, a za ostale stvari se opće nismo

brinuli. Tam je to bilo jako lako. Svaki dan bi neko nestal, a

više to nisu ni vadili iz Drine. Plival bi tam neki napuhani

komita pokraj našeg raspadnutog domobrana, fino po Drini, pa

u Dunav. Neki neiskusni, kad bi to videli prvi put, dobili bi

malu temperaturu.

— Njima su trebali dati kinin — rekao je Švejk.

Tada su upravo ušli u baraku gdje su bili uredi divizijskog

suda, a straţa ih je smjesta odvela u ured broj osam gdje je, za

dugaĉkim stolom s hrpama spisa, sjedio istraţitelj Ruller.

Pred njim je leţao nekakav zakonik, na kojem je stajala

nedopijena šalica ĉaja. Na desnoj strani stola stajalo je

raspelo od umjetne slonovaĉe, sa zaprašenim Kristom koji je

oĉajno gledao na stalak svoga kriţa, na kojem je bilo pepela 1

opušaka od cigareta. Istraţitelj Ruller upravo je, na ţalost

^zapetog Boga, otresao novu cigaretu o stalak raspela, a

^gom je rukom podignuo šalicu s ĉajem koja se bila prilika

o zakonik.

yslobodivši šalicu zagrljaja zakonika, listao je dalje po

JKI posuĊenoj iz ĉasniĉkog kasina. Bila je to knjiga Fr. S. c a s naslovom koji je puno obećavao »Forschugen zur

'cklungsgeschichte der geschlechtlichen Moral«.1 gledao se u

reprodukciju naivnih crteţa muškog i ţen-sPolnog organa s

pripadajućim stihovima, koje je otkrio

)e o povijesti razvoja spolnog morala, (njem.)

treba

•

aĉka-

sU

398 399 11

znanstvenik F. S. Kraus u zahodima berlinskog zapadn lodvora, pa tako nije ni obratio pozornost na one k - ušli. °'' su

Trgnuo se iz promatranja reprodukcija tek onda k A Vodiĉka zakašljao. — Was geht los?' — upitao je, ljst ? dalje i traţeći nastavak naivnih crteţa, skica i nacrta. ^ |L —Pokorno javljam, gospon istraţitelj, odgovorio je Š t It-r- kamarad Vodiĉka se prehladil i sad kašlje. i Istraţitelj Ruller tek je tada pogledao na Šveika i Vodiĉku. J ni

H Trudio se kako bi mu lice dobilo što stroţi izraz.

— Konaĉno ste stigli, klipani — rekao je kopajući po hrpi spisa na stolu — dao sam da vas pozovu za devet sati, a sad je već skoro jedanaest.

— Kako to stojiš, vole? — upitao je Vodiĉku, koji se usudio stati voljno — Kad kaţem voljno, onda moţeš s tim nogetinama raditi što hoćeš.

— Pokorno javljam, gospon istraţitelj — umiješao se Švejk — da on ima reumu.

— A tebi je bolje da zaĉepiš — rekao je istraţitelj Ruller — kad tebe budem nešto pitao, tek ćeš onda odgovarati. Triput si bio kod mene na saslušanju, a letilo je sve iz tebe ko a dlakave deke. Hoću li već jednom to naći ili neću? Klipani mizerni, imam ja s vama posla. Ali neće vam se to isplatiti, to suvišno opterećivanje suda. E sad pogledajte, bandit"

— rekao je nakon što je iz gomile akata izvukao opseţni spis s natpisom:

Schwejk & Woditscha

— l nemojte misliti da ćete se i dalje valjati u divizijskom sudu zbog nekakve glupe tuĉnjave, i na neko se vrije"16

izvući s ratišta. Zbog vas sam morao telefonirati ĉak u arm1' jski sud, budale jedne — uzdahnuo je.

— Ne pravi takvu ozbiljnu facu Švejk, proći će te to fronti. Tući se sa nekakvim honvendima... — nastavio Je

l. Što je? (njem.)

nrotiv obojice prekida i obojica idete u svoju jedin-ćete biti kaţnjeni, a onda idete s maršbataljunom na '^ A ako mi još jedanput dopadnete šaka, razbojnici, e ft°" ,' vam tako zapapriti da ćete samo gledati. Tu vam je °n ; list i vladajte se pristojno. Odvedite ih na broj dva. ntpUS01 > r > . v • ĉ -\

Pokorno javljam, gospon istraţitelj — rekao je Švejk

, bmno si vaše reći oba uzeli k srcu, i da vam puno za-

iTaliivamo na vašoj dobroti. Kad bi to bilo u civilu, onda bi • Hozvolil reći da ste zlatni ĉovek. I ujedno, mi obadva mo-

mo vas prositi za oproštenje, jer ste se z nama morali tolko

atezati. Mi to zbiljam ne zasluţimo.

— Nosite se do sto vragova — razvikao se istraţitelj na

Šveika — da nije bilo toga što se za vas obojicu zauzeo go-

spodin pukovnik Schroder, onda ne znam kako bi to s vama

ispalo. Vodiĉka se tek na hodniku osjetio starim Vodiĉkom kada

su pod straţom išli u ured broj dva. Vojnik koji ih je vodio bojao se da će zakasniti na objed, pa je zato izjavio:

— Dajte malo povucite deĉki, vleĉete se ko gliste. Onda mu je Vodiĉka rekao da puno ne gimnasticira s gubicom, i da moţe smatrati srećom što je Ĉeh. Kad bi bio MaĊar, već bigarastrgnuo ko zeca. Budući da su vojni pisari iz ureda otišli na objed, vojnik koji ih je doveo bio ih je prisiljen privremeno vratiti u zatvor divizijskog suda, što nije prošlo bez proklinjanja s njegove strane, a kletve je adresirao na omrznuti soj vojnih pisara. . ~~ Deĉki mi buju opet pobrali sve masno iz juhe — za-jaukao je tragiĉno — a umesto mesa buju mi ostavili same e- Juĉer sam isto tak pratil dvojicu u logor, a neko mi je ral pol kruha, koji su za mene fasovali. ~, u divizijskom sudu na niš drugo ne mislite neg na ~~ re'cao Je Vodiĉka koji je već sasvim došao k sebi.

^ad su jednogodišnjem dragovoljcu priopćili kako je to s

"ma ispalo, uzviknuo je: ci maršbataljun, prijatelji! To vam je kao u ĉasopisu

turista: »Dobri vjetar!« Pripravne radnje za put već su

400 401

gotove, slavna voj na uprava postarala se o svemu i sve k A vi ste pozvani da se prikljuĉite izletu u Galiciju. Port*^ put s mislima veselim i lakim, srca radosna. Gajite ne k ljubav za te krajeve gdje će vam biti predstavljeni r 1C Tamo je to krasno i neobiĉno zanimljivo. U dalekoj t osjećat ćete se kao kod kuće, kao u rodnom kraju, ma e ^ kao u miloj vam domovini. S osjećajima uznositim poĊit V° put do zemalja o kojima je već stari Humbolt pripovMg^ »Na cijelom svijetu nisam vidio nešto veliĉanstvenije od glupe Galicije«. Brojna i iznimna iskustva, koja je stekla naša slavna armada pri prvom povlaĉenju iz Galicije, bit će, nri sastavljanju programa za drugi pohod sigurno dobrodošao vodiĉ našim novim ratnim pohodima. Samo naprijed, ravno za nosom do Rusije, a od radosti ispalite u zrak sve naboje.

Poslije objeda, prije nego što su Švejk i Vodiĉka otišli u ured, prišao im je onaj nesretni uĉitelj, koji je sastavio pje-smicu o ušima, i odvodeći ih u stranu tajanstveno im rekao: — Ne zaboravite, kad budete na ruskoj strani, smjesta reći nekim Rusima: »Zdrastvujte, ruskije bratja, mi bratja Ĉehi, mi njet Avstrjci«.

Kad su izlazili iz barake, Vodiĉka, koji je htio manifestirati i svoju mrţnju prema MaĊarima, kao i to da ga zatvor nije slomio ni pokolebao u njegovu uvjerenju, stao je na nogu nekom MaĊaru koji nije htio sluţiti vojsku, i izderao se na njega:

— Obuj se, šepavac! — Samo da je nekaj rekel — mrzovoljno je izjavio

saper Vodiĉka Švejku — da je sam pisnul, zdrobil bi mu w

njegovu maĊarsku njupalicu od uha do uha. A on, frajer ble-savi, šuti i pusti da mu gazim po cipelama. Hergot, Svejk, ] sam tak srditi kaj me nisu osudili. Ovak to ispada ko da n ismijavaju, i da to s tim MaĊarima ne vredi ni spominjao-ipak smo se tukli ko lavovi. To si ti skrivil da nas nisu osu i da su nam još dali tu potvrdu, ko da se ni ne znamo ^ kak spada. Kaj si opće o nama misliju? A to je ipak bu pristojni konflikt.

Deĉko dragi — rekao je Švejk dobrodušno — ja

7" ne razmem kak te to ne veseli da nas je divizijski l 'beno priznal za skroz pristojne ljude, protiv kojih

« S ma Je, istina je, da sam se kod saslušanja na sve mile

^ n 'e naĉine izgovara!. Al to se mora delati, duţnost nam

"i ti tak kak govori advokat Bass svojim klijentima. Kad

)e -e J)spon istraţitelj pital zakaj smo upali u stan tog gos- m Kakonvia, ja sam mu jednostavno rekel: »Ja sam mislil A hum se najbolje upoznal s gosponom Kakonviem ak mu

j \Acm u oosetu«. Gospon istraţitelj me onda više niš ni dojacm t' . . . . . r „ , ' . . x ., ital, već mu je bilo dosta. Secam se — nastavio je Svejk

Loje izlaganje — da pred vojnim sudovima ne srne niko niš priznati. Kad sam sedel u garnizonskom zatvoru, sećam se da je jedan vojnik u susednoj sobi priznal, a kad su to drugi doznali, onda smo mu nabili deku prek glave, prebili ga i poruĉili mu da mora poreći svoje priznanje.

— Da sam napravil nekaj neĉasnoga, onda bome ne bi priznal — rekao je saper Vodiĉka — al kad me je taj tip maĊarski direktno pital: »Tukli ste se?«, onda sam rekel: »Je, tukel sam se«. »Jeste li koga povrijedili?« »Naravno, gospon istraţitelj.« Pa nek zna s kim se razgovara. Baš je upravo u tome sramota, kaj su nas oslobodili. Ispada da ni htel poverovati tomu da mi se raspal remen na tim maĊar-skim tipovima, da sam od njih napravil rezance, kvrge i mo-drice. Pa prisustvoval si tome kad su u jednom trenutku tri maĊarske hulje bile na meni, i kad se za jednu sekundu sve J° valjalo po zemlji, a ja gazil po tom. I nakon svega, takav smrkavi istraţiteljski balavac obustavi istragu nad nama. J™ da mi je rekel: »Kaj sereš — ti i tuĉa!« Kad projde rat,

uĊem u civilu, ja bum ga, crkotinu, negde našel pa bum .u pokazal jel se znam tući, ili ne znam, a onda bum došel > u Kiralv Hidu, i tu bum napravil takav cirkus da to svet , Vl(*el, tak da budu se ljudi skrivali po podrumima kad u ] C ' ^a sam došel napravit reda meĊu tim vucibatinama Hidi, medu tim lopovima i banditima.

403 402

U uredu je sve bilo obavljeno brzo. Neki nared -i njuškom još masnom od objeda, izvanredno ozb'l S

lica, pogledavši na Švejkove i Vodiĉkine papire, nije m °^ propustiti priliku a da obojici ne odrţi govor u kojem apelirao na njihov vojniĉki duh, a budući da je bio Poljau Gornje Šleske, upletao je u svoju govoranciju razliĉite lij izraze iz svoga narjeĉja kao »marekvium«, «glupi rolrnopsj »krajcova sedmina«, »svina porvpana« i »dum vam bane n mjesjnuckovy vaši gzichy«.1

Kada se Švejk opraštao od Vodiĉke, budući da su odvodili svakog u svoju jedinicu, Švejk je rekao Vodiĉki:

— Kad projde rat, dojdi me posetiti. Svaku veĉer u šest me najdeš »Kod Kalicha« na Bojištu.

— To se zna da bum tam došel — odgovorio je Vodiĉka

— a bude tam nekakvi rusvaj?

— Svaki dan se tam nekaj dogodi — obećavao je Švejk

— a ak bi tam bilo baš jako tiho, onda burno nekaj zrihtali. Razišli su se, a kada su se već priliĉno udaljili, stari saper Vodiĉka viknu za Švejkom:

— Al daj se sigurno pobrini za nekakvu zabavu, kad tam dojdem.

Našto je Švejk uzvratio: — Al sigurno dojdi kad bu konac ovog rata. Onda su se udaljili i nakon priliĉno vremena ponovno

se moglo ĉuti, iza ugla, s druge strane reda baraka, Vodickin glas:

— Švejk, Švejk, kakvu imaju pivu »Kod Kalicha«? I k*0

jeka odzvanjao je Švejkov odgovor: — »Velkopopoviĉku«. — A ja sam mislil »Smihovsku« — vikao je izdaleka sape

Vodiĉka. — Imaju tam i ţenske — vikao je Švejk. — Znaĉi, nakon rata, u šest vur naveĉer — vikao je

daleka Vodiĉka.

l. Mrkvojed, glupi rolmopsi, pikova sedmica, prljava svinjo, dat ću vam par cusKi p mjeseĉevom licu. (polj. iskriv.)

Bolje dojdi oko pol sedam, ak bi ja sluĉajno zakasnil

Sovorio je Švejk. J , . . . . , . .

n da se još jednom, sada već iz velike udaljenosti, zaĉuo

^- A nemreš doc u šest?

H Dobro, onda u šest — ĉuo je Vodiĉka odgovor prijate-,.

koji se udaljavao.

I tako se razišao dobri vojnik Svejk sa starim saperom

Vbdiĉkom »Wenn die Leute autseinander gehen, da sagen

sieAuf iedersehen.«1

i if *'iudi opraštaju, tada kaţu jedan drugom »DoviĊenja«. (njem.)

405 404

Natporuĉnik Lukaš hodao je Ijutito po uredu jedanaestog pohodnog bataljuna. Bila je to mraĉna rupa u baraci, daskama pregraĊena od hodnika. Stol, dvije stolice, petrolejska lampa i vojniĉki krevet. Pred njim je stajao financijski narednik Vanek, koji je ovdje sastavljao isplatne liste, vodio kuhinjske raĉune, bio ministar financija ĉitave satnije, provodio ovdje cijeli boţji dan; tu je i spavao.

Kraj vrata je stajao debeli pješak, obrastao u brkove i bradu kao Krakonoš. Bio je to Baloun, novi natporuĉnikov sluţnik, koji je u civilu bio mlinar negdje od Ĉeškog Krum-plova.

— Stvarno ste mi izabrali krasnog posilnog — rekao je natporuĉnik Lukaš financijskom naredniku — hvala vam ujepa za to ugodno iznenaĊenje. Prvi dan sam ga poslao po ot)jed u ĉasniĉku kuhinju, a on mi ga je pola poţderao. Prolil sam, prosim — rekao je debeli div. Dobro, prolio si. Mogao si proliti jedino juhu ili umak, 1 °e i frankfurtsku peĉenicu. Pa donio si mi samo ovakav ttadić, mogao bi stati ispod nokta. Gdje ti je štrudl? "~~Jasam....

~~~ Nemoj poricati, poţderao si ga.

0. ..atPoruĉnik Lukaš izgovorio je ove posljednje rijeĉi tako 1101

* stro§im gl350111 da je Baloun, i ne htijući, ustuk-a koraka. Ja sam se informirao u kuhinji što smo danas imali

407

••t H

•ih

. V

Od mosta nadLitavom do Sokala

KVv

za objed. A bila je juha s jetrenim knedlima. Gdje s knedli? Izvukao si ih po putu, to je sigurno. Onda je j0» /.t' govedina s krastavcem. Što si s tim napravio? I to si poţj Dva odreska frankfurtske peĉenke. A donio si samo n0l0 ?°' odreska. Ha? Dva komada štrudla! Gdje ti je to? Srnaza prase mizerno, ogavno. Gdje ti je štrudl? Pao ti je u b)a 'j Mućkaroš jedan. Moţeš mi pokazati mjesto gdje to lez blatu? Kaţeš da je nekakav pas dotrĉao kao naruĉen, zgrab' ga i odnio? Isuse Kriste, tako ću te ispljuskati da će ti glav biti ko baĉva! Još mi ta svinja sve poriĉe. A znaš tko te je vid io? Ovaj ovdje financijski narednik Vanek. Taj mi je došao i rekao: »Pokorno javljam, gospodin oberlajtnant, da vam vaše prase, Baloun, upravo ţdere objed«. Pogledam s prozora, a on se natrpava kao da nije jeo cijeli tjedan. Slušajte, gospodine financijski narednice, zar mi stvarno niste mogli naći nikakvu drugu stoku, nego baš ovog tipa?

— Pokorno javljam, gospodine oberlajtnante, iz cijele naše marškompanije Baloun se ĉinio najboljim od svih vojnika. On je takav nespretnjaković da ne pamti ni jednu streljaĉku radnju, a da mu se dade puška u ruke, sigurno bi napravio neku nesreću. Za vrijeme posljednje vjeţbe s ćorcima, umalo je izbio oko svom suborcu. Mislio sam da će barem ovakvu sluţbu moći obavljati.

— I svaki put poţderati cijeli objed svom gospodaru — rekao je Lukaš — kao da mu nije dovoljna njegova porcija. Nisi valjda gladan?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam uvek g»" dan. Kad nekom ostane kruha, onda ga otkupim za cigarete> a i to mi je još uvek malo. Ja sam takav po prirodi. Uvek si mislim da sam već siti, a ono niš. Nakon kratkog vremen — ko i prije jela, poĉne mi krulit u ţelucu, i gle mrcina se v javlja. Nekad si mislim da mi je zbiljam dosta, da se u nje više niš nemre narivati, al ma kakvi. Vidim nekog da jede> osetim taj miris i odmah mi je u ţelucu ko da su ga P0& . Poĉne se ţeludac ponovo javljati za svoje pravo, a ja bi i ,

,

onda pojel. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam

, mi daju dvostruku porciju; bil sam zbog toga i u P *• icama kod pukovnijskog doktora, a taj mi je umesto ^al tri dana bolovanja, i prepisa! mi je da uzimam jedan vjste juhe na dan. Rekel je: »Mrcino jedna, ja bum te l kai ie gtad- Samo dojdi još jednom, pa bus videl kak n^ d sim izletel tanki ko trešĉica.« Ne moram ja, gospon videt samo dobre stvari, i

one obiĉne me poĉneju

° ivati, i odmah mi poĉneju teći sline. Pokorno javljam, non obrlajtant, da ljubazno prosim da mi

se odobri dvostruka porcija. Ak i ne bi bilo mesa, pa barem taj prilog, krumpir, knedli, malo sosa, toga uvek ostane... _- Dobro, saslušao sam te drskosti, Baloune — odgovorio je natporuĉnik Lukaš — jeste li ĉuli, narednice, da je ikada ranije neki vojnik bio tako drzak kao ovaj ovdje klipan? Poţdere mi cijeli ruĉak, a onda još traţi da mu se dodijeli dupla porcija. Ali, ja ću ti pokazati, Baloune, što je glad. Narednice — obratio se Vaneku — odvedite ga kaplaru Wei-denhoferu, neka ga lijepo na dva sata sveţe na dvorištu kraj kuhinje, kada budu veĉeras dijelili gulaš. Ali, neka ga sveţe lijepo, visoko, tako da stoji samo na vršcima prstiju, pa da moţe gledati kako se u kodu kuha taj gulaš. A uredite to tako da taj gad bude svezan i onda kad budu kraj kuhinje dijelili gulaš, pa nek mu sline teku kao gladnom psu koji njuška oko mesnice gdje prodaju suho meso. Recite kuharu da njegovu Porciju razdijeli! — Na zapovijed, gospodine oberlajtnante. Idemo, Ba-

su odlazili, natporuĉnik ih je zadrţao na vratima, Pa zagledavši se u zabezeknuto Balounovo lice, viknu pob- )ed°nosno:

t ?7 ^ priuštio si si, Baloune! Dobar tek ţelim! I ako mi sJ°S

^nom napraviš, bez milosti ću te poslati pred ratni

Se ^an^ vratio i objavio da je Baloun već svezan, ĉnik Lukaš je rekao: Vi me, Vanek, znate. Nerado ĉinim takve stvari, ali

tl itant,

°

409 408

ne mogu si pomoći. Kao prvo, priznat ćete da pas t&-1 mu se oduzme kost. Ne ţelim imati kraj sebe podlog t-kao drugo, već ta okolnost da je Baloun svezan ima vd l* moralno i psihološko znaĉenje za cijelu satniju. Ti klinj/0

posljednje vrijeme, otkako su u marškompaniji i znaju da' sutra ili prekosutra na bojišnicu, ĉine što hoće.

Natporuĉnik Lukaš izgledao je vrlo izmuĉeno i nastav' je tihim glasom:

— Preksinoć smo za vrijeme noćne vjeţbe, kao što znate. trebali manevrirati protiv škole jednogodišnjih dragovoljaca, tamo iza tvornice šećera. Prvi vod, prethodnica, taj je još ka-ko-tako išao tiho po ulici zato što sam ga ja vodio, ali drugi, koji je trabao ići nalijevo, i razaslati predstraţe do same šećerane, taj se ponašao kao da se vraća s izleta. Pjevali su i stupali tako da se to valjda ĉulo i do logora. Onda mi je na desnom krilu treći vod išao u izviĊanje terena ispod šume, bilo je to udaljeno od nas nekakvih dobrih deset minuta, a ĉak se i s te udaljenosti lijepo moglo vidjeti kako klipani puše; same vatrene toĉkice u mraku. A ĉetvrti je vod trebao biti zaštitnica, i vrag bi ga znao kako se to dogodilo da su se odjednom pojavili pred našom prethodnicom, tako da smo ga smatrali za neprijatelja: ja sam se morao povući pred vla-stitom zaštitnicom koja je nadirala prema meni. To vam je 11. marškompanija, koju sam ovdje naslijedio. Sto mogu od njih naĉiniti? I što će oni napraviti u pravoj bici?

Natporuĉnik Lukaš je pritom sklopio ruke i drţao se mu-ĉeniĉki, a vrh nosa mu se produţio.

ninĉ

— Nemojte se zbog toga uzrujavati, gosP°. .. natporuĉniĉe — trudio se da ga umiri financijski nare Vanek — ne razbijajte si time glavu. Ja sam već bio u marškompanije, i svaku su nam, skupa s cijelim batalju razbili i onda smo se vraćali da je formiramo iznova. ^ marškompanije bile su na isti kalup, nijedna nije bila dlaku bolja od ove vaše, gospodine oberlajtnante. ^ v^ je bila deveta. Ta je odvukla sa sobom u zarobljenis £

nadreĊene zajedno sa satnijskim zapovjednikom-

410

o to spasilo što sam baš tada otišao u pukovnijsku ie fasovati rum i vino za kompaniju, pa su onda to u 'li bez mene. Moţda i ne znate, gospodine natporuĉniĉe je za vrijeme te posljednje vjeţbe o kojoj ste priĉali, škola rV ogodišnjih dragovoljaca koja je trebala zaobići naše, stig-! ĉak do Neţiderskog jezera? Marširali su stalno naprijed sve , jutra> a predstraţe su upale u moĉvaru. A vodio ih je sam ospodin Sagner. Vjerojatno bi došli ĉak do Šopronja, da se nije razdanilo — nastavio je tajanstvenim glasom financijski narednik, koji je uţivao u takvim dogaĊajima i vodio evidenciju o svim sliĉnim zgodama.

— A znate, gospodine natporuĉniĉe — rekao je povjer-ljivo namignuvši — da bi gospodin satnik Sagner trebao postati zapovjednikom našeg maršbataljuna? Ispoĉetka se mislilo, kako je to priĉao stoţerni narednik Hegner, da ćete vi postati zapovjednik bataljuna, jer ste najstariji ĉasnik kod nas, a onda je došlo iz divizije u brigadu da je imenovan go-spodin satnik Sagner.

Natporuĉnik Lukaš ugrizao se za usnicu i pripalio ciga-retu. Znao je o tom, i bio je uvjeren da mu se nanosi ne-pravda. Satnik Sagner već ga je dvaput preskoĉio u promak-nuću, ali Lukaš nije ništa rekao osim:

— Zar stvarno, satnik Sagner...

Ja se baš tome jako ne veselim — povjerljivo se javio

hnancijski narednik — pripovijedao je štabni narednik He- j?1« da se gospodin satnik Sagner u Srbiji na poĉetku rata

'o istaknuti negdje u planinama Crne Gore, pa je ĉete svo- B* ataljuna tjerao, jednu za drugom na strojnice, sve do srp-

poloţaja, premda je to bila potpuno suvišna stvar i pje- 0 tamo nije vrijedilo ni pet para, jer je Srbe iz njihovih

|: na m°gla istjerati samo artiljerija. Od cijelog tog bata-

£ j i ^ ° Je sarno osamdeset vojnika, sam gospodin Sagn-

onj 10 Je metak u ruku, a onda u bolnici još i proljev, pa se

u ka. • vn° pojavio u Budejovicama u regimenti, a sinoć

da će nU UZ veceru je pripovijedao, kako se raduje bojištu i tam° ostaviti cijeli maršbataljun, ali da će se svakako

411

ne mogu si pomoći. Kao prvo, priznat ćete da pas r «• mu se oduzme kost. Ne ţelim imati kraj sebe podlo? •' ^ kao drugo, već ta okolnost da je Baloun svezan ima v

1 a

moralno i psihološko znaĉenje za cijelu satniju. Ti kljD . posljednje vrijeme, otkako su u marškompaniji i znaju d sutra ili prekosutra na bojišnicu, ĉine što hoće. * Natporuĉnik Lukaš izgledao je vrlo izmuĉeno i nasta • je tihim glasom: °

— Preksinoć smo za vrijeme noćne vjeţbe, kao što znat trebali manevrirati protiv škole jednogodišnjih dragovoljaca tamo iza tvornice šećera. Prvi vod, prethodnica, taj je još ka-ko-tako išao tiho po ulici zato što sam ga ja vodio, ali drua koji je trabao ići nalijevo, i razaslati predstraţe do same šećerane, taj se ponašao kao da se vraća s izleta. Pjevali su i stupali tako da se to valjda ĉulo i do logora. Onda mi je na desnom krilu treći vod išao u izviĊanje terena ispod šume, bilo je to udaljeno od nas nekakvih dobrih deset minuta, a ĉak se i s te udaljenosti lijepo moglo vidjeti kako klipani puše; same vatrene toĉkice u mraku. A ĉetvrti je vod trebao biti zaštitnica, i vrag bi ga znao kako se to dogodilo da suše odjednom pojavili pred našom prethodnicom, tako da smo ga smatrali za neprijatelja: ja sam se morao povući pred vla-stitom zaštitnicom koja je nadirala prema meni. To vam je 11. marškompanija, koju sam ovdje naslijedio. Što mogu od njih naĉiniti? I što će oni napraviti u pravoj bici?

Natporuĉnik Lukaš je pritom sklopio ruke i drţao se mu-ĉeniĉki, a vrh nosa mu se produţio.

— Nemojte se zbog toga uzrujavati, natporuĉniĉe — trudio se da ga umiri financijski na Vanek — ne razbijajte si time glavu. Ja sam već bio u marškompanije, i svaku su nam, skupa s cijelim bataljun0•' razbili i onda smo se vraćali da je formiramo iznova. A marškompanije bile su na isti kalup, nijedna nije bila & dlaku bolja od ove vaše, gospodine oberlajtnante. _NaJ8^ je bila deveta. Ta je odvukla sa sobom u zarobljenistv nadreĊene zajedno sa satnijskim zapovjednikom-

l

to spasilo što sam baš tada otišao u pukovnijsku fasovati rum i vino za kompaniju, pa su onda to 0,, ugj mene. Moţda i ne znate, gospodine natporuĉniĉe aV vrijeme te posljednje vjeţbe o kojoj ste priĉali, škola j odišnjih dragovoljaca koja je trebala zaobići naše, stig-' • k do Neţiderskog jezera? Marširali su stalno naprijed sve j ' tra a predstraţe su upale u moĉvaru. A vodio ih je sam ~A\n Saener. Vjerojatno bi došli ĉak do Sopronja, da se gOSpOdin ^o& ) > r .. i .

- razdanilo — nastavio je tajanstvenim glasom financijski

rednik, koji je uţivao u takvim dogaĊajima i vodio evidenciju o

svim sliĉnim zgodama. __ A znate, gospodine natporuĉniĉe — rekao je povjer-

ljivo namignuvši — da bi gospodin satnik Sagner trebao postati zapovjednikom našeg maršbataljuna? Ispoĉetka se mislilo, kako je to priĉao stoţerni narednik Hegner, da ćete vi postati zapovjednik bataljuna, jer ste najstariji ĉasnik kod nas, a onda je došlo iz divizije u brigadu da je imenovan gospodin satnik Sagner.

Natporuĉnik Lukaš ugrizao se za usnicu i pripalio ciga-retu. Znao je o tom, i bio je uvjeren da mu se nanosi ne-pravda. Satnik Sagner već ga je dvaput preskoĉio u promak-nuću, ali Lukaš nije ništa rekao osim:

— Zar stvarno, satnik Sagner... — Ja se baš tome jako ne veselim — povjerljivo se javio

financijski narednik — pripovijedao je štabni narednik He-|>ner da se gospodin satnik Sagner u Srbiji na poĉetku rata Uo istaknuti negdje u planinama Crne Gore, pa je ĉete svo-8* bataljuna tjerao, jednu za drugom na strojnice, sve do srp-,, P°loţaja, premda je to bila potpuno suvišna stvar i pje-

*y° tamo nije vrijedilo ni pet para, jer je Srbe iz njihovih [j a mogla istjerati samo artiljerija. Od cijelog tog bata-

,a ^talo je samo osamdeset vojnika, sam gospodin Sagn-

ond ° ^C metak u ruku, a onda u bolnici još i proljev, pa se

u L P°novno pojavio u Budejovicama u regimenti, a sinoć

^ mu uz veĉeru je pripovijedao, kako se raduje bojištu i tanio ostaviti cijeli maršbataljun, ali da će se svakako

411

J mss 410

proslaviti i dobiti signum laudis, jer da za Srbiju nij ništa, no sad, ili će pasti skupa s cijelim maršbataljun ^ će biti imenovan natporuĉnikom, ali da njegov maršb ^ ^ mora dobro zagristi. Ja mislim, gospodine oberlajfo "" da se takav rizik tiĉe i nas. Nedavno je stoţerni nar!^ Hegner pripovijedao da baš i niste u najboljim odnosi satnikom Sagnerom i da će on upravo našu jedanaestu k * ** paniju poslati prvu u bitku, i to na najgora mjesta. ^ Financijski narednik uzdahnu i nastavi:

— Ja sam toga mišljenja, da bi se u takvom ratu, kao št je ovaj, gdje je toliko vojske i tako dugaĉka bojišnica, u stvari više moglo postići jednim poštenim manevriranjem nego nekakvim oĉajniĉkim napadima. Vidio sam to pod Duklom, u desetoj marškompaniji. Tamo je prošlo sve glatko, dobili smo nalog »Nicht schiesen«1, tako da se nije pucalo već ĉekalo da nam se Rusi pribliţe. I mi bi ih bili zarobili bez ijedno? pucnja, ali smo na našem lijevom krilu imali domobrane, a ti su se blesavi domobrani tako prepali od toga što nam se pribliţavaju Rusi, da su se poĉeli sklizati dolje, niz snjeţni obronak, ko na sklizaljki, pa smo dobili zapovijed da poku-šamo doći do brigade jer su nam Rusi probili lijevo krilo. Ja sam baš tada bio u brigadi da mi potvrde »kompanienverp-flegungsbuch«2 jer nikako nisam mogao naći našu komoru, kadli poĉeše stizati u brigadu vojnici iz desete. Do naveĉer ih je stiglo sto dvadeset, a ostali su se izgubili i lijepo odsanjkau negdje do ruskih poloţaja, kao na toboganu. Bilo je to tamo grozno, gospodine oberlajtnante. Rusi su u Karpatima im^ poloţaje i gore i dolje, a onda još, gospodine oberlajtnanK-gospodin satnik Sagner...

— Ostavite me već na miru s tim gospodinom Sagner° — rekao je natporuĉnik Lukaš — ja to sve znam i nemo) misliti da ćete opet sluĉajno biti u nekakvoj pukovnijskoj mori i fasovati rum i vino kad doĊe do kakvog juriša i b°r

c^m da vi grozno locete, a svatko tko pogleda na ,ren sam «* & ju nos smjesta vidi koga ima pred sobom.

mi je ostalo s Karpata, gospodine oberlajtnante, A"0 to morali raditi, hrana nam je gore dopremana hladna, rovovi su nam bili u snijegu, vatru nismo P°^J. oaiiti, tako da nas je još samo taj rum drţao. A da nije sn?'emene, dogodilo bi se kao i s drugim kompanijama gdje ° ° L,jj0 ruma, pa su se ljudi posmrzavali. Zato smo svi mi ali crvene nosove od ruma, što je opet imalo svoju lošu anu jer je iz bataljuna stigao nalog da u patrolu šaljemo ^no one ljude koji imaju crvene nosove.

— Zima je već iza nas — izjavi znaĉajno natporuĉnik. — Rum je, gospodine oberlajtnante, na bojišnici nuţna

stvar, u bilo koje godišnje doba, isto kao i vino. On stvara, kako bih rekao, dobro raspoloţenje. Za pola šalice vina i ĉetvrt litre ruma ljudi će vam se sa svakim tući.... Koje govedo to opet lupa na vrata, zašto ne proĉitate na vratima: »Nicht klopfen! Herein«1.

Natporuĉnik Lukaš okrenuo se na stolici prema vratima i opazio da se vrata pomalo i tiho otvaraju. Isto tako tiho, stupio je u ured 11. marškompanije dobri vojnik Švejk, salu-tirajući već na vratima, vjerojatno kao i tada kada je zakucao na vrata gledajući natpis: »Nicht klopfen!«

Njegovo salutiranje bilo je u potpunom skladu s njegovim ^vršeno mirnim i bezbriţnim licem. Izgledao je kao kakav grĉki bog lopovluka u skromnoj odori austrijskog pješaka.

Natporuĉnik Lukaš sklopio je na trenutak oĉi pred tim f S^dom dobrog vojnika Švejka koji ga je svojim pogledom ®[[° i ljubio.

jei'ojatno je s istim takvim ushićenjem gledao na svoga s'n razmetni, izgubljeni i ponovno pronaĊeni, kada je

'u nJegovu ĉast vrtio ovna na raţnju. lokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam opet se

s vrata Svejkov glas s takvom iskrenom

1. Nemojte pucati! (njem.) 2. Satnijska opskrbna knjiga, (njem.} \ („jem.)

412 413

uopće sve tak zmešano i zmotano da ĉovek od topa ponoreti... *

Kad je ĉuo da je već prije pola sata morao biti kod kovnika Schrodera, natporuĉnik Lukaš se brzo obuk rekao: '

— Vi ste me, Švejk, opet uvalili u kašu — rekao je to tat oĉajnim glasom, punim beznaĊa, da ga je Švejk poku." utješiti prijateljskom rijeĉju koju je doviknuo kad je vr~ n

poruĉnik Lukaš projurio kroz vrata:

— Ali, gospon pukovnik bu vas priĉeka!, on ionak nema kaj delati.

Ĉim je natporuĉnik otišao, ušao je u ured financijski na-rednik Vanek.

Švejk je sjedio na stolici, i loţio malu ţeljeznu pećicu, tako što je kroz otvorena vratašca ubacivao komadiće ugljena. Pećica je dimila i smrdjela, a Švejk je nastavljao sa zabavom ne primjećujući Vaneka koji je ĉasak promatrao Švejka, a onda nogom udario u vratašca peći i rekao Švejku da se ĉisti odade.

— Gospon blagajniĉki narednik — rekao je dostojan-stveno Švejk — dopustite mi da izjavim da uz najbolju volju nemrem izvršiti vašu zapovijed da se poĉistim ni od sim ni iz celog logora, jer ja potpadam pod više naredbe. — Ja sam, naime, ovde ordonanc — rekao je ponosno uz dodatak — gospon pukovnik Schroder dodelil me je sim> u 11. marškompaĉku, gosponu obrlajtantu Lukašu kod kojega sam bil posilni, ali zahvaljujući svojoj prirodnoj inteligenc')1

promaknut sam u ordonanca. Gospon obrlajtant i ja snl

stari znanci. A kaj vi delate u civilu, gospon blagajniĉki n ednik?

Financijski narednik Vanek bio je tako iznenaĊen ov familijarnim, susjedskim tonom dobrog vojnika SvejK* ^ je zanemario svoj ĉasniĉki poloţaj koji je vrlo radov'

stl pred vojnicima satnije, i odgovorio kao da je bio ->v > potĉinjeni:

— Ja sam, znaĉi, drogerist Vanek iz Kralupa. »*

T sarn se isto uĉil za drogeristu — rekao je Švejk "*";|

nekog gospona Kokoške na Perštvnu, u Pragu. Bil je L- v ĉudak. Kad sam mu jednom greškom u podrumu 10 rl baĉvu benzina i kad je benzin zgoril, izbacil me je, pa P , ogerijski ceh nigde više nije htel primiti, tak da se zbog "j te baĉve benzina nisam douĉil. A jel vi isto pravite Ijek

zakrave? Vanek je odmahnuo glavom. __ Kod nas smo proizvodili ljekovite trave sa svetim sli-

"carna za krave. Taj naš šef Kokoška bil je grozno poboţni Ĉovek i proĉital je jednom da je sveti Pelegrin pomagal kad bi se stoka napuhnula. Onda si je negde na Smihovu dal naštampat nekakve slikice Svetog Pelegrina i dal ih je posvetiti u Emauskom samostanu za dvesto forinti. Onda smo ih posle ulagali u svaki paketić tih naših ljekovitih trava za krave. Te trave su se namakale u vodu i to se davalo kravi piti iz kante, a pritom se stoki ĉitala molitva Svetom Pelegrinu koju je sloţil gospon Tauchen, naš pomoćnik. Onda kad su već bile naštampane te slikice Svetog Pelegrina, na drugoj strani je trebalo naštampati i nekakvu molitvicu. Tak je naveĉer pozval stari Kokoška gospona Tauchena i rekel mu da do sutra ujutro sastavi nekakvu molitvicu za tu slikicu i za te ljekovite trave, a kad on dojde u deset sati u dućan da to mora biti gotovo, jer da krave ĉekaju na tu molitvicu. Ili ~~ ui. Ak je lepo sloţi, dobil bu forintu, a ak ne, moţe se pokupiti za ĉetrnajst dana. Tauchen se ćelu noć znojil, ujutro je aosel otvoriti dućan sav pospani, a ni imal niš napisanog.

^ je i zaboravil, kak se zove taj sveti od tih ljekovitih trava . Ktave. Iz te nesreće ga je izvlekel naš sluga Ferdinand. Taj

znal sve. Kad smo na tavanu sušili kamilicu za ĉaj, onda

tani ušel, skinul si je cipele i nauĉil nas kak nam se budu tale znojiti noge. Lovil je golube na tavanu, znal je ot-l kasu z nofcima, i još nas je nauĉil razne majstorije s m- Ja sam ko deĉec imal doma takvu ljekarnu, koju sam

s. T"11- ja sam ko decec imal doma taicvu ijeKamu, ».uju »om

rdn°nesel iz dućana' da Ju takvu nisu imale ni sestre milos" ice-1 taj je pomogel gosponu Tauchenu, tak da je rekel:

417 416

»Dajte to sim, gospon Tauchen, da to pogledam«. Q Tauchen mu je odmah otišel po pivu. I prije nego ^^ vratil s pivom, naš sluga Ferdinand je već bil na pol »0 * recitiral je naglas: >'

• *»•*»

S nehaja vam dolazim •, js|( blage glase donosim, ' . »!•'.

krava, tele, svaki vol,

treba ovo kao sol,

Kokoškine zdrave trave,

za zdravlje vaše krave.

A onda kad je popil pivu i dobro potegnu! od tinkture amare, išlo mu je to brzo i završil je to za ĉas, jako lepo:

Sveti Pelegrinje ovoga nalaznik Jedan

paket košta jedan zlatnik Pelegrine sveti

ĉuvaj naše stado Koje tvoje lijeke uvijek

pije rado Zahvalni gospodar hvalospjev ti

slavi Sveti Pelegrinepomoz našoj kravi...

Posle, kad je došel gospon Kokoška, gospon Tauchen je išel z njim otraga u sobu, a kad su izišli pokaza! nam je dve forinte, ne jednu kak mu je bilo obećano, pa ih je htel podel-iti s gosponom Ferdinandom. A! kad je videl te dve forinte, slugu Ferdinanda najednom ti je ćopila ĉeţnja za lovom, veli da ne, ili sve ili niš. Tak mu gospon Tauchen niš ni dai> i ostavil si je te dve forinte za sebe, postavil me kraj sebe magazin, dva puta me šupil i rekel da bum takvih ćuški do sto, ak se samo usudim nekom reći da to ni sastavil on, bi se sluĉajno Ferdinand išel ţaliti našem gazdi, i da mo reći da je sluga Ferdinand laţljivec. To sam moral prisegn pred nekakvim bokalom estragonskog octa. A onda se taj sluga poĉel osvećivati na tim ljekovitim travama za k^'^ smo sve mešali u velkim kištrama na tavanu, a on bi skur

j k i primešal ga u te trave. Onda je na cesti skuplja!

[tiišj1 r balegu, suši! si je to doma, istuckal bi je u muţaru

^kove i hita! je i to u taj Ijek za krave sa sliĉicom Svetog

a I ni to mu još ni bilo dost. Pišal je u te kištre, pos-

11 njih i to razmešal, tak da je to izgledalo ko kaša od

""Vito je zazvonio telefon. Financijski je narednik skoĉio do

'alice i onda ju mrzovoljno odbacio. ___ Moram ići u pukovnijsku kancelariju. Nekako mi se to

odjednom ne sviĊa.

Švejk je iznova bio sam. Uskoro je ponovno zazvonio telefon.

Švejk je poĉeo razgovarati: — Vanek? Taj je otišel u pukovnijski ured. Ko je na

telefonu? Ordonanc 11. marškumpanije. A ko je tam? Or-donanc 12. marške? Serbus kolega. Kak se zovem? Švejk. A d? Braun. A nije ti roĊak neki Braun iz Pobfeţne ulice u Karlinu, šeširdţija? Aha, ne poznaš ga... Ne poznam ga ni ja, al sam tam jednom prolazil s tramvajem, pa mi je ta firma pala u oĉi. Kaj je novog? — Ja niš ne znam. — Kad se polazi? —Ja još z nikim o odlasku nisam govoril. A kam bi trebali ići?

— Bedak jedan, s marškom na front. — O tom još niš nisam ĉul. — Ti si krasan ordonanc. Ne znaš dal je taj tvoj lajtant...

— Moj je obrlajtant... — To ti je svejedno, znaĉi taj tvoj obrlajtant otišel je na

5Prehu pukovniku?

~~ On ga je tam pozval. ~"~ -to vidiš, naš je isto tam išel, iz 13. marške isto, baš

^sad razgovara! s telefonom s njihovim ordonancom. Me- Se ta ţurba niš ne sviĊa. A ne znaš jel se muzika pakira?

~~~ Ja niš ne znam. LI ~~~ Daj, ne pravi od sebe glupog vola. A znaš da je vaš i. ^Jniĉki narednik dobi! već avizu za vagone? Kolko imate

i ,i,«.

Pš?"

419 418

— Ne znam.

— Glupane, pa ne bum te pojel. (Ĉulo se kako m ,, koji telefonira govori nekom pokraj: —Franto, ^ • drugu slušalicu, da vidiš kako blesavog ordonanca im •' S' 11. marškompaĉki). — Halo, spavaš tamo, ili šta? -— Q"

u

odgovaraj kad te kolega pita. Ti znaĉi još niš ne znaš? N poricati. Pa kaj vam ni rekel vaš blagajniĉki narednik da h fasovali konzerve? Veliš da nisi s njim o tim stvarima --37 C

varal? Ti si zbilja blesav. Da te se to ne tiĉe? (Ĉuo se sm' jeh). Tebe je zbilja neko opalil mokrom ĉarapom po tikvi Dobro ako budeš nešto dozral, onda nam telefoniraj u 12 marškompaĉku, zlato moje blesavo, otkud si?

— Iz Praga.

— Trebal bi biti pametniji... Još nekaj, kad vam je otišel blagajniĉki narednik u ured?

— Maloprije su ga pozvali. — Gle, a prije nam to nisi mogel reći. I naš je isto maloprije

otišel, tamo se nekaj kuha. Jesi razgovaral s komorom?

— Nisam. — Za Isusa Krista, još veliš da si iz Praga. Ti se zbilja za

niš ne brineš. A gde se vucaraš ćeli dan?

— Ja sam tek sad, pred jednu vuru, došel sa divizijskog suda.

— To je drugi par rukava, kamarade. Još danas bum te došel pogledati. Zavrti dvaput.

Švejk je htio pripaliti lulu, kad je ponovno zazvonio te-lefon.

»Ma vrit me poljubite s tim vašim telefonom«, ponu5" je Švejk, »baš bum se s vama bavil.« „ .,

No telefon je i dalje neumoljivo zvrndao tako daje Sve) konaĉno napustilo strpljenje, uzeo je slušalicu i proderao na telefon: .,

— Halo, tko je tamo? Ovdje ordonanc Švejk, 1Z

marškompanije. &

Po odgovoru, Švejk je odmah prepoznao gl35

natporuĉnika Lukaša: >«y

?to svi tamo radite, gdje je Vanek, smjesta pozovite k telefonu. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, telefon je tek ma-

nriie zazvonil. 1° " > £u:tej Švejk, nemam se vremena natezati s vama. Te-

r"~~~ki razgovori u ratu nisu nikakva telefonska brbljanja kad nekoga zovemo da nam doĊe u posjet na objed. Ti

fonski razgovor mora biti kratak i jasan. Pri telefonskim

JLovorima otpada i to »pokorno javljam, gospon obrlaj-^«

Znaĉi pitam vas, Švejk, je li vam pri ruci Vanek? Neka doĊe

smjesta na telefon. __ Nemam ga pri ruci, pokorno javljam gospon obrlajtant,

malo prije su ga pozvali od tam, iz ureda. Moţe biti da ni prošlo ni frtalj vure; u pukovnijski ured.

— Ĉim doĊem, Švejk, to ću s vama srediti. Ne moţete se izraziti kratko? A sad pazite dobro što vam govorim! Shvatite kako treba da se poslije ne bi izvlaĉili da je telefon krĉao. Smjesta, ĉim objesite slušalicu....

Stanka. Novo zvonjenje. Švejk podiţe slušalicu i već se na njega obrušava sva sila psovki:

— Stoko, uliĉaru, lopove jedan. Što to radite, zašto pre-kidate razgovor?

— Vi ste, prosim, rekli da obesim slušalicu. — Za jedan sat sam kod kuće, Švejk, unaprijed se moţete

radovati... Dakle, vi se smjesta pokupite, otiĊite u baraku 1 naĊite nekakvog vodnika, recimo Fuchsa, i recite mu da "na smjesta uzeti deset vojnika i otići s njima do magazina preuzeti konzerve. Ponovite to, što treba uĉiniti?

Ići s deset vojnika do magazina, fasovat konzerve za

. "~y Konaĉno se jednom ne glupirate. Ja ću dotle telefo-fcti Vaneku u pukovnijski ured, neka isto ode do magazina Preuzrne to. MeĊutim ako prije doĊe u baraku, neka sve xVl \ otrĉi u magazin! A sad objesite

slušalicu! -V ^C P°Prmĉno dugo traţio ne samo vodnika Fuchsa 1 °stale doĉasnike. Bili su u kuhinji, glodali meso s ko-f

^ Vl

421 420

stiju i zabavljali se gledajući svezanog Balouna, koji' duše stajao na zemlji, zato jer su mu se smilovali, ali • pruţao zanimljiv pogled. Jedan od kuhara donio mu i s rebrima i gurnuo mu ga u usta, a svezani brkati div Bal ^ ne mogavši manipulirati rukama, oprezno je pomicao k ^ ustima, balansirajući pomoću zubi i desni, pri ĉemu je lU dao meso s izrazom šumskog ĉovjeka.

— Ko je od vas vodnik Fuchs? — upitao je Švejk kada 'k je konaĉno pronašao.

Kada je vidio da ga traţi nekakav obiĉni pješak, vodni Fuchs nije smatrao potrebnim da se odazove.

— Velim — rekao je Švejk — kak dugo bum ispitival? Gde je taj vodnik Fuchs?

Vodnik Fuchs istupi i pun dostojanstva poĉe psovati na sve moguće naĉine da on nije nikakav vodnik, nego da je on gospodin vodnik, i da nitko ne smije pitati gdje je vodnik! već »Pokorno javljam, gdje je gospodin vodnik?« Kod njega, u vodu, kad netko ne kaţe »Ich melde gehorsam«, smjesta dobije po gubici.

— Polako — rekao je promišljeno Švejk — smesta se pokupite, odite do barake, uzmite tam deset vojnika i trĉećim korakom z njima u magazin, budete fasovali konzerve.

Vodnik Fuchs je bio tako iznenaĊen da je iz sebe ispušno

samo:

Što?

— Nikakav »što« — odgovorio je Švejk—ja sam ordonanc 11. marškumpanije i upravo pred nekolko trenutaka sam razgovaral prek telefona s gosponom obrlajtantom Lukaso A taj je rekel: »trĉećim korakom s deset vojnika k magazin11"1 Ak ne bute otišli, gospon vodnik Fuchs, ja smesta idem natrag na telefon. Gospon obrlajtant si izriĉito ţeli da odete bas vi-tome je suvišno i govoriti. Telefonski razgovor — veli go ™ natporuĉnik Lukaš — mora biti kratki i jasni. Kad se vodnik Fuchs ide, onda on i ide. Takva zapoved, ni brbljanje po telefonu ko kad bi nekog zvali na obed. U yoj ^ stvari u ratu, svako zakašnjavanje je zloĉin. Ak taj vodnik

i

ode kad mu to javite, onda mi odmah telefonirajte,

u se s njim objasnil. Od vodnika Fuchsa ne bu ostala ni

u

ena. Deĉko dragi, vi gospona obrlajtanta ne poznate. ^ c ik \e pobjedonosno pogledao doĉasnike koji su nje-nastupom bili iznenaĊeni i depriminirani. Vodnik $ , :e progundao nešto nerazumljivo i otišao brzim kora-kom, a Švejk je za njim viknuo: _ Znaĉi, mogu telefonirati gosponu obrlajtantu da je

sve u redu?

_ Odmah ću doći s deset vojnika u magazin — odazvao se

od barake vodnik Fuchs, a Švejk, ne progovorivši više ni

rijeĉi, otišao je od skupine doĉasnika koji su bili isto tako

iznenaĊeni kao i vodnik Fuchs.

_ Znaĉi, poĉinje — rekao je mali kaplar Blaţek. — Pa-

kujemo se.

Kada se Švejk vratio u ured 11. marškompanije, nije imao vremena zapaliti ni lulu jer je opet zazvonio telefon. Sa Švejkom je opet razgovarao natporuĉnik Lukaš:

— Gdje se smucate, Švejk? Već po treći put zovem i nidco mi se ne odaziva.

— Traţil sam onoga, gospon obrlajtant. — Jesu li otišli?

— To se zna da su išli, ali još ne znam jel su tam stigli, ^barn još jednom skoĉiti to pogledati?

— Jeste li našli vodnika Fuchsa?

— Našel sam, gospon obrlajtant. Prvo mi je rekel »Što?« tek onda kad sam mu objasnil da telefonski razgovori moliti kratki i jasni...

~"~ Svejk nemojte se šaliti... Je li se vratio Vanek? ~— Nije, gospon obrlajtant.

Ne derite se tako u telefon. A ne znate gdje bi mogao anek?

|jj 77 Ne znam, gospon obrlajtant, gde bi mogel biti taj pro- *tn€l '

1 ' i't.i.'j.*.

(Li 0,1 - i.

1.. \ i. »...i''a,l i1.w

'

423

422

šao. Mislim da je vjerojatno u kantini. Švejk, odite za •• i recite mu neka odmah doĊe u magazin. Onda još n » smjesta pronaĊite kaplara Blaţeka i recite mu da srni °' odveţe onog Balouna, a Balouna pošaljite k meni. Obje slušalicu! e

Švejk se doista poĉeo truditi. Kada je pronašao kaplar Blaţeka i predao mu natporuĉnikov nalog koji se tica odvezivanja Balouna, kaplar Blaţek je promrmljao:

— Strah ih je, penje im se voda pod grlo. Svejk je otišao pogledati kako će odvezati Balouna, pa m

je otpratio dio puta, jer je tim smjerom išao prema kantini gdje je trebao naći financijskog narednika Vaneka.

Baloun je gledao na Svejka kao na svoga spasitelja, i obećao mu da će s njime podijeliti svaki paket koji dobije od kuće.

— Kod nas bu sad kolinje — govorio je Baloun melan koliĉno — voliš špekvuršt s krvi ili bez krvi? Daj samo reci, ja bum danas naveĉer pisal doma. Moj pajcek ima tak, oko sto pedeset kila. Ima glavu ko buldog, a takav ti je pajcek najbolji. Od takvih pajceka nemaš kaj za hititi. To ti je jako dobra rasa koja svakaj podnese. Imal bu sala valjda osam pr sta. Kad sam bil doma, delal sam jetrenjaĉe sam, i uvek sam se tak naţderal file da sam mogel puknuti. Lani mi je pajcek bil prek stošezdeset kila. Je, to je bil pravi pajcek — rekao je oduševljeno stiskajući ĉvrsto Švejku ruku, kada su se razišli. Utovil sam ga na krumpiru i sam sam se ĉudil kak se fino deblja. Šunke sam stavil u salamuru, a takav fini komadić iz salamure peĉeni, s krumpir-knedlima, posipanim s ĉvarku113' i sa zeljem... — to su oblizeki. Iza tog ti paše piva. Covek)6

onda tak zadovoljan, a taj rat nam je sve to uzel. ,. I brkati je Baloun teško uzdahnuo i otišao u pukovnijs

ured, dok je Švejk krenuo prema kantini, starim drvored visokih lipa. ,

Za to je vrijeme financijski narednik Vanek sjedio & voljno u kantini i pripovijedao nekom poznatom stoţer11

a j cementnom nanosu. r c Oferni je narednik već bio naroljan. Prije podne je došao kakav posjednik iz Pardubica, koji je imao sina u logoru, °e. :no ga podmitio i ĉitavo prijepodne ĉastio u gradu. P r ja je sjedio sav oĉajan jer mu više ništa nije prijalo, nije ni o ĉemu govori, a na razgovor o emajl-bojama uopće

•je reagirao. Bavio se svojim vlastitim mislima i blebetao g?to o tom da bi lokalni vlak iz Trebone morao voziti u

Pelhrimov i natrag. Kada je Švejk ušao u kantinu, Vanek je robao još jednom u brojkama objasniti stoţernom nared-

niku koliko se moglo zaraditi na jednom kilogramu cemen- tnog nanosa na jednoj graĊevini, na što mu je stoţerni na- rednik odgovorio potpuno bez veze: »Na povratku je umro i ostavio mnogo pisama«. Opazivši Svejka vjerojatno ga je

pobrkao s nekim anti- patiĉnim ĉovjekom, pa ga je poĉeo napadati da je trbuhoz-

borac. Svejk je prišao Vaneku, koji je takoĊer bio nacvrcan, ali je

bez obzira na to bio vrlo ugodan i mio. — Gospon blagajniĉki narednik — raportirao mu je Svejk

— trebate odmah otići u magazin, tam vas ĉeka vodnik Fuchs s deset vojnika, budu se delile konzerve. Morate beţat trĉećim korakom. Gospon obrlajtant je već dvaput telefonira!.

Vanek se zasmijao: To jedino kad bih bio blesav. Kad bih to napravio, bih samog sebe prokleti. Za sve ima vremena, ne gori, ^Jtte zlatno. Kad gospodin natporuĉnik Lukaš bude toliko Puta opremao marškompaniju koliko sam ja, tek onda će oĉi o neĉemu govoriti i neće nikoga suvišno opterećivati ^jim trĉećim korakom.

Ja sam već dobio u pukovnijskom uredu zapovijed da sutra f? azuno, da se treba pakirati i odmah fasovati hranu za put.

° sam napravio? Otišao sam fino na frtaljĉek vina, sjedim, Vam> pa kako ide da ide. Konzerve će ostat konzerve,

— Bio je u pukovnijskom uredu, a onda je nekarn0 A iku koliko se moglo prije rata zaraditi na emajl-bo- šao. Mislim da ie vieroiatno u kantini. Sveik. nrlif«,... . fl^ . _~r,<-nnm nanosu.

p

424 425

fasung — fasung. Ja poznam magazin bolje od g natporuĉnika, a i znam što gospoda ĉasnici razgovar ^* gospodina pukovnika. To gospodin pukovnik samo m v u magazinu ima konzervi. Magazin naše pukovnije nije M? imao nikakve konzerve u rezervi, i dobivao ih je tek od s i «- * do sluĉaja iz brigade, ili ih je posuĊivao od drugih pukovrr kojima je imao veze. Jednoj benešovskoj pukovniji duţni ^S

preko tristo konzervi. He, he, he! Mogu oni priĉati što ^ hoće, ţurba je suvišna. Kad doĊu tamo, skladištar će im r" da su poludjeli. Pa nijedan maršbataljun nije dobio konzerv za put. Je li tako, vojniĉino stara? — obratio se stoţernom nar-edniku, ali taj je već ili tonuo u san ili ga je spopao neki mali delirium tremens, jer je na to pitanje odgovorio:

— Dok je koraĉala, drţala je nad sobom otvoreni kišo-bran.

— Najbolje ćete napraviti — nastavio je financijski na-rednik — da sve pustite kako voda nosi. Ako su danas u pu-kovnijskom uredu rekli da sutra putujemo, onda u to ni malo dijete ne smije povjerovati. Moţe li se putovati bez vagona? Dok sam još bio ondje, telefonirali su na kolodvor. Tamo nemaju ni jednog jedinog slobodnog vagona. Toĉno je tako bilo i s posljednjom marškompanijom. Tada smo dva dana stajali na kolodvoru i ĉekali da se nad nama netko smiluje i pošalje po nas vlak. A onda nismo znali ni kamo putujemo. Već smo bili proputovali cijelu MaĊarsku, a ni pukovnik još nije znao kamo putujemo i nitko drugi nije znao hoćemo li u Srbiju ili Rusiju. Na svakoj stanici se razgovaralo direktno sa stoţerom divizije. Mi smo u stvari bili nekakva zakrpa-Prikrpili su nas konaĉno negdje pod Duklom, a onda su nas Rusi razjurili pa smo se ponovno morali formirati. Samo D

ţurbe. Sve će se s vremenom objasniti. I ni zbog ĉega ne tra ţuriti. Jawohl, nochamol.1 Danas ovdje imaju neobiĉno bro vino — govorio je dalje Vanek i ne slušajući što to s za sebe melje stoţerni narednik

1. Dakako, itekako, (njem.)

ben Sie mir, ich habe bisher wenig von meinen a habt. Ich wundere mich iiber diese Frage.«1 ^to bih si stvarao suvišne brige s odlaskom maršba-? Kad sam odlazio s prvom marškompanijom, bilo ta'Una najboljem redu za dva sata. A druge marškompanije ie f6 .,Jašniee maršbataljuna spremale su se već ĉitava dva n^Še2taa ' & i . T i ., i .. v .1

ali kod nas je bio zapovjednik kompanije poruĉnik oil, fes deĉko, i taj nam je rekao: »Bez ţurbe, deĉki!« išlo je to ko podmazano. Poĉeli smo pakirati tek dva prije odlaska vlaka. Dobro ćete napraviti ako malo sjed-

sai nete. Lt— l . . •• J l •

_ Nemrem — rekao je s groznim samoprijegorom dobri

vojnik Švejk — moram u ured, kaj ak bi neko telefonira!?

— Dobro, onda odite, zlato moje, ali pamtite za cijeli ţivot da to od vas nije lijepo i da pravi ordonans nikad ne smije biti tamo gdje je potreban. Nikada ne smijete biti tako revni u sluţbi. Stvarno, nema niĉeg odvratnijeg od preplašenog ordonansa koji bi htio proţderati cijeli rat, dušica draga. Ali Švejk je već bio za vratima i ţurio u ured svoje marškom-panije.

Vanek je ostao napušten jer se sa sigurnošću moţe reći da mu stoţerni narednik nije pravio društvo. Taj se potpuno osamio i gladeći svoju ĉetvrtinku vina, mljeo je ĉudnovate stvari koje nisu imale veze s mozgom, na ĉeškom i njemaĉkom:

»Mnogo sam puta prošao ovim selom, a nisam niti slutio da ono postoji na svijetu. In einem halben Jahre ich meine ^tspriifung hinter mir und meinen Doktor gemacht.2

ttvala vam, doktore, postao sam bogalj Lucije. Erscheinen le m schon ausgestatteten Ba'nden3 — valjda ima nekog me-u vama tko se toga sjeća.«

. mancijski narednik iz dosade je poĉeo bubnjati prstima ekakav marš, ali nije se morao dugo dosaĊivati, jer su se

U p i ' d* sam dosad imao malo od ţivota. Ja se ĉudim ovom pitanju, (njem.)

^•Izlazi ,'ne

sam

Poloţio drţavni ispit i postao doktor, (njem.) , ., e u "jepo opremljenim svescima, (njem.) ' """"""' '*

fl

426 427

otvorila vrata, ušao e kuhar ĉasniĉke kuhm e Juraida; • j i - ' l se na jednu stolicu.

— Mi smo danas — zamucao je — dobili zapovij A

idemo podignuti taj konjak za put—a budući da nismo' li prazne pletenke od ruma, morali smo ih isprazniti. UaV?" nam je u glavu. Kuhinjsko osoblje je totalno poludjelo T° sam se preraĉunao u nekoliko porcija, gospodin pukovi) l je zakasnio i za njega nije ništa ni ostalo. Sad mu tamo rad nekakav omlet. To vam je cirkus.

— Krasna pustolovina — primijetio je Vanek, kojemu su se uz vino uvijek sviĊale lijepe rijeĉi.

Kuhar Jurajda se upustio u filozofiranje, što je u stvari faktiĉno i odgovaralo njegovom ranijem zanimanju. On je naime do rata izdavao okultistiĉki ĉasopis i biblioteku »Za-gonetke ţivota i smrti«.

U vojsci se ubacio u pukovnijsku kuhinju, pa bi mu se vrlo ĉesto dogodilo da izgori kakva peĉenka, kad bi se zadubio u ĉitanje prijevoda staroindijskih Sutri Pragna-Paramita (Otkrivena mudrost).

Pukovnik Schroder volio ga je kao znamenitost u regi-menti, jer nije bilo ĉasniĉke kuhinje koja se mogla pohvaliti kuharom okultistom koji moţe prozrijeti zagonetke ţivota i smrti, a usto iznenaditi takvom dobrom pisanom peĉenkom, ili takvim raguom daje pod Komarovom smrtno ranjeni poruĉnik Dufek stalno dozivao Jurajdu.

— Da — rekao je iz ĉista mira Jurajda, koji se jedva drţao na stolici i na deset koraka smrdio po rumu —- ^ danas ništa više nije ostalo za gospodina pukovnika, i K* je vidio da je ostao samo restani krumpir, upao je u st ) »gaki«. Znate što je to »gaki«? To je stanje gladnih duno Ja sam mu rekao: »Osjećate li u sebi, gospodine pukovni > dovoljno snage da biste svladali sudbinsko odreĊen) Y kojemu za vas nije preostalo telećeg bubreţnjaka? u vam je, gospodine pukovniĉe, odreĊeno dadanas za v ^. dobijete bajkoviti omlet s kosanim i dinstanim telecirn J ma.« — Mili prijatelju — reĉe zakratko tiho finandj

A iku, Pri ĉemu je nehotice mahnuo rukom tako da je narC

uo sve ĉaše koje su stajale pred njim na stolu. P1^ Opstoji

nestalnost svih pojava, oblika i stvari — rekao

~akon toga ĉina namrgoĊeni kuhar okultist. Oblik je ie u-

tak, nebitak je oblik. Nebitak se ne razlikuje od oblika, a "hl'k

ni)e razliĉit od nebitka. Sto je nebitak, to je oblik, a što J obi*

to je nebitak. Kuhar okultist zaogrnuo se velom šutnje, podupro je glavu

rukom i gledao na mokri, poliveni stol. Stoţerni narednik je i dalje nešto lupetao, što nije imalo

ni glave ni repa. — Ţito je nestalo s polja, nestalo... in dieser Stimmung

erhielt er Einlandung und ging zu ihr.1 Blagdan Duhova je u proljeće. Financijski narednik Vanek ponovno je poĉeo bub-njati po stolu, pio je i povremeno bi se sjetio da na njega kraj magazina ĉeka deset vojnika s vodnikom.

A kad bi mu to palo na pamet, uvijek bi se nasmijao i odmahnuo rukom.

Kada se kasnije vratio u ured 11. kumpanije, našao je Svejka pri telefonu.

— Oblik je nebitak, a nebitak je oblik — govorio je sam a sebe, legao obuĉen na krevet i smjesta zaspao.

Svejk je neprestano sjedio kod telefona jer mu je natporuĉnik Lukaš, koji je još uvijek bio kod gospodina pu-kovnika, u razgovoru prije dva sata zaboravio reći da moţe otići od telefona. —<-atim ga je nazvao vodnik Fuchs koji je ĉitavo to vrijeme eset vojnika ne samo uzalud oĉekivao financijskog na-cr"ca veĉ i ustanovio da je skladište zatvoreno.

onacno je nekamo otišao, a deset vojnika, jedan po je-^ vratili su se u^svoju baraku.

i D •(?V^emeno se Švejk zabavljao time što bi uzeo slušalicu

tek'S vao- Bio je to telefon nekog novog sustava, koji se yodio u vojsku, a imao je tu prednost, da su se dosta

'•o„ Poloţenju dobio je poziv i pošao k njoj. (njem.)

428 429

jasno i razgovjetno mogli ĉuti tuĊi razgovori na ĉitavoj !• ••. Komora se psovala s topniĉkim vojarnama, inţenjer

prijetili vojnoj pošti, vojno strelište je reţalo na odjel stro' ^u pušaka.

A Svejk je neprestano sjedio kod telefona... Savjetovanje kod pukovnika se produljivalo.

Pukovnik Shroder razvijao je najnovije teorije ratne sluv

be, a osobito je isticao znaĉenje bacaĉa mina.

Govorio je bez glave i repa o tome kakva je bila situacija na bojištu prije dva mjeseca i dolje na istoku, o vaţnosti veze medu pojedinim jedinicama, o otrovnim plinovima, o otvaranju vatre na neprijateljske zrakoplove, o opskrbi vojske na bojnom polju, a onda je prešao na unutarnje prilike u vojsci.

Raspriĉao se o odnosu ĉasnika i vojnika, vojnika i do-ĉasnika, o prebjezima neprijatelju, o politiĉkim prilikama i o tom da je pedeset posto ĉeških vojnika »politisch ver-dachtig«.1

— Jawoll, meine Herren, der Kramarsch, Scheiner und Klofatsch.2

Većina ĉasnika je pritom mislila kad li će već starkelja jednom prestati kvocati, ali pukovnik Schroder mljeo je i dalje o novim zadacima novih maršbataljuna, o poginulim ĉasnicima pukovnije, o cepelinima, španjolskim jahaĉima, o prisezi.

Pri spominjanju ovog posljednjeg, natporuĉnik Lukas se sjetio da dobri vojnik Svejk nije poloţio prisegu kada ju je

polagao ĉitav maršbataljun jer je tada sjedio u zatvoru di zijskog suda.

Odjednom ga je spopao smijeh. Bio je to nekakav »iste

riĉan smijeh kojim je zarazio nekoliko ĉasnika s kojima J

sjedio, ĉime je pobudio pozornost pukovnika koji je^uP . bio

prešao na iskustva steĉena pri povlaĉenju njemaĉke

1. Politiĉki sumnjiv, (njem.) 2. Dakako, moja gospodo, Kramar, Schreiner i Klofaĉ. (njem.) 4| i A

grĊenima. Sve je to pobrkao i završio: »Gospodo, tu

trna niĉeg smiješnog«.

Onda su se svi uputili u ĉasniĉki kasino jer je pukovnika

urodera pozvao na telefon stoţer brigade. Svejk je i dalje

drijemao kraj telefona, kada ga je trgnulo

zvonjenje.

_ Halo — ĉuo je — ovdje pukovnijski ured. _ Halo —

odgovorio je — ovdje ured 11. marškom-

panije.

_ Ne zadrţavaj — ĉuo je glas — uzmi olovku i piši. Primi telefonogram! Jedanaestoj marškompaniji...

A sada su slijedile jedna za drugom nekakve reĉenice u ĉudnom kaosu jer su u isto vrijeme govorile i 12. i 13. marškompanija, pa se telefonogram potpuno izgubio u toj panici glasova. Svejk nije razumio ni rijeĉi. Na kraju se sve utišalo i Svejk je razabrao:

— Halo, halo, sada to proĉitaj i ne zadrţavaj. — A kaj imam proĉitat?

— Što imaš proĉitati, vole? Telefonogram! — Kakav telefonogram?

— K vragu, pa jesi li gluh? Telefonogram koji sam dik-tirao, glupane.

—Ja nisam niš ĉul, neko je upadal u razgovor. — Majmune jedan, misliš da ću se samo tobom baviti?

Hoćeš li primiti taj telefonogram ili ne? Imaš papir i olovku? Nemaš... govedo jedno... da te priĉekam da to nadeš? To su ^jnici. Hoćeš li već jednom? Jesi li spreman? Konaĉno si se

^prkao. Pa nisi se valjda zbog toga presvlaĉio, ĉovjeĉe, sad slušaj:

~~ H. marškompaniji, ponovi to! ~~~ H. marškompaniji...

~~ Kumpaniekommandant1, imaš to! Ponovi! ~~~ Kumpaniekommandant.... ~~~ Zur Besprechung morgen...2

i N,P?V'ednik kompanije, (njem.) sutra, (njem.) ;: ¥SWM.;iJ. ;i

1S

430 431

t;f ?»— Jesi gotov? Ponovi to! 4/i jinrii«»i

— Zur Besprechung morgen...

— Um neun Uhr. — Unterschrift.1 Znaš li što je to U terschrift, majmune, to je potpis. Ponovi!

— Um neun Uhr. — Unterschrift. Znaš li što je to ur« schrift, majmune, to je potpis.

— Glupane jedan, sada potpis: Pukovnik Schroder, go-vedo jedno. Imaš to? Ponovi to!

— Pukovnik Schroder, govedo jedno.

— Dobro, vole jedan, tko je primio telefonogram! —Ja. — Pa k vragu, tko je to ja?

— Švejk. Još nešto?

— Hvala Bogu, ništa više. Ali trebao bi se zvati Krava. Što je tamo novoga?

— Niš. Sve po starom. — To ti je drago, je li? Kaţu da su kod vas nekoga sve-

zali?

— Samo posilnog od gospona obrlajtanta, poklopal mu je obed. Ne znaš kad se polazi?

— Ĉovjeĉe, to ti je pitanje, to ne zna ni stari. Laku noć! Imate buhe?

Švejk je poloţio slušalicu i otišao probuditi financijskog narednika Vaneka koji se divlje branio, a kad ga je Švejk poĉeo tresti, udario ga je po nosu. Zatim je legao na trbuh i udarao nogama po krevetu.

Švejku je ipak pošlo za rukom da probudi Vaneka do te mjere da je ovaj protrljao oĉi, okrenuo se na leda i zabeze nuto pitao što se dogodilo. .

— Zasad niš — odgovorio je Švejk. Ja bi se s vama ra posavetoval. Baš smo sad primili telefonogram da sutra u vet sati naš gospon natporuĉnik Lukaš mora opet doći n šprehu gosponu pukovniku. A ja sad ne znam kaj burn- ^ mu to trebam javiti odmah, ili tek ujutro? Ja sam si to

l. U devet sati — potpis, (njemJ

J

i jel vas trebam probuditi kad ste tak fino hrkal, a onda V

si mislit ko bu ga znal, bolje se posavetovati.... _- Molim vas,

za Boga miloga, pustite me da spavam zavapio je Vanek,

zijevajući na sva usta — idite tamo tek 'utro i ne budite me.

Svalio se na bok i smjesta usnuo. Švejk • opet otišao do

telefona, sjeo i poĉeo drijemati za stolom, probudila ga je

zvonjava. _ Halo, 11. marškompanija.

—- Da, 11 • marškompanija, ko je tamo?

__ 13. Halo. Kolko je kod tebe sati? Ne mogu nikako

dozvati centralu. Nekako mi dugo ne dolazi zamjena. Ura

nam stoji. — I nama. — Ne znaš kad se kreće? Nisi razgovarao s pukovnijskim

uredom?

— Tam drek znaju, ko i mi. — Gospodiĉna, nemojte biti prosta. Jeste dobili konzerve?

Naši su tam išli i nisu niš donesli. Magazin je bil zatvoren.

— Naši su se isto vratili s praznim rukama.

— To je uopće nekakva nepotrebna panika, ota misliš lamo idemo?

— U Rusiju.

— Ja mislim prije u Srbiju. To ćemo vidjeti tek kad doĊemo u Peštu. Ak nas povezu na desno, onda je to ^rbija, a nalevo, Rusija. Imate li već torbe za kruh? Gov-°ri se da će povisiti vojniĉke isplate. Igraš »frische vere?« gfas! Dobro, onda doĊi sutra. Mi to deremo svaku veĉer.

°lko vas je tamo kod telefona? Sam? Fućkaš sve, odi spa-, '• Imate nekakvi ĉudni red. Veliš da si na to naletel ko

fava koka na zrno? No, konaĉno su me došli zameniti.

nunaj. I Š -i • ok' • Je zaista slatko zaspao kraj telefona,

zaboravivši J siti slušalicu, tako da ga nitko nije smetao u spavanju za

kat rtl' Je zato telefonist u pukovnijskom uredu psovao ne moţe nikako dobiti vezu s l i . marškompanijom,

433

J 432

Slatko

niti poslati novi telefonogram da se sutra, do 12 sati -

pukovnijski ured brojno stanje vojnika koji nisu cijeni • U

protiv tifusa. ™

Za to je vrijeme natporuĉnik Lukaš još uvijek sjed' ĉasniĉkom kasinu s vojnim lijeĉnikom Šanclerom koji |U

zajahao stolicu i u pravilnim vremenskim razmacima udar o pod bilijarskim štapom i pritom izgovarao ove reĉenice ieH nu za drugom:

»Saracenski sultan Salan-Edin prvi je priznao neutralnost sanitetskog zbora«.

»Skrb se mora voditi o ranjenicima obiju strana.«

»Treba platiti lijekove i bolniĉku njegu, te naknadu troš-kova drugoj strani.«

»Mora se dozvoliti da im se pošalju lijeĉnici i njihovi po-moćnici s generalovim propusnicama.«

»Zarobljeni ranjenici moraju se takoĊer vratiti pod okri-ljem i jamstvom generala, ili moraju biti zamijenjeni. Ali, mogu sluţiti i dalje.«

»Bolesnici s obiju strana ne smiju biti ni zarobljeni ni pogubljeni, već ih valja otpremiti u sigurne bolnice i dopustiti im da imaju svoju straţu koja se kao i bolesnici ima vratiti s generalskim propusnicama. To vrijedi i za vojne svećenike, lijeĉnike, kirurge, apotekare, bolniĉare, njegovatelje bolesnika, pomoćnike i druge osobe koje su odreĊene za njegovanje bolesnika, i koje ne smiju biti zarobljene, već na isti naĉin vraćene natrag.«

Doktor Šancler je pritom već slomio dva bilijarska štapa. ali još nije bio završio svoje ĉudnovato izlaganje o skrbi» ranjenike u ratu, uplećući neprestano u svoja razmatran)

nekakve generalske propusnice. v i T i /v • • • i i otišao

Natporuĉnik Lukaš je popio svoju crnu kavu i "l

kući gdje je zatekao bradatog diva Balouna kako u '°n<? na

špiritnom kuhalu natporuĉnika Lukaša prţi salamu.

— Dozvolil sam si — promucao je Baloun —• bil

slobodni, pokorno javljam... .-4* .***«•" '

434

„ uĉ ĉa. ie pogledao. U tom trenutku cimo mu se kao IMK** & > f ° . . v M T i /v v i. v , dijete, naivno stvorenje i natporuĉnik Lukaš poţali sto

vC^dao zavezati zbog njegove velike gladi.

$' Samo ti kuhaj, Baloune — rekao je skidajući sablju

utra ću narediti da ti donesu još jednu porciju kruha, ""isjatporuĉnik Lukaš je sjeo za stol, a bio je u takvom ra-

loţenju da je poĉeo pisati sentimentalno pismo svojoj

»Draga teta! Upravo sam primio zapovijed da budem orernan na odlazak sa svojom marškumpanijom na bojište. Moţda je ovo pismo posljednje koje ćeš od mene dobiti jer se svugdje vode ţestoke borbe, a naši gubici su veliki. Stoga mi je teško završiti ovo pismo rijeĉju 'Dovidenja', mnogo bolje bi pristajalo da ti napišem 'Posljednje zbogom'. «

»Ostalo ću dopisati sutra ujutro«, pomislio je natporuĉnik Lukaš i otišao spavati.

Kad je Baloun vidio da je natporuĉnik tvrdo usnuo, poĉeo se ponovno šuljati i pretraţivati po stanu kao ţohar noću. Otvorio je natporuĉnikov kovĉeg i zagrizao ploĉicu ĉokolade, no uplašio se kada se natporuĉnik u snu trgnuo. Brzo je odloţio nagrizenu ĉokoladu u kufer i utišao se. Onda je potiho otišao pogledati što je to napisao natporuĉnik. Proĉitao je i bio ganut onim »Posljednje zbogom«.

Legao je na svoju slamaricu do vrata i prisjećao se svoga domaikolinja.

Nije se mogao osloboditi ţive slike, kako probada acenicu da joj izvuĉe zrak kako ne bi za vrijeme kuhanja Prsnula. ,. Jetivši se kako se jednom, kod susjeda, raskuhao i prsnuo

v spekvuršt, usnuo je nemirnim snom. anjao je da je unajmio nekakvog nespretnog mesara,

Jemu su, dok ih je nadijevao, pucala crijeva za kobasice.

L, tl.m j°š i to, kako je mesar zaboravio napraviti krvavice, £. ° je nestala svinjska kuhana glava, te kako nedostaju kva-

Ra L Jetrenjaĉe. Sanjao je još nešto o prijekom sudu jer su Vatui kako vuĉe iz poljske kuhinje komad mesa. Na

435

kraju je vidio samog sebe kako visi na jednoj lipi u drvor H vojniĉkog logora u Brucku nad Litavom. u

Kada se, s buĊenjem jutra koje se javilo mirisom ku hanja kave u svim kuhinjama, Švejk probudio, mehaniĉki je objesio slušalicu kao da je upravo završio telefonski razgovor i poduzeo po uredu malu jutarnju šetnju uz koju je pjevao Poĉeo je pjesmu iz sredine teksta, kako se vojnik preobuka0 u ţensko odijelo i pošao za svojom curom u mlin gdje ga je

mlinar poloţio u krevet kraj svoje kćeri, ali je prije toga pozvao mlinaricu.

•fJ "'.!

Stara mama najte šesti Mt

Dajte ovoj curi jesti job

Mlinarica je nahranila tog podlog tipa, a 0»da se dogodila

obiteljska tragedija. 'JT/O

Ujutro kad su ustali •&$>>

Na vratima su vidjeli: MŠ '•''.

»Vaša kćerka Anica ^

Više nije djevica«. iW*.:

Švejk je u kraj pjesme uloţio toliko glasa da je ured oţivio, probudio se i financijski narednik Vanek i upitao koliko je sati.

— Maloprije su odsvirali ustajanje. , — Ustat ću poslije kave — odluĉio je Vanek koji je uvijek

za sve imao dovoljno vremena — tako i tako će nas dan itekako ţivcirati bez razloga s nekakvom ţurbom i natjera ĉovjeka bez veze, kao juĉer s onim konzervama.... ,

Vanek je zijevnuo, i upitao da li je sinoć, kad je do kući, puno govorio. y

— Tek onak, usput — rekao je Švejk — stalno ste n iz sebe ispuštali o nekakvim oblikima, oblik nije oblik, i

436

• • oblik da je oblik i da taj oblik opet ni oblik. Ali brzo vas

?ilo, poĉeli ste hrkat ko kad se drva piliju.

.•k je ušutio, prošetao se do vrata, pa onda opet do nar-. jkova kreveta, pred kojim se zaustavio i izjavio: __ Kaj se mene osobno tiĉe, gospon blagajniĉki nared-ik kad sam ĉul to kaj ste vi govorili o tim oblikima, setil ^ se nekakvog Zatka, plinara. On je delal na plinarskoj stanici na Letni, palil je i gasil lampe. Bil je to prosvetljeni ćovek, a obilazil je sve moguće krĉme po Letni, zato jer je jako puno vremena izmeĊu paljenja i gašenja lampi, a onda ujutro, na plinarskoj stanici, drţal je baš takve govore kak i vi, samo kaj bi on govoril: »Kocka je brid, zato je kocka bri-dovita«. Ja sam to ĉul na svoje uši, kad me je jedan nacvr-cani policajac zbog oneĉišćenja ulice zabunom predvel na plinarsku, umjesto na policijsku stanicu. Onda — rekao je tiho Švejk — s tim je Zatkom nakon nekog vremena to jako loše završilo. Upal je u nekakvu Marijansku kongregaciju, išel je okolo s nekakvim poboţnim kozama na propovijedi patera Jemelke, k svetom Igancu na Karlovom trgu, pa je zaboravil u svom rajonu ugasiti lampe, tak da je tam plin gorel po ulicama neprekidno tri dana i tri noći. To je jako loše — nastavio je Švejk — kad se ĉovek iz ĉista mira poĉne plesti u nekakvo filozofiranje, to uvek smrdi na delirijum tremens. Pred nekolko let premestili su u našu pukovniju nekakvog majora Bluchera iz sedamdeset pete pukovnije. Taj bi nas jednom na mesec dal pozvati i postro-Jm u^kvadrat, a onda bi s nama raspravljal kaj je to vojniĉki staresina. A niš drugo ni pil nego šljivovicu. »Svaki ĉasnik, v°jnici«, objašnjava! nam je u dvorišĉu kasarne, »sam po 1 Predstavlja najsavršenije biće, koje ima sto puta više . uma nego što ga imate svi vi skupa. Iznad ĉasnika vi vo-1C1 ne moţete ništa drugo uzvišenije zamisliti, pa makar °me razmišljali cijelog svog ţivota. Svaki ĉasnik je biće eD>).

nu^nosti, dok ste vi vojnici tek sluĉajna bića, vi moţete ltlrati, ali i ne morate. Kad bi, vojnici, došlo do rata, pali za Njegovo Veliĉanstvo cara, dobro, time se ništa

437

J"

ne bi promijenilo, ali ako bi prije toga pao vaš ĉas 'L biste tek tada vidjeli koliko ste o njemu ovisili i kale ^ to gubitak. Ĉasnik mora egzistirati, a vaša egzist ,|

e ovisi u stvari od gospode ĉasnika, vi od njih potjeĉet ^ bez ĉasnika ne moţete postojati, vi bez svojih ĉasnika ^ moţete ni prdnuti. Za vas je ĉasnik, vojnici, moralni zak C

razumjeli vi to ili ne, pa stoga što svaki zakon mora im • svoga zakonodavca, vojnici, to je samo ĉasnik biće nrern kojemu se osjećate i morate u svemu osjećati obveznim • bez ikakvih izuzetaka izvršiti svaki njegov nalog pa makar vam se to i ne sviĊa.«

A onda, jednom, kad je završil, hodal je okolo našeg kva-drata, i pital jednog za drugim:

— Sta osjećaš kad zakasniš?

Davali su takve zmotane odgovore ko da nisu nikad za-kasnili, neki da im je zlo u ţelucu kad zakasniju, jedan je osećal pritvor, i tak dalje. Satnik Bliicher je odmah naredil da se svi ti izdvojiju i da budeju za kaznu popodne na dvorišĉu delali sklekove, jer da ne znaju izraziti svoje osjećaje. Prije neg je došel red na mene, setil sam se o ĉemu je on posljednji put z nama vodil raspravu pa kad mi je pristupil, ja sam skroz mirno rekel:

— Pokorno javljam, gospon major, kad zakasnim ja u se bi osećam nekakav nespokoj, strah i griţnju savesti. A ak do- bim izlazak pa se vratim u vojarnu na vreme, tad me obuzme neki blaţeni mir i penju mi se ţmarci nekakvog unutrašnjeg spokoja. Sve se to oko mene smijalo, a major Bliicher se na to razderal: »Tebi, klipane, idu stjenice kad knjavaš na tom krevetu. Klipan bezobrazni, još iz toga cirkus pravi!« ^°°v toga su me tak zvezali da je bila milina. .,. — U vojsci to drugaĉije ne ide — rekao je financijs narednik proteţući se lijeno na postelji — to je već tako u biĉajeno, odgovorio ti ovo ili ono, radio ti ovo ili ono, u J nad tobom vise oblaci i udaraju gromovi. Bez toga ne discipline. ^ - Jako dobro reĉeno — rekao je Švejk — nikad ne

il kak su zatvorili regruta Pecha. Zapovjednik je bil \rai MOĆ, a taj si je skupil regrute i svakog je pital otkud °e V" prokleti zelembaći«, govoril im je, »vi ćete se nauĉiti ie< * jt jasno, toĉno ko kad biĉ fijuĉe. Dakle, da poĉnemo. fP, j sj Pech?« Pech je bil inteligentni ĉovek i odgovoril je: n nii Bousov, Unter Bautzen, kuća 267, stanovnika 1936, * 'kih, oblast Jiĉin, okrug Sobotka, bivše vlastelinstvo Kost, , a crkva Svete Katarine iz 14. st., obnovljena od strane ofa Vaclava Vratislava Netolickog, škola, pošta, telegraf, postaja Ĉeške trgovaĉke pruge, šećerana, mlin i pilana... šest godišnjih sajmova.« I već se na njega hitil lajtant Moć, i poĉel mll ;e lepiti jednu za drugom prek zubi, i još se deral: »Evo ti jedan godišnji sajam, tu imaš drugi, treći, ĉetvrti, peti, šesti«. A Pech, iako je bil regrut, javil se na bataljunski raport. U uredima je tada sedila neka vesela bagaţa, pa su napisali da Pech ide na bataljunski raport zbog godišnjih sajmova u Donjem Bousovu. Tada je zapovjednik bataljona bil kapetan Rohell. »Also, was gibt's?«1 Upital je Pechu, a taj je izjavil: »Pokorno javljam, gospodin bojnik, da u Donjem Bousovu ima šest godišnjih sajmova.« Ti, kak se je na njega izderal Rohell, šupil ga z nogom i smesta ga dal otpelati u ludnicu, u vojnu bolnicu i od tada ti je Pech bil najgori vojnik, samo kaţnjavanje i niš drugo. — Vojnike je teško odgojiti — rekao je financijski narednik

Vanek zijevajući — vojnik koji nije bio kaţnjavan u Vojsci, nije pravi vojnik. To je moţda i vrijedilo u miru, da vojnik

koji je bez kazne odsluţio vojni rok ima prednost u . n°j sluţbi. Baš oni vojnici koji nekad, u vrijeme mira, su ni

izlazili iz zatvora, danas su u ratu najbolji vojnici. J.cam se pješaka Svlvanusa iz osme marškompanije. Taj je K.111 samu

kaznu za kaznom, i zatvor za zatvorom. Nije ibio ni da ukrade kamaradu posljednji krajcar, ali kad je . ° do borbe, prvi je presjekao ţiĉane prepreke, zarobio Jlcu> a jednog je od njih

po putu ustrijelio, i rekao da nije

439 '438

imao povjerenja u njega. Dobio je veliku srebrnu kol • prisili su mu dvije zvjezdice, pa da ga kasnije nisu pod Duklom, bio bi već odavno vodnik. Ali morali objesiti, jer se nakon jedne bitke prijavio za izviĊanje, a !f ga je patrola druge regimente našla kako pokrada Našli su kod njega osam satova i mnogo prstenja. ga objesili kod brigadnog stoţera.

— Iz tog se vidi — istaknuo je mudro Švejk — da se svat1

vojnik mora izboriti za svoj poloţaj.

Zazvonio je telefon. Financijski narednik je prišao tele-fonu i mogao razabrati glas natporuĉnika Lukaša koji je pitao što je s konzervama. Zatim su se ĉuli neki prigovori.

— Stvarno ih nema, gospodine oberlajtnant — vikao je na telefon Vanek — a otkud bi i bile, pa to je ĉista inten-dantska fantastika. To je bilo skroz suvišno, te ljude tamo slati. Ja sam vam htio telefonirati... Da sam bio u kan-tini? Tko vam je to rekao? Onaj okultist, kuhar iz oficirske kuhinje? Je, dopustio sam si tamo svratiti. Znate li gospodine oberlajtnant, kako je taj okultist nazvao tu paniku s tim kon-zervama? »Strah neroĊenog«. Ni u kom sluĉaju, gospodine oberlajtnant, potpuno sam trijezan. Što radi Švejk? Ovdje je. Da ga pozovem? — Švejk doĊite na telefon — rekao je financijski narednik i tiho dodao:

— Ako vas bude pitao kakav sam došao, recite da je bilo sve u redu.

Švejk se javi na telefon:

— Švejk, gokorno javljam, gospon obrlajtant. — Ĉujte Svejk, kako je to s tim konzervama? Je li to u

redu?

— Nema ih — gospon obrlajtant — nema ni traga ni glasa od tih konzervi.

— Htio bih, Švejk, da mi se uvijek ujutro javite dok srn° još u logoru, inaĉe kad krenemo, bit ćete stalno uz mene. & ste radili noćas?

— Bil sam ćelu noć kod telefona.

— Je li bilo neĉeg novog? ;, ^fe - ^ AJ

TC) gospon obrlajtant. »fc &m :«*&'• ĉvejk, nemojte se ponovno poĉeti glupirati. Je li javio od nekuda nešto vaţno?

Javili su, gospon obrlajtant, ali tek za devet sati. Nisam htel smetati, gospon obrlajtant, nisam bil za to. _^ Pa k vragu, recite mi već što je to toliko vaţnog za

devet sati? ___Telefonogram, gospon obrlajtant.

_ Švejk, ja vas ne razumijem.

_ ja to imam napisano, gospon obrlajtant: »Primite te-

lefonograrn. Tko je na telefonu? Imaš to? Ĉitaj!«, ili nekaj

tomu sliĉno.

_ K vragu Švejk, vi ste stvarno kriţ Boţji. Recite mi već

jednom sadrţaj, ili ću doći do vas i takvu vam jednu opaliti!

Dakle što je?

— Opet nekakav dogovor, gospon obrlajtant, danas ujutro u devet sati, kod gospona pukovnika. Htel sam vas po noći probuditi, ali sam se predomislil.

— Dobro da vam nije palo na pamet da me probudite radi svake gluposti kad i ujutro ima dosta vremena za to. Wieder eine Besprechung de Teufel soli daš alles buserieren.1

Objesite slušalicu, i dajte mi na telefon Vaneka. Javio se financijski narednik Vanek: — Financijski narednik Vanek, Herr Oberleitnant. — Vanek, smjesta mi naĊite nekog drugog posilnog, taj mi

je lopov Baloun do jutra poţderao cijelu ĉokoladu. Da ga ^veţem? Ne, dat ćemo ga sanitarcima. To je gora od ĉovjeka, Pa moţe vući ranjenike iz bitke. Smjesta ću vama ga poslati. Uredite to u pukovnijskom uredu i vratite se odmah u kom-Paniju. Mislite da ćemo brzo krenuti?

— Nema ţurbe, gospodine oberlajtnant. Kad smo trebali ^nuti s devetom marškompanijom, cijela ĉetiri dana su nas

7" za nos. S osmom isto tako. S desetom je bilo bolje. Naj- 'Je smo bili u pripravnosti, popodne smo dobili zapovijed,

'•o, 8

ov°r. neka vrag sve to buzorira. (njem.)

IJU

u

441 440

a naveĉer smo krenuli, ali zato su nas vucarali po cijel • x darskoj jer nisu znali koju bi rupu i na kojem bojištu s zatrpali. ^

Za ĉitavo vrijeme od kada je postao zapovjednikom • danaeste marškompanije, natporuĉnik Lukaš je osjećao !T se nalazi u stanju koje se zove sinkretizam, to jest u stan. filozofskog stava, u kojem se trudio pojmovne sukobljeno • izgladiti nekim postupcima koji su rezultirali pojmovno zbrkom. Stoga je i sada odgovorio:

— Da, moţe biti, to je tako. Znaĉi mislite da nećemo danas krenuti? U devet sati imamo dogovor s gospodinom pukovnikom. A propos, znate li vi da ste danas deţurni ĉas-nik? Ja to samo tako. Ustanovite mi... Ĉekajte, što biste mi ono trebali ustanoviti... ? A, trebali biste mi sastaviti popis doĉasnika, s podacima od kada sluţe... onda još i kolike su zalihe kompanije. Nacionalost? Da, da i to isto... ali glavno je da mi pošaljete tog novog posilnog... Kakve vjeţbe Plechsc-ner danas izvodi s vojnicima? Vorbereitung zum Abmarsch.1

Raĉuni? Doći ću poslije objeda potpisati. Nikoga ne puštajte u grad! A u kantinu i logor? Poslije objeda samo na jedan sat... Pozovite mi Svejka... Švejk za sada ostajete kod tel-efona.

— Pokorno javljam, gospon natporuĉnik, da još nisam popil kavu.

— Onda si donesite kavu i ostanite u uredu kod telefona, dok vas ne pozovem. Znate li što je to ordonans?

— Potrkalo, gospon obrlajtant. — Da ste bili na mjestu kad vas pozovem. Recite još je -

nom Vaneku da mi potraţi nekakvog posilnog. Halo, 5>vej > gdje ste?

— Tu sam, gospon obrlajtant. Baš su donesli kavu-

— Halo, Švejk! — Slušam, gospon obrlajtant, kava je skroz hladna. — Vi već dobro znate što je to posilni, Švejk;

1. Priprema za odlazak, (njem.)

442

rite, a onda mi javite da li nešto vrijedi. Objesite slu- pfOfl

10

<T'ući crnu kavu u koju je dolio ruma iz boce s natpisom ta« (iz opreza), Vanek je pogledao na Svejka i rekao:

* _____ ^^ naš oberlajtnant nekako jako viĉe u taj telefon, •mio sam svaku rijeĉ. Vi se, Švejk, izgleda dobro pozna-

• s tim gospodinom oberlajtnantom. ' _ jvli smo ko prst i nokat — odgovorio je Švejk — ruka njoi mije. Mi smo skup već puno toga prošli. Kolko puta su nas hteli rastaviti, ali opet smo se sreli. On se uvek u svemu na mene oslanja, tak da se ĉesto tome i ĉudim. Pa mogli ste ĉuti, no još bum vam jednom ponovil, da mu naĊete nekakvog novog posilnog, a ja da ga pregledam, i da dam o njemu svoje mišljenje. Gospon obrlajtant nije sa svakim posilnim zadovoljan.

Kada je pukovnik Schroder na konferenciju pozvao sve ĉasnike pohodnog bataljuna, uĉinio je to s velikom ljubavlju jer se tako mogao do sita napriĉati. Osim toga bilo je po-trebno donijeti neke odluke u vezi s aferom jednogodišnjeg dragovoljca Mareka koji nije htio ĉistiti zahode, pa ga je pu-kovnik Schroder, zbog pobune, uputio divizijskom sudu.

On je upravo sinoć stigao s divizijskog suda gdje su ga

_"«li pod straţom. Istovremeno kad i on, pukovnijskom

)e uredu predan i dopis pukovnijskog suda, neizmjerno

smušen, da se u ovom sluĉaju ne radi o pobuni, stoga što

Jednogodišnji dragovoljci nisu duţni ĉistiti zahode, ali da e 'Pak radi o povredi subordinacije, a koji se delikt moţe

Prostiti dobrim vladanjem na bojištu. Iz tih razloga, FjUzeni jednogodišnji dragovoljac Marek vraća se u svoju

f °vniju, istraga o povredi discipline obustavlja se do

)a rata, a obnovit će se u sluĉaju prvog izgreda koji bi °§odišnji dragovoljac Marek poĉinio.

j.. nda je tu bio još jedan sluĉaj. Zajedno s jednogodiš- dragovoljcem Marekom, dopremljen je s divizijskog

i

443

suda i predan glavnoj straţarnici neki laţni vodnik T koji se nedavno pojavio u pukovniji, kamo je bio iz bolnice u Zagrebu. Imao je veliku srebrnu kol • oznake jednogodišnjeg dragovoljca i tri zvjezdice. pv1' je o junaĉkim djelima 6. pohodne satnije u Srbiji od i!*0 je preostao samo on. Istragom je utvrĊeno da je zaisr ^ 6. marškompanijom otišao neki Teveles, ali koji niie ij*

. • j . v . i i. r? v " "^0

prava jednogodišnjeg dragovoljca. Zatraţena je otavij brigade kojoj je bila pridodana 6. marškompanija, kada 2. prosinca 1914. bjeţalo iz Beograda, pa je ustanovljeno da se u popisu predloţenih ili odlikovanih srebrnom kolajnom ne nalazi nikakav Teveles. Da li je ipak pješak Teveles bio pro-maknut u vrijeme beogradske ratne operacije u ĉin vodnika to se nikako nije moglo ustanoviti, jer se cijela 6. marškompanija izgubila kod crkve Svetog Save u Beogradu sa svim svojim ĉasnicima. U divizijskom sudu Teveles se branio time da mu je zaista bila obećana velika srebrna medalja, pa da ju je stoga kupio u bolnici od jednog Bosanca. Sto se tiĉe oznaka jednogodišnjeg dragovoljca, rekao je da ih je prišio u pijanstvu, ali da ih je dalje nosio zato što je stalno bio pijan, jer mu je dizenterija oslabila organizam.

Kada je, dakle, poĉelo savjetovanje, prije no što su prešli na raspravljanje ta dva sluĉaja, pukovnik Schroder objavio je da je potrebno ĉešće sastajanje uoĉi polaska, na koji se više neće dugo ĉekati. Iz brigade mu je bilo javljeno da se oĉekuju nalozi iz divizije. Ljudstvo mora biti spremno, a zapovjednici pukovnija moraju paţljivo skrbiti da netko ne bi nedostajao. Zatim je još jednom ponovio sve ono sto)« juĉer govorio. Opet je dao pregled ratnih dogaĊaja, ir . . da u vojsci ništa ne smije potisnuti borbeno raspoloţen) ratnu poduzetnost.

Pred njim, na stolu, bila je priĉvršćena karta bojisni zastavicama na pribadaĉama, ali zastavice su bile poruše bojišnice pomaknute. , L

Noću je maĉak grozno ispremetao cijelo bojište. Ma ^ kojeg su pisari drţali u pukovnijskom uredu, n°c

na austrougarsko bojište, pa je htio nekako zakopati

r j ' o r u š i o je zastavice i razbacao izmet po svim pozicija-

'0^e ' mazao ih po bojišnicama i mostobranima i oneĉistio

'armijske zborove.

Pukovnik Schroder bio je vrlo kratkovidan.

Ajsuici pohodnog bataljuna sa zanimanjem su promatrali

, se prst pukovnika Schrodera pribliţava tim hrpicama.

____ odavde, gospodo, prema Sokalu na Bug — rekao je

ukovnik Schroder proroĉki i pomaknuo prstom po sjećanju

''rema Karpatima, pri ĉemu ga je umoĉio u jednu od onih

hrpica> s kojima je maĉak nastojao uĉiniti kartu bojišta pla-

stiĉnijom.

__ Was ist daš, meine Herren? kad mu se nešto zalijepilo na prst.

— Wahrscheinlich Katzendreck, Herr Oberst1 — vrlo uljudno uime svih odgovorio je satnik Sagner.

Pukovnik Schroder odjurio je u susjedni ured odakle se ĉula strašna grmljavina, kletve s groznom prijetnjom da će ih natjerati da poliţu ono maĉje.

Saslušanje je bilo kratko. Ustanovilo se da je maĉka prije ĉetrnaest dana dovukao u ured najmlaĊi pisar Zwiebelfisch. Kad se ovo utvrdilo, Zwiebelfisch je pokupio svoje krpice, a stariji ga je pisar odveo u glavnu straţarnicu gdje je imao sjediti do daljnjeg naloga gospodina pukovnika.

Time je zapravo bila završena ĉitava konferencija. Kada 86 pukovnik Schroder, sav crven u licu, vratio u ĉasniĉki zl)or, zaboravio je da se još mora posavjetovati o sudbini jed-n°godišnjeg dragovoljca Mareka i laţnog vodnika Tevelesa.

Rekao je sasvim kratko: 7~ Molim gospodu ĉasnike da budu spremni i da ĉekaju

°Je daljnje naloge i instrukcije. tako su jednogodišnji dragovoljac i Teveles i dalje ,

^1 pod straţom u glavnoj straţarnici, pa kad im se

^J6 pridruţio i Zvviebelfisch, mogli su zaigrati marijaš, '•Vi, l)atn° m»ĉji drek, gospodine pukovniče, (njem.)

upitao je s ĉuĊenjem

'. . J«0|;

l

444 445

a nakon marijaša gnjaviti svoje straţare molbama H pohvataju buhe u slamarici. Kasnije su im tamo gur J!" razvodnika Peroutku iz 13. marškompanije koji se \ > kada se po logoru proširila glasina da se ide na p0] >!' izgubio, a ujutro ga je pronašla patrola, kod »Bijele r v'' u Brucku. Ispriĉavao se da je ţelio prije polaska popje(4 " glasovitu staklenik grofa Harracha pokraj Brucka, a

povratku da je zalutao, pa da je tek ujutro sav urno-stigao do »Bijele ruţe«. (U stvari je spavao s Ruţenkom kod »Bijele ruţe«)

Situacija je neprestano bila nejasna. Hoće li se krenuti ili se neće krenuti. Švejk je pri telefonu u uredu jedanaeste marške saslušao najrazliĉitije stavove, pesimistiĉke i optimi-stiĉke. Dvanaesta je telefonirala da je netko iz ureda ĉuo da se ĉeka na streljaĉke vjeţbe s pokretnim metama i da će se krenuti tek nakon feldmasigschiesubungach.1 Ovaj otpimistiĉki nazor nije dijelila trinaesta marškompanija koja je opet telefonirala da se upravo vratio kaplar Havlik iz grada, te da je ĉuo od nekog ţeljezniĉkog sluţbenika da su vagoni već na postaji.

Vanek je istrgnuo Svejku slušalicu iz ruke i poĉeo Ijutito vikati da ţeljezniĉari znaju drek na šibici, i da je on upravo sada bio u pukovnijskom uredu.

Švejk je s istinskim uţivanjem ustrajao pri telefonu i na sva pitanja, što je novoga, odgovarao da se još zasigurno ništa

ne zna.

Takvim je naĉinom odgovorio i na pitanje natporucru

Lukaša.

— Sto je kod vas novog?

— Još se niš sigurno ne zna, gospon obrlajtant

reotipno je odgovorio Švejk.

— Govedo jedno, objesite slušalicu.

l. Vjeţbanje u gaĊanju bojevim mecima (njem.

. :e stigao niz telefonograma, koje je Švejk

primio ton poduljeg nesporazuma. Prvo je

primio onaj koji t* n. , moeli noćas izdiktirati, jer slušalica nije bila obje- ^11 nisu »«"&* . > v '' ..' dok je spavao, a u kojem su se trazih podaci o cijep-

f "Ima i necijepljenima.

Onda opet zakasnjeli telefonogram o konzervama, što je

' "uĉer bilo objašnjeno. Pa onda telefonogram poslan svim

rtaljunima, kompanijama i pukovnijskim jedinicama.

»Kopija telefonograma brigade No 75692

Naredba brigade broj 172

U izvješćima o gospodarenju poljskih kuhinja, obvezatan je

ovaj poredak pri navoĊenju upotrijebljenih namirnica: 1.

meso, 2. konzerve, 3. povrće, svjeţe, 4. povrće sušeno, 5.

riţa, 6. tjestenina, 7. krupica, 8. krumpir umjesto navedenog

pod 4. povrće, sušeno, 5. povrće, svjeţe.«

Kada je Švejk to proĉitao financijskom naredniku, Vanek je

sveĉano izjavio da se takvi telefonogrami bacaju u zahod:

—To je izmislio nekakav kreten u stoţeru armije, i smjesta

to ide u sve divizije, brigade i pukovnije.

Zatim je Švejk primiojoš jedan telefonogram, koji je bio

tako brzo diktiran da je Švejk od svega uhvatio samo što je

na kraju ispalo kao šifra: »In der Folge genauer erlaubt gewesen oder daš selbst

e'nen hingegen immerhin eingeholet verden«.1 — Sve je to suvišno — rekao je Vanek kada se Švejk

cudom ĉudio što je to zapisao, i triput zaredom to naglas Proĉitao — same gluposti, iako vrag bi ga znao, moţda je to ! s^nrano, jer mi nismo ovdje u tom izvjeţbani. Ma moţe se 1 to baciti.

~~ Ja si to isto mislim — rekao je Švejk — a kad bi javil sP°nu obrlajtantu da treba »In der Folge genauer erlaubt ?

i e?en 0<^er daš selbst einen hingegen immerhin, ein-genolet werden«, još bi se uvredil.

~~~ Neko vam je tak osedjivi, da je to grozno — nastavio

e toĉnije biti dopušten ili sam naprotiv u svakom sluĉaju biti nadoknaĊen (njem.)

ste-

447, 446

je Švejk, zanijevši se ponovno u uspomene — jednom se iz Visoĉana vozil s tramvajem do Praga, a u Libni je ^ k nama nekakav gospon. Ĉim sam ga prepoznal, išel sa i njemu na platformu i upustil sam se z njim u razgovor i r L , sam da smo obadva iz Draţova. Ali on ti se poĉel derati mene, da mu ne dodijavam, jer da me ne pozna. Ja sam m poĉel objašnjavati kak bi se prisetil, da sam ko mali deĉe dolazil k njemu z mamom koja se zvala Antonija, a otac da se zval Prokop, i da je bil nadglednik. On posle toga niš n' htel znati o tomu da se poznamo. Onda sam mu rekel podrobnosti, da su u Draţovu bila dva Novotnvja — Tonda i Josef. On da je taj Josef, da su mi o njemu iz Draţova pisali i da je ubil svoju ţenu koja ga je špotala jer je pil. Tu vam se on razmahal, ja sam se izmaknul, a on je razbil staklo na prednjoj platformi, ono velko ispred vozaĉa. Onda su nas skinuli s tramvaja, otpelali na policiju i tam se pokazalo daje zato bil tak osetljivi jer se uopće nije zval Josef Novotny nego Eduard Doubrava, da je bil iz Montgomervja iz Amerike, a da je došel sim posetiti familiju od koje je potjecala njihova obitelj.

Telefon je prekinuo Švejkovo pripovijedanje i nekakav hrapavi glas iz odjela strojnih pušaka opet upita da li se ide. Vele da je ujutro opet dogovor kod gospodina pukovnika.

Na vratima se, blijed kao krpa, pojavio kadet Biegler, najveća budala u ĉitavoj kompaniji, jer se u školi jednogo-dišnjih dragovoljaca trudio istaknuti svojim znanjem. Kucnuo je Vaneku da izaĊe s njim na hodnik gdje je s njim vodio dug razgovor.

Kad se Vanek vratio, podrugljivo se smiješio. — Glup je ko vol — rekao je Švejku — zbilja, u našoj

marški imamo prave egzemplare. I on je bio na dogov° kod pukovnika, pa kad su se rastajali, gospodin natporucn je naredio da svi vodnici izvrše pregled pušaka i da bu gri tom strogi. I sad me on doĊe pitati da li da dade svez* Ţlabeka jer je taj ĉistio pušku petrolejem.

Vanek se uzrujao. «.

Pita me takvu glupost, a zna da se ide na bojište. Pa in

oberlajtnant se juĉer prenaglio s vezanjem svog . Onda sam

tom mladunĉetu rekao da dobro promi-P° tome zašto od

vojnika pravi ţivotinje. S ^- Kad već spominjete tog posilnog

— rekao je Švejk znate, jel ste već moţda našli nekakvoga

za gospona natporuĉnika?

— Mućnite glavom — odgovorio je Vanek — za sve ima vremena, uostalom mislim da će se gospon oberlajtnant pri-viknuti na Balouna, tu i tamo će mu ovaj još nešto poţderati, a kad budemo na bojištu proći će i to. Tamo najĉešće obojica neće imati što jesti. Kad ja kaţem da će Baloun ostati, onda se tu ništa ne moţe uĉiniti. To je moja briga i tu gospodin natporuĉnik nema što govoriti. Samo bez ţurbe.

Vanek je legao na svoju postelju i rekao: — Švejk, ispriĉajte mi nekakvu anegdotu iz vojniĉkog

ţivota. — To bi se dalo — odgovorio je Švejk — al se bojim da

bude opet neko telefonira!. — Onda ga iskopĉajte, odšarafite vezu ili skinute slušali-

cu.

— Dobro — rekao je Švejk skidajući slušalicu — ja bum vam ispripovedal nekaj kaj paše na ovu situaciju, samo su tada umesto pravog rata bili nekakvi manevri, ali je i onda bila takva panika ko i danas, zato jer se ni znalo tak burno izleteli iz kasarne. Z menom je sluţil neki Sic iz P°Hca, dobar ĉovek, al poboţan i bojaţljiv. Taj si je zamislil da su manevri nekaj groznoga, da ljudi na njima padaju od *Ċi i da ih bolniĉari samo skupljaju ko gnjile kruške. Zato )e pil da bi si napravil rezerve, a kad smo izašli iz kasarne na j«anevre i došli do Mnfška, onda je rekel: »Deĉki, ja to ne

um zdrţal, mene moţe spasit samo dragi Bog«. Onda smo . °sli do Hofovica i tam smo se dva dana odmarali, zato jer )e došlo do nekakve greške, a mi smo tak brzo napredovali , smo skoro s ostalim pukovnijama, koje su nam bile na

'"ttia, zarobili ĉitav neprijateljski stoţer, a to bi bila groz-

\

448 449

na sramota, zato jer je bilo dogovoreno da naš armijski treba poţderati taj drek, a neprijatelj pobediti, jer i i °r

neprijatelja bil neki posrani nadvojvodica. Onda ti je t • ^ izvel ovo: dok smo logorovali, on se pokupil i otišel si n I/C

kupit u nekakvo selo iza Hofovica, i popodne se vrać l logor. Bilo je vruće, on se je nacvrcal, a onda ti je na c • videl stup, a na stupu je bila nekakva škatula i u

pod staklom sasvim mali kip Sv. Ivana Nepomuka. Por i0ri se pred Svetim Ivanom i veli mu: »Tebi je isto vruće d bar imaš nekaj za popit. Stalno si na suncu, sigurno se furt znojiš.« Onda je protresel ĉuturu, napil se i rekel: »Ostavil sam ti gutljaj, sveti Ivane od Nepomuka«. Onda se je pre-pal, cugnul je do kraja, a za svetog Ivana ni ostalo niš. »Isus i Marija,« veli, »sveti Ivane od Nepomuka, to mi moraš oprostiti, ja bum ti to nadoknadil, uzel bum te sa sebom u logor i tak bum te propisno napoj il da ne bus mogel stajati na nogama.« I moj ti je dragi Sic iz saţaljenja nad svetim Ivanom od Nepomuka razbil staklo, izvlekel kipeca svetoga van, gurnul si ga pod bluzu i odnesel u logor. Posle je s tim Ivanom od Nepomuka spaval na slami, nosil ga sa sebom na marš u ruksaku, a imal je i velke sreće na kartama. Gde god smo logorovali tam je i dobival, sve dok nismo došli u Prachinski kraj, gde smo logorovali u Drahenicama i gde je on zgubil sve kaj je imal. Kad smo rano ujutro krenuli, na kruški ti je, dole pokraj ceste, visel obešeni sveti Ivan od Nepomuka. Tak, to ti je ta anegdota, a sad bum opet obesil slušalicu.

I telefon je iznova prenosio treptaje novog nervnog z^0" ta, kada je stara harmonija mira u logoru bila narušena.

U to je vrijeme natporuĉnik Lukaš prouĉavao u svoj J sobi šifre koje su mu upravo, zajedno s uputom kak° odgonetnuti, bile uruĉene iz stoţera pukovnije, a uje i tajnu šifriranu zapovijed o smjeru kojim će se kretati p^ hodni bataljun prema galicijskoj granici (Prva etapa)

7217-1238-457-2121-35=Mošon

8922-375-7282=Rab

Axa2-l238-7217-35-8922-35=Komarno 7282-9299-310-

375-7881-298-475-7979=Budimpešta n šifrirajući ove

šifre natporuĉnik Lukaš je uzdahnuo: perTeufell soli daš

buserieren«.1 'ragsve tobuzorira. f<tf»I*> /: f'•',<'' Vi"• : ' •

ili!

'•IH.

451 450

s**:

-1-

r") ^

2 .§ Q

g

I

Preko MaĊarske

Svi su konaĉno doĉekali taj trenutak da ih potrpaju u vagone, u omjeru 42 ĉovjeka prema 8 konja. Doduše, zato što mogu spavati stojećki, konji su putovali udobnije no vojnici, kojima ionako više ništa nije smetalo. Vojniĉki je vlak iznova vozio u Galiciju novu skupinu ljudi gonjenih u klaonicu.

Sve u svemu, ipak je tim stvorenjima nekako laknulo; kada se vlak pokrenuo, bilo je to već nešto odreĊeno, a prije toga sve je bilo tek muĉna neizvjesnost i panika; hoće li se krenuti danas ili sutra, ili ĉak prekosutra. Neki su se osjećali kao osuĊenici na smrt koji sa strahom oĉekuju da po njih doĊe krvnik. A onda nastaje smirenje jer će svemu ipak doći kraj.

I zato je neki vojnik urlao iz vagona kao poremećen: »Pu-tujemo, putujemo!«

Financijski narednik Vanek bio je potpuno u pravu kada je rekao Svejku da je ţurba potpuno nepotrebna. Nekoliko je dana prošlo do trenutka kada su se potrpali vagone, a ĉitavo se to vrijeme raspravljalo o konzervama koje je iskusni Vanek izjavljivao da su ĉista fantazija. Ma konzerve! Preostaje im poljska misa, jer tako je bilo i s m marškompanijom. Kad ima konzervi, onda otpada Jska misa. U suprotnom sluĉaju poljska misa je zamjena ^konzerve.

tako se, umjesto konzervi gulaša, pojavio viši vojni

455

•••i*

svećenik Ibl, koji je tri muhe ubio jednim udarcem^ Q . nom je odsluţio poljsku misu za tri maršbataljuixia: . ™ blagoslovio za pohod na Srbiju, a jedan na Rusiju. a J

Tom je prigodom odrţao silno nadahnut govor ^ i . se moglo osjetiti da je gradu crpio iz vojniĉkih kalen^dara '5

11 je to tako dojmljiv govor, da ga se Svejk, dok je s fin^^-.. ° narednikom Vanekom sjedio u improviziranom ^j vagonu, sjetio kad su već putovali prema Mošofiu:

— To bu jako zgodno, kak je rekel taj feldk^jrat r , se dan prikloni veĉeri, a sunce svojim zrakama ^kpadne za gore, a na bojištu se ĉuje, kak je on rekel, taj posljednji dah umirućih, rzanje klonulih konja i stenjanje ranjenih vojnika te naricanje puka dok mu gore kolibe nad glavom^ j^ ^ se dopada kad ljudi poblesaviju ovak, na kvadrat. ^

Vanek je suglasno kimao glavom: >>- — Bio je to prokleto dojmljiv sluĉaj. v

— Bilo je jako lepo i pouĉno — rekao je Svejk -— ja sam si to jako dobro zapamti!, pa kad se vratim dorna Jz rata, to bum pripovedal »Kod Kalicha«. Dok nam je govorij, gospon feldkurat se tak fino raskreĉil da sam se prepal da |}u mu se noga poskliznula i da bu s poljskog oltara opal i raz|)il si nju-palicu na monstranci. On nam je dal tak lepi primar iz pov-ijesti naše armade, iz vremena dok je još Radetzkv sjjuţil, kak se s veĉernjim rumenilom spaja plamen dok gore stagljevi na bojištu, ko da je to sam videl.

A istog tog dana viši vojni svećenik Ibl već je bio u Beĉu, i opet ondje nekom drugom maršbataljunu pripovijedao istu tu dojmljivu zgodu o kojoj je Svejk priĉao, a koja mu se toliko svidjela da ju je nazvao bedastoćom na kva<irat.

— Dragi vojnici — drţao je govor viši vojni svećenik Ibl — tako, sad si zamislite da je godina 1848., da je pobjedom završena bitka kod Custozze, gdje je nakon desetosatnog upornog boja talijanski kralj Albert morao predati krvav° bojište našem ocu, vojskovoĊi, maršalu Radetzliom, koji je svojoj osamdeset ĉetvrtoj godini ţivota izvojevano tako sja) pobjedu.

i dragi vojnici! Na uzvisini pred osvojenom Custoz-^ ustavio se vrhovni vojskovoĊa. Oko njega njegovi 20 i zapovjednici. Ozbiljnost trenutka ovladala je ĉitavom T inom, budući da se na vrlo maloj udaljenosti od maršala S pao vidjeti vojnik koji se bori sa smrću. Udova razbacanih m p0lju ĉasti, ranjeni je zastavnik Hrt osjećao kako na njega " otri maršal Radetzky. Vrli ranjeni zastavnik još uvijek je u

rĉevitom zanosu stezao svoju zlatnu kolajnu. Pri pogledu na uzvišenog maršala još jednom oţivje kucanje njegova

rca a kroz oduzeto tijelo prostruji mu zadnji ostatak snage pa, umirući, pokuša s nadljudskim naporom dopuziti bliţe svome maršalu. »Smiri se, moj dobri bojovnice«, doviknu mu maršal, side s konja i htjede mu pruţiti ruku. »Neće ići, gos-podine maršale«, rekao je umirući bojovnik, »obje su mi ruke otkinute, ali molim vas samo jedno: recite mi ĉistu istinu. Jesmo li dobili ovu bitku?« »U potpunosti, mili brate«, reĉe ljubazni feldmaršal, »šteta što ti je radost pomućena ranjava-njem.« »Dakako, uzvišeni gospodine, sa mnom je gotovo«, muklim glasom reĉe vojnik, ljubazno se smiješeći. »Jesi li ţedan?« upita ga Radetzkv. »Dan je bio sparan, gospodine maršale, bilo je preko trideset stupnjeva.« Na to Radetzkv dohvati ĉuturicu svoga poboĉnika i pruţi je umirućem. Ovaj otpi silan gutljaj. »Neka vam Bog plati tisuću puta!« viknu, nastojeći poljubiti ruku svome zapovjedniku. »Koliko dugo sluţiš?« upita ga maršal. »Više od ĉetrdeset godina, gospodine maršale. Bio sam kod Leipziga, imam i topniĉki kriţ, pet puta sam bio smrtno ranjen, ali sada je sa mnom zaista kraj, no kakve li sreće, kakva li blagoslova što sam doţivio današnji dan- Ne ţalim umrijeti kad smo izvojevali slavnu pobjedu, a ^u je vraćena njegova zemlja!«

U tom trenutku, mili vojnici, odjeknuše iz logora Vel

y'&nstveni zvuĉi naše himne: »Boţe ţivi, Boţe štiti«, koji su 86 sirili silno i uzvišeno nad bojištem. Pali vojnik, opraštajući se od ţivota, još jednom se pokuša pridići. »Ţivjela Austrija!«

jnu oduševljeno, »Ţivjela Austrija! Neka nastavi ţivjeti u noj pjesmi! Slava našem vojskovoĊi! Ţivjela vojska!«

Je

456 457

Umirući bojovnik još se jednom prikloni maršal desnici koju poljubi, zatim klonu, a tihi, posljedni UTJ^

vinu se iz njegove plemenite duše. VojskovoĊa je obnaţi glave stajao tu, pred mrtvim tijelom jednog od najbol'i bojovnika. »Ova krasna smrt vrijedna je zavisti«, reĉe san, maršal, skrivajući lice u sklopljene dlanove.

— Dragi vojnici ţelim vam da i vi doĉekate tako diva kraj ţivota.

Sjećajući se toga govora višeg vojnog svećenika Ibla, Švejk ga je mogao s punim pravom, a da ga ni najmanje ne uvri-jedi, nazvati — budalom na kvadrat.

Zatim je Švejk stao govoriti o poznatim ukazima, koji su im bili proĉitani prije ulaska u vlak. Prvi je bio ukaz vojsci što ga je potpisao Franjo Josip, drugi je bio ukaz nadvojvode Josipa Ferdinanda, vrhovnog zapovjednika vojske istoĉne vojne skupine, a oba su se ticala dogaĊaja u Duklanskom klancu dana 3. travnja 1915., kada su dva bataljuna 28. pu-kovnije, zajedno s ĉasnicima, prešla k Rusima uz svirku pu-kovnijske kapele. Oba ukaza bila su im proĉitana drhtavim glasom, a u ĉeškom prijevodu glasila su ovako:

Vojni ukaz za dan 17. travnja 1915.

Ispunjen boli, nareĊujem da se C. i K. pješaĉka pukovnija (br.

28), zbog kukaviĉluka i veleizdaje izbriše iz sastava moje vojske.

Pukovnijska zastava neka se oduzme obešĉašćenoj pukovniji i

preda vojnom muzeju. Današnjim danom prestaje postojati puko-

vnija koja je, već kod kuće moralno otrovana, krenula na bojtstt

kako bi poĉinila veleizdaju.

Franjo Josip Prvi

Ukaz nadvojvode Josipa Ferdinanda

Ĉeške su trupe tijekom bojnih operacija razoĉarale, osobi

posljednjim borbama. Naroĉito su razoĉarale pri obrani rovovi

pozicija na kojima su se nalazile dulje vremena, stoje nepn)

ĉesto koristio kako bi uspostavio veze s podlim elementima

trupa. iW\'-. -

Potpomognuti ovim izdajnicima, napadi neprijatelja obiĉno

uvijek bili usmjereni protiv onih odsjeka bojišnice koje su za-

^jedak te trupe.

Cesto je neprijatelju uspijevalo iznenaditi naše jedinice i,

takoreći, bez otpora prodrijeti na naše poloţaje i zarobiti znaĉajan

broj branitelja.

Tisuću puta neka sramota, stid i prijezir padnu na ove neĉasne

bijednike koji su si dopustili izdati cara i drţavu, a skrnave ne

samo ĉast slavnih zastava naše slavne i hrabre vojske nego i ĉast

narodnosti kojoj pripadaju.

Prije ili kasnije stići će ih metak ili omĉa krvnika.

Duţnost je svakom ĉeškom vojniku koji u sebi ima ĉasti da

ukaţe svome komandantu na takvu ništariju, huškaĉa i izdajnika.

Tko tako ne postupi, sam je izdajnik i ništarija. Ovaj ukaz

neka bude proĉitan svim vojnicima ĉeških pukovnija.

C. i K. pukovnija br. 28 ukazom našeg vladara već je iz-

brisana iz sastava vojske, a svi će zarobljeni prebjezi iz pukovnije

krvlju platiti svoju tešku krivnju.

Nadvojvoda Josip Ferdinand

— To su nam proĉitali malo prekasno — rekao je Švejk Vaneku — jako se ĉudim da su nam to ĉitali tek sad, ako je car taj befel izdal već 17. travnja. To bi moglo tak ispasti ko da nam ga iz nekih razloga nisu hteli ranije proĉitati. Da sam Ja car, ja takvo odgaĊanje ne bi dozvolil. Kad izdam befel 17. travnja, to se sedamnajstog ima i ĉitati u svim regimentama 1 ^d bi sekire padale.

Na drugoj strani vagona, nasuprot Vaneku, sjedio je ku-31 °kultist iz ĉasniĉke kuhinje i nešto pisao. Iza njega sjedili

.u duţnik natporuĉnika Lukaša brkati Baloun, i telefon- Lit r^u i

, ^n°dounsky, dodijeljen 11. marškompaniji. Baloun je

akao komad kruha i izbezumljeno objašnjavao telefonisti °dounskom da on nije kriv što prilikom ulaska u vlak, °J guţvi, nije mogao doći do stoţernog vagona k svome ^Poruĉniku. ? t.n

459 458

Chodounsky ga je plašio da tu prestaje šala i da se T-, dobiva metak. °

— Kad bi već jednom došel kraj ovoj mulci — ku]„ . Baloun — već sam jednom skoro nadrapal na manevri kod Votica. Tam smo marširali i gladni i ţedni, a kad nam je došel bataljon-adutant, ja sam viknul »dajte nam vode' kruha«, on je na mene okrenul konja i rekel kak bi, da se sluĉajno dogodilo u ratu, moral istupiti iz reda i da bi me dal streljati, a da bu me sad samo zatvoril u garnizonski zatvor al imal sam velku sreću jer, kad je on to išel javiti u štab, na putu mu se preplašil konj, on je opal i slomil si, fala Bogu, vrat.

Baloun je teško uzdahnuo i zagrcnuo se zalogajem kruha, a kad je došao k sebi, lakomo je pogledao na dvije naprtnjaĉe natporuĉnika Lukaša, koje je imao na brizi.

— A gospoda oficiri su fasovali — reĉe turobno — konzerve z jetrenom paštetom i maĊarsku salamu. Tak, komadić.

Pritom je tako ĉeznudjivo gledao na ta dva zaveţljaja svoga natporuĉnika, kao kakav napušteni psić koji gladan kao vuk sjedi pred vratima trgovine suhomesnatom robom i udiše pare od suhog mesa što se upravo kuha.

— Ne bi bilo loše — rekao je Chodounskv — kad bi nas negdje ĉekali s dobrim ruĉkom. Onda, kad smo na poĉetku rata išli na Srbiju, preţderavali smo se na svakoj stanici jer su nas svagdje gostili. Iz gušĉjih bataka izrezivali smo samo komadiće najboljeg mesa i igrali s njim »mlina« na ploĉama od ĉokolade. U Osijeku, u Hrvatskoj, dva gospodina su nam donijela u vagon, uime veterana, veliki kotao peĉene zeĉetine> ali to više nismo mogli izdrţati, pa smo im sve izlili na glavu-Ĉitavim putem nismo ništa drugo radili nego povraćali1Z

vagona. Kaplar Matejka iz našeg vagona tako se preţderao d3

smo mu morali staviti dasku preko trbuha i skakati po n) ' kao kad se zelje gazi, i tek mu je nakon toga bilo lakše; cur je to iz njega i gore i dolje. Kad smo putovali kroz MadarsK > na svakoj su nam stanici bacali u vagon peĉene kokoši. A

... jjta drugo nismo ni jeli osim mozga. U Kapošfalvi, n/r!tari «u nam ubacivali u vagone ĉitave komade peĉenih

A 'aka, a jedan je kamarad dobio cijelu peĉenu svinjsku

°l vu u ĉelo, pa je onda tog darovatelja natjeravao s re- nom preko tri kolosijeka. Ali zato u Bosni više nismo ni Ae dobili. A do Bosne, iako je to bilo zabranjeno, imali o raznih rakija koliko nam je duša htjela, i potoke vina.

Sjećam se da su nas na jednoj stanici nekakve gospodiĉne

ĉastile s pivom, a mi smo im se u tu kantu s pivom popisali, pasupobjegleodvagona.

Cijelim putem svi smo bili ko u bunilu, ja nisam mogao razlikovati ni tref asa, ali prije nego smo se i nadali, padne ti odjednom naredba da svi izaĊemo iz vagona. Nekakav kaplar, ne znam ni kako se zvao, derao se na svoje ljude da pjevaju: »Und die Serben miissen sehen, daš wir Oesterre-icher Sieger, Sieger sind«1. Ali ga je netko odostrag ritnuo pa se ovaj srušio preko traĉnica. A onda, odjednom, vika da se puške postave u piramidu... Vlak se smjesta okrenuo i vratio natrag, tako da je sa sobom odvezao i našu hranu za dva dana; uostalom, zna se što se dogaĊa kad je panika. A kao odavde do onog drveća, već su poĉeli praskati šrapneli. S drugog kraja stigao je zapovjednik bataljuna i pozvao sve na savjetovanje, a zatim je došao i naš oberlajtnant Macek, Ĉeh od glave do pete, ali Ĉeh koji je govorio samo njemaĉki i veli, blijed ko krpa, da se dalje ne moţe, da je pruga noću dignuta u zrak, da su Srbi prešli rijeku i da su nam već na lijevom krilu. Ali da je to još daleko od nas. A mi ćemo, veli, dobiti pojaĉanje, i onda ćemo ih razbiti. A ako do neĉega i doĊe, neka se nitko ne predaje jer, veli, ^rbi zarobljenicima reţu uši, noseve i kopaju oĉi. A to što nedaleko od nas prašte šrapneli, da se na to ne obaziremo. I Još veli da se to vjeţba naša artiljerija. Odjednom se, nekako odozgo, zaĉulo ratatatatatatata. A on veli da se to vjeţbaju

331 mitraljesci. Onda se slijeva zaĉula kanonada; mi smo to 11 moraju vidjeti da smo mi Austrijanci pobjednici, pobjednici, (njem.)

ISSt?

•I Srbi

461 460

prvi put ĉuli, bacili smo se na trbuh, preko nas je prelet-nekoliko granata i zapalilo kolodvor, s naše su desne st ° poĉeli zviţdati meci, a iz daljine su se ĉule salve i štekt

t pušaka. Oberlajtnant Macek naredio je da uzmemo n\^i ^

piramida i da ih napunimo. Deţurni mu je prišao i rekao H to nije moguće zato što sa sobom uopće nemamo municii jer da barem on dobro zna da smo municiju trebali fasovat' tek na sljedećoj etapi, prije same bojišnice. Veli da je ispred nas išao vlak sa streljivom i da je taj, vjerojatno, pao Srbima u ruke. Oberlajtnant Macek jedan je ĉasak stajao kao drven, a onda je naredio: »Bajonett auf«, ne znajući ni sam zašto, tek onako iz oĉajanja, da bi se uopće nešto radilo. Zatim smo priliĉno dugo stajali u pripravnosti, a onda smo se opet ispruţili preko pragova, jer se pojavio nekakav avion, pa su se podoficiri derali: »Alles decken, decken«1. Onda se ispostavilo da je to naš avion i da ga je greškom skinula naša artiljerija. A onda smo opet ustali; zapovijedi nema, voljno! Kad odnekud k nama juri neki konjanik. Još izdaleka urla: »Wo ist Batalionskommando?«2 Zapovjednik bataljuna izjahao mu je u susret, a ovaj mu je dao nekakvo pismo i opet odjahao nekud nadesno. Vraćajući se, zapovjednik bataljuna je ĉitao, a onda odjednom kao da je poludio: izvukao je sablju i pojurio na nas: »Alles zuriick, alles zuriick«3, derao se na ĉasnike: »Direktion Mulde, einzeln abfallen«4. I onda ti je to poĉelo. Sa svih strana, ko da su samo na to ĉekali, poĉeli su pucati po nama. S lijeve strane bilo je nekakvo polje kukuruza, a situacija je bila vraški gadna. Puzali smo na sve ĉetri prema dolini, ruksake srno ostavili na tim prokletim traĉnicama. Oberlajtnant Mace dobio je sa strane u glavu a da nije rekao ni keks. Prije neg° što smo pobjegli u dolinu, bilo je mnogo ubijenih i^ran

jenih. Njih smo tamo i ostavili, i bjeţali smo do naveĉer.

1. Svi u zaklon! (njem.) 2. Gdje je zapovjedništvo bataljuna? (njem.) 3. Svi natrag, svi natrag! (njem.) 4. Pravac uvala, jedan po jedan! (njem.)

tai kraj koji su naši napustili izgledao je kao pometen. clt.. i- smO samo opljaĉkanu komoru. Konaĉno smo se j * nali postaje, gdje smo već dobili nove zapovijedi, da se •rlne u vlak i ide natrag prema stoţeru, što nismo mogli s) ..- .-„, je cijeli stoţer dan ranije pao u zarobljeništvo, o

* mu smo saznali tek ujutro. Bili smo ko siroĉad, nitko za nije htio ni ĉuti, pa su nas dodijelili 73. regimenti da

s njom povlaĉimo, što smo s najvećom radošću i uĉinili, ali smo prije toga morali marširati ĉitav dan, dok konaĉno nismo stigli do 73. regimente. Onda smo...

Više ga nitko nije slušao, jer su Svejk i Vanek igrali marijaš na izvlaĉenje, kuhar okultist iz ĉasniĉke kuhinje i dalje je pisao opširno pismo svojoj supruzi, koja je za njegove odsutnosti poĉela izdavati novi teozofski ĉasopis, Baloun je drijemao na klupi i tako telefonisti Chodounskom nije preostalo ništa drugo nego da ponovi: »Da, nikada to neću zaboraviti...«

Ustao je i sam poĉeo kibicirati marijaš. — Kad bi mi bar pripalil lulu — rekao je Svejk prijateljski

Chodounskom — ako već ideš kibicirati. Vleĉeni marijaš je vaţnija stvar nego ćeli rat i te vaše vraţje pustolovine na srp-skoj granici — takvu glupost sam napravil da bi se najrade sfliskal. Ko da nisam mogel ĉekati s tim kraljem, baš mi je sad došel deĉko. E, jesam govedo.

Kuhar okultist u meduvremnu je završio svoje pismo, proĉitao ga i bio vrlo zadovoljan kako ga je lijepo sroĉio glede vojne cenzure.

»Draga ţeno!

Kada primiš ove retke, nalazit ću se već nekoliko dana u

vlaku, zato što odlazimo na bojište. To me previše ne raduje, jer u

vlaku ljenĉarim i ne mogu biti od koristi, budući daše u našoj

ĉasniĉkoj kuhinji ne kuha, nego se jelo dobiva na ţeljezniĉkim

Postajama. Rado bih našoj gospodi ĉasnicima skuhao za vrijeme

voţnje maĊarski segedinski gulaš, ali ţelja mi se još nije ispunila, ću

im, kad stignemo u Galiciju, imati priliku skuhati

« »<*»** '

462 463

šoule, pravu galicijsku gusku, pirjanu, s heljdom ili riţom V-mi,

draga Helenko, da se zaista trudim našim ĉasnicima olak" *•

njihove brige i trud. Premješten sam iz pukovnije u maršbatal' "

što mije i bila najveća ţelja, ne bih li svojim skromnim prih ' 'Pm

l, ĉasniĉku poljsku kuhinju i na bojišnici usmjerio na najbolji t f;

losijek. Sjećaš li se, draga Helenko, da si mi prigodom moga mof>' 4,

liziranja u pukovniju poţeljela da dobijem dobre starješine. Tvo' se

ţelja ispunila, pa ne samo da se ne mogu ni najmanje potuţiti nego

naprotiv — sva su gospoda ĉasnici naši pravi prijatelji osobito se

prema meni odnose oĉinski. Ĉim budem mogao, javit ću ti broj naše vojne

pošte...«

Ovo je pismo bilo iznuĊeno okolnošću da se kuhar okultist zakvaĉio s pukovnikom Schroderom koji gaje dotad podrţavao, ali za kojeg je, na oproštajnoj veĉeri s ĉasnicima maršbataljuna, nesretnim sluĉajem ponestalo rolanog telećeg bubreţnjaka, pa ga je zbog toga pukovnik Schroder poslao s marškompanijom na bojište, povjerivši ĉasniĉku pukovnijsku kuhinju nekom nesretnom uĉitelju iz klarovskog instituta za slijepe.

Kuhar okultist pogledom još jednom preleti po onome što je napisao, a što mu se ĉinilo vrlo diplomatskim i što gaje trebalo zadrţati malo podalje od bojišta jer, neka kaţe tko što hoće, ali i na ratištu se ĉovjek moţe izvlaĉiti od posla.

Doduše, dok je u civilu bio urednik i vlasnik okultistiĉkog ĉasopisa za zagrobne znanosti, napisao je veliku raspravu o tome da se nitko ne treba bojati smrti, te raspravu o seljenju duša.

I on je prišao kibicirati Švejkovu i Vanekovu partiju marijaša. Medu tom dvojicom igraĉa toga trena nije bilo nikakvih razlika u vojnom ĉinu. Više nisu igrali udvoje, već s Chodounskvm, marijaš utroje.

Ordonans Švejk prostaĉki je psovao financijskog nared-nika Vaneka:

—Ja vam se ĉudim da moţete tak blesavo igrati. Pa valjda vidite da on igra betla. Ja ni sluĉajno nemam bundevu, a

,-ećete osmicu, nego ko zadnje govedo hitite ţir puba i IU>-'——— l i -

Ha ta truba dobije, naravno. °n^- Kakva deraĉina zbog jednog proigranog betla — glasio ' toini odgovor financijskog narednika — vi sami igrate )e • j-ot Ja si valjda iz malog prsta trebam isisati bundevu 'ću kad ni sam nemam ni jedne bundeve; ja sam imao ° 0 Velike zelene i ţirove, budalo blesava.

__ Onda ste trebali sve odnesti, pametnjaković jedan — s osmijehom je rekao Švejk — to je toĉno tak kak je jednom kod Valše isto jedan takav niškoristi mogel sve odnesti, ali ni odigral, nego je stalno te najmanje karte odlagal u talon i pustil svakog u bed. A kakve je samo karte imal! Od svih boja one najjaĉe. Ko što ni sad ja ne bi imal niš od toga da ste sve odnesli, tak ni onda, ni ja, ni niko od nas niš ne bi imal, samo bi rurt morali plaćati. Al ja sam mu konaĉno rekel: »Gospon Herold, budite tak ljubazni, igrajte skroz i prestanite se praviti bedasti«. On ti se na mene izderal da moţe igrat kak hoće, da zaĉepim, jer da on ima fakultet. Al to ga je skupo koštalo. Birtaš je bil naš, a s konobaricom smo se tak i tak znali, pa smo ti fino policijskoj patroli koju je pozval objasnili da je sve u redu. Prvo, da je to od njega obiĉna prostota narušavati noćni mir dozivanjem patrole, da se zapravo negde pred krĉmom poskliznul na poledici i da se vozil malo po nosu, tak da mu je sad razbiti. Mi ga nismo niti dotaknuli dok je varal na marijašu, a kad je bil otkriveni, tak je brzo pobegel, da se zbog toga još i popiknul. Birtaš i konobarica su nam potvrdili da srno se prema njemu ponašali jako dţendmenski. On si niš drugo ni zasluţil. Sedel je od sedam sati naveĉer do ponoći, uz jednu pivu i sodu, i izigrava! je bogzna kakvog gospona, jer je tol taj nekakvi univerzitetski profesor, a u marijaš se razmel ko koza u peršin. Tak, a ko bu sad delil?

. — Idemo igrati »kaufcvika« — predloţio je kuhar okult-lst —do dvadeset dva. . ~~~ Radije nam ispriĉajte — rekao je financijski narednik

anek — o seljenju duša, onako kako ste to pripovijedali &°spodiĉni u kamini onda kad ste si razbili nos. ««*

i

464 465

—Već sam slušal o tom seljenju duša—javio se Švejk sam se pred nekolko let isto tak odluĉil, kak se z oprošten' ^ veli, da bum se obrazoval da ne bi zaostal, i onda sam otišd knjiţnicu Obrtniĉke zajednice u Pragu, ali samo zato kaj sa U bil podrapani i imal luknje na riti, nisam se mogel obrazov • jer me tam nisu pustili i sterali su me van, jer su mislili da sam došel krasti zimske kapute. Onda sam si zel sveĉano odeln otišel u muzejsku knjiţnicu, i posudil si, z jednim svojim pri' jateljem, jednu takvu knjiţicu o tom seljenju duša, i tam sam proĉita! da se jedan indijski car nakon svoje smrti pretvoril u pajceka, a kad su tog pajceka zaklali, on se pretvoril u majmuna, od majmuna je postal jazavac, a od jazavca ministar. Onda sam se u vojski uveril da ima neke istine u tome, jer ko god je imal bilo kakvu zvezdicu, naziva! je vojnike ili morskim svinjama ili uopće nekakvim ţivotinjskim imenom, pa se po tome moglo i zakljuĉiti da su pred tisuću let ti obiĉni vojnici bili nekakvi slavni vojskovoĊe. Ali kad je rat, onda je to seljenje duše jako glupa stvar. Vrag zna kolko promena ĉovjek proĊe prije nego postane, recimo telefonist, kuhar ili pešak i najednom ga rastrgne granata, a njegova duša ude u nekakvog konja u artiljeriji, a onda u ćelu bateriju dok se penje na nekakvu kotu tresne nova granata i ubije baš tog konja u kojeg se taj pokojnik uselil, pa se ta duša smesta preseli u neku kravu u ko-mori od koje napraviju gulaš za vojnike, a iz krave se, recimo, odmah preseli u telefonistu, iz telefonista...

— Ĉudim se — rekao je telefonist Chodounsky — oĉito uvrijeĊen — zašto baš ja moram biti meta vašim glupu11

šalama. — A da nije sluĉajno onaj Chodounskv, koji ima privatn

detektivski ured s onim znakom oka ko Sveto Trojstvo, v roĊak? — upitao je nevino Švejk — meni se jako sviĊaj privatni detektivi. Jednom sam, pred nekolko let, s UT\ jednim privatnim detektivom Stendlerom. Taj je imal kvrgavu glavu da je naš narednik uvek govoril da je puno kvrgavih vojniĉkih glava za dvanajst let, al da s kvrgavu ni u snu ni mogel predstaviti. »Ĉujte Standler«.

rekel, »da ove godine nisu manevri, ta vaša kvrgava i ne bi pasala u vojsku, ali ovako će se barem prema vašoj i i artiljerija vjeţbati kada doĊemo u kraj gdje ne bude 'kakvog b°ljeg Punkta ^ orijentaciju«. Taj se od njega na-° dl Ponekad bi ga na maršu poslal na petsto koraka napred • nda bi zapovedil: »Direkt, kvrgava glava«. I uopće je taj ospon Stendler i ko privatni detektiv imal velki peh. Kolko nam je puta pripovedal u kantini o tome kakve je stalno imal muke. On je, na primer, dobiva! ovakve zadatke: da li se ţena nekog klijenta, koji je k njemu došel sav izvan sebe, z nekim spetljala, a ako se već spetljala s kim se spetljala, gde i kak se spetljala. Ili pak obratno. Nekakva takva ljubomorna ţenska htela je istraţiti s kojom joj se muţ vucara, da bi mu doma mogla delati još gori cirkus. On je bil školovani ĉovek, govoril je samo biranim recima o narušavanju braĉne vernosti i uvek bi se skoro poĉel plakati kad nam je pripovedal da su svi od njega traţili da nju ili njega ćopi in flagranti. Drugi ĉovek bi se i veselil da najde takav par in flagranti, oĉi bi mu ispale, ali taj gospon Stendler, kak nam je pripovedal, bil je od toga skroz izvan sebe. On je vrlo inteligentno rekel da više ni mogel ni pogledati tu razvratnu razuzdanost. Kolko su nam samo puta tekle sline iz gupca, ko pesu kad pored njega nosiju šunku, dok nam je pripovedal o svim tim raznim pozicijama u ko-juna je zatekel te parove. Kad smo bili kaţnjeni pritvorom, onda nam je to uvek i risal. »Tako sam«, veli, »vidio gospodu to i tu s tim i tim gosponom...« i adrese nam je rekel. A bil je tok tuţni. »A tih šamara«, uvek je govoril, »što sam ih dobio °d obiju strana!?! Ali to me nije tako srdilo, kao to što sam uzimao mito. Na jedno takvo mito neću zaboraviti do smrti. n gpl ona gola. U hotelu, a nisu se, budale, zakljuĉali. Nisu °§li stati na divan jer su oboje bili debeli, pa su se valjali po v.P u ko maĉići. A tepih je sav bio izgaţen i zaprašen, i pun °va od cigareta. Kad sam tamo ušao, oboje su skoĉili, on o tajao meni nasuprot i ruku je drţao kao smokvin list. A | ...Se teĊima okrenula prema meni i moglo se vidjeti da na ^^a ima otisnut ĉitav isprepleteni uzorak s tog tepiha, a

467 466

na kraljeţnici prilijepljen ĉik od cigarete. 'Oprostite', Ve|-'gospodine Zemek, ja sam privatni detektiv Stendler iz fi Chodounskv i imam sluţbenu duţnost da vas zateknem •C

flagranti, a na temelju zahtjeva vaše gospode supruge (\, gospoda, s kojom ovdje odrţavate nedozvoljene odno jest gospoda Grotova'. Nikad u ţivotu nisam vidio takvo' mirnog graĊanina. 'Dopustite', veli ko da se to samo po seh razumije, 'odjenut ću se. Za sve je kriva samo moja supruga koja me bezrazloţnom ljubomorom navodi na nedopuštene odnose, i koja pod utjecajem puke sumnje vrijeĊa svog su-pruga prijekorima i mrskim nepovjerenjem. No, kako nema sumnje da se sramota ne da više zatajiti... Gdje su mi gaće?' upitao je pritom mirno. 'Na krevetu.' I dok je navlaĉio gaće dalje mi je govorio: 'Ako se sramota ne moţe zatajiti, tada je na redu razvod. Ali time se mrlja sramote neće prikriti. I, općenito, razvod braka vrlo je ozbiljna stvar', nastavio je oblaĉeći se, 'najbolje je da se supruga naoruţa strpljivošću i ne daje povoda javnoj sablazni. Uostalom, ĉinite što hoćete, ja vas ostavljam nasamo s milostivom gospodom.' Gospoda Grotova se onda uvukla u krevet, gospodin Zemek mi je pruţio ruku i otišao.«

Ja se više ni ne sećam dobro kak nam je to pripovedal gospon Stendler i kaj je sve posle govoril jer on je vrlo in-teligentno razgovaral s tom gospodom u krevetu, kak brak nije ustanovljen zato da bi svakoga iz ĉista mira privel k sreći, već da je svakom duţnost u braku suzbiti svoju poţudu, te da svoju tjelesnost proĉisti i produhovi. »A pritom sam se«, pripovedal je gospon Stendler, »poĉeo pomalo svlaĉiti i ka sam već bio svuĉen i pomamljen ko jelen kad se pari, usa je u sobu dobri znanac Stach, takoĊer privatni detektiv i konkurentske firme gospodina Sterna, kojoj se pak °'5ra, gospodin Grot u vezi svoje gospode koja, navodno, ima n vezu, i ništa drugo nije rekao osim: 'Aha, gospodin Stencu flagranti s gospodom Grotovom. Ĉestitam!' Ponovno je zatvorio vrata i otišao. 'Sad je sve svejedno', rekla je goSP Grotova, 'ne morate se tako brzo oblaĉiti, imate pokraj

mjesta. Meni se, milostiva, baš i radi o mjestu rekao w* ' . • v • • / i

i više nisam ni znao sto govorim, samo se sjećam da sam

vo govorio o tome da i odgoj djece stradava ako vladaju

ncsiv o . v . . /~\ i . . y . i« mirice medu supruţnicima.« Onda nam je još pnpovedal

tok se brzo oblaĉil i kak je zbrisal, i kak se odluĉil da bu to mesta rekel svom šefu, gosponu Chodounskom, al da se otisci malo oporaviti u gostionu, a kad je došel k šefu, već je bilo »prošla baba s kolaĉima«. Tam ti je već stajal onaj Stach s nareĊenjem svoga šefa, gospona Sterna, da zada posljednji udarac gospodinu Chodounskom. Rekel mu je da kakvog to ima namještenika u svojem privatnom detektivskom uredu. Ovaj se niĉeg boljeg ni mogel dosetiti, nego je odmah poslal po ţenu gospona Stendlera, da bi ona z njim, Stendlerom, raspravila o tom kak je to moguće da ga, kad je nekam poslan po sluţbenoj duţnosti, najdeju in flagranti detektivi konkurentske firme. »Otad imam«, uvek je govoril gospon Stendler kad bi se povela o tome reĉ, »još kvrgaviju tikvu«. Onda, jel se igra pet — deset?

Igrali su.

Vlak se zaustavio na postaji Mošon. Bila je već veĉer i nikoga nisu puštali iz vagona.

Kad su krenuli, zaĉuo se iz jednog vagona snaţan glas koji kao da je ţelio zaglušiti tutnjavu vlaka. Neki vojnik od Kašperskih Gora, u poboţnom veĉernjem raspoloţenju, groznom je dernjavom opisivao tihu noć koja se spuštala na maĊarske ravnice:

Gute Nacht! Gute Nacht! Allen

Muden sei's gebracht. Neigt

der Tag stille zur Ende, ruhen

allefleis'gen Hdnde, bis der

Morgen ist enuacht. Guten

Nacht! Guten Nacht!1

OtOna \ Pof i . ~~

Laku noć! Neka doĊe svima umornima! Dan se tiho primiče kraju, sve marljive ruke •

d°k

se ne probudi jutro. Laku noć! Laku noć! (njem.)

468 469

»Halt Maul, du Elender«1, prekinuo je netko sentim talnog pjevaĉa koji je zamuknuo. n"

Odvukli su ga od prozora.

Ali vrijedne ruke nisu poĉivale sve do jutra. Kao i svuda vlaku, pod svjedom svijeća, tako su i ovdje pod svjetlom m l petrolejske lampe obješene o zid kartali, a Svejk bi, svaki put kad bi netko propao pri uzimanju, izjavljivao daje to najpravednij igra, jer svatko moţe izmijeniti karata koliko hoće.

— Kod kaufcvika — tvrdio je Švejk — mora se zarneniti samo as i sedmica, ili se moţeš predati. Ostale karte ne moraš zameniti. Ak to napraviš, delaš to na svoj rizik.

— Idemo igrati za cugu — predloţio je Vanek, uz opće odobravanje.

— Crvena sedmica — objavio je Švejk, uzimajući karte — svaki ulaţe petaka, a daje se po ĉetri. Delajte deĉki, da se nekaj nakupi.

A na svim licima moglo se vidjeti takvo zadovoljstvo kao da rata nema, kao da se ne nalaze u vlaku koji ih vozi na poloţaje, u velike, krvave bitke i masakr, već kao da su u nekoj praškoj kavani, za kartaškim stolom.

— Nisam si ni pomislil — rekao je nakon jedne partije

Svejk — kad sam krenul na ništa i zamenil sve ĉetri karte

da bum zvlekel maĉka (asa). Kam se rivate na mene s tim

kraljem? Sad bum vam tukel tog kralja.

I dok su ovdje tukli kralja maĉkom, daleko na bojištu

kraljevi su se meĊusobno tukli s pomoću svojih podanika.

U stoţernom vagonu, gdje su sjedili ĉasnici pohodnog bataljuna, vladala je na poĉetku voţnje ĉudna tišina. Vecm ĉasnika bila je zadubljena u malu knjigu platnenog uveza pod naslovom »Die Siinden der Vater. Novelle von Ludw g Ganghofer«2. Svi su istovremeno bili zauzeti ĉitanjem l ' stranice. Satnik Sagner, zapovjednik bataljuna, stajao je

1. Jezik za zube, bijednice! (njem.) 2. »Grijesi otaca« — novela Ludwiga Ganghofera. (njem.)

u ruci je drţao istu takvu knjigu, takoĊer

otvorenu -

ci 161. promatrao je kraj kojim su prolazili i razmišljao kako

.m jto razumljivije objasni što da ĉine s tom knjigom. H'lo ie to, naime, strogo povjerljivo. Ĉasnici su, meĊutim,

razmišljali o tome kako je pukovnik Schroder skroz polu-A'o Bio je, doduše, već odavno trknut, ali ipak nije bilo za Muvati da će ga to spopasti tako naglo. Pred sam polazak vlaka pozvao ih je na posljednje vijećanje, na kojem im je priopćio da svakome pripada po jedan primjerak knjige »Die Siinder der Vater. Novelle von Ludwig Ganghofer«, koje je dao donijeti u bataljunski ured.

— Gospodo — rekao je strahovito tajanstvenog izraza lica — nikada ne zaboravite na stranicu 161.

Premda su se zadubili u tu stranicu, iz nje nisu ništa mogli razabrati. Tamo je stajalo da je nekakva Marta pris-tupila pisaćem stolu, otuda izvukla nekakvu glumaĉku rolu i glasno razmišljala kako publika mora suosjećati s glavnim junakom. Zatim se na toj stranici pojavio i neki Albert, koji se neprestano trudio govoriti duhovito, što je, istrgnuto iz nepoznate radnje koja se maloprije odigravala, zvuĉalo kao totalna bljezgarija, tako da je natporuĉnik Lukaš od bijesa pregrizao cigaretnik.

»Stari je poludio«, mislili su svi, »s njim je već gotovo. Sad 06 ga premjestiti u Ministarstvo vojske.«

Satnik Sagner odmaknuo se od prozora pošto je u glavi ^e to dobro iskomponirao. Nije bio baš previše pedagoški ladaren, zato mu je priliĉno dugo trebalo da u glavi sastavi clJe'i plan predavanja o znaĉenju stranice 161. "rije nego što je poĉeo izlagati, oslovio ih je onako kako je 1

cmio stari pukovnik, s »Meine Herren«, premda ih je pred azak u vlak oslovljavao: »Kameraden«. • 7~ Ak°> meine Herren... — i stade im pripovijedati da

smoć dobio od pukovnika instrukcije koje su se ticale S

Also, meine Herren... — nastavio je sveĉano — ovo su

-a stranici 161.

.

470 471

vrlo strogo povjerljive informacije, a u vezi s novim susr šifriranja brzojava na bojištu. Otn

Kadet Biegler izvukao je biljeţnicu i olovku, i r u neobiĉno revnosnim tonom: °

— Spreman sam, gospodine satnice.

Svi su pogledali tog glupana, ĉija je revnost u škol1

jednogodišnjih dragovoljaca graniĉila s blesavošću. Prijav' se dragovoljno u vojsku, a prvom je prilikom zapovjedniku škole jednogodišnjih dragovoljaca, dok se ovaj upoznavao s obiteljskim prilikama pojedinih uĉenika, objasnio da su mu se preci prvotno pisali Biigler von Leuthold i da su imali na grbu rodino krilo s ribljim repom.

Otada su ga prozvali po njegovu grbu, pa je »rodino krilo s ribljim repom« bilo nemilosrdno progonjeno i odmah postalo nesimpatiĉno iako se to nikako nije moglo povezati s poštenim obrtom njegova oca koji je prodavao kunićeve i zeĉje koţe. Premda se taj romantiĉni zanesenjak pošteno trudio progutati cjelokupnu vojniĉku znanost i istaknuti se marljivošću, uĉenjem i znanjem svega što se predavalo u školi, to mu nije bilo dovoljno, pa je na svoju ruku sve više i više pretrpavao glavu studiranjem spisa o vojnom umijeću i povijesti ratovanja, o ĉemu bi uvijek zapodijevao diskusiju na koju ili nisu pristajali ili su ga u njoj poraţavali. U ĉasniĉkim krugovima samog sebe drţao je ravnopravnim s višim ĉasnicima.

— Sie, kadett1 — rekao je satnik Sagner — dok vam ne dozvolim da govorite, šutite, jer vas nitko ništa nije ni pte°-Uostalom, vi ste vraški pametan vojnik. Ja vam ovdje p°-dastirem izuzetno povjerljive informacije, a vi ih zapisujete svoju biljeţnicu. Ako izgubite notes, ĉeka vas prijeki sud.

Uza sve to, kadet Biegler imao je i lošu naviku sto trudio kojekakvim isprikama svakoga uvjeriti u svoje do namjere. . .

— Pokorno javljam, gospodine satnice — odgovori )

1. Vi, kadete! (njem.)

l

. rj eventualnom gubljenju zapisnika nitko neće moći "" -tj što sam napisao budući da to stenografiram, a moje iT 'enice nitko ne zna proĉitati. Upotrebljavam engleski Savstenografije.

Svi su ga pogledali s prezirom; satnik Sagner odmahnuo . julcorn i nastavio svoje predavanje. ' ___ Već sam spomenuo novi naĉin šifriranja telegrama

bojištu, a ako vam je bilo neshvadjivo zašto vam je nreporuĉena upravo 161. strana iz novele Ludwiga Gang-hofera »Die Siinden der Vater«, to je zato, gospodo, što u njoj leţi kljuĉ za novu metodu šifriranja, propisan na temelju novog ukaza armijskog stoţera kojemu smo dodijeljeni. Kao što vam je poznato, postoji mnogo metoda kojima se šifriraju vaţni izvještaji s bojišnice. Najnovija metoda koju mi upotrebljavamo jest metoda dopunskih brojeva. Time, znaĉi, otpadaju one šifre koje ste prošlog tjedna dobili od divizijskog stoţera, kao i upute za njihovo dešifriranje.

— Erzherzogs Albrechtsvstem — promrmljao je za sebe kadet Biegler — 8922 = R, preuzeto iz Gronfeldove metode.

— Novi sustav je vrlo jednostavan — odzvanjao je vagonom satnikov glas. Od gospodina pukovnika, osobno sam dobio knjigu i informacije.

Dobijemo li, naprimjer, naredbu: »Auf der Kote 228, Maschinengewehrfeuer linksrichten«, ona će stići u obliku te^grarna: »Sache — mit — uns — daš — wir — aufsehen —m — die — versprachen — die — Martha—dich — daš "^ angstlich — dann — wirr — Martha — wir — den — ^—Dank — wohl — Regiekollegium — Ende — wir —

rsprachen — wir — gebessert — versprachen — wirklich ~~" denke — Idee — ganz — herrscaht — Stimme — letz-

n-« Dakle, izvanredno jednostavno, bez ikakvih suvišnih

fai • koti mitraljesku vatru valja usmjeriti nalijevo; Stvar — s nama — da — mi — po-~~ "u lu

'U — *" —

orjećasmo — tu — Marta — tebe — to — tjeskobno — zatim — zatim' - n).

Mta — mi

toga — mi — hvala — zaista — upravni kolegij — kraj — mi obećasmo Poboljšao —

obećasmo — zaista — mislim — ideja — sasvim — vlada — glas »f«

473

472

kombinacija. Od stoţera telefonom bataljunu, od bar l-telefonom u kompaniju. Dobije li zapovjednik šifrir -^ egram, dešifrirat će ga na ovaj naĉin. Uzet će »Die S"^' der Vater«, otvorit će je na strani 161. i poĉeti odozgo n protnoj, 160. stranici traţiti rijeĉ »Sache.« Molim, gosn^ Prvo se rijeĉ »Sache« na 160. strani nalazi u reĉeniĉ ° redosljedu kao pedeset druga rijeĉ, znaĉi na suprotnoj in traţi se pedeset drugo slovo odozgo. Primjećujete da je to A Sljedeća rijeĉ u telegramu je »mit«. U reĉeniĉnom redoslijed na stranici 160. to je sedma rijeĉ, a odgovara sedmom slovi na stranici 167., slovu U. Onda dolazi »uns«, to jest, molim vas, pratite me pozorno, osamdeset osma rijeĉ, što odgovara osamdeset osmom slovu na suprotnoj, 161. stranici, a to je F, i tako imamo dešifrirano »Auf«. I tako nastavimo dok ne razjasnimo zapovijed: »Na koti 228 usmjeriti paljbu strojnica nalijevo«. Vrlo domišljato, gospodo, jednostavno, a nije moguće dešifrirati bez kljuĉa: 161. str., Ludwig Ganghofer: »Die Siinden der Vater«.

Svi su šutke promatrali te nesretne stranice i nekako se nad njima duboko zamislili. Na trenutak je vladala tišina, kad odjednom kadet Biegler zabrinuto uzviknu:

»Herr Hauptman, ich melde gehorsam: Jesus Maria! Es stimmt nicht!«1

Mogli su se truditi koliko su htjeli, ali nitko osim satnika Sagnera nije na stranici 160. našao one rijeĉi, a niti na suprotnoj stranici 161. ona slova koja bi odgovarala tim rijeĉima, ĉime je poĉinjao kljuĉ.

— Meine herren — zamucao je satnik Sagner kada se uvjerio da oĉajniĉki krik kadeta Bieglera odgovara istini" pa što se to dogodilo? U mojem Ganghoferovu »Die Siinden der Vater« toga ima, a kod vas toga nema. ,

— Dopustite, gospodine satnice — javi se opet ka Biegler — dopustite da upozorim da roman Ludwi£ Ganghofera ima dva dijela. Izvolite se, molim, u to uvje

1. Gospodine satnice, pokorno javljam. Isuse i Marijo, ne slaţe se. (njem.) ,rrt i •:

• naslovnoj stranici: »Roman in zwei Banden«.1 Mi

P1^ !' jj0; a vi imate II. dio — nastavio je temeljiti kadet

___ pa je stoga razumljivo da naše 160. i 161. stranica #,

ovaraju vašima. Mi imamo nešto posve drugo. Prva °

dešifriran°g telegrama kod vas bi trebala biti »Auf«, a

1 e\ fl aj l ** i ^^

Sada je svima postalo potpuno jasno da Biegler ipak nije ,

v fgjjav glupan.

_ ja imam II. dio iz stoţera brigade — rekao je satnik cfoner _ i vjerojatno se radi samo o grešci. Gospodin pu-kovnik naruĉio je za vas I. dio. Prema svemu sudeći — nas-tavio je, kao da je to potpuno toĉno i jasno, i kao da je on to znao davno prije nego što je zapoĉeo svoje predavanje o vrlo jednostavnom naĉinu šifriranja — spedjali su to u stoţeru brigade. Nisu javili u pukovniju da je rijeĉ o drugom dijelu, tako se to i dogodilo.

Kadet Biegler se za to vrijeme pobjedonosno osvrtao, a poruĉnik Dub šapnuo je natporuĉniku Lukašu da je »rodino krilo s ribljim repom« sredilo Sagnera baš kako treba.

— Ĉudnovat sluĉaj, gospodo — javio se opet satnik Sagner, kao da je htio nastaviti razgovor jer je tišina postala vrlo muĉna — u brigadnom su uredu ograniĉeni ljudi.

— Dopustite mi istaknuti — javio se opet neumorni kadet Biegler, koji se opet htio pohvaliti svojom pameću

— da sliĉne stvari povjerljive ili strogo povjerljive prirode ne °i ni smjele iz divizije ići preko ureda brigade. Predmet koji se tiĉe najpovjerljivijih djelatnosti armijskog zbora mogao bi Se

dostaviti strogo povjerljivom okruţnicom, i to samo za-povjednicima divizijskih, brigadnih i pukovnijskih jednica. oznat mi je sustav šifri koje su bile upotrebljavane u ratu za ^diniju i Savoju, zatim one na englesko-francuskoj strani

bltkarna za Sevastopolj, pa u bokserskom ustanku u Kini *:u posljednjem rusko-japanskom ratu. Ti su se sustavi pre-

Ban« dva dijela, (njem.)

475 474

— A nama je do toga stalo kao do lanjskog snijeg dete Biegler — s izrazom antipatije i negodovanja rek' • satnik Sagner. — Sigurno je da je sustav o kojemu je k-f rijeĉ, a koji sam vam objašnjavao, ne samo jedan od najb p nego, moţe se reći, nedostiţan. Svi odjeli kontrašpijun • naših neprijateljskih stoţera mogu nas za rep uhvatiti M mogu proĉitati naše šifre ni da puknu od muke. To je neš u potpunosti novo. Te šifre nemaju ranijeg uzora.

Revnosni kadet Biegler znaĉajno se nakašljao.

— Dopustite, gospodine satnice — rekao je — da vas upozorim na Kerickhoffovu knjigu o ratnom šifriranju. Tu knjigu, u izdanju Vojnog znanstvenog leksikona, svatko moţe naruĉiti. Tamo je potanko opisana, gospodine satnice, metoda o kojoj ste nam govorili. Njezin pronalazaĉ je puko-vnik Kircher, koji je sluţio za Napoleona Prvog u savojskoj vojsci. To je Kirceherovo šifriranje s pomoću rijeĉi, gospodine satnice: svaka rijeĉ telegrama dešifrira se s pomoću kljuĉa na suprotnoj stranici. Tu je metodu usavršio natporuĉnik Fleissner u knjizi »Handbuch der militarischen Kryptogra-phie«1, koju svatko moţe kupiti u izdanju Vojne akademije iz Beĉkog Novog Mjesta. Molim, gospodine satnice.

Kadet Biegler posegnu u svoju torbu i izvuĉe knjiţicu o kojoj je govorio, te nastavi:

— Fleissner navodi isti primjer, molim, izvolite se svi uvjeriti. Isti taj primjer, koji smo ĉuli:

Telegram: Auf der Kote 228 Maschinengewehrfeuer link-

scrichten.

Kljuĉ: Ludwig Ganghofer: Die Siinden der Vater Zweiter

Band.

I molim, pogledajte dalje: Šifra: »Sache mit uns daš wi

aufsehen in die versprachen die Martha« i tako dalje. Uprav to

što smo maloprije ĉuli.

Tome se nije imalo što prigovoriti. To balavo »r° krilo

s ribljim repom« imalo je pravo.

1. Priručnik vojnog tajnog pisanja, (njem.) ritŠtc^i"":!?1"

1 • ' " < " ' - ' '

I toţeru armije netko si je od gospode generala olakšao Otkrio je Fleissnerovu knjigu o vojnom šifriranju, i

bila riješena. • •• • • t t 7 ĉitavo to vrijeme moglo se primijetiti kako oruĉnik Lukaš pokušava savladati neko ĉudno duševno buĊenje. Grickao je gornju usnu, htio je nešto reći, ali je

kraju poĉeo govoriti o neĉem posve drugom nego što je

uprvi mah htio. _ Ne smije se to uzeti tako tragiĉno — rekao je s nekim

ĉudnim skanjivanjem — tijekom našeg boravka u logoru u Brucku nad Litavom izmijenilo se nekoliko sustava šifriranja telegrama. Prije nego što doĊemo do bojišnice, bit će novih i novih sustava, ali mislim da na bojištu nema vremena za dešifriranje takvih kriptograma. Prije nego što bi itko od nas dešifrirao takav sliĉan šifrirani tekst, davno bi već ostao bez satnije, bataljuna i brigade. To nema nikakva praktiĉnog znaĉenja.

Satnik Sagner vrlo je nerado potvrdio kimanjem glave: — U praksi — rekao je — barem što se tiĉe mojih

iskustava sa srpskog bojišta, nitko nije imao vremena za dešifriranje šifri. Ne kaţem da šifre nisu vaţne pri duljem boravku u rovovima, kad se ukopamo i ĉekamo. A da se šifre mijenjaju, i to je istina.

Satnik Sagner povlaĉio se na cijeloj liniji: —Velik dio knrivnje za to što se naši stoţeri na pozicijama

^e manje sluţe šiframa leţi i u našim poljskim telefonima, °J' nisu ispravni i ne reproduciraju jasno pojedine slogove, ^oĉito uz topovsku paljbu. Naprosto, ne ĉujete ništa i

^n° se stvara suvišni kaos — zašutio je. ~~ Zbrka na bojištu jest ono najgore što se moţe dogoditi

~~~ dodao je proroĉki i iznova ušutio. — Za koji trenutak . nastavio je gledajući kroz prozor — mi smo u Rabu.

eine Herren! Vojnici će dobiti po petnaest deka maĊarske ^e. Pola sata voljno.

P°gledao je na maršrutu: ~~~ U ĉetiri i dvanaest minuta se odlazi. U tri i pedeset

476 477

osam sve mora biti u vagonima. Znaĉi, izlazi se reH satnijama. Najprije 11. i tako dalje. Zugsweise, £): j*1.^ Verpflegungsmagazin No. 6.1 Nadzor pri izdavanju i °n

Biegler. ' ' Ht

Svi su pogledali na kadeta Bieglera pogledom: »£v . rata, golobradi«. ^

Ali marljivi kadet Biegler izvukao je iz torbe arak n • i ravnalo, nacrtao ravne crte, razdijelio pohodne SSTI upitao zapovjednike pojedinih satnija o brojnom stan1' vojnika, no ni jedan to nije znao napamet, pa su traţen podatke mogli dati Biegleru samo po nejasnim bilješkam iz svojih notesa.

Za to vrijeme satnik Sagner poĉeo je iz oĉaja ĉitati tu nesretnu knjigu »Grijesi otaca«, a kada se vlak zaustavio na postaji u Rabu, sklopio je proĉitane stranice i izjavio:

— Taj Ludwig Ganghofer ne piše loše. Natporuĉnik Lukaš prvi je izjurio iz stoţernog vagona i otišao prema vagonu u kojem se nalazio Švejk.

Švejk i ostali već su odavno prestali kartati, a Baloun, posilni natporuĉnika Lukaša, već je bio tako gladan da se poĉeo buniti protiv vojnog vrhovništva i priĉati kako vrlo dobro zna da se gospoda ĉasnici već šopaju. Rekao je da je to gore nego u doba kmetstva, jer da prije u vojsci nije bilo tako. Kao što njegov dedek priĉa kod kuće, ĉasnici su u ratu šezdeset šeste godine dijelili s vojnicima i kokoš i kruh. Njegovoj kuknjavi nije bilo kraja, sve dok konaĉno Svej nije odluĉio pohvaliti vojniĉke prilike u sadašnjem ratu.

— Ti imaš nekakvog mladog dedeka — rekao je Ijubazn

kad su došli do Raba — koji se moţe sećati samo tog raW .

šezdeset šeste. Ja znam nekakvog Ronovskog, a taj je l

dedeka koji je bil u Italiji još dok je bilo

kmetstvo, "" odsluţil svojih dvanajst let, a doma

se vratil ko 1. Po vodovima pravac u opskrbne skladište br. 6. 478

bil bez posla, tog je dedeka njegov otac uzel k sebi u **" ^ T onda su jednom išli na Ċaku voziti klade. Ta ti je ^ Li da kak nam je priĉal taj dedek koji je sluţil kod j6^2 jol; bila ko balvan, pa je nisu mogli ni pomaknuti. A ^^ekel:'»Ostavimo je ovde, gaduru, ko bu se još z njom

C l« A lugar, koji je to ĉul, poĉel je vikati i podigel je ?at jer da se ta klada mora natovariti. Taj dedek tog našeg n vskog ni niš drugo rekel osim: »Balavac jedan, ja sam

. opsluţeni vojnik«. Ali za tjedan dana dobil ti je poziv i

t :e bil regrutiran u Italiju, gde je opet ostal deset let, a doma je pisal da bu tog lugara, kad se vrati, zatukel sekirom

glavi. Još je bila sreća da je taj lugar prije umri. Uto se na vratima vagona pojavi natporuĉnik Lukaš.

— Švejk, doĊite ovamo — rekao je — ostavite te svoje dupe priĉe i radije mi doĊite nešto objasniti.

— Bez daljnjega, pokorno javljam, gospon obrlajtant. Natporuĉnik Lukaš je odveo Švejka, a pogled kojim ga je pratio bio je vrlo podozriv.

Tijekom predavanja satnika Sagnera, koje je završilo potpunim fijaskom, natporuĉnik Lukaš je usavršio svoje de-tektivske sposobnosti, za što i nije trebalo mnogo naroĉitih kombinacija jer mu je dan prije odlaska Švejk raportirao: »Gospon obrlajtant, u bataljonu su nekakve knjige za gos-podu oficire. Donesel sam ih iz pukovnijskog ureda.«

Upravo stoga, ĉim prijedoše druge traĉnice i zadoše iza neke ugašene lokomotive koja je već tjedan dana ĉekala vlak 51 streljivom, natporuĉnik Lukaš izravno upita: ~~ Švejk, kako je to ispalo s tim knjigama? ~~ Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je to jako priĉa, a vi se uvek izvolite uzrujati kad vam nekaj pripovedam. Ko onda, kad ste mi hteli dati ćušku ^ ste potrgali onaj dopis koji se tical ratnog zajma, a ja Pripovedal da sam jednom ĉital u nekakvoj knjigi da riJe> dok je bil rat, ljudi plaćali daće po broju prozora; za prozor dvadesetaka, a od svake guske... Ovako nećemo nikamo stići, Švejk -m* rekao je

479

natporuĉnik Lukaš nastavi a ući saslusavanie, ori ^ ji v. i . , . . ' . ' p Cemu;,

ooUucio da strogo povjerljive stvari ostanu potpuno taj • kako ne bi taj klipan Svejk ponovno od toga nan ^ nekakvu glupost. ^

— Znate li za Ganghofera?

— A kaj je on? — upitao je Svejk sa zanimanjem.

— To je njemaĉki pisac, budalo blesava — odgovorio' natporuĉnik Lukaš.

— Ĉasna reĉ, gospon obrlajtant — rekao je Svejk izrazom muĉenika — ja osobno ne poznam ni jednoj njemaĉkog pisca. Ja sam poznaval jednog ĉeškog pisca os-obno, nekakvog Ladislava Hajeka iz Domaţlica. On je bil urednik Svijeta ţivotinja, a ja sam mu jednom prodal dţukca za ĉistokrvnog špica. Bil je to jako veseli gospon, i dobar. Zalazil je u jednu birtiju, tam je uvek ĉital svoje priĉe, tak tuţne da su svi umirali od smeha, on je onda plakal i ĉastil je sve u birtiji, a mi smo morali pevati:

-.li*' Domaţlicka velka vrata

:> /K]

farbana ko srĉeko, •> .tfer i

grlit cure oko vrata

moţe spremi deĉko.

Ali njega više nema

crna zemlja sad ga sprema...

— Pa niste u kazalištu, Svejk, derete se ko operni pjevaĉ — rekao je uplašeno natporuĉnik Lukaš kada je Svejk za pjevao posljednju reĉenicu: »Samo njega više nema, crn zemlja sad ga sprema«. ...

— Nisam vas to pitao. Htio sam znati jeste li primije da su one knjige koje ste mi spominjali bile od Gangho e Što je s tim knjigama? — eksplodirao je Ijutito. u

— S onima kaj sam ih donesel iz pukovnijskog ure ^ bataljon? — upitao je Svejk. — To je zbiljam napisal taj kome me pitate dal ga poznam, gospon obrlajtant. J dobil telefonogram direkt iz pukovnijskog ureda.

nteli te knjige poslati u bataljonski ured, al tam ni bilo, pa ni deţurnog; svi su morali biti u kantini, išlo na front, pa niko ni znal jel bude još ikad sedel u ier .nj Oni su tam bili, gospon obrlajtant, bili i pili, pa se elefon nikog, ni iz jedne marškumpaĉke nije moglo do-L' • osim mene, jer ste mi naredili da ko ordonanc sedim kod lefona dok nam ne dodeliju telefonista Chodounskog, i ja sedel i ĉekal, dok ni došel red na mene da odem. Iz puk-vnijskog su ureda špotali da nigde nemreju nikog dozvati, a imaju telefonogram, u kom se veli da ured bataljona podigne pukovnijskom uredu nekakve knjige za gospodu ĉasnike iz ĉitavog maršbataljona. Zato jer znam, gospon obrlajtant, da se u vojski mora delati brzo, telefoniral sam u bataljonski ured da budem ja sam podignul te knjige, i da bum ih odne-sel u bataljonski ured. Onda su me tam tak natovarili da sam to jedva dovlekel k nama, do našeg ureda, i pregleda! sam te knjige. A onda sam si mislil svoje. Pukovnijski blagajniĉki narednik u pukovnijskom uredu rekel mi je da prema pukovnijskom telegramu u bataljonu već znaju kaj trebaju izabrati iz tih. knjiga, koji dio. One, te knjige bile su u dva dela. Prvi dio posebno, drugi dio posebno. Nikad se u ţivotu nisam tak nasmija!: iako sam u ţivotu proĉita! jako puno knjiga, nikad u ţivotu nisam niš poĉel ĉitati od drugog dela. A on mi tam još jednom veli: »Tu imate prvi dio, a tu vam je drugi dio. A koji dio trebaju proĉitati gospoda ĉasnici, to će oni sami znati«. Tak sam si pomislil da su se svi nacugali, jer znam ^ se knjiga treba ĉitati od poĉetka, ko naprimer taj roman k°ji sam ja donesel, taj »Siinden der Vater«, jer i ja znam isto n)einaĉki. Znam da se mora poĉeti od prvog dela, jer nismo Vidovi pa da ĉitamo naopak. Zato sam i vas pital, gospon riajtant, prek telefona, kad ste se vratili iz kazina, i javi! ^ vam za te dve knjige, još sam vas i pital da to sluĉajno )e sad u ratu obratno, pa se knjige ĉitaju obrnutim redom, o drugi, a onda tekprvi dio, a vi ste mi rekli da sam pijana *a kad ne znam da je u Oĉenašu prvo »Oĉe naš«, a tek Ċa »Amen«. Jel vam zlo, gospon obrlajtant? — upitao je

481 480

sa zanimanjem Švejk kada se blijedi natporuĉnik uhvat' stube vodnog spremnika ugašene lokomotive.

Na natporuĉnikovu blijedom licu nije se pojavio nik V izraz srdţbe. Bilo je u njemu tek neĉeg oĉajnog i bezn j n°g-

— Dalje, dalje Švejk, sad je već svejedno, već je dobro

— I kak velim — odzvanjao je napuštenim kolosijekom Švejkov meki glas — ja sam isto bil takvog mišljenja Jed nom sam kupil nekakav krimić o Roţi Savanu iz Bakonjske šume, tam je falil prvi dio, pa sam moral pogaĊati kakav \e bil poĉetak, jer ni u takvom razbojniĉkom romanu nemrete bez prvog dela. Tak mi je bilo potpuno jasno da bi to bilo bez veze kad bi gospoda ĉasnici poĉeli prvo drugi, a onda prvi dio, i kak bi to zgledalo glupo kad bi u bataljonskom uredu raportiral ono kaj su mi rekli u pukovnijskom uredu, da gospoda oficiri već znaju koji dio trebaju ĉitati. Meni je uopće s tim knjigama, gospon obrlajtant, to izgledalo grozno ĉudno i zagonetno. Ja sam znal da gospoda oficiri inaĉe malo ĉitaju, a još kad je ta ratna zbrka...

— Švejk, te svoje gluposti zadrţite za sebe — zastenjao je natporuĉnik Lukaš.

— Pa ja sam vas, gospon obrlajtant, odmah pital prek telefona, jel hoćete odmah obadva dela najenput, a vi ste mi rekli toĉno ko i sad, da si ostavim te gluposti za sebe, da se ne bute valjda još navlaĉili z nekakvim knjigama. A onda sam si pomislih ak je to vaše mišljenje, moraju onda i ostala gospoda na to tak gledati. Pital sam i tog našeg Vaneka, taj ipak ima nekakvog iskustva s fronte. A on mi je rekel da su si u poĉetku sva gospoda oficiri mislili da je ćeli rat nekakva zezancija, i da su si vlekli na frontu ćele biblioteke ko ideju na godišnji odmor. Ĉak su na fronti od nekakvih n vojvotkinja dobivali na dar ćela sabrana dela raznih P6511 ! tak da su se posilni pod tim navlekli i proklinjali dan su se rodili. Vanek je rekel da su te knjige bile niškoriso se tiĉe pušenja, a zato jer su bile od finog, debelog PaP ' na zahodu si je ĉovek s takvim pesmicama, s dopušten)

482

obrlajtant, odral ćelu rit. Za ĉitanje ni bilo vremena, g°sP

stalno moralo beţati, pa se to bacalo, a onda su se tak ier jknuli, ĉim bi se ĉule prve topovske kanonade, posilni ' Mi'tili sve zabavne knjige. Posle toga kaj sam ĉul, htel sam » :enput ĉuti vaše mišljenje, gospon natporuĉnik, a kad '°m vas pital prek telefona kaj narediti s tim knjigama, onda rekli da ja, kad mi nekaj ude u tu moju glupu tikvu, popuštam dok ne dobim jednu prek gupca, i tak sam, dakle, gospon natporuĉnik, odnesel u ured bataljona samo prve delove od tog romana, a drugi dio sam, zasad, ostavil u našem uredu. ImaJ sam dobru nameru: kad gospoda ĉasnici proĉitaju prvi dio, da im se izda drugi dio, ko u knjiţnici, al odjednom je to došlo da se ide, plus telefonogram za ćeli bataljon da se sve kaj je suvišno treba predati u pukovnijski magazin. Onda sam još pital gospona Vaneka jel drugi dio tog romana smatra za nekaj suvišnoga, a on mi je rekel da posle tih tuţnih iskustava u Srbiji, u Galiciji i u MaĊarskoj, nikakve zabavne knjige uopće ne voziju na frontu, a za one škrabice u gradovima, u kojima se skupljaju stare novine za vojnike, da su zbilja dobre jer da se u novine moţe dobro motati duhan ili seno koje vojnici pušiju u rovovima. U bataljonu su već razdelili te prve delove od tog romana, a te druge delove smo odnesli u magazin. Švejk malo pošutje i odmah doda:

•— Tam vam ima raznih stvari, u tom magazinu, gospon °Wajtant, ĉak i cilinder budejoviĉkog zborovoĊe, koji je z njim i došel u pukovniju...

— Nešto ću vam reći, Švejk — s teškim uzdahom javio e totporuĉnik Lukaš — vi uopće niste svjesni dosega svoga

Ponašanja. Meni se i samom gadi nazivati vas budalom. Za

^u blesavost uopće nema rijeĉi. Kad vam kaţem budalo, J& vas ustvari nazivam ljubaznim imenom. Vi ste izveli . to tako grozno, da su vaši najstrašniji zloĉini koje ste si Pustili izvesti za sve ovo vrijeme otkako vas ja znam prema

°me — pravi anĊeoski pjev. Kad biste znali, Švejk, što ste

Pravili... ali vi to nećete nikada doznati... ako bi se nekada 483

povela rijeĉ o tim knjigama, da se niste usudili zucn • sam vam ja telefonom nešto rekao, o tome da bi se taj d dio... ako bi se ikada povela rijeĉ o tome što se dogodilo • prvim i drugim dijelom, na to ne obraćajte pozornost V- niĉemu niste ništa ĉuli, ništa ne znate, niĉega se ne sje' ° Da se niste usudili u nešto me upletati, vi jedan... e'

Natporuĉnik Lukaš govorio je glasom kao da ea trp« ,> , 1 . » . °ĉ -i • -i • • &aucsegro.

znica, a kada je ušutio, bvejk je iskoristio trenutak za yv0' nevino pitanje:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da mi oprostite to kaj pitam zakaj nikad ne bum doznal kaj sam to izvel tak groznoga. Ja sam se, gospon obrlajtant, usudil pitati samo zbog toga da bi se mogel ĉuvati ubuduće takvih stvari, jer se obiĉno i govori da se ĉovek uĉi na greškama, ko i onaj ljevaĉ Adamec iz Dakovke, koji se zabunom napil solne kiseline...

Nije dovršio jer je natporuĉnik Lukaš prekinuo taj njegov primjer rijeĉima:

— Trubo jedna! Neću vam ništa objašnjavati. Upadajte sad u vagon i recite Balounu da mi, kad stignemo u Budimpeštu, donese u stoţerni vagon nekakvo pecivo i uz to jetrenu paštetu koja mi je u staniolu dolje u koferu. A onda još recite Vaneku da je mazga. Triput sam traţio da mi da toĉan broj vojnika. A kada sam to danas trebao, imao sam samo podatke od prošlog tjedna.

— Zum Befehl, Herr Oberleutnant! — proderao se Svejk i polagano udaljio prema svome vagonu.

Natporuĉnik Lukaš prošetao je prugom i pritom pomislio: —Trebao sam mu ipak dati par pljuski, a ne s njim razg°

varati kao s kakvim prijateljem. Svejk je ozbiljna lica ušao u svoj vagon. Postova ;

samoga sebe. Ne dogaĊa se svaki dan da izvede nešto strašno, a da nikada ne smije doznati što je to bilo.

.**-•••

Gospon blagajniĉki narednik — reĉe Svejk kada je ^~~. j jo na svom mjestu — ĉini mi se da je gospon obrla-

veC T »kas danas jako dobro raspoloţen. Šalje vam po meni ifflflt lA**^*1*^ . . f - l i . . ku da ste mazga jer vas je već triput pital da mu javite

^Ĉan broj vojnika.

___ Herrgott — razljutio se Vanek — ja ću tim vodnicima apriti. Zar sam ja kriv što svaki takav kreten od vodnika !jj što hoće i ne šalje mi brojno stanje voda? Pa zar si to ebam

isisati iz malog prsta? I to su mi nekakvi odnosi u našoj kompaĉki. To se valjda moţe dogoditi samo u jedanaestoj

marškompaĉki. Ali ja sam to predosjećao, ja sam to znao. Nisam ni minutu sumnjao da je kod nas nered. Jedan dan u

kuhinji nedostaju ĉetiri porcije, a drugi dan su tri viška. Kad bi mi ti banditi barem javili da im je netko u bolnici. Još prošli mjesec vodio sam nekakvog Nikodema, a tek sam kod isplate

doznao da je taj Nikodem umro u bolnici u Budejovicama, od nagle sušice. Stalno se za njega fasovalo. Mundir smo za

njega fasovali, a sad pitaj boga kamo je to nestalo. A onda mi još gospodin oberlajtnant kaţe da sam mazga, a ni on sam

ne moţe oĉuvati red u svojoj kompaniji. Financijski narednik Vanek hodao je uzrujano po vagonu:

— Da sam ja zapovjednik?! To bi sve moralo klapati, taao bih pregled o svakom manjku. Doĉasnici bi mi dvaput dnevno javljali brojno stanje, ali što vrijedi kad doĉasnici Nsta ne vrijede. Kod nas je najgori od svih onaj vodnik ^ika- Pun je viceva i šala, a kad mu prijavim da je Kolafik Premješten iz njegova voda u komoru, on mi sutradan javlja 1510 brojno stanje kao da se Kolafik i dalje valja u kompaniji, . J^govu vodu. A kad se to ponavlja svaki dan, pa mi onda s kaţu da sam mazga... ovako si gospodin oberlajtnant neće ..eci prijatelje. Financijski narednik nije nikakav kaplar s ko-)Un•*svako moţe obrisati...

n, koji je otvorenih usta sve to slušao, izvalio je sam Vaneka. tu lijepu rijeĉ, koju Vanek nije izgovorio, a Se valjda htio umiješati u razgovor. ,. jpff!':•

•HJ."

484 485

— Kuš tamo — rekao je Ijutito financijski narednik

— Ĉuj, Baloun — javio se Švejk — tebi moram p0 ». da gosponu natporuĉniku, kad stignemo u Peštu, done ^ vagon nekakvu ţemlju i tu jetrenu paštetu koju gospon RU

lajtant ima dolje u koferu zamotanu u staniolu.

Div Baloun oĉajno je objesio ruke, duge kao u ĉirnpan savio leda i ostao u tom poloţaju neko vrijeme. '

— Nemam — rekao je tihim, oĉajnim glasom, gledaju" u prljavi pod vagona.

— Nemam — ponovio je isprekidano—ja sam vam mis-lil... ja sam je pred odlazak razmotal... ja sam ju ponjušil. da ni pokvarena... ja sam ju probal... — jauknuo je s takvim iskrenim oĉajanjem da je svima postalo sve jasno.

— Poţderali ste ju skupa sa staniolom — stao je pred Balouna financijski narednik Vanek, radujući se tome što ne mora dalje braniti svoje mišljenje da nije mazga, kako mu je poruĉio natporuĉnik, već da uzrok što je brojno stanje vojnika promjenjiva veliĉina X ima dublje korijene u drugim mazgama. Razveselio se što je razgovor skrenuo drugim smjerom i vrti se oko nezasitnog Balouna, oko novog tragiĉnog dogaĊaja. Vanek je dobio silnu ţelju da odrţi Balounu kakvu neugodnu moralnu poduku, no u tome ga je pretekao kuhar okultist Jurajda koji se, odloţivši svoju voljenu knjigu, (prijevod staroindijskih sutri Pragna-Paramita), obratio potištenom Balounu koji se još više zgrbio pod teretom sudbine:

— Vi, Baloune, morate bdjeti sami nad sobom, kak° ne biste izgubili povjerenje u sebe sama i vjeru u usud. Me

smijete pripisivati sebi ono što je zasluga drugih. Ka"^s, naĊete pred sliĉnim problemom kakav ste poţderali, uvije pitajte samoga sebe: u kakvom je odnosu prema meni jetren pašteta? . .

Švejk je smatrao zgodnim da ovo razmatranje potkrijeP

praktiĉnim primjerom: , j

— Baloun, sam si mi prošli put pripovedal da bu vas kolinje i da bu suhog mesa, a ĉim bus doznal broj v >

» kad se smestimo, da ti tvoji odmah poslali komad P05, ca({ si predstavi da ti iz vojne pošte pošaljeju tu šunku sUll\na u

bataljon, a ja i gospon blagajniĉki narednik svaki si Jpţerno P° komad, pa onda, jer bi nam pasalo, odreţemo •• š komadić,

dok to na koncu s tom šunkom ne bi ispalo K, s jednim mojim poznatim poštarom, nekakvim Kozlem. n loval je na

kosti, pa su mu prvo odrezali nogu do gleţnja, nda do koljena, onda ispod kuka, a da nije na vreme umri, bili bi ga celog

zrezali ko puknutu olovku. Moţeš si predstaviti, Baloun, da ti tu šunku poţderemo tak kak si ti gos-ponu obrlajtantu

ponjupal jetrenu paštetu. Div Baloun pogleda ih tuţno. — Jedino mojom preporukom i zaslugom — rekao je

financijski narednik Balounu — ostali ste posilni kod gos-podina oberlajtnanta. Trebali su vas prebaciti u sanitet, da iz borbe izvlaĉite ranjene. Pod Duklom su naši sanitarci triput zaredom išli po jednog ranjenog zastavnika koji je pred bod-ljikavim preprekama dobio u trbuh, i svi su ondje ostali s rupom u glavi. Tek ga je ĉetvrti par donio, ali prije nego što su ga odnijeli u previjalište, zastavnik je bio pokojni.

Baloun više nije izdrţao i glasno je zajecao. — Kak te ni sram? — prezrivo je rekao Švejk — I ti si mi

vojnik...

— Kad ja nisam napravljeni za rat — zajaukao je Baloun ~-ja sam zbiljam gladuš, poţderuh, zato jer su me istrgnuti E urednog ţivota. Kod nas je to u familiji. Pokojni tata se kladil u birtiji u Protivfnu da bu za okladu pojel pedeset ko-basa i dva velka kruha, i dobil je. Ja sam jednom za okladu P°Jel ĉetri guske i dve zdele knedli sa zeljem. Doma se setim, P°sle obeda, da bi još nekaj pojel. Odem u špajz, odreţem si °tnad mesa, pošaljem si po bokal pive i progutam dve kile .ullog mesa. Imal sam kod kuće starog slugu Vomela i taj me !e uvek opominjal da se tak ne šopam, da se ne preţderavam, ^ se on seća kak mu je dedek još davno pripovedal o jed-rr!? takvom poţderuhu. Kad je došel nekakvi rat, pa niš ni '° celih osam let; kruh su pekli od slame i od onoga kaj je

im

486 487

ostalo od semenki lana, a bil im je blagdan kad su si m mleko nadrobiti malo sira, jer kruha ni bilo. A taj seljak *•U

je nastala ta beda, za tjedan je umri, jer njegov ţeludec ' • i? naviknuti na takvu selsku bedu... ^ Baloun je podignuo svoje oţalošćeno lice:

— Ali, ja si mislim da Bog ljude kaţnjava, al ih ipak napušta.

— Gospod Bog je gladuše donesel na svet, i Gospo-1 Bo bu se za njih i pobrinul — istaknuo je Švejk. — Jednom već bil zvezani, a sad si zasluţil da te pošaljeju u prve linije' kad sam ja bil posilni kod gospona obrlajtanta, on se moeej u svemu na mene osloniti i nikad mu ni palo na pamet da bi mu ja nekaj poţderal. Kad se dobivalo nekaj posebnoga, uvek mi je rekel: »Ostavite si to Švejk« ili »Meni baš nije do toga stalo, dajte mi komadić, a s ostalim radite što hoćete«, a kad smo bili u Pragu i poslal me nekam u restoran po obed, da si ne bi sluĉajno pomislil da mu nosim malu porciju jer sam pol poţderal po cesti, ja sam od svojih novcih, kad mi se porcija uĉinila mala, kupil još jednu da bi se gospon obrlajtant najel i da si o meni niš lošega ne bi mis-lil. Ali, jedanput me je vlovil. Moral sam mu uvek nositi iz restorana jelovnik, a on bi si izabral. Tak si je taj dan izabral punjenoga goluba. Ja sam si mislil, kad su mi dali samo pol, da bi si moţda gospon obrlajtant mogel pomisliti da sam mu tu drugu polovicu poţderal, pa sam još jednu porciju dokupil od svojega i donesel takvu krasnu porciju daje gospon obrlajtant Šeba, koji je taj dan traţil gde bu rucal, a toĉno je prije dvanajst sati došel u poset mojem oor jtantu, isto tak dobil jesti. A kad se najel, veli: >>^e

vm,0 i reći da je to

jedna porcija. Na cijelom svijetu nećeš ao na jelovniku cijelog punjenog goluba. Danas kad do ij novac, poslat ću si u tu tvoju restauraciju po objed. Ke iskreno da je to dupla porcija.« Gospon obrlajtant pred njim pital da posvedoĉim da mi je dal novce za jednu porciju, jer da ni znal da bude ovaj došel. U g sam da mi je dal novce za obiĉni obed. »Tako, vidis«>

• moj obrlajtant, »to ti još nije ništa. Prošli put mi je

'l donio dva gušĉja bataka za objed. Moţeš li zamisliti: z rezancima., govedina u sardel-sosu, dva gušĉja ba-*7 knedli i zelja do stropa — i palaĉinke!«

l- Mljac, mljac — mljackao je Baloun. Švejk je nastavio:

_ I to je bil kamen smutnje. Gospon obrlajtant Seba hiliam je drugi dan poslal svoga posilnog po obed u naš estoran, a on mu je ko prilog donesel takvu malu hrpicu kokošjeg riţota ko kad se dete od šest tjedana pokaka u pe-lenu, tak, valjda dve ţliĉice. A gospon obrlajtant Seba skoĉi na njega, da je pol poţderal. A on da nije, da je nevin. A gospon obrlajtant Šeba njega po gupcu, a mene je istical ko primer, jer da ja nosim prave porcije gosponu obrlajtantu Lukašu. I tak ti se taj nevini isfliskani vojnik drugi dan u restoranu, kad je došel po obed, za sve raspita!, pa je to rekel svojem gosponu, taj opet mojemu obrlajtantu. Sedim ti ja naveĉer z novinama i ĉitam si izveštaje neprijateljskih stoţera s bojišta, kad ti ude moj gospon obrlajtant sav bledi, i odmah se na mene hiti da bi mu rekel kolko sam tih duplih porcija u restoranu platil, jer da zna sve, da mi nikakvo poricanje ne bu pomoglo, da odavno zna da sam blesav, ali da bi bil takva budala, ni mu palo na pamet. Jer da sam mu napravil takvu sramotu, da bi najrade prvo ubil mene, a onda sebe. »Gos-pon obrlajtant«, rekel sam mu, »kad ste me primili u sluţbu, ^J prvi dan ste govorili o tom da je svaki posilni lopov i Podla hulja. A u tom restoranu zbiljam daju tak male por-C1)e> da ste si mogli pomisliti, da sam zbiljam jedan od takvih P°dlih klipana, i da sam vam to poţderal...« — Boţe moj na T

, ljv~~~ šaptao je Baloun, sagnuo se po kovĉeg natporuĉnika sa i otišao s njim iza vagona. ^^~yOnda je natporuĉnik Lukaš — nastavio je Švejk ie !! Prevrtati sve ţepe, a kad je to bilo uzalud, gurnul dir

u kjbek i dal mi je svoju srebrnu vuru. Bil je tak Ujj iU1jV »Kada dobijem plaću, Švejk«, rekel mi je, »popišite ^0 sam vam duţan... a sat si posebno ostavite uz to. I

h *

489

nemojte drugi put budaliti.« Onda je na nas obadva ud takva beda, da sam tu vuru moral odnesti u zalagao

— Što radite tamo otraga, Baloune? — upitao je finan ijski narednik Vanek.

Umjesto odgovora, nesretni Baloun se zagrcnuo. Otvor je, naime, kovĉeg natporuĉnika Lukaša i šopao se njegovom posljednjom ţemljom...

Kroz kolodvor je bez zaustavljanja projurio drugi vojniĉki vlak, krcat »njemaĉkim majstorima«1 koje su slali na srpsko bojište. Još nisu bili došli k sebi od svoga oduševljenja rastankom u Beĉu, i bez predaha su se derali od Beĉa ĉak dovde:

Prinz Eugenius der edle Ritter ivoll'tKaiser

wiedrum kriegen Stadt und Festung Belegrad

Er liej? schlagen einen Brucken dafiman

kunnt' hinuberrucken mit derArmee

wohlfur die Stadt.2

Neki kaplar bojovno uštirkana brka, nagnuvši se van i opirući se laktovima o vojnike koji su izbacili noge iz vagona i

tako se klatili, davao je takt i urlao iz sveg glasa:

Als der Brucken war geschlagen, dafiman

kunnt mit Stuck und Wagen frei passier'n

den Donauflufi, bei Semlin schlug man daš

Lager, alle Serben zu verjagen..?

T da je ip^ izgubio ravnoteţu, izletio iz vagona i svom om, u letu' u<^ario trbuhom o polugu skretnice, na kojoj tao naboden visjeti dok je vlak išao dalje, a u zadnjem su j^onu pjevali opet drugu pjesmu:

GrafRadetzky edler Degen

schumr's des Kaiser Feindzufegen

aus derfalshen Lombardei.

In Verona langes Hojfen

ah mehr Tntppen eingetroffen

fiihlt und rurht der Held sichfrei. . . '

Naboden na onu glupu skretnicu, bojovni je kaplar već bio mrtav, a nije dugo potrajalo kada je već kraj njega s bajunetom ĉuvao straţu nekakav mlaĊahni vojniĉić iz kolodvorske vojne postrojbe, koji je svoju ulogu shvatio vrlo ozbiljno. Stajao je uspravno kraj skretnice i drţao se tako slavodobitno, kao da je to bilo njegovo djelo, to nabijanje kaplara na polugu skretnice. Kada su vojnici iz ešalona 91. pukovnije došli pogledati, MaĊar se derao tako da se orilo ĉitavom prugom:

— Nem szabad, nem szabad! Komision militar nem szabad.2

— Taj je svoje obavil — rekao je dobri vojnik Švejk, koji je isto tako bio medu radoznalcima — taj komad ţeleza u rouhu ima svoju prednost, jer bar budu svi znali gde je pokopan. To bu na samoj prugi, pa ne buju morali traţiti n)egov grob po svim bojištima. Dobro se nabol — znalaĉki )e još dodao Svejk, obilazeći s druge strane kaplara — creva Su mu u hlaĉama.

Nem szabad, nem szabad! — vikao je mlaĊahni i vojniĉić — komision militar Bahnhof, nem sza-

\. Elitne njemaĉke vojne postrojbe, (pm.) 2. Prime Eugen plemeniti vitez htjede za cara opet osvojiti grad i tvrĊavu I napraviti most preko kojega će moći ući s vojskom u grad. (njem.) ... |ogor 3. Kad su podigli most da se s topovima i kolima moglo prelaziti preko Dunava,

preko Zemuna da potjeraju sve Srbe. (njem.)

1, . Kadetzkv, plemeniti vitez, zakleo se da će istjerati careva neprijatelja iz dvoliĉne Lom-ifci

i Veroni je dugo ĉekao, dok je stiglo još trupa, pa se junak osjećao slobodan i krenuo

no, nije slobodno! Vojna komisija, nije slobodno! (rrutd.) '*'• '""'•

491 490

Iza Svejka zaĉuo se strogi glas: ••

— Što ovdje radite?

Pred njim je stajao kadet Biegler. Švejk je salutirao- — Pokorno javljam, promatramo pokojnika

kadet. ^ ' 8 Sp0n

— Što ste to ovdje agitirali? Kakvog posla ovdje irnate>

— Pokorno javljam, gospon kadet — s dostojanstveni je mirom odgovorio Švejk — ja nikad u ţivotu nisam vrd/l nikakvu agitaciju.

Otraga, iza kadeta, nekoliko vojnika prasnulo je u smi jeh, a naprijed, pred kadeta, istupio je financijski narednik Vanek.

— Gospodine kadete — rekao je — gospodin oberlajt-nant Lukaš poslao je ovamo ordonansa Svejka kako bi mu javio što se dogodilo. Sad sam bio u stoţernom vagonu i batalj unski ordonans Matušiĉ vas traţi po naredbi gospodina zapovjednika bataljuna. Imate se odmah javiti gospodinu satniku Sagneru.

Svi su se razišli po svojim vagonima, jer se uskoro zaĉuo signal za ukrcavanje.

Idući sa Svejkom, Vanek je rekao: — Kad je negdje više ljudi, Švejk, onda ostavite svoja

mudrovanja. Moglo bi vas to skupo koštati. Budući da je taj kaplar pripadao dojĉmajstorima1, moglo bi se dogoditi daše to protumaĉi da ste se tome radovali. Taj Biegler je strašan ĉehoţder.

— Pa ja nisam niš rekel — odgovorio je Švejk tonom koji je iskljuĉivao svaku sumnju — samo to da se taj kaplar nabol kak treba, i da je imal creva u hlaĉama... on je mogel...

— Švejk, prestanimo o tome govoriti. I financijski narednik Vanek pljucnu.

— To je svejedno — još je primijetio Švejk — jel mu . Njegovo Veliĉanstvo creva curiju iz trbuha sim ili tarn. Un J na svaki naĉin izvršil svoju duţnost... on je mogel... l. Njemaĉki majstori, (iskriv. njem.) 492

pogledajte Švejk — prekinuo ga je Vanek — kako ordonans Matušiĉ opet leti u stoţerni vagon, a se još nije ispruţio preko traĉnica. TsTdueo prije t°ga vodila se oštra rasprava medu satnikom erom i vrlim kadetom Bieglerom. Ĉudim vam se, kadete Biegleru — rekao je satnik , r

___ zašto mi niste odmah došli reći da se onih pet-egi deka maĊarske salame neće dijeliti. Znaĉi da ja moram izaći i sam se uvjeriti zašto se vojnici vraćaju iz skladišta. A gospoda ĉasnici isto tako, kao da naredba nije naredba. Ja sam ipak rekao: »U skladište, po vodovima, i po kompanijama.« To je znaĉilo, kad nismo ništa dobili u skladištu, da se isto tako imaju u vagone vraćati po vodovima, kompanija za kompanijom. Vama sam naredio, kadete Biegleru, da se pobrinete za red, ali vi ste pustili da sve ide kako voda nosi. Bili ste zadovoljni što se ne morate brinuti o brojenju porcija salame, a kako sam vidio s prozora, išli ste mirno pogledati nabodenog kaplara iz dojĉmajstora. A kad sam vas poslije pozvao, niste imali drugog posla nego u svojoj kadetskoj mašti brbljati nešto o tom da ste se išli uvjeriti ne vodi li se tamo kod nabodenog kaplara nekakva agitacija...

— Pokorno javljam, da je ordonans 11. kompanije Švejk...

— Pustite me na miru s tim Svejkom — viknuo je satnik Sagner. — Nemojte misliti, kadete Biegleru, da ćete ovdje jzvoditi nekakve intrige protiv natporuĉnika Lukaša. Mi smo ^vejka tamo poslali... sad me gledate tako kao da mislite da J*01 se okomio na vas... pa i jesam, okomio sam se na vas plete Biegler... kad ne znate respektirati svoga pretpostav-)enog i trudite se blamirati ga, onda ću vam prirediti takav JQl u vojsci da ćete se, kadete Biegleru, sjetiti stanice Rab... iti se vaţan sa svojim teorijskim znanostima... priĉekajte stignemo na bojišnicu... kad vam naredim da poĊete Slliĉkom ophodnjom preko bodljikavih prepreka... Vaš

—vak? Niste mi predali ni taj prijavak kad ste došli... Ni u iji kadet Biegler... N v«fe

493

— Pokorno javljam, gospodine satnice,1 da su v • umjesto petnaest deka maĊarske salame, dodijeljene p0 d .'' razglednice. Molim, gospodine satnice... '

Kadet Biegler predao je zapovjedniku bataljuna H razglednice, koje je tiskalo ravnateljstvo vojnog ratn arhiva u Beĉu, gdje je naĉelnik bio general pješadije ty jnowich. Na jednoj strani bila je karikatura ruskog vojnik, ruskog muzika zaraslog u bradu, kojega grli kostur. Poj k rikaturom je bio tekst:

»Der Tagan dem daš perfide Ruftland krepieren ivird, wird ein TagderErlosungfurganze unsere Monarchie sein.«2

Druga je razglednica potjecala iz Njemaĉkog Carstva. Bio je to dar Nijemaca austrougarskim vojnicima.

Gore je stajalo »Viribus unitis«, a ispod toga sliĉica koja je prikazivala kako na vješalima visi Sir Edward Grey, a ispod njega veselo salutiraju austrijski i njemaĉki vojnik.

Pjesmica koja je bila ispisana ispod toga uzeta je iz Gre-inzeove knjige »Ţeljezna šaka«. Bile su to pošalice na raĉun naših neprijatelja, o kojima su austrijski listovi pisali: »Gre-inzeovi su stihovi udarci korbaĉem koji sadrţe pravi, neukrotivi humor i nenadmašnu dosjedjivost«. Tekst ispod vješala glasio je u prijevodu:

c tnik Sagner nije ni završio ĉitanje ovih stihova »neukro-humora i nenadmašne dosjetljivosti« kada je u stoţerni °V n uletio ordonans Matušiĉ.

Satnik Sagner poslao ga je u telegrafsku centralu vojnog

lodvorskog zapovjedništva da provjeri nisu li moţda stigle dispozicije, pa je ovaj sada donio brigadni telegram. \rje bilo potrebno posezati ni za kakvim kljuĉem šifara. Tel-je i nešifriran zvuĉao jednostavno: »Rach abkochen, Vbrmarsch nach Sokal«1.

Satnik Sagner ozbiljno je zavrtio glavom. _ Pokorno javljam — rekao je Matušiĉ — zapovjednik

postaje vas moli za razgovor. Ima tamo još jedan telegram. Zatim se izmeĊu zapovjednika kolodvora i satnika Sagn-

era vodila rasprava vrlo povjerljivog sadrţaja. Prvi je brzojav morao biti predan, premda je imao vrlo

iznenaĊujući sadrţaj s obzirom na to da je bataljun već bio na postaji u Rabu: » Brzo skuhati, a onda pohod na Sokal«. Bio je adresiran nešifrirano na pohodni bataljun 91. pukovnije, s kopijom za pohodni bataljun 75. pukovnije, koji je još bio daleko iza njih. Potpis je bio ispravan: zapovjednik brigade, Ritter von Herbert.

— Vrlo povjerljivo, gospodine satnice — rekao je tajan-stveno vojni zapovjednik kolodvora — povjerljivi telegram E

vaše divizije. Zapovjednik vaše brigade je poludio. Odvezli su ga u Beĉ, nakon što je iz brigade na sve strane razaslao nekoliko tuceta sliĉnih telegrama. U Budimpešti će vas sigurno z*teći novi telegram. Sve njegove telegrame, naravno, treba ^ulirati, ali u tom pogledu još nismo dobili nikakve upute. Kao što velim, imam jedino nalog iz divizije da se nešifrirani te%rarni ne uzimaju u obzir. Moram ih predati dalje, jer $ede njihova zadrţavanja nisam od svojih instanci primio ^kva odgovora. Posredstvom svojih instanci informirao ^ se u zapovjedništvu armijskog zbora, pa je protiv mene Povedena istraga... Ja sam aktivni ĉasnik stare inţenjerske

' Btz

° skuhati, pa krenuti na Sokal. (njim.) *«:»

Grey

Na vješalima u ugodnoj visini

trebao bi se njihati Edivard Grey

Zato je već krajnji ĉas pa ipak

treba upozoriti vas Da za vješanje

togajude nijednoga hrasta ne

bude Na drvetu nek visi jasike iz

Francuske Republike.

</•?

:

;;v.

;P>

"

1. Svi razgovori medu ĉasnicima vode se, naravno, na njemaĉkom jeziku. (Autor) ^ 2. Dan u kojem će crknuti podmukla Rusija bit će dan spasenja za ĉitavu našu M°

n (njem.)

i 494 495

struke — dodao je — sudjelovao sam u gradnji strateške ţeljezniĉke pruge u Galiciji... Gospodine satnice — rekao je nakon kratke stanke — nas, staru vojsku, k0: sluţi od najniţeg ĉina, šalju samo na bojište! Danas je tih civila, ţeljezniĉkih inţenjera s jednogodišnjim dragovoljaĉkim ispitom, ministarstvo vojske puno kao kusih pasa... Uosta-lom, vi za ĉetvrt sata krećete opet dalje... Sjećam se samo toga da sam vam jednom u kadetskoj školi, u Pragu, kao kolega starijeg godišta, pomagao da se popnete na vratilo. Tada obojica nismo smjeli van. Vi ste se tukli u razredu s Nijemcima?1 S vama je tamo bio i Lukaš. Vi ste bili najbolji prijatelji. Kad smo primili brzojav s popisom ĉasnika maršbataljuna koji će proći ovom postajom, onda sam se svega jasno sjetio... Ima tome već nekoliko godina... Tada mi je kadet Lukaš bio vrlo simpatiĉan...

Ĉitav ovaj razgovor ostavio je vrlo neugodan dojam na satnika Sagnera. Poznavao je jako dobro ovoga s kojim je vodio razgovor i koji je u kadetskoj školi vodio njihovu opo-ziciju protiv austrijanštine, a što im je teţnja za karijerom kasnije svima izbila iz glave. Najneugodnija mu je bila na-pomena o natporuĉniku Lukašu, koji je bez ikakvih razloga svagdje bio odbacivan. — Natporuĉnik Lukaš — rekao je Sagner istiĉući — vrlo je dobar ĉasnik. Kada polazi vlak? ,3^: Zapovjednik kolodvora pogledao je na sat,&n

— Za šest minuta. <t, t: — Idem — rekao je Sagner. >ls

— Sagner, mislio sam da ćete mi nešto reći^ , — Onda, zdravo! — odgovorio je Sagner*i* izašao pr£

zgradu kolodvorskog zapovjedništva. ti - . Kada se pred polazak vlaka satnik Sagner vratio u stozern

vagon, sve je ĉasnike našao na svojim mjestima- Igrali su p

1. U njemaĉkom razgovoru koji su vodili: »Sie haben sich damals, auch mhlkn deuts

chiilern gerauft. (Autor) ,'' 2. U razgovoru: Also, zdravo! (Autor) . j"^> .'

496

lupinama »frische viere«, jedino kadet Biegler nije igrao. prelistavao je gomilu svojih zapoĉetih rukopisa o ratnim

^nama, jer nije se htio istaknuti samo na bojištu nego i u0 literarni fenomen koji će opisati ratne dogaĊaje. Ĉovjek Ĉudnovatih krila s ribljim repom ţelio je postati izvrstan ratni pisac. Njegovi su literarni pokušaji poĉinjali nadobudnim ujslovima u kojima se, doduše, zrcalio militarizam toga doba, ali koji još nisu bili razraĊeni, tako da su na ĉetvrtinama arka ostali samo nazivi djela koja su tek trebala niknuti.

— »Karakteri vojnika za velikoga rata« — »Tko je poĉeo rat?« — »Politika Austro-Ugarske i nastanak svjetskog rata«

— »Ratne bilješke« — »Austro-Ugarska i svjetski rat« — »Pouke iz rata« — »Popularno predavanje o izbijanju rata«

— »Ratno politiĉka razmatranja« — »Slavni dani Austro-Ugarske« — »Slavenski imperijalizam i svjetski rat« — »Do-kumenti iz rata« — »Dokumenti za povijest svjetskog rata«

—»Dnevnik o svjetskom ratu« — »Dnevni pregled svjetskog rata« — »Prvi svjetski rat« — »Naša dinastija u svjetskom tatu« — »Narodi Austro-Ugarske pod oruţjem« — »Borba za svjetsku prevlast« — »Moja iskustva u svjetskom ratu« — »Kronika mog ratnog pohoda« — »Kako ratuju neprijatelji Austro-Ugarske« — »Ĉija je pobjeda« — »Naši ĉasnici i naši vojnici« — »Djela mojih vojnika vrijedna sjećanja« — »Iz vremena velikog rata« — »O bojnom meteţu« — »Knjiga austrougarskih junaka« — »Ţeljezna brigada« — »Zbirka "tojih pisama s bojišta« — »Junaci našega maršbataljuna« 7~ »Priruĉna knjiga za vojnike na bojištu« — »Dani boja 1 dani pobjede« — »Sto sam vidio i doţivio na bojištu« ~~ »U rovovima« — »Ĉasnik pripovijeda...« — »Sa sinovima tro-Ugarske naprijed!« — »Neprijateljski zrakoplovi i Qase pješaštvo« — »Nakon bitke« — »Naši topnici, vjerni "tovi domovine« — »I kad bi svi vrazi bili protiv nas...« ^»Obrambeni i agresorski rat« — »Krv i ţeljezo« — »Pob-^k ili smrt« — »Naši junaci u zarobljeništvu«.

je satnik Sagner pristupio kadetu Biegleru i sve to! edao, upitao ga je zašto je to napisao i što s tim misli. "

497

Kadet Biegler odgovori s istinskim zanosom da svat' naslov predstavlja knjigu koju će tek napisati. Koliko naslov toliko knjiga.

— Ţelio bih, ako padnem u boju, da ostane uspomena na mene, gospodine satnice. Moj uzor je njemaĉki profesor Udo Kraft. Rodio se godine 1870., sada se, u ovom ratu javio dragovoljno i pao 22. srpnja 1914. u Anloju. Prije smrti izdao je knjigu »Samoodgojem u smrt zaĉara«.

Satnik Sagner odveo je kadeta Bieglera do prozora.

— Pokaţite što još imate, kadete Biegleru, mene strašno zanima vaša djelatnost — ironiĉno je rekao satnik Sagner — kakvu ste to tekicu sakrili pod bluzu?

— Nije to ništa, gospodine satnice — odgovorio je kadet Biegler porumenjevši kao dijete — izvolite se, molim, osvjedoĉiti.

Biljeţnica je imala ovaj naslov:

»Shema izvanrednih i slavnih bitaka austrougarske vojske,

sastavljena prema historijskim studijama C. i K. ĉasnika Adolfa

Bieglera. Primjedbama i objašnjenjima popratio C. i K. ĉasnik

Adolf Biegler.«

Sheme su bile strašno jednostavne.

Od bitke za Nordlingen 6. rujna 1634., preko bitke kod

Zente 11. rujna 1697., kod Caldiera 31. listopada 1805-.

preko bitke kod Asperna 22. svibnja 1809. i bitke naroda

kod Leipziega 1813. g., preko St. Lucije u svibnju 1848. g-i

bitke kod Trutnova 27. lipnja 1866. g., sve do osvajanja

Sarajeva 19. kolovoza 1878. U shemama i nacrtima planova

ovih bitaka ništa nije bilo izmijenjeno. Kadet Biegler s jedn je

strane nacrtao prazne pravokutnike, dok je neprijatelj6

naznaĉio iscrtkano. Na objema stranama bili su obiljeţen

lijevo krilo, centar i desno krilo. Zatim su u zaleĊu f

priĉuve te strelice i na jednu i na drugu stranu. Bitka k°

Nordlingena, jednako kao i bitka kod Sarajeva, liĉila je n

loţaj igraĉa u kakvoj nogometnoj utakmici na poĉetku • re

a strelice kao da su pokazivale kamo treba koja strana

udariti loptu.

Upravo to je palo satniku Sagneru na pamet kada je upitao:

_ Kadetu Biegler, vi igrate nogomet?

Biegler se zacrvenio još jaĉe i zatreptao nervozno, tako da je ostavio dojam kao da će poĉeti cmizdriti.

Satnik Sagner s osmijehom je nastavio listati biljeţnicu i

zaustavio se na primjedbi uz shemu bitke kod Trutnova za

vrijeme prusko-austrijskog rata.

Kadet Biegler je napisao: »Bitka kod Trutnova nije se tre-

bala voditi budući da je brdovit kraj onemogućavao razvijanje

divizije generala Mazzuchelija, ugroţene snaţnim pruskim

kolonama koje su se nalazile na uzvisinama te opkolile lijevo

krilo naše divizije.«

— Po vama — rekao je s osmijehom satnik Sagner vraćajući

biljeţnicu kadetu Biegleru — bitka kod Trutnova mogla se

odigrati jedino u sluĉaju kad bi Trutnov leţao u ravnici,

bedak jedan budejoviĉki. Kadete Biegler, vrlo je lijepo od vas

što ste se u tako kratkom razdoblju svoga boravka u redovima

vojske, trudili proniknuti u strategiju, samo što je to kod vas

ispalo kao kad se deĉki igraju vojnika i meĊusobno dijele titule

generala. Sami ste sebe tako brzo promaknuli da je milina. C. i

K. ĉasnik Adolf Biegler! Prije nego doĊemo do Pešte, vi ćete

biti maršal. Još prekjuĉer ste, negdje doma, kod tatice, vagali

kravlje koţe. C. und K. Leutnant Adolf Bie-š)er-! Ĉovjeĉe, pa vi

još niste nikakav ĉasnik. Vi ste kadet. Vi visite u zraku izmeĊu

zastavnika i doĉasnika. Vi ste od toga |k vas proglase

ĉasnikom udaljeni kao kakav razvodnik koji u cnii traţi da ga

zovu »gospodine štabni narednice«.

^~~ Ĉuj, Lukaš — obratio se natporuĉniku — imaš u °joj

satniji kadeta Bieglera, stisni malo tipa. Potpisuje se 0

ĉasnik, pa neka to i zasluţi u borbi. Kada uz bubnjeve em° na juriš, neka sa svojim vodom reţe bodljikave pre-

499 498

preke, der gute Junge1. A propos, dao te je pozdraviti Zvk' on je zapovjednik kolodvora u Rabu. '

Kadet Biegler je shvatio da je razgovor s njime završ salutirao je i sav crven u licu prošao kroz vagon tako da našao na samom kraju, u malom hodniku. Otvorio je vr zahoda kao mjeseĉar i, gledajući u njemaĉko-madarski na pis »Upotreba nuţnika dopuštena samo tijekom voţnje« zaridao je, zajecao i tiho zaplakao. Onda je skinuo hlaĉe onda je tiskao, brišući suze. Zatim je upotrijebio biljeţnicu š napisom »Shema znamenitih i slavnih bitaka austrougarske vojske koje je sastavio C. i K. ĉasnik Adolf Biegler«, koja je obešĉašćena nestala medu traĉnicima pod jurećim vojniĉkim vlakom.

Kadet Biegler oprao je u zahodskom umivaoniku za-crvenjele oĉi i izašao na hodnik uvjeravajući se da mora biti jak, vraški jak. Glava i trbuh boljeli sa ga još od jutra.

Prošao je pokraj zadnjeg kupea, gdje su bataljunski ordonans Matušiĉ i sluţnik zapovjednika bataljuna Batzer šnapsali.

Pogledavši kroz otvorena vrata kupea, nakašljao se. Samo su se na tren okrenuli i igrali dalje.

— Ne znate što je red? — upitao je kadet Biegler. — Nisam mogo — odgovorio je Batzer, sluţnik satnika

Sagnera, svojim strašnim njemaĉkim od Kašperskih Gora »mi' is' d' Trump ausganga«2 — došlo mi je da podigram, gospodine kadetu, s bubnjevima — nastavio je — s jakim bubnjevima, i onda na to bacit zelenog kralja... to sam trebo napravit...

Kadet Biegler više nije rekao ni rijeĉi i zavukao se u svoj kut. Kada je kasnije k njemu došao zastavnik Pleschner, kako bi mu dao da gucne konjaka iz boce koju je dobio na kartama, zaĉudio se što kadet Biegler marljivo ĉita profesora Uda Krafta »Samoodgojem u smrt za cara«.

1. Dobar mladac, (njem.) 2. Izašao mi je adut. (njem.)

-e nego što su stigli do Pešte, kadet Biegler bio je tako i

jC) nagnuvši se kroz prozor vagona, neprestano

i u pusti predio: »Frisch drauf! Im gottes Namen fr-^h drauf«1' a onc^a 8a Je> Prema nalogu satnika Sagnera, tfaliunski

ordonans Matušiĉ odvukao u kupe, gdje ga je uz

moć sluţnika Batzera poloţio na klupu, na kojoj je kadet

ftegler usnuo ovaj san:

SAN KADETA BIEGLERA PRED BUDIMPEŠTOM

Imao je signum laudis, ţeljezni kriţ, a bio je i bojnik, pa • i^nuo izvršiti smotru dijelova brigade koja mu je bila dodijeljena. Doduše, nije mogao nikako objasniti, ako već pod sobom ima cijelu brigadu, zašto je neprestano samo bojnik. Sumnjao je da je trebao biti promaknut u general-bojnika, a to »general« da se negdje izgubilo u guţvi, na vojnoj pošti. U sebi se smijao kako mu je u vlaku, kada su odlazili na bojište, satnik Sagner prijetio da će morati rezati ţiĉane prepreke. Uostalom, satnik Sagner već je odavno, na njegov prijedlog diviziji, premješten u drugu pukovniju, za-jedno s natporuĉnikom Lukašom. U drugu diviziju, u drugi armijski zbor.

Netko mu je ĉak pripovijedao da su obojica tijekom bijega nestala u nekoj moĉvari. Sada, kada se vozio automobilom prema poloţajima na smotru svoje brigade, sve mu je biio jasno. Poslao ga je zapravo generalni stoţer.

Mimo njega vukli su se vojnici i pjevali pjesmu koje se sjećao iz zbirke vojniĉkih austrijskih pjesama »Es gilt«:

Halt'euch brav, Ihr tapf'ren Briider,

werft den Feind nur herzhafi nieder,

laf t des Kaisers Fahne weh'n...2

Predio je izgledao kao na slikama Wiener illustrierte Zei-

tunga.

'•Ţest lr l. Dt,.°

ko nav

ali! Ţestoko navali, uirne Boga! (njem.) , Se ""stro, junačka braćo, samo srčano rušite neprijatelja, neka se careva zastava vijori.

501 500

S desne strane, pokraj nekog štaglja, moglo se vid' topništvo kako otvara paljbu na neprijateljske rovove bi' ceste po kojoj su prolazili automobilom. Lijevo je stjj-i kuća iz koje se pucalo dok se neprijatelj trudio kundaĉim izbiti vrata. Pokraj ceste gorio je neprijateljski zrakoplov. N obzoru se vidjela konjica i sela u plamenu. A zatim rovovi pohodnog bataljuna i mala uzvisina s koje su strojnicama pucali na neprijatelja. A vozaĉ i dalje vozi cestom prema neprijatelju.

Derao se kroz slušalicu na vozaĉa:

— Ne znaš kamo voziš? Pa tamo je neprijatelj. Ali vozaĉ mirno odgovara:

— Gospodine generale, to je jedina ispravna cesta. Cesta je u dobrom stanju. Na tim sporednim putevima gume ne bi izdrţale.

Što se više pribliţavaju neprijateljskim poloţajima, vatra postaje sve snaţnija. Granate udaraju okolo-naokolo, s obje strane rovova i na drvored šljiva. Ali vozaĉ mirno odgovara u slušalicu:

— Ovo je izvrsna cesta gospodine generale, po njoj se vozi kao po loju. Kad bismo skrenuli u polje, puknula bi nam guma. Pogledajte, gospodine generale — vikao je šorer u slušalicu — ova cesta je tako dobro graĊena da nam ni granate od trideset i pol centimetara ništa ne mogu. Cesta je kao od gume, a na onim kamenitim putevima u polju puknule bi nam gume. A ionako se ne moţemo vratiti, gos-podine generale!

— Bum — bum — zaĉu Biegler, i automobil snaţno odskoĉi.

— Zar vam nisam rekao, gospodine generale — dere s vozaĉ u slušalicu — da je to vraški dobro graĊena cesta. ^ je toĉno ispred nas eksplodirala jedna tridesetosmica-nijedne rupe, cesta je kao gumena. Ali kad bismo skren u polje, ostali bismo bez guma, sada na nas pucaju iz da»J od ĉetiri kilometara.

— Ali kamo idemo?

To će se tek vidjeti — odgovara vozaĉ — dok je ovakve

rtte,jajamĉimzasve-Trzaj, snaţan trzaj, i automobil se zaustavlja.

__ Gospodine generale — dere se vozaĉ — imate li

stoţerni zemljovid?

General Biegler osvjetljava baterijskom svjetiljkom. Vidi da mu stoţerni zemljovid stoji na koljenima. Ali to je mornariĉka karta helgolandskog primorja iz godine 1864., iz austrijsko-pruskog rata protiv Danske za Schleswig.

__ Ovdje je raskriţje — govori vozaĉ — oba raskriţja vode prema neprijateljskim poloţajima. Meni je samo stalo do dobre ceste, da se ne unište gume, gospodine generale... ja odgovaram za stoţerni automobil...

Zatim eksplozija, zaglušujuća eksplozija i zvijezde velike poput kotaĉa. Mlijeĉna staza, gusta kao vrhnje.

Uznosi se svemirom na sjedalu pokraj vozaĉa. Cijeli je au-tomobil toĉno ispred straţnjeg sjedala kao škarama odrezan. Od automobila je preostao jedino bojni, napadaĉki prednji dio.

—Još je sreća — govori šofer — što ste mi preko ramena pokazivali mapu. Preletjeli ste k meni, a ostalo se razletjelo. Bila je to ĉetrdesetdvojka... ja sam to odmah naslutio, ĉim doĊe raskriţje, onda cesta ne vrijedi ni pišljiva boba. Poslije one tridesetosmice to je mogla biti samo ĉetrdesetdvojka. Dosad ništa jaĉe ni ne proizvode, gospodine generale.

—• Kamo to vozite?

—- Letimo u nebo, gospodine generale, pa se moramo ^maknuti repaticama. Te su gore nego ĉetrdesetdvojke. Sada l Pred nama Mars — govori vozaĉ nakon duge šutnje.

se opet osjetio smirenim. Znate li povijest bitke kod Leipziga? — upitao je je feldmaršal knez Schwarzenberg krenuo na Lie-k viĉe 14. listopada 1813. i kada se 16. listopada vodila : a ^ Lindenau, zatim bitke generala Menveldeta, kada l austfijska vojska bila u Wachavi, kad je, 19. listopada, pao

ligi

502 503

— Gospodine generale — reĉe tada ozbiljno — upravo smo pred nebeskim vratima, izaĊite, gosnorl- generale! Ne moţemo proći kroz nebeska vrata, jer je v h guţva. Sama vojska. ^

— Samo ti nekog pregazi — viĉe na vozaĉa se i maknuti.

I naginjući se iz automobila vrišti:

— Achtung, sie Schweinbande!1 Stoka, vide generala i n mogu napraviti rechtschaut. Vozaĉ ga staloţeno smiruje:

— To će teško ići, gospodine generale, većini je otkinuta glava.

General Biegler tek je tada primijetio da su oni koji se guraju oko nebeskih vrata uglavnom najrazliĉitiji invalidi koji su u ratu izgubili poneki dio svoga tijela, koji su ipak nosili sa sobom u naprtnjaĉi. Glave, ruke, noge. Neki pravednik topnik, gurajući se oko nebeskih vrata u poderanom kaputu, drţao je u zaveţljaju sloţen ĉitav svoj trbuh, zajedno s donjim udovima. Iz drugog zaveţljaja nekog pravednika domobrana promatrala je generala Bieglera polovica straţnjice koju je izgubio kod Lavova.

— To je zbog reda — javlja se ponovno vozaĉ vozeći kroz gustu gomilu — to je sigurno zbog nebeske nadvizite.

Kod nebeskih vrata propuštali su samo uz lozinku, koja je generalu Biegleru smjesta pala na pamet: »Fur Gott und Kaiser«.

Automobil je ušao u raj. — Gospodine generale — rekao je nekakav ĉasnik,

anĊeo s krilima, kada su prolazili pokraj vojarni s novaĉim anĊelima — morate se prijaviti glavnom zapovjedništvu.

Vozili su se dalje pokraj nekog vjeţbališta gdje je vrvjelo od novaka anĊela koji su vjeţbali urlanje »Aleluja«-

Vozili su se pokraj skupine u kojoj je nekakav riĊi kap anĊeo upravo uvjeţbavao nekog nespretnog novaka an

1. Pazite, bando svinjska! (njem.)

504

• 2a šakama u trbuh i derao se na njega: »Jaĉe otvori 'ću svinjo betlehemska! Zar se tako viĉe Aleluja? Ko da

°* knedl u ustima. Baš bih htio znati, stoko jedna, koji i"1 roba to oš ednom... Hanlenlua?

g probaj još jednom, cedre libanonski... «

Provezli su se dalje, a za njima su se još dugo ĉuli nlašeno deranje unjkavog anĊela regruta »Hanlehluja« i Lik anĊela kaplara »Aleluja, aleluja, ti kravo jordanska«.

fatim — veliĉanstvena svjetlost nad velikom zgradom kao što je Marijanska vojarna u Ĉeškim Budejovicama i nad njom dva zrakoplova, jedan slijeva, drugi zdesna, a u sredini, medu njima, rastegnuto divovsko platno s golemim

napisom:

C. und K. Gottes Hauptquartier1

Generala Bieglera izvukla su iz automobila dva anĊela u

odori vojne policije, zgrabila ga za ovratnik i odvela do

zgrade, pa gore na prvi kat.

— Vladajte se pristojno pred Gospodinom Bogom — rekli

su mu gore, pred nekim vratima, i gurnuli ga unutra.

Na sredini sobe, u kojoj su po zidovima visjeli portreti

Franje Josipa i Vilima, prestolonasljednika Karla Franje

Josipa, generala Viktora Dankla, nadvojvode Ferdinanda i

zapovjednika generalnog stoţera Konrada von Hotzendorfa,

stajao je Gospodin Bog. -— Kadete Biegleru — rekao je znaĉajno Gospodin Bog zar me ne prepoznajete? Ja sam vaš nekadašnji satnik

Biegler se skamenio. — Kadete Biegleru — oglasi se ponovno Gospodin Bog

~"~ kojim ste pravom prisvojili titulu general-bojnika? Kojim |te se pravom, kadete Biegleru, vozili stoţernim automobi-°m> cestom medu neprijateljskim poloţajima?

~— Pokorno javljam...

•'K-glavnistan. (njem.)

505

ondaće Što,

* ne i"1. J pustio u raj, probaj to još jednom... Hanlenluja?

? ' Lgjtjjo jedna, još ćeš mi ovdje u raju govoriti kroz nos...

— Zaĉepite gubicu, kadete Biegleru, kada s vama rav vara Gospodin Bog. °°~

— Pokorno javljam — zajecao je Biegler još jednom

— Znaĉi, nećete zaĉepiti? — razderao se na njega Gosn din Bog, otvorio vrata i viknuo:

— Dva anĊela, ovamo! Ušla su dva anĊela s puškama prebaĉenim preko Iijev0 krila. Biegler je u njima prepoznao Matušica i Batzera. A iz usta Gospodina Boga odzvanjao je glas:

— Bacite ga u zahod! Kadet Biegler padao je nekamo, u grozan smrad...

Nasuprot usnulog kadeta Bieglera sjedili su Matušiĉ i sluţnik satnika Sagnera Batzer te šnapsali.

»Stink awer d'Kerl wie a' Stockfisch...« izjavio je Batzer, koji je sa zanimanjem promatrao kako se usnuli kadet Biegler znaĉajno vrti »mus d' Hosen voli ha'n«1.

— To se moţe svakome dogoditi — rekao je filozofski Matušiĉ. — Pusti ga, ionako ga nećeš ti presvlaĉiti. Rade dijeli karte!

Već se vidjela svjedost svjetiljaka nad Budimpeštom, a nad Dunavom je poskakivalo svjedo reflektora.

Kadet Biegler je sanjao nešto sasvim drugo, jer je u snu govorio: »Sagen Sie meiner tapferen Armee, dafi sie sich in meinem Herzen ein unvergangliches Denkmal der Liebe und Dankbarkeit errichtet hat.«2

A budući da se kod tih rijeĉi poĉeo vrtjeti, Batzeru je intenzivno zasmrdjelo pod nosom, tako da je, otpljunuvsi. izjavio: 3

— Stink wie a' Haizlputza, wie a' becheisen Haizlputz3 • Kadet Biegler vrtio se sve nemirnije, a njegov novi san bio J

1. Smrdi momak ko bakalar, sigurno su mu pune gaće. (njem.) i • h vi' 2. Kaţite mojoj hrabroj vojsci da je u mom srcu sebi podigla besmrtan spomenik )

\,»w,s" ••• kl<*

fantastiĉan. Branio je Linz u ratu za austrijsko nasljed-

^Vidio je rovove, opkope i palisade oko grada. Njegov . j

stan bio je pretvoren u golemu bolnicu. Svuda uoko-

aliali su se bolesnici i drţali se za trbuh. Pod palisadama

da Linza prolazili su francuski draguni Napoleona I.

A on, zapovjednik mjesta, stajao je nad tom gomilom,

Hrţeći se takoĊer za trbuh i vikao na nekog francuskog par-

lamentarca: ._ Poruĉite svome caru da se neću predati... A zatim, kao da je bol u trbuhu naglo presjeĉena, pojurio je

s bataljunom preko palisada, van iz grada, na put slave i pobjede i vidio kako natporuĉnik Lukaš odbija svojim prstima udarac sablje francuskog draguna, koji je bio namijenjen njemu, Biegleru, branitelju opsjednutog Linza.

Natporuĉnik Lukaš umirao je kod njegovih nogu, s usk-likom: »Ein Mann wie Sie, Herr Oberst, ist notiger als ein nichtsnutziger Oberleutnant!«1

Branitelj Linza s ganućem odvraća pogled od umirućeg, u trenutku kada dolijeće šrapnel i pogaĊa Bieglera u straţnjicu.

Posve mehaniĉki Biegler je posegnuo rukom otraga na hlaĉe, osjetio mokro, i nešto ljepljivo što mu se razmazuje po nici. Viĉe: »Sanitet! Sanitet« I pada s konja...

Batzer i Matušiĉ podigli su kadeta Bieglera s poda, kamo Je pao s klupe, i poloţili ga opet na njegovo mjesto. Zatim )e Matušiĉ otišao satniku Sagneru i javio da se s kadetom freglerom dogaĊaju ĉudne stvari.

— Izgleda da to nije od onoga konjaka — rekao je ~7 mogla bi to prije biti kolera. Kadet Biegler je, svagdje na ^o* stanicama pio vodu. U Mošonu sam ga vidio da se... . ~- To s kolerom ne ide tako brzo. Matušiĉ, recite u sus-Iednorn kupeu gospodinu doktoru da ga ode pogledati.

bataljunu je bio dodijeljen »ratni doktor«, stari medicinar

\ A kao vi, gospodine pukovniĉe, potrebniji je od beskorisnog natporuĉnika. (njem.)

zahvalnosti, (njem.) 3. Smrdi kao ĉistaĉ zahoda, kao posrani ĉistaĉ zahoda, (njem.)

507 506

i ĉlan njemaĉke sveuĉilišne omladine Welfer. Znao je p:^ tući se, a usto je imao medicinu u malom prstu. Pr0ša '

medicinske fakultete u raznim univerzitetskim gradovi ^

Austro-Ugarske, a praksu u najrazliĉitijim bolnicama \- doktorat nikada nije obranio, iz jednostavnog razloga ;1 •

. . . . . . i- j • • • . ° 'er e

u oporuci koju je svojim nasljednicima ostavio njegov str stajalo da se Friedrichu Welferu, studentu medicine, im, godišnje plaćati stipendija do onog trenutka dok Friedridi Welfer ne stekne lijeĉniĉku diplomu. Ta stipendija bila je valjda ĉetiri puta veća od plaće asistenta u bolnicama, pa se

MUC1 Friedrich Welfer pošteno trudio kako bi na što dulji rok odgodio svoje imenovanje u doktora opće medicine.

Nasljednicima je bilo da polude od bijesa. Ne bi li ga se riješili, proglašavali su ga za kretena i izvodili razne pokuse s podmetanjem bogatih udavaĉa. Kako bi ih još više raz-bjesnio, MUC Friedrich Welfer, ĉlan dvanaestak njemaĉkih studentskih društava, izdao je u Beĉu, Leipzigu i Berlinu ne-koliko zbirki vrlo pristojnih pjesama. Pisao je i u Simplicis-simu, te studirao kao da se ama baš ništa nije dogaĊalo.

Ali došao je rat, koji je MUC Friedrichu Welferu zadao sramotni udarac noţem u leda.

Pjesnika, pisca knjiga »Lachende Lieder«, »Krug und Wiessenschaft« i »Marchen und Parabelen«2, sasvim su jednostavno pokupili u vojsku, a jedan je nasljednik u ministarstvu vojske sredio da bodri Friedrich Welfer poloţi »Ratni doktorat«. Obranio ga je pismeno. Dobio je upitnik koji je trebao ispuniti, a on je na sva pitanja sasvim ster-eotipno odgovorio »Lecken Sie mir Arsch«3. Za tri dana pukovnik mu je obznanio da je dobio diplomu doktora op# medicine, da je već odavno zreo za doktorat i da ga vrhovni stoţerni lijeĉnik dodjeljuje na sluţbu u pozadinsku bolnicu, a da će o njegovu ponašanju ovisiti brzina u napredovanju-doduše, imao je on u raznim sveuĉilišnim gradovima suk°

1. Medicinae universalis candidatus — kandidat sveopće medicine, (tat.) 2. »Nasmijane pjesme«, »Vrĉ i znanost«, »Bajke i parabole«, (njem.) 3. Poliţite mi dupe. (njem.) •

:

508

ro se sve o njemu zna, ali danas se u ratu sve

, w >

jaDoi*"; . pjesama »Vrĉ i znanost« ugrizao se za usnicu

risao u vojnu sluţbu. '° Nakon što se nekoliko puta

utvrdilo da se neobiĉno

1'ivo vladao prema vojnicima pacijentima, produţavajući

•k liko je god to bilo moguće boravak u bolnici, dakle im avo ondje gdje je vladalo geslo »Kane li se ovi izleţavati

bolnicama ili pomalo krepavati u rovovima, bolje je da

dmah crknu u bolnici ili pred streljaĉkim strojem«, doktora

Welfera poslali su sa 11. pohodnim bataljunom na bojište. Aktivni ĉasnici smatrali su ga neĉim manje vrijednim.

Nisu ga primjećivali ni rezervni ĉasnici, a kamoli s njim sklapali kakva prijateljstva, kako se ne bi još više proširio jaz izmeĊu njih i aktivnih ĉasnika.

Satnik Sagner osjećao se, sasvim prirodno, strašno uzvišenim nad tim bivšim MUC-om, koji je za vrijeme svojih dugogodišnjih studija u sukobima posjekao popriliĉno ĉasnika. Kad je doktor Welfer, »ratni doktor«, prošao mimo njega, nije ga ni pogledao, već je dalje razgovarao s natporuĉnikom Lukašom o neĉemu posve beznaĉajnom, kako se u Budimpešti uzgajaju dinje, našto je natporuĉnik Lukaš odgovorio da je na trećoj godini kadetske škole s ne-koliko prijatelja »u civilu« bio u Slovaĉkoj, u posjetu nekom evangelistiĉkom svećeniku Slovaku. A taj ih je ponudio peĉenom svinjetinom i dinjom, nalio im vina i rekao:

Dinja svinja,

hoće vina.

> se Lukaš strašno uvrijedio.1 ~~- Od Budimpešte nećemo vidjeti mnogo — rekao je atnik Sagner — voze nas okolo. Po maršruti trebali bismo °V(*je ostati dva sata.

satnika Sagnera s Lukašom vodio se na ĉeškom. (Autor)

509

— Mislim da prekapĉaju vagone — odgovor' natporuĉnik Lukaš — zaustavit ćemo se na ranţir kolodvoru. Transportmilitarbanhof1. Ol1

1

Pokraj njih je prošao »ratni doktor« Welfer.

— Nije to ništa — rekao je s osmijehom —. gospoH koja aspiriraju da tijekom vremena postanu ĉasnici arrnad a još su se u kasinu u Brucku hvalila svojim strategijsk povijesnim spoznajama, trebala bi biti upozorena da ' opasno odjednom pojesti cijeli paket kolaĉa koji je mamica poslala na bojište. Kadet Biegler, koji je od trenutka kad smo krenuli iz Brucka, kao što mi je sam priznao, pojeo trideset kremšnita i svuda na kolodvorima pio samo prokuhanu vodu, gospodine satnice, podsjeća me na Schillerov stih: »Wer sagtvon...«2

— Slušajte, doktore — prekinuo ga je satnik Sagner—ne radi se o Schilleru. Što je, ustvari, s kadetom Bieglerom? »Ratni doktor« Welfer se nasmijao:

— Aspirant na ĉasniĉki ĉin, vaš kadet Biegler, posrao se... nije to kolera, nije to dizenterija, to je obiĉna sraćka. Popio je malo više konjaka, taj vaš gospodin aspirant na ĉasniĉki ĉin, i pokenjao se... bio bi se vjerojatno posrao i bez vašeg konjaka. Poţderao je tolike kremšnite koje su mu poslali od kuće... to je obiĉno dijete... koliko znam, u kasinu uvijek pije samo štamprl. Apstinent.

Doktor Welfer je pljucnuo. — Kupovao si je lincer-šnite. — Znaĉi nije ništa opasno? — upita satnik Sagner — ^J

ipak, takva stvar..., ako bi se to raširilo. Natporuĉnik Lukas je ustao i rekao Sagneru:

— Hvala vam na takvom ĉasniku... — Pomogao sam mu malo da se osovi na noge — K*® je

Welfer, kojega nije napuštao osmijeh — a gospodin za povjednik bataljuna uredit će ostalo... to jest, predat c ovdje kadeta Bieglera bolnici... izdat ću mu potvrdu da je

1. Vojni transportni kolodvor, (njem.) 2. Tko kaţe o... (njem.) mm.fv " "* '

ija. Teţak sluĉaj dizenterije. Izolacija... a kadeta Bie-^at vit će u dezinfekcijski odjel... to je sigurno najbolje glera j0 je Welfer s onim istim antipatiĉnim osmijehom -" !jj ^^i kadet, ili kadet pogoĊen dizenterijom... "Vtnik Sagner obratio se svome Lukašu posve sluţbenim

ton___ Gospodine natporuĉniĉe, kadet Biegler iz vaše satnije L ij0

je od dizenterije i ostat će na skrbi u Budimpešti... ° Satniku

Sagneru ĉinilo se da se Welfer smije strahovito izazovno, ali

kad je pogledao »ratnog doktora«, vidio je da se on pravi

potpuno ravnodušnim. — Znaĉi, sve je u redu, gospodine satnice — odgovorio je

mirno Welfer — aspiranti na ĉasniĉki... — odmahnuo je nikom — kod dizenterije se svatko posere u gaće.

Tako se dogodilo da je postojani kadet Biegler bio odvezen u izolaciju vojne bolnice u Uj Buda.

Njegove posrane hlaĉe izgubile su se u vihoru svjetskoga

rata.

Snovi kadeta Bieglera o velikim pobjedama bili su zat-voreni u jednoj bolniĉkoj sobi izolacijske barake.

Kada je doznao da ima dizenteriju, kadet Biegler bio je time zaista oduševljen. Svejedno je biti ranjen ili oboljeti za svoga cara pri izvršavanju svoje duţnosti. Onda se s njime dogodila mala nezgoda. Budući da su sva mjesta za oboljele od dizenterije bila popunjena, kadeta Bieglera prenijeli su u baraku oboljelih od kolere.

Nakon što su kadeta Bieglera okupali i stavili mu to-plomjer pod pazuho, neki maĊarski stoţerni lijeĉnik zavrtio Je glavom:

— 37 stupnjeva! Kod kolere, najgori je simptom ozbiljan P^ temperature. Oboljeli postaje apatiĉan. Kadet Biegler zaista nije pokazivao nikakvo uzbuĊenje. . 10

Je neobiĉno miran, a u sebi je neprestano ponavljao da njr° Pati z* Njegovo Veliĉanstvo, cara.

St.oţerni lijeĉnik naredio je da kadetu Biegleru gurnu to- n>jer u debelo crijevo.

Plo

511 510

»Posljednji stadij kolere«, pomislio je stoţerni lij * »simptom kraja, krajnja slabost kada oboljeli gubi sm za okolinu, a svijest mu je pomraĉena. On se osmjehu'5*0

predsmrtnim grĉevima.« **

Za vrijeme ove manipulacije kadet Biegler zaista muĉeniĉki osmjehivao, vladao se kao junak dok su mu^ debelo crijevo gurali toplomjer. Ali nije se ni pomaknuo U

»Simptomi«, pomislio je stoţerni lijeĉnik, »koji kod kolere polako, ali sigurno vode u smrt, pasivno drţanje.«

Zatim je još jednog maĊarskog sanitetskog doĉasnika upitao je li kadet Biegler povraćao i imao proljev u kadi.

Dobivši nijeĉni odgovor, zagledao se u Bieglera.

»Kada kod kolere prestanu proljevi i povraćanja, tada je to, uz ostale simptome, slika onoga što se dogaĊa kod kolere u posljednjim satima umiranja.«

Kadet Biegler, potpuno nag, donesen iz tople kade na postelju, osjetio je hladnoću i zacvokotao zubima. Najeţio se po cijelom tijelu.

— Vidite — rekao je stoţerni lijeĉnik na maĊarskom — jako cvokotanje, udovi su studeni. To je kraj.

Nagnuvši se prema kadetu Biegleru, pitao ga je njemaĉki:

— Also, wie geht's?1

— S-s-s-ser-hrr gu-gut! — cvokotao je zubima kadet Bie-gler: ei-ne... eine De-deck-ke...2

— Svijest je djelomiĉno pomraĉena, a djelomiĉno je oĉuvana — rekao je na maĊarskom stoţerni lijeĉnik—nJe'° je vrlo mršavo, usnice i nokti morali bi biti crni... ovo je treći sluĉaj kad mi umiru od kolere bez crnih noktiju i usnica-

Opet se naklonio nad kadeta Bieglera i nastavio maĊarsW

— Drugi srĉani odjek prestaje... . — Ei-ei-ne-ne De-de-deck-ke — zacvokotao je ka

Biegler. .«,;»,, ..oa

1. Dakle, kako se osjećate? (njem.) 2. Vrlo dobro, molim deku. (njem.)

To sto govori, to su njegove posljednje rijeĉi — rekao

"""* rni lijeĉnik sanitetskom doĉasniku na maĊarskom. '£ T ra ćemo ga pokopati s majorom Kochom. Sad će pasti " estijest. Jesu li njegove isprave u uredu? u n^_ gjt £e _ mirno je odgovorio sanitetski doĉasnik.

Ei-ei-ne-ne De-de-de-decke-decke — cvokotao je

nrerna odlazećima kadet Biegler.

U ĉitavoj sobi na šesnaest postelja bilo je petero ljudi.

Jedan od njih bio je pokojnik. Umro je prije dva sata, bio je

okriven plahtom, a zvao se kao i pronalazaĉ bacila kolere. Bio je to satnik Koch, za kojega je stoţerni lijeĉnik izjavio da

će sutra imati pogreb s kadetom Bieglerom. Kadet Biegler se pridignuo na postelji i prvi put vidio

kako se od kolere umire za cara, jer su od preostale ĉetvorice dvojica umirala, gušila se i plavjela puštajući iz sebe nekakve glasove, ali se nije moglo razaznati kojim jezikom i što go-vore; bilo je to više krkljanje prigušenim glasom nego gov-orenje.

Druga dvojica, s upadljivo burnom reakcijom na proces ozdravljenja, podsjećala su na ljude u tifusnom deliriju. Vrištali su nerazumljivo i ispod pokrivaĉa izbacivali mršave noge. Nad njima je stajao brkati bolniĉar, koji je govorio štajerskim narjeĉjem (kako je to razabrao kadet Biegler), i umirivao ih: »I ja sam isto imo koleru, moje zlatno gospod-stvo, al se nisam rito po pokrivaĉu. Sad je već s vama dobro. Dobit ćeš dopust... ne ritaj se tako — proderao se na jednog, k°ji je tako udario po pokrivaĉu, da mu se pokrivaĉ prebacio preko glave. — To se ovdje ne radi. Budi sretan što imaš temperaturu, bar te neće ispratit s muzikom odavde. Već ste ob°jica izašla iz toga.

Pogledao je oko sebe. . ~~~ Tamo su već dva umrla. To smo i ĉekali — rekao je °brodušno — budite sretni što ste se izvukli. Moram ići P° Plahte.

•ćaĉas se vratio. Prekrio je plahtama umrle koji su imali tpun° crne usnice, izvukao im je ruke crnih noktiju koje

512 513

su u posljednjoj agoniji gušenja drţali na ukoĉenom SD lu, trudio se ugurati im jezik u usta, a onda je klekn ^ kreveta i poĉeo moliti: »Heilige Maria, Mutter Gott ° Stari bolniĉar iz Štajerske gledao je pritom na svoje paci' * koji su ozdravljali, i ĉiji je delirij predstavljao reakciju na ^ ţivot. »Heilige Maria, Mutter Gottes«, ponavljao je kadl' neki goli muškarac potapša po ramenu. Bio je to kadet R

glen

— Ĉujte — rekao je—ja sam... se kupao... ustvari su me... treba mi deka... zima mi je...

— To je nevjerojatan sluĉaj — rekao je na to nakon pola

sata isti onaj stoţerni lijeĉnik kadetu Biegleru koji se odmarao pod pokrivaĉem:

— Vi ste, gospodine kadete, rekonvalescent; sutra ćemo vas poslati u priĉuvnu bolnicu uTarnov. Vi ste nositelj bacila kolere... napredovali smo toliko daleko da sve to već znamo. Vi ste iz 91. pukovnije?

— 13. pohodni bataljun — odgovorio je sanitetski doĉasnik umjesto kadeta Bieglera — 11. satnija.

— Pišite — reĉe stoţerni lijeĉnik — kadet Biegler, 13. pohodni bataljun, 11. satnija, 91. pukovnija, prebacuje se u Tarnov, u barake za koleriĉne, na promatranje. Nositelj bacila kolere...

I tako je Biegler od kadeta, oduševljenog bojovnika. postao nositelj bacila kolere.

l. Sveta Marijo, Majko StaSja. (njem.)

II U

Budimpešti

Na vojnom kolodvoru u Budimpešti Matušiĉ je satniku Sagneru donio iz zapovjedništva telegram što ga je poslao nesretni zapovjednik brigade kojeg su otpremili u sanatorij. Bio je istog sadrţaja, nešifriran, kao i na prethodnoj postaji: »Brzo skuhati jelo, i pohod na Sokal.« K tome je bilo do-dano: »Vozni park prikljuĉite istoĉnoj skupini. Izvidniĉka sluţba se ukida. 13. pohodni bataljun postavlja most preko rijeke Bug. Pobliţe u novinama.«

Satnik Sagner odmah se pokupio i otišao u vojno zapovjedništvo kolodvora. Mali debeli ĉasnik doĉekao ga je s prijateljskim osmijehom.

— E, taj je izvodio, taj vaš brigadni general — rekao je cerekajući se od uha do uha — ali morali smo vam dostaviti ^ bljezgariju jer još nije došao nalog iz divizije da se njegovi te'egrami ne predaju naslovljenima. Juĉer je ovuda prošao 14. pohodni bataljun 75. pukovnije i zapovjednik bataljuna dobio je telegram da izda svakom vojniku po šest kruna kao Posebnu nagradu za Pfemvšl, a uz to je stigla i zapovijed da

tui šest kruna svaki vojnik mora ovdje, u uredu, izdvojiti i je krune za ratni zajam... Prema pouzdanim vijestima, vaš

gadni general ima moţdanu paralizu.

vi CP- ^osP0(iine bojniĉe — upitao je satnik Sagner zapo-

jed"- v°Jn°g kolodvora — prema pukovnijskoj zapovi- (j0,.' P

rema maršruti, idemo u Godollo. Vojska ondje treba

PO petnaest deka ementalera. Na posljednjoj stanici

515 514

vojska je trebala dobiti po petnaest deka maĊarske Ali nije dobila ništa.

— Vjerojatno će i ovdje ostati bez iĉega — odgovo ' bojnik, neprestano se ljubazno smiješeći — ne znam •'' kakvu sliĉnom nalogu za ĉeške pukovnije. Uostalom to -° moja stvar, obratite se opskrbnom zapovjedništvu. ^

— Kada polazimo, gospodine bojniĉe?

— Ispred vas stoji vlak s teškim topništvom za Galicij Njega ćemo pustiti za jedan sat, gospodine satnice. Na trećem kolosijeku stoji sanitetski vlak. Polazi dvadeset pet minuta nakon topniĉkog. Na dvanaestom kolosijeku imamo vlak sa streljivom. Odlazi deset minuta nakon sanitetskog vlaka, a dvadeset minuta nakon njega polazi vaš vlak, naravno, ako ne bude nekakvih izmjena — dodao je opet s osmijehom, tako da se posve zgadio satniku Sagneru.

— Dopustite, gospodine bojniĉe — upitao je Sagner — moţete li mi dati objašnjenje kako to da ne znate ni o kakvu sliĉnom nalogu koji se tiĉe izdavanja petnaest deka ementalera za ĉeške pukovnije?

— To je povjerljivo — odgovorio je satniku Sagneru zapovjednik vojnog kolodvora u Budimpešti, neprestano se smiješeći.

»Zeznuo sam se«, pomislio je satnik Sagner, izlazeći iz kolodvorskog zapovjedništva, »zašto sam, k vragu, rekao natporuĉniku Lukašu da okupi sve zapovjednike i ode s njima i s vojnicima u opskrbni odjel po petnaest deka ernefl' talera po osobi?«

Prije nego što je zapovjednik 11. satnije, natporucn Lukaš, prema nalogu satnika Sagnera izdao zapovijedi ko) su se ticale odlaska vojnika u skladište po petnaest de ementalera po osobi, pojavio se pred njim Švejk s nesretn Balounom.

Baloun se sav tresao. — Pokorno javljam, gospon obrlajtant —• r£ -^ s

uobiĉajenom lakoćom Svejk — stvar o kojoj je ^j bezgraniĉno je vaţna. Prosil bi, gospon obrlajtant, &•

ji ovaj sluĉaj raspraviti negde sa strane, kak je govoril 111 oi prijatelj Spatina iz Zhofa, kad je bil kum na jed-j6^0 a£}bi, a pritisnulo ga je odjednom u crkvi... n°' No, što je, Švejk — prekinuo ga je natporuĉnik i/* koji se već bio zaţelio Svejka, baš onako kao i Švejk k"^' ĉnika Lukaša. — Onda, idemo malo dalje.

ih je slijedio, ne prestajući se tresti. Taj je div pot-izeubio duševnu ravnoteţu i u groznom, beznadnom oĉaju klatio je rukama.

__ No, što je, Švejk? — upitao je natporuĉnik Lukaš kada su se maknuli u stranu.

_ pokorno javljam, gospon obrlajtant — rekao je Svejk — da je uvek bolje priznati prije nego to prasne. Vi ste dali naredbu, gospon obrlajtant, da vam Baloun, kad stignemo u Budimpeštu, donese tu vašu jetrenu paštetu i ţemlje. Jesi dobil naredbu ili ne? — obratio se Švejk Balounu.

Baloun je još jaĉe poĉeo klatiti rukama, kao da se htio obraniti od nadirućeg neprijatelja.

— Taj nalog — rekao je Švejk — na ţalost, gospon obr-lajtant, nije mogel biti izvršen. Ja sam tu vašujetrenu paštetu poţderal... poţderal sam ju — rekao je Švejk gurkajući uţasnutog Balouna — jer sam mislil da se jetrena pašteta moţe pokvariti. Ja sam nekolko puta ĉital u novinama da se ćela familija potrovala od jetrene paštete. Jednom u Zderazu, jednom u Berounu, jednom u Taboru, jednom u Mladoj Boleslavi, jednom u Pfibramu. I svi su podlegli otrovanju. Jetrena pašteta, to vam je najveće smeće... Sav drhteći, Baloun se odmaknuo u stranu, gurnuo prst u grlo i poĉeo povraćati u kratkim razmacima. A što je s vama Baloune?

~~" Blju-jem, gos-pon... obr-r-lajt-tant — koristeći se tapama, javljao se nesretni Baloun — ja, ja-sam-ju-po-ţde-7~ iz nesretnog Balouna ispadali su kroz usta i komadići 'ola u koji je pašteta bila umotana. ^ Kak vidite, gospon obrlajtant — rekao je Švejk ne eci nimalo od svoje duševne ravnoteţe — svaka vam

517 516

poţderana pašteta izleti van ko ulje na vodu. Ja sam to K na sebe preuzeti, a on se, bedak, tak izdal. On je no*,, dobar ĉovek, al sve poţdere, kaj god mu se poveri. Ja ^ poznaval jednog isto takvog ĉoveka. Bil je podvornik banki. Tome ste mogli poveriti tisuće; jednom si je podi&n novce u nekoj drugoj banki, a tam su mu dali tisuću kim, više, al on ih je smesta vratil, meĊutim, ak bi ga poslali da donese za petnajst krajcara šunke, polovicu bi vam po puf, poţderal. Bil je tak lakomi na jelo da, kad su ga ĉinovnici slali po jetrenjaĉe, rezal ih je po putu sa ţepnim noţem, a rupe je keljil Ijepenkom, i ta ga je nakon pet jetrenjaĉa koštala više nego ćela jedna jetrenjaĉa.

Natporuĉnik Lukaš je uzdahnuo i otišao.

— Izvolite li imati nekakve naredbe, gospon obrlajtant? — vikao je za njim Svejk dok je nesretni Baloun neprestano gurao prst u grlo.

Natporuĉnik Lukaš je odmahnuo rukom i uputio se prema opskrbnom skladištu, pri ĉemu mu je na pamet pala ĉudna misao, da Austrija ne moţe pobijediti ako vojnici svojim ĉasnicima proţdiru jetrene paštete.

Švejk je, meĊutim, odveo Balouna na drugu stranu pruge. Pritom ga je tješio da će zajedno razgledati grad i gos-podinu natporuĉniku donijeti odande debrecinske kobasice, jer se pojam ovog kobasiĉarskog specijaliteta u Švejkovoj glavi, naravno, poklapao s pojmom glavnog grada Ugarske Kraljevine.

— Mogel bi nam pobeći vlak — ţalio se Baloun, koji je svoju proţdrljivost udruţio s golemom škrtošću.

— Kad se ide na frontu — izjavio je Švejk —nikad se nemre zakasniti, jer si svaki vlak koji ide na frontu dobro razmisli da na zadnju stanicu sluĉajno ne doveze samo p° ešalona. Uostalom, ja te dobro kuţim, Baloun. Imaš zrni] u ţepu.

Ipak nisu nikamo otišli, jer se zaĉuo signal za ulazak vlak. Vojnici svih satnija vraćali su se praznih šaka od r skrbnog skladišta prema svojim vagonima. Umjesto petn

, ernentalera, koji im je ovdje trebao biti podijeljen, J hili su P° kutijicu šibica i jednu razglednicu koju je izdao rvibor za ratne grobove u Austriji (Beĉ DC 4, Canisiusgasse). rl iesto petnaest deka ementalera, svaki od njih drţao • u ruci vojniĉko zapadnogalicijsko groblje u Sedlisku sa

omenikom nesretnom domobranu koji je izradio kipar Šarlatan, jednogodišnji dragovoljac narednik Scholz.

Kod stoţernog vagona vladalo je neobiĉno uzbuĊenje. Ĉasnici pohodnog bataljuna okupili su se oko satnika Sagn-era, koji im je nešto Ijutito objašnjavao. Upravo se vratio iz kolodvorskog zapovjedništva i u ruci je drţao vrlo povjerljiv brzojav iz stoţera brigade, popriliĉnog opsega, s instrukci-jama o postupcima i uputama kako postupiti u ovoj novoj situaciji, u kojoj se Austrija našla 23. svibnja 1915. godine.

Iz brigade su poslali brzojav da je Italija Austro-Ugarskoj objavila rat.

Još se u Brucku nad Litavom, u ĉasniĉkom kasinu, ĉesto za objedom i veĉerom s punim ustima govorilo o ĉudnim postupcima i vladanju Italije, ali sve u svemu uzevši, nitko nije oĉekivao da će se ispuniti proroĉanske rijeĉi onoga idiota kadeta Bieglera, koji je jednom za veĉerom odgurnuo tanjur s makaronima i izjavio: »Ovih ću se najesti tek pred vratima Verone«.

Tek nakon što je prostudirao instrukcije koje je dobio iz brigade, satnik Sagner je naredio da zatrube uzbunu.

Kad su se okupili svi vojnici pohodnog bataljuna i pos-ttojili u ĉetverokut, satnik Sagner im je proĉitao neobiĉno uzvišenim glasom telegrafsku brigadnu zapovijed:

»Zbog besprimjerne izdaje i pohlepe, zaboravio je talijan- kralj na bratske obveze koje duguje kao saveznik našoj

onarhiji. Od izbijanja rata, u kojem se trebao postaviti uz rame našim junaĉkim vojskama, talijanski kralj ^grao je ulogu maskiranog razbojnika, drţeći se navodno utralno, ali potajno pregovarajući s našim neprijateljima, . Je izdaja dosegnula vrhunac u noću sa 22. na 23. svib-Ja objavom rata našoj Monarhiji. Naš vrhovni zapovjednik

l

518 519

uvjeren je da će naša, uvijek hrabra i slavna vojska odgov na podlu izdaju nevjernog neprijatelja takvim udarom Ha izdajica spoznati kako je, ušavši u sramotan i izdajniĉki * sam sebe uništio. Vjerujemo ĉvrsto da će, s Boţjom pom '• uskoro doći dan kada će talijanske ravnice opet ugled-,'• pobjednike bitaka kod Santa Lucije, Vicenze, Novare i Q, tozze. Ţelimo pobijediti, moramo pobijediti i sigurno ćem pobijediti!«

Nakon toga slijedilo je: »Dreimal hoch!«1 i vojska je ušb opet u vlak, ali nekako zbunjena. Umjesto petnaest deka ementalera, na vrat im se svalio rat s Italijom.

U vagonu u kojem su sjedili Švejk, financijski narednik Vanek, telefonist Chodounskv, Baloun i kuhar Jurajda razvezao se zanimljiv razgovor o ulasku Italije u rat.

— U Taborskoj ulici u Pragu bil je isti takav sluĉaj — zapoĉeo je Švejk. — Bil je tam neki trgovac Hofejši, a malo dalje od njega, prek puta, svoj je dućan imal trgovac Pošmourny, a izmeĊu njih bil je trgovac z drangulijama Hav-lasa. I onda je tom trgovcu Hofejšiju pala na pamet nekakva ideja da bi se udruţil s tim trgovcem drangulijama Havlasom, protiv trgovca Pošmournvja, i poĉel se z njim dogovarati da bi spojili ta dva dućana pod jednom firmom »Hofejši i Hav-lasa«. Ali taj trgovac drangulijama Havlasa odmah je otišel onom trgovcu Pošmournvju i rekel mu da mu taj Hofejši daje tisuću dvjesto kruna za taj njegov dućan z drangulijama i da hoće da se njih dva udruţiju. Ali, ak mu Pošmourny dade tisuću osamsto kruna, da bu rade išel z njim u istu firmu protiv Hofejšija. Tak su se dogovorili, a taj Havlasa se neko vreme stalno motal oko tog Hofejšija kojeg je i^ i pravil se ko da mu je najbolji prijatelj, a kad bi se povea reĉ o tome kad se buju spojili, rekel bi: »Je, to bu skoro. Ja samo ĉekam da se stanari vratiju s letovanja«, a kad su se stanari vratili, to je zbilja i bilo gotovo, kak je on i obećava1 tome Hofejšiju, da bude se udruţil. Kad je taj išel j

l. Triput ţivio! (njem.)

otvoriti dućan, videl je velki natpis nad dućanom svog renta, golemu firmu »Pošmournv i Havlasa«. ICod nas je — primijetio je glupi Baloun — isto bil takav sluĉaj: štel sam kupiti u susednom selu junicu, se za nju dogovoril, a votiĉki mesar mi ju je maznul

ored. nosom.

__ Pa sad kad već imamo novi rat — nastavio je Švejk __

kad imamo jednog neprijatelja više, kad imamo ponovo ovu

frontu, onda bu se moralo štediti na municiji. »Ĉim je više

dece u familiji, tim se više šiba troši«, govoril je dedek

Chovanec iz Motola, koji je roditeljima u susedstvu na paušal

tukel decu. _ Ja se samo bojim — rekao je Baloun tresući se cijelim

tijelom — da buju zbog te Italije još manje porcije. Financijski narednik Vanek zamislio se i ozbiljno rekao: — Sve se to moţe i dogoditi, jer će se sada sva ta naša

pobjeda nekako otegnuti. — Sad bi nam trebal nekakav novi Radetzkv — izjavi Švejk — on je već bil upoznat s njihovim pokrajinama, taj je već znal gde je Talijanima slaba strana, gde se treba ići na juriš i s koje strane. To i ni baš tak lako, upasti nekam. To moţe svako, ali izvleĉi se odonud, to je pravo vojniĉko umijeće. Kad ĉovek nekam upadne, onda mora znati o svemu, i o tome kaj se oko njega dogaĊa da se ne bi najenput našel u nekakvom rusvaju, koji se zove katastrofa. Jednom kod nas u kući, još u starom stanu, vlovili su na tavanu lopova, a 0^ ti je, klipan jedan, kad je tam upal, prokuţil da zidari baš popravljaju svedarnik, istrgnul im se, zrušil domarku i P° skelama se spustil u svedarnik, ali od tam ni mogel van. Ali naš tatek Radetzkv uvek je znal gde je, pa ga nigde nisu m°gli vloviti. U jednoj knjigi o tom generalu sve je to bilo Popisano, i kak je pobegel od Santa Lucije i kak su Talijani 'sto pobegli, i kak je tek drugi dan otkril da je ustvari pobedil ^ Talijane tam ni našel a nije ih ni z dalekozorom bilo za deti> pa se vratil i zauzel napuštenu Santa Luciju. I tada su °* "nenovali maršalom. »,»,

l!

I

520 521

— O da, Italija je krasna zemlja — izjavio je kuhar T jda — bio sam jednom u Veneciji i znam da Talijan sv J*" naziva prascem. Kad se razljuti, svatko mu je porco'^^' ladetto; i Papa mu je porco, i »Madona Mia e porco« »p e porco«.1

™

Naprotiv, financijski narednik Vanek izrazio je velike si patije prema Italiji. U Kralupama u svojoj drogeriji proizv dio je limunov sok, koji se najbolje pravi od gnjilih limuna najjeftiniji i najmiliji limuni uvijek se kupuju u Italiji. A sad će biti kraj uvozu limuna iz Italije u Kralupe. Nema sumnje da će rat s Italijom donijeti razna iznenaĊenja, jer Austrija će se htjeti osvetiti.

— Je, to se tak veli — nasmijao se Svejk — osvetiti se. Neko misli da bu se osvetil, a na kraju to zguta onaj koga si je taj ĉovjek izabra! za oruţje svoje osvete. Dok sam pred nekolko let stanoval na Vinohradima, tam je u prizemlju stanoval domar, a kod njega je ko podstanar stanoval nekakvi sitni ĉinovnik iz banke. Taj je zalazil u jednu toĉionicu u Kramerovoj ulici i tam se posvadi! z nekim gosponom koji je na Vinohradima ima! nekakav institut za analizu pišaline. Taj gospon na niš drugo ni misli! i o niĉem drugom ni govoril, nego je samo nosil te flašice s pišalinom, svakom je to rival pod nos da bi se popišal i da bi si dal pregledati pišalinu, jer je govoril da u takvom pregledu leţi sreća svakog ĉoveka i obitelji, da je to jeftino i da košta samo šest kruna. Svi koji su zalazili u tu birtiju, pa i gostioniĉar i gostioniĉarka, dali su si analizirao pišalinu, samo se taj sitni ĉinovnik još drţal, iako se taj gospon za njim rival i u pisoar, i uvek mu je nekak briţno govoril: »Ja ne znam, gospon Skorkovskv, meni se ta vaša pišalina nekaK ne sviĊa, popišajte se u flašicu prije neg bude kasno!« Konaĉno ga je uveril. Tog sitnoga ĉinovnika to je koštalo šest krun > a taj mu je gospon tu analizu propisno zasladil kak je to v napravil svima u toj birtiji, pa ni poštedel ni birtaša, kojem je ionak kvaril posel jer je tu analizu uvek poprati! s nekakvu"

da ie to jako ozbiljan sluĉaj, da niko više ne srne piti -vofo, *-A£

j ' v« . i v . . . i g°; . vocle) da ne srne pusiti, da se ne srne zeniti i da mora

"k °Sarno povrće. Tak ti se taj sitni ĉinovnik na njega grozno

j^.i a odabral je domara za oruţje svoje osvete jer je pozna-

^ domara ko okrutnog ĉoveka. Onda je jednom rekel tom

nu koji je provodil te analize da se taj domar neko vreme

f • „o nieća dobro i da ga prosi da sutra ujutro u sedam sati bas ne u»t>^ o r > , -jg k njemu po pišalinu, da bu je domar dal analizirati. Uvaj ti je tam i došel. Domar je još spal kad ga je taj gospon zbudil i prijateljski rekel: »Moje poštovanje, gospon Malek, dobro jutro ţelim. Ovde je, prosim, flašica, izvolte se pomokriti i dati mi šest kruna.« To ti je bila pokora Boţja kak je taj domar skoĉil iz kreveta u gaćama, kak je tog gospona ćopil za vrat pa ga hiti! u ormar tak da ga je nabil unutra. Kad ga je izvlekel iz ormara, zgrabi! je biĉ i onda ga je u gaćama nateraval po ulici Ĉelakovskog, a ovaj se samo deral, ko kad pesu staneš na rep, onda je u Havliĉkovoj ulici skoĉil u tramvaj, a domara je vlovil pandur i potukel se z njim, a sve zbog toga jer je domar bi! u gaćama i sve mu je ispalo van, ĉime je izazval opću sablazan pa su ga strpali u maricu i otfurali na policiju, a on se još iz matice deral ko bik: »Gadovi jedni, ja bum vam pokaza! kome bute analizirali pišalinu«. Odsedel je šest meseci zbog javnog nasilja i zbog uvrede policije, a onda si je još, nakon proĉitane presude, dozvolil i uvredu vladarskog doma, tak da valjda još i danas tam sedi i zato velim: ak se hoćeš nekom osvetiti, to bu zgutal nevini ĉovek.

Za to vrijeme Baloun je o neĉemu naporno razmišljao, dok na koncu nije sa strahom upitao Vaneka:

— Prosim, gospon blagajniĉki narednik, vi znaĉi mislite ^ burno zbog tog rata s Italijom fasovali manje porcije?

~— • To je jasno kao dan — odgovori Vanek. Jezušmarija — viknuo je Baloun, spustio glavu meĊu i sjeo tiho u kut. • a o je u ovom vagonu definitivno završena rasprava o

dl;

Itali

I'ITOJi! ?'f '•" " '"** ' |< 1. Prokleta svinja, Madona je svinja, Papa je svinja, (tal.)

i

523 522

U stoţernom vagonu razgovor o novonastalim

prilikama uvjetovanim ulaskom Italije u rat bio bi vjeroj ^ vrlo dosadan jer više nije bilo slavnog vojnog teoretiĉar t ° deta Bieglera, da ga na neki naĉin nije zamijenio poruĉ i Dub iz treće satnije.

Poruĉnik Dub bio je u civilu profesor ĉeškog jezika i VP ' • u to vrijeme pokazivao neobiĉnu sklonost da svagdje gdje • to bilo moguće, izrazi svoju lojalnost. U pismenim zadaćam zadavao je svojim uĉenicima teme iz povijesti obitelji Habsburg. U niţim razredima uĉenike su plašili car Maksj-milijan, koji se popeo na stijenu i nije mogao s nje sići, Josip Drugi kao oraĉ i Ferdinand Dobroćudni. U višim razredima te su teme bile, dakako, zamršenije kao, na primjer, zadaća za sedmoškolce »Car Franjo Josip Prvi pokrovitelj znanosti i umjetnosti«, a uradak je jednom sedmoškolcu pribavio iskljuĉenje iz svih srednjih škola Austro-Ugarske Monarhije zato što je napisao da je najljepše djelo tog vladara bilo podi-zanje mosta cara Franje Josipa Prvog u Pragu.

Uvijek je vodio brigu o tome da svi njegovi uĉenici pri-likom carskih roĊendana i ostalih sliĉnih carskih blagdana pjevaju s oduševljenjem austrijsku himnu. U društvu nije bio omiljen, zato što se o njemu zasigurno znalo da je de-nuncijant svojih kolega. U gradu u kojem je predavao bio je ĉlan trolista najvećih glupana i magaraca, koji se sastojao od njega, ţupanijskog predsjednika i ravnatelja gimnazije. U tom uskom krugu nauĉio je politizirati na temu Austro-Ugarske Monarhije. Tako je i sada poĉeo objašnjavati svoje nazore, glasom s prizvukom okorjelog profesora:

— U cijelosti uzevši, mene nije iznenadio ovaj postupa" Italije. To sam oĉekivao još prije tri mjeseca. Sigurno je <& se Italija u posljednje vrijeme, nakon pobjedniĉkog rata Turskom za Tripolis, jako uobrazila. Osim toga, suviše s pouzdaje u svoju mornaricu i u raspoloţenje puĉanstva našim primorskim zemljama i juţnom Tirolu. Još prije ra

razgovarao sam s našim ţupanijskim predsjednikom °l°.,<: kako naša vlada ne bi trebala podcjenjivati iredentisti

v ĉovjeii- *-">—— '' ' ' & mogao pretpostavljati kamo bismo dospjeli ako

nreviše popuštali takvim elementima. Dobro se bisrn° VL i-j • v . . i .. j. ćam, da sam valjda još prije dvije godine, u razgovoru sa

•' arijskim predsjednikom, izjavio da Italija — a bilo je to u \ L balkanskog rata i afere našeg konzula Prohaske — ĉeka priliku da bi nas napala iz zasjede. A sad to i imamo! !L uzviknuo je takvim glasom kao da su se svi s njime svaĊali iako su svi prisutni aktivni ĉasnici za vrijeme njegova govora mislili da ih taj blebetavi civil moţe poljubiti u dupe.

_ Istina je — nastavio je već mirnijim tonom — da se u većini sluĉajeva, pa i u školskim zadaćama, zaboravljalo na naš raniji odnos s Italijom, na one velike dane slavnih pobjedniĉkih armija i iz godine 1848. i iz godine 1866., o kojima se govori u današnjim brigadnim zapovijedima. Ja sam, ipak, vršio uvijek svoju duţnost i još sam prije završetka školske godine, takoreći na samom poĉetku rata, dao svojim uĉenicima zadaću »Un-sere Helden in Italien von Vicenza bis zur Custozza, oder«1.

I blesavi poruĉnik Dub sveĉano je dodao »... Blut und Leben rtir Habsburg! Fiir ein Osterreich, ganz, einig gross!«2

Zašutio je i vjerojatno ĉekao da ostali ĉasnici u stoţernom vagonu takoĊer progovore o novonastaloj situaciji, a onda će 111 on još jednom dokazati da je već prije pet godina znao kako će se ponijeti Italija prema svom savezniku. No, posve se razoĉarao jer je satnik Sagner, kojemu je bataljunski or-donans Matušiĉ donio s kolodvora veĉernje izdanje Pester Uoyda, gledajući u novine rekao: »Gle, gle, ova Weinerova, koju smo vidjeli na gostovanju u Brucku, sinoć je glumila °Vcije na sceni Malog kazališta«. T„ ]...lnie Je u stoţernom vagonu bila završena rasprava o

2 v^'.'1"130

'u Italiji, od Viccnze do Custozze, ili... (njem.) .

' ^ l iivot za Habsburga! Za Austriju, cijelovitu, jedinstvenu, veliku! (njem.) ' *

na jugu- Da° mi je 73i pravo, stoga što je svaki proni-

P° v_„;,>k kojemu je stalo do oĉuvanja ove monarhije već

•- • • i . i . i. i

atni

525 524

Osim onih koji su sjedili straga, bataljunski ordo Matušiĉ i sluţnik satnika Sagnera Batzer promatrali su s Italijom s ĉisto praktiĉnog stajališta, budući su obo"^ nekada davno, prije nekoliko godina, još za vrijeme aktivn sluţbovanja, sudjelovala u nekakvim manevrima u juţn

Tirolu.

— Teško ćemo se pentrat po tim brdima — izjavi Batze — Kapetan Sagner ima gomilu tih kofera. Ja sam, doduše brĊanin, al to je skroz nešto drugo kad ĉovjek stavi pušj^j pod kaput i ode potraţit kakvog zeca na vlastelinstvu kneza Schwarzerberga.

— Ako nas, naime, bace dolje na Italiju. Ne bi se ni meni baš naroĉito sviĊalo trĉanje po zapovijedi, po tim brdima i ledenjacima. A onda ta klopa dolje, to ti je sama palenta i ulje — tuţno je rekao Matušiĉ.

— A zašto bi baš nas gurnuli u te planine — ljutio se Batzer — naša je regimenta već bila u Srbiji i na Karpatima, već sam se nateglio tih kofera gospodina kapetana po brdima, dvaput sam ih već izgubio; jednom u Srbiji, drugi put u Karpatima u nekakvoj pucnjavi, a moţe bit da me to ĉeka i po treći put na talijanskoj granici, a što se tiĉe klope tamo dolje... — pljucnuo je. Sjeo je povjerljivo bliţe k Matušiĉu:

— Znaš, kod nas na Kašperskim Gorama radimo ovakve male knedliĉke od krumpir-tijesta, to se skuha, pa se umoĉi u jaje, pospe se fino prezlima i onda se prţi na špeku.

Posljednju je rijeĉ izgovorio nekim tajanstvenim, sveĉanim glasom.

— A najbolje su s kiselim kupusom — dodao je melankoliĉno — prema njima, makaroni u zahod. Time je i ovdje završio razgovor o Italiji...

Vlak je stajao već više od dva sata na kolodvoru, ostalim vagonima pronio glas da će se vjerojatno vlak o nuti i biti poslan prema Italiji. » re

Tomu u prilog išlo je i to što su se s ešalonom doga

. yate stvari. Opet su sve vojnike istjerali iz vagona, jU«i je inspekcija s dezinfekcijskim odredom i dobro pokala sve

vagone lizolom, što je bilo primljeno s velikim Pr -jovoljstvom, osobito u vagonima u kojima su se vozile

lihekruha. . . . . . . . .

Ali, zapovijed je zapovijed; sanitarna komisija izdala je aredbu da se imaju dezinficirati svi vagoni ešalona broj 728,

su zato lizolom mirno poprskali i gomile kruha i vreće s riţom. I P° tome se vidjelo da se dogaĊa nešto izuzetno.

Onda su opet sve utjerali u vagone, a za pola sata sve su opet istjerali, zato što je došao izvršiti pregled ešalona jedan tako star general da je Svejku odmah pao na pamet posve pr-irodan nadimak za starog gospodina. Stojeći straga, iza vrste, rekao je financijskom naredniku Vaneku: »To je krepalina«.

A stari je general i dalje šetkao pred vrstom u pratnji sat-nika Sagnerom, zaustavio se pred nekim mladim vojnikom, a kako bi na neki naĉin pokazao prisnost, upita ga otkud je, koliko je star i ima li sat. Vojnik je, doduše, sat imao, ali je mislio da će od starog gospodina dobiti još jedan, pa je rekao da nema, našto je stari general krepalina, s priglupim osmijehom kakav je nekada imao car Franjo Josip kada bi oslovljavao gradonaĉelnike po gradovima, rekao:

— To je topro, to je topro — a zatim je kaplara, koji je stajao sa strane, poĉastio pitanjem je li mu supruga zdrava.

— Pokorno javljam — proderao se kaplar — da nisam oţenjen. Na što je general sa svojim blagonaklonim smiješkom rekao opet svoje:

—-To je topro, to je topro. Zatim je general, staraĉki djetinjast, zamolio satnika

^nera da mu pokaţe kako se vojnici razbrojavaju »u parove ^brojs« i zaĉas je odjeknulo:

"Irvi... drugi, prvi... drugi, prvi... drugi.« v ,^erieralu krepalini to se jako sviĊalo. Imao je kod kuće dvojicu sluţnika koje bi postrojio, pa su se morali sami r°javati: »Prvi-drugi, prvi-drugi...« Austrija je imala gomilu takvih generala. **' f*

526 527

Kada je, dakle, smotra sretno prošla, pri ĉemu p pred satnikom Sagnerom nije štedio pohvale, vojnicim • bilo dopušteno da se kreću u podruĉju kolodvora, jer j, "" vijest da će se krenuti tek za tri sata. Vojnici su uokolo i njuškali jer na kolodvoru uvijek ima dosta svijeta, tamo neki vojnik ipak uspije uţicati cigaretu. r "u l

Vidjelo se da je prvotno oduševljenje koje se po kolod vorima izraţavalo u slavnim doĉecima ešalona već nekak duboko splasnulo i srozalo se na prosjaĉenje.

Satniku Sagneru upravo je stigla delegacija Udruge za doĉek junaka, koja se sastojala od dvije grozno izmuĉene dame koje su predale dar namijenjen ešalonu, to jest, dvadeset kutijica mirisnih pastila za usta, reklamu jedne peštanske tvornice slatkiša. Kutijice tih mirisnih pastila bile su lijepo izraĊene od lima, na poklopcu je bio naslikan maĊarski honved koji se rukuje s austrijskim jurišnikom, a nad njima blista kruna svetog Stjepana. Uokolo je stajao njemaĉki i maĊarski natpis »Fiir Kaiser, Gott und Vaterland«.

Tvornica slatkiša bila je tako lojalna da je dala prednost caru pred Gospodinom Bogom.

Svaka je kutijica sadrţavala osamdesetak pastila, tako da bi, sve u svemu, pribliţno pet pastila došlo na tri vojnika. Osim toga, briţne, izmuĉene dame donijele su i veliki omot tiskanih molitvi, koje je sastavio budimpeštanski nad-biskup Geza Szatmar Budafal. Bile su pisane njemaĉkim i maĊarskim i sadrţavale su najstrašnija prokletstva za sve neprijatelje. Te su molitvice pisane tako strasno, da im je

nedostajalo samo vatreno maĊarsko »Baszom a Krisztusmar-jat«1. Prema preĉasnom nadbiskupu, trebao bi dobri Bog Ruse, Engleze, Srbe, Francuze i Japance isjeći na rezance i napraviti od njih paprikaš. Dobrostivi bi se Bog morao kupati u krvi neprijatelja i pobiti sve po redu, onako kak° J to uĉinio okrutni Herod s nevinom djeĉicom.

Ĉasni budimpeštanski nadbiskup u svojim je

1. Jebem ti Isusa i Mariju, (maĊ.)

•jebio, na primjer, i tako lijepe reĉenice kao »Boţe, bla-^°\ naše bajunete, neka duboko prodru u trbuhe naših g°s °-atelja! Neka najpravedniji Gospodin usmjeri topniĉku n£Pr 'na giave neprijateljskih stoţera! Milosrdni Boţe, daj da n •

nenrijatelji uguše u vlastitoj krvi, od rana koje ćete im

vinanijeti!«

Stoga treba još jednom ponoviti da tim molitvicama nije 'šta nedostajalo osim »Baszom a Krisztusmarjat«.

Kada su obje dame sve to predale, objavile su satniku Sagneru svoju oĉajniĉku ţelju da prisustvuju dijeljenju darova. Jedna je ĉak imala toliko odvaţnosti da je izjavila kako bi tom prigodom mogla govoriti vojnicima, koje nije drugaĉije ni nazivala nego »unsere braven Feldgrauen«1.

Obje su napravile uvrijeĊeno lice kada im je satnik Sagner odbio molbu. Za to su vrijeme ovi milodari otpremljeni u vagon gdje je bilo skladište. Ĉasne su dame prošle kroz re-dove vojnika, a jedna od njih nije se libila tom prigodom potapšati po obrazu nekog obraslog vojnika. Bio je to neki Simek iz Budejovica, koji ništa nije znao o uzvišenoj misiji tih dama, pa je nakon njihova odlaska izjavio svojim drugovima: »A jesu ovdje ove kurve drske. Kad bi barem ta majmunica na nešto liĉila, izgleda ko roda, ĉovjek ništa drugo ni ne vidi nego te noţurde, izgleda ti to ko muka boţja, i još bi takva stara rašpa htjela nešto od vojnika.«

Na kolodvoru je bilo vrlo ţivahno. DogaĊaj s Italijom "zazvao je izvjesnu paniku, jer su dva ešalona s topništvom "ila zadrţana i poslana u Štajersku. Bio je ovdje i ešalon Bosanaca koji je iz nekih nepoznatih razloga stajao i ĉekao V£ć dva dana, pa je ostao potpuno zaboravljen i izgubljen. Već dva dana Bosanci nisu dobivali hranu, hodali su po Novoj Pešti i prosjaĉili kruh, pa se ništa drugo nije ni moglo cuti, nego ljutiti razgovor izgubljenih Bosanaca koji su, ţivo irajući, neprestano govorili sami za sebe: »Jebem ti »Jebem ti dušu!«, »Jebem ti majku!«

iraĉki sivi ratnici, (njem.)

•

'•Nali

529 528

Zatim je iznova okupljen pohodni bataljun 91. zauzeo mjesta u svojini vagonima. No, uskoro se batalju 'f ordonans Matušiĉ vratio iz kolodvorskog zapovjedništv viješću da se polazi tek za tri sata. Tek prikupljena voi V ponovno je bila puštena iz vagona. Uoĉi samog polasi, vlaka u stoţerni je vagon ušao vrlo uzrujan poruĉnik DuK • zatraţio od satnika Sagnera da smjesta dade zatvoriti Švejka. Poruĉnik Dub, za vrijeme svog sluţbovanja u gimnaziji poznat kao stari denuncijant, ĉesto se upuštao u razgovore s vojnicima, pri ĉemu je ispitivao njihovo politiĉko uvjerenje i usto ih nastojao pouĉiti i objasniti zašto ratuju i za koga ratuju. Za vrijeme svoga obilaska vidio je straga, iza kolodvorske zgrade, Švejka kako stoji kraj svjetiljke i sa zanimanjem promatra plakat nekakve dobrotvorne vojne lutrije. Taj je plakat prikazivao kako austrijski vojnik pribija uza zid izbezumljenog bradatog Kozaka.

Poruĉnik Dub lupnuo je Švejka po ramenu i upitao ga kako mu se to sviĊa.

— Pokorno javljam, gospon lajtant — odgovorio je Švejk — da je to glupost. Već sam videl jako puno glupih plakata, al takvu majmunariju još nisam videl.

— A što vam se na tome ne sviĊa? — upitao je poruĉnik

Dub.

— Meni se, gospon lajtant, na tom plakatu ne sviĊa to kak taj vojnik postupa sa svojim oruţjem; pa on moţe tu ba-jonetu slomiti na tom zidu, a onda je to uopće suvišno, jer bi i onak bil zbog tog kaţnjen, jer taj Rus ima podignute ruke u vis i predaje se. On je zarobljenik, a sa zarobljenicima se mora pristojno postupati, jer kak je da je, i oni su isto ljudi-

Poruĉnik Dub nastavio je s istraţivanjem Švejkovih na-

zora i upita ga: — Vama je, znaĉi, tog Rusa ţao, zar ne? . — Meni je gospon lajtant, ţal obadva: i tog Rusa p J

probodeni, i tog vojnika jer ga buju zbog toga zaprli- -vidite, gospon lajtant, on je sigurno tu bajonetu pflt slomil, to je bezveze, to zgleda ko kameni zid u koji udara.

— krnki. Mi smo vam jednom, gospon lajtant, još prije ' aktivnoj

sluţbi imali jednoga gospona lajtanta u kom-tata!.. j^a niti nekakvi

stari supar ne bi se znal tak izraţavati P i gospon lajtant. Na

veţbalištu nam je govoril: »Kad je • • no' onda imaš da izvališ

oĉi ko maĉak kad sere tvrdo.« Al 'naĉe je bil jako dobri ĉovek.

Jednom je na Boţić ponorel i , Oil je za ćelu ĉetu ćeli vagon

kokosovih oraha, i otad znam lak su bajoneti krhki. Pol ĉete si

je strgalo bajonete na te jahe, a naš obrlajtant dal je onda ćelu

kompaniju zatvoriti, na tri meseca nismo smeli van iz kasarne, a

gospon lajtant je dobil kućni pritvor... Poruĉnik Dub se Ijutito zagledao u bezbriţno lice dobrog

vojnika Švejka i upitao ga zlobno:

— Poznajete me?

— Poznam vas, gospon lajtant.

Poruĉnik Dub je zakolutao oĉima i udario nogom:

— A ja vam velim da me još ne poznajete. I Švejk je ponovno

odgovorio s onim istim bezbriţnim mirom kao da raportira: — Poznam vas, gospon lajtant, vi ste, pokorno javljam, iz

našeg maršbataljona.

— Vi me još ne poznajete — vikao je iznova poruĉnik

Dub — vi me moţda poznajete s te dobre strane, ali kad

me upoznate s te loše strane, vidjet ćete! Ja sam zao, nemojte

misliti da nisam u stanju svakoga prisiliti na plaĉ. Tako,

poznajete li me ili me ne poznajete?

— Poznam, gospon lajtant.

~~ Ja vam posljednji put kaţem da me ne poznajete, magarac jedan. Imate li braće?

~~^ Pokorno javljam, gospon lajtant, imam jednog, orucnik Dub je pobjesnio pri pogledu na Švejkov mirni, ^briţni izraz lica i, ne mogavši se više svladati, viknuo: . v~~ "it će da je taj vaš brat isto takva stoka kao što ste i vi?!

Asto Je po zanimanju?

7 Profesor, gospon lajtant. I on je bil u vojski i poloţil je

"~U ispit.

531 530

Poruĉnik Dub je pogledao na Švejka kao da o » probosti. Švejk je s dostojanstvenom razboritošću pod ' pogled poruĉnika Duba tako da je, zasad, rasprava izm J° njega i poruĉnika završena s »Abtreten!«. u

Obojica su otišla svojim putem i svaki je mislio svoje

Poruĉnik Dub mislio je o Švejku, kako će reći gospodin satniku da ga da zatvoriti, a Švejk je opet mislio da je vidi mnogo glupih ĉasnika, ali takav kakav je poruĉnik Dub ĉalc je i u regimenti rijetkost.

Poruĉnik Dub, koji je baš danas sebi utuvio u glavu da mora odgajati vojnike, našao je iza kolodvora novu ţrtvu Bila su to dva vojnika iz iste pukovnije, ali iz razliĉitih satnija, koji su ondje, u tami, nagovarali na svom slabom njemaĉkom dvije drolje, kakvih se i inaĉe na tucete vucaralo oko kolodvora.

Udaljujući se, Švejk je još sasvim jasno ĉuo oštar glas poruĉnika Duba:

— Poznajete me?!... Ali ja vam velim da me ne pozna-jete!... Ali kad me upoznate!... Vi me moţda poznajete s te dobre strane!... Ja vam velim, kad me upoznate s te loše strane!... Ja ću vas natjerati na plaĉ, magarci!... Imate li braće!... Bit će da su i oni takva stoka, kao što ste vi!... A što rade?... U komori?... No dobro... Pamtite da ste vojnici... Jeste li Ĉesi?... Znate li da je Palackv rekao: Kad ne bi bilo Austrije, morali bismo je izmisliti... Abtreten!

Obilazak poruĉnika Duba u cijelosti ipak nije dao pozitivnog rezultata. Zaustavio je još otprilike tri skupine vojnika, ali njegov pedagoški princip »natjerati u plac<<

potpuno se raspao. Oni koje su vozili na bojišnicu, bili su, naime, od takva materijala da je iz oĉiju svakog ponaoso poruĉnik Dub ĉitao kako svi o njemu misle nešto vrlo neugodno. Bio je uvrijeĊen u svojoj gordosti, a posljedic3 je bila da je prije samog polaska vlaka u stoţernom vagon zatraţio od satnika Sagnera da zatvori Švejka. Obrazlaţu nuţnost izolacije dobrog vojnika Švejka, govorio je

njegovu ĉudnom, drskom nastupu, pri ĉemu je SvejK

532

. o£lgovor na njegovo posljednje pitanje nazvao pa- C 'm primjedbama. Kad bi to i dalje tako išlo, ĉasniĉki

k°s" u oĉima vojnika izgubio svako poštovanje, u što

no nitko od gospode ĉasnika ne sumnja. On sam, još

- «« govorio ie o tome s gospodinom ţupanijskim

nri e raw, 5" > o r r >

dsiednikom, da svaki pretpostavljeni mora nastojati u P, su

na svoje podĉinjene, oĉuvati ĉvrst autoritet. I gos-odin ţupanijski predsjednik bio je istoga mišljenja. Upiše

ribliţavau nerijatelju,

in ţupanijski prcusjcuuuv ^ ^ ~~&~ „.„_, , ravo sada, u

ratu, kada se sve više pribliţavaju neprijatelju, vojnike treba

drţati u što većem strahu. Stoga, dakle, on traţi da Švejk bude

disciplinski kaţnjen.

Satnik Sagner, koji je kao aktivni ĉasnik mrzio sve te

priĉuvne ĉasnike iz kojekakvih graĊanskih zanimanja, upozorio

je poruĉnika Duba da se sliĉne dojave mogu podnositi jedino u

obliku prijavka, a ne ovakvim ĉudnim piljariĉkim naĉinom kao

da se radi o pogaĊanju cijene krumpira, a što se tiĉe samoga

Švejka, prva instanca pod koju on pravomoćno potpada jest

gospodin natporuĉnik Lukaš. Takva stvar se rješava strogo

putem prijavka. Iz satnije takva stvar ide bataljunu, a to je

valjda gospodinu poruĉniku poznato. Ako je Švejk nešto izveo,

onda će ići na satnijski prijavak, a ako odbije optuţbu, ići će na

bataljunski prijavak. Ako gospodin natporuĉnik Lukaš to ţeli,

odnosno ako smatra da je ovo priĉanje gospodina poruĉnika

Duba oficijalna dojava za kaţnjavanje, tada on nema ništa

protiv toga da Švejk bude predveden i saslušan.

Natporuĉnik Lukaš na to nije imao primjedbi, samo je

primijetio da mu je iz Švejkova pripovijedanja vrlo dobro

P°znato da je Švejkov brat zaista bio profesor i priĉuvni

ĉasnik. | Ofuĉnik Dub se pokolebao i rekao da je on traţio zapra-

j° T^javanje u jednom širem smislu i da moţe biti da se

. otlcni Svejk ne zna izraziti pa tako njegovi odgovori ostavl-

^ dojam drskosti, pakosti i nepoštovanja pretpostavljenih. >lnUoga, iz cjelokupnog izgleda dotiĉnog Švejka moţe se

•i da je ograniĉene pameti. ,.„..,. ,

533

I tako je zapravo ĉitava oluja prešla preko Švejkove gla

ali grom nije udario. e

>

U vagonu u kojem su bili i ured i skladište bataljun financijski narednik pohodnog bataljuna Bautanzel vrlo ' blagonaklono iz onih kutijica razdijelio dvojici

pisara po pregršt pastila za usta koje je trebalo podijeliti ĉitavom bataljunu. Bila je uobiĉajena pojava da je sve što je

bilo namijenjeno vojnicima moralo proći istu ovu manipu-laciju u bataljunskom uredu kao i nesretni slatkiši.

U ratu je to bilo nešto tako uobiĉajeno da je i tamo gdje je inspekcija utvrdila da se ne krade svaki od tih financijskih narednika u svim tim mogućim i nemogućim uredima bio sumnjiĉen da prekoraĉuje proraĉun i da se sluţi nekim dru-gim podvalama kako bi sve izgledalo kako treba. I zato je baš ovdje, dok su se pretrpavali tim slatkišima da bi se barem nauţivali te svinjarije kad već nije bilo niĉeg drugog što bi se dalo ukrasti od vojnika, Bautanzel progovorio o tuţnim prilikama na ovom putu:

— Odradio sam već dva maršbataljuna, ali takvo bijedno putovanje kao što je ovo još nismo imali. Boţe, kako je to prije bilo, prije nego što smo došli do Prešova; imali smo svega što si ĉovjek moţe samo zamisliti. Imao sam sakrivenih deset tisuća cigareta Memfis, dva koluta ementalera, tristo konzervi, ali tek onda kad smo već krenuli ha Berdejov u rovove, a Rusi nam od Mušine presjekli vezu prema Prešovu, tek tada se dalo fino trgovati. Od svega toga dao sam otprilike deseti dio maršbataljonu, i rekao da sam to kao uštedio, a sve sam ostalo rasprodo u komori. Imali smo kod nas nekog majora Sojku, e to je bila prava svinja. On nije b'° nikakav junak i najradije se vucarao oko nas u komori, jef su gore zviţdali meci i praštali šrapneli, a uvijek je k nama dolazio s izgovorom da se mora uvjeriti kuha li se za vojni bataljona kako spada. Obiĉno, kad bi stigla vijest da se K opet na nešto spremaju, siso bi dolje k nama; sav se tres > moro je u kuhinji ispiti rum i tek onda bi prelazio na preg svih poljskih kuhinja koje su bile smještene oko korn°

gore, na poloţaje, nije ni moglo, a hrana se gore od-)er .1 n0ću. Tada smo bili u takvu stanju da se o nekakvoj Bfi irskoj menaţi nije ni moglo govoriti. Jedini put koji je °v bio slobodan i povezan s pozadinom, drţali su Nijemci • Reicha, koji su od onoga što je slano iz pozadine za sebe

drţavali, i dakako poţderali, sve što je bilo bolje, tako da

• nas ništa nije ni došlo; svi mi u komori ostali smo bez ficirske hrane. Za cijelo to vrijeme nisam za nas u kancelariji uspio uštediti ništa osim jednog praseta, koje smo dali sušiti na dimu, a da nam ga major Sojka ne bi otkrio, sakrili smo ga ĉitav sat hoda dalje od nas, kod artiljeraca, gdje sam imao jednog poznatog topdţiju. Tako, kad bi taj major došo k nama, uvijek bi u kuhinji prvo probo juhu. Istina, mesa se i nije mnogo kuhalo, tek tolko kolko se moglo pohvatati prasadi i mršavih krava u okolici. A onda su nam i Prusi radili veliku konkurenciju kod rekvizicije jer su davali dvaput više za stoku. Za ĉitavo to vrijeme koliko smo stajali u rovovima pod Bardejovom, nisam od otkupa stoke uštedio ništa više nego tek nešto malo preko tisuću dvjesto kruna, iako smo većinom umjesto novca davali potvrde sa štambiljem bataljuna, osobito u posljednje vrijeme, kad smo već znali da su Rusi istoĉno od nas u Radvani i zapadno u Podoh'nu. Najgore ti je radit s takvim narodom kakav je tamo, koji ne zna ni ĉitat ni pisat, a potpisuje se samo s tri kriţa, što je naša mtendantura vrlo dobro znala, tako da, kad smo traţili od n)ih novac, nisam ni smio priloţit krivotvorene priznanice da sam im platio novcem; to se moţe radit samo kad je narod obrazovaniji i zna se potpisat. I onda još, kako rekoh, Prusi ^ u gotovom plaćali više nego mi, pa kad bi nekamo došli, Š^dali su na nas ko na razbojnike, a još je uz to intendantura Bda«. naredbu da se priznanice koje su potpisane kriţićima Preaaju ratnoj urudţbenoj kontroli. Ti su se tipovi samo "^ozili. Došo ti je tako jedan klipan, naţdero se kod nas . n*pio, a drugi dan nas izdo. Taj major Sojka neprestano i dl ° P° t"n kuhinjama i> casne mi rijeĉi, vjerujte mi, ^orrt je iz koda izvuko mesa koliko je bilo predviĊeno

535 534

za frtalj kompanije. Poĉeo je sa svinjskom glavom, a za • je reko da nije dobro kuhana, pa je dao da mu je još m | dokuhaju; istina, mesa se onda baš nije mnogo ni kuha] ° za cijelu kompaniju bilo je valjda dvanaest starih poštenih porcija mesa, al on je to sve pojeo, onda je probo juhu i die

viku da je to ko voda, da kakav je to red, juha od mesa bez mesa, pa je naredio da napravimo zapršku i onda ubacio un utra moje posljednje makarone koje sam bio za sebe štedio cijelo to vrijeme. Al nije me to tako naljutilo ko kad je na tu zapršku otišlo dvije kile putra koji sam saĉuvao još iz onog vremena kad smo dobivali oficirski fasung. Drţo sam ga na nekakvoj dasci pod krevetom, a on se još na mene izdere da kome sve to pripada. Ja sam mu, doduše, reko da prema proraĉunu za prehranu vojnika i prema posljednjoj naredbi iz divizije, pripada na svakog pojedinog vojnika ko poboljšica petnaest grama putra ili dvadeset jedan gram masti, a zato što toga nema dovoljno, zalihe putra ostaju tako dugo dok ne budemo mogli vojnicima dati poboljšicu u predviĊenoj punoj mjeri. Major Sojka se jako razljutio, poĉeo vikati da vjerojatno ĉekam dok ne doĊu Rusi i pokupe nam posljednje dvije kile putra, i da to smjesta ide u juhu kad je već juha bez mesa. Tako sam osto bez cijele zalihe i vjerujte mi da mi je taj major ĉim bi se pojavio nosio samo peh. On je malo-pomalo tako razvio njuh da je odmah znao za sve naše zalihe. Jednom sam uštedio na vojnicima govedu jetru i htio sam je izdinstati, kad ti se on podvuko pod krevet i izvuko je. Na njegovu deraĉinu reko sam mu da je ta jetra usmrĊena i predviĊena da se zakopa, jer je prijepodne to ustanovio neto potldvaĉ iz artiljerije koji je imao veterinarski teĉaj. Major ti je onda pokupio iz komore nekog potrkala i onda su njih dvojica zajedno, gore pod stijenama, u kodovima kuhala tu jetru, al i to je bila neka sudbina, jer su Rusi vidjeli tu vatru i iz topa osamdesetice opalili i u kodić i u majora. Poslije smo išli tamo pogledati; ĉovjek nije mogo razlikovat razvlaĉi U pod tim stijenama goveda jetra ili jetra gospodina majora-

je stigla vijest da se polazi tek za ĉetiri sata, jer je prema Hatvanu pruga zakrĉena ranjeniĉkim vlakovima. f lodvorom se pronijela i vijest da se kod Egera jedan san-. Kki vlak, pun bolesnih i ranjenih, sudario s vlakom koji • vozio artiljerijsko naoruţanje. Iz Pešte su onamo poslali pomoćne vlakove.

Zaĉas je ĉitavom bataljunu proradila mašta. Govorilo

0 dvjesto mrtvih i ranjenih, o tom da je do sudara došlo namjerno kako se ne bi otkrile prevare u opskrbi bolesnika.

To je dalo poticaja oštroj kritici nedovoljne opskrbe bataljuna i raspravi o lopovima u uredu i u skladištu.

Većina je smatrala da bataljunski financijski narednik Bautanzel dijeli s ĉasnicima sve popola.

U stoţernom vagonu satnik Sagner je podnio prijavak, da bi prema maršruti trebali već biti na granici Galicije. Već su trebali u Egeru preuzeti za vojnike trodnevnu koliĉinu kruha i konzervi. A do Egera imaju još deset sati voţnje. U Egeru je bilo zaista toliko vlakova s ranjenicima iz ofenzive za Lavov da tamo, prema telegramima iz Egera, više nema ni kruha i ni jedne konzerve. Dobio je zapovijed da umjesto kruha i konzervi isplati šest kruna i sedamdeset dva krajcara po sva-kom ĉovjeku, što je trebalo biti isplaćeno prilikom izdavanja vojniĉke plaće za devet dana, ali ako dotad dobije novac od brigade. U blagajni je preostalo samo malo više od dvanaest tisuća kruna.

— To je svinjarija od pukovnije — rekao je natporuĉnik uikaš — pustiti nas ovako bijedne u svijet.

jZatim su se zastavnik Wolf i natporuĉnik Kolar uzajamno d°šaptavali o tome da je pukovnik Schroder u posljednja tri |J£dna poslao šesnaest tisuća kruna u beĉku banku na vlastiti konto.

, ^atim je natporuĉnik Kolar ispriĉao kako se štedi. U pu-°vniji se ukrade šest tisuća kruna i strpa u svoj vlastiti dţep, e, logiĉki dosljedno, dade nalog svim kuhinjama da i dan jma uštedjeti po ĉovjeku tri grama graška. mjesec dana to ispada devedeset grama po jednom

l

l 536 • •, :'•". 537

ĉovjeku, pa se u kuhinji svake satnije uštedi najm šesnaest kilograma graška, a kuhar se samo mora iskaza ^ onim što je preostalo. s

Natporuĉnik Kolar razgovarao je, onako uopćeno, s W i fom o nekim sluĉajevima koje je zapazio.

No, bilo je ipak posve jasno da je ĉitava vojna upra preplavljena takvim sluĉajevima. Poĉinjalo je s financijski * narednikom u nekakvoj nesretnoj satniji, a završavalo hrĉkom pod generalskim epoletama koji je spremao zalihe za poratnu zimu.

Rat je zahtijevao odvaţnost i u kradi.

Intendanti su s puno ljubavi gledali jedni u druge, kao da su htjeli reći: »Mi smo jedno tijelo i jedna duša, krad-emo prijatelju, varamo, brate, ali nema tu pomoći, protiv struje se ne pliva. Ako ti ne uzmeš, uzet će drugi, a ako ne kradeš, reći će o tebi da ne kradeš zato što si već svega do-voljno nagrabio.«

U vagon je ušao gospodin s crvenim i zlatnim lampasi-ma1. Bio je to još jedan od onih generala koji su se šetkali po svim prugama i vršili inspekciju.

— Sjednite gospodo — kimnuo je ljubazno, radostan što je opet iznenadio nekakav ešalon za koji nije znao da će ovdje stajati.

Kada mu je satnik Sagner htio predati prijavak, odmah-nuo je rukom:

— Vaš ešalon nije u redu. Vaš ešalon ne spava. Vaš ešalon bi već trebao spavati. Ešaloni moraju spavati jednako na kolodvorima kao i u kasarnama — u devet sati.

Govorio je odrješito: — Prije devet sati izvedu se vojnici na zahod iza koloa ra —

onda se ide na spavanje. Inaĉe će vojska noću oneci prugu. Razumijete me, gospodine satnice? Ponovite mi Ili bolje, nemojte mi to ponoviti, nego napravite o kako ja to ţelim. Odsvirajte uzbunu, potjerajte to na zan

. :te poveĉerje i — spavanje! Kontrolirati tko ne spava. 0

iti! Da, to je sve? Veĉera se dijeli u šest sati. 7jM_m je govorio o neĉemu iz prošlosti, o neĉemu što se ..

J020dilo, što je stajalo kao iza nekakvog drugog ugla. ni|c u

w& f v .

c ialo, kao utvara iz carstva ĉetvrte dimenzije. 1 '___ Veĉeru razdijeliti u šest sati — nastavio je gledajući sat koji je pokazivao deset minuta poslije jedanaest noću.

Um halb neune Alarm, LatrinenscheiEen, dann schlafen ehen.«1 Umjesto petnaest deka ementalskog sira, za veĉeru će se u šest sati dijeliti gulaš s krumpirom.

Zatim je izdao naredbu da se izvede »spremnost«, a potom je naloţio satniku Sagneru da naredi uzbunu, pa je nadzorni general promatrao postrojavanje bataljuna u borbene redove, šetao se s ĉasnicima i neprestano im govorio kao da su bili kakvi idioti i kao da nisu ništa mogli razumjeti. Pritom je neprestano pokazivao na ruĉni sat. »Also, sehen Sie. Um halb neune scheifien und nach einer halben Stunde schlafen. Daš geniigt vollkommen.«2 U ovo prijelazno vrijeme vojnici ionako imaju rijetku stolicu. Teţište uglavnom stavljam na san. A to je skupljanje snage za daljnje marševe. Dok su vojnici u vlaku, moraju se odmoriti. Ako nema dovoljno mjesta u vagonima, vojnici spavaju na smjenu. Jedna trećina vojnika udobno se izvali u vagonu i spava od devet do ponoći, a ostali stoje i promatraju ih. A onda oni prvi, koji su se naspavali, naprave mjesta drugoj trećini koja spava °d pola noći do tri sata ujutro. Treća trećina spava od tri do sest> °nda je buĊenje i vojnici se umivaju. Za vrijeme voţnje ne smije se is-ka-ka-ti iz vagona! Ispred ešalona moraju se P°staviti patrole, kako vojska prilikom voţnje ne bi is-ka-

•va-la! Ako vojniku neprijatelj slomi nogu — general se Potom udario po nozi — to je nešto hvale vrijedno, ali

ogaljiti se najobiĉnijim iskakivanjem iz vlaka u punoj °ZnJ'>

to je kaţnjivo.

1. Ukrasni porubi i kićanke na odorama, (pm.) |HI OJ Uzbuna- na zahod, pa na spavanje, (njem.) u Pola devet sranje, pa za pola sata spavanje. To je potpuno dovoljno, (njtm.)

2- '

539 538

— To je, znaĉi, vaš bataljun? — upitao je satnika Saen promatrajući pospana lica vojnika, od kojih se mnogi, on U* trgnuti iz sna, nisu mogli suzdrţati pa su na svjeţem noćn ° zraku zijevali.

— To je, gospodine satnice, zijevajući bataljun. Vojn' • moraju već u devet sati ići spavati.

General se postavio pred 11. satniju, gdje je na lijevom krilu stajao Svejk, koji je zijevao od uha do uha i pristojno drţao ruku na ustima, ali se ispod ruke ĉulo takvo buĉanje da se natporuĉnik Lukaš tresao od straha da general sluĉajno na to ne obrati pozornost. Palo mu je na pamet da Svejk zijeva namjerno. A general, kao da je upravo to znao, okrenuo se Švejku i pristupio mu:

— Bohm oder Deutscher?1

— Bohm, melde gehorsam, Herr Generalmajor2.

— Topro — rekao je general koji je bio Poljak i znao malo ĉeški — ti se urlaš kao kwava na seno. Stulpvsk, drţi gubu, ne buci se! Jesi se već na zahodu?

— Nisam, pokorno javljam, gospon general-major. — Zašto se nisi išao srati s ostalim vojnikimi?

— Pokorno javljam, gospon general-major, na manevrima u Pisku neki pukovnik Wachd govoril nam je, kad bi dobili voljno i vojska se razletila po ţitu, da vojnik ne srne samo misliti na šajseraj, jer da vojnik mora misliti na bojovanje. Uostalom, pokorno javljam, a kaj bi tam na zahodu delal. Nemam kaj tiskati. Prema maršruti, trebali smo već nekolko puta na kolodvorima dobiti veĉeru, a niš nismo dobili- J praznim ţelucom se na zahod nejde!

Svejk je najjednostavnijim rijeĉima objasnio gospodinu generalu opću situaciju i pogledao ga nekako povjerljiv0' tako da je general osjetio potrebu da im svima pomogn • ' Kad već postoji naredba da se na zahod ide organizirani maršem, e onda ta naredba mora i iznutra biti neĉim poO" jepljena.

1. Ĉeh ili Nijemac? (njem.) *» 2. Čeh, pokorno javljan, gospodine general-major. (njem.) "& *

_, pošaljite sve to opet u vagone — rekao je general sat-.,

Sagneru. — Kako je došlo do toga da se nije podijelila " " ra?

Svi ešaloni koji prolaze ovom postajom moraju dobiti V ceru.

Ovo je opskrbna postaja. Drugaĉije ne moţe biti.

General je to izjavio s takvom sigurnošću koja je znaĉila, i

je, doduše, već gotovo jedanaest sati noću i da se veĉera,

doduše, trebala dijeliti u šest sati, kako im je maloprije rekao, oa

mu tako ništa drugo i ne preostaje nego zadrţati vlak cijelu

noć i cijeli dan do sutra do šest sati popodne kako bi dobili

gulaš s krumpirom.

._ Nema niĉeg goreg — rekao je s nevjerojatnom ozbiljnošću — nego u ratu, za vrijeme transporta vojske, zaboravljati na njezinu opskrbu. Duţnost mi je u uredu ravnateljstva kolodvora utvrditi pravo stanje stvari. Jer, gospodo, nekad su ravnatelji ešalona i sami krivi. Pri reviziji postaje Subotište, na juţnoj bosanskoj pruzi, ustanovio sam da šest ešalona nije dobilo veĉeru zato što su ju zapovjednici bataljuna zaboravili traţiti. Šest puta se na stanici kuhao gulaš s krumpirom, a nitko za njega nije pitao. Izlili su ga na gomilu. Bio je to, gospodo, pravi trap za krumpir s gulašom, a tri postaje dalje vojnici iz ešalona koji su u Subotištu prolazili pokraj gomila i brda s gulašom prosjaĉili su kruh.

Odrješito je odmahnuo rukom: — Zapovjednici ešalona nisu izvršili svoju duţnost.

Memo u ured. Slijedili su ga razmišljajući o tome zašto su svi generali

Poludjeli.

U zapovjedništvu se pokazalo, da se stvarno o gulašu ništa

jje zna. Doduše, trebao se danas ovdje kuhati za sve ešalone

°J1 će proći, ali onda je došla naredba da se nakon inven- _ dodijeli iznos od sedamdeset dva krajcara po svakom .

°Jniku, tako da je svaka jedinica koja je trebala proputovati ' A

?ravo na sedamdeset dva krajcara po ĉovjeku, a koje

dobiti od svoje intendanture pri prvoj isplati. Što se tiĉe

ha, vojska će dobiti po pola kruha na postaji u Watianu.

Zapovjednik opskrbne postaje nije se bojao. Rekao je

540 541

generalu ravno u oĉi da se naredbe mijenjaju svakoga Ponekad i ima pripremljeno jelo za vojne transporte \-onda stigne neki sanitetski vlak, pokaţe isprave s višim' jnim naredbama i na tome se završi; ešalon stoji pred prnki emom praznih kodova.

General je suglasno kimnuo glavom i primijetio da prilike svakako poboljšavaju te da je na poĉetku rata bilo mnogo gore. Ne moţe se sve odjednom, za sve je potrebno mnogo iskustva, prakse. Teorija, ustvari, koĉi praksu. Što dulje rat bude trajao to će se brţe sve dovesti u red.

— Mogu vam dati praktiĉan primjer — rekao je s ve-likim uţivanjem, kao da mu je palo na pamet nešto iznimno. — Prije dva dana, ešaloni koji su prolazili kroz stanicu Hatvan nisu dobili kruha, pa ćete ga vi tamo sutra sigurno dobiti. Idemo sada u kolodvorsku restauraciju.

U kolodvorskoj restauraciji gospodin general poĉeo je ponovno govoriti o zahodu i o tomu kako to ruţno izgleda kad su svagdje uz prugu mine od govana. Pri tome je jeo biftek i svima se ĉinilo da mu se ta mina od govana mota po ustima.

Zahodima je pridavao toliki znaĉaj kao da je na njima poĉivala pobjeda Monarhije. Glede novonastale situacije s Italijom izjavio je da upravo u zahodima naše vojske imamo neospornu prednost pred talijanskim trupama.

Pobjeda Austrije proizlazila je iz zahoda. Za gospodina generala sve je bilo tako jednostavno. Put

do ratne slave išao je po ovom receptu: u šest sati naveĉer vo-jnici dobiju gulaš s krumpirom, u pola devet na zahodu vojska se pokenja, a u devet se odlazi na spavanje. Pred takvom vojskom neprijatelj bjeţi od uţasa.

General-major se zamislio, pripalio cigaru i zagledao se u strop dugo, dugo. Prisjećao se što bi još mogao reći kad je već ovdje i ĉemu bi mogao pouĉiti ĉasnike ešalona.

— Jezgra vašeg bataljuna je zdrava — rekao je nag10

kad su svi oĉekivali da će i dalje gledati u strop i šutjeti —-našom je vojskom sve u redu. Taj ĉovjek s kojim sam razg°v'

svojom otvorenošću i vojniĉkim drţanjem ulijeva nadu

***'' se ĉitav bataljun boriti do posljednje kapi krvi.

Tašutio je oslonjen o naslon stolice, iznova se zagledao u pa je

iz tog nepromijenjenog poloţaja nastavio gov-S •« 'a jedino

je poruĉnik Dub, pod teretom svoje ropske duše, zajedno s

njime gledao u strop: _ Vašem je bataljunu ipak potrebno da njegova djela

padnu u zaborav. Bataljuni vaše brigade već imaju svoju

vijest, koju vaj bataljun mora nastaviti. A vama upravo nedostaje

ĉovjek koji bi vodio toĉne bilješke i zapisivao povijest bataljuna.

K njemu bi morale voditi sve niti i vijesti o tome što je koja

satnija izvršila. Taj ĉovjek mora biti inteligentan, ne smije

biti nikakva stoka, nikakva krava. Gospodine satnice, vi

morate u bataljunu imenovati batalionsgeschich-ts-shreibtera1. Onda je pogledao na zidni sat ĉije su kazaljke podsjećale

pospano društvo kako je već vrijeme da se raziĊu. Generala je na pruzi ĉekao njegov inspekcijski vlak, pa je

zamolio gospodu da ga otprate do njegova spavaćeg vagona. Zapovjednik kolodvora je uzdahnuo. General se nije

sjetio da treba platiti biftek i bocu vina. Sad će to morati platiti sam, a takvih posjeta dnevno je imao nekoliko. Već je na takve posjete toliko potrošio kao da su u vjetar otišla dva vagona sijena koje je uspio odvući na slijepi kolosijek i prodati vojnim dobavljaĉima sijena, firmi Lowenstein, po cijeni po kojoj se prodaje nepoţnjeveno ţito. Vojska je ponovno kupila od te firme ta ista dva vagona, ali on ih je za svaku S1gurnost i dalje ostavio da stoje na slijepom kolosijeku. Vjerojatno će ih opet morati preprodati firmi L6wenstein.

Ali zato su sve vojne inspekcije koje su prolazile ovom postajom priĉale u Pešti da se tamo, kod zapovjednika kolodvora, dobro jede i pije.

Ijetopisac. (njem.)

i M

543 542

... našnjem internatu na ţalost dame

em nesigurno, sigurno valjda više

re većinom u sebe zatvorene ub

h jelovnik u svoje sobe, ili se

neobiĉne zabave. Pa ako su prosule t

išao je samo ĉovjek i samo ĉeţnja za

te se popravila, jer nije htjela tako uspješno

ovati, kao što bi same ţeljele.

Ništa nije preostalo mladom Kriĉku.

A prema izlazu zahoa i z a u se. amo e u punoj p°jre . ^orj stajao sinoćnji general sa svojim poboĉnikom, a v°Jn°! p0ruĉnik Dub koji im je nešto gorljivo tumaĉio. 02 v ik se obazre oko sebe. Sve je to mirno ĉuĉalo i dalje nad , jjma, samo su se doĉasnici nekako ukoĉili i ukipili. Švejk je osjetio ozbiljnost situacije. Skoĉi, onakav kakav je bio, spuštenih hlaĉa, s remenom , vrata pa se, upotrijebivši u posljednji ĉas onaj komadić trenutog papira, prodere: »Einstellen! Aufi Habacht! Rechts

schaut!«1-Salutirao je. Dva su vojnika spuštenih hlaĉa i s remenom

oko vrata takoĊer ustala.

General-bojnik ljubazno se nasmiješio i rekao: »Ruht,

weiter machen!«2. Desetnik Malek prvi je svojim primjerom

dao svome vodu znak da ponovno zauzme prvotne po-

zicije. Samo je Švejk i dalje salutirao jer mu se s jedne strane

prijeteći pribliţavao poruĉnik Dub, a s druge strane s osmi-

jehom general-bojnik.

— Ja sam vas vidvel v noći — rekao je general-bojnik

Svejku koji je stajao u ovoj ĉudnoj poziciji; našto se razbjes-

njeli poruĉnik Dub obratio general-bojniku: — Ich melde gehorsam Herr Generalmajor, der Mann ist

Dlodsirmig und als Idiot bekannt, saghafter Dummkopf.3 — Was sagen Sie, Herr Leutnant?4 — proderao se najednom general-bojnik na poruĉnika Duba i sasuo mu u lice da je bas rijeĉ o suprotnom. — Ovo je ĉovjek koji zna što je red , vidi pretpostavljenog, a doĉasnici ga i ne primjećuju i 'gnoriraju! To je kao na bojištu. U trenutku opasnosti obiĉni k preuzima komandu. A upravo je gospodin poruĉnik sain trebao izdati zapovijed koju je izdao ovaj vojnik: ! — Aufl — Habacht! Rechts schaut!

"!"6' Diţit« se! Mirno! Pogled nadesno! (njem.)

gos

1. Po rojevima, pod zapovjedništvom vojnih zapovjednika, (njem.)

• jedva odvojio pogled s tog komadića, nehotice

^T ^-ima izlazu zahoda i zaĉudi se. Tamo je u punoj Ujutro je ešalon još bio na kolodvoru; proji buĊenje, vojnici su se već umivali kraj pumpi iz ^ ' jih šalica, a general još nije otputovao svojim vla]/^' nego je osobno pošao prekontrolirati zahode, kam ' prema dnevnoj bataljunskoj zapovijedi satnika Sa? U »Schwarmweise unter Kommando der Schvvarmkornm ** danten«1, vojnici otišli kako bi generalu napravili veselje A kako bi se razveselio i poruĉnik Dub, satnik Sagner r m • priopćio da danas vrši inspekciju.

Poruĉnik Dub je vršio nadzor nad zahodima. Razvuĉeni, dugi zahod u dva reda primao je dva voda

jedne satnije.

I tako su sada lijepo, jedan kraj drugoga, ĉuĉali vojnici nad iskopanim jamama kao lastavice na telegrafskim ţicama kada se u jesen spremaju na put u Afriku. Svakome su iz spuštenih hlaĉa virila koljena, svatko je drţao remen oko vrata kao da se namjerava tog trena objesiti, pa samo ĉek zapovijed.

U svemu tome oĉitovala se ţeljezna vojniĉka disciplina i organiziranost.

Na lijevom krilu ĉuĉao je Švejk, koji se tu prilijepio i sa zanimanjem ĉitao komadić otrgnutog papira išĉupanog iz bogzna kojeg romana Ruţene Jesenske:

•o

•ft;

podine general-majore, momak je blesav i poznat kao idiot, bajoslovni

> utc> gospodine poruĉnice? (njem.)

545 544

— Jesi obrisao gusicu? — upitao je general-b ' Švejka. ^

— Pokorno javljam, gospon general-bojnik, da je «, redu. u

— Više srati ne budeš?

— Pokorno javljam, gospon general-bojnik, da sam f tik.

— Daj si sad hwaĉe gove, i onda se stani mirno!

A budući je to »mirno« general-bojnik rekao nešto glasn. ije, oni najbliţi poĉeše ustajati nad zahodskim jamama.

General-bojnik prijateljski odmahnu rukom i reĉe im mekim, oĉinskim tonom:

— Aber nein, ruht, ruht, nur Weiter machen.

Svejk je pred general-bojnikom već stajao propisno odjeven i general-bojnik mu na njemaĉkom odrţa kratak govor:

— Poštovanje pretpostavljenih, poznavanje pravila sluţbe i prisutnost duha, znaĉe u ratu sve. A kad se k tome još doda odvaţnost, nema neprijatelja kojega bismo se morali bojati.

Obraćajući se poruĉniku Dubu, a gurkajući Svejk prstom u trbuh, reĉe:

— Zabiljeţite: ovog vojnika, kad doĊete na bojišnicu, morate prvom prilikom, bez odlaganja, predloţiti za bronĉanu medalju zbog strogog obavljanja sluţbe i pozna-vanja... Wissen Sie doch, was ich schon meine... Abtreten!

General-bojnik se udaljio od zahoda, gdje je za to vrijeme poruĉnik Dub, kako bi to general-bojnik ĉuo, glasno izdavao naredbe: »Erster Schwarm auf! Doppelreihen... Zweiter Schvvarm...«2

Svejk je upravo izašao, a kada je prolazio kraj poruĉnik* Duba, pozdravio ga je prema propisu, no poruĉnik Dub m je ipak doviknuo: »Herstellt!« 3, pa je Svejk morao izn° salutirati i opet slušali ono isto:

1. Pa znate valjda što mislim. Odstup! (njem.) 2. Prvi roj, diii se! U dvojne redove! Drugi roj...! (njem.) 3. Ponovno! (njem.) '•• '<

Poznaješ me? Ne poznaješ me! Ti me znaš s te dobre

ali kad me upoznaš s te moje loše strane, u plaĉ ću te

>

natjerati- . . . Svejk je konaĉno otišao prema svom vagonu i pritom je

• lio: Bil je jednom, dok smo još bili u Karlinu u kasarni neki

lajtant Chudavv, a taj je, kad bi se rasrdil drukĉe voril

»Deĉki, zapamtite si kad me vidite da sam prema Ima svinja,

da bum prema vama i ostal svinja, sve dok vi budete u toj

kompaniji«. Baš kad je Svejk prolazio mimo stoţernog vagona do-

viknu mu natporuĉnik Lukaš da prenese Balounu poruku

neka poţuri s tom kavom, te da konzervu mlijeka opet dobro

zatvori kako se ne bi pokvarila. Baloun je, naime, u vagonu

financijskog narednika Vaneka, na malom špiritnom ku-halu

kuhao kavu za natporuĉnika Lukaša. Kada mu je Svejk došao

prenijeti naredbu, ustanovio je da je u vrijeme njegove

odsutnosti ĉitav vagon pio kavu. I konzerva s kavom i konzerva s mlijekom natporuĉnika

Lukaša bile su već poluprazne, a Baloun, srĉući iz svoje šalice kavu, grabio je ţlicom po konzervi s mlijekom kako bi si kavu još malo popravio.

Kuhar okultist Jurajda i financijski narednik Vanek uza-jamno su obećavali da će sve to nadoknaditi natporuĉniku Lukašu kada stignu nove konzerve kave i mlijeka.

Ĉak su i Švejku ponudili kavu, ali on je odbio i rekao

Balounu:

— Upravo je stigla zapoved iz stoţera armade da svaki

posilni koji proneveri svom oficiru konzervu z mlekom ili

konzervu kave ima biti bez odgaĊanja u roku od dvadeset ^tri

sata obešeni. To ti imam predati od strane gospona obr-aJtenta, koji te ţeli smesta videti s tom kavom.

Preplašeni Baloun istrgnu telegrafisti Chodounskom

P°raju u koju mu je maloprije nalijevao, pristavi je da se još

^o prigrije, dodade konzerviranog mlijeka i otpraši s tim 0

rnog vagona.

ih oĉiju pruţio je natporuĉniku Lukašu kavu, a

546 547

glavom mu je prostrujila misao da mu natporuĉnik T L-'« oĉima vidi kako je gospodario s njegovim konzervama5 U

— Ja sam se zadrţal — mucao je — jer ju nisam m otvoriti. °e

'

— Ma je li, a mlijeĉnu konzervu si prolio, ha? _ tao je natporuĉnik Lukaš otpijajući kavu. — Ili si je ^ ţlicom kao juhu. Znaš što te ĉeka?!

Baloun je uzdahnuo i zajaukao:

— Imam troje dece pokorno javljam, gospon obriajtant — Pripazi, Baloune, još jednom te opominjem zbog tvoie

lakomosti. Nije ti Švejk ništa rekao?

— Da bi za dvadeset ĉetri vure mogel bit obešeni — tuţno je odgovorio Baloun klateći se cijelom tijelom.

— Ne klati mi se ovdje, glupane — rekao je s osmijehom natporuĉnik Lukaš. — Popravi se. Izbaci već iz glave tu svoju proţdrljivost i reci Švejku neka negdje oko kolodvora ili u okolici potraţi nešto dobroga za jelo. Daj mu ovu dese-ticu. Tebe neću poslati, ti ćeš ići tek onda kada budeš toliko preţderan da moţeš puknuti. Da mi moţda nisi poţderao onu konzervu sardina? Veliš da nisi. Donesi mi ju pokazati!

Baloun je prenio Švejku da mu gospodin obriajtant šalje desetaka kako bi mu pronašao negdje oko kolodvora nešto dobro za jelo, a onda je s uzdahom izvukao iz natporuĉnikova kovĉega konzervu sardina i s osjećajem nelagode odnio na pregled natporuĉniku.

Taj se jadnik već poveselio da je natporuĉnik Lukaš zabo-ravio na sardine, a sada je svemu došao kraj. Natporuĉnik će ih vjerojatno ostaviti kod sebe u vagonu i tako mu ih oteti. Osjećao se okradenim.

— Tu su, pokorno javljam gospon obriajtant, vaše sar dine — rekao je s gorĉinom, predajući ih vlasniku. — ^ ih otvorim?

— Dobro, Baloune, ništa ne otvaraj i odnesi ih ponovn na mjesto. Htio sam se samo uvjeriti da sluĉajno nisi zavi u njih. Nekako mi se uĉinilo, kad si mi donio kavu, da u11 masna usta, kao od ulja. Je li Švejk otišao? «. i''' >

548

pokorno javljam, gospon obriajtant, da je već otišel '^rlragano reĉe Baloun. Rekel je da gospon obriajtant -"".

. mirni, i da budeju gosponu obrlajtantu svi zavideli. k"-' l je

nekam iza kolodvora i rekel je da on ovde sve pozove do

Rakošpalote. Ak bi vlak i otišel bez njega, bude 114 rikljuĉil

automobilskoj koloni i da nas bude stigel na X 'bliţoj stanici

z autom. Da se za njega niš ne brinemo, da

zna kaj je njegova duţnost, pa ĉak i onda ak bi si moral na oj

raĉun zeti fijaker i ići za našim ešalonom sve do Galicije. Da bu

dal da mu oduzmeju od plaće i da se uopće ne trebate za njega

brinuti, gospon obriajtant.

_ Hajde, odlazi — rekao je tuţno natporuĉnik Lukaš. Iz

ureda kolodvorskog zapovjedništva stigla je vijest da se

polazi tek u dva sata poslijepodne za Godollo-Aszod, a da se na

kolodvoru ĉasnicima dijele po dvije litre crnog vina i boca

konjaka. Govorilo se da je to nekakva zalutala pošiljka nami-

jenjena Crvenom kriţu. Kako bilo da bilo, palo je to kao iz

vedra neba i u stoţernom je vagonu bilo veselo.

Konjak je imao tri zvjezdice, a vino je bilo marke

Gumpoldskirchen.

Samo je natporuĉnik Lukaš stalno bio nekako smeten.

Već je prošao ĉitav sat, a Švejka još nikako nije bilo. Onda

je prošlo još pola sata i tada se stoţernom vagonu poĉela

pribliţavati ĉudna povorka koja je izašla iz ureda kolodvorskog

zapovjedništva. Sprijeda je išao Švejk, ozbiljno i uznosito, kao prvi

kršćanski muĉenici kada su ih odvlaĉili u arenu. S obje strane hodali su maĊarski honvedi s isukanim ba-

junetirna. Na lijevom krilu išao je vodnik iz zapovjedništva

olodvora, a za njima nekakva ţena u naciganoj crvenoj su- J11 muškarac u ĉizmama s okruglim klobukom i nateĉenim

°m> noseći ţivu, izbezumljenu kokoš koja je kriještala. ^ye je to nahrupilo u stoţerni vagon, ali vodnik se razder-uJ^Ċarski na ĉovjeka s kokoši i ţenom da ostanu dolje. ;i natporuĉnika Lukaša, Švejk je poĉeo znaĉajno

549

Vodnik e htio

e to razgovarati sa zapovjednikom marškompanije. Natporuĉnik Lukaš preuzeo je od njega zapovjedništva postaje i, problijedjevši, proĉitao:

»Zapovjedniku 11. marškompanije N pohodnog 91.

pješaĉke pukovnije na daljnji postupak.

Predvodi se pješak Švejk Josef, prema izjavi ordonans '

marškompanije N pohodnog bataljuna 91. pješaĉke pukovni'

zbog zloĉina kraĊe poĉinjenog nad supruzima Ištvanovih '

Išatarĉe u rajonu kolodvorskog zapovjedništva.

Razlozi: pješak Švejk Josef, doĉepavši se kokoši, koja »

trĉkarala iza kuće supruţnika Ištvanovih iz Išatarĉe u rajonu

kolodvorskog zapovjedništva, a koja pripada supruzima Ištvan (u

originalu blistavo stvorena njemaĉka novokovanica Istvangat-. ten),

zadrţan je od vlasnika koji mu je htio kokoš oduzeti, usprotivio se tomu,

udarivši vlasnika Ištvana kokoškompo desnom oku, pa je zadrţan od

pozvane patrole, te predveden svojoj jedinici, pri ĉemu je kokoš

vraćena vlasnicima. « Potpis ĉasnika koji obavlja deţurnu sluţbu.

Kada je natporuĉnik Lukaš potpisivao potvrdu o preuzi-

manju Švejka, tresla su mu se koljena.

Švejk mu je stajao tako blizu da je vidio kako je

natporuĉnik Lukaš zaboravio napisati datum.

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant — javio se Švejk — da je danas 24. Juĉer je bil 23. svibnja, kada nam je Italija objavila rat. Sad kad sam bil vani, o niĉem drugom se nm ne pripoveda.

Honvedi s vodnikom su otišli, a dolje su ostali samo supruţnici Ištvanovi, koji su neprestano htjeli ući u vagon-

— Ako bi, gospon obrlajtant, imali kod sebe još petaka mogli bi kupiti tu kokicu. Taj lopov hoće za nju petnaj«1

forinti, ali u to je pribrojil i to svoje modro oko — rekao J Švejk pripovjedaĉkim tonom — ali ja mislim, gospon o ^ lajtant da je deset forinti za takvo glupo oko malo PreTlS. Jednom su »Kod stare cure« nekom tokaru Mateju s cigl°

ćelu vilicu i šest zuba, dobil je za to dvadeset forinti, 3^

novci vredili više neg danas. I sam Wohlschlager a °n C0veka

za ĉetri forinte. Oj sim! — kimnuo je Švejk 'kareu s oteklim

okom i kokoši — a ti baba, tam ostani!

^Muškarac je ušao u vlak . . . . * . , . . . .

___ On zna malo njemaĉki — objasnio je Svejk — i kuţi

e prostote, a i sam zna dost pristojno njemaĉki kleti.

^ L- Also zehn Gulden — obratio se muškarcu — funf

Gulden Henne, funf Auge. Ot forint, vidiš, kukuriku, 6t

forint kukuk, igen?1 Ovo je stoţerni vagon, razbojnik jedan.

Daj sim kokicu! . . .

Ugurao je iznenaĊenom muškarcu u ruku deseticu, uzeo mu kokoš, zavrnuo joj vratom i gurnuo ga iz vagona pruţivši mu pritom prijateljski ruku, snaţno je pretresavši:

_ J6 napot, baratom, adieu, beţ svojoj babi, il bum te

hitil dole. — Tak, vidite gospon obrlajtant, sve se da zrihtati —

rekao je Švejk natporuĉniku Lukašu — najbolje je kad sve projde bez skandala, bez velkih ceremonija. Sad burno vam ja i Baloun skuhali takvu kokošju juhicu da bu mirisalo sve do Sedmihradskog.

Natporuĉnik Lukaš više nije mogao izdrţati, izbio je Svejku nesretnu kokoš iz ruke, a onda se razvikao:

— Znate li Švejk što zasluţuje onaj vojnik koji u vrijeme rata pokrada mirno puĉanstvo?

— Ĉasnu smrt barutom i olovom — sveĉano odgovori Švejk.

— Vi, dakako zasluţujete omĉu, Švejk, jer ste prvi poĉeli Pljaĉkati. Vi ste bitanga, ja zbilja ne znam kako bih vas naz-^ zar ste zaboravili na svoju prisegu. Puknut će mi glava.

Švejk je upitno pogledao na natporuĉnika Lukaša i brzo govorio:

— Pokorno javljam, da nisam zaboravil na prisegu, koju dati naš ratniĉki narod — pokorno javljam, gospon

deset forinti, pet forinti kokoš, pet forinti oko. (iskrivljeno njem.)

551 550

obrlajtant, da sam prisegnu! svome presvjetlom voĊi • podaru Franji Josipu Prvom da ću vjeran i poslušan Iv takoĊer i generalima Njegovoga Veliĉanstva i uopće '^

|. . . . y. . i f

^VifY\ svojim pretpostavljenima i starješinama, i da ću ih sl

y

i poštivati i braniti njihove zapovijedi i naloee n i vi • • • • i •• i. , svun sluţbama ispunjavati protiv svakog neprijatelja, ko bio A

bio, i kad god to bude ţelja njegovog carskog i kraljevsk veliĉanstva, na vodi, pod vodom, na zemlji, u zraku danin noću, u borbi, napadima i bilo kakvim drugim pothvatim uopće na svakom mjestu...

Svejk je sa zemlje podigao kokoš i, gledajući natporuĉniku Lukašu u oĉi, nastavio u stavu mirno:

»Svakog trena i u svakoj prilici hrabro i muţevno bojovat ću da svoju vojsku, zastavu, stijeg i oruţje nikada ne napustim, da s neprijateljem nikada ne stupim ni u kakve pregovore i uvijek ću se vladati kako zahtijevaju vojniĉki zakoni i kako dolikuje dobrim vojnicima, i ĉasno ću ţivjeti i umrijeti, tako mi Bog pomogao! Amen. A tu kokicu nisam, pokorno javljam, ukral, nisam opljaĉka!, ponašal sam se pristojno, svestan svoje prisege.

— Pusti tu kokoš, stoko! — razderao se na njega natporuĉnik Lukaš, spisom udarivši Švejka po ruci, kojom je Svejk drţao pokojnicu. — Pogledaj ove akte. Vidiš, imaš to crno na bijelom. »Predvodi se pješak Svejk Josef, prema izjavi ordonans dotiĉne kompanije... zbog zloĉina krade...« A sad mi reci, lešinaru, hijeno jedna... ne, ja ću te ipak jednom ubiti, u-bi-ti, razumiješ? Reci mi, budalo jedna lopovska, kako si mogao tako nisko pasti?

— Pokorno javljam — odgovori ljubazno Svejk — das

sigurno o niĉem drugom ne radi nego o zabuni. Kad sam dobil tu vašu naredbu, da bi vam negde našel i kupil neKaj dobrog za jelo, onda sam si poĉel razmišljati kaj bi najbolje. Na kolodvoru ni bilo niš, samo nekakva konj salama i nekakvo sušeno meso od magarca. Ja sam si, P° y rno javljam gospon obrlajtant, sve dobro odvagal. Na boj treba nekaj hranjivoga, da bi se lakše mogle podnesti te ra

552

Onda sam vam htel napraviti horizontalnu radost, "l am

vam, gospon obrlajtant, skuhati juhu od kokice. Tuhu od

kokice — ponovio je za njim natporuĉnik,

Jivativši se za glavu. — Je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, juhu od ko-

• f kupil sam luk i pet deka rezancih. Prosim, tu je sve. kice, * . v 11 o i« • i j ovom mi je zepu luk, a u ovom rezanci. Soli imamo u

redu, a imamo i papar. Niš drugo ni preostalo nego kupiti kokicu. Onda sam otišel iza kolodvora do Išatarĉe. To je ustvari selo, ko da i nije nikakvi grad, iako je tam u prvoj ulici napisano »Išatarĉa varoš«. Prošel sam jednu ulicu z vrtovima, drugu, treću, ĉetvrtu, petu, šestu, sedmu, osmu, devetu, desetu, jedanajstu, sve dok nisam u trinajstoj ulici, na samom kraju gde su iza neke kućice već poĉinjale livade, videl kak se pase jato kokica. Išel sam k njima i izabral sam si tu najveću, najteţu, prosim, izvolte si pogledati, gospon obrlajtant, to je samo salo, već se i na prvi pogled, bez pre-gledavanja, vidi da su joj sipali dost kuruze. I ja sam je, dakle, zel potpuno javno u prisutnosti puĉanstva, koje je, doduše, nekaj na mene maĊarski vikalo, drţal sam ju za noge i pital sam nekolko ljudi i ĉeški i njemaĉki kome pripada ta kokica da bi ju od njega otkupil, kad ti uto dotrĉi iz te kućice muţ sa ţenom i poĉne smesta kleti i maĊarski i njemaĉki da sam mu ukral kokoš usred belog dana. Rekel sam mu da se ne dere na mene, da sam poslan da vam je kupim i objasnil sam mu kak stvari stojiju. A ta kokoš, kak sam je drţal za noge, najenput je poĉela lamatati s krilima i htela poleteti, Pa kak sam ju nekak slabo drţal v ruki, ona mi je izletela iz ^ke i htela se šesti svom gazdi na nos. A on se odmah poĉel erati, da sam ga lupil s tom kokicom po gupcu. A ta ţenska se derala i vikala na tu koku »puta, puta, puta«. A onda su ekakvi bedaki, koji opće niš nisu razmeli, doveli patrolu, °nvede, a onda sam ih ja sam pozval da ideju z menom u °iodvorsko zapovedništvo, gde bu moja nevinost izišla na ko ulje na vodu. Ali s tim gosponom lajtantom, koji je °bavljal sluţbu deţurnog, nije se uopće moglo govoriti,

553

l

izderal da zaĉepim, jer da mene ĉeka ĉvrsta grana štrikom. On je valjda jako loše raspoloţeni kad mi je da takav debeljak kakav sam ja moţe biti samo onaj voj i koji pljaĉka i krade. I još je rekel da je na kolodvoru bilo viv ţalbi, jer da se prekjuĉer nekom zgubil puran, a kad sam m rekel da smo mi za to vreme bili još u Rabu, onda je rekel d takva isprika niš ne vredi. Tak me poslal k vama, a tam se još na mene deral nekakav kaplar kog uopće nisam ni prirnetil pital jel znam kog to imam pred sobom. Rekel sam mu da je gefrajter, a kad bi sluţil ko lovac, da bi se zval patrollfuhrer, a kad bi bil u artiljeriji — oberkanonier1.

— Svejk — rekao je na to natporuĉnik Lukaš — vi ste već imali toliko naroĉitih sluĉajeva i nezgoda, toliko, kako im vi kaţete »greški« i »zabuni«, da će vam moţda ipak jed-nom pomoći da se izvuĉete iz tih vaših malera samo ĉvrst konop oko vrata, uz kompletnu vojniĉku poĉast postrojenu u ĉetverokutu. Razumijete?

— Je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, ĉetverokut od takozvanog geschlossene Batalion2, a koji se sastoji od ĉetri, iznimno tri, ili pet satnija. Kak zapovedate, gospon obrlajtant, da denem u tu kokošju juhu više rezanaca da bi bila gušća?

— Svejk, ja vam zapovijedani da smjesta nestanete za-jedno s tom kokoši, jer ću vam je razbiti o glavu, budalo jedna...

— Na zapoved, gospon obrlajtant, ali celer, pokorno javljam, nisam našel, a nisam našel ni mrkvu! Stavil bum krum...

Svejk nije ni dorekao »pir«, a već je, zajedno s kokosi, i tio pred stoţerni vagon. Natporuĉnik Lukaš ispio je na) vinsku ĉašu konjaka.

Pred prozorima vagona Svejk je salutirao i udaljio se

1. Kaplar, zapovjednik patrole, nadtopnik. (njem.) 2. Zatvoreni bataljun, (njem.)

554 pa ni onda kad sam ga prosil da vas pita, jel to istina rl me poslali da vam kupim nekaj dobroga. Još se na StC izderal da zaĉepim, jer da mene ĉeka ĉvrsta grana s doh^ Štrikom. On ie valida iakn Inšp rasnnlrrrpni l™A — • . ^n

Nlakon sretno završenog duševnog boja Baloun se upravo

da ipak otvori natporuĉnikovu kutiju sardina, kad

^ . yj Švejk s kokoši, što je probudilo prirodno uzbuĊenje

fnd ^jh prisutnih u vagonu, jer svi su na njega pogledali

k kao da su sa sigurnošću htjeli reći: »Gdje si to ukrao?«

___ Kupil sam ju za gospona obrlajtanta — odgovorio je J

jk vadeći iz dţepa luk i rezance — htel sam mu od nje

skuhati juhu, ali on je neće, pa mi ju je daroval.

__ Nije bila crknuta? — upitao je podozrivo financijski

narednik Vanek.

__ Ja sam joj sam zavrnu! vrat — odgovorio je Svejk

izvlaĉeći iz dţepa noţ.

Baloun je sa zahvalnošću, a ujedno i s izrazom

poštovanja pogledavao u Svejka i šutke poĉeo pripravljati

natporuĉnikovo špiritno kuhalo. Zatim je dohvatio vrĉeve i

otrĉao s njima po vodu.

Švejku se pribliţio telegrafist Chodounskv i ponudio se

da će mu je pomoći oĉerupati, pri ĉemu mu je šapnuo u uho

intimno pitanje:

—Jel to daleko odavde? Mora se preskakati dvorište ili se

šeću na slobodi?

—Ja sam ju kupil. — Ma daj šuti, kakav si ti to kamarad, pa vidjeli smo

kako su te vodili. Svejedno se gorljivo pridruţio ĉerupanju kokoši. Velikim

J slavnim pripremama pridruţio se i kuhar okultist Jurajda, koji je sjeckao krumpir i luk za juhu.

Perje izbaĉeno iz vagona pobudilo je pozornost poruĉnika

ba koji je obilazio vagone. doviknuo je unutra da se pokaţe onaj koji ĉerupa kokoš, na

vratima se pojavilo smireno Švejkovo lice. ~~~ Sto je to? — viknuo je poruĉnik Dub, podiţući sa

°% odrezanu kokošju glavu. L |~~7. ° Je> pokorno javljam — odgovori Svejk — glava

k° osje vrste crnih vlahinja. To su, gospon lajtant, jako do- nesilice. Neseju do 260 jaja na godinu. Prosim, izvolte

555

pogledati kak je imala bogati jajnik — Svejk je toĉno isn „. nosa drţao poruĉniku Dubu crijeva i druge kokošje n trice.

Dub je pljunuo i otišao, ali se za trenutak vratio: — Za koga će biti ta kokoš?

— Za nas, pokorno javljam gospon lajtant. Poglejt

kolko ima sala.

Poruĉnik Dub je odlazio mrmljajući: »Srest ćemo se kod Filipe«1.

— Što ti je rekao? — obratio se Švejku Jurajda. — Zakazal mi je ĉvenk kod nekakvog Filipa. Ova

uzvišena gospoda najĉešće su pederi.

Kuhar okultist izjavio je da su jedino homoseksualci es-teti, što proizlazi iz same biti estetike.

Onda je financijski narednik Vanek pripovijedao o zloupotrebi djece od strane pedagoga u španjolskim sa-mostanima.

I dok je voda u kotliću pomalo poĉela vriti, Švejk je priĉao o tome kako su jednom odgojitelju povjerili cijelu koloniju napuštene beĉke djece, a taj je odgojitelj onda zloupotrijebio ĉitavu tu koloniju.

— To je prava strast, al najgore je kad to napadne ţenske. U Pragu, u drugom rajonu, pred nekolko let, dve napuštene ţenske, razvedene jer su bile drolje, nekakva Mourkova i Šouskova, jednom su, dok su cvetale trešnje u drvoredu kod Rostoka, vlovile naveĉer nekakvog starog impotentnog, sto let starog verglaša i odvlekle ga u taj rostocki gaj i tam ga silovale. Kaj sve z njim nisu delale! Na Ţiškovu ţivi gospon profesor Aksamit, koji je tam kopal i traţil nekakve grobove tih zgrĉenih kostura, a nekakve je i našel. A onda su vam one tog verglaša, odvlekle do jednog takvog iskopanog groba i tam su ga navlaĉile i iskoristile. A profesor Aksamit dosel) tam drugi dan i videl da u tom grobu nekaj leţi. Tak se raţ

l. Grad uTrakiji gdje su Antonije i Oktavijan porazili Brata i Kašlja; (pren.) poziv na si

ni, odluĉujući sukob (prev.) "J • >;

Ijl .. ali to je bil samo taj izmuĉeni, napaćeni verglaš ko- V su ostavile te razvedene gospice. Oko njega su bile same

kakve trešĉice, drvca. Posle je taj verglaš peti dan umri, a 11 gadure su bile još tak drske da su mu išle na sprovod. To

je već bila perverzija.

_- Posolil si to? — obratio se Svejk Balounu koji je,

iskoristivši opće zanimanje za Švejkovo pripovijedanje,

nešto skrio u naprtnjaĉu. — Pokaţi, kaj tam delaš! Baloune _-

rekao je Švejk ozbiljno — a kaj će ti ta kokošja boca? Tak,

pogledajte! Ukral nam je bocu od kokice, da bi si ju posle

sam skuhal. Jel znaš, Baloun, kaj si napravil? Znaš kak se u

ratu kaţnjava kad neko na bojištu pokrade svog kamarada?

Priveţe ga se za topovsku cev i ispali skup s topovskom ku-

glom. Sad je kasno uzdisati. Kad negde na fronti sretnemo

artiljeriju, sam bus se prijavil najbliţem topniku. A sad bus

za kaznu veţbal. Van iz vagona!

Nesretni je Baloun sišao, a Švejk je sjeo na vrata vagona i komandirao: — Habt Acht! Ruht! Habt Acht! Recht schaut! Habt Acht! Sad bus vjeţbal na mestu. Re-chts um! Ĉovjeĉe! Ko krava si! Rogovi ti trebaju biti tam gde je maloprije bilo rame. Herstellt! Rechts um! Links um! Halbrechts! Ne tak, vole! Herstellt! Halbrechts! No vidiš, mazga jedna, da ide! Halblinks! Links um! Links! Front! Front, budalo! Ne znaš kaj je to front? Gradaus! Kehrt euch! Kniet! Nieder! Setzen! Auf! Setzen! Nieder! Auf! Nieder! Auf! Setzen! Auf! Ruht!1 Tak, vidiš Baloun, to je zdravo, budeš imal bolju probavu.

Okolo su se poĉeli skupljati vojnici u gomilama, vikati i

Pucati od smijeha.

— Budite ljubazni, mesta — vikao je Švejk — on bu s*d marširal. Pazi Baloun, da ne moramo sve ispoĉetka. Ja ne volim bez razloga muĉiti vojnike. Znaĉi: Direktion

Nad """ V°'

no! *"

Vol;

)

'!no!

Mimo!

P°8

led nadesno!

Mirno!

v°lj

n°! Ponovi! Nalijevo! Poludesno! Ponovi! Nalijevo!

Poludesno! Ponovi! Poludesno! Polulijevo! Nalijevo! Lijevo! U vrstu! Ravno! d S'edni!

Diţi

se!

SJ

edni! Dol

ie! Diţi

se!

Dol

Je! Dffi

*""• S'edni!

Diţi

se!

; )n°- (njem.)

557 556

Ne znaš što je to Kurzer Schritt? Ja bum ti pokazal, dole poplaviš! Voller Schritt! Wechselt Schritt! Ohne Sch ' Bivole jedan! Kad velim Ohne Schritt1, onda menjaš no no m*»oi-i i O

na mestu.

Oko njih su se bile skupile barem dvije kompanije. Ba loun se znojio, nije znao za sebe, a Švejk je i dalje nareĊivao-»Gleicher Schritt! Glied riicvvarts marsch! Glied halt! Laufi schritt! Glied marsch! Schritt! Glied halt! Ruht! Habt Acht! Direktion Bahnhofl Laufschritt marsch! Halt! Kehrt euch! Direktion Wagon! Laufschritt marsch! Kurzer Schritt! Glied halt! Ruht!2

Sad bus se malo odmorili A onda burno sve ispoĉetka. Sve se moţe ak se hoće.

— Što se ovdje dogaĊa? — zaĉuo se glas poruĉnika Duba koji je uznemireno dotrĉao.

— Pokorno javljam, gospon lajtant — rekao je Švejk

— da malo veţbamo kak ne bi zaboravili na egzecir i da ne bi zabadav trošili dragoceno vreme.

— Silazite iz vagona! — naredio je poruĉnik Dub — toga mi je već dosta. Predvodim vas gospodinu zapovjedniku bataljuna.

Kad se Švejk našao u stoţernom vagonu, natporuĉnik Lukaš je kroz druga vrata šmugnuo iz vagona na peron. Kad mu je poruĉnik Dub raportirao o ĉudnim štosevima, kako se izrazio, dobrog vojnika Svejka, satnik Sagner je bio baš dobro raspoloţen jer je vino Gumpoldskirchen bilo zaista izvrsno.

— Znaĉi, vi ne ţelite uzalud tratiti dragocjeno vrijeme

— smijao se znaĉajno. — Matušiĉ, doĊite! Bataljunski ordonans dobio je nalog da pozove narednik3

1. Pravac kolodvor! Naprijed marš! Kratkim korakom! Punim korakom! Izmijeni koraK.

koraka! (njem.)

i 2. Jednakim korakom! Vode, natrag! Vode, stoj! Trĉećim korakom! Vode, naprijed!

K°f~f ofi

Vode, naprijed! Korakom! Vode, naprijed! Korakom! Vode, stoj! Voljno! Mirno! Pravac koloĊ

Trĉećim korakom! Kratkim korakom. Vode, stoj! Voljno! (njem.)

558 Banhof! Gledaj kam pokazivani! Marschieren m Glied-halt! Stoj, k vragu, il bum te zatvorili Glied -^ uf

Konaĉno, da si se zaustavil bedak jedan. Kurzer Sch • Ne znaš što je to Kurzer Schritt? Ja bum ti pokazal, dole * poplaviš! Voller Schritt! Wechselt Schritt! Ohne Sch ' C

| '!

l

kao najveći ti-

- Evo, ovaj ĉovjek — rekao je satnik Sagner nared-, jvfasjiklu — ne ţeli uzalud tratiti dragocjeno vrijeme. Odvedite ga iza vagona i cijeli sat s njim vjeţbajte vjeţbe s

ykom. Ali bez ikakvog milosrĊa, bez odmora, najvaţnije je L to ide jedno za drugim! Setzt ab, an setz ab!1 Vidjet ćete, Švejk, da se nećete dosaĊivati — rekao mu je na odlasku.

I zaĉas su se iza vagona ĉule oštre naredbe koje su sveĉano odjekivale medu kolosijecima. Narednik Nasaklo, koji je up-ravo igrao ajnca i drţao banku, derao se da se ĉulo do neba: »Beim Fufi! Schultert Beim Fufl! Schulteht!« 2.

A onda je na trenutak sve utihnulo pa se samo ĉuo Švejkov mirni i razboriti glas:

— Sve sam to već nauĉil u aktivnoj sluţbi pred nekolko let. Kad je »Beim Ful?!«, onda je puška oslonjena na desni bok Vrh kundaka je u ravnoj liniji s vrhom noge. Desna ruka je prirodno ispruţena i drţi pušku tako da palac opkruţuje lauf3, a ostali prsti moraju stegnuti prednji dio kundaka, a bd je »Schultert!«, onda je puška slobodna na remenu, na desnom ramenu, i to laufmundunk4 gore, a lauf otraga.

— Dosta ste toga namljeli — zaĉuo se ponovno narednik Nasaklo. — Habt Acht! Rechts schaut! Herrgott, kako to radite?

— Delal sam »Schultert!«, a kad je »Rechts schaut!«, sklizne moja desna ruka dole niz remen, primim vrh kundaka i okrenem glavu nadesno, a na taj »Habt Acht!«, zemem opet desnom rukom remen i moja glava gleda pred sebe, na vas.

I opet odjeknu narednikov glas: — In die Balanz! Beim Fufi! In die Balanz! Schul-tert! Ba-

J°n«t auffi Bajonett ab! Falit daš Bajonett! Zum Gebet! Vom Gebet! Kniet nieder zum Gebet! Laden! Schiefien! Schiefien

toni, nišani, prekini! (njem.) nozi, o

desno rame, k nozi! (njem.)

cijevi,

559 kompanije Nasakla, koji je bio poznat •

te da odmah nabavi za Svejka pušku. 1**^ --i ___.* t ž'f-vtTi^lr t*£*lr'*f\ 1^

COt"f11 Lr

halbrechts! Ziel Stabswagon! Distanz 200 Schritt!... An! Feuer! Setzt ab! An Feuer! An Feuer! Setz ab! Aufs normal! Patronen versogen! Ruht!1

Narednik je motao cigaretu.

Svejk je za to vrijeme promatrao broj puške, a onda s javio:

— 4268! Takav broj je imala jedna lokomotiva u Peĉkama, na prugi, na 16. koloseku. Trebali su je otpelati u depo u Liše nad Labom na popravak, al to ni išlo tak lako gospon narednik, jer je taj strojovoĊa koji ju je trebal tam otpelati jako loše pamtil brojke. Onda ga je pozval nadzornik pruge u ured i rekel mu: »Na 16. koloseku nalazi se lokomotiva broj 4268. Ja znam da slabo pamtite brojke, a kad vam se neki broj napiše na papir, onda taj papir zgubite. Dajte pazite, kad ste već tak slabi s brojkama, ja bum vam pokaza! kak je lako zapamtiti si bilo kakav broj. Pogledajte: lokomotiva koju trebate otpelati u depo u Liše nad Labom ima broj 4268. Sad pazite: prva brojka je ĉetvorka, druga dvojka. Sad si zapamtite; ovih 42, to je 2 puta 2, to je prvo u redosljedu, a iznosi 4, dijeljeno sa 2 = 2, već imate jedno kraj drugog, 4 i 2. Nemojte se prepasti. Kolko je dvaput ĉetiri — osam, jel tak? Sad si zabijte u pamet da je osmica iz broja 4268 posljednja u redosledu i ostaje nam još samo, kad ste si već zapamtili daje prva ĉetvorka, druga dvojka, ĉetvrta osmica, da nekak na br-zinu zapamtimo i tu šesticu koja ide prije osmice. To je jako jednostavno. Prva brojka je ĉetri, druga dvojka, ĉetri i dva su šest. Sad ste već sigurni, a sad vam više taj poredak brojki više nikad ne bu izišel iz pamćenja. Tak ste si utuvili u glavu broj 4268. Ili moţete do istog rezultata doći još jednostavnije.-

Narednik je prestao pušiti, izbuljio je na njega oĉi i odjed-nom promucao: — »Kappe ab!«2

1. Pred prsa! K nozi! Pred prsa! O desno rame! Noţ na puški! Uperi bajuneti Na molirvu! ™ [ na

molitvu! Napuni pušku! Pucaj! Pucaj poludesno! Cilj: stoţerni vagon! Razmak 200 KO Gotovo,

nišani! Pali! Pali, prekini! Nišani! Prekini! Nišani normalno! Opskrbi se mecima-Voljno! (njem.) 2. Skini kapu! (njem.) • /">•, '

560

Švejk je ozbiljno nastavio: ___ On mu je onda poĉel objašnjavati još jedan jednos-

vniii naĉin kak bu si zapamtil broj lokomotive 4268. Osam manje dva je šest. Znaĉi već zna 68. Šest manje dva

ĉetri, a sad već zna 4 — 68, a ta dvojka izmeĊu njih skup • 4 __ 2 — 6 — 8. Nije to preveć teško kad se to napravi i drukĉe, pomoću mnoţenja i deljenja. I opet se doĊe na isti rezultat. Zapamtite si, rekel je taj nadzornik pruge, da su dva puta 42 = 84. Godina ima dvanajst meseci. Oduzmite, dakle, dvanajst od 84 i ostane vam 72, a onda još od toga 12 meseci i to vam je 60, sad već imamo sigurnu šesticu, a nulu budemo prekriţili, dakle sad znamo 42,68,4. Kad smo nulu prekriţili, prekriţili burno i tu ĉetvorku straga, i opet smo vrlo lagano dobili 4268, broj lokomotive, koja spada u depo u Liše nad Labom. To je, kako velim, isto i sa tim deljenjem jako lako. Izraĉunamo si koeficijent po carinskoj tarifi... Ni vam valjda zlo, gospon narednik? Ak hoćete, ja bum odmah poĉel s General de charge! Fertig! Hoch an! Feuer! K vragu! Nije nas trebal gospon kapetan poslati na sunce! Moram po nosila.

Kada je stigao, lijeĉnik je konstatirao da je to ili sunĉanica ili akutna upala moţdane opne.

Kada je narednik došao k sebi, kraj njega je stajao Švejk i rekao mu:

— Da vam to završim. Mislite, gospon narednik, da je °naj strojovoĊa to zapamtil? On si je sve zmotal i još je to pomnoţil s tri jer se setil Svetog Trojstva, ali lokomotivu ni našel. Ta vam još uvek tam stoji, na koloseku broj 16.

Narednik je opet zatvorio oĉi. A kada se Svejk vratio u svoj vagon, na pitanje gdje je bio

^o dugo, odgovorio je:

~— Ko drugoga uĉi laušfrita, stoput dela šulterta! Straga, u vagonu, tresao se Baloun. Dok nije bilo Švejka, a

^^ je dio kokoši već bio kuhan, poţderao je pola Švejkove P°rcije.

561

\

Pred polazak vlaka ešalon je sustigao mješoviti vojni l s razliĉitim ostacima vojske. Bili su to ili oni koji su zakas -f

. . . v . . 1 1 . i .. . 1 . ~"«mi vojnici otpušteni iz bolnice koji su sustizali svoje jedni

a i druge sumnjive individue, koje su se vraćale sa sluţbeni putovanja ili iz zatvora.

Iz toga je vlaka istupio i jednogodišnji dragovoljac Marek koji je bio optuţen zbog pobune jer nije htio ĉistiti zahode ali ga je divizijski sud oslobodio, istraga nad njim hila je obustavljena i jednogodišnji dragovoljac Marek pojavio se u stoţernom vagonu kako bi se javio zapovjedniku bataljuna Jednogodišnji dragovoljac dosad nije pripadao nikamo jer su ga vodali od zatvora do zatvora.

Kada je satnik Sagner ugledao jednogodišnjeg dragov-oljca i primio dopise koji su se ticali njegova dolaska, a na kojima je stajala povjerljiva primjedba »Politisch verdachtig! Vorsicht!«1, nije se baš previše razveselio. Na svu sreću, sjetio se »zahodskog generala« i njegove tako zanimljive preporuke da se bataljun dopuni »bataljunskim Ijetopiscem«.

— Vrlo ste nemarni, jednogodišnji dragovoljce — rekao mu je — u školi jednogodišnjih dragovoljaca bili ste pokora boţja; umjesto da se potrudite istaknuti kako biste postigli ĉin koji vam pripada prema vašoj inteligenciji, vi ste se vucarali od zatvora do zatvora. Pukovnija se mora sramiti zbog vas, jednogodišnji dragovoljce. Ipak, mogli biste popraviti svoju grešku, i valjanim se vršenjem svoje duţnosti ponovno naći u društvu dobrih vojnika. Posvetite sve svoje snage bataljunu s ljubavlju. Dat ću vam šansu. Vi ste inteligentan mladi ĉovjek, a sigurno imate i sposobnosti za pisanje i stiliziranje. Ovako ću vam to reći: svaki bataljun na bojišnici treba ĉovjeka koji bi mogao voditi kronološki pregled svih ratnih dogaĊaja koja se tiĉu izravnog sud-jelovanja tog bataljuna na bojnom polju. Potrebno je pop1' sati sve pobjedniĉke pohode, sve slavne, znaĉajne trenutke u kojima će bataljun sudjelovati i igrati glavnu ili istaknutu

l. Politiĉki sumnjiv, (njem.)

te napisati i postupno sastaviti prilog za povijest naše e.

Razumijete me?

___- pokorno javljam da razumijem, gospodine satnice, j; se o epizodama iz ţivota svih jedinica. Bataljun ima oju povijest. Pukovnija sastavlja pukovnijsku povijest na melju povijesti svojih bataljuna. Pukovnije stvaraju povijest brigade, povijest brigada stvara povijest divizije i tako dalje. Trudit ću se svim silama, gospodine satnice. Jednogodišnji dragovoljac Marek poloţio je ruku na

srce: — Biljeţit ću s iskrenom ljubavlju slavne dane našeg

bataljuna, upravo danas, kad je ofenziva u punom jeku i kada dolazi do teškog boja u kojem će naš bataljun bojno polje prekriti tijelima svojih junaĉkih sinova. Savjesno ću zabiljeţiti sve dogaĊaje koji će morati doći, kako bi stranice povijesti našeg bataljuna bile ispunjene lovorom slave.

— Bit ćete pri stoţernom bataljunu, jednogodišnji dragovoljce, pazit ćete na to tko će biti predloţen za odliĉje, biljeţit ćete, naravno, prema našim podacima, sve pohode koji bi osobito mogli upozoriti na iznimnu bojevnost i ĉeliĉnu disciplinu bataljuna. Nije to tako lako, jednogodišnji dragovoljce, ali nadam se da imate toliko talenta za zapaţanje, kako biste, primajući od mene odreĊene direktive, naš bataljun uzdignuli iznad ostalih jedinica. Šaljem telegram pukovniji da sam vas imenovao bataljunskim Ijetopiscem. Javite se financijskom naredniku Vaneku uli . kompaniju, neka vas smjesti u vagon. Ionako je tamo najviše mjesta; i recite mu neka doĊe k meni. Dakako, bit ćete pribrojeni stoţernom bataljunu. To će se provesti putem bataljunske zapovijedi.

Kuhar okultist je spavao. Baloun se neprestano tresao

jer je Već bio otvorio i natporuĉnikove sardine, financijski ^ednik Vanek otišao je satniku Sagneru, a telegrafist Cho- . °Unsky potajno je negdje drpio na kolodvoru bocu borov- > ispio ju, upao u sentimentalno raspoloţenje i pjevao:

m

563 562

Dok po slatkih dnevih plavih, - iil|i.

vjernim mi se sve ĉinilo, i JU'j-

disala migmdsa vjerom, .)».

a oko mi ljubav lilo. •<"fef •

No ugledah da sva zemlja

nevjerna je kao sakal,

nestala je vjerna ljubav,

a ja prvi put zaplakal.

Zatim je ustao, prišao stolu financijskog narednika Vaneka i napisao na komad papira velikim slovima:

»Ovime ljubazno molim da bih bio preimenovan i promaknut u

bataljunskog trubaĉa.

Chodounsky, telegrafa.«

Satnik Sagner nije suviše dugo vodio razgovor s financ-ijskim narednikom Vanekom. Jedino ga je upozorio na to da će se pukovnijski Ijetopisac, jednogodišnji dragovoljac Marek, zasad nalaziti u vagonu sa Švejkom.

— Mogu vam samo reći toliko da je taj Marek, kako bih rekao... sumnjiv. Politisch verdachtig. Ali, boţe moj! To danas nije tako ĉudno. A o kome se to ne govori? Postoje razliĉita mišljenja. Vi me, na neki naĉin razumijete, samo vas upozoravam da ga, ako bi nešto poĉeo govoriti, što bi... no razumijete... da ga smjesta prekinete, da ja ne bih sluĉajno imao nekakve neugodonosti zbog toga. Recite mu jednos-tavno da se ostavi svojih govorancija i bit će sve u redu. Ja> doduše, ne mislim da biste za svaku sitnicu k meni morali dotrĉati. Uredite to s njim prijateljski, takav razgovor uvijek više vrijedi nego nekakvo glupo potkazivanje. Ukratko, ne ţelim ništa ĉuti, jer... razumijete. Takva stvar uvijek baca ljagu i na cijeli bataljun.

Kada se, dakle, Vanek vratio, odveo je na stranu jednogodišnjeg dragovoljca Mareka i rekao mu: '"'

^_ ĉovjeĉe, vi ste sumnjivi, ali to ne smeta. Samo nemo-ovoriti ništa suvišno pred tim Chodounskvm, telegrafis-

t0 Jedva je to izrekao, kadli Chodounskv dotetura i pade financijskom naredniku u naruĉje, jecajući pijanim glasom,

*to je valjda trebalo zvuĉati kao pjevanje:

Kad me je društvo napustilo, na

tvoje sam prsi glavu sklonio. Srce

je ĉisto tvoje dopustilo da gorke

sam suze svoje ronio. U tvom sam

oku zapalio plam kao daje

zvijezda bljeskala, ja otada samo

znam da su koraljna usta šaptala:

nikada te više nikome ne dam.

— Mi se nikada nećemo rastati — urlao je Chodounskv

— sve što budem ĉuo na telefonu, sve ću vam reći. Poserem

im se na prisegu.

U kutu Baloun se od straha kriţao i poĉeo glasno moliti.

— Majko Boţja, ne oddoni molitvu moju, usliši molitve

moje, utješi me u ljubavi svojoj, pomozi meni bijednom

koji k Tebi vapim ţivom vjerom, ĉvrstom nadom i ţarkom

ljubavlju, u ovoj dolini suza. Kraljice nebeska, pomozi za-

govorom svojim, da ostanem u milosti Boţjoj i pod okriljem

Tvojim do kraja ţivota da bih izdrţao...

Blagoslovljena Djevica Marija zaista se zagovorom svojim

^uzela za njega, jer je nedugo nakon toga jednogodišnji

~agovoljac iz svoje bijedne naprtnjaĉe izvukao nekoliko

konzervi sardina i podijelio svakome po jednu.

Baloun je neustrašivo otvorio kovĉeg natporuĉnika Lukaša

i vratio s neba pale sardine.

. Ali. kad su svi otvorili sardine i poĉastili se njima, Baloun Je došao u iskušenje, otvorio i kofer i sardine i proţdrljivo ih

565 564

A tu se već najblagoslovljenija i najslaĊa Djevica M •• od njega odvratila, jer baš kad je dopijao i posljednju l/^ ulja iz konzerve, na vratima vagona pojavio se bataljun i? ordonans Matušiĉ viĉući:

— Baloune, imaš odnijeti onom svom obrlajtantu sa dine!

— Al će biti ćuški — rekao je narednik Vanek.

— S praznini rukama nemoj tam ići — savjetovao i Švejk — zemi si sa sebom pet praznih konzervi! — A što ste to poĉinili da vas dragi Bog tako kaţnjava? — upitao je jednogodišnji dragovoljac. — U vašoj prošlosti mora biti nekakav veliki grijeh. Da si niste sluĉajno dopustili svetokradu, da niste moţda svome ţupniku pojeli šunku s tavana? Da niste moţda u podrumu popili misno vino? Da se niste moţda kao djeĉak pentrali na kruške u ţupnikovu vrtu?

Baloun je oteturao s izrazom oĉajanja na licu, pun beznaĊa. Njegov je paćeniĉki izraz srcedrapateljno govorio: »Kad bu došel kraj ovim mukama?«

— To je to! — rekao je jednogodišnji dragovoljac koji je ĉuo posljednje rijeĉi nesretnog Balouna — vi ste, prijatelju, izgubili vezu s Gospodinom Bogom. Vi se ne znate dobro pomoliti da vas Gospod Bog što prije ukloni s ovog svijeta.

Švejk je k tome dodao: —Taj se Baloun nikak nemre odluĉiti da taj svoj vojniĉki

ţivot, svoje vojniĉko razmišljanje, reci, dela i smrt svoju vojniĉku, preporuĉi dobroti materinskog srca najvišeg Gos-podina Boga, kak je to govoril taj moj feldkurat Katz kad bi poĉel teturati i zabunom se sudaril z nekakvim vojnikom na ulici.

Baloun je zavapio da je već izgubio vjeru i u Gospodina Boga, jer ga je već toliko puta molio neka mu da snage i nekako mu stisne taj njegov ţeludac.

— To i nije poĉelo z ovim ratom — zajaukao je -— r

je već stara bolest, ta moja proţdrljivost. Zbog nje je zena

decom išla hodoĉastiti na Klokote. j» •

Znam za to — primijetio je Švejk — to je kod Tabora, ~~7 tarn bogatu Djevicu Mariju s falš brilijantima, a htel J ^

pokrasti jedan crkvenjak, odnekud iz Slovaĉke. Jako )u) Vflj ĉovek. Tak je tam došel i pomislil si je da bu mu to f0,. jjj0) ak bude se oĉistil od svojih starih greha, a unapred

spovedil i za ono kaj bu sutra pokral Djevicu Mariju. Nije

M ni keks prije nego je izmolil tih svojih tristo Oĉenaša

, • mu je dal gospon pater kak mu ovaj ne bi pobegel, a već

M crkvenjaki otpelali direkt u ţandarsku stanicu. Kuhar okultist poĉeo se s telegrafistom Chodounskvm

svaĊati o tome ne vapi li do neba za pravdom, izdaja is-povjedne tajne i je li to uopće imalo smisla kad se radilo o falš brilijantima. Na kraju je ipak Chodounskv dokazao da je to bila karma, dakle predodreĊeni usud iz daleke, nepoznate prošlosti, kada je taj nesretni crkvenjak iz Slovaĉke bio još vjerojatno glavonoţac na nekakvom drugom planetu, a usud je isto tako predodredio, još u vrijeme kad je pater iz Klokota bio jeţ kljunati, ĉudnovati tobolĉar, neki danas već izumrli sisavac, da će on povrijediti ispovjednu tajnu; no ne samo zbog toga nego i s pravnog stajališta, a i po kanonskom pravu, moţe se dati oprost od grijeha i kad se radi o samostanskom imetku.

Tome se pridruţio i Švejk ovom jednostavnom primjed-bom:

— A je, kak da ne. Nijedan ĉovek ne zna kaj bude iz-vodil za nekolko miliona godina i niĉeg se ne srne unapred odreći. Obrlajtant Kvasniĉka, kad smo još sluţili u Karlinu kod priĉuvnog zapovedništva, uvek je, dok je drţal preda-vanja, govoril: »Nemojte si misliti, govna jedna, krave lijene 1 krmaĉe, da ćete s vojskom završit na ovom svijetu. Vidjet ^no se mi i poslije smrti, a ja ću vam priredit takvo ĉistilište, 03 ćete od toga pozvizdit, bando svinjska.«

Za to je vrijeme Baloun, koji je u potpunom oĉaju ne-Ptestano mislio da se samo o njemu razgovara i da se sve to njega tiĉe, nastavio sa svojom javnom ispovijedi: Nisu ni Klokoti niš pomogli protiv moje proţdrljivosti.

567 566

Vrati se ţena s hodoĉašća i poĉne brojati kokice. Fali jed ili ĉak dve. Ja si nisam mogel pomoći, znal sam da n trebaju u gospodarstvu zbog jaja, ali izajdem van, pogled na njih, i najednom vam osetim u ţelucu takvu rupu, a jednu vuru već mi je dobro, već je kokica oglodana. Jednom kad su bili u Klokotima da bi se za mene molili, da im tati doma niš ne poţdere i ponovo ne napravi neku štetu, hodal sam po dvorišĉu i najednom mi je nekak zapel za oko puran To sam onda skoro platil ţivotom. Zapela, mi je u grlu kost od njegove boce i da ni bilo nekog klinca, jednog tak malog deĉeca, koji mi je izvlekel tu kost, danas ne bi tu z vama sedel, a ne bi ni doĉekal taj svetski rat. Je, je. Taj moj mali klinac, taj moj šegrt, to je bil spretni deĉko. Takav mali, buc-masti, okrugli, špekasti... Švejk je pristupio Balounu:

— Pokaţi jezik! Baloun je isplazio na Švejka jezik, našto se Švejk obratio

svima koji su bili u vagonu: — To sam znal, poţderal je i tog svog slugu. Priznaj, kad si ga poţderal? Kad su vaši bili na Klokotima, jel? Baloun je oĉajno sklopio ruke i povikao:

— Pustite me, kamaradi, uza sve ovo, još da bi i to doţivel od svojih kamarada.

— Mi vas zbog toga ne osuĊujemo — rekao je jednogodišnji dragovoljac — naprotiv, vidi se da će od vas biti dobar vojnik. Kad su za napoleonskih ratova Francuzi opsjedali Madrid, -španjolski je zapovjednik Madrida, pnje

nego što je predao tvrĊavu zbog gladi, pojeo svog adutanta i bez soli. To je već zbilja ţrtva, jer bi usoljeni adutant sig urno bio probavljiviji... a kako se, gospodine financijsKi narednice, zove taj naš bataljunski adutant?... Ziegler? To Je

nekakav mršavac, od njega ne bi mogli napraviti porcije ni # jednu marškompaniju. ,,

— No, pogledajte — rekao je financijski narednik Van —

Baloun u ruci drţi krunicu.

I zaista, u svom teškom jadu, Baloun je potraţio spas

. glogovim kuglicama koje je proizvela firma Moritz citiiin* & & » ?s*enstein iz Beĉa. ___Ta je isto iz Klokota — rekao je tuţno Baloun. — Pr-nego kaj su mi Je donesli, došel sam glave ĉisto mladim '' 'ĉiĉama, al to ni nikakvo meso, to je premekano. Uskoro zatim stiglo je priopćenje ĉitavom vlaku, da se laţi za ĉetvrt sata. Budući da u to nitko nije ţelio vjerovati, jjoeodilo se da je poneki, usprkos oprezu, nekamo zalutao. i^da je vlak krenuo, nedostajalo je osamnaest vojnika, a meĊu njima i narednik Nasaklo iz 12. marškompanije, koji se kada je vlak već odavno nestao iza Išatarĉe, u maloj bagremovoj šumici iza kolodvora, u plitkoj udolini, još svaĊao s nekakvom droljom koja je od njega traţila pet kruna dok joj je on nudio kao naplatu za izvršenu uslugu ili krunu ili par pljuski, do ĉega je na kraju i došlo uz takvu njezinu dernjavu da su se štrcali ljudi s kolodvora.

569 568

III

OdHatvana do granice Galicije

Za ĉitavo vrijeme ţeljezniĉkog transporta ovog bataljuna, koji se trebao ovjenĉati ratnom slavom ĉim propješaĉi od Laborca preko istoĉne Galicije do bojišnice, u vagonu u kojem su bili jednogodišnji dragovoljac i Švejk, vodili su se opet ĉudni razgovori, manje-više veleizdajniĉkog sadrţaja. U manjoj mjeri, ali moţemo općenito reći, to se isto dogaĊalo i u drugim vagonima, pa je i u stoţernom vagonu vladalo nekakvo nezadovoljstvo, jer je u Fiizes Abonevu, preko pukovnije stigla armijska zapovijed po kojoj se ĉasnicima obrok vina smanjivao za osminu litre. Naravno da pritom nisu bili zaboravljeni ni vojnici, kojima se smanjivala porcija saga1 za jedan dekagram po ĉovjeku, sto je bilo još zagonetnije zna li se da nitko nikada u vojsci toga saga nije ni vidio.

Bez obzira na to, morali su ovo javiti financijskom nared-niku Bautanzelu, koji se time osjetio strahovito povrijeĊen i Pokraden, pa je izjavio da je sago danas vrlo vrijedna stvar i k bi za kilu dobio barem osam kruna.

U Fiizes Abonevu otkrilo se i to da je jedna satnija izgu- 1*7 poljsku kuhinju jer se konaĉno na toj stanici trebao

^ti gulaš s krumpirom, ĉemu je veliko znaĉenje pridavao

^od-general«. Istragom je izašlo na vidjelo, da nesretna

Jska kuhinja nije ni krenula iz Brucka i da vjerojatno do

0 koje se dobiva iz malajske sago-palme. (fm.) '• ttjfr '*W'

571

»K

dana današnjeg stoji tamo negdje iza barake 186 nan v

i hladna. ' PUstet*

Kuhinjsko osoblje koje je pripadalo toj poljskoj k k' bilo je toga dana, zbog obijesnog vladanja u gradu, zatvo ^ u straţarnici, a uspjeli su to tako srediti da su, kad je maršbataljun prelazio MaĊarsku, još bili zatvoreni.

Ĉeta bez kuhinje bila je dodijeljena drugoj p kuhinji, što, naravno, nije prošlo bez svaĊe, jer je izmed onih dodijeljenih i onih iz one druge ĉete koji su biT odreĊeni za guljenje krumpira, došlo do kontroverznih iz java u kojima su jedni drugima tvrdili da nisu takva goveda da bi se muĉili za druge. Na kraju se ustvari pokazalo da je taj gulaš s krumpirom zapravo manevar kako bi se vojnici navikli na to da se na bojištu, dok se bude kuhao gulaš, na jednom izdaje zapovijed »Alles zuruck!«, gulaš se iz kodova izlije i nitko ne dobije ni liznuti. i

To je, dakle, bila nekakva priprema, ne tako tragiĉna po svojim posljedicama, ali ipak pouĉna. Kad se, naime, taj | gulaš trebao već dijeliti, stigla je zapovijed »U vagone!«. I već se putovalo prema Miškovcu. Ni tamo se nije dijelio gulaš, jer je na pruzi stajao vlak s ruskim vagonima, pa stoga nisu puštali vojsku iz vagona, ali su zato pustili vojnicima mašti na volju da će se gulaš dijeliti tek kad u Galiciji izaĊu iz vlaka, gdje će, pak, proglasiti da je gulaš ukiseljen i nije za jelo pa će biti proliven.

Zatim su gulaš vozili dalje u Tiszalok i Zombor, a onda, kad više nitko nije oĉekivao da će se gulaš podijeliti, vlak se zaustavio u Novom Gradu pod Šiatorom, gdje su ponovno potpalili vatru pod kodovima, gulaš se podgrijao i konaĉno bio podijeljen.

Postaja je bila krcata jer su najprije trebala biti poslan dva vlaka sa streljivom, za njima dva ešalona topništva i v s pontonirskim odredima. Općenito, moţe se reći da su ovdje nakupili vlakovi s trupama svih mogućih rodova

- i- ta Iza kolodvora honvedski husari zezali su dva P°J

kojima su oteli demiţone s rakijom, a sad su ih, do- °Va oloţeni, umjesto da im plate, tukli po ustima, što im

bf°r jatn0 bilo dopušteno budući da je sasvim blizu stajao

}e^ Ltnik i ljubazno se osmjehivao na ĉitavu tu scenu dok

•° kladišta nekoliko drugih honvedskih husara zavlaĉilo ie' j suknje crnookim kćerima maltretiranih Zidova.

Ovdje je bio i vlak koji je vozio zrakoplove. Na drugim

l siiecima, na vagonima su stajala ista takva oruĊa kao ,

su zrakoplovi i topovi, ali u razlupani. Bili su to dijelovi rušenih zrakoplova i uništene cijevi haubica. Dok je ono

ieţe i novo putovalo tamo gore, na bojišnicu, ovi ostaci

slave putovali su u unutrašnjost, na popravak i rekonstrukciju.

Dakako da je poruĉnik Dub vojnicima koji su se oku-pljali oko uništenih oruĊa i zrakoplova objašnjavao da je to ratni plijen, ali je odjednom primijetio da nedaleko od njega, nekoj skupini, Švejk opet nešto pripovijeda. Pribliţio se tom mjestu i zaĉuo Svejkov odrješiti glas:

— Kak je da je, to je ipak ratni plen. To, doduše, nekak na prvi pogled deluje zbunjujuće, kad neko proĉita na lafetu C. und K. Aartilleriedivison. Al to je valjda tak is-palo da je to oruţje palo u ruke Rusima, onda smo im mi to opet morali oteti, pa je takav plen i puno vredniji jer... jer — rekao je sveĉano kada je primijetio poruĉnika Duba ~- neprijatelju se niš nesme ostaviti u rukama. To vam je ko s tim Pfemišlom, ili s onim vojnikom kojemu je neprijatelj u borbi otel ĉuturicu. To je bilo još za napoleonskih ratova, taj Rojnik se noću odšuljal do neprijateljskog tabora i donesel si cuturicu natrag, a još je na tome i zaradil jer je neprijatelj baš te noći dobil rakiju.

Poruĉnik Dub rekao mu je samo ovo: "~~ Gledajte da nestanete, Švejk, da vas drugi put više ne

vidim!

~7 Na zapoved, gospon lajtant. vejk je otišao do druge skupine vagona, a da je poruĉnik cuo što je još ovaj dodao, sigurno bi iskoĉio iz odore,

p

°V

573 572

iako je to bila posve neduţna biblijska izreka: »Malo ćet

još vidjeti, i još malo, pa me zatim nećete vidjeti«. "^

Poruĉnik Dub je nakon Svejkova odlaska do te nv poblesavio da je vojnike upozoravao na jedan srušeni a * trijski zrakoplov, na ĉijem je metalnom okviru bilo oznaĉeno »Wiener Neustadt«:

— Taj smo Rusima srušili kod Lavova — poruĉnik Dub.

Te je rijeĉi ĉuo natporuĉnik Lukaš, koji se pribliţio ' glasno dodao:

— Pri ĉemu su oba ruska zrakoplovca izgorjela. Zatim se udaljio bez rijeĉi, pomislivši da je poruĉnik Dub grozna stoka.

Iza drugih vagona susreo se sa Svejkom i potrudio se umaknuti mu, jer se na Švejkovu licu odmah vidjelo, ĉim je spazio natporuĉnika Lukaša, da mu mnogo toga leţi na srcu što bi mu ţelio reći.

Svejk se zaputi k njemu:

— Ich melde gehorsam, kompanieordonanc Švejk, prosim za daljnje zapovedi. Pokorno javljam, gospon natporuĉnik, da sam vas već traţil u stoţernom vagonu.

— Slušajte Švejk — rekao je natporuĉnik Lukaš odbo-jnim i neprijateljskim tonom — znate li kako se zovete? Jeste li već zaboravili kako sam vas nazvao?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da takvu stvar nisam zaboravil, zato jer ja nisam nikakav jednogodišnji dragovoljac Ţeleznv. Još davno, prije rata, onda kad smo bili u Karlinskim kasarnama, tam je bil nekakvi pukovnik Fliedler von Bumerang, ili tak nekak. ,

Natporuĉnik Lukiš se nehotice nasmijao ovome >>fa

nekak«, a Švejk je nastavio pripovijedati: — Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je taj nas puK

vnik bil za pol manji od vas, nosil je i bradu i brkove ko kn Lobkovic, tak da je zgledal ko majmun, a kad bi se rasr > skakal je dvaput više neg kaj je bil sam visoki, tak da srno g zvali dedek kauĉuk. Onda je bil nekakvi Prvi maj, Pa s

pripravnosti, a on nam je uoĉi tog Prvog maja drţal Hvorišĉu velki govor, da sutra svi moramo ostati u kasar-na da se nesmemo maknuti van, kak bi mogli po najvišoj ° vedi, u sluĉaju potrebe, postreljati svu tu socijalistiĉku f du. I 'I3XO' ve ' onaJ v°Jmk koji danas ima izlaz, a sutra vreme ne vrati u kasarnu, već to nategne na drugi dan, • bu optuţen za veleizdaju, jer takav pijani tip ne bu trefil nijednog ĉoveka kad se bude pucalo, i još bude pucal u zrak. i(ad se onda taj jednogodišnji Ţeleznv vratil u sobu, veli da je ipak taj stari dedek kauĉuk imal dobru ideju. I veli da je to sve u svemu istina, jer sutra tak i tak nikog ne buju ni pustili natrag u kasarnu, tak da je najbolje da se ni ne vraća, a to je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, i ostvaril, sto posto. Al taj gospon pukovnik Fliedler, to vam je bila takva ogavna mrcina, daj mu dragi Bog lahko, da vam je drugi dan hodal po Pragu i traţil nekoga iz naše regimente ko se uopće usudil izići iz kasarne, i negde kod Prasne brane nekak je, na sreću, srel tog Ţeleznog i odmah se na njega hitil: »Ja ti dam, ja te naruĉim, ja ti tva put zapaprili«. Rekel mu je još toga puno više, i vlekel ga je sa sebom u kasarnu i još mu je celim putem govoril kojeĉega odvratnoga, pretil mu se i stalno ga je pital kak se zove. »Selesni, Selesni, ti šereš, ja sam sretan ta sam te ufatil, ja ti pokašem den ersten Mai. Selesni, Selesni, ti bus moj, ideš u rešt, fajn, zatforit!« Ţeleznom je to već bilo svejedno. Tak, kad su išli prek Pofiĉa, pokraj Rozvafila, £aezny je odskoĉil u nekakav prolaz i zgubil mu se, i tak je kauĉuk-dedeku pokvaril to velko veselje da bu ga strpal u rest. Pukovnika je tak rasrdilo kaj mu je ovaj pobegel, da je °d besa zaboravil kak se taj njegov delikvent zove, zmotal si ft to, i kad je došel u kasarnu, poĉel je skakat do plafona, jer ft plafon bil niski, a taj koji je bil deţurni u bataljonu ĉudil . ^kaj taj dedek najenput govori nekakav pokvareni ĉeški Vlce: »Satvorit Mjedenog, Mjedeni ne satvorit. Olovnog ^orit, Cinkovog satvorit!« I tak se dedek muĉil dan za ^ni i stalno je pital jel su uhvatili tog Mjedenog, Olov-& ! Cinkovog, a onda je dal postrojit ćelu regimentu, ali

rekao

575 574

oni su već Ţeleznoga, o kojem se to posvud znalo ambulantu jer je bil zubni tehniĉar. Al jednom je n u " naše regimente uspel probosti nekog draguna koji se 1^ cival njegovoj curi u birtiji u Brucku, pa su nas onda p0 j u ĉetverokute, svi su morali izići, ĉak i ambulanta a k • bil jako bolesni, tog su dva drţali. Tak se više niš ni rrio /' moral je i Ţeleznv na smotru na dvorišĉe, i tam su nam ĉhi' pukovnijsku zapoved nekak u tom smislu da su i dragani i tak vojnici, da ih je zabranjeno probadati jer da su to n *• suborci. Prevodil je neki jednogodišnjak, a naš je pukovnik samo gledal ko tigar. Prvo je prešel ispred prve vrste, onda je otišel otraga, onda je obišel ćeli ĉetverokut i najednom ti je otkril Ţeleznoga, koji je bil ko gora velki, tak da je to, gospon obrlajtant, bilo grozno komiĉno kad ga je dovlekel u sredinu tog ĉetverokuta. Jednogodišnjak je prestal prevoditi, a naš ti je pukovnik poĉel skakati pred Ţeleznvm ko kad pes skaĉe na kobilu, i još se i deral: »Ti meni ne bus pobegel, ti meni nikam ne budeš ići, budeš sada govorilo, da si Šelesni, ja furt govorila Medeni, Cinkovi, Olofni, a on je Šelesni, taj gad je Šelesni, ja te nauĉila olovni, cinkovi, medeni, ti Mistvieh, du schwein du Selesnv!« I onda mu je opalil za to mesec dana, ali za nekakvih ĉetrnajst dana poĉeli su ga boliti zubi i on se setil da je Ţeleznv zubni tehniĉar, pa ga je dal dogelati iz rešta u ambulantu i htel je da mu ovaj šĉupa zub, a Zelezny mu ga je ĉupal valjda pol sata, tak da su dedeka, valjda, triput polevali z vodom, ali dedek je posle toga postal nekak tak krotki i oprostil je Ţeleznom tih drugih ĉetrnajst dana. 1° vam je tak, gospon obrlajtant, kad pretpostavljeni zaboravi ime svog podreĊenog, al podreĊeni na ime svog pretposta Ijenog nikad ne srne zaboraviti, kak nam je baš govoru J gospon pukovnik, da ni posle sto godina ne burno zabora da smo jednom imali pukovnika Fliedlera. Ni to valjda predugaĉko, gospon obrlajtant?

— Znate Svejk — odgovorio je natporuĉnik Lukaš —~ vas dalje slušam to više dolazim do uvjerenja da vi u ".. ne poštujete svoje nadreĊene. Vojnik mora, nakon sv

koje proĊu, o svojim bivšim nadreĊenima govoriti

san\/'<lielo se da se natporuĉnik Lukaš poĉeo zabavljati.

Pokorno javljam, gospon obrlajtant — upao mu je '

iTu rijeĉ ispriĉavajućim tonom — pa taj gospon puko- k Fliedler je odavno mrtvi, ali ak vi, gospon obrlajtant,

,,. :a bum o njemu govoril samo pohvalno. On vam je, non obrlajtant, bil pravi andel prema vojnicima. On je P.i

^ dobar ko sveti Martin, koji je siromašnima i gladnima . lil martinske guske. On je delil svoj obed od oficirskog fasunga s najbliţim vojnikom kog bi susrel na dvorišĉu, a kad nam je već bilo dost knedli, onda je naredil da nam za jelo napraviju grenadirmarš sa svinjskim mesom, a tek se na manevrima iskaza! s tom svojom dobrotom. Kad smo došli do Donjih Kralovica, izdal je zapoved da popijemo sve iz donjokraloviĉke pivovare na njegov raĉun, a kad bi imal im-endan ili roĊendan, naredil je da se za ćelu regimentu skuhaju zeĉeki u vrhnju, s knedlima. On je bil tak dobar prema vojski, da vam je jednom, gospon obrlajtant...

Natporuĉnik Lukaš njeţno klepnu Svejka po uhu i reĉe

prijateljskim tonom:

— Hajde, odlazi već, gade jedan, pusti to. — Zum Befehl, Herr Oberleutnant — i Svejk ode prema

svom vagonu, a za to se vrijeme pred ešalonom bataljuna, ^o gdje su u vagonu bili zatvoreni telefonski aparati i ţice, Uigravala ova scena: ondje je stajala straţa, jer je, prema za-P°vijedi satnika Sagnera, sve moralo biti felmasig1. Straţari su se, dakle, postavili prema vrijednostima ešalona s obiju strana i dobivali su feldruf i losung2 iz ureda bataljuna. „ *°ga dana odziv je glasio »Kappe«3, a poziv »Hatvan«. i ,razar kraj telefonskih aparata, koji je to morao upamtiti, ,°yJ

e neki Poljak iz Kolomvje koji je nekakvim ĉudnim UcaJem upao u 91. pukovniju. na bojišnici, (njem .) 'loZinka (njem.)

i

v '

577 576

Ni sluĉajno nije znao što je to »Kappe«, ali budi " u sebi nosio klicu mnemotehnike, ipak je zapamtio A ^ poĉinje s K i poruĉniku Dubu, koji je bio deţuran "L ga je, pribliţivši mu se, upitao za dnevnu lozinku, no odgovorio: »Kave«. Bilo je to, naravno, vrlo prirodno ' ^ Poljak iz Kolomvje još sjećao jutarnje i veĉernje kave u l * oru u Brucku. °

Pa kada je još jednom zaurlao »Kave«, a poruĉnik Q k se i dalje neprestano, bez rijeĉi pribliţavao, on je, sjetivš' se svoje prisege da je na straţi, prijeteći dreknuo: »Halt' Kada je poruĉnik Dub uĉinio k njemu još dva koraka a ovaj stalno oĉekivao odziv, uperio je u njega pušku i, kako nije dobro znao njemaĉki jezik, posluţio se ĉudnovatom smjesom poljskog i njemaĉkog viknuvši: »Benţe šajsn, benţe šajsn«1.

Poruĉnik Dub je konaĉno shvatio i poĉeo uzmicati, viĉući: »Wachkommandant, wachkommandant!«2

Pojavio se vodnik Jelfnek, koji je Poljaka doveo na straţu, sam ga upitao za lozinku, a nakon njega ponovno ga je upitao poruĉnik Dub, na ĉije je pitanje oĉajni Poljak iz Kolomvje, s vriskom koji se razlijegao po kolodvoru, odgovarao: »Kave! Kave!« Iz svih vagona koliko ih je bilo, poĉeli su iskakivati vojnici sa šalicama i nastala je grozna panika, koja je završila tako da su razoruţanog, poštenog vojnika odveli u zatvoreniĉki vagon.

No, poruĉnik Dub ipak je odreĊenu sumnju bacio na Svejka, kojeg je vidio kako prvi sa šalicom u ruci izlijeće iz vagona, i dao bi ruku u vatru da je ĉuo kako viĉe: »Van sa šalicama, van sa šalicama!«

Iza ponoći vlak je krenuo prema Ladovcu i Trebiso > gdje ga je ujutro na postaji doĉekala Udruga veterana, jer J pobrkala ovaj maršbataljun s maršbataljunom 14. h°nve\' maĊarske pukovnije, koji je noću prošao kroz postaju zaustavljanja. Bilo je jasno da su veterani naroljani, Pa

1. Srat ću, srat ću. (umjesto »Sisen« —pucat ću.) 2. Zapovjednik straţe! (njem.) *fev<:

578

rlanjem »Isten ald meg a kiralvt«1 probudili cijeli 'lin Nekolicina prisebnijih nagnula se iz vagona i odgovo-^°n • »Poljubite nas u guzicu. Eljen!« i«j što su veterani zaurlali tako da su se zatresli prozori Uodvorskoj zgradi: »Eljen! Eljen a tizennegvedik regi-na K° 2

111 Ta pet minuta vlak je krenuo dalje prema Humennu. Ovdie su se već posve jasno mogli vidjeti tragovi bitke, kad

Rusi nadirali u dolinu Tise. Po obroncima su se vukli rimitivni rovovi, tu i tamo mogao se vidjeti spaljeni zaselak

nokraj kojeg je nabrzinu bila podignuta koliba koja je uka-

zivala na to da su se vlasnici ponovno vratili.

A onda, kada su oko podneva stigli na stanicu Hum-

meno, gdje su se i na kolodvoru vidjele posljedice bitke,

izvršene su pripreme za objed, a vojnici su mogli za to vri-

jeme zaviriti u javnu tajnu kako vlasti nakon odlaska Rusa

postupaju s mjesnim puĉanstvom, koje je i po govoru i po

vjeri bilo srodno ruskoj vojsci. Na peronu je stajala skupina zatoĉenih maĊarskih Rusa,

opkoljena maĊarskim ţandarima. Bilo je tamo nekoliko popova, uĉitelja i seljaka iz šire okolice. Svima su ruke na leĊima bile vezane uzetom, a meĊusobno su bili povezani u parovima. Većinom su imali razbijene noseve i ĉvoruge po glavama, jer su ih odmah nakon uhićenja ţandari premlatili. Malo dalje neki maĊarski ţandar igrao se s nekim popom. lijeve noge svezao mu je uţe koje je drţao u ruci, a m ga je prisiljavao da pleše ĉardaš, pri ĉemu je trzao n tako da je pop padao na nos, a kako je ruke imao taga svezane, nije mogao ustati i ĉinio je oĉajniĉke pokušaje , se okrene na leda ne bi li se nekako uspio podići sa zemlje. r^dar, k0j J se tomu tak0 iskreno smijao da su mu tekle suze Q °ciju, opet bi trgnuo uzetom ĉim bi pop ustao, pa bi pop Pet udario nosom o zemlju.

iela 14. pukovnija! (mad.)

579

|»ilU * w<

Najzad je tome uĉinio kraj ţandarski ĉasnik koji je dio da se, dok ne proĊe vlak, zatoĉenici odvedu iza koloH C u neku šupu i tamo mlate i tuku dok to nitko ne gleda ^

O ovoj epizodi raspriĉali su se u stoţernom vagonu n uglavnom, moţe reći da je većina to osuĊivala. '

Zastavnik Kraus smatrao je, da ih, kad su već veleizd jnici, treba smjesta objesiti bez maltretiranja, ali zato ' poruĉnik Dub u cijelosti bio suglasan s postupkom, i odmah je sve povezao sa sarajevskim atentatom i opravdao to time da ti maĊarski ţandari na postaji Humenno osvećuju smrt nadvojvode Franje Ferdinanda i njegove supruge. A kako bi pridodao vaţnosti svojim rijeĉima, rekao je da je pretplaćen na Simaĉekov ĉasopis Cetverolist i da je tamo još prije rata, u srpanjskom broju, bilo napisano o tom atentatu, da taj besprimjerni sarajevski zloĉin ostavlja u ljudskim srcima trajnu, neizljeĉivu ranu, još bolniju jer zloĉinom nije bio oduzet ţivot samo predstavniku drţavne izvršne vlasti nego i ţivot njegove vjerne i voljene druţice, te da je uništenjem tih dvaju ţivota razoren sretan i uzoran obiteljski ţivot, a njihova, od sviju voljena djeca, postala su siroĉad.

Natporuĉnik Lukaš samo je promrmljao u sebi da su, vjerojatno ovdje u Humennu, ţandari bili pretplaćeni na Simaĉekov Cetverolist s tim dojmljivim ĉlankom. Uopće, odjednom mu se sve poĉelo gaditi i osjetio je potrebu da se napije, kako bi se izvukao iz veltšmerca. Onda je izašao iz vagona i krenuo traţiti Svejka.

— Ĉujte Švejk — rekao mu je — da ne znate za neku bocu konjaka? Nekako mi nije dobro.

— To vam je, pokorno javljam, gospon obrlajtant, o promene vremena, a moţe biti, kad dojdemo na bojište. da bu vam još gore. Kak se ĉovek sve više udaljava od svoj osnovne vojne baze, sve mu je više zlo. Nekakav vrtlar s Strašnica, neki Josef Kalenda, isto se tak jednom udal) od doma, išel je od Strašnica na Vinohrade, zaustavil se n

Zastavki u birtiji, onda mu još niš ni bilo, ali ĉim je dose Krunsku ulicu do vodovoda, već je krenul iz birtije u biro)

arti.« - _ r - _ - - _ _ v • fj i

ak ţelite, gospon obrlajtant, ja bum vam nabavil nekakav konjak, samo se bojim da mi prije ne otputujete.

Natporuĉnik Lukaš ga je uvjerio da se neće krenuti još ni za dva sata, a da se konjak prodaje odmah iza kolodvora, potajno u bocama, da je satnik Sagner već tamo poslao Matušiĉa i da mu je taj za petnaest kruna donio bocu priliĉno pristojnog konjaka. Tu mu je petnaest kruna i neka ide, ali neka nikomu ne govori da je to za natporuĉnika Lukaša, niti <k ga on šalje, jer je to, ustvari, zabranjeno.

— Budite sigurni, gospon obrlajtant — rekao je Svejk ~- da bu sve u redu, jer ja jako volim zabranjene stvari, jer sam se uvek našel u neĉem kaj je zabranjeno, a da to nisam ni znal. Jednom u Karlinskim kasarnama zabranili su nam...

-— Kehrt euch! Marschieren marsch — prekinuo ga je

^Poruĉnik Lukaš.

Svejk je, dakle, otišao iza kolodvora ponavljajući putem ^e

sastavne dijelove svoga pohoda: da konjak mora biti do-^ da

ga stoga mora prvo probati, da je to zabranjeno i da ^o

mora biti oprezan.

Upravo kada je zašao za peron, ponovno se sudario s

Dubom. jf,4

loi Krunskoj skroz do Crkve Svete Ljudmile, pa je onda

P° .. jj je nekak malaksali. No nije se dal s tim prestrašiti, OSC e prije to§a navecer kladil u Strašnicama u birtiji Kod

ae s jednim vozaĉem tramvaja da bude pešice obavil put \o sveta ^ tr* tje(lna- Onda se poĉel sve više i više udal-

ati od svog doma, i ĉak se dovlekel do Crne pivovare na Karlovom trgu, a od tam na Malu stranu u pivnicu Svetog Tomaša, pa od tam prek restorana Kod Montaga, pa onda još uz brdo prek birtije Kod brabantskog kralja, pa na Krasni vidikovac, pa od tam u pivnicu Kod strahovskog samostana. Ali ta promena podneblja više mu ni pasala. Došel je skroz na Loretanski trg, a onda ga je tam uhvatila takva nostalgija za domom, da se hitil na zemlju, poĉel se valjati po cesti i vikati: »Ljudi dragi, ja dalje nejdem. Ja se na taj put oko

s oproštenjem gospon obrlajtant — poserem.« No

• .1 11 sveta

581

l 580

— Šta se ovdje vucaraš? — upitao je Švejka.

me

— Pokorno javljam — odgovorio je Švejk saluti • — da vas ne ţelim upoznati s te vaše loše strane. C

l

Poruĉnik Dub se zabezeknuo od zaprepaštenja, ali Š i je stajao mirno, neprestano je drţao ruku na štitniku ka nastavio:

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da vas ţelim pozn vati samo s te vaše dobre strane, kak me ne bi prisilili na plaĉ kak ste mi zadnji put rekli.

Od te drskosti poruĉniku Dubu se zavrtjelo u glavi i smogao je snage samo za ljutiti uzvik:

— Tornjaj se mizerijo, još ćemo mi razgovarati!

Švejk je prešao peron, a došavši k sebi, poruĉnik Dub je krenuo za njim. Iza kolodvora, odmah kraj puta, stajao je red velikih košara okrenutih tako da im je dno bilo gore, na njima su stajale košarice, a u košaricama razne poslastice koje su djelovale tako nevino kao da su svi ti oblizeki bili namijenjeni školskoj mladeţi, negdje na izletu. Leţali su tamo komadići svilenih bombona, vafl-trubice, hrpice kiselih bombona, tu i tamo na kakvoj košarici komadići crnog kruha s komadićem salame, oĉito konjskog podrijetla. No, unutrašnjost svake košare skrivala je razliĉit alkohol, boce s konjakom, rumom, jabukovaĉom, likerima i rakijama.

Odmah iza uliĉnog jarka stajala je koliba i tamo su se zapravo obavljali trgovaĉki poslovi sa zabranjenim pićima.

Prvo bi se kod košara vojnici dogovorili, onda bi Ţidov s pejzovima1, ispod košare izvukao rakiju koja je tako nevino izgledala, a onda pod kaftanom odnio bocu do drvene kolibe, gdje bi ju vojnik potajno skrio nekamo u hlaĉe ili pod bluzu.

Švejk se, dakle, uputio ovamo dok ga je s kolodvora svojim detektivskim talentom promatrao poruĉnik Dub.

Švejk je krenuo od prve košare. Prvo je izabrao bombone, platio ih i gurnuo u dţep, pri ĉemu mu je gospodin s pejzo l. Dugaĉki uvojci u ortodoksnih Ţidova, (hebr.) 582

« mio: »Schnaps hab' ich auch, gnadiger Herr Soldat«1.

^r nkanje je brzo završeno, Švejk je otišao u kolibu, no

\Q novac sve dok gospodin s pejzovima nije otvorio

°^ i dok Švejk nije kušao. S konjakom je bio zadovoljan i

' n se na kolodvor, gurnuvši bocu pod bluzu. vra.C3v . . i . . . . , . . y . i

_____ Gdje si bio mizerijo? — preprijeĉio mu se na putu do

perona poruĉnik Dub.

__ Pokorno javljam, gospon lajtant, da sam si išel kupiti

hotnbone. Švejk je posegnuo u dţep i izvadio pregršt prl-

javih, zaprašenih bombona:

— Ak se gosponu lajtantu ne gadi — ja sam ih već pro-

bal, nisu loši. Imaju takav ugodni, posebni šmek, nekak po

pekmezu, gospon lajtant.

Pod bluzom su se primjećivali obrisi okrugle boce.

Poruĉnik Dub lupnu Švejka po bluzi:

— A što to nosiš, mizerijo? Izvuci to! Švejk je izvukao bocu

ţućkasta sadrţaja s potpuno jasnom i vidljivom etiketom

»Cognac«.

— Pokorno javljam, gospon lajtant — odgovorio je

Švejk neustrašivo — da sam išel u praznu flašu od konjaka

napumpati malo vode za piti. Ja sam još od onog gulaša kaj

smo ga juĉer imali tak strašno ţedan. Kak vidite, voda iz te

pumpe, gospon lajtant, nekak je ţuta, to je valjda nekakva

zelezna voda. Takve vode su jako zdrave i korisne.

— Kad si tako ţedan — rekao je poruĉnik Dub, Ċavolski

se osmjehujući i ţeleći što više produljiti tu scenu, u kojoj će

^ejk izvući deblji kraj — onda se napij, ali pošteno. Ispij sve to

odjednom!

Poruĉnik Dub je unaprijed isplanirao kako će Švejk otpiti

^koliko gudjaja i dalje neće moći; kako će on, poruĉnik -

UD. nad njim izvojevati slavnu pobjedu i reći: »Daj mi tu °cu

da malo popijem, i ja sam ţedan«. I kako će se taj lopov . Vejk u

tom strašnom trenutku drţati, a onda slijedi prijavak

'Udalje...

*">i rakije, milostivi gospodine vojnice, (njem.) "•'""''

583

l

p

Švejk je otvorio bocu, prinio ustima i gutljaj za gutlja' nestajao je u njegovu grlu. Poruĉnik Dub se skamenio. Šv ^ je na njegove oĉi ispio cijelu bocu a da nije ni trepnuo praznu bocu bacio preko ceste u ribnjak, pljunuo i rekao k da je ispio ĉašu mineralne vode:

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da je ta voda zbiT imala nekakav ţelezni okus. U Kamijku nad Vltavom jeda birtaš delal je za svoje letnje goste ţeleznu vodu na takav naĉin da je u bunar hitil stare potkove.

— Ja ću ti dati stare potkove! Hajde, pokaţi mi taj zdenac odakle si uzeo tu vodu!

— To je tam malo dalje, gospon lajtant, odmah iza ove drvene barake.

— Idi naprijed, mizerijo, da vidim kako drţiš korak! »To je zbilja ĉudno«, pomislio je poruĉnik Dub, »na tom bijednom tipu baš se ništa ne primjećuje«.

I Švejk je krenuo naprijed, predan volji boţjoj, a nešto mu je stalno govorilo da taj bunar mora biti tu negdje, pa ga nije nimalo iznenadilo što je i bio tamo. Bila je tamo ĉak i pumpa, pa kad su joj prišli i Švejk poĉeo pumpati, iz nje je potekla ţućkasta voda tako da je mogao sveĉano izjaviti:

— To je ta ţelezna voda, gospon lajtant. Prišao im je uplašeni ĉovjek s pejzovima i Švejk mu je

rekao na njemaĉkom da mu donese nekakvu ĉašu jer gospodin lajtant hoće piti.

Poruĉnik je Dub od svega toga tako pošašavio da je ispi° punu ĉašu vode, nakon koje mu je u ustima ostao okus konjske mokraće i gnojnice pa je, potpuno poludjevši od svega što je doţivio, dao tom Ţidovu s pejzovima pet kruna za ĉašu vode i obratio se Švejku:

— Što tu blejiš, tornjaj se kući! , i Za pet minuta Švejk se pojavio u stoţernom vagonu

natporuĉnika Lukaša, tajanstvenim ga je pokretom iz~

iz vagona i vani mu priopćio:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da bum

najviše za deset minuta bil totalka pijani, leţal bum u

584

nu, Pa ^ vas prosil da me, gospon obrlajtant, barem tri

ne zovete i da mi ne šaljete nikakve naredbe, dok se dobro

aspavarn. Sve je u redu, al me je vlovil gospon lajtant Dub,

-1 eam mu rekel da je to voda, pa sam moral pred njim popiti tu

l flašu konjaka da bi mu dokaza! da je to voda. Sve je u redu,

j5 nisam izdal, kak ste i ţelili, bil sam i oprezni, al sad, pokorno

vliam gospon obrlajtant, već osećam da mi nekak trneju noge.

Doduše, pokorno javljam, gospon obrlajtant, ja sam naviknu!

cugati, jer sam s gosponom feldkuratom Katzom...

— Odlazi beštijo! — viknuo je natporuĉnik Lukaš, no bez

ikakve ljutnje, ali mu je poruĉnik Dub postao pedeset posto

nesimpatiĉniji nego što je bio prije toga.

Švejk je oprezno ušao u svoj vagon i, namještajući se na

svoj kaput i naprtnjaĉu, obratio se financijskom naredniku i

ostalima: —Jednom vam se jedan ĉovek nacugal i prosil je da ga ne

budiju... — nakon tih rijeĉi svalio se na bok i poĉeo hrkati. Plinovi koje je ispuštao hrkanjem uskoro su ispunili cijelu

prostoriju, tako da je kuhar okultist Jurajda, udišući nosnicama zrak, izjavio:

— K vragu, tu miriše konjak! Za sklopivim stolom sjedio je jednogodišnji dragovoljac

Marek, koji je napokon, nakon svih muka, dogurao do bataljunskog Ijetopisca.

Trenutno je za osobne zalihe sastavljao priĉicu o junaĉkim jelima bataljuna i moglo se vidjeti da mu taj pogled u budućnost ĉini veliko zadovoljstvo.

financijski narednik Vanek sa zanimanjem je pratio kako Kjanogodišnji dragovoljac marljivo piše i pritom se cereka od

a do uha. Stoga je ustao i nagnuo se nad njim, a ovaj mu )e

P°ĉeo objašnjavati:

~~~ lo vam je strašno zabavno pisati povijest bataljuna

zalihu. Glavna stvar je da se postupa sustavno. U svemu Ora postojati sustav.

oustavni sustav — primijetio je financijski narednik s

manje-više prezrivim osmijehom**.

585

— Da — rekao je nemarno jednogodišnji — usustaviti sustavni sustav pri pisanju povijesti batal' C U poĉetku ne moţemo nastupati odmah s velikim n iv dama. Sve to mora ići pomalo; prema odreĊenom planu ^» bataljun ne moţe najednom pobijediti u tom svjetskom r ^ Nihil nisi bene.1 Glavna je stvar, za temeljitog povjesnik kao što sam ja, da najprije naĉini plan naših pobjeda N* primjer, ovdje oslikavam kako je naš bataljun, a to će vjero_ jatno biti za dva mjeseca, umalo prešao rusku granicu, koi je iznimno ĉvrsto zaposjednuta, recimo, neprijateljskim donskim pukovnijama, dok nekoliko neprijateljskih divizija obilazi naše pozicije. Ĉini se, na prvi pogled, da je naš bataljun izgubljen, da će nas razbiti na komadiće, kadli uto naš satnik Sagner izdaje našem bataljunu zapovijed: »Bog ne ţeli da ovdje izginemo, brišimo!« Onda se naš bataljun dade u bijeg, ali neprijateljska divizija koja nas je već obišla vidi da ustvari jurimo na nju, pa poĉinje izbezumljeno bjeţati i bez ispaljenog metka pada u ruke priĉuvnim jedinicama naše vojske. Ovime tek, zapravo, poĉinje cijela povijest našeg bataljuna. Iz neznatnog dogaĊaja, kako bih to proroĉanski rekao, gospodine Vanek, razvit će se dalekoseţne posljedice. Naš bataljun hita iz pobjede u pobjedu. Bit će zanimljivo kako će naš bataljun zaskoĉiti neprijatelja na spavanju, za što će, dakako, biti potreban stil »Ilustriranog ratnog izvjestitelja«, koji je za vrijeme rusko-japanskog rata izlazio kod Vilimeka. Naš će bataljun napasti logor usnulih neprijatelja. Svaki naš vojnik potraţit će po jednog neprijatelja i svom snagom zabit će mu bajunet u grudi. Sjajno naoštren bajunet prodire ko vrući noţ u maslac, a tek tu i tamo pukne poneko rebro, usnuli neprijatelji trzaju se cijelim tijelom, na trenutak iskolaĉe zaĉuĊene oĉi, ali one više ne vide, pa krkljaju i samo se ispruţe. Usnulim neprijateljima pojavljuju se na usnaina krvave sline, s time je stvar gotova i pobjeda je na strani našeg bataljuna. Ili nešto još bolje; to će biti... tako... za

l. Ništa osim dobro, (lat.)

e ćemo razgovarati, A tad si moram pripremiti za zalihu male epizode koje će * •

Hoĉiti o besprimjernoj hrabrosti. Morat ću izmisliti pot- o nove ratne termine. Jedan sam već smislio, a pisat ću o P

'j odvaţnosti naših vojnika našpikanih špranjama

P ate_ Tijekom eksplozije neprijateljske mine jedan od aših vodnika, recimo iz 12. ili 13. kompanije, ostane bez elave. A propos — reĉe jednogodišnji dragovoljac lupivši

* po glavi — umalo sam zaboravio, gospodine financijski narednice, ili, graĊanski reĉeno, gospodine Vanek, morate

mi nabaviti popis svih doĉasnika. Imenujte mi nekog nared-nika iz 12. kompanije. Houska? Dobro, znaĉi onda Houska od te mine ostane bez glave, glava mu odleti, a tijelo ipak napravi još nekoliko koraka, nanišani, pa obori još i ne-prijateljski zrakoplov. Samo se po sebi razumije da se odjeci ove pobjede moraju u budućnosti proslavljati u obiteljskom krugu u Schonbrunnu. Austrija ima jako puno bataljuna, ali jedan jedini bataljun, a to je naš, bit će odlikovan, jedino će zbog njega biti prireĊena mala, intimna obiteljska sveĉanost carskog doma. Zamišljam to tako, kao što vidite po mojim zabilješkama, da će se obitelj nadvojvotkinje Marije Valerije upravo zbog toga preseliti iz Wallseea u Schonb-runn. Sveĉanost je posve intimna, odvija se u dvorani pokraj careve loţnice koja je osvijetljena bijelim svijećama jer, kako je poznato, na dvoru ne vole elektriĉne ţarulje zbog kratkog sP°ja, kojim je stari monarh opsjednut.

U šest sati naveĉer poĉinje sveĉanost u ĉast i hvalu našeg bataljuna. Toga trenutka uvedeni su unuci Njegova Veliĉanstva u dvoranu, koja zapravo pripada odajama °|aţenopokojne carice. Sada se postavlja pitanje tko će još ,'ti prisutan osim carske obitelji. Tamo mora biti, i tamo

* i biti, vrhovni poboĉnik monarha grof Paar. Budući *k pri takvim obiteljskim i intimnim gozbama ponekad

ne i pozli, ĉime, naravno, nisam mislio da će se grof valjda pobljuvati, poţeljna je i nazoĉnost osobnog

.^o jeseca, kada će naš bataljun zarobiti ruskog cara. O

:>atal° tfi ćemo razgovarati, gospodine Vanek, to je za kasnije,

se

l

587 586

lijeĉnika, dvorskog savjetnika dr. Kerzla. Glede reda t si sluĉajno dvorski lakeji ne bi dopustili kakvu intim^° prema dvorskim damama prisutnima na gozbi, pojavlj * se: najviši dvorski dvorjanin barun Lederer, komornik p c Bellegarde i vrhovna dvorska dama, grofica Bombell koja medu dvorskim damama igra istu ulogu kao i madam u bordelu Kod Suha.

Tek kada su se uzvišena gospoda okupila, obaviješten i car, koji se pak pojavio u pratnji svojih unuka, sjeo za stol i odrţao zdravicu u poĉast našem maršbataljunu. Nakon njega rijeĉ uzima nadvojvotkinja Marija Valerija, koja se osobito pohvalno prisjeća vas, gospodine financijski narednice. Dakako, prema mojim bilješkama, naš bataljun trpi teške i osjetne gubitke, jer bataljun bez mrtvih i nije bataljun. Bit će potrebno pripremiti novi ĉlanak o našim mrtvacima. Povijest bataljuna ne smije se sastojati samo od suhih ĉinjenica o pobjedama, kojih već unaprijed imam zabiljeţenih, otprilike, ĉetrdeset dvije. Vi, na primjer, gospodine Vanek, poginut ćete kraj rjeĉice, a ovaj ovdje, Baloun, koji tako ĉudno bulji u nas, taj će poginuti posve drugaĉijom smrću nego što je obiĉan metak, šrapnel ili granata. Bit će ugušen lasom izbaĉenim iz neprijateljskog zrakoplova, baš u onom trenutku kada bude proţdirao objed svoga oberlajtnanta Lukaša.

Baloun je ustuknuo, oĉajno zamahao rukama i potišteno izustio:

— Kad ja nisam kriv za tu svoju narav. Još dok sam sluzil aktivno, znal sam se i triput pojaviti u kuhinji po menazu, dok me nisu zaprli. Jednom sam triput za obed uzel rebro, zbog kojeg sam odsedel mesec dana. Nek se vrši volja Boţja-

— Ne bojte se, Baloune — tješio ga je jednogodišnji dragovoljac — u povijesti bataljuna neće biti spomenu da ste poginuli ţderući putem od oficirske kuhinje do rov • Bit ćete istaknuti skupa sa svim ostalim vojnicima nas t> bataljuna koji su pali za slavu naše krune, kao, na prifl1] financijski narednik Vanek.

— Kakvu ste smrt meni odredili Marek? *| Kt>(>

Sarno nemojte ţuriti, gospodine financijski narednice,

ide to tako brzo.

jednogodišnji dragovoljac se zamislio: __ Vi ste iz Kralupa, zar ne? Onda pišite doma u Kralupe, . ^

nestati bez traga, ali pišite nekako oprezno. Moţda ' lite biti teško ranjeni, ostati leţati na ţicanim preprekama? P'no lieškarite tako cijeli dan sa slomljenom nogom. A noću neprijatelj reflektorom osvjetljava naše poloţaje i primijeti vas- misli da vršite izviĊanje i poĉne na vas sipati granate i Šrapnele. Vi ste uĉinili golemu uslugu našoj vojsci jer na vas je neprijateljska vojska utrošila toliku koliĉinu streljiva kao da je pucala na cijeli bataljun, a djelići vašeg tijela, nakon ĉitave te pucnjave, slobodno plove zrakom, probijaju ga rotacijom i pjevaju pjesmu velike pobjede. Kratko i jasno, na svakoga će doći red i svatko iz našeg bataljuna bit će odlikovan, tako da će slavne stranice naše povijesti biti ispunjene pobjedama; iako bih to vrlo nerado pretrpavao, ali ne mogu si pomoći, sve mora biti provedeno savršeno kako bi iza nas ostala nekakva uspomena prije nego što, recimo, u mjesecu rujnu od našeg bataljuna ne preostane apsolutno ništa, osim tih slavnih stranica povijesti, koje će srcima svih Austrijanaca govoriti kako je sigurno da su svi oni koji više neće ugledati doma svoga — bojovali jednako postojano i junaĉki. Kraj sam već sastavio, znate, gospodine Vanek, taj nekrolog: »Ĉast uspomeni palih! Njihova ljubav prema Monarhiji najsvetija je ljubav jer je vrhunac svoj dostigla u smrti. Njihova imena &eka budu sa štovanjem izgovarana, kao, na primjer, Vanek. Pni. pak, kojih se najbolnije dotaknuo taj gubitak, neka hrabro obrisu suze jer oni koji padoše — bili su junaci našeg bataljuna.«

Telefonist Chodounskv i kuhar Juraj da s velikim su zani-^jem prisluškivali izlaganje jednogodišnjeg dragovoljca o Opremljenoj povijesti bataljuna.

, ~~~ PriĊite bliţe, gospodo — rekao je jednogodišnji . ^ovoljac listajući svoje bilješke. — Stranica 15. »Telefon-

^hodounsky pao je 3. rujna zajedno s bataljunskim kuha-

589 588

rom Jurajdom.« Slušajte dalje moje bilješke: »Besprimje

junaštvo. Prvi, ţrtvovavši ţivot, spašava telefonske iic ° svome blindiranom skloništu vršeći pritom telefonsU sluţbu tri dana bez zamjene — drugi, vidjevši da prijeti gr zna opasnost da nas neprijatelj opkoli s boka, kodom kinu' juhe baca se na neprijatelja sijući uţasne opekline med neprijateljem.« Krasna smrt obojice. Prvi rastrgan minom drugi ugušen otrovnim plinovima koje su mu gurnuli nod nos kad se više nije imao ĉime braniti. Obojica su poginula s usklikom: »Es lebe unser Batalionskommandant!«1 Vrhovno zapovjedništvo ne moţe drugo doli da im svakoga dana u obliku zapovijedi odaje pohvalu, kako bi i ostale postrojbe naše vojske upoznale junaštvo našega bataljuna i uzele ga sebi za primjer. Mogu vam unaprijed proĉitati odlomak iz vojne zapovijedi, koja će biti proĉitana svim dijelovima vojske, koja je vrlo sliĉna zapovijedi nadvojvode Karla, kada je 1805. godine stajao sa svojom vojskom pred Padovom, a samo dan nakon zapovijedi dobio pristojne batine. Dakle, slušajte što će se ĉitati o našem bataljunu kao uzoru junaštva za sve vojnike: »Nadam se da će cjelokupna vojska uzeti kao primjer gore navedeni bataljun, a da će osobito usvojiti onaj duh samopouzdanja i postojanosti, ĉvrste nesavladivosti u opasnostima, onog uzoritog junaštva, ljubavi i povjerenja prema svojim nadreĊenim starješinama jer sve te vrline kojima se ovaj bataljun istiĉe vode prema divljenja vrijednim djelima, ka sreći i pobjedi našeg Carstva. Svi za njihovim primjerom!«

S mjesta na kojem je leţao Švejk zaĉulo se zijevanje i moglo se ĉuti kako Svejk govori u snu:

— Je, imate pravo, gospoda Miilerova, da su ljudi sliĉni-U Kralupama je pravil pumpe nekakvi gospon Jaroš, koji J bil sliĉan uraru Lejhanzu iz Pardubica ko jaje jajetu, a ovaj J opet bil tak grozno sliĉan Piskoru iz Jiĉina, a sva ĉetri^skup sliĉili su nepoznatom samoubojici kojeg su našli obesenog

1. Neka ţivi naš zapovjednik bataljuna, (njem.)

kroz gnjilog u jednom ribnjaku, tu pokraj Jindfich Hra-'

toĉno ispod pruge, gde se vjerojatno hitil pod vlak. Onda se zaĉulo novo zijevanje, a zatim još i dodatak:

___ Onda su sve te ostale osudili na velke kazne, a sutra ;

gospoĊa Miilerova, napravite procedene rezance.

švejk se okrenuo na drugi bok i nastavio dalje hrkati, dok

meĊu kuharom okultisom Jurajdom i jednogodišnjim

jjragovoljcem razvila debata koja se odnosila na stvari iz

budućnosti. Okultist Jurajda smatrao je da se moţda, na prvi pogled,

ĉini besmislenim kada ĉovjek piše iz ĉiste zezancije o neĉemu što će se dogoditi u budućnosti, ali je sasvim sigurno da takva zezancija vrlo ĉesto sadrţi proroĉanske fakte, kada duhovni pogled ĉovjeka pod utjecajem tajanstvenih sila nadvladava zavjesu nepoznate budućnosti. Od toga trenutka u Jura-jdinu se govoru neprestano ponavljala rijeĉ zavjesa. U svakoj drugoj reĉenici pojavljivala se ta zavjesa budućnosti, dok konaĉno nije došao do regeneracije, to jest do obnavljanja ljudskog tijela, zatim je u to ubacio i sposobnost obnavljanja tijela kod sipa i hobotnica, a završio izjavom da svaki ĉovjek moţe otkinuti gušterici rep, pa će joj taj opet narasti.

Na to je telefonist Chodounskv primijetio da bi to za ljude bila uţivancija kada bi i kod njih bilo moguće isto što i s repom gušterice, pa kad, recimo na primjer, u ratu nekome odleti glava ili neki drugi dio tijela, takva bi stvar za vojnu upravu bila itekako dobrodošla jer uopće ne bi bilo ratnih mvalida. Jedan takav austrijski vojnik, kojem bi neprestano rasle noge, ruke, glave, bio bi sigurno na većoj cijeni nego ci)ela brigada. Jednogodišnji je dragovoljac izjavio da se danas, Svaljujući uspješnoj ratnoj tehnici, moţe neprijatelja s ^Pjehom rastrgnuti i na tri jednaka dijela. Postoji i zakon 0 obnavljanju tijela ţarnjaka iz porodice sipa; svaki ras-P°lovljeni dio obnavlja se, dobiva nove dijelove i samostalno kao ţarnjak. U analognom sluĉaju, nakon svake bitke, a vojska koja bi sudjelovala u toj bici, utrostruĉila bi

590 591

se, udesetorostruĉila i na svakoj bi se nozi razvio novi pješak. _ '

— Da sad to ĉuje Švejk — izjavio je financijski nared 'L Vanek — taj bi vam sigurno dao bar jedan primjer. Svejk je reagirao na svoje ime i promrmljao:

— Hier — i nastavio hrkati, ispustivši iz sebe taj izr

vojniĉke discipline.

Na poluotvorenim vratima vagona pojavila se glav

poruĉnika Duba.

— Je li ovdje Švejk? — upitao je.

— Spava, pokorno javljam, gospodine lajtnante — odgovorio je jednogodišnji dragovoljac.

— Kad pitam za njega, onda vi, jednogodišnji dragovoljce, imate smjesta skoĉiti i pozvati ga.

— To neće ići, gospodine lajtnante, on spava.

— Onda ga probudite! Ĉudim se da vam to nije smjesta palo na pamet, jednogodišnji dragovoljce?! Ipak biste morali pokazivati više usluţnosti prema svojim nadreĊenima! Vi me još ne poznajete... ali kad me upoznate...

Jednogodišnji dragovoljac poĉe buditi Švejka. — Svejk! Gori! Ustaj! — Onda kad su gorili Otkolkovi mlinovi — promrmljao je

Švejk okrećući se na drugi bok — stigli su vatrogasci ĉak s Visoĉana...

— Izvolite pogledati — rekao je ljubazno jednogodišnji dragovoljac poruĉniku Dubu — ja ga budim, ali to nikako ne ide.

Poruĉnik Dub se razljutio. — Kako se zovete, jednogodišnji dragovoljce? Marek.

Aha, vi ste taj jednogodišnji dragovoljac Marek, koji ne-prestano sjedi u zatvoru, je li?

— Da, gospodine lajtnante. Jednogodišnji kurs prošao sam takoreći u zatvoru, pa sam bio redegradiran, to jest nakon što sam bio osloboĊen od strane divizijskog suda, gaje Je moja nevinost izašla na vidjelo, imenovan sam bataljunsk1

Ijetopiscem s pravima jednogodišnjeg dragovoljca.

Vi to nećete dugo biti — razderao se poruĉnik Dub, en

u licu, a taj prijelaz od boje do boje stvarao je da mu

obrazi otiĉu od šamaranja. — Za to ću se iti, ja!

_— Molim, gospodine lajtnante, da budem predveden na

rt _ rekao je ozbiljno jednogodišnji dragovoljac. \__

Nemojte se sa mnom igrati — odvrati poruĉnik Dub ____ ;a

ću vam dati prijavak! Mi ćemo se još sresti, ali to će vam se

vraški zgaditi jer ćete me upoznati ako me još niste

upoznali! Poruĉnik Dub gnjevno je otišao od vagona zaboravivši u

uzbuĊenju na Švejka iako je još maloprije imao najbolju namjeru pozvati Švejka i reći mu: — Puhni!

A to bi bilo posljednje sredstvo kojim bi se utvrdio Švejkov protuzakoniti alkoholizam. Sada je za sve bilo prekasno, jer kada se za pola sata ponovno vratio vagonu, u meĊuvremenu su vojnicima podijelili crnu kavu s rumom, Švejk je već bio budan i, na poziv poruĉnika Duba, iskoĉio je iz vagona kao srna.

— Puhni! — razderao se na njega poruĉnik Dub. Švejk je ispuhnuo na njega ĉitavu zalihu svojih pluća, kao kad vrući vjetar nanese u polje miris tvornice alkohola.

— Što se to iz tebe osjeća, tipĉino?

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da se iz mene oseća rum.

— No, vidiš deĉko — pobjedonosno izjavi poruĉnik Dub — konaĉno sam te se doĉepao.

— Je, gospon lajtant — rekao je Švejk bez ikakvog izraza uznemirenosti — upravo smo fasovali rum za kavu, a ja sam Prvo popil rum. Ako je pak, gospon lajtant, došlo nekakvo novo nareĊenje da se prvo mora piti kava, a tek onda rum, Pr°sim za oproštenje, drugi put se to ne bu dogodilo.

— A zašto si hrkao kad sam prije pola sata bio u vagonu? a nisu te mogli probuditi!

~~~ Ja nisam, pokorno javljam, gospon lajtant, ćelu noć s?aval zato jer sam se podsetil na ono vreme kad smo još

593 592

imali manevre u Vesprimu. Onda je suponirani prvi i d armijski zbor išel prek Štajerske, a prek zapadne M a Ċ i opkolil nas je ĉetvrti zbor, koji je bil u logoru u Beĉu i u L. lini, gde smo svuda imali utvrde, ali oni su nas obišli i d ^ su ĉak na most koji su delali inţenjerci s desne obale Dun Mi smo trebali napraviti ofenzivu, a nama je u pomoć * bala doći vojska od severa, a isto tak od juga, od Osijeka T su nam proĉitali u zapovedi, da nam ide u pomoć 3. armijsk' zbor da nas ne bi razbili izmeĊu tog Blatnog jezera i Brati lave kad burno napredovali prema tom drugom armijskom zboru. Ali niš ni vredilo; baš kad smo trebali pobediti, onda su svirali kraj i pobedili su oni s belim vrpcama.

Poruĉnik Dub nije rekao ni rijeĉi, već je zbunjeno otišao vrteći glavom, ali odmah se vratio iz stoţernog vagona i rekao Svejku:

— Zapamtite svi da će doći vrijeme kada ćete cviljeti preda mnom!

Za nešto više nije imao snage, pa je opet otišao prema stoţernom vagonu, gdje je satnik Sagner upravo saslušavao nekog nesretnika iz 12. kompanije, kojega je priveo nar-ednik Strnad, jer je vojnik već sada poĉeo brinuti o svojoj sigurnosti u rovovima i odnekud je s postaje, sa svinjca, do-vukao vratašca okovana limom. Sada je stajao izbezumljen, izbuljen, ispriĉavajući se da ih je htio ponijeti sa sobom u zaklon, protiv šrapnela, jer se htio osigurati.

Ovo je iskoristio poruĉnik Dub za veliku propovijed o tom kako se mora vladati vojnik, kakve su mu duţnosti prema domovini i vladaru, koji je ujedno najviši vojni zapo-vjednik i vrhovni vladar. No, ako se u bataljunu nalaze takvi elementi, onda ih treba istrijebiti, kazniti i zatvoriti. To ble-betanje bilo je tako neukusno, da je satnik Sagner potapšao krivca po ramenu i rekao mu:

— No, imali ste dobru namjeru, ali ubuduće to nernop ĉiniti, to je od vas bilo glupo, vratite ta vratašca tamo odaW ste ih uzeli i nosite se k vragu!

Poruĉnik Dub se ugrizao za usnu i uvjerio da uprav°

594

ovisi obrana poljuljane discipline u bataljunu. Stoga n'eff1' jednom obišao cijelo podruĉje kolodvora, pa je kraj )e '°

sUadišta, na kojemu je bio veliki maĊarsko-njemaĉki is da se ne smije pušiti, naletio na nekog vojnika koji je n* o sjedio i ĉitao novine, kojima je bio tako pokriven da nisu vidjele vojne oznake. Viknuo je na njega: »Habt A ht!«- Bio je to neki vojnik iz maĊarske pukovnije koja je u Hummenu bila u priĉuvi.

poruĉnik Dub ga je prodrmao, maĊarski vojnik je ustao, ali nije smatrao da treba salutirati, već je samo gurnuo novine u dţep i otišao prema cesti. Poruĉnik Dub je krenuo za njim kao omamljen, ali je maĊarski vojnik ubrzao korak, a onda, okrenuvši se, podigao podrugljivo ruke u zrak kako poruĉnik Dub ne bi ni trenutak posumnjao da ga je odmah prepoznao kao pripadnika jedne od ĉeških pukovnija. A onda se MaĊar trkom izgubio medu obliţnjim kolibama iza ceste.

Da bi nekako pokazao kako s ovom scenom nema niĉeg zajedniĉkog, poruĉnik Dub je veliĉanstveno ušao u malu trgovinicu pokraj ceste, smeteno pokazao na veliko klupko crnog konca i, gurnuvši ga u dţep, platio, a zatim se vratio u stoţerni vagon, gdje je naredio bataljunskom ordonansu da mu pozove sluţnika Kunerta, kojemu je, predajući konac, rekao:

— O svemu se moram brinuti, znam da ste na konac zaboravili.

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da ga imamo ćeli tucet.

— Onda mi ga smjesta i pokaţite! Da ste smjesta s time ovdje. Mislite da vam vjerujem?

Kada se Kunert vratio s punom kutijom klubaka konca, Wjelog i crnog, poruĉnik Dub je rekao:

— Vidiš klipane jedan, pogledaj dobro te konce koje si ^io i pogledaj ovo moje veliko klupko! Vidiš kako su ti °ji konci tanki, kako se lako prekinu, a sad pogledaj moj, °uko bi se samo namuĉio da ga pretrgneš. Na bojištu ne re°arno nikakvih krpetina, na bojištu mora biti sve savršeno.

595

Tako, uzmi sa sobom sve te konce i ĉekaj moje zapov" A-i zapamti: drugi put ništa nemoj ĉiniti samostalno svo glavom, nego me doĊi prvo pitati kad nešto ideš kupov "•! Nemoj ni poţeljeti upoznati me s te moje loše strane. '' Kada je Kunert otišao, poruĉnik Dub se obrat' natporuĉniku Lukašu:

— Moj posilni je vrlo inteligentan ĉovjek. Tu i tam napravi nekakvu pogrešku, ali inaĉe vrlo dobro shvaća Njegova glavna karakteristika je potpuno poštenje. U Brucku sam dobio paket sa sela, od svoga šogora, nekoliko peĉenih mladih gusaka, i, vjerujte mi, kako ih nisam mogao nabrzinu pojesti, on ih nije ni dotaknuo, nego ih je radije pustio da se usmrde. To je rezultat discipline. Ĉasnik mora odgojiti vojnike.

Kako bi jasno pokazao da ne sluša blebetanja toga glupana, natporuĉnik Lukaš se okrenuo k prozoru i rekao:

— Da, danas je srijeda. Osjećajući potrebu da nešto uopće govori, poruĉnik

Dub se obratio satniku Sagneru i posve mu povjerljivim, prijateljskim tonom rekao:

— Slušajte, satnice Sagner, što mislite... — Pardon, samo trenutak — rekao je satnik Sagner i

izašao iz vagona. i J

Za to vrijeme Švejk je s Kunertom raspravaljao o njegovu gospodaru.

— Gde si bil to ćelo vreme da te se uopće ni moglo videti. — upitao je Švejk.

— Ma znaš — rekao je Kunert — s tom mojom starom budalom uvek imam nekakvog posla. Taj ti svaki ĉas zove K sebi i pita stvari do kojih mi uopće ni stalo. Tak me isto pital jel sam ja tvoj prijatelj, a ja sam mu rekel da se jako retk° vidimo.

1/j

— To je jako zgodno od njega, da se raspitiva za mene. J

ga jako, jako volim, tog tvog gospona lajtanta. On je tak d°

dobrodušan, prema vojnicima je ko pravi otac — rekao be1Ujk ozbiljno.

J _____ Te, to si ti sam tak misliš — odbio je Kunert — to je

kva svinja, a glup je ko govno. Meni se već popel na vrh

,ave. samo me ţivcira. _ Ma daj' °di spat?! — ĉudio se Švejk. — Pa ja sam

idi! da ie on zbilja tak dobri ĉovek, a ti tak nekak ĉudno misiu u*) > i . i i . -i • ovoriš o svom lajtantu, al to je nekak svim posilnima već

uroĊeno. Ko i ovaj posilni majora Wenzla, taj ni ne govori drukĉe o svom gospodaru, nego da je komad prokletog, idiotskog kretena, a posilni pukovnika Schrodera, taj kad govori o svom gosponu, drukĉe ga ni ne naziva neg popisana nakaza i smrad smrdljvi. Al to je zbog toga jer to svaki posilni nauĉi od svog gospodara. Kad sam gospodar ne bi klel, ne bi ni taj posilni za njim ponavlja!. Još dok sam bil aktivni, bil je u Budejovicama lajtant Prochaska, taj ni puno klel, al je svom posilnom stalno govoril »kravo jedna plemenita«. Taj posilni, nekakvi Hibman, nikad ni ĉul drugu kletvu od tog svoga pretpostavljenog. Taj se Hibman tak naviknul na to, da kad se vratil u civil, tati, mami, sestrama i svima ostalima je govoril »kravo jedna plemenita«, a onda je to na kraju rekel i svojoj curi, pa ga je ta napustila i još ga je tuţila za uvredu ĉasti, jer je to rekel i njoj, i njenom tateku, i mamici na nekakvoj plesnoj zabavi, i to potpuno javno. I ni mu oprostila; na sudu je još rekla da bi moţda i išla na pomirdbu da ju je sluĉajno nazval kravom negde nasamo, al da je to ovak ispala evropska sramota. Medu nama, Kunert, nikad si to ne bi pomislil o tvom gosponu lajtantu. Na mene )e ostavil jako ugodan dojam onda kad sam se z njim prvi put razgovara!, tak ko da mi je neko pokaza! frišku kobasicu, a tad sam z njim drugi put razgovara!, uĉini! mi se nekak jako naĉitani, nekak produhovljeni. Otkud si ustvari? Baš iz °udejovica? To poštivam kad je neko baš toĉno odnekud. A Sde tam stanuješ? Toĉno ispod trijema? To je dobro, barem P° leti tam imate hlada. Imaš familiju? Ţenu i troje dece? si prijatelju, bar bu te neko imal oplakivati, kak je to

596 597

uvek u propovedi govoril moj feldkurat Katz, a to je, u^ . istina, jer sam jednom slušal govor od nekog pukovnika k •' je govoril rezervistima u Brucku, koji su od tam išli u S biju, da svaki vojnik koji doma ostavlja familiju i pogine n bojištu, doduše, prekida obiteljske veze... a on je to ustvar' ovak rekel: »Kat je mrtav, ot familiji mrtav, od familije sveza gotofa, al on bit jedan heroj, jer šrtvoval svoj šifot za feću familiju, za Faterland«. Stanuješ na ĉetvrtom katu? U prizemlju? Imaš pravo, sad sam se setil da tam na budejoviĉkom trgu nema ni jedne ĉetverokatnice. Već odlaziš? Aha, tvoj gospon oficir stoji pred štabnim vagonom i nalukava se sim. Ak te sluĉajno pita jel sam nekaj o njemu govoril, obavezno mu reci da jesam, nemoj mu zaboraviti reći da sam jako lepo o njemu govoril, i da sam retko kad u ţivotu srel oficira koji bi se tak prijateljski i oĉinski ponaša! ko on. Nemoj mu zaboraviti reći da mi se ĉini jako naĉitani i još mu reci da je jako intelegentni. Još mu reci da sam te opominjal da budeš dobar i da delaš sve kaj mu u oĉima proĉitaš. Jesi zapamtil?

Svejk je ušao u vagon, a Kunert je s koncima otišao u svoj brlog.

Ĉetvrt sata kasnije krenulo se dalje prema Novoj Ĉabvni, preko spaljenih sela Brestovo i Veliki Radvan.

< Vidjelo se da je ovdje bilo itekako gusto. i Karpatske padine i strmine bile su izrovane rovovima koji su se iz doline u dolinu protezali uz prugu s novim pragovima, a s obje strane leţale su velike jame od granata. Ponegdje, preko potoka koji se ulijevaju u Laborec, a ĉijim je gornjim tokom prolazila pruga, vidjeli su se novi mostovi i nagorjele grede starih mostova.

Ĉitava dolina prema Medzilaborecu bila je razrovana. i prekopana, kao da su ondje radile ĉitave armade divovskin krtica. Cesta iza rjeĉice bila je razrovana, uništena, a kraj nje su se pruţale izgaţene ledine po kojima se valjala vojska.

Pljuskovi i kiša otkrivali su uz rubove jama, iskopan1

tama, rastrgane dronjke austrijskih odora. Iza Nove | r bvne,

na starom izgorjelom boru, u spletu grana visjela :• . zajedno s

dijelom potkoljenice, cipela nekog austrijskog

pješaka. Vidjele su se i šume bez lišća, bez iglica, nakon što je

topniĉka vatra obavila svoje; stabla bez krošanja i raznesene usamljene kućice.

Po svjeţe podignutim nasipima vlak je vozio polako, tako jaje cijeli bataljun mogao temeljito promotriti i okusiti ratne radosti, a pogled na vojniĉke grobove s bijelim kriţevima što su se bjelasali na proplancima i na padinama opustošenih obronaka pomalo, ali sigurno, pripremao ih je za polje slave koja će kulminirati zablaćenom austrijskom kapicom što treperi na bijelom kriţu.

Nijemci od Kašperskih Gora, koji su sjedili u zadnjem vagonu, još su u Milovicama, kad je vlak već napuštao postaju, urlali: »Wann ich kumm wann ich wieda kumm«, ali od Hummena potpuno utihnuše, jer su naslutili da su mnogi od onih ĉije kape stoje na grobovima isto tako pjevali kako će biti lijepo kad se opet vrate i zauvijek ostanu kod kuće sa svojom dragom.

U Medzilaborecu postaja je bila iza srušenog i spaljenog kolodvora, iz ĉijih su ogaravljenih zidova izvirivale iskrivljene traverze.

Nova, dugaĉka drvena baraka postavljena nabrzinu umjesto spaljenog kolodvora bila je pokrivena nalijepljenim plakatima na kojima su stajale ove rijeĉi: »Upisujte austrijski ratni zajam«.

U drugoj dugaĉkoj baraci bila je stanica Crvenog kriţa, °dakle su s debelim vojnim lijeĉnikom izašle dvije sestre, cerekajući se od uha do uha debelom vojnom lijeĉniku koji ^ je uveseljavao imitirajući razne ţivotinjske glasove i neus-Pjelo rokćući.

Pod ţeljezniĉkim nasipom u dolini potoka leţala je gušena poljska kuhinja. Pokazujući na nju, Švejk je rekao fialounu: ,o ;• ' ,<•,* - - « ^

l 599 598

— Gle, Baloun, kaj nas ĉeka u najbliţoj budućn Upravo se trebala deliti hrana kad je doletela granata i l" ju sredila.

— To je grozno — uzdahnuo je Baloun — nikad • nisam ni pomislil da bu me ĉekalo nekaj sliĉnoga. Tornu ' kriva ta moja gordost, ja sam si, mrcina jedna, zadnju zim u Budejovicama kupil koţne rukavice. Bilo mi je malo da na tim svojim seljaĉkim šapama nosim štrikane stare rukavice kak je nosil i pokojni tata, i samo ĉeznul za tim koţnim gradskim. On je jel suhi grašak, a ja ga nisam štel ni videti' štel sam samo ţivinu. Nije mi više pasala ĉak ni obiĉna svin-jetina; mamica su mi je morali delati, smiluj mi se dragi Boe — na pivi.

U potpunom oĉaju Baloun je poĉeo izlagati svoju gener-alnu ispovijed:

—Ja sam vam se rugal i svim svetima i sveticama Boţjim. Na Malši, u birtiji u Donjem Zahaju, lupil sam kapelana. U Boga sam još kak-tak veroval, ali u svetog Josipa sam već sumnjal. Sve svece sam trpil u hiţi, ali slika svetog Josipa je morala iti proĉ, i onda me je Gospod Bog kaznil za sve te moje grehe i moju pokvarenost. Kakvih sam sve pok-varenosti u mlinu napravil, kolko sam samo svoga punca pravouţitnika špotal i njegovo pravo osporaval, a svoju ţenu ţivcira!.

Svejk se zamislio: — Ti si mlinar, jel? Onda si mogel znati da mlin Boţji

melje pomalo, ali sigurno, pa je zbog tebe i izbil taj svetski rat.

Jednogodišnji se dragovoljac umiješa u razgovor: — Tim miljenjem, Baloune, i nepriznavanjem svih svetin i

svetica sigurno ste si nanijeli zlo, jer morate znati da je naša austrijska vojska već godinama sasvim katoliĉka, a ima na-jsjajniji primjer u našem vrhovnom vojnom zapovjedniku-Kako se uopće moţete odvaţiti i krenuti u boj s mrţnjo prema nekim svecima i sveticama Boţjim kad je Minist stvo vojske uvelo po zapovjedništvima garnizona isusovac

sveĉanost

tisiua""-"- j~ -- -— —-. - , Baloune? Vt?"ćate li da ustvari ĉinite nešto protiv slavnog duha naše

— ke? Upravo tako kao i s tim svetim Josipom, za kojeg nam rekli da mu sliĉica nije smjela visjeti u vašoj sobi. p on je, Baloune, zapravo zaštitnik svih onih koji se ţele •»vući iz rata. On je bio tesar, a valjda vam je poznata izreka pogledajmo gdje je tesar ostavio rupu«. Koliko li je samo liudi otišlo u zarobljeništvo s tom izrekom; kad su se našli u stisci, opkoljeni sa svih strana, gledali su da se spase ne toliko s egoistiĉkog stajališta koliko sa stajališta sebe kao pripadnika vojske kako bi kasnije, kad se izvuku iz zarobljeništva, mogli reći Njegovu Veliĉanstvu: »Mi smo ovdje i ĉekamo daljnju zapovijed!« Shvaćate li to sada Baloune?

— Ne razmem — uzdahnuo je Baloun. — Ja imam tvrdu

tikvu. Meni se mora sve ponavljati bar deset put.

— Dakle, ne popuštaš? — upitao je Švejk. — E onda bum ti ja to sve još jemput objasnil. Znaĉi, ĉul si da se moraš vladati prema tome kakav duh vlada u vojski, moraš verovati u svetog Josipa, a kad budeš opkoljen od neprijatelja, onda bus se nalukaval gde je tesar ostavil rupu kak bi saĉuva! sebe zaĉara i za novi rat. Sad valjda to razmeš i napravil bus dobro aknam malo temeljitije ispripovedaš kakve si to pokvarenos-ti izvodil u tom mlinu, al ne da bi nam sluĉajno ispripovedal n«taj sliĉnog ko u onom štosu o onoj curi koja je išla na !spoved gosponu ţupniku, a onda kad je već ispripovedala razne grehe, poĉela se sramiti i rekla da svaku noć provodi Prostote. To je jasno, da ĉim je to gospon ţupnik ĉul, smesta su mu poĉele teći sline iz njuške i rekel je: »No, ne srami se, m"a kćeri, ja sam ipak zastupnik Boţji, i ispriĉaj mi sve li-leP°, potanko o svome nemoralu«. Ona se tam poĉela plaka-' da ju je sram, da je to takva grozna prostota, a onda ju je n opet upozoril da joj je on duhovni otac. Konaĉno, nakon ^og oklevanja poĉela je s tim da se uvek svleĉe i legne se u

propovijedi. (lat.)

l

rte1 za gospodu ĉasnike i kada smo vidjeli • e uskrsnuća. Je li me dobro razumijete v°) i: A* ustvari rinite nešto Drotiv slavnog (

lICl*4e 601

600

krevet. A onda opet od nje ni mogel dobiti ni reci i j0$ s rascmizdrila. A on opet nek se ne srami, da je ĉovek &r» stvorenje po svojoj prirodi, ali da je milost Boţja beskr Ona se onda odluĉila i kroz plaĉ mu je rekla: »Kad sain *' legla svleĉena u krevet, onda sam si vadila ono zrnaza * izmeĊu prsta na nogama i onda sam to njušila«. I to ti je K-i ćela njena pokvarenost. Ja se, Balou, nadam da ti nisi to delal u svom mlinu i da bus nam ispripovedal nekaj istinito^ nekakvu pravu nemoralnost.

Pokazalo se da je Baloun, prema onome što je rekao poĉinio nemoral u mlinu sa seoskim ţenama, a taj se nemoral sastojao u tome da im je zamjenjivao brašno; to je u svojoj duhovnoj jednostavnosti nazvao nemoralom. Najviše se razoĉarao telegrafist Chodounskv i upitao ga, zar zaista nije imao ništa s tim seljankama, u svome mlinu, na vrećama brašna, na što mu je Baloun odgovorio klatarajući rukama: — Za to sam bil preveĉ bedsti.

Vojnicima je bilo objavljeno da će objed biti tek iza Pal-ote u Lupkovskom klancu, pa su tako batalj unski financijski narednik, kompanijski kuhari i poruĉnik Cajthaml, koji je vodio batalj unsku ekonomiju, otišli u selo Medzilaborec. Bila im je dodijeljena i patrola od ĉetiri vojnika.

Vratili su se za nepunih pola sata, s tri praseta privezana za zadnje noge, i s obitelji maĊarskog Rusa koja je urlala, jer su prasci bili rekvirirani, te s debelim vojnim lijeĉnikom iz barake Crvenog kriţa koji je nešto uvjerljivo objašnjavao poruĉniku Cajthamlu, dok je ovaj slijegao ramenima.

Pred stoţernim vagonom ĉitav je spor dostignuo vrhunac kad je vojni lijeĉnik poĉeo tvrditi satniku Sagneru u oĉi da su ti prasci predviĊeni za bolnicu Crvenog kriţa, o ĉemu seljak nije ţelio ni ĉuti, zahtijevajući da mu vrate prasce, da je t° njegov posljednji imetak, i da ih sasvim sigurno ne moţe dati za tu cijenu koju su mu isplatili.

Novac koji je dobio za svinje gurao je u šaku satniku Sagneru kojeg je seljanka drţala za drugu ruku, i ljubila m je u svojoj poniznosti kojom se taj kraj uvijek i isticao.

ik Sagner bio je sav uplašen i priliĉno je potrajalo o što je uspio odgurnuti staru seljanku. To svejedno jjta koristilo, jer su umjesto nje došle mlade snage koje

lmu izn°

va P

oĉele sisati

ruke-

U Poruĉnik Cajthaml objavio je posve trgovaĉkim tonom:

T i tip irna Još 12 Prasadi l isPlacena mu Je propisana djena, ljednjem propisu pod divizijskom brojem 12420, gos-ski dio. Prema tom propisu br. 16, u mjestima koja su postradala ratom, kupljene svinje ne smiju se plaćati skuplje od 2 K i 16 krajcara, po l kg ţive vage; u mjestima pogoĊenim ratom, na l kg ţive vage dodati 36 krajcera, aiaĉi, platiti za l kg 2 K 52 krajcara. Uz to ide i bilješka: utvrde li se sluĉajevi da su u mjestima postradalim ratom gospodarstva ostala ĉitava, te s potpunim brojem svinja koje se mogu ustupiti u opskrbne svrhe postrojbama u prolazu, isplatiti za otkupljeno svinjsko meso kao i u mjestima koja nisu postradala ratom, uz posebnu nadoplatu od 12 krajcara na l kg ţive vage. Ukoliko ova situacija nije potpuno jasna, na licu mjesta sastaviti komisiju od zainteresiranih, zapovjednika postrojbe u prolazu i onog ĉasnika ili financijskog narednika (ukoliko se radi o manjoj formaciji) kojem je povjerena opskrbna sluţba«.

Poruĉnik Cajthaml sve je ovo ĉitao s kopije divizijske

zapovijedi koju je neprestano nosio sa sobom i gotovo znao

napamet; da se na bojnom podruĉju povisuje cijena po jed-

nom kilogramu mrkve za 15,30 halera, a blizu bojišnice, za

cvjetaĉu namijenjenu offiziersmenagekuchenabteihung1 na l

krunu 75 halera za l kg.

Oni koji su to razraĊivali u Beĉu, zamišljali su bojno

Podruĉje kao zemlju koja pliva u mrkvi i cvjetaĉi.

Poruĉnik Cajthaml proĉitao je to Ijutitom seljaku na njemaĉkom jeziku, pa ga je tek onda upitao da li razumije;

tad je ovaj zavrtio glavom da ne, izderao se na njega: »Znaĉi

komisiju?«

1 Kuhinjski dio časničke menaţe (njem.)

603 602

Ovaj je razumio rijeĉ komisija, pa je kimnuo glavom

I dok su njegove svinje bile odvuĉene u poljske kuhin' egzekuciju, okruţili su ga vojnici s bajunetima rasporeĊen'11* rekviziciju, a komisija se uputila na njegovo imanje kak ^ se utvrdilo treba li dobiti 2 K 52 halera za l kg, ili sam 9,! 28halera. ^

Još nisu ni stupili na cestu koja je vodila prema sel kada se od poljskih kuhinja zaĉulo trostruko predsmrtn' skviĉanje prasadi.

Seljak je shvatio da je svemu došao kraj i oĉajniĉki za-vikao: »Davajte mnje za kaţduju svinju 2 rvnskija!«

Ĉetiri vojnika tijesno su ga opkolila a cijela obitelj preprijeĉila je satniku Sagneru i poruĉniku Cajthamlu put, kleknuvši u prašinu na cesti.

Majka i dvije kćeri obujmile su koljena obojici, nazivajući ih dobrotvorima dok ih seljak nije ušutkao i viknuo ukra-jinskim dijalektom maĊarskih Rusa neka ustanu, neka si vojnici prasce poţderu i nakon toga crknu.

Tako se komisija raspala, no budući se seljak najednom pobunio i poĉeo prijetiti šakom, dobio je od jednog vo-jnika udarac koji je odjeknuo po koţuhu, a cijela se obitelj prekriţila i skupa s ocem nadala u bijeg.

Deset minuta kasnije bataljunski financijski narednik i bataljunski ordonans Matušiĉ već su se sladili svinjskim mozgom u svome vagonu, a narednik je, obilno se šopajući, pakosno govorio pisarima:

— Ţderali bi, ha? Je, deĉki, to je samo za doĉasnike. Kuharima bubrezi i jetra, gospodi blagajniĉkim narednicima mozak i kuhana glava, a pisarima samo dupla vojniĉka porcija mesa.

Satnik Sagner već je bio izdao nalog ĉasniĉkoj kuhinji: — Svinjetina na kimlu; izabrati najbolje meso da ne bude

premasno! I tako se dogodilo da je nakon dijeljenja hrane vojnic«0 u

Lupkovskom klancu, svatko u svojoj vojniĉkoj šalici> svojoj porciji juhe, našao po dva mala komadića mesa,

604

TJ kuhinji je vladao uobiĉajeni vojniĉki nepotizam koji • o£ljeljivao sve samo onima koji su bili bliski vladajućoj

fi'ki Posilni su se pojavili u Lupkovskom klancu zamašćenih

hica. Svaki ordonans imao je trbuh tvrd kao kamen.

DogaĊale su se stvari koje su do neba vapile za pravdom.

jednogodišnji dragovoljac Marek je izazvao u kuhinji

kandal, stoga što je ţelio biti pravedan, pa kada mu je kuhar uz

primjedbu: »To je za našeg bataljunskog Ijetopisca«, spustio u

lonĉić s juhom pristojan komad kuhanog buta, ovaj je izjavio

da su u ratu svi vojnici ravnopravni, što je izazvalo sveopće

odobravanje i posluţilo kao povod za psovanje kuhara. Jednogodišnji dragovoljac bacio je meso natrag, istiĉući da

ne ţeli nikakvu protekciju. U kuhinji to pak nisu razumjeli, već su pomislili da bataljunski Ijetopisac nije zadovoljan, pa mu je kuhar rekao po strani neka doĊe kasnije kada podijeli hranu, pa da će mu dati komad noge.

I pisarima su se takoĊer sijale njuške, bolniĉari su ot-puhivali od sitosti, a oko tog Boţjeg blagoslova svugdje unaokolo leţale su neuklonjene uspomene na posljednje bojeve.

Svugdje su se valjale ĉahure od metaka, prazne limene kutije konzervi, podrtine ruskih, austrijskih i njemaĉkih odora, dijelovi razbijenih kola, okrvavljene duge pruge zavoja i vate.

U stari bor kraj bivšeg kolodvora, od kojeg je ostala samo gomila ruševina, zabila se granata koja nije eksplodirala, ^ugdje su se mogli vidjeti komadi granata, a negdje, u neposrednoj blizini, vjerojatno su pokopali mrtve vojnike, 'er je strašno zaudaralo na truleţ.

Pa kako je tuda prolazila vojska i uokolo logorovala, ^gdje su se vidjele hrpice ljudskih izmetina meĊunarodnog P°drijeda, svih naroda Austrije, Njemaĉke i Rusije. Izme-1Ile vojnika svih narodnosti i svih vjeroispovijesti leţale su

605

•• e rodio pod još nesretnijom zvijezdom, našao je samo -

jedne do drugih, ili se gomilale jedne na drugima l- meĊusobno nisu tukle. *

Napola razbijen spremnik za vodu, drvena kol'K' ţeljezniĉkog ĉuvara i uopće sve što je imalo nekakvu ^ jenku, bilo je izbušeno pušĉanim mecima kao rešeto.

Zbog potpunijeg dojma i vojniĉkih radosti, iza obliţnj vrhunca uzdizali su se stubovi dima, kao da je tamo gorjel cijelo selo i kao da se ondje nalazilo središte velikih voinih operacija. A tamo su zapravo spaljivali barake u kojima su ranije leţali oboljeli od kolere i dizenterije, a na veliku radost one gospode koja je bila zabavljena utemeljivanjem bolnice pod pokroviteljstvom nadvojvotkinje Marije, gospode koja je krala i nabijala dţepove podnošenjem raĉuna o nepostojećim barakama za oboljele od kolere i dizenterije.

Sada je za sve ostale izvukla deblji kraj jedna skupina baraka, pa se u smradu gorućih slamarica uzdizalo prema nebu sve to zlodjelo pod nadvojvotkinjinim pokroviteljstvom.

Iza kolodvora, na stijeni, Nijemci su već poţurili postaviti spomenik palim Brandenburţanima s natpisom »Den Helden von Lupkapafi«1 i velikim drţavnim njemaĉkim orlom izlivenim u bronci, ispod kojeg je na postolju bilo naroĉito istaknuto da je taj spomenik izliven od ruskih topova zaplijenjenih od strane njemaĉkih pukovnija za vrijeme oslobaĊanja Karpata.

U tom ĉudnom i dotada nedoţivljenom ozraĉju, bataljun se poslije objeda odmarao u vagonima, a satnik Sagner i bataljunski poboĉnik još se nikako nisu mogli sporazumjeti šifriranim telegramima sa sjedištem brigade, o daljnjem nastupanju bataljuna. Izvještaji su bili toliko nejasni da je sve ispadalo tako kao da i nisu trebali doći do Lupkovskog klanca, već da su trebali ići u potpuno suprotnom smjeru do Novog Grada pod Šiatorom, jer se u telegramima govorilo o nekakvim mjestima »Csap-Ungvar, Kis-Berezna-Uszok.«

Nakon deset minuta se ustanovilo da u sjedištu brig*

1. Junacima lupkovskog klanca (njem.)

606

totalni mamlaz, neki stoţerni ĉasnik, jer je uskoro ^ « šifrifani telegram u kojem ih pitaju nisu li oni moţda '^aršbataljun 75. pukovnije (vojna šifra G3.) Mamlaz 8- . jjjflj brigade bio je zaĉuĊen odgovorom, da se radi o 7 ^Kodnom bataljunu 91. pukovnije, pa je upitao tko je Hao nalog da se ide na Munkaĉevo, vojnom prugom preko c„via, kada se po maršruti treba ići preko Lupkovskog klan-

& Sanok, u Galiciju. Mamlaz se strašno ĉudio što se tel-egrafira iz Lupkovskog klanca i odmah im je poslao šifriranu zapovijed: »Maršruta nepromijenjena, na Lupkovski klanac — Sanok gdje... daljnje zapovijedi.«

Nakon povratka satnika Sagnera razvila se u stoţernom vagonu rasprava o evidentnom glavinjanju, a bilo je i oĉitih aluzija kako bi, da nema Nijemaca, istoĉna vojna skupina bik potpuno obezglavljena.

Poruĉnik Dub je pokušao obraniti obezglavljenost austri-jskog stoţera, i još se poĉeo zezati s time da je ovaj kraj bio jako opustošen nedavnim bojevima, pa pruga još nije mogla biti dovedena u ispravno stanje.

Svi su ga ĉasnici gledali saţalno, kao da su htjeli reći da taj gospodin nije kriv za svoju blesavost. Kako nije naišao na otpor, poruĉnik Dub je i dalje mljeo o blistavom dojmu koji je na njega ostavio taj uništeni kraj, što svjedoĉi o tom kakvu ţeljeznu šaku ima naša vojska. Opet mu nitko nije odgovorio, našto je on ponovio:

— Zaista, svakako, Rusi su ovdje uzmicali u totalnoj panici.

Satnik Sagner odluĉio je u sebi da će prvom prilikom, ĉim situacija u rovovima bude najopasnija, poslati poruĉnika u ĉasniĉku ophodnju iza bodljikavih zapreka, u e neprijateljskih poloţaja, pa je šapnuo natporuĉniku s kojim se nagnuo kroz prozor vagona:

— Ove nam je civile sam vrag poslao. Sto veći intelektua-^ tim veće govedo. > Ĉinilo se da poruĉnik Dub uopće neće prestati govoriti, ^nicirna je objašnjavao kako je proĉitao u novinama o tim

607

bojevima na Karpatima, o borbi za Karpatske klance jeme austrijsko-njemaĉke ofenzive na Sani. Vr'~

Pripovijedao je o tome kao da je ne samo u njima jelovao, već kao da je sam te operacije vodio.

A posebno su odvratne bile reĉenice ovog tipa: »O A

smo krenuli na Bukovsko kako bismo osigurali lin-a

Bukovsko - Dvnov, odrţavali smo vezu s bardejoviĉk skupinom u Velikoj Polanki, gdje smo razbili neprijateljsk samarsku diviziju.«

Natporuĉnik Lukaš više nije mogao izdrţati, te primijeti- — A o tome si zasigurno još prije rata razgovarao sa svojim

ţupanijskim predsjednikom.

Poruĉnik Dub neprijateljski je pogledao natporuĉnika Lukaša i izašao iz vagona.

Vojniĉki je vlak stajao na nasipu, a dolje pod padinom, nekoliko metara dalje, leţali su razni predmeti odbaĉeni prilikom odstupanja ruskih vojnika, koji su oĉigledno uz-micali kroz ovaj jarak. Vidjeli su se zahrĊali ĉajnici, nekakvi lonci, torbice za streljivo. Uz najrazliĉitije predmete valjali su se ĉitavi koturovi bodljikavih ţica, pa opet oni okrvavljeni zavoji i vate. Nad tim jarkom, na jednom mjestu stajala je skupina vojnika, a poruĉnik Dub je odmah opazio da medu njima stoji Svejk i nešto im objašnjava.

Pošao je onamo. — Što se ovdje dogodilo? — zaĉuo se strogi glas poruĉnika

Duba koji se okrenuo ravno prema Švejku. — Pokorno javljam, gospon lajtant — odgovorio je Svejk

uime svih — da gledamo.

— A što gledate? — uzviknuo je poruĉnik Dub. — Pokorno javljam, gospon lajtant, gledamo dolje, u

jarak.

— A tko vam je za to dao odobrenje?

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da je to ţelja našeg gospona pukovnika Schrodera iz Brucka. Kad se z nama

rastajal, kad smo odlazili na bojište, on je u svom g°^r

rekel da si svi, kad budemo prolazili kroz napušteno bojiš*6'

608

i pogledamo kak se bojovalo, jer da bi nam to mo-f6. . .

QC[ koristi. A mi sad tu vidimo, gospon lajtant, u toj JT. i^j sve vojnik mora odbacivati dok beţi. Mi tu vidimo, ^'rno javljam gospon lajtant, kak je to glupo kad vojnik ^' sa sebom kojekakve bedastoće. On je s tim previše reĉeni. On se onda zbog toga bez potrebe umori, a ako leće sa sebom takvu hrpu, on se nemre ni lako boriti.

Poruĉniku Dubu naglo je zasvijedila nada da će konaĉno Švejka dovući pred prijeki sud zbog veleizdajniĉke antimilitaristiĉke propagande, i zato ga je brzo upitao:

_ Vi znaĉi, mislite, da vojnik mora odbacivati metke, koji se ovdje valjaju, u ovom jarku, ili bajunete, kako tamo

vidim? — Ma kakvi, pokorno javljam, gospon lajtant — odgovorio

je Svejk ljubazno se smiješeći — izvoliju pogledati tam dole, na onu odbaĉenu limenu kahlicu.

I zaista, medu krhotinama lonaca pod nasipom, izazovno se valjala noćna posuda otuĉenog emajla, probijena hrdom, a sve te predmete koji nisu više bili pogodni za uporabu u domaćinstvu odbacio je šef postaje; a oni će kao grada posluţiti za diskusiju arheolozima budućih vremena, koji će nakon ovog otkrića biti potpuno zbunjeni, a u školama će djeca uĉiti o vijeku emajliranih noćnih posuda.

Poruĉnik Dub se zagledao u taj predmet, ali ništa nije mogao utvrditi, osim da je to odista jedan od onih invalida koji su svoju svjeţu mladost provodili pod posteljama.

Na sve je prisutne to ostavilo neobiĉno snaţan dojam; budući da je poruĉnik Dub šutio, oglasi se Svejk:

—- Pokorno javljam, gospon lajtant, da je s takvom plićom jednom bila zgodna zafrkancija u toplicama u p°debradima. Kod nas, na Vinohradima to se pripovedalo 11 birtiji. Jednom su, dakle, tam u Podebradima poĉeli izda- mali ĉasopis »Neovisnost«, a glava nad glavama u svemu Oftle bil je podebradski apotekar koji je za glavnog urednika ^tavil nekakvog Ladislava Hajeka iz Domaţlica. A taj gos-f°l apotekar bil je takav ĉudak da vam je skupljal stare lonce

609

i druge takve drangulije, tak da je imal ćeli muzej. A taj H '• Domaţliĉki jednom si je pozval u goste u Podebradske lice nekakvog prijatelja, koji je isto pisal za novine, i tam ^ se nacugali zato jer se ćeli tjedan nisu vidli, pa mu je ovai •* jatelj obećal da bu mu se revanširal za ovo ĉašćenje tak dah napisa! feljton za tu »Neovisnost«, za taj neovisni ĉasopis nH kojeg je ovaj Hajek ovisi!. I taj mu je njegov prijatelj napisa] feljton o nekakvom skupljaĉu, koji je u pesku na obali LaL naše! staru plehnatu kahlicu i mislil da je to kaciga Svetog Vaclava, pa je s tim napravil takvu uzbunu da je to tam došel pogledati i biskup Brynych iz Hradeca, s ćelom procesijom i s crkvenim barjakima. Taj podebradski apotekar mislil je da se to odnosi na njega, pa su se njih dva, on i taj gospon Hajek, posvadili.

Poruĉnik Dub bio bi najradije gurnuo Svejka u jarak, no pribrao se i onda na sve izderao:

— Ja vam velim da ovdje ne buljite bez razloga! Nitko od vas mene još ne poznaje, ali kad me upoznate! Svejk, vi osta-nite! — rekao je groznim glasom kada je Svejk htio sa svima ostalima krenuti prema vagonima.

Ostali su sami, oĉi u oĉi, a poruĉnik Dub je razmišljao što bi mu to strašnog rekao. Svejk ga je ipak pretekao:

— Pokorno javljam, gospon lajtant, kad bi nam bar ovo vreme dalje išlo na ruku. Prek dana ni tak vruće, a i noći su dost ugodne, tak da je to najprikladnije vreme za ratovanje.

Poruĉnik Dub je izvukao revolver i upitao:

— Znaš li što je ovo? ,

— Pokorno javljam, gospon lajtant, znam. Gospon o

lajtant Lukaš ima u dlaku istoga. 0

— Onda to, gade, zapamti! — ozbiljno i dostojanstv

reĉe poruĉnik Dub, spremajući revolver — da znaš, ^

bi ti se dogoditi nešto jako neugodno, ako budeš nas

tim svojim propagandama. . ^u

Poruĉnik Dub je otišao ponavljajući u sebi: »Sa a^fl-

to odliĉno rekao: svojim propagandama, da, s p

dama!...« > »4 *»»••••

610

P iie nego što je opet ušao u svoj vagon, Svejk se još malo rtfctao mrmljajući u sebi: P _- Kam bi ga smestil?

Kako je vrijeme prolazilo, Švejku se sve jasnije ukazivao naziv ove vrste: »Poluprdonja!«

U vojniĉkom rjeĉniku rijeĉ »prdonja« odavno je bila ootrebljavana s velikom ljubavlju, a uglavnom je taj fosni naziv pripadao pukovnicima ili starijim satnicima, a nredstavljao je odreĊeno stupnjevanje ĉešće upotrebljava-

nog naziva »gadni deda«. Bez ovog pridjeva »gadni«, rijeĉ »deda« bio je ljubazan naziv za starog pukovnika ili bojnika koji se jako derao, ali je pritom volio svoje vojnike i štitio ih od drugih regimenata, osobito kada se radilo o tuĊim ophodnjama koje su skupljale njegove vojnike u krĉmama, gdje su ih nalazili bez propusnica. »Deda« se brinuo o svojim vojnicima, hrana je morala biti u redu, ali je uvijek imao nekakvog crva; za nešto bi se uhvatio, i zato je bio »deda«.

Ali kada je »deda« suviše maltretirao vojnike i doĉasnike, izmišljao noćne vjeţbe i sliĉne stvari, bio je »gadni deda«. Kao viši stupanj gadosti »gadnog dede«, preko »daveţa« i »glupana«, nastajao je »prdonja«. Ta rijeĉ je znaĉila sve, a postojala je velika razlika izmeĊu »prdonje« u civilstvu i »prdonje« u vojsci.

Prvi, civilni prdonja, takoĊer je nadreĊeni i tako ga po

edima općenito i nazivaju podreĊeni ĉinovnici. On je lcn° filistar, birokrat koji prigovora da, naprimjer, kon-

Pt nije dobro posušen bugaĉicom i tome sliĉne stvari. To je

I*-6 glupa, volovska pojava ljudskog društva, iako pritom

i „ ^azga mudruje, sve ţeli razumjeti, sve zna protumaĉiti ^ se vrijeĊa.

tj ° Je bio u vojsci taj, naravno, razumije razliku izmeĊu tjjgv ^ave u civilu i pojave prdonje u odori. Ovdje je ova jatj Postavljala »dedu«, koji je bio i »gad«, pravi pravci-°pas ' ^ SVemu Je bio oštar, ali se zaustavljao pred svakom °sti; nije volio vojnike, sukobljavao se s njima uzalud

611

i nije uspio stvoriti onakav autoritet, kakav su uţivali »d i »gadni deda«. ^*

U nekim se postrojbama, kao naprimjer u Trid umjesto rijeĉi »prdonja« govorilo »naš stari smrdonja« ^ svim sluĉajevima radilo se o starijim osobama, pa UJ • Švejk u sebi nazvao poruĉnika Duba »poluprdonjo došao je do toga sasvim logiĉno jer je kao i do starosti, tak*' i do ĉina i uopće do svega, poruĉniku Dubu do »prdoni nedostajalo još pedeset posto.

Vraćajući se s ovim mislima svome vagonu, susreo je

posilnog Kunerta koji je imao oteĉeno lice i mrmljao nešto posve nerazumljivo, da se upravo sudario sa svojim gazdom poruĉnikom Dubom, koji ga je iz ĉista mira išćuškao, jer da posjeduje pouzdane podatke da se on druţi sa Švejkom.

— U tom sluĉaju — rekao je mirno Švejk — idemo na raport. Austrijski vojnik moţe se dati ćuškati samo u odreĊenim sluĉajevima. Ali taj tvoj gospon prekoraĉil je sve granice, kak je to rekel stari Eugen Savojski: »Od sim — do tam«. Ti sad moraš ići sam na raport, a ak ne bus išel ja bum te sam išćuškal da bi se nauĉil kaj je to disciplina u vojski. U Karlinskim kasarnama bil je nekakvi lajtant Hausner, taj je isto imal nekakvog posilnog i stalno ga je isto tak ćuškal i udaral z nogom. Jednom je taj posilni bil tak sfliskani, da je od tog skroz ponorel i prijavil se na raport, a na raportu je izjavil da ga je poruĉnik iscipelaril, a zato jer je bil ćeli zm°* tani njegov oficir je dokaza! da ovaj laţe, da ga on taj dan ni udaral z nogom, nego samo sfliskal, tak su ti tog dragog posilnog zbog objede zaprli na tri tjedna. Ali to na celoj stvari niš ne menja — nastavio je Švejk — to je baš to o ĉemu J uvek govoril medicinar Houbiĉka, da je to ĉist svejedno d u institutu za patologiju reţe nekog ĉoveka koji se obesil i otroval. Idem s tebom. Par fliski u ratu puno znaĉi. „ .

Kunert je bio potpuno pošašavio i dao je da ga ^v > odvede do stoţernog vagona.

Nagnuvši se kroz prozor, poruĉnik Dub se izderao:

— Sto hoćete ovdje, bitange? atkw y\tti ">'•

612

Vladaj se dostojno — opominjao je Svejk Kunerta i ^o

ga naprijed, prema vagonu. Na hodniku se pojavio

natporuĉnik Lukaš, a za njim i

satnik Sagner . . Natporuĉnik Lukaš, koji je već toliko toga prošao sa s

ejlcom, preplašeno se zaĉudio jer Svejk više nije imao

aj izraz dobrodušne ozbiljnosti, lice mu nije odavalo dobroćudan izraz, već su se na njemu pokazali znaci novih, neugodnih dogaĊaja.

_ Pokorno javljam, gospon obrlajtant — rekao je Svejk —- stvar je za raport.

— Samo nemoj ponovno izvoditi gluposti, Svejk, meni je isto svega dosta.

— Prosim, dopustite — rekao je Švejk — ja sam or-donanc vaše kompanije, a vi izvoliju biti zapovjednikom 11. kompanije. Ja znam da to izgleda uţasno ĉudno, ali isto tak znam da se gospon poruĉnik Dub po ĉinu nalazi ispod vas.

— Švejk, vi ste potpuno poludjeli — upao mu je u rijeĉ natporuĉnik Lukaš — vi ste pijani — bit će najbolje da se udaljite! Razumiješ li, stoko blesava?

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant — rekao je Švejk, gurajući pred sobom Kunerta — zbiljam tak izgleda ko W su jednom u Pragu delali pokus s nekakvim zaštitnim okvirom, za sluĉaj ak ĉovek opadne pod tramvaj. Taj gospon izumitelj sam se ţrtvoval za taj pokus, a onda je grad moral platiti njegovoj udovici odštetu.

Ne znajući što bi rekao, satnik Sagner je suglasno kimao Slavom, dok je natporuĉnik Lukaš zadrţao oĉajan izraz.

— Sve mora ići prek raporta, pokorno javljam gospon j*rlajtant — nastavio je neumoljivo Švejk — još ste mi u f'fucku govorili, gospon obrlajtant, da ak sam već ordonanc ^topanije da imam i druge duţnosti, a ne samo primati ^Povedi. I da o svemu, kaj se dogaĊa u kompaniji, moram ^ informirani. Na temelju te naredbe dopustite mi da vam Pojavim, gospon obrlajtant, daje gospon lajtant Dub iz ĉista ^a isfliskal svoga posilnoga. Ja to moţda, pokorno javljam

613

gospon obrlajtant, ne bi ni rekel, al kad već vidim da i pon lajtant Dub dodeljen pod vašu komandu, onda s ^ odluĉil da to mora ići na raport. Se

— To je ĉudna stvar — rekao je satnik Sagner._ šv ., zašto gurate ovamo tog Kunerta? ' '

— Pokorno javljam, gospon bataljonkomandant, da mora ići po raportu. On je glup, on je bil sfliskan od gosn C na lajtanta Duba, a ne usudi se sam ići na raport. Pokorn javljam, gospon kapetan, ak biste hteli na njega pogledat' kak mu se treseju koljena, on je od straha više mrtav nego ţiv jer ide na raport. I da nije mene, uopće ne bi ni išel na taj raport, ko onaj Kudela iz Bvtouchova koji se, dok je bil u aktivnoj sluţbi, tak dugo spremal za raport dok ga na koncu nisu prekomandirali u mornaricu gde je postal kornet, pa je ţivel na nekakvom otoku u Tihom oceanu, gdje je i proglašen za dezertera. On se posle tam oţenil, pa se i razgovaral sa svetskim putnikom Havlasom koji uopće ni skuţil da ovaj ni domorodac. To je uopće jako tuţno, kad neko mora zbog nekakvih takvih par pljuski ići na raport. Al on uopće ni htel ići na raport, i rekel je da ne bu išel. On je uopće nekakvi sfliskani posilni, tak da ni ne zna o kakvim se tu fliskama i radi. On uopće ne bi ni došel sim, on uopće ni htel ići na raport, on bi pustil da ga mlatiju još i više. Pokorno javljam, gospon kapetan, pogledajte na njega, on je od toga ćeli posrani. A na drugoj strani opet, on se moral smesta poţaliti da je dobil tih nekolko fliski, ali on se ni usudil, jer je znal, kak je to napisal jedan pesnik, da je bolje biti skromna ljubica. On, naime, sluţi gospona poruĉnika Duba.

Gurajući Kunerta ispred sebe, Švejk mu reĉe: — Ne tresi se stalno, ko vrba na vetru! Satnik Sagner upita Kunerta kako se to zapravo dog

odilo.

Kunert pak izjavi, dršćući cijelim tijelom, da n1 ? pitati gospodina poruĉnika Duba, da ga ovaj uopće ispljuskao.

____

Stvar je konaĉno postala potpuno jasna i satnik Sagner . .

ostavno priopći poruĉniku Dubu: ' ___ Od danas se Kunert

dodjeljuje bataljunskoj kuhinji, jto se tiĉe novog posilnog,

obratite se financijskom naredniku Vaneku. Poruĉnik Dub je salutirao i samo je prilikom odlaska

rekao Švejku:

— Kladim se da ćete jednom visjeti. Kada je otišao, Svejk se

obratio natporuĉniku Lukašu njeţnim, prijateljskim tonom: — U Mnichovskom Hradištu isto je bil jedan takav gospon

koji se isto tak z jednim gosponom spominjal, a ovaj mu je odgovoril »Srest ćemo se na gubilištu!«

— Švejk — rekao je natporuĉnik Lukaš — vi ste tako blesavi, ali da se niste usudili da mi po svome obiĉaju sada kaţete »Pokorno javljam, da sam blesav«.

— Frapantno — oglasio se satnik Sagner, naginjući se s ptozora, a bio bi se vrlo rado povukao s prozora, no više nije iflao vremena, jer se pred njim pojavila nesreća. Poruĉnik Dub pod prozorom.

Poruĉnik Dub je zapoĉeo s time kako zaista ţali što je ^tnik Sagner otišao, a da nije saslušao njegovo obrazloţenje ofenzive na istoĉnoj fronti.

— Ako ţelimo razumjeti tu ogromnu ofenzivu — derao * poruĉnik Dub gore prema prozoru — moramo shvatiti ^o se razvila ofenziva potkraj travnja. Morali smo slomiti ^ku bojišnicu i našli smo najzgodnije mjesto za taj proboj ^edu Karpata i Visle.

~~~ Pa ja s tobom o tome i ne sporim — odgovorio je suho ruk Sagner i odmaknuo se od prozora.

je voţnja prema Sanoku kasnije nastavljena, sat-

T ,Ha Kunert, neprestano se tresući cijelim tijelom, ĉak .-

vi da je Švejk sve to izmislio.

Toi muĉnoj situaciji uĉinio je kraj poruĉnik Dub, koji se nada pojavio i izderao se na Kunerta: ____ eliš U dobiti još nekoliko novih ćušaka?

615 614

nik Sagner izvalio se na sjedalo i pravio se da spava UL bi poruĉnik Dub za to vrijeme zaboravio na svoje otrĉa ° zakljuĉke o ofenzivi. e

U Svejkovom vagonu nedostajao je Baloun. Izrnolio ' naime, dozvolu da kruhom izglanca kotao od gulaša. B ' sada se nalazio u vagonu s poljskim kuhinjama, u neugodn • situaciji, jer je u trenutku kad se vlak pokrenuo, glavaĉke ul etio u kotao, pa su mu iz njega virile samo noge. MeĊutim uskoro se priviknuo na tu situaciju i iz koda se zaĉulo ml-jackanje kao kada jeţić naganja ţohare, a kasnije se ĉuo i Balounov molećivi glas:

— Prosim vas, kamaradi, za boga miloga, ubacite mi sim komad kruha, tu još ima jako puna safta.

Ta je idila trajala sve do najbliţe postaje kamo su stigli s tako oĉišćenim kotlom 11. satnije da je pocinĉani kotao doslovno bljeskao.

— Neka vam dragi Bog plati, kamaradi — zahvaljivao je srdaĉno Baloun — od onog momenta, otkad sam u vojski, prvi put mi se sreća osmehnula.

I zaista je to mogao i reći. Baloun je u Lupkovskom klancu dobio dvije porcije gulaša, a i natporuĉnik Lukaš pokazao je svoje zadovoljstvo time što mu je Baloun iz ĉasniĉke kuhinje donio nedotaknut objed pa mu je ostavio dobru polovicu. Baloun je bio posve sretan, klatio je nogama koje je gurnuo kroz vrata vagona, i odjednom mu se ĉitav taj rat ĉinio nekako toplim i obiteljskim.

Satnijski kuhar poĉeo ga je zafrkavati da će se ĉim doĊu u Sanok kuhati veĉera i još jedan objed, da će tu veĉeru i objed dobiti kao nadoknadu, budući da cijelim putem nisu ništa dobili. Odobravajući, Baloun je samo kimao glavom i šaptao:

— Budete vidli kamaradi, da nas dragi Bog ne bu na-pustil.

Svi su se tome iskreno smijali, a kuhar je, sjedeći poljskoj kuhinji, zapjevao:

Jupajdija, jupajda, Bog nas

baš ne napušta. Gurne li nas

u blato Pobrinut će se za to

Da nas odatle izvuĉe kad nas

grozne muke muĉe Jupajdija,

jupajda Bog nas bas ne

napušta...

Iza postaje Šĉavne opet su se u udolinama poĉela pojavljivati nova vojniĉka groblja. Pod Šĉavnom, iz vlaka se mogao vidjeti kameni kriţ s obezglavljenim Isusom Kristom, koji je glavu izgubio za vrijeme bombardiranja pruge.

Vlak je ubrzavao spuštajući se dolje prema dolinama Sanoka, obzori su se proširivali, pa su se tako sve ĉešće pojav-ljivale skupine razorenih sela s obje strane pruge.

Kod Kulašne, dolje u rjeĉici, vidjeli su se ostaci razbijenog vlaka Crvenog kriţa koji se survao niz ţeljezniĉki nasip.

Baloun je razrogaĉio oĉi, a naroĉito se ĉudio razbacanim dijelovima lokomotive. Dimnjak je bio zariven u ţeljezniĉki nasip i virio je iz njega kao topovska cijev od dvadesetosam centimetara.

Taj je prizor pobudio pozornost u vagonu gdje se nalazio Svejk. Najviše se uzrujao kuhar Jurajda:

— Pa zar se smije pucati u vagone Crvenog kriţa?

— Ne, ali moţe — rekao je Švejk — pogodak je bil dobar, a svako se moţe ispriĉati da je to bilo po noći i da 86 taj crveni kriţ ni videl. I uopće, ima jako puno stvari na svetu koje se ne smiju delati ali se moţeju napraviti, j'avna stvar je u tome da svaki proba dal bu mu uspelo ^ napravi ono kaj ne srne. Za vreme carskih manevara l iseĉkom kraju, došla je takva zapoved da se vojnici na 7ttšu, ako su kaţnjeni, ne smiju vezati kriš-kraš. Ali naš 1 Je kapetan to zamislil da moţe, jer je takva zapoved bila «t°zno smešna, jer je svaki mogel skuţiti da na kriš-kraš ve-^i vojnik nemre marširati. On zapravo ni izigral taj befel,

616 617

nego je jednostavno i pametno vojnike zvezane na potrpal u kola od komore, pa se dalje z njima ma Ili, naprimjer, sluĉaj kakav se dogodil u našoj ulici, pr j pet-šest let. Na prvom katu je stanoval neki gospon Ka lik. A kat iznad njega, jedan jako fini gospon, nekaW konzervator Mikeš. On je jako volil ţenske, pa je izmeĊu ostalih poĉel hodati i s kćerkom tog gospona Karlika, koji je imal špediciju i slastiĉarnu, a negde u Moravskoj imal je i nekakvu knjiţaru, ali pod skroz drugom firmom. Kad je taj gospon Karlik doznal da mu taj konzervator hoda s kćerkom, otišel ga je posetiti u stan i rekel mu je: »Vi moju kćer ne smijete uzeti, ništarijo jedna. Ja vam je neću dati!« »Dobro — odgovoril mu je Mikeš — ako ju ne smijem uzeti za ţenu, što mi je ĉiniti, trebam se dati rastrgati?« Za dva meseca došel je gospon Karlik opet, i dovel je i svoju ţenu i obadva su mu jednoglasno rekli: »Gade jedan, vi ste uništili ĉast naše kćerke!« »To je istina — odgovoril im je on na to — dopustil sam si ju prokurvati, milostiva gospodo.« A taj gospon Karlik poĉel se na njega bez veze derati, da mu je rekel da ju ovaj ne srne uzeti, da mu je ne da, a ovaj mu je onda potpuno ispravno odgovoril da ju i ne bu uzel za ţenu, a da se onda uopće ni govorilo o tom kaj s njom moţe delati. Da se o tom nije ni vodila reĉ, a da on svoju reĉ drţi, nek budeju bez brige, on je neće za ţenu jer je karakteran, ne okreće se prema vetru, drţi svoju reĉ, i kao nekaj veli — da je onda to svetinja. Ako ga budu zbog toga progonili, da ga i zbog toga baš briga jer ima ĉistu savest, a njegova pokojna mamica na samrtnoj postelji zaklinjala ga je da nikad u ţivotu ne laţe, a on joj je to i obećal, ru koljubom, i takva prisega vredi. U njegovoj obitelji uopće niko nikad ni lagal, a on je u školi uvek iz moralnog odgoj imal najbolju ocenu. No, sad to vidite da se puno toga n srne, ali moţe, a putevi mogu biti razliĉiti, samo nek nam volja bude svima ista. , — Dragi prijatelji — rekao je jednogodišnji dragog jac koji je zapisivao bilješke — sve što je loše ima i sv°'

618

. i f U stranu. Ovaj poluspaljeni, u zrak dignuti, s nasipa rvani vlak Crvenoga kriţa, obogaćuje slavnu povijest našeg u

taljuna novim, junaĉkim ĉinom u budućnosti. Zamišljam da će se, otprilike 16. rujna, kako sam si već pisao, od svake desetine našeg bataljuna prijaviti nekoliko obiĉnih vojnika

pod vodstvom kaplara, da dignu u zrak neprijateljski oklopni vlak iz kojeg se na nas puca, koji nam sprjeĉava prijelaz

preko rijeke. »Ĉasno su izvršili svoj zadatak preobuĉeni u seljake...« Sto to vidim? — uzviknuo je jednogodišnji

dragovoljac gledajući u svoje bilješke — kako je ovdje upao naš gospodin Vanek? Poslušajte, gospodine financijski

narednice — obratio se Vaneku — kakav će krasan ĉlanak biti o vama u povijesti bataljuna. Slutim da ste već jednom

tamo unutra opisani, no ovo će biti svakako bolje i izdašnije. Jednogodišnji dragovoljac ĉitao je povišenim

tonom:

Junaĉka smrt financijskog narednika Vanĉka

»Za odvaţan pothvat, dizanje u zrak neprijateljskog oklopnog

vlaka, prijavio se takoĊer i financijski narednik Vanĉk

preobuĉen kao i ostali u seosku nošnju. Prouzroĉenom ek-

splozijom bio je onesviješćen, a kada se povratio iz nesvjestice,

vidio je da je opkoljen neprijateljem koji gaje odmah otpremio u

stoţer neprijateljske divizije gdje je licem u lice sa smrću,

gledajući joj u oĉi, odbio dati bilo kakvu izjavu o stanju i snazi

naše vojske. Budući da je bio preobuĉen, bio je osuĊen kao

špijun na smrt vješanjem, ali mu je ta kazna glede njegova

visoka ĉina zamijenjena smrću strijeljanjem. Egzekucija je bila

smjesta obavljena kraj grobljanskog zida, a hrabri je financijski

narednik Vanek zatraţio da mu ne veţu oĉi. Na pitanje ima li

neku ţelju, odgovorio je:

»Izruĉite posredstvom parlamentaraca, mojemu

bataljunu nioj posljednji pozdrav i to da umirem uvjeren

da će naš bataljun nastaviti svojim putem pobjede.

Nadalje, poruĉite

ipodinu satniku Sagneru da se prema mojoj posljednjoj 619

J.!

brigadnoj zapovijedi povećava porcija konzervi na dvije '

konzerve po jednom ĉovjeku«. Tako je umro naš financ L-

narednik Vanek, pobudivši svojom posljednjom reĉenir

paniĉan strah u neprijatelja koji je mislio da će

sprjeĉavanjem prijelaza preko rijeke presjeći vezu s opskrk

nim jedinicama, te na taj naĉin u nas izazvati izgladnjivani a

samim time i demoralizaciju u našim redovima. O njegovom

miru kojim je gledao smrti u oĉi svjedoĉi okolnost da je prije

strijeljanja s neprijateljskim stoţernim ĉasnicima odigrao partiju

cvika. »Ono što sam dobio na kartama, predajte ruskom

Crvenom kriţu.« — rekao je, stojeći pred pušĉanim cijevima Ta

plemenita velikodušnost ganula je prisutne vojne pred-

stavnike do suza.

— Oprostite, gospodine Vanek — nastavio je jed-nogodišnji dragovoljac — što sam se usudio disponirati vašim zaraĊenim novcem. Razmišljao sam o tome treba li se moţda predati austrijskom Crvenom kriţu, ali na kraju sam pretpostavio da će sa stajališta humanosti to biti sasvim svejedno, glavno da se preda kakvoj humanitarnoj instituciji.

—Taj naš pokojnik je mogel — rekao je Švejk — ostaviti to i javnoj kuhinji glavnog grada Praga, ali ovak je ipak bolje, onak bi si mogel gospon gradonaĉelnik za te nofce kupiti vuršt za gablec.

— Je, krade se svuda — rekao je telefonist Chodounsky. — Najviše se krade u Crvenom kriţu — s velikom zlo'

bom izjavio je kuhar Jurajda — imao sam u Brucku pozna tog kuhara koji je kuhao za sestre u bolniĉkoj baraci, i t3) mi je rekao kako predstojnica tih sestara i same glavne sestre njegovateljice šalju doma cijele kutije malage i ĉokolade. | same prilike donose sa sobom, to je ĉovjekovo odreĊen) • Svaki ĉovjek proţivljava u svojem beskonaĉnom ţivotu bez brojne promjene i jednom, u odreĊenim razdobljima svoj djelatnosti, mora se pojaviti na tom svijetu kao lopov. I sam već prošao jedan takav period. / i«,

620

fCuhar okultist Jurajda izvuĉe iz svoje naprtnjaĉe bocu

konjaka-___ Ovdje vidite — rekao je otvarajući bocu — nepobitan

dokaz moje tvrdnje. Uzeo sam je prije izlaska iz oficirske kuhinje- Konjak je najbolje marke i trebali su ga upotrijebiti te šećerni preljev preko lincer-torte. On je bio predodreĊen ja ga ja ukradem, isto tako kao što sam ja bio predodreĊen da postanem lopov.

— Ni to ne bi bilo loše — javi se Švejk — kad bi bili predodreĊeni da postanemo vaši sukrivci, barem ja tak slutim.

I predodredenje se zaista vršilo. Boca je krenula uokolo unatoĉ protestu financijskog narednika Vaneka, koji je tvrdio da se konjak treba piti iz šalica i pravedno razdijeliti jer ih petorica dolaze na bocu, tako da se zbog neparnog broja moţe dogoditi da netko od njih cugne više od ostalih, našto je Švejk primijetio:

— To je istina, ako gospon Vanek hoće imati parni broj, onda nek izaĊe iz društva, pa ne bu bilo nikakvih neugod-nosti ni svaĊa.

Vanek je zatim povukao svoj prijedlog, ali je podnio drugi, velikodušniji, da se darovatelj Jurajda postavi u red tako, kako bi mogao dvaput cugnuti, što je izazvalo buru protesta, jer je Jurajda već jednom otpio kušajući konjak dok je otvarao bocu.

Napokon, bio je prihvaćen prijedlog jednogodišnjeg dragovoljca da se pije po abecedi, a to je obrazloţeno time da )e i to kako se tko zove neka vrsta predodredenja.

Bocu je dokrajĉio Chodounsky, prvi po abecedi, praćen §roznim pogledima Vaneka, koji je izraĉunavao da će na J^ga, koji je po abecedi bio posljednji, doći jedan cug više, ^o se pokazalo grubom matematiĉkom pogreškom jer je, sve 11 svemu, bilo jedanaest gutljaja.

Nakon toga su igrali obiĉnog cvika, s tri karte; otkrilo se

se jednogodišnji dragovoljac kod svakog uzimanja sluţi izrekama iz Svetog pisma. Uzimajući deĉka uz-

i

621

— Gospode, ostavi mi ovoga deĉka i ovoga ljeta da m-donese ploda pošto okopam i nagnojim.

Kada su mu spoĉitnuli da se ĉak usudio uzeti osmici viknuo je glasom uznositim:

— Ali ţena neka, imajući deset groša, izgubi li jedan groš zar neće upaliti svijeće i marljivo traţiti dok ne nade? A kacL ga nade, dozove susjede i prijateljice govoreći: »Skupa sa mnom radujte se, jer uzeh osmicu i pokupih na kartama tref kralja i asa!« Dajte te karte, propali ste svi koliko vas ima.

Jednogodišnji dragovoljac Marek zaista je imao veliku sreću na kartama. Dok su ostali jedni drugima tukli adute, on je njihove tuĉene adute tukao svojim adutom tako da su jedan za drugim propadali, a on je nosio ulog za ulogom i vikao poraţenima:

— I potresi će veliki po cijeloj zemlji biti, glad i strašna kuga i veliki znaci na nebu.

Konaĉno je svima bilo svega dosta; prestali su igrati kada je telefonist Chodounskv izgubio svoju vojniĉku zaradu za pola godine unaprijed. Bio je zbog toga utuĉen, a jednogodišnji je dragovoljac traţio od njega obveznicu da prilikom isplate plaća financijski narednik Vanek isplaćuje plaću njemu, a ne Chodounskom.

— Ne boj se, Chodounskv — tješio ga je Švejk — ak budeš imal sreće, poginul bus u prvoj borbi, Marek si moţe rit obrisati s tvojom plaćom, samo mu to potpiši.

Napomena o pogibiji vrlo se neugodno dojmila Cho-dounskog, tako da je sa sigurnošću rekao:

— Ja ne mogu poginuti, zato što sam telefonist, a tel-efonisti su uvijek u blindiranom zaklonu, jer se ţice uvijek razvlaĉe, a kvarovi popravljaju tek nakon boja.

Jednogodišnji dragovoljac je izjavio da su baš obratno, telefonisti izloţeni velikoj opasnosti i da neprijateljsko topništvo uvijek vreba telefoniste. Nijedan telefonist m)e

siguran u svome zaklonu. Kada bi se sakrio i deset metara pod zemljom i tamo bi ga našla neprijateljska artiljerija. iei' efonisti ginu i padaju kao zrele kruške, a u prilog tome g°v'

622

— i to da su, kad su napuštali Bruck, tamo upravo otvarali Jvadesetosmi teĉaj za telefoniste.

Chodounskv je snuţdeno gledao ispred sebe, što je ponu-

kalo Švejka na dobre, prijateljske rijeĉi:

_ Ukratko, opal si u drek. Chodounskv mu je pristojno

odgovorio:

— Zaĉepite, tetića!

._. Da pogledam slovo Ch u svojim bilješkama o povijesti

bataljuna... Chodounskv... Chodounskv, hm, aha, ovdje to

imamo: »Telefonist Chodounskv, zatrpan eksplozijom mine.

Umirući, iz svog groba telefonira: 'Umirem i ĉestitam na pobjedi svojem bataljunu!'«

— S tim moraš biti zadovoljan — reĉe Švejk — ili hoćeš još nekaj tome dodati? Sećaš se onog telefoniste s Titanika koji je, kad je brod već tonul, stalno telefonira! dolje u poto-pljenu kuhinju, da kad bu obed?

— Nisam ja baš tako zapeo za to — rekao je jednogodišnji dragovoljac — ako treba, moţe se predsmrtna poruka Chodounskog dopuniti time da on izdišući viĉe u telefon: »Pozdravite s moje strane našu Ţeljeznu brigadu!«

623

IV

Marschieren! Marsch!

Kada su stigli u Sanok, pokazalo se da su zapravo oni u vagonu s poljskom kuhinjom jedanaeste, gdje je blaţeno prdio siti Baloun, bili uglavnom u pravu kad su rekli da će dobiti veĉeru, pa da će se ĉak poslije veĉere dijeliti i vojniĉki kruh za sve one dane kada bataljun nije dobio ništa. Kad su izašli iz vagona, pokazalo se i to da se upravo u Sanoku nalazi stoţer Ţeljezne brigade, kojem je pripadao, prema svojem krsnom listu, i bataljun 91. pukovnije. Iako ţeljezniĉka veza do Lavova i sjeverno do velikih mostova nije bila prekinuta, bilo je zapravo zagonetno zašto je stoţer istoĉnog sektora dao takve dispozicije, da Ţeljezna brigada sa svojim stoţerom okuplja pohodne bataljune stopedeset kilometara u zaleĊu, u vrijeme kad se bojišnica protezala od Broda prema Bugu i uz rijeku, sjeverno do Sokala.

Kada je satnik Sagner u Sanoku otišao u stoţer brigade prijaviti dolazak marš bataljuna, ovo vrlo zanimljivo strate-gijsko pitanje bilo je riješeno neizmjerno jednostavnim naĉinom.

Ordonans-ĉasnik bio je poboĉnik brigade, satnik Tavrle. —Jako se ĉudim — rekao je satnik Tavrle — da do danas

niste dobili toĉne obavijesti. Maršruta je poznata, smjer vašeg Pohoda trebali ste nam javiti unaprijed. Prema dispozicijama Slavnog stoţera stigli ste dva dana ranije.

Satnik Sagner se malo zacrvenio, ali nije mu palo na Pamet da mu ponovi sve te šifrirane telegrame koje je primao ivim putem.

ota-

ĉita1

625

— Ja vam se ĉudim — reĉe satnik Tayrle.

— Mislim — odgovorio je satnik Sagner— da svi ĉas • meĊusobno govore jedan drugome »ti«. 1C

l

— Moţe — odgovori satnik Tavrle — reci mi i^ i. aktivni ili civil? Aktivni? To je onda nešto sasvim drug ' Ĉovjek se ne moţe odmah snaći. Tu ti je prošlo takvih kret na rezervnih poruĉnika. Kad smo odstupali od Lirnanova ' od Krasnika, svi su ti nazovi-poruĉnici gubili glavu ĉim b' spazili kozaĉku patrolu. U stoţeru ne volimo te ĉankolisce Nekakav se školovani glupan blesavi ili aktivira ili u civilu poloţi ĉasniĉki ispit, a onda se i dalje glupira u civilu, a kad doĊe rat, od njega ne postane poruĉnik, nego seronja!

Satnik Tavrle pljucnu i povjerljivo potapša satnika Sagn- era:

— Zadrţat ćete se ovdje dan ili dva. Ja ću vas svugdje provesti, pa ćemo i plesati. Imamo tu zgodne kurve, Engel-huren.1 Imamo tu i kćerku nekog generala, koja je ranije bila lezbijka. Mi ćemo se presvući u ţenske haljine, pa ćeš vidjeti što ta zna! To ti je takva mršava svinja, da ne bi od nje ništa ni oĉekivao. Ali, umije to, prijatelju. To ti je prava gadura, uostalom, vidjet ćeš. Pardon! — ukoĉi se — moram se pobljuvati, to mi je danas već treći put.

Kad se vratio, da bi dokazao koliko je ovdje veselo, priopći satniku Sagneru da su to posljedice juĉerašnje veĉeri na kojoj je sudjelovao i graĊevinski odjel.

Sa zapovjednikom toga odjela, koji je takoĊer bio u ĉinu satnika, satnik Sagner se ubrzo upoznao. Naime, u ured je upao uniformirani dugonja s tri zlatne zvjezdice i kao omamljen, ne primjećujući prisutnost satnika Sagnera, pov-jerljivo oslovio Tavrla:

— Što radiš, svinjo? Juĉer si nam lijepo sredio nasu groficu.

Sjeo je na stolicu i lupkajući se tankom šibom P° potkoljenicama grohotom se nasmijao:

l. AnĊeoske bludnice (njem,) " ' • ( • • ' • ..('SS**'J"-j

626

___ Kad se sjetim, kako si joj se pobljuvao u krilo...

pa —- rekao je Tavrle — sinoć je to bilo jako veselo. Tek

tada je upoznao satnika Sagnera s ĉasnikom sa šibom,

— su iz administrativnog ureda brigade otišli u kavanu koja 1

naglo razvila iz bivše toĉionice piva.

Kad su prolazili kroz ured, satnik Tavrle uzeo je od zapo-

vdnika graĊevinskog odjela šibu i udario njome po stolu oko

kojega se na zapovijed poredalo dvanaest vojnih pisara. Bili

su to sljedbenici mirnog, sigurnog rada u pozadini vojske, s

velikim, zadovoljnim trbusima i odorama ekstra veliĉine. Ţeleći se iskazati pred Sagnerom i tim drugim satnikom,

satnik Tavrle reĉe toj dvanaestorici debelih apostola ljenĉarenja:

— Nemojte misliti da vas tu drţim za tov. Prasci! Manje ţderati i lokati, a više se gibati! A sad ću vam pokazati još jednu dresuru — najavi Tavrle svome društvu.

Ponovno je udario šibom po stolu i upitao onu dva-naestoricu:

— Kad ćete se raspući, prasci?

Sva dvanaestorica odgovoriše unisono: — Po vašoj zapovijedi, gospodine satnice! Smijući se vlastitoj blesavosti i gluposti, satnik Tavrle

izaĊe iz ureda. Kada su već sva trojica sjedila u kavani, Tavrle je naruĉio

da se donese boca jarebikovaĉe i da se pozovu nekakve gospodiĉne koje su bile slobodne. Pokazalo se da kavana zapravo i nije ništa drugo nego javna kuća, a budući da ni jedna gospoĊica nije bila slobodna, satnik Tavrle se razljutio koliko god je mogao, pa je u predsoblju prostaĉki izgrdio madam urlajući, tko je to kod gospodiĉne Elle. A kad je dobio odgovor da je tamo nekakav poruĉnik, psovao je još više.

Kod gospodiĉne Elle bio je gospodin poruĉnik Dub, koji Je> kad je maršbataljun već bio u svojim sobama u gimnaziji, s*zvao ĉitav svoj vod i u dugom govoru upozorio ga da su

627

Rusi prilikom odstupanja svugdje osnovali bordele sa sn l zaraţenim osobljem, kako bi ovim trikom austrijskoj vo' ° nanijeli gubitke. Odvraća, dakle, vojnike od posjećivan01

sliĉnih lokala. Sam će se osobno uvjeriti po tim kucam da se netko nije oglušio o njegovu zapovijed, jer se sada v ' nalaze u ratnoj zoni. Svatko tko bude zateĉen, bit će izvede pred prijeki sud.

Poruĉnik Dub krenuo je osobno se uvjeriti nije li netko prekršio njegovu zapovijed, pa je vjerojatno zato za polaznu toĉku svoje kontrole izabrao divan u sobi gospodiĉne EUe na prvom katu takozvane »Gradske kavane«, pa se na tom divanu vrlo dobro zabavljao.

Satnik Sagner već je otišao u svoj bataljun. Tavrleovo društvo se, naime, razišlo. Satnika Tavrlea traţili su iz brigade, gdje je brigadir već više od pola sata ĉekao svoga poboĉnika.

Došle su i nove zapovijedi iz divizije, pa je bilo potrebno definitivno odrediti maršrutu za prispjelu 91. pukovniju, jer je njezinim prvobitnim smjerom po novim pozicijama trebao krenuti pohodni bataljun 102. pukovnije.

Sve je to bilo vrlo isprepleteno; Rusi su vrlo brzo odstupali na sjeveroistoĉnom vrhu Galicije tako da su se ondje neke austrijske jedinice meĊusobno ispremiješale, na pojedinim su podruĉjima poput klinova na njihova mjesta upadali dijelovi njemaĉke vojske, a cijeli taj kaos dopunjavalo je nadolaţenje novih bataljuna i drugih vojnih formacija. To isto se dogaĊalo i na dijelovima bojišta koji su bili dublje u pozadini, kao ovdje u Sanoku, kamo su najednom prispjele priĉuvne njemaĉke hanoverske divizije, pod vodstvom pukovnika tako odvratnog pogleda da je brigadir zbog toga upao u totalnu pomutnju. Pukovnik priĉuvne hanoverske divizije pokazao je, naime, dispozicije svojeg stoţera po kojima je trebao smjestiti svoje vojnike u gimnaziju, gdje su upravo J)"1 smješteni vojnici iz devedesetprve. Za smještaj svoga stoţera zatraţio je da se oĉisti zgrada Krakovske banke, u kojoj je upravo bio smješten stoţer brigade. ffl ?a« < >

Brigadir se spojio direktno s divizijom gdje je toĉno l ţio

situaciju, a zatim je s divizijom razgovarao hano-

ac s vještiĉjim pogledom, a kao posljedica svega stigla je V

brigadu zapovijed: »Brigada napušta grad u 6 sati naveĉer,

smjeru Turowo-Wolsk-Liskowiec-Starasol-Sambor-dalje

novijedi. S njom, kao njezina zaštitnica, polazi i pohodni

bataljun 91. pukovnije ĉiji je raspored razraĊen u brigadi

nrema ovoj shemi: prethodnica polazi u pola šest prema

Turowu, izmeĊu juţne i sjeverne poboĉne zaštitnice drţati

razmak tri i pol kilometra. Zadnja zaštitnica polazi u šest i

petnaest! Kako je u gimnaziji nastala velika guţva, a za savjetovanje i

dogovor ĉasnika bataljuna nedostajao samo poruĉnik Dub, naredili su Švejku da ga ode potraţiti.

— Nadam se — rekao mu je natporuĉnik Lukaš — da ćete ga pronaći bez ikakvih poteškoća, jer znam da vas dvojica stalno imate nešto medu sobom.

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, prosim za pismeni nalog od bataljuna. To je upravo zbog toga jer je izmeĊu nas dva uvek to nešto.

Dok je natporuĉnik Lukaš u svojoj biljeţnici pisao na listu koji će moći otrgnuti, da poruĉnik Dub odmah doĊe u gimnaziju na savjetovanje, Svejk je dalje govorio:

— Da, gospon obrlajtant, vi moţete ko i uvek biti bez brige. Ja bum ga našel jer je vojnicima zabranjeno ići u bor-dele, a on bu sigurno bil u jednom, kak bi se uveril da od njegovog voda niti jedan vojnik ne bu došel pred preki sud, kojim se on obiĉno preti. On je sam izjavil pred vojnicima iz svog voda da bude prošel sve bordele i da bude zlo ak nekog vlovi, pa da ga buju upoznali s te njegove loše strane. Uosta-lom, ja znam gde je. On je tu toĉno prek puta, u toj kavani, J«su svi vojnici gledali za njim kam bu prvo išel.

»Zdruţeni zabavni dom i gradska kavana«, poduzeće o kojem je Švejk govorio, bili su podijeljeni na dva dijela. Onaj "to nije htio ići kroz kavanu, ulazio je straga, gdje se grijala na Suncu neka stara gospoda koja je govorila njemaĉki, poljski i

629 62«

maĊarski, otprilike u ovom smislu: »Odite, vojniĉek, imam tu zgodne puce.« °

Kad bi vojnik ušao, povela bi ga hodnikom do nekakv primaće sobe i pozvala jednu od gospoĊica koja bi isti ĉa dotrĉala u spavaćici; traţila je novac unaprijed, pa dok i vojnik otpasavao bajunet, madam je na licu mjesta inkasiraj odreĊeni iznos.

Ĉasnici su ulazili kroz kavanu. Put gospode ĉasnika bio je teţi, jer je vodio kroz straţnje sobe gdje se vršio izbor gospoĊica iz druge grupe, odreĊenih za gospodu ĉasnike i gdje su se nosile ĉipkaste spavaćice i pilo vino, ili likeri. Madam ni ovdje nije dopuštala ništa nedoliĉna, već se sve obavljalo gore u sobama, gdje se u jednom takvom raju punom stjenica, na divanu, u gaćama valjao poruĉnik Dub, dok mu je gospodiĉna Ella pripovijedala izmišljenu tragediju svog ţivota, kako to obiĉno u takvim sluĉajevima i biva, da joj je otac bio tvorniĉar, a ona profesorica u liceju u Pešti, a da je ovo napravila zbog nesretne ljubavi.

Iza poruĉnika Duba, na malom stoliću nadohvat ruke, bila je boca jarebikovaĉe i ĉaše. Budući da je boca bila polu-prazna, a Ella i poruĉnik Dub govorili već potpuno bez veze, vidjelo se da poruĉnik Dub nije poloţio ispit i da, zapravo, ništa ne moţe podnijeti. Prema njegovom govoru vidjelo se da je već sve pobrkao i da Ellu drţi za svoga slugu Kunerta; tako ju je i oslovljavao i stalno prijetio toboţnjem Kunertu po svojoj navici: »Kunerte, Kunerte, beštijo jedna, upoznat ćeš ti mene s te moje loše strane...«

I Švejka su htjeli podvrgnuti isto takvoj proceduri, ka° i sve ostale vojnike koji su ulazili na straţnji ulaz, no on se pristojno istrgnuo iz ruku neke cure u spavaćici na ĉiji je vrisak dotrĉala poljska madam koja je Švejku drsko u oĉi slagala da ovdje nema nikakvog gospodina poruĉnika ka° gosta.

— Nemojte mi se tu derati, milostiva — rekao je lju' bazno Švejk slatko se smiješeći — il bum vas puknul zubima. Jednom kod nas u Platnerskoj ulici tak su z

t madam, da uopće ni znala za sebe. Tam je neki sin J »il svoga tatu, nekakvog Vondraĉeka, koji je imal trgovinu

neumatikama, ta se madam zvala Kfovanova, a kad su je j veli k svesti i pitali je na hitnoj pomoći kak se zove, rekla

• Ha nekak s Ch. A kak je vaše cenjeno ime?

Nakon ovih rijeĉi Švejk ju je odgurnuo i ozbiljno krenuo

-o drvenim stubama do prvog kata, a ĉasna je matrona udarila u bijesno urlanje.

Zatim se pojavio sam vlasnik javne kuće, nekakav propali poljski plemić, koji je potrĉao za Svejkom po stubama i stao ga povlaĉiti za bluzu, viĉući na njega njemaĉki, da vojnici gore ne smiju, da je gore samo za gospodu ĉasnike, da je za vojsku samo dolje. Švejk ga je upozorio da je u interesu cijele vojske došao potraţiti gospodina poruĉnika, bez kojeg vojska ne moţe krenuti na bojno polje, a kada je ovaj postao još agresivniji, Švejk ga je gurnuo niza stube i na katu nastavio provjeru prostorija. Uvjerio se da su sve sobe prazne, a tek na samom kraju hodnika, nakon što je pokucao, uhvatio kvaku i odškrinuo vrata, zaĉuo se kreštavi glas gospodiĉne Elle: »Be-setzt«1, a odmah zatim i duboki glas poruĉnika Duba koji valjda mislio da je još u svojoj sobi u logoru: »Herein!«2. vejk ude, pristupi divanu, i predajući poruĉniku Dubu komadić papira istrgnut iz bloka, izjavi, gledajući iskosa dijelove odore razbacane u kutu postelje:

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da se morate obleći, i srnesta se prema ovoj naredbi koju predajem, vratiti u nasu kasarnu u gimnaziji, imamo tam velko vojniĉko save-tovanje.

Poruĉnik Dub je na njega izbuljio oĉi sitnih zjenica, ali * ipak prisjetio da nije baš tako pijan a da ne bi prepoznao

Smjesta mu je palo na pamet da mu Svejka šalju na i stoga je rekao: Smje-sta ću to s to-bom srediti, Švejk. Vidjet ćeš

em.)

630 631 I

— kako-to-s tobom-će ispasti... — Kunerte — pozva • Ellu — nalij mi — još — jednu! ^ Otpio je, pa trgajući pismenu zapovijed, zasmija se: To' — ispriĉnica? Kod nas — nikakve ispriĉnice — ne vrijeH Mi smo — u — vojsci — a ne u — školi. Tako, uhvatiT

— su — te — u bordelu? Švejk, — odi k meni -— bliţe, ja ću ti — dati — ne — koli — ko piju — ski. Koje godine je

— Filip — Makedonski — porazio Rimljane — to ne ?naš magarĉe?

— Pokorno javljam, gospon lajtant — nastavio je neu-moljivo Švejk — to je najviša zapoved iz brigade, da se gos-poda ĉasnici obleĉeju i smesta ideju na savetovanje bataljona, mi u stvari odlazimo, a tek sad bu se odluĉivalo koja će kom-panija biti prethodnica, koja poboĉnica, a koja zaštitnica. Kad bu se o tom odluĉivalo, ja mislim, gospon lajtant da vi imate isto o tome nekaj za reći.

Taj diplomatski govor priliĉno je osvijestio poruĉnika Duba, tako da mu je pomalo poĉelo dolaziti do svijesti da ipak nije u vojarni, ali je, za svaku sigurnost, ipak upitao:

— A gdje sam to?

— Vi izvolite biti u kupleraju, gospon lajtant. Nepoznati su putevi gospodnji.

Poruĉnik Dub je teško uzdahnuo, spustio se s divana i poĉeo traţiti svoju odoru pri ĉemu mu je Švejk pomagao, a kada se konaĉno obukao, izašli su obojica, ali se Švejk za tren oka vratio, ne mareći za Ellu koja je njegovom povratku dala posve drugo znaĉenje, pa je zbog nesretne ljubavi opet legla u krevet. Švejk je na brzinu ispio ostatak rakije iz boce, i otišao za poruĉnikom.

Bilo je jako sparno pa je vani, na ulici, poruĉniku Dubu sve iznova udarilo u glavu. Objašnjavao je Švejku najrazliciaje

besmislice bez ikakve meĊusobne veze. Govorio je o tomu d* kod kuće ima poštansku marku iz Helgolanda, da su odman nakon poloţene mature išli igrati bilijar i da nisu pozdravu razrednika. Svakoj reĉenici je dodavao:

— Mislim da me dobro razumijete. s t '

632

_^_ Naravno da vas dobro razmem — odgovarao je Švejk

; govorite sliĉno ko jedan limar Pokornv iz Budejovica.

<"• je, kad bi ga ljudi pitali: »Jeste se kupali ove godine u

K/falši?« — odgovara! — »Nisam se kupal, zato bu ove god- • e puno šljiva-« Hi bi §a pitali: »Jeste jeli ove godine gljive?«

A on je na to odgovoril: »Nisam jel gljive, ali izgleda da je

vaj novi marokanski sultan neki dobar ĉovek.«

Poruĉnik Dub se zaustavio i rekao samom sebi: __ Marokanski sultan? To je propala veliĉina. Obrisao je znoj s ĉela, i gledajući Švejka zamućenim po-

gledom, promrmljao: — Ovako se nisam znojio ni po zimi. Slaţete li se sa

mnom? Razumijete li me?

— Razmem, gospon lajtant. K nama je u birtiju »Kod Kalicha« dolazil jedan stari gospon, nekakav umirovljeni savjetnik iz zemaljskog odbora, a on je isto to tvrdil. On je uvek govoril kak se ĉudi kolka je razlika izmeĊu temperature po leti i po zimi. Da mu je to jako ĉudno, zakaj još ljudi to nisu otkrili.

Na vratima gimnazije Švejk je napustio poruĉnika Duba, koji je jedva jedvice oteturao po stubama gore do zbornice gdje se odrţavalo vojno savjetovanje, i odmah je objavio satniku Sagneru da je potpuno pijan. Tijekom ĉitava savjetovanja sjedio je oborene glave, a prilikom rasprave katkad bi ustao i uzviknuo:

— Vaše mišljenje je ispravno, gospodo, ja sam potpuno Pijan.

Kada su preraĊene sve dispozicije i kada je odluĉeno da satnija natporuĉnika Lukaša treba poći kao prethodnica, Poruĉnik Dub se odjednom trgnuo i rekao:

~~ Gospodo, sjećam se našeg razrednika iz prvog razreda o^nazije. Slava mu, slava mu, slava mu! Natporuĉniku Lukašu palo je na pamet da će biti na-

|°olje da posilni Kunert privremeno smjesti poruĉnika uba u fizikalni kabinet kraj zbornice, gdje je ispred vrata

postavljena straţa, kako netko ne bi do kraja pokrao već

633

bila

ionako polupokradenu zbirku minerala. Iz brigade su n to ionako neprestano upozoravali sve odrede koji su ovuj prolazili.

Taj oprez datirao je od vremena kada je jedan honvedsk' bataljun, koji je bio smješten u gimnaziji, poĉeo pljaĉkaj; kabinet. Honvedima se naroĉito svidjela zbirka ruda, šareni kristali i pirit, koje su trpali u svoje naprtnjaĉe.

Na vojniĉkom groblju stajao je jedan bijeli kriţ s natpi-som »Laszlo Garganv«. Tamo je vjeĉnim snom spavao jedan honved, koji je prilikom pljaĉkanja gimnazijskih zbirki ispio sav denaturirani alkohol iz posude u kojoj su se nalazili razni gmazovi.

Svjetski rat ubijao je ljudska pokoljenja ĉak i rakijom od zmija.

Kada su se svi razišli, natporuĉnik Lukaš je naredio da pozovu Kunerta, sluţnika poruĉnika Duba, koji je svoga poruĉnika odveo i poloţio na divan.

Poruĉnik Dub odjednom je bio kao malo dijete; uzeo je Kunerta za ruku, poĉeo mu gledati u dlan, a zatim je izjavio da će mu iz dlana proĉitati ime njegove buduće supruge.

— Kako se vi zovete? Izvadite mi iz gornjeg dţepa bluze blok i olovku. Znaĉi vi se zovete Kunert; onda doĊite za ĉetvrt sata, a ja ću vam ovdje ostaviti papirić s imenom vaše buduće gospode supruge.

Jedva je to dorekao, i već je poĉeo hrkati, no opet se nekako probudio i poĉeo švrljati po svome notesu. Ono sto je napisao, išĉupao je, bacio na zemlju i tajanstveno stavivsi prst na usta buncajući rekao:

— Sad još ne, ali za ĉetvrt sata da. Bolje će biti, ako potraţite papirić zavezanih oĉiju.

Kunert je bio takav prostodušni vol, da se doista za ĉetvrt sata vratio, a kada je odmotao papirić, iz naĉrĉkanih kvaka poruĉnika Duba proĉitao je:

»Ime vaše buduće supruge glasi: Gospoda Kunertova«. A kad je to Kunert nešto kasnije pokazao Švejku, ovaj mu je

rekao da taj papirić dobro saĉuva jer da takve dokumente

634

inih ĉasnika svatko mora poštovati, jer da se ranije, za vri- • me sluţenja vojnog roka, nije dogaĊalo da bi se ĉasnik dop- • jvao sa svojim posilnim i još mu govorio: »Gospodine«.

Kada su prema dobivenim odrednicama bile izvršene pripreme za odlazak, brigadni general, kojeg je hanoverski pukovnik tako divno šupirao, naredio je da se ĉitav bataljun okupi u uobiĉajeni ĉetverokut, pa je odrţao govor. Taj je ĉovjek, naime, vrlo rado drţao govore, mljeo bez glave i repa, a kad više nije imao što za reći, sjetio se još i ratne pošte:

— Vojnici — grmjelo je iz njegovih usta prema ĉetverokutu — sada se pribliţavamo bojnim crtama ne-prijatelja, od kojeg nas dijeli tek nekoliko dnevnih marševa. Dosad, vojnici, na svome pohodu niste imali mogućnosti da javite svoju adresu svojim milima i dragima koje ste ostavili, kako bi vaši daleki znali kamo vam trebaju pisati, kako bi vas obradovala pisma od vaših dragih koje ste ostavili.

Nikako se nije mogao iz toga izvući, pa je nekoliko puta ponavljao jedno te isto: »Dragi, daleki, draga rodbina

— mili ostavljeni« i tako dalje, dok se konaĉno iz toga kruga nije izvukao gromkim uzvikom:

— Zato i imamo ratnu poštu na bojišnici! Nastavak njegova govora izgledao je kao da su svi ti ljudi u

sivim odorama trebali poginuti s najvećom radošću samo zbog toga jer su na bojnom polju osigurane vojne pošte, a kad nekom granata otkine obje noge, bit će mu baš lijepo Uniirati, kad se sjeti da njegova vojna pošta ima broj 72, gdje ^erojatno leţi pismo od kuće od udaljenih milih, s pošiljkom koja sadrţi komad suhog mesa, špeka i domaćeg dvopeka.

Poslije toga govora, kad je brigadna glazba zasvirala carsku

*tininu, klicalo se u slavu cara, a zatim su se pojedine skupine te ljudske stoke, odreĊene za klaonicu negdje iza Buga, pos-^pno uputile na pohod prema odreĊenom rasporedu.

11. satnija je krenula oko pola šest prema Turow-Wolsku. Svejk se straga vukao sa stoţerom satnije i sanitetom, a

635

i

natporuĉnik Lukaš obilazio je na konju cijelu kolonu ' tom bi svaki ĉas dojahao do zaĉelja kolone kako bi se uv• • voze li bolniĉari još uvijek na kolima, pod plahtama L° novim junaĉkim djelima, u nepoznatu budućnost poruĉnl Duba, a usto je kratio vrijeme razgovorom sa ŠVejkorn k •• je strpljivo nosio svoju naprtnjaĉu i pušku, razgovarajuć financijskim narednikom Vanekom o tome kako se pri-nekoliko godina baš lijepo marširalo na manevrima kod Velikog Mezireĉja.

— A kraj je bil toĉno takav kakav je i tu. Samo nismo išli u punoj opremi, jer tada još nismo ni znali što su to rezervne konzerve. Kad smo fasovali nekakvu konzervu, mi u našem vodu, odmah smo je na prvom noćenju poţderali i umjesto toga bi si strpali ciglu u ruksak. U jednom je selu došla in-spekcija, hitili su nam sve te cigle iz ruksaka, a bilo ih je tolko da si je posle jedan ĉovek tam izgradil obiteljsku kućicu.

Malo kasnije, Švejk je ţustro koraĉao uz konja natporuĉnika Lukaša i pripovijedao o ratnim poštama:

— Bil je to jako lepi govor, i sigurno je svakome drago kad dobi od doma nekakvo zgodno pismo. Ja sam, još pred nekolko let, dok sam sluţil u Budejovicama, dobil u vojski, u kasarni samo jedno pismo, ali imam ga još saĉuvanoga.

Švejk je iz prljave koţne torbe izvukao zamašćeno pismo i drţeći korak s Lukaševim konjem, koji je mirno kaskao, poĉeo ĉitati:

»Gade odvratni, ubico i bijednik! Gospon kaplar Kriţ došel je u Prag na dopust i ja sam s njim plesala 'Kod ko-cana', a on mi je ispriĉal da ti plešeš u Budejovicama Kod zelene ţabe' s nekakvom glupom flundrom i da si me ^s°l_ ostavil. Tak da znaš, ovo ti pismo pišem na zahodu, na daski pored rupe, medu nama je kraj. Tvoja bivša Boţena. Da ne zaboravim, taj kaplar to zna i još će te više maltretirati, ja sanj ga za to prosila. I još da ne zaboravim, više me ne bus naše medu ţivima, kad doĊeš na dopust.«

— To se zna — nastavio je Svejk uz mirno kaskanje konj

— da je bila medu ţivima kad sam došel na dopust, i}

636

t kakvim ţivima! Našel sam ju isto u »Kocanu«, baš su je

oinika iz druge regimente oblaĉila, a jedan od njih je bil T'ivahan da joj je skroz javno rival ruku pod trbuh, ko da je

l nokorno javljam, gospon obrlajtant, od tam izvleći cvet • ne nevinosti, kak to veli Venceslava Luţicka, ili kak je to

kak sliĉno rekla jedna mlada puca od nekih šesnajst let, za

me plesnog vjenĉića, nekakvom gimnazijalcu, glasno kroz laĉ, kad ju je šĉipnul za rame: »Vi ste, gospodine, otrli pelud moga djeviĉanstva.« Jasno da su joj se svi tam smijali, a mama koja ju je tam ĉuvala, odvela ju je na hodnik »Ĉeš'ke besede«, i tu svoju glupu djevu sfliskala. Ja sam, gospon obrlajtant, došel do tog zakljuĉka da su te cure sa sela nekak iskrenije neg te zvuzlane gradske gospodiĉne, koje ideju na nekakve plesne vjenĉiće. Kad smo pred nekolko let imali logor u Mnišku, išel sam plesati u Stari Knin i tam sam se spetljal s nekakvom Karlom Veklovom, ali nisam joj se baš jako dopadal. Jednom naveĉer, u nedelju, pratil sam ju do ribnjaka, tam smo se seli na nasip i dok je sunce zalazilo, ja sam vam nju pital jel me ona voli. Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da je zrak bil tak topli, da su ptiĉice pevale, a ona mi je odgovorila uz grozni smeh: »Je, volim te ko drek u cipeli, kad si blesav.« A ja sam zbiljam i bil blesavi, tak grozno blesavi, da sam vam, pokorno javljam, gospon obrlajtant, prije toga z njom hodal kroz polja, kroz visoko ţito, gde nigde nikog ni bilo, a mi se nismo nigde ni seli, a ja sam joj pokazival taj boţji blagoslov, ja budala blesava toj selskoj curi išel sam objašnjavati da je to ţito, da je ono pšenica, a ovo da je zob.

I kao potvrda te zobi odnekud sprijeda dopirali su pruţeni glasovi vojnika iz njihove kompanije koji su nastavljali pjesmu s kojom su ĉeške regimente krvarile za Austriju 'naSolferinu.

Kad je bilo pol noći,

Zob iz vreće iskoĉi

Jupajdija, jupajda, svaka cura da. 637

U to su upali drugi:

Ada, da, a da, da,

zašto ne bi nam dala

dobiš dvije pusice

baš od svake curice.

Jupajdija, jupajda ,

svaka cura da.

A da, da, a da da,

zašto ne bi nam dala...

Onda su Nijemci poĉeli pjevati istu tu pjesmu, samo na njemaĉkom.

Da, stara je to vojniĉka pjesma, koju je valjda pjevala i soldateska za vrijeme napoleonskih bitaka, na svim jez-icima. Sada je veselo odzvanjala po zaprašenoj cesti prema Turow-Wolsku, u galicijskoj ravnici, po kojoj su s obje strane ceste, sve do zelenih breţuljaka na jugu, njive bile izgaţene i uništene pod konjskim kopitima i pod potplatima tisuća i tisuća teških vojniĉkih cokula.

— Mi smo to isto jednom dobro sredili — javio se Svejk razgledajući okolinu — na manevrima u Pisku. Bil je tam z nama nekakvi gospon nadvojvoda; bil je to tak pravedni gospon da kad je sa svojim stoţerom projahal iz strateških razloga po pšenici, njegov je adutant odmah za njim procenjival tu štetu. Nekakav seljak Picha ni se baš previše radoval toj poseti, i ni htel uzeti od erara osamnajst kruna nadoknade za pet jutara izgaţenog polja, nego se on, gospon obrlajtant, htel suditi, a onda je za to dobil osam-najst meseci.

Ja mislim, gospon obrlajtant, da je u stvari trebal biti sretan, jer ga je posetil neko od carskog roda na njegovom imanju. Drugi bi seljak, koji bi bil toga svestan, oblekel sve svoje puce u bele oprave ko kranclerice, dal bi im u ruke kitice cveća, razmestil bi ih na svom zemljištu i svaka W morala govoriti dobrodošlicu visokom gostu, kak sam to

v J o Indiji, da su se podanici nekakvog vladara dali zgazit

j rog slona. od i°& v • ĉ -i i • • i •

__ Ma sto to govorite, ovejkr — upitao ga je s konja

patporuĉnik Lukas. _ pokorno javljam, gospon obrlajtant, da ja mislim na og slona koji je na svojim leĊima nosil vladara o kojem

sam cital.

_ Dobro je dok još uspijevate sve pravilno protumaĉiti __ rekao je natporuĉnik Lukaš i odjahao naprijed. Ondje se kolona već kidala jer je marš, od kojeg su se nakon odmora u vlaku odvikli, a sada još u punoj ratnoj opremi, djelovao tako da su ih poĉela boljeti ramena i svatko je sebi pokušao olakšati koliko je mogao. Premještali su puške s jedne na drugu stranu, većina ih više nije nosila na ramenu nego prebaĉene preko ramena, kao grablje ili vile. Neki su mislili da će biti lakše ako podu jarkom ili stazicom, gdje im se podloga pod nogama ĉinila mekšom nego na zaprašenoj cesti. Većina je hodala spuštene glave, većinu je muĉila velika ţeĊ, jer je bez obzira na to što je sunce zašlo, bilo tako sparno i zagušljivo kao da je podne, a više nitko nije imao ni kapi vode u ĉuturici. Bio je prvi dan marša, i ta nova situacija, koja je bila nekakav uvod u sve veće i veće napore, djelovala je tako da su sve više malaksavali i gubili svijest. Prestali su i pjevati i meĊusobno su nagaĊali koliko otprilike ima do Turow-Wol-ska, gdje su mislili prenoćiti. Neki bi nakratko sjeli u jarak, a da to baš ne bi tako izgledalo, odvezivali su cipele, nastojeći da na prvi pogled odaju izgled ĉovjeka koji je loše sloţio obojke i pokušava ih nanovo sloţiti tako kako ga ne bi ţuljali Pri daljnjem hodu. Drugi su opet skraćivali ili produţivali ^ttien na pušci, ili odvezivali naprtnjaĉu i premještali stvari u njoj, uvjeravajući sami sebe da to ĉine radi ravnomjernijeg Opterećenja, da im remenje naprtnjaĉe ne bi vuklo jedno, drugo rame. Kad im se polako pribliţavao natporuĉnik kaš, ustajali su i raportirali da ih nešto tiska ili tome sliĉno, ° ih ne bi prije toga potjerali kadeti, ili vodnici koji bi iz spazili kobilu natporuĉnika Lukaša.

•*»-,

i

638 639

Jašući mimo njih, natporuĉnik Lukaš vrlo ih je ljuba pozivao da samo ustanu, da su do Turow-Wolska još samo ° kilometra i da će se tamo odmoriti. '

Za to je vrijeme poruĉnik Dub od neprestanog treskan' na sanitetskoj dvokolici došao k sebi. Doduše, nije se K sasvim pribrao, ali mogao se već pridići, nagnuti iz dvoko lice, i dovikivati stoţeru satnije koji se slobodno kretao, jer su baš svi, poĉevši od Balouna pa do Chodounskog, strpali svoje naprtnjaĉe u dvokolice. Jedino je Švejk neustrašivo stupao naprijed, s naprtnjaĉom i puškom poluobješenom o remen preko prsa kao što nosi dragun, pušio lulicu i pjevao marširajući:

Najaromjef mi se digli

tko hoće nek vjeruje

na veĉeru baš smo stigli...

Više od petsto koraka ispred poruĉnika Duba dizali su se cestom kolutovi prašine iz kojih su izranjali likovi vojnika; poruĉnik Dub, kojemu se iznova vratilo oduševljenje, nagnuo je glavu iz dvokolice i poĉeo urlati u prašinu što se dizala s ceste:

— Vojnici, vaš uzvišeni zadatak je teţak, ĉekaju vas naporni pohodi, najrazliĉitije oskudice u svemu, i teškoće svake vrste. Ali s punom vjerom gledam naprijed zbog vaše izdrţljivosti i vaše snage volje.

— Vole, šuti bolje — dovršio je Švejk. Poruĉnik Dub je nastavio:

— Za vas, vojnici, ne postoji nikakva prepreka koja bi bila tako moćna, a da ju ne biste mogli savladati! Još jednom ponavljam, vojnici, da vas ne vodim lakoj pobjedi. Bit će to tvrd orah za vas, ali vi ćete uspjeti! Povijest stoljeća o vama će skladati odu!

— Pusti vodu — nastavio je rimovati Švejk. Kao da ga je ĉuo, poruĉnik Dub je onako spuštene g»v

y

poĉeo povraćati u prašinu na cesti, a kada se ispovraćao, j°s

je uzviknuo: tewp'

__ Naprijed vojnici! Tada se ponovno izvalio na naprtnjaĉu telegrafista

fhodounskog i spavao je sve do Turow-Wolska, gdje su ga ,

naĉno skinuli s dvokolice i postavili na noge na zapovijed atporuĉnika Lukaša, koji je vodio s njim dugu i vrlo tešku raspravu, sve dok poruĉnik Dub do te mjere nije došao k sebi da je konaĉno mogao izjaviti:

._ Logiĉno zakljuĉujući, izveo sam glupost, za koju ću se iskupiti pred licem neprijatelja.

Još uvijek nije bio potpuno pri sebi, jer je odlazeći svome vodu, rekao natporuĉniku Lukašu:

— Vi me još ne znate, ali ćete me upoznati! — O onome što ste radili, moţete se informirati kod

Švejka — odvratio mu je Lukaš. Prije no što se vratio u svoj vod, poruĉnik Dub se uputio

Švejku, kojeg je našao u društvu Balouna i financijskog nar-ednika Vaneka.

Baloun je upravo pripovijedao o tome da je u svome mlinu uvijek u bunaru drţao dvije boce piva. Pivo je bilo toliko hladno da su trnuli zubi. Drugdje u mlinovima takvo pivo pilo se naveĉer poslije masnog sira, ali on je u svojoj proţdrljivosti, zbog koje ga sad Gospodin Bog kaţnjava, uvijek poslije masnog sira progutao još pristojan komad mesa. Sada ga Boţja pravednost kaţnjava toplom smrdljivom vodom iz bunara u Turow-Wolsku, u koju svi, zbog kolere, moraju sipati limunsku kiselinu koju su upravo maloprije podijelili kada se po vodovima fasovala voda iz bunara. Baloun je izrekao svoje mišljenje, da takva limunska a sluţi, vjerojatno, za izgladnjivanje ljudi. Doduše, je da se u Sanoku malo najeo, da mu je ĉak oberlajt-Lukaš prepustio pola svoje porcije teletine koju mu je donio iz brigade, ali da je to grozno, jer je ipak mislio da kada Konaĉno doĊu dovde i proglase odmor s noćenjem, da će se Ponovno nešto kuhati. Već je u to bio uvjeren kada su ku-f^i poĉeli sipati vodu u kotlove. Odmah se otišao raspitati u što i kako, a ovi su mu odgovorili da su zasad dobili

640 641

samo zapovijed da uzmu vodu, ali da za trenutak moţe d - naredba da se voda ponovno izlije. ' Upravo je tada stigao poruĉnik Dub, a budući da je K- vrlo nesiguran u odnosu na svoje ponašanje, upitao je:

— Zabavljate se?

— Zabavljamo se, gospon lajtant — odgovorio je Šveik uime svih — kod nas je zabava u punom jeku. To je uonće najbolje, uvek se dobro zabavljati. Sad se upravo zabavliarno s limunskom kiselinom. Nijedan vojnik nemre biti bez zabave, jer tak lakše zaboravi na sve štrapace.

Poruĉnik Dub ga pozva da se malo s njim udalji, jer da ga ţeli nešto upitati.

Kada su već stajali po strani, obratio mu se strahovito nesigurnim glasom:

— A niste se zabavljali na moj raĉun?

— Ma kakvi, ni sluĉajno, gospon lajtant, zabavljali smo se na raĉun limunske kiseline i suhog mesa. — Oberlajtnant Lukaš mi je rekao da sam navodno nešto ĉinio, a da vi o tome vrlo dobro znate, Švejk. Švejk odgovori vrlo ozbiljno i znaĉajno:

— Niš niste izveli, gospon lajtant, bili ste samo u poseti jednoj javnoj kući. Ali to je vjerojatno bila nekakva greška. I limara Pimpru, s Kozjeg placa, isto su tak uvek traţili kad bi išel u grad kupiti pleh, i uvek su ga našli u takvom sliĉnom lokalu, ili kod »Suha« ili kod »Dvofaka«, toĉno tak kak sam ja vas našel. Dole je bila kavana, a gore, u vašem sluĉaju, bile su ţenske. Vi ste se, valjda, gospon lajtant, zabunili gde se to u stvari nalazite zato jer je bilo vruće, a kad covek ni naviknuti piti, onda se po takvoj vrućini napije i od obiĉnog ruma, a kak se ne bi od borovice, gospon lajtant. Dpbil sam zapoved da vam predam poziv za savetovanje, prije neS smo od tam otišli, i onda sam vas našel kod te cure, g° od te vrućine i borovice niste me prepoznali, i leţa" ste . otomanu svleĉeni. Uopće se tam niste derali, ĉak ms . rekli: »Vi me još ne poznate«, a takva stvar se moţe °g svakomu, kad je vruće. Neko jako od tog pati, a ne °

leti ko šlepa kokica na zrno. Kad bi vi poznavali starog Ve-

-1 du, palira lz Vršovica! Taj vam je, gospon lajtant, odluĉil j, ne bude pil nikakva pića od kojih se moţe nacugati. Onda

• :e popil još jedan štamprl za put, i otišel je od doma traţiti pića bez alkohola. Prvo se zaustavil u birtiji »Na postaji«,

.jj! si je zel frtaljĉek vermuta i poĉel se neprimetno raspitivati kod birtaša, kaj ustvari pijeju ti apstinenti. On je jako dobro prosudil da bi ĉista voda i za apstinente bila okrutno piće. Gostioniĉar mu je onda objasnil da apstinenti pijeju razne sode, limunade, mleko, a onda i vina bez alkohola, hladnu sirutku, i druga bezalkoholna pića. Od toga su se starom Vejvodi, ipak, jedino svidla ta bezalkoholna vina. Još se raspital dal postoje i bezalkoholne rakije, onda je popil još jedan frtaljĉek, porazgovaral se s tim birtašom o tom da je to zbiljam greh ĉesto se nalokati, našto mu je birtaš rekel da sve na svetu podnese samo ne pijanog ĉoveka koji se negde drugde obloka, a onda se dojde k njemu trezniti s flašom mineralne i još mu napravi kraval. »Naroljaj se kod mene

— rekao je birtaš ——— onda si moj ĉovek, al drukĉe te ne poznam.« Stari Vejvoda je onda svoje popil, i išel je dalje dok ni došel, gospon lajtant, na Karlov trg, do dućana z vinom, kam je isto ponekad zalazil i tam se je isto raspital dal imaju bezalkoholna vina. »Bezalkoholna vina nemamo, gospon Vejvoda — rekli su mu — ali imamo vermut, ili seri.« Starog Vejvodu je bilo nekak sram, pa vam je i tam popil frtalj ver-muta i frtalj serija, i kak je sedel tak se i upoznal, gospon kjtant, z nekakvim isto takvim apstinentom. Reĉ po reĉ, još 511 si popili po frtalj serija, i konaĉno su se dogovorili da taj 8°spon zna jedan lokal gde se toĉiju bezalkoholna vina. »To Jc u Bolzanovoj ulici, ide se tam po štengama dol, i imaju gramofon.« Na tu dobru vest, stari je Vejvoda naruĉil cu vermuta na stol, posle toga su se obadva uputili u ulicu, kam se ide po štengama dol i gde imaju taj . Zbiljam, tam su vam se toĉila sama voćna vina, bezalkoholna, već totalno bezalkoholna. Prvo si je pol litre vina od ogrozda, onda pol litre ribizlovog

643 642

vina, a kad su popili os po pol litre bezalkoholnog vino i

i v i . r . j -u -i a °d

ogrozda, poĉele su im trnuti noge od svih onih vermuta •

serija koje su popili prije, onda su se poĉeli derati da i doneseju sluţbenu potvrdu da je ovo kaj sad pijeju beza Ikoholno vino. Jer da su oni apstinenti, i ak im to srnesta ne doneseju, da budu im sve to razbili skup z gramofonom Onda su ih panduri morali obadva odvleĉi po štengama gor do Bolzanove ulice, pa su ih morali strpati u maricu, onda su ih morali strpati u zatvor — i obadva su morali biti osuĊeni zbog pijanstva ko apstinenti.

— Zašto mi to pripovijedate? — viknuo je poruĉnik Dub, koji se nakon ovog govora potpuno otrijeznio.

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da to jedno z drugim nema nikakve veze, ali kad se već tak spominjemo...

Toga trenutka poruĉniku Dubu palo je na pamet da ga je Svejk ponovno uvrijedio, a budući je posve došao k sebi, ponovno je viknuo na njega:

— Upoznat ćeš ti mene jednom! Kako to stojiš?

— Pokorno javljam da stojim loše, ja sam zaboravil, pokorno javljam, lupit s petama. Smesta bum to napravil.

I Švejk je iznova stajao u savršenom stavu. Poruĉnik Dub je razmišljao što bi još mogao reći, ali je na

kraju rekao samo to: — Pazi se, da ti to ne bih morao još jednom ponavljati

— ĉemu je dodao kao staru poslovicu: — Ti mene još ne poznaješ, ali zato ja tebe znam. Kada je poruĉnik Dub, onako mamuran, odlazio od

Svejka, ponovio je u sebi: »Moţda bi na njega bolje djelovalo ako bih mu rekao: Ja te, huljo, već davno poznajem s te lose

strane.«

Zatim je poruĉnik Dub naredio da mu pozovu Kunerta i naloţio mu da pronaĊe vrĉ vode.

Kunertu se mora priznati da je zaista dugo traţio p° Turow-Wolsku i vrĉ i vodu. v

Na kraju mu je uspjelo ukrasti gospodinu ţupniku vrĉ. a onda je iz nekakvog starog bunara s pumpom, potpun°

rekrivenom daskama, u taj vrĉ napumpao vodu. Kako bi

tvario ovaj cilj morao je, dakako, istrgnuti nekoliko da-

aka, jer Je P11111?3 bila tako zagraĊena stoga što se sumnjalo

Ja je voda u bunaru zaraţena tirusom. Poruĉnik Dub ispio je pun vrĉ vode bez ikakvih daljnjih

posljedica, ĉime je potvrdio poslovicu: »Dobra svinja sve podnese.«

Svi su se jako prevarili kad su pretpostavljali da će u Turow-Wolsku moţda prenoćiti.

Natporuĉnik Lukaš pozvao je telefonista Chodounskog, financijskog narednika Vaneka, ordonansa Svejka i Balouna. Zapovijedi su bile jednostavne. Svi neka ostave oruţje i opremu kod bolniĉara, i smjesta krenu prema Malom Polanecu, poljskim putom, a onda uz potok jugozapadnim smjerom na Liskowiec.

Švejk, Vanek i Chodounskv bili su kvartirmajstori. Morali su se postarati za noćenje ĉitave satnije, koja će za njima stići za sat vremena, najviše za sat i pol. Za to vrijeme na mjestu gdje bude noćio natporuĉnik Lukaš, Baloun treba srediti da se ispeĉe guska, a sva trojica moraju paziti na Balouna da polovicu od toga ne poţdere. Osim toga, Vanek i Švejk trebaju kupiti prase za satniju, prema onome koliko mesa pripada cijeloj satniji.

Noću će se kuhati gulaš. Noćište za vojnike mora biti uredno; izbjegavati ušljive kolibe, kako bi se vojska valjano odmorila, jer u pola sedam ujutro satnija ostavlja Liskowiec 1 preko Kroscienke ide na Starasol. Bataljun više nije bio siromašan. Brigadna intendantura u Sanoku isplatila je bataljunu predujam za buduću klaonicu. U satnijskoj blagajni nalazilo se preko sto tisuća kruna i fi-nancijski narednik Vanek dobio je naredbu, da kad se negdje Srnjeste (pod ĉime su se podrazumijevali rovovi), pred pola-kompanije u smrt, vojnicima obraĉuna i u novcu pot-isplati vrijednost nepodijeljena kruha i hrane.

645 644

Nakon što su sva ĉetvorica pošla na put, u satniji s javio mjesni ţupnik i stao dijeliti vojnicima, prema njih narodnosti, papirić s »Lurdskom pjesmom« na svim jezici °' Imao je popriliĉan sveţanj tih pjesama koje mu je osta • nekakav visoki crkveni dostojanstvenik (koji se opustošen Galicijom provezao u automobilu s nekakvim djevojĉuram \ da ih podijeli prolaznim vojnim postrojbama.

Udolini rijeke gora se k njoj kloni

navješćenje anĊeosko zvono sada zvoni

Ave, ave, ave Marija—Ave, ave, ave Marija!

Djevicu Bernardu zove sveti raj neka

sada krene u zeleni gaj—Ave

Vidjela na stijeni zvijezde ĉiste sjaj i u njemu

sveti lik, toga lica raj—Ave

Umilna odjeća kao ljiljan ĉista

i presveto lice nad oblakom blista — Ave ; «|®i

-xn

Presveta joj krunica na blaţenim rukama pO'J

Gospa se moli nad našim mukama — Ave > ti:

I nevini obraz Bernarde djevice nadzemaljska

svjetlost izmijeni joj lice —

Već kleĉi i moli, a Gospa ju gleda

i kraljica nebeska svoju rijeĉ joj preda — Ave .

Ja bezgrešno sam zaĉela, dijete moje milo i svima

sam zaštita što god da se zbilo — Ave

Neka na koljenima k meni narod hodi neka ĉasti

mene, nek u miru brodi — Ave

646

Ovdje nek od mramora crkva svim svjedoĉi fa. se

ovdje na vas moja ljubav toĉi — Ave

Ovaj izvor pak što ţivo zubari

o mojoj ljubavi neka vama zbori — Ave

Slavim te dolino što si ovo pruţila

stoje naša Gospa ovdje ljubav uţila — Ave

Tamo na stijeni ĉudesna pećina

Na njoj se javlja nebeska kraljevna — Ave

Otkad se zaĉula vijest sreće

i muško i ţensko ka tebi se kreće — Ave

Ti ţeliš da slavimo tvoje sveto lice

ti ĉasno si odabrala svoje vidjelice — Ave

O zvijezdo spasa, ti pred nama hodi Boţjem

oltaru vjerne sad nas vodi — Ave

O presveta Djevo, u ljubavi nas drţi,

materinsku milost svojoj djed pruţi! — Ave

U Turow-Wolsku bilo je mnogo zahoda i po svim su se zahodima valjali papirići s Lurdskom pjesmom.

Kaplar Nachtigal, negdje od Kašperskih Gora, nabavio je °d uplašenog Ţidova bocu rakije, okupio nekoliko prijatelja, Pa su se trudili po njemaĉkom tekstu otpjevati »Lurdsku Pjesmu« bez refrena »Ave«, a na melodiju pjesme »Princ

Cesta je bila prokleto odvratna, a kada se smraĉilo, ona ^tvorica koja su se trebala postarati za prenoćište 1 1 . kom-panije, doĉepala su se šumice nad potokom koji je valjda trebao voditi prema Liskovviecu.

Baloun, koji se po prvi put našao u situaciji da ide neka-

647

mo u nepoznato, a kojemu se sve, i tama i to što idu n

traţiti prenoćište, uĉinilo neobiĉno tajanstvenim, odjedn — v • v • v "i • • i Jn

je poĉeo izraţavati strasnu sumnju da se to nije dogodilo 11 tako.

— Kamaradi — rekao je tiho, spotiĉući se nad potoko

— oni su nas ţrtvovali.

— Kak to? — potiho na njega zareza Švejk.

— Kamaradi, nemojte tak galamiti — tiho je molio Balo-un — ja to već osećam u kriţima, oni nas buju ĉuli i odmah buju poĉeli po nama pucati. Ja to znam. Oni su nas poslali napred da vidimo jel tam ima neprijatelja, pa kad ĉuju puc-njavu, odmah buju znali da se ne srne dalje. Mi smo, karna-radi, fol-patrola, kak me je to nauĉil kaplar Terna.

— Onda odi napred — reĉe Švejk — mi burno fino išli za tebom, a ti bus nas zaštitil svojim telom, kad si takav div. Ak te napucaju, onda nam to javi da se moţemo na vreme hitit na zemlju. I ti si mi neki vojnik, vojnik koji se boji da budu u njega pucali. Baš to se mora svakom vojniku grozno dopadati, jer svaki vojnik mora znati, da što više neprijatelj po njemu puca, neprijatelju postaju rezerve municije sve tanje. Svaki pucanj koji neprijatelj ispali prema tebi smanjuje njegovu bojevnu sposobnost. A i on se veseli da moţe po tebi pucati, jer onda ne mora navlaĉiti tolku municiju sa sebom i lakše beţi.

Baloun je teško uzdahnuo: ny

— Je, al kad ja doma imam gospodarstvo. / <• — Ma fućkaj gospodarstvo — savjetovao ga je Švejk

— rade pogini za Njegovo Veliĉanstvo. Kaj te nisu to nauĉili u vojski?

— Oni su to sam spomenuli — rekao je glupi Baloun

— oni su me jednom vodili na veţbalište, a posle više nisam nikad niš sliĉno ni ĉul, jer sam postal posilni... kad bi n35

barem car bolje hranil... .

— Ti si stvarno prokleta nezasitna svinja. Vojnika pi* borbu uopće ne trebaju hraniti, to nam je još pred nekouw let u školi objašnjaval kapetan Untergriez. Taj nam je uve

ril: »Klipani prokleti, ako nekad doĊe do rata, pa doĊe

j borbe, nemoj sluĉajno da se neko pred borbu preţdere. ,/ se bude preţdero, a dobije metak u stomak, taj je odma

otov, jer će mu kroz tu ranu iscuriti iz crijeva i supa i kruh i Lo ti upale. A kad nemaš u ţelucu ništa, takav hitac u trbuh,

ti je sitnica, ko da te gricne osa, milina jedna«. __ Ja brzo probavljam — rekao je Baloun — kod mene ţelucu toga nikad puno ne ostane. Ja ti mogu, kamarade, poţderati punu zdelu knedli sa svinjetinom i sa zeljem, a za pol sata poserem ti otprilike tak, tri ţlice za juhu, ostalo ti se sve u meni zgubi. Neko, naprimer, veli da kad jede lisiĉarke, one iz njega izajdeju tak kak su i bile, moţeš ih oprati i ponovo ih delati na kiselo, a kod mene skroz obratno. Naţderem ti se tih lisiĉarki tak da bi drugi puknul, posle kad idem na zahod prdnem ti malo ţute kašice, ko dete, ostalo se sve u meni isto zgubi. U meni ti se, kamarade — povjeravao se Baloun Svejku — rastope i kosti od ribe i koštice od šljiva, jednom sam to namerno brojal. Pojel sam sedamdeset knedli od šljiva, skup s košticama, a kad me je pritisnulo, otišel sam iza štale i onda sam prĉkal po tome z nekom šibom, odvajal koštice na stranu i brojal. Od sedamdeset koštica, u meni ti ih se raspalo više od pol.

Iz Balounovih usta oteo se tihi i otegnuti uzdah:

— Moja ţenica je delala knedle od šljiva od krumpir-

asta, u koje bi denula malo sira da bi bile još bolje. Uvek ih je

više volila posipane z makom nego sa sirom, a ja obratno, tak

da sam ju zbog toga jednom sfliskal... ja nisam znal cenit svoju

obiteljsku sreću...

Baloun se zaustavio, zamljackao, prešao jezikom preko nepca i rekao tuţno i meko:

— Znaš kamarade da mi se, sad kad to nemam, ĉini da )e moja ţena ipak bila u pravu, da su knedli s tim njenim Klakom bolji. Onda mi se stalno ĉinilo da mi taj mak ulazi u zube, a sad si mislim, joj samo kad bi mi ulazil... prošla ti Je moja ţena z menom i ĉeste i velke grozote. Kolko puta se kad sam štel da bi dala više maţurana u jetrenjaĉe, a

649 648

uz to bi joj uvek neku odrapil. Jednom sam ju siroticu tat nalupal, da je dva dana leţala, zato jer mi ni štela za veĉen zaklati purana, jer je rekla da mi je dost kokot. Je, kamarade — rasplakao se Baloun — kad bi bar sad bila jetrenjaĉa bez maţurana i kokot i... voliš jesti sos od kopra? Vidiš, zbog tog sosa sam delal kravale, a danas bi ga pil ko kavu.

Baloun je pomalo zaboravljao na sliku toboţnje opasnosti i u tišini noći, već kad su se spuštali dolje na Liskowiec, i dalje je neprestano i dirljivo objašnjavao Švejku što sve nije ranije cijenio, a što bi sada jeo tako da bi mu suze tekle od sreće.

Iza njih. je išao telefonist Chodounskv s financijskim nar-ednikom Vanekom..

Chodounskv je tumaĉio Vaneku da je prema njegovom mišljenju svjetski rat velika glupost. Najgore mu je to, da kad se negdje prekine telefonska ţica moraš to ići popravljati, što je sad puno gore nego u nekom prijašnjem ratu dok još nisu znali za reflektore... Sada, kad popravljaš te proklete ţice, ne-prijatelj te pronaĊe s tim reflektorom i poĉne šišati po tebi s ĉitavom artiljerijom.

Dolje u selu, gdje su trebali potraţiti noćenje za satniju, bila je tama i svi su se psi razlajali, što je prisililo ovu eks-pediciju da se zaustavi i posavjetuje o tom kako se suĉeliti s tim mrcinama.

— A kak bi bilo da se vrnemo? — šapnuo je Baloun. — Baloun, Baloun da otkucamo kaj si rekel, streljali bi te

zbog kukaviĉluka — reĉe mu Švejk. Kako je vrijeme prolazilo, psi su sve više lajali, pa su se

zaĉuli ĉak i s juga, iza rijeke Rope, a razlajali su se i u Kro-scienki i u nekoliko drugih sela, jer se Švejk derao u noćnu

tišinu:

— Lezi! Lezi! Lezi! — kao što se nekad derao na svoje pse, dok je još njima trgovao.

Psi su se još jaĉe razlajali, tako da je financijski narednik Vanek rekao Švejku:

— Ne derite se na njih, Švejk, ili će nam se razlajati cijela Galicija. :*<>* •,

___ Nekaj sliĉno — odgovorio je Švejk — dogodilo nam na manevrima u taborskom kraju. Dovlekli smo se tam noći u nekakvo selo, a pesi su poĉeli delati groznu larmu. f i je kraj jako dobro naseljeni, tak da je taj pesji laveţ išel d sela do sela, stalno dalje i dalje, a ti pesi u našem selu gde smo logorovali, kad su već prestali, opet su iz daljine ĉuli la-ianie, valjda od nekud ĉak od Pelhfimova, tak da su ponovo poĉeli lajati, pa vam je za ĉas lajalo i taborsko, pelhfimovsko, budejoviĉko, humpoleĉko, trebonjsko i jihlavsko podruĉje. Naš vam je kapetan bil nekakvi nervozni deda, taj ni mogel podnesti pesji laveţ, nije spaval ćelu noć, stalno je hodal sim i tam i pital je patrolu »Ko laje, šta laje?« vojnici su pokorno javljali da lajeju pesi, a to ga je tak rasrdilo da su oni koji su bili na straţi zbog toga dobili zatvor kad smo se vratili s manevra. Posle si je uvek izabral »pseću komandu« i poslal ju je napred. Ta je imala zadatak da obavesti stanovništvo u selu gde smo trebali prenoćiti, da nijedan pes ne srne zucnuti, jer da ga budu ubili. Ja sam isto bil u takvoj komandi, pa kad smo došli u jedno selo na Milevskom, zmotal sam se i priopćil naĉelniku općine da bu vlasnik svakog pesa, koji po noći bude lajal, streljan zbog strateških razloga. Naĉelnik se tak prepal, da je smesta upregnu! konje i odjuril u glavni štab prositi za milost za ćelo selo. Tam ga uopće nisu ni pustili, straţari su ga zamalo napucali, tak da se vrnul doma, a prije nego smo se mi dovlekli do sela, po njegovom savetu svi su pesima zvezali gubice s krpom, tak da su tri pesa od toga posteklila.

Spuštali su se u selo, nakon što su prihvatili uopćenu

^vejkovu pouku da se psi noću boje ţara upaljene cigarete.

Na nesreću, nitko od njih nije pušio cigarete, tako da taj

avejkov savjet nije imao pozitivnih posljedica. Pokazalo se ^

psi ipak laju od radosti, stoga što su se s ljubavlju sjetili v°jske koja je ranije prolazila i koja im je uvijek ostavljala

Ponešto za jelo. Izdaleka su već osjećali da se pribliţavaju ona stvorenja

^ja iza sebe ostavljaju kosti i konjske crkotine. Vrag zna

651 650

otkud, oko Svejka su se okupila ĉetiri lajavca, koja su poĉpi po njemu prijateljski skakati, podigavši uvis repove.

Švejk ih je gladio, tapšao i u mraku s njima razgovara kao s djecom:

— Tak, već smo došli, došli smo k vama pajkiti, napapat' se, budemo vam dali kosti, korice, a sutra ujutro idemo opet dalje na neprijatelja.

U selu, po kolibama, poĉela su se paliti svjetla, a kad su stali udarati o vrata prve kolibe, kako bi doznali gdje stanuje seoski knez, iznutra se zaĉuo vrištav, prodoran ţenski glas, koji im je na poljskom, a onda i na ukrajinskom priopćio da joj je muţ u vojsci, da djeca boluju od velikih boginja, da su joj Moskovljani sve pokupili, a da joj je muţ, prije nego što je otišao u rat, naredio da noću ne smije nikome otvarati. Tek kad su pojaĉali napad na vrata uvjeravajući ju da su kvartirmajstori, neka nepoznata ruka otvorila je vrata, a kada su ušli, pokazalo se da baš ovdje stanuje seoski knez, koji je uzalud pokušao razuvjeriti Svejka da on nije oponašao onaj kreštavi ţenski glas. Ispriĉavao se da je on spavao na sijenu, a da njegova ţena kada je netko probudi iz sna ne zna što govori. Sto se tiĉe noćenja za cijelu kompaniju, selo je tako malo da se u njemu ne moţe smjestiti niti jedan vojnik. Uopće nemaju gdje spavati. TakoĊer se ne moţe ništa ni kupiti, sve su pokupili Moskovljani.

Ako naša gospoda dobrotvori to ne bi prezreli, on bi ih odveo u Kroscienku, tamo su veliki posjedi, to je odavde samo tri ĉetvrt sata hoda, tamo ima dovoljno mjesta, svaki će se vojnik moći pokriti ovĉjim koţuhom, tamo imaju toliko krava da će svaki vojnik moći dobiti šalicu mlijeka, tamo je dobra i voda, a gospoda oficiri moći će spavati u zamku; sto bi ovdje u Liskowiecu? Bijeda, svrab i uši. On sam je nekada imao pet krava, ali Moskovljani su mu sve pokupili tako da i sam, kada treba mlijeko za svoju bolesnu djecu, mora ići caK do Kroscienke.

Kao potvrda tih rijeĉi, negdje iza njega zamukale su krave u staji i zaĉuo se kreštavi ţenski glas koji je psovao nesretne

652

trave, i poţelio im da ih uništi kolera. Seoskog kneza to nije

•malo zbunilo i obuvajući ĉizme nastavi: ___ Jedinu kravu ovdje ima susjed Vojciek, koju ste si

izvoljeli ĉuti, dobrotvori moji, kako sada muĉe. Ta je krava bolesna, jadna krava. Moskovljani su joj tele oteli. Otada ne Ay\e. mlijeko, ali gospodaru je ţao da je zakolje jer misli da će Majka Boţja Ĉenstohovska opet sve dovesti u red.

Za vrijeme ovog govora navlaĉio je na sebe kontuš.1 .— Idemo, gospodo dobrotvori, do Kroscienke nema ni tri

ĉetvrt sata hoda, što ja grešan govorim, ma nema ni pola sata. Poznam put preko potoka, onda kroz nekakav brezov raj, pored hrasta... veliko je to selo i bardzo duţo moćna wodka w propinacvach.2 Hajdemo gospodo dobroĉinitelji! Ĉemu oklijevati? Gospodi vojnicima iz vaše slavne regimente potrebno je da udobno legnu, u ugodan leţaj. Gospodin carski i kraljevski vojnik koji se tuĉe s Moskovljanima sigurno treba ĉisto noćište, udoban leţaj... — a kod nas? Uši, svrab, boginje i kolera. Juĉer kod nas, u prokletom selu našem, tri su seljaka od kolere pocrnjela... premilostivi Bog prokleo je Liskowiec...

Nato je Švejk veliĉanstveno odmahnuo rukom. — Gospodo dobrotvori — rekao je oponašajući glas

seoskog kneza — ĉital sam jednom u jednoj knjigi da je za vreme švedskih ratova, kad je bil izdan nalog da se vojska smesti u nekakvom takvom selu, a seoski se knez nekak izmo-tava! i nije im htel ići na ruku, bil lepo obešen na najbliţem drvetu. Baš mi je danas u Sanoku pripovedal jedan poljski kaplar da, kad dojdeju kvartirmajstori, knez mora sazvati sve odbornike, pa se z njima krene po selu, po kućama, i jednos-tavno se veli: »Tu se mogu smestiti tri, tu ĉetri, u ţupnom dvoru budu gospoda oficiri« i za pol sata mora to sve biti pripremljeno. Gospodine dobrotvore — obratio se Švejk °zbiljno knezu — gde ti je tu najbliţe drvo?

Knez nije razumio što to znaĉi drvo, a onda mu je Švejk

• "i«) poljske narodne nošnje (pm.) iVt

lo jaka votka u krĉmama O«//; *i^S»

653

objasnio da je to breza, hrast, kruška, jabuka, ukratko sve št ima jake grane. Knez ponovno nije razumio, a kada je ĉuo kako se spominju nekakve voćke, prepao se, jer su trešnje već dozrijevale, pa je rekao da o tome ništa ne zna i da pred kućom ima samo hrast.

— Dobro — rekao je Svejk pokazujući rukom meĊunarodni znak vješanja — mi burno te tu obesili pred tom tvojom kolibom, jer ti moraš biti svestan toga da je rat i da mi imamo naredbu prespavati tu, a ne u nekakvoj Kroscienki. Ti nam, frajeru, ne bus menjal naše strateške planove, ili bus se njihal onak kak je to napisano u knjigi o švedskim ratovima... Bil vam je, gospodo, takav sluĉaj jed-nom na manevrima, u Velikim Mezireĉjima...

Švejka je prekinuo financijski narednik Vanek: — Svejk, kasnije ćete nam to ispripovijedati — i obrativši se

knezu reĉe: — Tako, a sad uzbuna i smještaj! Knez se poĉeo tresti, mucati nešto o tome daje to s gospo-

dom dobrotvorima mislio najbolje, ali kad to već drugaĉije ne ide, da će se ipak i ovdje u selu nešto naći, kako bi sva gospoda bila zadovoljna i da će odmah donijeti svjetiljku.

Kada je izašao iz sobe koju je slabašno osvjedjavala mala petrolejska lampica pod slikom nekakvog sveca koji se na toj slici previjao kao najgori bogalj, Chodounsky je najednom povikao:

— A gdje nam je nestao Baloun?

Prije no što su se i mogli dobro osvrnuti, iza peći su se tiho otvorila vratašca koja su vodila nekamo van, a kroz njih se provukao Baloun, obazreo se da vidi nije li tu knez i nekako unjkavo, kao da ima najjaĉu hunjavicu, rekao:

— Jha ham bhil u šmpajzi, zghrabil sam nehkaj, strphal sam ti tho v hgubec, i hsad mhi she to khelji za nepce. Nije to ni slatkho ni shlano, tho je thesto za krunh.

Financijski ga je narednik Vanek osvijetlio baterijskoffl

svjetiljkom i svi su potvrdili da još nikada u ţivotu nisu vid'

jeli tako zamazanog austrijskog vojnika. Zatim su se

654

• j. su vidjeli da se Balounu bluza tako napuhnula kao da je u najvišem stupnju trudnoće.

_—A kaj ti se dogodilo Baloun? — upitao je saţalno Svejk gurkajući ga u napuhnuti trbuh.

—- To su krastavci — krkljao je Baloun gušeći se tijestom koje nije moglo ni gore ni dolje — paţljivo, to su kiseli krastavci. Na brzinu sam tri pojel, a ostale sam vam done-

sel.

Baloun poĉe iz njedara izvlaĉiti krastavac za krastavcem i

dijeliti ih okolo. Na pragu je već stajao knez sa svjetiljkom, i vidjevši tu

scenu, prekriţio se i zacvilio: — Moskalji oteli i naši otimajon. Svi krenuše u selo praćeni ĉoporom pasa koji su se

grĉevito drţali Balouna i povremeno mu skakali na dţepove hlaĉa gdje je Baloun imao komad špeka takoĊer steĉen u smoĉnici, no koji je zbog lakomosti izdajniĉki zatajio pred kamaradima.

— A zakaj tak na tebe pesi ideju? — upitao je Svejk Ba-louna.

Baloun je odgovorio nakon duljeg razmišljanja: — Oni u meni osećaju dobrog ĉoveka. Pritom nije rekao da drţi ruku u dţepu na komadu špeka i

da mu jedan pas neprestano zubima gricka ruku... Nakon potrage za noćištem utvrdili su da je Liskowiec veliko

selo, ali odista već priliĉno izmoţdeno ratnim meteţom. Nije doduše stradalo od poţara, jer ga nekim ĉudom nijedna ratna strana nije uvukla u sferu ratnih operacija, ali su zato u njemu bili smješteni stanovnici obliţnjih uništenih sela Crrvrovva, Grabowa i Holuble.

U ponekoj kućici ţivjelo je i osam obitelji u krajnjoj bijedi, poslije svih onih gubitaka pretrpljenih u ovom fazbojniĉkom ratu, u epohi koja je preletjela preko njih kao razorna bujica poplave.

Satniju su morali nuţno smjestiti u malu, opustošenu alkohola na drugom kraju sela, gdje se u kotlovnici

655

smjestilo pola satnije. Ostale, po desetoricu, smjestili s nekoliko vlastelinstava, u kojima imućni šljahtići1 nisu k k-primili bijednu golotinju koja je spala na prosjaĉki štap '

Stoţer ĉete sa svim ĉasnicima, financijskim naredniko Vanekom i vojnim sluţnicima, telefonistom, bolniĉari™ kuharima i Švejkom, smjestio se kod gospodina ţupnika' u ţupnom dvoru, koji takoĊer k sebi nije primio nijednu unesrećenu obitelj iz okolice, tako da je tamo bilo dovoljno mjesta.

Bio je to visok, mršav stari gospodin u izblijedjeloj i zamašćenoj mantiji, koji od silne škrtosti gotovo nije ni jeo.

Otac ga je bio odgojio u velikoj mrţnji prema Rusima, ali on je tu mrţnju nekako najednom izgubio kada su se Rusi povukli i kad je stigla austrijska vojska koja mu je poţderala sve guske i kokoši, a koje su mu Rusi ostavili na miru, premda je kod njega stanovalo nekoliko obraslih zabajkalskih kozaka.

Onda je još više zamrzio austrijsku vojsku kad su u selo ušli MaĊari i odnijeli mu sav med iz košnica. Sada je sa sil-nom mrţnjom gledao na ove nenadane noćne goste i jako mu je godilo što je mogao hodati oko njih, slijegati ram-enima i ponavljati:

— Ništa nemani, ja sam obiĉni prosjak, nećete kod mene, gospodo, naći ni komadić kruha.

Naravno da se najtuţnije drţao Baloun koji se gotovo rasplakao nad takvom bijedom. U glavi je neprestano imao nejasnu sliku nekog odojka, ĉija koţica samo hrska i mirisi. Baloun je dremuckao u kuhinji gospodina ţupnika kamo bi svaki ĉas provirio dugonja momĉić, koji je gospodinu ţupniku bio i sluga i kuharica u isti mah, i kojemu je bilo strogo nareĊeno da pazi kako se negdje ne bi kralo. Baloun ni u kuhinji nije ništa našao, tek u soljenki, u papiriću, mrvicu kima koji je ubacio u usta i ĉija je aroma probudila u njemu halucinacije o odojku.

1. Naziv za poljsko plemstvo.

656

TT dvorištu male tvornice alkohola iza ţupnog dvora

„lili su vatre pod kodovima poljske kuhinje, voda je već spaiu'J j- • » •• i •• -v i i i ihala, n° u vo"1 se Jos uvlje^ nlje nlsta kuhalo. Financijski narednik i kuhari rastrĉali su se po selu traţeći e ali uzalud. Svugdje su dobivali jedan te isti odgovor, da Moskovljani sve pojeli i oteli. Probudili su i Ţidova u krĉmi, koji je poĉeo ĉupati pejzove i izraţavati ţaljenje nad tim što ne moţe gospodu vojnike posluţiti, pa ih je na kraju poĉeo nagovarati da kupe od njega jednu staru, stoljetnu kravu, mršavu crkotinu, koja nije bila ništa drugo nego gola kost i koţa. Traţio je za nju golemu svotu, ĉupao je kosu i tvrdio da takvu kravu neće naći u ci jeloj Galiciji, u cijeloj Austriji i Njemaĉkoj, u cijeloj Europi, ni na cijelom svijetu, a pritom je zavijao, plakao i kleo se dušom da je to najdeblja krava koja je ikada po Jehovinoj zapovijedi došla na svijet. Zaklinjao se svim praocima da tu kravu dolaze pogledati ĉak od Woloczyske, da se o toj kravi govori u ĉitavom kraju kao o bajki, da to u stvari i nije krava već najsoĉniji bivol. Na kraju je kleknuo pred njima, i grleći koljena jednome pa drugome, vikao:

— Ubijte radije starog, ubogog Zidova, ali bez krave ne odlazite! Svojom ih je vikom sve tako smotao da su konaĉno tu mrcinu, koja bi se zgadila svakom ţivoderu, odvukli u poljsku kuhinju. Zatim je još dugo, kada je već imao novac u dţepu, plakao pred njima i naricao da su ga potpuno upro-pastili, uništili, da je samog sebe bacio na prosjaĉki štap kad •m je takvu prekrasnu kravu prodao za tako sitan novac. Molio je da ga objese zbog toga što je pod stare dane napravio takvu glupost radi koje se njegovi preci sada u grobu okreću. A nakon što se još pred njima bacio u prašinu, stresao je °djednom sa sebe svu tugu, otišao kući, gdje je u sobici rekao ţeni:

— Elsaleben, vojniki glupi, a tvoj Nathan jako mudri. S kravom je bilo mnogo posla. Na trenutke se ĉinilo da se avu uopće neće moći oderati. Prilikom deranja, nekoliko

657

puta joj je puknula koţa pod kojom se pojavilo mišićie c i i -v i ti v ' '^ple

teno kao isušeno brodsko uze.

Zatim su odnekle dovukli vreću krumpira i poĉeli b nadno kuhati te ţile i kosti, dok se u obliţnjoj kuhinji totalnom oĉaju kuhar trudio da od komada toga kostu pripremi nešto za ĉasniĉku veĉeru.

Ta nesretna krava, ukoliko je uopće tu prirodnu pojavu bilo moguće nazvati kravom, svim se sudionicima tako ţivo usjekla u sjećanje da bi se 11. satnija, sasvim sigurno, kad bi zapovjednici vojnike pred bitku kod Sokala na nju podsjetili, uz grozan urlik bijesa i s isukanim bajunetama bacila na neprijatelja.

Krava je bila prava besramnica jer se od nje nije mogla skuhati ĉak ni goveda juha. Sto se meso dulje kuhalo, to se ĉvršće drţalo kostiju tvoreći s njima jedinstvenu, okoštalu cjelinu, poput birokrata koji pola vijeka pase svoje uredske spise i preţiva samo sluţbene akte.

Švejk je kao kurir odrţavao stalnu vezu izmeĊu stoţera i kuhinje, ne bi li saznao kada će to konaĉno biti kuhano, pa je na kraju raportirao natporuĉniku Lukašu:

— Gospon obrlajtant, već je od toga nastal porculan. Krava ima tak tvrdo meso da se z njim moţe rezati staklo. Kuhar Pavliĉek je skup s Balounom probal meso, pa si je slomil prednji zub, a Baloun zadnji kutnjak.

Baloun je ozbiljno istupio pred natporuĉnika Lukaša i predao mu slomljeni zub zamotan u »Lurdsku pjesmu«:

— Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da sam napravil kaj sam mogel. Taj sam si zub strgal u oficirskoj kuhinji, kad smo probali dal bi se od tog mesa ipak mogel napraviti biftek.

Poslije tih rijeĉi iz naslonjaĉa ispod prozora podigla se neka tuţna pojava. Bio je to poruĉnik Dub kojega su dovezli sanitetskom dvokolicom kao potpuno uništenog ĉovjeka:

— Molim tišinu — rekao je oĉajnim glasom — meni je zlo!

Sjeo je opet u stari naslonjaĉ, u ĉijim je pukotinama bilo na tisuće jajašaca stjenica. ( w3»sm -i

Umoran sam — rekao je tragiĉnim glasom — bolestan j

nemoćan, molim da se preda mnom ne govori o slom-im

zubima. Moja adresa: Smichov, Kralovska 18. Uko-i-L, ne

doĉekam jutro, molim da se o svemu moja rodbina nrezno

obavijesti i da se ne zaboravi na mojem grobu napi- j Ja sam

prije rata bio C. i k. gimnazijski profesor.

Lagano je zahrkao i nije ĉuo da je Švejk izrecitirao stihove jz

pjesme za pokojnike:

S Marije grijeh si skinuo

razbojniku raj si pruţio

i mene si ljubavlju zaduţio...

Baš je tada financijski narednik Vanek ustanovio da se znamenita krava mora kuhati još barem dva sata u ĉasniĉkoj kuhinji, i da nema govora o nekakvom bifteku, već da će se umjesto bifteka kuhati gulaš.

Bilo je zakljuĉeno da vojnici mogu malo odspavati prije no što se dade znak za veĉeru, jer će veĉera ionako biti gotova tek ujutro.

Financijski narednik Vanek dovukao je odnekud naramak sijena, poloţio ga pod sebe u ţupnikovoj blagovaonici, nervozno zasukao brk i rekao tiho natporuĉniku Lukašu koji se odmarao na starom divanu:

— Vjerujte mi, gospodine oberlajtnante, da takvu kravu još nisam jeo za ĉitavog rata...

U kuhinji, pred upaljenim ostatkom crkvene svijeće sjedio je telefonist Chodounskv i pisao pisma za zalihu, kako se ne bi morao muĉiti kada konaĉno dobiju broj ratne vojne Pošte. Pisao je:

Mila i draga ţeno, najdraţa Boţenko! Noć je i ja se neprestano sjećam tebe, moje zlato, i vidim te

kako se i ti, isto tako neprestano sjećaš mene, kada pogledaš na praznu postelju pored sebe. Moraš mi oprostiti što mi pritom štošta pada napamet. Znaš dobro da sam od samog poĉetka rata

659 658

na bojištu i da sam već štošta ĉuo od svojih prijatelja koji su /,•;• ranjeni i dobili dopust, a kad su došli doma, radije bi se vid'l pod zemljom nego da su postali svjedocima toga da im nekoj?' bitanga hoda sa ţenom. Za mene je to bolno što ti, draga Eoţenk moram ovo pisati. Ja ti to ne bih ni pisao, ali i sama dobro z '• da si mi priznala, da ja nisam prvi koji je s tobom imao ozbiljn vezu i da te je prije mene već imao gospodin Kraus iz Mikuldsk ulice. Sada, kad se toga sjetim u ovoj noći, da bi taj gad za mov izbivanja mogao imati nekakve namjere prema tebi, onda pomislim da bih ga, draga Boţenko, na mjestu zagutio. Dugo sam to drţao u sebi, ali kada pomislim da bi ti se opet mogao nabacivati onda mi srce puca, i upozoravam te samo na jedno, da kraj sebe neću trpjeti nikakvu svinju koja bi se kurvala sa svakim i nanijela sramotu mome imenu. Oprosti mi, draga Boţenko, moje oštre rijeĉi, ali pazi se da sluĉajno nešto o tebi lošeg ne doznam. Inaĉe bih bio prinuĊen da vas oboje zakoljem, jer sam već na sve spreman, pa makar me to stajalo i ţivota. Tisuću puta ljubi te i šalje pozdrave tatici i mamici,

Tvoj Tonouš

P. S. Nemoj zaboraviti da sam ti dao svoje ime!

Zatim je nastavio s pisanjem pisama za zalihu:

Moja najmilija Boţenko! Kad dobiješ ove retke, znaj da je gotova velika bitka, u kojoj se

ratna sreća okrenula na našu stranu. IzmeĊu ostalog srušili smo oko deset neprijateljskih zrakoplova i jednog generala s velikom bradavicom na nosu. U najljućem boju, kad su nad nama praštali šrapneli, mislio sam na tebe, draga Boţenko, što radiš, kako si i što je kod kuće novog. Uvijek se pritom sjećam kako smo skupa bili u pivnici »Kod Tomaša« i kako si me vodila doma, pa kako te je drugi dan od tog napora boljela ruka. Sada ponovno idemo naprijed, tako da mi više ne ostaje vremena da nastavim ovo pismo. Nadam se da si mi ostala vjernom, jer dobro znaš da sam «

t0

pogledu opasan. Ali već je vrijeme za polazak! Ljubim te puta, draga Boţenko, nadaj se da će sve dobro ispasti. ,

Tvoj iskreni Tonouš ,*\f*l ,s

•• •"'<

Chodounskv poĉeo je drijemati i usnuo je nad |0m. Ţupnik, koji nije spavao, već neprestano hodao po * onom

dvoru, otvorio je kuhinjska vrata i zbog štedljivosti asio

ostatak crkvene svijeće koji je dogorijevao kraj Cho+

dounskog.

U blagovaonici, osim poruĉnika Duba nitko nije spavao. Financijski narednik Vanek, koji je u brigadnom uredu u Sanoku dobio novi proraĉun, a koji se ticao opskrbe vojske namirnicama, paţljivo je prouĉavao i zapaţao da se u stvari, što se više pribliţavaju bojišnici, vojniĉki obroci sve više smanjuju. Na kraju se ĉak morao nasmijati nad jednim para-grafom zapovijedi, kojim se zabranjivala upotreba šafrana i Ċumbira prilikom pripreme juhe za vojsku. Pored zapovijedi stajala je i napomena da se u poljskim kuhinjama moraju skupljati kosti i slati u pozadinu, u divizijska skladišta. Bilo je to malo nejasno jer se nije znalo o kakvim se kostima radi, da li o ljudskima ili o kostima neke druge stoke za klanje.

— Slušajte Švejk—rekao je natporuĉnik Lukaš zijevajući od dosade — prije nego što dobijemo nešto za jelo, mogli biste nam ispriĉati nekakav dogaĊaj.

— Zakaj ne? — odgovorio je Švejk — prije nego dobimo jesti, mogel bi vam, gospon obrlajtant, ispripovedati ćelu povijest naroda ĉeškog. Ja vam znam samo jednu jako kratku priĉu o jednoj gospodi poštarici iz Sedlĉanska, koja je nakon smrti svog muţa nasledila tu poštu. Meni je ona odmah pala na pamet, ĉim sam ĉul da se govori o poljskim vojnim poštama, iako to nema niš zajedniĉkog s ratnim poštama.

— Švejk — javio se s divana natporuĉnik Lukaš — vi se °pet poĉinjete grozno glupirati.

— Zbiljam, pokorno javljam, gospon obrlajtant, kad je to zbiljam takva strašno glupa priĉa. Ja ni sam ne znam kak ^i je nekak tak bedastog moglo pasti na pamet i o neĉem tak bedastom pripovedati. Ili je to uroĊena blesavoća, ili su to uspomene iz mladosti. Na našoj su vam zemljinoj kugli, gospon obrlajtant, razni karakteri, pa je imal pravo taj naš kuhar Jurajda, kad se onda u Brucku nacugal, upal u jarak

661 660

iz kog se ni mogel izvleĉi, pa se od tam deral: »Ĉovjek • predodreĊen i pozvan da spozna istinu, stog mora upravl jati svojini duhom ka harmoniji vjeĉnog svemira, te se n prestano razvijati i usavršavati kako bi postupno ušao u v^ sfere sve inteligentnijih, ljubavi punih svjetova.« A kad srno ga hteli od tam izvleĉi, onda nas je grebal i grizel, mislil je da je doma, a kad smo ga ponovo tam hitili, onda je poĉel jafkati da ga od tam izvleĉemo.

— A što je na koncu s tom gospodom poštaricom? — upitao je oĉajno natporuĉnik Lukaš.

—To je bila jako dobra ţenska, al ipak je bila gadura, gos-pon obrlajtant, ona vam je dobro obavljala te svoje duţnosti na pošti, ali imala je jednu falingu; mislila je da ju svi pro-goniju, da imaju nekaj protiv nje, pa je onda nakon posla svaki dan podnosila prijave vlastima prema tome kakve su već bile okolnosti. Jednom je išla ujutro u šumu brati gljive, dobro si je pogledala kad je prolazila pokraj škole jel gospon uĉitelj već budan, i ĉula je da ju je pozdravil i da ju je pital kam ide tak rano ujutro. Kad mu je rekla da ide po gljive, rekel joj je da bu i on došel za njom. Po tom je zakljuĉila da je imal z njom, sa starom babom, nekakve neĉiste namere, a onda, kad ga je vidla da zbilja ulazi u gustiš, prepala se, pobegla i smesta napisala prijavu gradskoj školskoj upravi da ju je ovaj htel silovati. Uĉitelja su poslali na disciplinsku istragu, a valjda da od toga ne bi ispala nekakva javna sramota, došel je i sam školski inspektor u inspekciju, pa se obratil na ţandarskog nadzornika da bi taj dal mišljenje jel taj uĉitelj sposoban za takav ĉin. Ţandarski straţmeštar pogleda! je u papire i rekel da to ni moguće, jer je jednom taj uĉitelj bil optuţen od ţupnika da se nabacival njegovoj nećakinji, s kojom je taj ţupnik spaval, al da je onda taj uĉitelj uzel od ţupanijskog doktora potvrdu da je impontentan od svoje šeste godine, kad je opal s raširenim nogama s tavana na rudu od kola. E, onda je ta gadura prijavila i ţandarskog narednika, i ţupanijskoj doktora, i školskog inspektora, da su svi potplaćeni od tog uĉitelja. A onda su svi oni tuţili nju>

662

je bila osuĊena, a ona se izgovarala da je neuraĉunljiva.

nregledali su je sudski doktori, pa su joj dali potvrdu da je, ,

Juše blesava, al da moţe obavljati bilo kakvu drţavnu luţbu.

Natporuĉnik Lukaš je uzviknuo:

__ Isuse i Marijo — onda je još dodao — Švejk, ja bih

i nešto rekao, ali ne ţelim si kvariti veĉeru.

Našto je Švejk izjavio:

.— Ja sam vam rekel, gospon obrlajtant, da je ono kaj

m vam pripovedal grozno blesavo. Natporuĉnik Lukaš je odmahnuo i rekao: — Od vas sam se već takvih mudrolija naslušao.

— Svako i nemre biti pametan, gospon obrlajtant — reĉe uvjerljivo Švejk — ti glupi moraju biti iznimka, jer kad bi svaki bil pametan, onda bi na svetu bilo tolko razuma da bi od toga svaki drugi ĉovek potpuno poblesavil. Kad bi, naprimer, pokorno javljam gospon obrlajtant, svaki znal zakone prirode i uspel izraĉunati nebeske udaljenosti, samo bi dodijaval svojoj okolini ko nekakav gospon Capek koji je zalazil u birtiju »Kod kalicha«, a onda bi po noći uvek izišel na ulicu i razgledaval zvezdano nebo, a kad se vratil hodal je od jednog do drugog i govoril: »Danas krasno svijedi Jupiter, a ti i ne znaš kretenu, što to imaš nad glavom. To su udaljenosti! Kad bi te, bitango, ispalili iz topa, onda bi brzinom topovske kugle letio do tamo milijune i milijune godina.« Uz to je bil tak prosti, da bi nakon toga obiĉno izletel iz birtije sam, obiĉnom brzinom elektriĉnog tramvaja, otprilike tak, gospon obrlajtant, deset kilometara na sat. Ili, unamo primer, gospon obrlajtant, mrave...

Natporuĉnik Lukaš se pridignuo na divanu i sklopio ruke:

•— Švejk, moram se ĉuditi samom sebi što se uvijek s vama upuštam u razgovor, iako vas poznam, i to priliĉno

vremena...

Švejk je suglasno kimnuo glavom:

— To vam je stvar navike, gospon obrlajtant, radi se o tome da se odavno poznamo i da smo skup već dost toga

663

prošli. Mi smo tolko toga skup pretrpeli, a uvek smo na $ve

naletili ko šlepa kokica na zrno. Pokorno javljam, gospon

obrlajtant, da je to sudbina. Kaj car dela, dobro dela, on nas je skup

spojil, a ja si niš drugo ni ne ţelim, nego da bi vam nekak mogel

biti od pomoći... Jeste gladni, gospon obrlajtant?

Natporuĉnik Lukaš, koji se ponovno ispruţio na starom

divanu, odgovorio je da je posljednje Švejkovo pitanje na-jbolji rasplet muĉnog razgovora i neka ode pitati što je s jelom. Bit će sigurno bolje ako se Švejk malo prošeće i ostavi ga na miru jer su ga te gluposti koje je od njega ĉuo umorile više no ĉitav marš od Sanoka. P\ado bi na trenutak zaspao,

ali ne moţe.

— To vam je od stjenica, gospon obrlajtant. To vam je

staro verovanje, da ţupnici raĊaju stjenice. Nigde ne bute našli tolko stjenica ko na ţupnom dvoru. Na ţupnom dvoru u Gornjim Stodulkama ţupnik Zamastil napisa! je ĉak i ćelu knjigu o stjenicama, one su po njemu puzale i za vreme pro-

povedi.

— Što sam rekao Švejk? Idete li u kuhinju, ili ne?

Švejk je otišao, a za njim je iz svoga ugla kao sjena, na

vrhovima prstiju izašao Baloun...

Kad su rano ujutro krenuli iz Liskowieca prema Stara-solu, i Samboru, povezli su sa sobom u poljskoj kuhinji i nesretnu kravu koja još nije bila skuhana. Bilo je odluĉeno da će je kuhati putem, a da će je pojesti za vrijeme odmora, na pola puta izmeĊu Liskovvieca i Starasola. Za put su vojnicima skuhali crnu kavu. Poruĉnika Duba ponovno su vukli na sanitetskim dvokolicama, jer mu je bilo još gore nego juĉer. Najviše se s njim namuĉio njegov sluţnik koji je neprestano morao trĉati pored dvokolice, pri ĉemu je poruĉnik Dub na njega urlao da se o njemu juĉer uopće nije brinuo, pa kad stignu na odredište da će se s njim obraĉunati. Svaki ĉas je traţio da

vode, a kad K i

ruiiv»"~ - i ••

— Pokorno javljam,

nemre biti ni "M

nak„n crede ruinikLuka,

_ A da ne DI KU*»— ^jkvo nam )<= «—

^^^^°^

bi nas sve ko piceke oko kvock^ p ^ što marširate

»Vucibatine, vi uopće niste u£*J Jbrazovana banda &

po Zemljinoj kugli, vi s* tak* uebalo bi vas

Ĉovjeku doĊe da se pobljuje *au

;.•": -;' " . ' , . • ' 665

natjerati da marširate po Suncu gdje ĉovjek, koji na na.v •

bijednoj planeti teţi samo šezdeset kila, teţi preko tisu

sedamsto kilograma, pa bi od tog pocrkali; e, to bi za v

bio marš, kad biste imali ranac preko dvjestoosamdeset kila gotovo tri metriĉke cente, a puška bi vam bila teška centu ' pol. Stenjali bi i plazili jezike ko krepani psi.« Tam je medu

nama bil nekakvi nesretni uĉitelj, a taj se odvaţil i javil se za

reĉ: »S dopuštenjem, gospodine oberlajtnante, na Mjesecu

ĉovjek od šezdeset kila teţi samo trinaest kilograma. Na

Mjesecu bismo lakše marširali jer bi nam ruksak teţio samo

ĉetiri kilograma. Na Mjesecu bismo lebdjeli, a ne marširali.«

»To je grozno — rekel je na to pokojni gospon obrlajtant Buchanek — ti, bitango mizerna, ţeliš šamar, budi sretan da

ću ti opaliti samo jedan zemaljski, obiĉni, jer kad bi ti opalio

tvoj Mjeseĉev, onda bi ti uz tvoju lakoću odletio nekamo na

Alpe i smrskao bi se o njih. A kad bih ti zviznuo taj teški, Sunĉev, onda bi se na tebi mundir pretvorio u kašu, a glava

bi ti odletjela negdje do Afrike.« Dal mu je doduše tu obiĉnu, zemaljsku flisku, sveznalica se poĉel plakati i marširali smo

dalje. Za ćelo to vreme marša, cmizdril je i govoril, gospon

obrlajtant, o nekakvom ljudskom dostojanstvu, a da se z

njim postupa ko s nekakvim »nemuštim bićem«. Onda gaje

gospon obrlajtant poslal na raport, zatvorili su ga na ĉetrnajst dana, a trebal je odsluţiti još šest tjedana, ali nije ih odsluţil jer je imal bruh, a oni su ga tak nateravali da se u kasarni vrti na vratilu, da to ni izdrţal i umri je ko simulant u bolnici. — To je zbilja ĉudno, Švejk — rekao je natporuĉnik

Lukaš — koliko sam vam puta rekao da vi imate ĉudan obiĉaj naroĉitim naĉinom poniţavati ĉasniĉki zbor.

— Nije mi to obiĉaj — iskreno je odgovorio Svejk — ja

sam vam samo htel ispripovedati, gospon obrlajtant, kak su prije u vojski ljudi sami na sebe navlekli nesreću. Taj si Je

ĉovek mislil da je obrazovaniji od tog gospona obrlajtanta i htel ga je s tim Mjesecom poniziti u oĉima vojske i ono* kad je dobil tu jednu zemaljsku prek gupca svi su v^ odahnuli, nikom ni bilo krivo, obratno, svi su bili sretn

• , te ffospon obrla tant napravil takav dobar vic s tom <Ct Jc o r > r . . .

' maljskom cuskom; tomu se veli »obranjena situacija«. Ćoveku mora smesta pasti nekaj na pamet, i već je dobro. Prek puta Karmelićanki, u Pragu, gospon obrlajtant, pred nekolko let, imal je neki gospon Jenom dućan s kunićima i drugim pticama. Taj se upozna! s kćerkom knjiţara Bileka. Gospon Bilek nije odobraval vezu i onda je javno izjavil u birtiji, da ak bi gospon Jenom došel prositi ruku njegove kćerke da bi ga hitil niz štenge, tak kak svet to još ni videl. Gospon Jenom se zbog toga nacugal, išel je gosponu Bileku koji ga je u forcimeru ĉekal z velkim noţom s kojim se ob-rezuju knjige, a koji izgleda jezivo. Razderal se na njega da kaj tu hoće, a moj ti dragi gospon Jenom u tom trenutku tak prdne, tak jako da vam se vura na zidu zaustavila. Gospon Bilek se poĉel smijati, smesta mu je dal ruku i to vam je odmah bilo: »Izvolte prosim ući, gospon Jenom

— prosim izvolte se šesti, niste se valjda pokakali — pa nisam ja baš tako zli ĉovek, istina je da sam vas htel hititi niz štenge, ali sad vidim da ste zbilja ugodan gospon, i da ste originalan. Ja sam knjiţar, proĉital sam mnogo romana i pripovijetki, ali ni u jednoj knjigi nisam proĉital da bi se ţenik tak predstavil.« Pritom se smijal tak da se drţal za trbuh, i s velkim je veseljem pripovedal da mu se ĉini ko da se poznaju od roĊenja, ko da su roĊena braća; donesel mu je odmah cigaru, poslal je po pivu, po kobase, pozval je ţenu ^predstavil ga je sa svim pojedinostima kak je ovaj odrapil. Ţena je pljunula i otišla, onda je pozval kćerku i rekel joj je: »Taj gospon je došel prositi za tvoju ruku pod takvim 1 takvim okolnostima.« Kćerka se odmah poĉela plakati i lzjavila da ga ne pozna, da ga ne ţeli ni videti, tak da im niš drugo ni preostalo nego da popiju tu pivu, pojedeju kolaše i razideju se. Posle je gospon Jenom još samo doţivel Sfamotu u toj krĉmi kam je zalazil gospon Bilek, a na kraju 8* drukĉe nisu ni zvali nego »posranec Jenom« i svugdi se sarno pripovedalo kak je htel spasiti situaciju. Ljudski ţivot, P°korno javljam, gospon obrlajtant, je tak sloţeni, da je

666 667

pojedinaĉni ţivot ĉoveka u odnosu prema tome K nama je u birtiji »Kalichu« na Bojištu zalazil još nrecj rat jedan policijski nadstraţar, nekakav gospon Hubiĉka ' jedan gospon urednik, koji je skupljal same slomljene noge

pregaţene ljude, samoubice, i to je trpal u novine. To je bH tak veseli gospon, da je više vremena provodil u policijskoj straţarnici, nego u svojoj redakciji. Taj je jednom napil tog gospona policijskog nadstraţara Hubiĉku i preoblekel se u njegovu uniformu, u kuhinji, tak daje straţar ostal u civilu, a od gospona urednika postal je policijski nadstraţar, samo je još prekril broj revolvera i otišel je u patrolu po Pragu. U Resselovoj ulici, iza bivše Svetovaclavske kaznionice, susrel je u noćnoj tišini starijeg gospona u cilindru i u bundi, koji je hodal sa starijom gospodom, isto u bundi, a koja ga je drţala ispod ruke. Oba su ţurili doma i nisu ni reći govorili. A on ti je na njih skoĉil i razderal se tom gosponu u uho: »Ne derite se toliko, ili ću vas privesti u postaju!« Moţete si predstaviti, gospon obrlajtant, kak su se prepali. Uzalud su mu objašnjavali da je to valjda nekakva zabuna jer da su obadva bili u gostima kod gospona gradonaĉelnika. Da ih je koĉija dopelala iza Narodnog kazališta, a da su se sad hteli proluftati, da stanuju nedaleko na Marni, a on da je vrhovni savjetnik gradonaĉelnika sa suprugom. »Vi ćete mene zezati? — proderal se ponovo na njega presvleĉeni urednik — sram vas bilo ako ste, kak velite, nekakav vrhovni savjetnik gradonaĉelnika, a ponašate se kao balavac. Ja vas već dugo pratim, kako ste sa štapom udarali po svim roloima dućana koji su vam bili na putu, a pritom vam je vaša supruga, kak ju vi nazivate, pomagala.« »Pa vidite da nemam nikakvog štapa. To je vjerojatno bio netko ispred nas.« »Pa otkud bi ga i imali« — veli mu na to presvleĉeni urednik — »kad ste ga, kako sam vidio, iza ugla slomili o glavu babi koja obilazi birtije i prodaje peĉene krumpire i kestene.« Ta gospoda više se nije mogla ni plakati, a g°s' pon vrhovni savjetnik gradonaĉelnika, tak se rasrdil, da je poĉel govoriti nekaj o prostotama, našto je bil uhićen i

redveden najbliţoj patroli u rajonu u Salmovoj ulici, kojoj ?e

presvleĉeni urednik rekel da taj fini par otpelaju u polici-'sku postaju, a on da je od Svetog Jindficha, da je sluţbeno na Vinohradima, da je ove zatekel prilikom narušavanja noćnog mira i prilikom noćne tuĉnjave, i da su izvršili prestup uvrede policijske straţe. I veli da bude obavil svoj posel na povereništvu kod Svetog Jindficha i da bude za jednu vuru došel u Salmovu. Tak ih je patrola odvlekla sa sebom u postaju gde su sedili skroz do jutra i ĉekali na tog nadstraţara koji se okolo naokolo vrnul do »Kalicha« na Bojište, tam probudil nadstraţara Hubiĉku i jako oprezno mu priopćil kaj se dogodilo i kakva će iz toga ispasti istraga, ak ne bu drţal jezik za zubima...

Prije nego što je podbo konja u kas, kako bi prestigao kolonu, natporuĉnik Lukaš, koji je već bio umoran od razgovora, reĉe Švejku:

— Kad biste govorili do naveĉer, to bi bilo sve blesavije i

blesavije.

— Gospon obrlajtant — vikao je za natporuĉnikom Švejk — a ne ţelite znati kak je to završilo?

Natporuĉnik Lukaš potjerao je konja u galop. Stanje poruĉnika Duba toliko se poboljšalo da je izašao iz

sanitetske dvokolice, okupio oko sebe cijeli stoţer satnije i kao u bunilu poĉeo ih pouĉavati. Drţao im je grozno dug govor, koji je svima pao teţe no streljivo i puške.

Bila je to smjesa raznih usporedbi. Poĉeo je: — Ljubav vojnika spram ĉasnika ĉini mogućima i na-

jnevjerojatnije ţrtve, ali ne radi se o tome, već naprotiv, ukoliko ta ljubav vojniku nije priroĊena, tada se mora iznuditi. U civilnom ţivotu iznuĊena ljubav jednoga spram drugomu, naprimjer podvornika spram profesorskog zbora, izdrţat će toliko dugo koliko i vanjska sila koja je iznuĊuje, no u vojsci vidimo upravo obratno, stoga ĉasnik ne smije dopustiti vojniku ni najmanje slabljenje ljubavi koja veţe vojnika s njegovim nadreĊenim. Ova ljubav nije samo obiĉna ljubav, već je to u biti štovanje, strah i disciplina. v(«tt»«i* A*^»

669 668 V'

Ĉitavo to vrijeme Švejk je hodao uz njega s lijeve strane • dok je poruĉnik Dub govorio, bio mu je neprestano okrenu u stavu »pogled nades-no!«.

Poruĉnik Dub isprva to nije primijetio, pa je nastavio svoj govor:

— Ova disciplina i duţnost pokoravanja, duţnost ljubavi vojnika spram ĉasnika, mora biti iskazivana vrlo jezgrovito budući da je odnos izmeĊu vojnika i ĉasnika, u stvari, vrlo jednostavan: jedan sluša, drugi nareĊuje. Već smo davno ĉitali u knjigama o vojnom umijeću, da vojniĉki lakonski govor, vojniĉka jednostavnost, jest upravo ona vrlina koju mora steći svaki vojnik koji, htio ne htio, voli svoga pret-postavljenog koji u njegovim oĉima mora biti nešto uzvišeno, jedinstveno, iskristalizirano biće snaţne i savršene volje.

Tek sada je poruĉnik Dub primijetio Švejkov pogled »nades-no« i to kako ga prati pogledom, pa mu je bilo stra-hovito neugodno, jer je najednom i sam osjetio da se u svom govoru nekako zapleo, da se ne moţe izvući iz tog uzla lju-bavi vojnika prema nadreĊenom, pa se razderao na Švejka:

— Sto blejiš u mene ko tele u šarena vrata?

— Po zapovedi, pokorno javljam, gospon lajtant, vi ste me izvolili sami upozoriti, da kada govorite moram svojim pogledom pratiti vaša usta, pa zato jer svaki vojnik mora ispuniti naredbu svoga nadreĊenog i upamtiti si je za sva vremena, ja sam na to bil prinuĊeni.

— Gledaj na drugu stranu, klipane glupi, ne gledaj u mene, znaš da to ne volim, da to ne podnosim, ĉim te vidim ja ću ti zasoliti... Švejk je okrenuo glavu »pogled nalije-vo«, ali dalje je koraĉao uz poruĉnika Duba tako ukoĉeno, da je poruĉnik Dub viknuo:

— Kamo gledaš kad s tobom govorim?

— Pokorno javljam, gospon lajtant, da sam po vašoj za-povedi okrenul glavu na levo.

— Ah — uzdahnuo je poruĉnik Dub — teško je s to-bom, gledaj ravno ispred sebe i misli o sebi: »Ja sam takav glupan da me neće biti nikakva šteta«. Jesi li zapamtio? r-**1

Švejk je pogledao ispred sebe i rekao:

__ Pokorno javljam, gospon lajtant, dal trebam na to

odgovoriti?

._ Što si to dozvoljavaš? — izderao se na njega poruĉnik

— Kako to sa mnom razgovaraš? Što time misliš?

Pokorno javljam, gospon lajtant, da s tim mislim sa na

onu vašu zapoved s jedne postaje gde ste me špotali da ne

smem uopće odgovarati kad vi završite govor.

— Znaĉi, bojiš me se? — rekao je razdragano poruĉnik

Dub — ali još me nisi upoznao, preda mnom su se tresli i

malo drugaĉiji ljudi nego što si ti, upamti to. Uspio sam

ukrotiti i malo drugaĉije tipove, zato drţi jezik za zubima i

ostani lijepo straga, da te ne vidim!

I tako je Švejk ostao straga kod bolniĉara, pa se udobno

vozio dvokolicom sve dok nisu stigli do mjesta predviĊenog

za odmor, gdje su konaĉno svi doĉekali juhu i meso od one

nesretne krave.

— Tu su kravu trebali metnuti barem ĉetrnajst dana u pac,

a ak baš ne tu kravu, onda bar tog ĉoveka koji ju je kupil —

izjavio je Švejk.

Iz brigade je dokasao na konju kurir s novom zapovijedi

za 11. satniju, prema kojoj se maršruta mijenja prema

Felštvnu i Wojalyĉu, a Sambor treba ostaviti postrani, jer

ondje nije moguće smjestiti satniju stoga što se tamo već

nalaze dvije poznanjske pukovnije.

Natporuĉnik Lukaš izdao je smjesta nove zapovijedi.

Financijski narednik Vanek i Švejk trebali su potraţiti u

Felštvnu noćenje za satniju.

— Švejk, da se niste usudili izvesti nešto na putu — upo-

zorio ga je natporuĉnik Lukaš — glavno je da se pristojno

Ponašate prema puĉanstvu! — Pokorno javljam, gospon obrlajtant, da bum se

potrudil; doduše loše sam sanjal kad sam malo po noći za-dremal. Sanjal sam o nekakvom koritu iz kojeg je ćelu noć Qekaj teklo po hodniku u kući gde sam stanova!, dok ni sve scurelo i promoĉilo plafon vlasniku kuće koji mi je ujutro

671 670

odmah dal otkaz. A bil je, gospon obrlajtant, takav sluv •

zbiljam, u Karlinu, iza vijadukta... ^

— Švejk, ostavite me na miru, s vašim glupim priĉam radije pazite s Vanekom na kartu kamo morate ići. '

ovdje vidite to selo. Od ovog sela krenite dalje prema rjeĉici ' uz tok rijeke opet ka najbliţem selu, a odatle, gdje se s lijev strane ulijeva u nju prvi potok koji će vama biti uz desnu ruku, krenut ćete poljskim putem gore, toĉno na sjever i nikamo se ne moţete izgubiti, nego samo stići do Felštvna! Jeste li upamtili?

Švejk je tako s financijskim narednikom Vanekom krenuo prema odreĊenoj maršruti. Već je bilo prošlo podne, cijeli kraj je zbog vrućine teško disao, a loše zatrpane jame s pokopanim vojnicima širile su zadah truleţi. Stigli su u kraj gdje su se vodile bitke prilikom napredovanja ka Pfemyšlu i gdje su strojnicama bili pokošeni ĉitavi bataljuni. U šumicama, oko rijeke vidjeli su se tragovi divljanja artiljerije. Na velikim površinama i strminama umjesto drveća, iz zemlje su provirivali nekakvi okrajci stabala i sva ta pustoš bila je izbrazdana rovovima.

— Tu to drukĉe zgleda neg u Pragu — rekao je Švejk kako bi prekinuo šutnju.

— Kod nas je već ţetva gotova — rekao je financijski nar-ednik Vanek — u kralupskom kraju prvi poĉinjemo.

— Posle rata ovde bu dobro rodilo — rekao je ubrzo Švejk. To je za ratare jako povoljno kad im na njivama istruli ćela pukovnija, pa ne buju morali kupovati koštano brašno za gnojenje; jednom reci — bude kruha. Samo me jedna stvar brine: da se ti seljaci ne bi dali sluĉajno od nekog zeznuti, pa da ne prodaju zabadav te vojniĉke kosti za koštani ugljen nekoj šećerani. Bil je u Karlinskim kasarnama natporuĉnik Holub, a taj je bil tak uĉeni da su ga svi u kompaniji smatrali za kretena jer se on zbog svoje uĉenosti ni nauĉil špotao vojnike i o svemu je razmišljal s tog znanstvenog stajališta-Jednom su mu vojnici raportirali da se kruh koji su dobiu nemre jesti. Drugi bi se oficir razbesnil zbog takve drskosti,

r on ne, on je ostal miran, nikom ni rekel ni prase ni svinja, kog ni udaril P° nosu- Samo je skupil sve svoje vojnike i "kel im je takvim ugodnim glasom: »Prije svega, vojnici, orate postati svjesni da vojarna nije nikakav delikatesni Hućan u kojem biste mogli izabrati marinirane jegulje, ardine u ulju, ili sendviĉe. Svaki vojnik mora biti toliko •nteligentan da bez gunĊanja poţdere sve što dobije, i mora sebi imati toliko discipline da ne razmišlja nad kvalitetom onoga što treba poţderati. Zamislite vojnici kad bi izbio rat. Onoj zemlji u kojoj će vas nakon bitke pokopati sasvim je svejedno kakvim ste se kruhom prije svoje smrti napunili. Majĉica zemlja provarit će vas i poţderati skupa s cokulama. Na svijetu se ne moţe ništa izgubiti, iz vas će vojnici izrasti novo ţito za novi kruh, za nove vojnike koji će valjda kao i vi biti nezadovoljni, poći će se ţaliti, i naletjet će na nekoga tko će ih zatvoriti dok ne budu molili sve svece, jer taj na to ima i pravo. Sada sam vam to, vojnici, sve lijepo objasnio i valjda vam ne moram više ponavljati da će onaj tko se bude ubuduće ţalio znati vrlo dobro cijeniti što se uopće pojavio pred svjetlom Boţjim.« »Da nas je bar špotal« — govorili su si vojnici medu sobom, jer su svi grozno mrzili te finoće u predavanjima gospona natporuĉnika. Tak su me jednom izabrali iz kompanije da mu to nekak velim, da ga svi voliju al da to ni nikakva vojska ak se ne špota. Onda sam otišel k njemu u stan, i prosil sam ga da ostavi to cici-mici, da vojska mora biti ĉvrsta ruka, da su vojnici na to naviknuti kad ih se svaki dan opominje da su pajceki, jer da budu inaĉe zgubili poštovanje prema svojim nadreĊenima. On se u poĉetku oranil, govoril je nekaj o inteligenciji, o tome da se danas ne srne vojska sluţiti pod šibom, al na kraju se ipak dal nagov-oriti, isfliskal me je, hitil kroz vrata i tak mu je narasel ugled. Kad sam priopćil rezultate svojih pregovora, svi su se tome jako radovali, ali on im je to pokvaril već drugi dan. Došel je k meni i pred svima mi je rekel: »Švejk, ja sam se juĉer prenaglo, evo vam forinta, napijte se u moje zdravlje. S vojskom znati postupati«. Švejk se obazreo po okolici. ,i*

673 672

— Mislim — rekao je — da nejdemo dobro. Gosn obrlajtant nam je to dobro objasnil. Trebamo ići gore, <J0i-onda na levo, pa na desno, pa opet na desno, pa onda na K — a mi stalno idemo ravno. Ili smo to sve već prošli, ovak razgovoru? Ja ovde jasno vidim pred sebom dve ceste prem tom Felštvnu. Ja bi predloţi! da idemo po tom putu levo

Financijski narednik Vanek, kao što je to već obiĉaj kaj se dvojica nadu na raskriţju, stade tvrditi da se mora ići nadesno.

— Ovo je moj put — rekao je Švejk — ugodniji je od vašega, ja bum išel uz potoĉek, gde rasteju potoĉnice, a vi bute se vucarali negde po suhom. Ja se drţim onoga kaj nam je rekel gospon obrlajtant, da opće nemremo zalutati, a ak nemremo zalutati, zakaj bi se penjal nekam na vrh; išel bum fino po livadama, denul bum si kiticu na kapu i još bum natrgal ćelu kiticu za gospona obrlajtanta, uostalom moţemo se i uveriti koji je od nas u pravu i nadam se da burno se razišli kak dobri prijatelji. Tu je takav kraj, da sve ceste moraju voditi do tog Felštvna.

— Švejk, nemojte ludovati — rekao je Vanek — velim vam da ovdje toĉno prema karti moramo ići nadesno.

— Mapa isto moţe pogrešiti — odgovorio je Švejk, silazeći u udolinu potoka — jednom je kobasiĉar Kfenek iz Vinohrada išel po noći doma prema planu grada Praga, od Montaga na Maloj Strani, pa na Vinohrade, a ujutro je došel ĉak do Rozdelova kod Kladna, gde su ga našli celog ukoĉenog u ţitu kam je opal od umora. Kad si već nedate dokazati, gospon blagajniĉki narednik, i kad delate po svome, onda se moramo razići, a sreli burno se na odredištu u Felštvnu. Pogledajte samo na vuni, pa burno vidli ko bu tam došel prvi. A ak bi vam zapretila nekakva opasnost, pucajte u zrak, da bi znal gde ste.

Poslijepodne, Švejk je stigao do malog ribnjaka gdje se susreo s nekim odbjeglim ruskim zarobljenikom koji se ond' je kupao, a koji se odmah nadao u bijeg, onako gol kakav je

izašao iz vode. VKJSK. f;«»

Švejk je bio radoznao i htio je znati kako bi mu pristajala

,ska odora koja je leţala pod vrbama, svukao je svoju i obu-,

rusku odoru nesretnog, golog ruskog zarobljenika koji •

pobjegao iz transporta smještenog u selu iza šume. Švejk L

poţelio da se dobro ogleda u zrcalu vode, pa je stoga tako

Hugo hodao po nasipu ribnjaka sve dok ga tamo nije našla

ophodnja mjesne ţandarmerije koja je traţila ruskog bjegunca.

Bili su to MaĊari, pa su Švejka bez obzira na njegove proteste

odvukli u zapovjedništvo u Chyrow gdje su ga uvrstili u

transport ruskih zarobljenika, odreĊenih za rad na popravljanju

ţeljezniĉke pruge u smjeru Pfemvšla. Sve se odigralo tako

brzo da je Švejk tek drugi dan postao svjestan situacije, pa je

na bijeli zid školske prostorije u kojoj je bio smješten dio

zarobljenika, komadićem nagorjela drveta, napisao:

»Ovdje je spavao Josef Švejk iz Praga, kompanijski or-

donanc 11. marškumpaĉke 91. regimente, koji je kao kvar-

tirmajstor zabunom upao u austrijsko zarobljeništvo pod

Felštvnom.«

675 674

ĈETVRTI DIO

Nastavak slavnih batina

u

'•/!!, 1

f-«Ri '.

Švejk u transportu ruskih zarobljenika

Kada je, dakle, Švejk, koga su zbog njegovog ruskog kaputa i kape zabunom smatrali za odbjeglog ruskog zar-obljenika iz sela kraj Felštvna, komadićem ugljena na zidu napisao svoj oĉajniĉki krik, nitko to nije primijetio, a kada je u zapovjedništvu u Chyrowu htio sve potanko objasniti nekom ĉasniku, koji je upravo prolazio kraj njega dok su im dijelili komadiće tvrdog kukuruznog kruha, jedan od maĊarskih vojnika koji su ĉuvali transport zarobljenika udario ga je kundakom u rame uz napomenu: »Baszom az elet, marš u red, ruska svinjo!«

Sve je to bilo u okviru naĉina na koji su MaĊari postupali s ruskim zarobljenicima, ĉiji jezik nisu razumjeli.

Švejk se vrati u red i okrene se najbliţem zarobljeniku: —Taj ĉovek izvršava svoju duţnost, ali sam sebe izlaţe opas-nosti. A kaj bi se dogodilo da mu je puška bila otkoĉena? Moglo mu se lako dogoditi, dok mlati ĉoveka po ramenu a cev ima okrenutu prema sebi, da mu puška opali i da mu svi metki uletiju u gubec, pa bi poginul pri vršenju svoje duţnosti. U Šumavi, u jednom kamenolomu, seljaki su krali dinamitne patrone da bi imali zalihu za zimu, za ĉupanje panjeva. Ĉuvar u kamenolomu dobil je naredbu da kad se vraćaju radnici s posla svakoga dobro ošaca, a on je to delal s takvom ljubavlju da je ćopil prvog radnika, poĉel mu tak strasno lupati po ţepima dok ovome nisu dinamitne patrone u ţepu eksplodirale pa su njih dva, taj radnik skup s tim nad-

679

o- ::rr i

zornikom, odletili u zrak, tak da je to zgledalo ko da su se d posljednjeg ĉasa grlili.

Ruski zarobljenik kojemu je Švejk sve to pripovijedao gledao je u njega tako da je bilo jasno da od ĉitave govoran' ĉije nije razumio niti rijeĉi.

— Ja ne panjimat. Ja krimski Tatarin. Allah, ahper Tatarin je sjeo na zemlju prekriţivši noge, sloţio ruke na prsa i poĉeo moliti:

— Allah ahper — Allah ahper — bezmila — arahman — arahim — malinkin — mustafir.1

— Tak, znaĉi ti si Tatar — sućutno je rekao Švejk — i to baš takav kakav treba biti. Onda me moraš razmeti, a i ja tebe, kad si Tatar. Znaš Jaroslava iz Šternberga? Ne znaš to ime, klipan tatarski? Taj vam je dal po riti pod Hostvnom. Beţali ste od nas z Moravske, klipani tatarski, ko zeĉeki. Sigurno vas u vašim ĉitankama ne uĉiju tak kak su nas uĉili. Znaš za Hostvnsku Djevicu Mariju? Pa naravno da ne znaš, i ona je bila u to umešana; ipak vas budu sad u tom zarobljeništvu pokrstili, klipani tatarski.

Svejk se okrene drugom zarobljeniku: — Jesi ti isto Tatar?

Oslovljeni je razumio rijeĉ Tatar, i odmahnuo glavom: — Tatarin njet — Ĉerkez, rodnaja Ĉerkez, galovu reţu.

Svejk je uopće imao sreću što se našao u društvu razliĉitih pripadnika istoĉnjaĉkih naroda. U transportu su bili Tatari, Gruzijci, Osetijci, Ĉerkezi, Mordvijci i Kalmici. Švejk je bio nesretan što se nije mogao ni s kim sporazumjeti, dok su ga zajedno s ostalima vukli prema Dobromilu, odakle se trebala popravljati pruga preko Pfemišla na Niţankovice.

U Dobromilu, u etapnom uredu, popisivali su jednog po jednog, što je išlo vrlo teško jer od tri stotine zarobljenika koje su dognali do Dobromila, nitko nije razumio »ruski« jezik kojim je govorio narednik koji je ondje sjedio za stolom i koji se, vrag zna kada, prijavio da govori ruski i sada,

1. Veliki Boţe, veliki Boţe, milosrdni, saţali se, smiluj se, priprosti vojnik (arap.)

680

istoĉnoj Galiciji, radio kao prevoditelj. Još prije dobra tri

jedna naruĉio je njemaĉko-ruski rjeĉnik s konverzacijom, ali

mu još nije stigao, tako da je umjesto ruskim govorio

nekakvim jadnim slovaĉkim koji je jedva malo nauĉio dok :e

kao zastupnik beĉke firme u Slovaĉkoj prodavao sliĉice

svetog Stjepana, škropionice i krunice.

Bio je posve izbezumljen tim ĉudnim licima s kojima se

uopće nije mogao sporazumjeti. Izašao je i izderao se na

skupinu zarobljenika: — Wer kann deutsch sprechen?1

Iz skupine je istupio Švejk, i ozarena lica pritrĉao nared-niku koji mu je rekao da odmah s njim ude u ured.

Narednik je sjeo za stol pretrpan spisima i upitnicima o imenu, podrijetlu i nacionalnosti zarobljenika, i tako je zapoĉeo zabavni razgovor na njemaĉkom:

— Ti si Ţidov, je li? — pitao je Švejka. Švejk odmahnu

glavom. — Ne moraš to poricati — nastavio je odrješito narednik

—prevoditelj — svaki od zarobljenika koji je znao njemaĉki bio je Ţidov, i basta. Kako se zoveš, Švejch? Eto vidiš, zašto poriĉeš, a imaš takvo ţidovsko ime? Kod nas se ne moraš bojati to priznati. Kod nas, u Austriji, nema pogroma nad Ţidovima. Odakle si? Aha, Praga. A, znam, to znam, to je kod Varšave. Baš sam ovdje prije tjedan dana imao dva Zidova iz Prage kod Varšave. A tvoja pukovnija, koji ima

broj? 91?

Narednik je izvukao shemu rasporeda pukovnija, i poĉeo

listati po njoj:

— 91. pukovnija je erevanska. Kavkaz, zapovjedništvo joj je

u Tiflisu, ĉudiš se, ha, kako mi to sve znamo.

Svejk se zaista ĉudio ĉitavoj toj pripovijesti, a narednik je s

velikom ozbiljnošću nastavio, dajući Švejku napola popušenu

cigaretu.

— To je drugaĉiji duhan nego ta vaša mahorka. Ja sam

t„j«|4#* >_«:,*«*>•*• • M 681

'Tko zna govoriti njemaĉki? (njem.) ' i

ti ovdje, Ţidovĉiću, vrhovni gospodar. Kad ja nešto sve se ima tresti i zavući u mišje rupe. Kod nas je u vojs • drugaĉija disciplina nego kod vas. Vaš car je šljam, a naš i car mudra glava. Sad ću ti nešto pokazati, kako bi shvati kakva je kod nas disciplina.

Otvorio je vrata susjedne prostorije i pozvao:

— Hans Lofler! Odazvalo se: »Hier!«, i u prostoriju je ušao gušavi vojnik, Štajerac, s izrazom uplakanog kretena. U postaji je bio »Katica za sve«.

— Hans Lofler — naredio je narednik — uzmi ovu moju lulu, stavi je u usta kao što pas aportira, a onda ćeš na sve ĉetiri trĉati oko stola tako dugo dok ne kaţem »Halt!« Usto moraš lajati, ali tako da ti lula ne ispadne iz usta, ili ću te inaĉe dati svezati.

Gušavi Štajerac poĉeo je puzati na sve ĉetiri i lajati. Narednik je pobjedonosno pogledao na Švejka: — Sto je, jesam li ti rekao, Ţidovĉiću, kakva je kod nas

disciplina? I narednik je sa zadovoljstvom promatrao to ni-jemo vojniĉko biće s nekog alpskog pašnjaka.

— Halt! — rekao je konaĉno — sada ĉuĉni i aportiraj lulu. Dobro, a sada jodlaj!

Prostorijom je odjeknula rika: — Holarijo, holarijo! Kada je predstava bila završena, narednik je iz ladice izvukao

ĉetiri »Sport« cigarete i velikodušno ih poklonio Hansu, a tada je Švejk pokušao na nekakvom mršavom njemaĉkom objasniti naredniku da je u nekoj regimenti jedan ĉasnik imao tako poslušnog posilnog koji je radio sve što bi njegov gospodar poţelio, pa kad su ga jednom pitali bi li, ako mu njegov gospodar naredi, ţlicom pojeo ono što je gospodar pokenjao, ovaj je odgovorio: »Kad bi mi to gospon lajtant zapovedil, ja bi po naredbi to i poţderal, ali ne bi smel unutra najti dlaku, jer sam grozno gadljiv i od tog bi mi bilo zlo.«

Narednik se nasmijao: — Vi Ţidovi imate dobre viceve, ali bih se mogao kladio

da disciplina u vašoj vojsci nije takva kao kod nas. A sad>

na bit cijele stvari. Ja te imenujem nadglednikom . Do

veĉeras ćeš mi popisati imena svih ostalih s f o k a .

Primat ćeš za njih hranu, dijelit ćeš ju na desetoricu, i jamĉit

ćeš mi da nitko neće pobjeći! A ako netko pobjegne,

Ţidovĉiću, onda ćemo te strijeljati!

— Ja bi htel, gospon narednik, s vama razgovarati

___ rekao je Švejk.

— Samo se nemoj cjenkati — odgovorio je narednik _

ja to ne volim, pa ću te poslati u logor. On bi sa mnom

privatno razgovarao... Što je ĉovjek prema vama zarobljen-

icima bolji, vi ste gori... Smjesta se kupi, evo ti papir i olovka i

piši popis...! Nekako si se jako brzo kod nas, u Austriji,

aklimatizirao. Što još hoćeš?

— Ich melde gehorsamst, Herr Feldvvebel...

— Briši! Vidiš da imam posla! Narednikove lice poprimi izraz prezaposlena ĉovjeka. Švejk je salutirao i otišao zarobljenicima, pomislivši pri-

tom da strpljivost za cara mora donijeti ploda. Dakako da je bilo teškoća sa sastavljanjem popisa, sve dok

zarobljenici ipak na kraju nisu shvatili da trebaju reći svoje ime. Švejk je svašta prošao u svome ţivotu, ali mu ta tatarska, gruzijska i mordovijska imena nikako nisu išla u glavu.

»Ovo mi niko ne bu veroval — pomislio je Švejk — da se negde neko moţe zvati ko ti Tatari: Muhlahalej Abrah-manov, Bejmurat Alahali, DereĊe Ĉerdede, Davlat Balej Nurdagalejev i tako dalje. Kod nas ipak imamo puno lepša imena, ko onaj ţupnik u Ţidohoušti, koji se zval Bitanga.«

I opet je prošao kroz postrojene redove zarobljenika koji

su jedan za drugim istupali i izvikivali svoja imena i prezi-

mena:

»Dţindralej Hanemalej, Babamulej Mirzahali« i tako

dalje.

— Kak si ne pregrizneš jezik — rekao je svakome od njih

s dobrodušnim osmijehom — pa kaj to ni lepše kad se fteko

kod nas zove Bohuslav Štepanek, Jaroslav Matoušek ili

Svobodova.

683 682

Kada je konaĉno, nakon groznih muka Švejk popis sve te Babula Halleje, Hudţi Mudţije, odluĉio je pokušat' još jednom objasniti tom naredniku prevoditelju da je ţrtv nesporazuma i da već nekoliko puta, otkako ga sprovode sa zarobljenicima, to uzalud pokušava objasniti pozivajući se na pravdu.

Narednik prevoditelj koji ni prije toga nije bio potpuno trijezan, u meĊuvremenu je posve izgubio moć rasuĊivanja

Pred sobom je drţao nekakve njemaĉke novine, otvorene na oglasima i na melodiju marša Radetzkog pjevao tekstove oglasa: »Gramofon mijenjam za djeĉja kolica! Komadno bijelo i zeleno polupano staklo, kupujem! Raĉunati i raditi bilancu, nauĉit će svatko tko proĊe dopisni teĉaj raĉunovodstva!« I tako dalje...

Ponekom oglasu nije odgovarala melodija marša, a narednik je svakako ţelio prevladati tu prepreku, pa je šakom po stolu udarao takt, i lupao nogama. Brkovi slijepljeni rakijom kontušovkom stršili su mu s obje strane lica kao da su mu sa svake strane zaboli kistove skorene ljepilom.

Njegove podbuhle oĉi primijetile su, doduše, Švejka, ali na taj podraţaj nije bilo nikakve reakcije, osim što je narednik prestao udarati šakom i lupati nogama. Zato je bubnjao po stolici uz napjev »Ich weibs nicht, was soliš bedeuten!«1 novi oglas: »Karolina Dreger, primalja, preporuĉuje se štovanim damama u svakoj prigodi«.

Pjevušio je tiho, tiše, sve tiše, dok konaĉno nije utihnuo i nepomiĉno zagledao u veliku stranicu oglasa pruţivši tako Švejku priliku da se raspriĉa o svojoj nesreći, a za što je Svejk jedva jedvice nalazio poneku reĉenicu u svom mršavom njemaĉkom. Svejk je poĉeo time kako je ipak imao pravo kad je krenuo u Felštvn, uz potok, ali da nije on kriv ako nekakav nepoznati ruski vojnik pobjegne iz zarobljeništva i ode se kupati u ribnjak pored kojega je on, Švejk, morao proći, jer je to bila njegova duţnost dok je išao najkraćim

l. Ja ne znam što to treba znaĉiti! (njem.) tftfi"

niitem prema Felštvnu, kao kvartir-majstor. A Rus, ĉim ga > spazio, pobjegao je i ostavio svoju kompletnu uniformu u grmlju. On, Švejk, ĉuo je da se na poloţaju upotrebljavaju uniforme poginulih vojnika za izviĊaĉku sluţbu, zato se presvukao u ostavljenu uniformu da bi probao kako bi se u takvom sluĉaju, u tuĊoj uniformi, osjećao.

Objasnivši tu svoju grešku, opazio je da je govorio rx>sve uzalud jer je narednik već odavno spavao, prije no što je Švejk i došao do tog ribnjaka. Švejk mu je povjerljivo pristupio, do-taknuo ga po ramenu, što je bilo posve dovoljno da se narednik sruši sa stolice na pod, gdje je nastavio mirno spavati.

— Oprosite, gospon narednik — rekao je Švejk i salutirajući izašao iz ureda.

Rano ujutro, vojno graĊevno zapovjedništvo izmijenilo je svoj plan i odluĉilo da se ona skupina zarobljenika u kojoj se nalazio Švejk pošalje izravno do Pfemvšla na obnovu pruge Pfemvšl - Lubaczow. Sve je, dakle, ostalo po starom, i Svejk je nastavio svoju odiseju medu ruskim zarobljenicima. MaĊarski straţari gonili su ih naprijed ubrzanim tempom.

U nekom selu, gdje je bio odmor, naletjeli su na odjel komore. Pred skupinom kola stajao je ĉasnik i promatrao zarobljenike. Švejk je iskoĉio iz reda, postavio se pred ĉasnika i viknuo: »Herr Leutnant, ich melde gehorsamst«.

No, više ništa nije rekao jer su se tog trena pojavila dva maĊarska vojnika koji su ga udarcima šaka vratili meĊu zar-obljenike.

Ĉasnik je za njim bacio ostatak nepopušene cigarete koji je drugi zarobljenik brzo podigao i nastavio pušiti. Kasnije je taj ĉasnik objašnjavao kaplaru do sebe da u Rusiji ima njemaĉkih kolonista i da su oni isto tako prinuĊeni ratovati.

Ĉitavim putem do Pfemvšla, Švejku se nije pruţila prilika da se nekome potuţi kako je on u stvari ordonans 11. pohodnog bataljuna 91. pukovnije. Mogao je to uĉiniti tek u Pfemvšlu, kada su ih naveĉer stjerali u neku porušenu tvrĊavu s unutarnjim obrambenim zidom, gdje su bile konjske staje koje su pripadale topništvu tvrĊave.

tv- ***

684 685

Ondje je bila nabacana nekakva ušljiva slama, tako da si se po kratkim stabljikama uši kretale kao da i nisu uši, Već mravi koji vuku materijal za gradnju svoga gnijezda.

Podijelili su im malo crne splaĉine od ĉiste cikorije i n0

komad kukuruznog kruha koji se mrvio. Zatim ih je poĉeo preuzimati bojnik Wolf koji je u to

vrijeme bio zapovjednik svih zarobljenika uposlenih na popravljanju utvrde Pfemvšla i okoline. Bio je to temeljit ĉovjek. Imao je uza se ĉitav stoţer prevoditelja koji su medu zarobljenicima, prema njihovim sposobnostima i prethodnom obrazovanju, birali specijaliste za gradnju. Bojnik Wolf patio je od fiksne ideje da ruski zarobljenici prikrivaju svoju pismenost, jer se dogaĊalo da su na njegovo postavljeno i prevedeno pitanje: »Znaš li graditi ţeljeznicu?«, svi zarobljenici stereotipno odgovarali: »Ništa ne znam, o niĉem takvom nisam ĉuo, ţivio sam ĉasno i pošteno«.

Kad su, već poredani, stajali pred bojnikom i ĉitavim njegovim stoţerom, prvo je Wolf na njemaĉkom upitao zar-obljenike tko od njih zna njemaĉki.

Švejk je odrješito istupio, stao pred bojnika, pozdravio ga vojniĉki i raportirao da zna njemaĉki.

Vidljivo razveseljen, bojnik Wolf je odmah pitao Svejka nije li moţda inţenjer.

— Pokorno javljam, gospon major — odgovorio je Svejk — da nisam inţinjer, nego sam ordonanc 11. marškompanije 91. pukovnije. Pao sam u naše zarobljeništvo. To se ovak do-godilo, gospon major...

— Što? — razderao se bojnik Wolf. — Pokorno javljam, gospon major, to je bilo ovak... — Vi ste Ĉeh! — derao se dalje bojnik Wolf— vi ste se

presvukli u rusku odoru! — Pokorno javljam, gospon major, da to sve odgovara istini.

Ja sam zbiljam sretan da se gospon major smesta uţivil u moju situaciju. Moţe biti da naši već negde vodiju bitku, a ja bi ovde mogel zabadav prorajtati ćeli rat. Ja bi prosil, gospon major, da vam još jednom sve po redu objasnim.

686

_- Dosta — reĉe bojnik Wolf, pozva dvojicu vojnika i naredi da smjesta ovog vojnika odvedu u glavnu straţarnicu, a sam je, s još jednim ĉasnikom, krenuo polako za Švejkom i pritom u razgovoru razmahivao rukama. U svakoj je njegovoj reĉenici bilo nešto o ĉeškim psima, a onaj je drugi ĉasnik kroz ovu govoranciju osjetio veliku bojnikovu radost što je svojom pronicavošću pronašao jednu od onih ptiĉica, o ĉijoj se veleizdajniĉkoj djelatnosti iza granice već nekoliko mjeseci obavješćuju zapovjednici vojnih jedinica strogo povjerljivim dokumentima, jer je naime utvrĊeno: da neki prebjezi iz ĉeških pukovnija zaboravljaju svoju prisegu, stupaju u redove ruske vojske i sluţe neprijatelju, ĉineći mu time naroĉito velike usluge u izvidniĉkoj sluţbi.

Austrijsko ministarstvo unutarnjih poslova još uvijek je tapkalo u tami, glede utvrĊivanja postojanja nekih vojnih organizacija koje su bile sastavljene od prebjega na rusku stranu. Još ništa pouzdano nije znalo o revolucionarnim organizacijama u inozemstvu, pa su zapovjednici bataljuna tek u kolovozu, na liniji Sokal-Milijatin-Bubnovo dobili povjerljiva i tajna izvješća, u kojima je stajalo da je bivši aus-trijski profesor Masarvk1 pobjegao preko granice, gdje vodi propagandu protiv Austrije.

Nekakav budalaš iz divizije dopunio je tu zapovijed ovim

nalogom: »U sluĉaju uhićenja, predvesti bez odlaganja stoţeru

divizije!«

Ovo posebno napominjem gospodinu predsjedniku, neka

zna kakve su mu zasjede i zamke bile postavljane izmeĊu

Sokala-Milijatina i Bubnova.

U to vrijeme bojnik Wolf još nije ni pojma imao o tome

što to zapravo spremaju Austriji njezini prebjezi koji su kas-

nije, susrećući se u Kijevu i drugdje, na pitanje: »Što radiš

ovdje?«, odgovarali veselo: »Izdao sam Njegovo Veliĉanstvo

cara«. O tim prebjeglim špijunima znao je samo iz tih povjer-

1 • Prvi predsjednik ĈeJke republike T. G. Masarvk (pm.) 687

mm.

ljivih izvješća, a sada mu je jedan, kojega upravo sprovod u glavnu straţarnicu, tako lako upao u zamku. Bojnik Wolf bio je malĉice tašt ĉovjek koji je zamišljao kako će ga s više» mjesta pohvaliti i odlikovati zbog njegove budnosti, on-reznosti i nadarenosti.

Prije no što su stigli u glavnu straţarnicu bio je uvjeren kako je pitanje: »Tko zna njemaĉki?«, postavio namjerno, jer mu se odmah, prigodom smotre zarobljenika, upravo ovaj tip uĉinio sumnjivim.

Ĉasnik koji ga je pratio kimao je glavom i izjavio da bi moţda ipak trebalo o zarobljeniku obavijestiti zapovjedništvo garnizona radi daljnjeg postupka i prebacivanja optuţenog na viši vojni sud, jer nikako ne bi bilo dobro ono što namjerava gospodin bojnik, da se optuţeni sasluša u glavnoj straţarnici, a poslije toga odmah iza straţarnice i objesi. On će biti obješen ali pravnim putem, po propisima vojnog suda, nakon potankog saslušavanja prije vješanja, kako bi se utvrdila veza s drugim sliĉnim zloĉincima. Tko zna što se iz svega toga još moţe izleći?

Bojnik Wolf postao je odjednom nepopusdjiv; u njemu se pojavila dotad skrivena tupost, tako da je izjavio da će, na svoj rizik, dati smjesta objesiti tog prebjeglog špijuna. On si to, uostalom, moţe dozvoliti jer ima veze i poznan-stva na visokim poloţajima, pa mu je sve svejedno. Ovdje vrijede pravila kao i na bojištu. Da su ga uhvatili odmah iza bojišnice, saslušali bi ga i smjesta objesili, a ne bi oko toga iz-vodili nikakvu paradu. Uostalom, gospodin satnik ipak zna da zapovjednik u ratnom podruĉju, svaki zapovjednik koji je po ĉinu iznad satnika, ima pravo objesiti svakog sumnjivca.

Bojnik Wolf je, naravno, malo pobrkao to što se tiĉe pravomoćnosti zapovjednikovih odluka o izvršenju kazne vješanjem.

U istoĉnoj Galiciji, kako se pribliţavala bojišnica, ta se ovlast sve više i više spuštala na niţe i niţe ĉinove dok se na-pokon nisu dogodili sluĉajevi da je, recimo kaplar, zapovjednik ophodnje, dao objesiti dvanaestogodišnjeg djeĉaka koji

mu je bio sumnjiv jer je u napuštenom i opljaĉkanom selu, u

srušenoj kolibi, kuhao kore od krumpira.

Tako je i prepirka izmeĊu satnika i bojnika pomalo do-

bivala na teţini. _ Nemate na to pravo — vikao je Ijutito satnik — ovaj

će biti obješen na temelju presude vojnog suda. ._ Bit će obješen bez presude — siktao je bojnik Wolf.

Švejk, kojega su vodili ispred i koji je ĉuo ĉitav ovaj zanimljivi razgovor, svojoj pratnji nije rekao ništa osim:

.— Isti drek, drugi pakung. Tak smo se i mi isto jednom u gostioni »Na Zavadilki« u Libnu svadili da li da nekakvog klobuĉara Vašaka, koji je uvek izaziva! nered na zabavama, hitimo van odmah ĉim se pojavi na vratima, ili da ga izbacimo kad si naruĉi pivu, plati i popije, ili da mu damo nogu kad otpleše prvi ples. Birtaš nas je nagovaral da ga hitimo na polovici zabave, kad već napravi nekakvi raĉun koji bu moral odmah platiti, a onda z njim van. A znate kaj nam je taj lopov napravil? Ni došel. Kaj sad na to velite?

Oba vojnika koji su bili odnekud iz Tirola odgovorili su istovremeno:

— Nix bohmisch.1 — Verstehen Sie deutsch?2 — pitao je mirno Švejk. — Jawohl — odgovorila su obojica, našto Švejk primijeti: — To je dobro, barem se medu svojima ne bute zgu-

bili. Tijekom ovih prijateljskih razgovora došli su do glavne straţarnice gdje su bojnik Wolf i satnik nastavili raspravu o Švejkovoj sudbini, dok je Švejk skromno sjedio straga na klupici.

Bojnik Wolf se konaĉno ipak priklonio satnikovu mišljenju da ovaj ĉovjek mora visjeti tek poslije procedure koja se ljupko naziva, »pravni put«.

Da su pitali Švejka što on o tome misli, taj bi im rekao:

!• Ništa češki (njem.) 2. Razumijete li njemaĉki? (njem.,

688 689

— Meni je jako ţal, gospon major, to kaj vi imate vis' ĉin od kapetana, ali gospon kapetan je u pravu. Svaka pre. nagljenost škodi. Jednom je u Okruţnom sudu u Pragu jedan sudac poludel. Dugo se na njemu niš nije vidio, dok to nije puknulo na jednoj raspravi o nekoj uvredi ĉasti Neki Znamenaĉek, kome je kapelan Hortik na vjeronauku išćuškal sina, rekel je tom Hortiku kad ga je posle srel na ulici: »Stoko jedna, gade crni, poboţni blesane, svinjo crna, jarac popovski, oskvrnitelju Kristovog nauka, licemjeru i šarlatane u popovskoj mantiji!« Taj ludi sudac bil je jako poboţni ĉovek. Imal je tri sestre i sve tri su bile kuharice kod ţupnika, a sudac je njihovoj deci bil krsni kum, pa ga je sve to tak rasrdilo da je odjednom zgubil razum i poĉel se derati na optuţenoga: »U ime Njegova Veliĉanstva cara i kralja osuĊujete se na smrt vješanjem. Protiv presude nema priziva. Gospodine Horaĉek! — pozvao je sudsku straţu — odvedite ovog ovdje gospodina i objesite ga tamo, znate, gdje se klo-faju tepisi, a onda se vratite, dobit ćete za pivo!« Jasno da su gospon Znamenaĉek i taj sudski straţar ostali stajati ko uko-pani, ali sudac je lupil z nogom i proderal se: »Jeste li ĉuli, ili niste?!« Taj se sudski straţar tak prepal, da je već odvlekel gospona Znamenaĉeka dolje i da ni bilo advokata koji se u to umešal i pozval hitnu pomoć, ne znam kak bi to ispalo s tim gosponom Znamenaĉekom. Kad su gospona suca rivali u kola hitne pomoći još je vikal: »Ako ne naĊete štrik, objesite ga za plahtu, a poslije ćemo to odbiti od polugodišnjeg obraĉuna...«

Svejk je, dakle, bio predveden u garnizonsko zapovjedništvo nakon što je bio potpisan zapisnik koji je sastavio bojnik Wolf, a u kojem je stajalo da se Svejk, kao pripadnik austrijske vojske, svjesno i bez ikakva pritiska presvukao u rusku odoru i iza bojišnice bio uhvaćen od mjesne ţandarmerije kada su se Rusi već povlaĉili. Sve je to bila sveta istina i Svejk, kao pravi poštenjak, protiv toga nije mogao prosvjedovati. Kada je pri-godom sastavljanja zapisnika pokušavao s nekoliko reĉenica dopuniti izvještaj koji bi mogao donekle objasniti situac-

iju, odmah bi se ĉula stroga zapovijed gospodina bojnika: '_—. Jezik za zube, nisam vas ništa pitao! Stvar je potpuno

jasna.

Svejk bi poslije uvijek salutirao i izjavio:

._ Pokorno javljam, da drţim jezik za zubima i da je stvar

potpuno jasna.

Kasnije, kad je već bio predveden u zapovjedništvo gar-

nizona, odvukli su ga u nekakvu rupu gdje je ranije bilo

skladište riţe i ujedno pansion za miševe. Svugdje po podu

bilo je rasute riţe, miševi ga se uopće nisu bojali i veselo su

trĉkarali naokolo kupeći zrnca. Svejk je morao otići po

slamaricu, a kad se obazreo po tami, vidio je da se u njegovu

slamaricu tog trenutka useljava jedna cijela mišja obitelj. Nije

bilo nikakve sumnje da ţele naĉiniti novo gnijezdo ovdje, na

razvalinama slave istrunule austrijske slamarice. Svejk je

poĉeo lupati šakama po zakljuĉanim vratima, došao je

nekakav kaplar, Poljak, i Svejk je zamolio da ga odvedu u

drugu prostoriju jer bi inaĉe mogao zgnjeĉiti miševe u svojoj

slamarici i tako nanijeti štetu vojnom imetku, budući da sve

što se nalazi u vojnim skladištima pripada vojnom vlasništvu. Poljak je djelomiĉno razumio, pa je priprijetio Svejku

šakom pred zatvorenim vratima, spomenuvši nekakvo »dupe zasranne«, i udaljio se uzrujano mrmljajući o koleri kao da ga je Svejk bogzna kako uvrijedio.

Svejk je noć proveo mirno jer miševi nisu pretjerano na njega navaljivali, a vjerojatno su imali svoj noćni program koji su odrţavali u obliţnjem skladištu vojniĉkih kabanica i kapa, koje su grickali u sigurnosti, bez opasnosti, jer se intendantura tek nakon godinu dana sjetila i uvela u vojna skladišta vojne maĉke, bez prava na mirovinu, koje je intend-antura vodila u rubrici »K. u. k. Millitarmagazinkatze«1. Ova maĉja sluţba bila je, u stvari, obnavljanje one stare institucije koja je bila ukinuta nakon rata šezdesetšeste godine. Ranije,

'&•"

l. Carska i kraljevska magazinska znaĉka (njem.)

691 690

još za Marije Terezije, u ratna su vremena takoĊer uvodili maĉke u vojna skladišta, kada su gospoda intendanti sve svoje prevare s odorama pokušavali prebaciti na nesretne miševe.

C. i k. maĉke u mnogim sluĉajevima nisu izvršavale svoju duţnost, pa se tako dogodilo da su jednom, u vrijeme cara Leopolda, u vojnom skladištu na Pohofelcu, na temelju pre-sude vojnog suda objesili šest maĉaka dodijeljenih vojnom skladištu. Ja znam da su se tada svi oni koji su nešto imali s tim vojnim skladištem osmjehivali ispod brka...

S jutarnjom kavom Svejku su u rupu gurnuli i nekakvog ĉovjeka u ruskoj vojniĉkoj bluzi i u ruskom vojniĉkom ka-putu.

Ĉovjek je govorio ĉeški s poljskim naglaskom. Bio je to jedan od onih nitkova koji su radili za kontrašpijunaţu pri armijskom zboru, a ĉije se zapovjedništvo nalazilo u Pfemvšlu. Bio je ĉlan vojne tajne policije i nije mu bilo baš previše stalo da rafinirano prijeĊe na ispitivanje ŠVejka. Poĉeo je posve jednostavno:

— Baš sam upao u krasnu svinjariju zbog vlastite nepaţnje. Sluţio sam u 28. pukovniji, odmah sam stupio Rusima u sluţbu, a sad sam se dao ovako glupo uhvatiti. Prijavio sam se Rusima da ću ići u izvidnicu... Sluţio sam u 6. Kijevskoj diviziji. U kojoj si ti ruskoj pukovniji sluţio, ka-marade? Ĉini mi se da smo se negdje u Rusiji morali vidjeti. Ja sam u Kijevu poznavao dosta Ceha koji su išli s nama na front kad smo prešli u rusku vojsku, ali sad se ne mogu sjetiti ni kako su se zvali, ni odakle su bili, valjda ćeš se ti sjetiti nekoga s kim si se tamo susretao; rado bih znao, tko je još tamo od naših iz 28. pukovnije.

Umjesto odgovora, Švejk mu je briţno poloţio ruku na ĉelo, zatim mu opipao bilo, a na kraju ga odveo do prozorĉića i zamolio da isplazi jezik. Ĉitavoj ovoj proceduri, taj se nitkov nije nimalo opirao, misleći, vjerojatno, da se

radi o nekim utvrĊenim urotniĉkim znacima. Švejk je zatim

poĉeo udarati o vrata, a kada je straţa došla pitati zašto stvara

j,uku, zamolio je na ĉeškom i njemaĉkom da odmah pozovu

doktora stoga što je ovaj ĉovjek kojeg su mu ugurali poĉeo

bulazniti.

Sve to ništa nije pomoglo; po toga ĉovjeka nitko nije

došao.

Ostao je ondje, posve je mirno i dalje nešto blebetao o Kijevu i o tome da je tamo sasvim sigurno vidio Svejka kako maršira medu ruskim vojnicima.

— Vi ste se sigurno napili moĉvarne vode — rekao je Švejk — ko onaj naš mladi Tvnecki, inaĉe razumni ĉovek; jednom je otišel na put i došel ĉak do Italije. I isto tak o niĉem drugom ni govoril nego samo o toj Italiji, da je tam samo zmazana moĉvarna voda i da nema drugih znameni-tosti. I dobil je od te zmazane moĉvarne vode groznicu. To bi ga vlovilo ĉetri puta na godinu. Na Sisvete, na Sv. Josipa, na Petra i Pavla i na Uzašašće Djevice Marije. Kad bi ga to ćopilo, onda je sve ljude, potpune strance, isto tak prepozna-val ko i vi. Tak bi, naprimer, u tramvaju oslovil nekoga jer da ga pozna, da su se vidli na kolodvoru u Beĉu. Za sve ljude koje je susreta! na ulici govoril je da ih je, ili videl na kolodvoru u Milanu, ili da je z njima sedel u Grazu u Gradskom podrumu, uz vino. Ako bi ga ta moĉvarna groznica uhvatila u birtiji, onda je poznaval sve goste, jer ih je, kak je govoril, videl na parobrodu za Veneciju. Protiv toga ni bilo nikakvog drukĉeg leka, nego onak kak je to delal neki novi bolniĉar u Katefinkama. Dobil je na skrb jednog koji je bil trknut u glavu, a koji ćeli boţji dan niš drugo ni delal nego je samo sedel u vuglu i brojil: jen, dva, tri, ĉetri, pet, šest, a onda opet ispoĉetka, jen, dva, tri, ĉetri, pet, šest. Bil je to neki profesor. Taj je bolniĉar od besa skoro iskoĉil iz koţe kad je videl da taj luĊak nikak nemre preskoĉiti tu šesticu. Prvo je poĉel z njim fino, da bi ovaj rekel: »Sedam, osam, devet, deset«. Al, ma kakvi! Taj se profesor na to ni osvrtal ni za dlaku. Sedi si on u vuglecu i broji: »jen, dva, tri, ĉetri, pet, šest« I onda ispoĉetka

693 692

»Jen, dva, tri, ĉetri, pet, šest!« Bolniĉaru je prekipelo, skoĉil i na svog pacijenta, i kad je ovaj rekel šest, opalil mu je ćušku-»A ovo ti je sedam, a ovo ti je osam, devet, deset.« Kolko bro jki, tolko ćuški. Profesor se vlovil za glavu i pita, da gde se to nalazi. Kad su mu rekli da je u ludnici, setil se je svega: da je dospel do ludnice zbog nekakve komete za koju je izraĉuna! da bu se pojavila druge godine, 18. srpnja u 6,00 sati ujutro, a neki su mu dokazali da je ta njegova kometa izgorela pred nekolko miliona godina. Tog sam bolniĉara poznaval. Kad je profesor skroz došel k sebi i kad su ga pustili, uzel ga je k sebi za slugu. On ni imal nikakvog drugog posla osim da svako jutro opali gosponu profesoru ĉetri fliske, kaj je i delal savesno i toĉno.

— Ja znam sve vaše poznanike iz Kijeva — neumorno je nastavio agent-provokator duţnosnik kontrašpijunaţe — da nisu tamo s vama bili jedan debeli i jedan, takav, mršavi? Sad ne znam kako su se zvali, ni iz koje su bili pukovnije...

— Niš se ne uzrujavajte — tješio ga je Svejk — to se sva-kome moţe dogoditi da se nemre setiti svih debelih, ni svih mršavih kak se zoveju. Mršave ljude je uopće teţe zapamtiti, zato jer ih je većina na svetu. Oni tvore većinu, kak se to veli.

— Kamarade — ţalosno se odazvala C. i k. ništarija — ti mi ne vjeruješ. A ionako nas ĉeka ista sudbina.

— Zbog toga i jesmo vojnici — rekao je Švejk nemarno — zbog toga su nas mame i rodile, da bi nas rastrgali na komadiće, ĉim nas obleĉeju u monduru. A mi to rado de-lamo jer znamo da naše kosti ne budu zabadava strulile. Mi burno pali za cara i njegovu familiju, za koju smo i osvojili Hercegovinu. Od naših kosti budu delali koštani ugljen za šećerane. O tome nam je već pred nekolko let pripovedal gospon lajtant Zimmer. »Svinjska bando — govoril je —- ve-provi nepismeni, suvišni indolentni majmuni, pletete s tim nogetinama, ko da i nemaju nikakvu cijenu. Ako nekad i poginete u ratu, od svake vaše noge napravit će pola kilograma koštanog ugljena, a od ruku i nogu zajedno, moţda i više

A dva kilograma i onda će kroz vas filtrirati u šećeranama 'ećer, idioti jedni. Vi ni ne znate kako ćete poslije smrti biti korisni svojim potomcima. Vaša djeca pit će kavu zaslaĊenu šećerom koji je prolazio kroz vaše kosti, blesavci«. Ja sam se zamislil, a on odmah na mene, da o ĉem razmišljam. »Pokorno javljam — velim — mislim si da je taj koštani ugljen od gospode oficira sigurno puno skuplji nego od obiĉnih vojnika.« Dobil sam tri dana samice.

Švejkov je cimer pokucao na vrata i dogovarao se nešto sa straţarom, a onda je ovaj nešto doviknuo u ured.

Zaĉas je po Švejkovog cimera stigao nekakav stoţerni narednik i Švejk je opet ostao sam.

Na odlasku šljam je glasno rekao stoţernom naredniku pokazujući na Svejka:

— To je moj stari kamarad iz Kijeva. Puna dvadeset i ĉetiri sata Švejk je bio sam, osim onih

trenutaka kada su mu donosili hranu. Noću se uvjerio da su ruski vojniĉki kaputi topliji i veći

od austrijskih, i u to da nije nimalo neugodno ako miš njuška uho usnulog ĉovjeka. Švejku je to sliĉilo na njeţan šapat iz kojeg su ga probudili kada su u sam osvit došli po njega.

Švejk ni danas nije u stanju opisati kakav je zapravo bio sastav suda pred koji su ga, u to tuţno jutro, odvukli. Nije bilo sumnje da se radilo o vojnom sudu. Zasjedao je ĉak i nekakav general, pa pukovnik, bojnik, natporuĉnik, narednik i neki pješak koji, zapravo, ništa drugo nije ni radio nego drugima palio cigarete.

Svejka nisu puno ispitivali. Onaj bojnik pokazao je nešto više zanimanja od ostalih.

Govorio je ĉeški. — Vi ste izdali Njegovo Veliĉanstvo cara! — izderao se

na Svejka. — Jezušmarija, a kad? — viknuo je Švejk — ja da sam

izdal cara, našeg najsjajnijeg monarha, zbog kojeg sam već tolko pretrpel?! 6f — Ostavite se gluposti — rekao je bojnik. .f<ft

695 694

— Pokorno javljam, gospon major, da nije glupost izdati Njegovo Veliĉanstvo cara. Mi vojnici, dali sm prisegu Njegovom Veliĉanstvu caru na vjernost, a ja sam tu prisegu, kak su pevali u kazalištu, kao vjerni muţ i ispunil

— Evo, ovdje — rekao je bojnik — ovdje su dokazi vaše krivnje i cijela istina.

Pokazao je obiman sveţanj papira. Muškarac kojeg su bili podmetnuli Švejku pruţio je glavni dokazni materijal.

— Znaĉi, vi ne priznajete? — upitao je bojnik — a sami ste potvrdili da ste se dobrovoljno presvukli u rusku odoru, i to kao pripadnik austrijske vojske. Još jednom vas, posljednji put, pitam: Da li vas je netko na to prinudio?

— Napravil sam to bez prinude. — Dragovoljno?

— Dobrovoljno. — Bez pritiska?

— Bez pritiska. — Znate li vi da ste izgubljeni?

— Znam, iz 91. regimente me već sigurno traţiju, ali dopustite, gospon major, malu primedbu o tome kak se ljudi dobrovoljno presvlaĉiju u tuĊe oprave. 1908. godine, negde u srpnju, knjiţar Boţeteh iz Priĉne ulice u Pragu kupal se kod Zbraslava u starom rukavcu Berounke. Odelo si je ostavil kod vrbe i jako se veselil kad je posle k njemu u vodu došel još jedan gospon. Reĉ po reĉ, škakljali su se, špricali i tunkali, sve do naveĉer. A onda je taj nepoznati gospon izišel iz vode prvi, jer da mora ići na veĉeru. Gospon Boţeteh je ostal još malo sediti u vodi, a onda je otišel po odelo ispod vrbe, al umesto svog odela našel je podrapanu prosjaĉku opravu i papirić: »Dugo sam razmišljal: hoću-neću, kad srno se već tak lepo zabavljali u vodi, a onda sam ubral tratinĉicu i posljednja otrgnuta latica bila je — hoću! I zato sam svoje krpe zamenil za vaše odelo. Ne morate se bojati to obleći. Prije tjedan dana, u Dobfiši, zaprašene su protiv ušiju. Drugi put bolje pazite na onog s kim se kupate. U vodi svaki goli ĉovjek izgleda ko zastupnik, a moţe to biti i ubica. Vi isto

alc ne znate s kim ste se kupali. A kupanje je bilo dobro. Voda je naveĉer najbolja. UĊite u vodu još jednom, kak bi došli k sebi.« Gosponu Boţetehu niš drugo ni preostalo nego priĉekati noć da padne mrak, da se obleĉe u te prosjaĉke Lpe i krene prema Pragu. Izmical se glavnoj cesti, išel je prek polja po stazicama i onda se srel sa ţandarskom patrolom iz Chuchle, koja je njega, skitnicu, zgrabila i drugi dan otpelala u Zbraslav na Okruţni sud. Pa svaki je mogel reći da je Jozef Boţeteh, knjiţar iz Priĉne ulice broj 16, u Pragu.

Zapisniĉar koji je slabo razumio ĉeški shvatio je da optuţeni odaje adresu svoga suradnika i zato je još jednom upitao: »Ist daš genau, Prag. No 16, Josef Boţeteh?«1.

— Dal još tam stanuje, to ne znam — odgovorio je Švejk — onda, te 1908. godine tam je stanoval. Jako lepo je uvezival knjige, ali jako dugo zato jer je prvo moral sve proĉitati, a onda ih je prema sadrţaju uvezival. Ak je denul na knjigu crne korice, onda to više niko nije ni moral ĉitati. Odmah je znal da je u tom romanu sve loše ispalo. Ţelite još nekaj o njemu? Da ne zaboravim, svaki dan je sedel »Kod Fleka«, i pripovedal je sadrţaj svih knjiga koje je upravo dobil na uvez.

Bojnik je pristupio zapisniĉaru, nešto se s njim došaptavao, a ovaj je kasnije u tim spisima precrtao adresu novog, navodnog zavjerenika, Boţeteha.

Poslije toga, ovaj ĉudnovati sud nastavio je rad na naĉin prijekog suda, što je reţirao predsjedavajući, general Fink von Finkenstein.

Kao što je nekome strast skupljati kutijice od šibica, tako je ovome gospodinu bila strast organiziranje prijekih sudova, premda je to u većini sluĉajeva bilo u suprotnosti s vojnim sudskim postupkom. Taj je general govorio da mu ne treba nikakvih istraţitelja, da će sve dokaze sam prikupiti i da za tri sata svaki tip mora visjeti. Dok je bio na bojištu kod njega nikada nije vladala oskudica u prijekim sudovima.

'• Je li toĉno, Prag br. 16, Josef Boţeteh?

697 696

• Kao što netko mora redovito, svakodnevno odigrati par tiju šaha, bilijara ili marijaša, tako je i taj ĉuveni general sva kodnevno sastavljao prijeke vojne sudove, predsjedavao im i s velikom ozbiljnošću i radošću optuţenome objavljivao mat.

Kad bi ĉovjek bio sentimentalan, tada bi napisao da je ovaj ĉovjek imao na savjesti priliĉan broj ljudi, osobito ondje na istoku gdje se, kao što je govorio, borio s velikoruskom agitacijom medu galicijskim Ukrajincima. No, s njegovog stajališta nikako ne moţemo govoriti da je ikoga imao na savjesti.

Ona kod njega jednostavno nije ni postojala. Kada bi na temelju presude svoga prijekog suda dao objesiti uĉiteljicu, uĉitelja, popa, cijelu obitelj, vraćao se mirno u svoj stan kao što se strastveni igraĉ marijaša mirno vraća iz gosti-onice kući i razmišlja o tom kako je dobio kontru, kako je onda on dao rekontru, oni suprakontru, on tuti, pa oni i na to odgovorili, a on onda svejedeno dobio, i imao sto sedam. Vješanje je drţao neĉim jednostavnim i prirodnim, nekakvim kruhom nasušnim, pa je za vrijeme ĉitanja pre-sude vrlo ĉesto zaboravljao cara i više nije govorio »U ime Njegovog Veliĉanstva osuĊujete se na smrt vješanjem«, već je izjavljivao: »OsuĊujem vas«. Ponekad bi i u vješanju pronalazio kakvu komiĉnu stranu, o ĉemu je takoĊer pisao svojoj supruzi u Beĉ:

»... ili, naprimjer, draga moja, ne moţeš ni zamisliti kako sam se

prošli f ut smijao, kada sam prije nekoliko dana osudio nekog

uĉitelja zbog špijunaţe. Imam izvjeţbanog ĉovjeka koji to vješa,

ima već priliĉnu praksu, on je neki narednik koji to radi iz sporta..

Bas sam bio u svome šatoru, kad je nakon presude došao taj narednik k

meni i pita me, gdje da objesi tog uĉitelja. Rekao sam mu da moţe

na najbliţem drvetu, pa sada zamisli tu komiĉnu situaciju'-bili smo

nasred stepe gdje se, dokle je pogled sezao, ništa drugo nije vidjelo

osim trave, a na milju daleko ni jednog drveta, no naredba je

naredba, pa je zato narednik uzeo uĉitelja sa sobom

njom poĊoše traţiti drvo. Vratili su se tek naveĉer ali — opet s tim

uĉiteljem. Narednik je došao k meni i opet me pita: »Na što da

objesim tog tipa?« Prekorio sam ga rekavši daje moj nalog glasio:

»Na najbliţem drvetu.« Rekao je da će onda opet ujutro probati, a

ujutro je došao sav blijed, i kaţe da mu je do jutra uĉitelj pobjegao.

Meni se to uĉinilo tako smiješnim da sam oprostio svima koji su ga

ĉuvali, a još sam i napravio vic od toga daje, vjerojatno, taj uĉitelj

sam otišao potraţiti kakvo drvo. Tako, vidiš draga moja, ovdje nam

uopće nije dosadno i reci malom Vilimeku da ga taticapusi i da će

mu uskoro poslati ţivog Rusa na kojem će Vilimek jahati kao na

konjiću. Još se, draga moja, sjećam jednog smiješnog sluĉaja kad smo

vješali nekakvog Ţidova zbog špijunaţe. Frajer se putem umiješao

medu nas, iako nije imao što meĊu nama traţiti, i ispriĉavao se da

prodaje cigarete. Dakle, visio je, ali samo nekoliko sekundi, jer nam se

uţe pretrgnulo i on je pao dolje, ali je smjesta došao k sebi i poĉeo

vikati na mene: »Gospodine generale, ja idem doma, već ste me

objesili, a prema zakonu ne mogu biti za jednu stvar dvaput

obješen«. Poĉeo sam se smijati, pa smo Ţidova pustili. Kod nas je,

draga moja, veselo...«

Kada je general Fink postao zapovjednikom garnizona

utvrde Pfemyšl, nije više imao toliko prilika za prireĊivanje

sliĉnih cirkusa, pa se stoga s velikom radošću prihvatio

Svejkova sluĉaja. Svejk je, dakle, stajao pred tim tigrom koji je sjedio na

Ĉelu dugog stola, pušio cigaretu za cigaretom, nareĊivao da mu prevode Svejkove odgovore i suglasno kimao glavom.

Bojnik je dao prijedlog da se u brigadi telegrafskim upitom utvrdi gdje se nalazi 11. pohodna satnija 91. pukovnije, kojoj, prema vlastitim izjavama, pripada optuţeni.

General se tomu usprotivio izjavivši da se time usporava rad prijekog suda i poništava njegov smisao. Jer ipak, postoji potpuno priznanje optuţenog da je obukao rusku odoru, zatim jedno vaţno svjedoĉenje u kojem je optuţeni priznao da je bio u Kijevu. Stoga predlaţe da se povuku na vijećanje kako bi presuda mogla biti izreĉena i odmah izvršena.

699 698

Bojnik je, meĊutim, ustrajao na svome da se mora utvrd' ti identitet optuţenoga, jer je ĉitav sluĉaj politiĉki neobiĉn vaţan. UtvrĊivanjem njegova identiteta mogle bi se otkrit' daljnje veze optuţenoga s njegovim bivšim prijateljima n postrojbe kojoj je pripadao.

Bojnik je bio romantiĉni sanjar. Govorio je još o tome da se u stvari traţe nekakve niti i da nije dovoljno samo ĉovjeka osuditi. Osuda je rezultat odreĊene istrage, a koja u sebi sadrţi niti, dok ove niti... nikako se nije mogao izvući iz tih niti, ali svi su ga razumjeli i s odobravanjem kimali glavom, pa ĉak i general kojemu su se te niti toliko svidjele da je zamišljao kako na bojnikovim nitima vise novi prijeki sudovi. Zato više i nije prosvjedovao protiv toga da se u brigadi provjeri pripada li Švejk zaista 91. pukovniji, kada je otprilike prešao Rusima, i za vrijeme kojih operacija 11. pohodnog bataljuna.

Za ĉitavo vrijeme te rasprave, Švejk je na hodniku bio pod straţom dva bajuneta. Zatim su ga opet predveli sudu i još jednom upitali kojoj pukovniji zapravo pripada. Poslije su ga odveli u garnizonski zatvor.

Kada se nakon neuspjelog prijekog suda vratio kući, general Fink je legao na otoman i razmišljao kako da ubrza ĉitav postupak.

Bio je ĉvrsto uvjeren da će odgovor ubrzo stići, ali da to ipak nije ona brzina kojom su se mogli diĉiti njegovi prijeki sudovi, jer poslije suĊenja slijedi još i duhovna utjeha optuţenog, ĉime se izvršenje presude nepotrebno odgaĊa za dva sata.

»Zapravo je svejedno — pomislio je general Fink —-moţemo mu podijeliti tu duhovnu utjehu unaprijed, pnje

presude i prije nego što doĊu obavijesti iz brigade. Tako i tako će visjeti.«

General Fink je naredio da mu pozovu vojnog svećenik3

Martineca.

Bio je to neki nesretni vjerouĉitelj i kapelan odnekud iz Moravske, koji je sluţio kod nekog tako ogavnog ţupnika ja je radije otišao u rat. Bio je to odista poboţan ĉovjek koji se sa ţaljenjem u srcu sjećao svoga ţupnika koji je polagano, ali sigurno, srljao u propast. Sjetio se kako njegov ţupnik loĉe šljivovicu kao smuk i kako mu je jednom noću, na silu, gurao u postelju nekakvu ciganku, skitnicu, koju je našao u selu kada je teturao iz pecare.

Vojni je svećenik Martinec zamišljao da će kroz sluţbu dijeljenja duhovne utjehe ranjenima i umirućima na bojištu iskupiti grijehe svoga razvratnog ţupnika koji ga je, vraćajući se noću kući, bezbroj puta probudio i govorio mu:

— Jeniĉek, Jeniĉek! Debela cura, to je sav moj ţivot. No, njegove se nade nisu ispunile. Bacali su ga po gar-

nizonskim zatvorima gdje nije imao nikakvog drugog posla nego jednom u ĉetrnaest dana prije mise odrţati u garnizon-skoj crkvi propovijed vojnicima, te odolijevati iskušenjima koja su dolazila iz oficirskog kasina, gdje su se vodili takvi razgovori da su u usporedbi s njima debele cure njegovog ţupnika bile nevina molitvica anĊelu ĉuvaru.

Obiĉno bi bio pozvan generalu Finku u vrijeme velikih vojnih operacija na bojištu kada bi se morala proslaviti neka pobjeda austrijske vojske, a general Fink je s jednakom lju-bavlju reţirao sveĉane poljske mise, kao što je to ĉinio i s prijekim sudovima.

Taj gad Fink bio je takav austrijski domoljub da se nije ni molio za pobjedu njemaĉkog ili turskog oruţja, već iskljuĉivo austrijskog. Kada bi Nijemci negdje pobijedili Francuze ili Engleze, popratio bi to potpunom šutnjom s oltara. No, neznatna pobjeda austrijske izvidniĉke ophodnje nad ruskom predstraţom, izvojevana nakon obiĉnog Ĉarkanja, a što bi stoţer napuhao u golemi mjehur od sapunice koji se pretvarao u poraz ĉitavog ruskog vojnog zbora, potaknula bi generala Finka na sveĉane sluţbe Boţje, tako da je nesretni vojni svećenik Martinec imao dojam da je general Fink ujedno i vrhovni poglavar katoliĉke crkve u Pfemvšlu.

701 700

t i,

General Fink takoĊer je odluĉivao i o tome kakav će biti ceremonijal prilikom takve mise, a uvijek je priţeljkivao nešto s oktavom, poput sveĉanosti na Tijelovo. Kada se već završilo podizanje u misi, imao je obiĉaj na vjeţbalište dokaskati na konju i pred oltarom triput viknuti: »Hura — hura — hura!«

Vojni svećenik Martinec, duša poboţna i pravedna, jedan od malobrojnih koji su još vjerovali u Boga, nerado je odlazio generalu Finku.

Nakon svih instrukcija koje je dobivao od zapovjednika garnizona, general Fink bi mu uvijek natoĉio kakvu ţesticu, a onda bi mu pripovijedao najnovije anegdote iz najglupljih knjiţica koje je za vojsku izdavao »Lustige Blatter«.

Imao je ĉitavu knjiţnicu takvih svezaka s glupim na-zivima kao: »Humor u naprtnjaĉi za oĉi i uši«, »Hindenbur-gove anegdote«, »Hindenburg u ogledalu humora«, »Druga naprtnjaĉa puna humora napunjena od Felixa Schlempera«, »Iz našeg gulaš-kanona«, »Soĉni granatni šrapneli iz rovova«, ili ovakve idiotarije: »Pod dvostrukim orlom«, »Beĉki odrezak iz C. i k. poljske kuhinje, podgrijao Artur Lokesch«. A ponekad mu je pjevao iz zbirke veselih vojniĉkih pjesama »Wir miissen siegen«1, pri ĉemu mu je neprestano nalijevao kakvu ţesticu i prisiljavao vojnog svećenika Martineca da s njim pije i urla. Zatim je pripovijedao gadarije, dok se Mar-tinec s tugom u srcu prisjećao svoga ţupnika koji nimalo nije zaostajao za generalom Finkom što se tiĉe masnih izraza.

Svećenik Martinec s uţasom je primijetio da što ĉešće odlazi generalu Finku sve više moralno propada.

Nesretniku su poĉeli goditi likeri koje je pio kod generala, a i generalovi razgovori poĉeli su mu se malo-pomalo sviĊati, javljale su mu se razvratne slike, a zbog rakije jarebikovaĉe, kontušovke i pauĉine na bocama starog vina koje mu je nudio general Fink, zaboravljao bi na Gospodina Boga, a meĊu redovima brevijara plesale su mu cure iz generalovih priĉa.

'.f '»V/*MtW '.J •$»«*».

Odvratnost prema posjetima generalu pomalo je nestajala. General je zavolio svećenika Martineca koji mu se u pr-

vom trenutku ĉinio kao nekakav sveti Ignacije Lojola, a koji se malo-pomalo prilagodio generalovoj okolini.

Jednom je general pozvao k sebi dvije sestre iz poljske bolnice koje ondje zapravo nisu ni radile, ali su tamo bile zapisane zbog plaće, a svoje prihode poboljšavale boljom prostitucijom kao što je već bilo uobiĉajeno u ta teška vremena. Pozvao je vojnog svećenika Martineca koji je već tako duboko pao u Ċavolske zamke, da je nakon pola sata zabave već izredao obje dame, pri ĉemu je tako rikao da je na divanu zaslinio ĉitav jastuk. Zatim si je dugo vremena spoĉitavao taj razvratni ĉin, a nije se mogao iskupiti ni time što je te noći, vraćajući se kući, kleĉao u parku greškom pred spomenikom graditelja i gradonaĉelnika, mecene, gospodina Gragowskog koji je osamdesetih godina imao velikih zasluga za Pfemvšl.

Samo se odjek koraka vojne ophodnje miješao s njegovim

usrdnim rijeĉima:

— Ne osudi, Gospode, sluţbenika svojega jer ni jedan

ĉovjek nije pravedan pred licem Tvojim, ako mu ne daš

oprost svih grijeha, neka mu ne bude teška osuda tvoja!

Pomoć tvoju molim i u ruke tvoje, Gospode, predajem duh

svoj. Otada se Martinec nekoliko puta pokušavao odreći svih

zemaljskih uţitaka. Kada bi ga pozvali generalu Finku, ispriĉavao se da je pokvario ţeludac, smatrajući ovu laţ nuţnom kako mu duša ne bi iskusila paklenih muka jer je u isto vrijeme drţao da vojniĉka disciplina zahtijeva, ukoliko vojnom svećeniku general naredi: »Loĉi prijatelju!«, da ovaj i loĉe već iz samog poštovanja prema nadreĊenom.

Ponekad mu to, doduše, nije polazilo za rukom, osobito kad bi general nakon sveĉanih poljskih misa prireĊivao još sveĉanije ţderaĉine na raĉun garnizonske blagajne, što su kasnije u raĉunovodstvu nekako skalupili, ne bi li se i oni o nešto ogrebli. Martinec bi tada uvijek zamišljao da je mor-

1. Mi moramo pobijediti

702 703

alno pokopan pred licem Gospodinovim i tresao se zbo» toga.

Poslije toga hodao je kao u bunilu, ne gubeći u tom kaosu vjeru u Boga i posve je ozbiljno poĉeo razmišljati o tome ne bi li bilo potrebno da se svakodnevno redovito biĉuje.

U sliĉnom je raspoloţenju i sada primio generalov poziv. General Fink izašao mu je ususret ozarena lica i razves-

eljen.

— Jeste li već ĉuli — vikao mu je već ususret — o mom prijekom sudu? Vješat ćemo jednog vašeg zemljaka!

Na tu rijeĉ »zemljaka« vojni svećenik Martinec pogledao je generala tuţnim pogledom. Već je nekoliko puta odbio primjedbu da je Ĉeh, već je bezbroj puta objasnio da nji-hovoj moravskoj ţupi pripadaju dvije općine — ĉeška i njemaĉka, i daje on toliko puta morao jedan tjedan drţati propovijed za Ĉehe, a drugi tjedan za Nijemce, a stoga što u ĉeškoj općini nema nikakve ĉeške škole već samo njemaĉka, morao je poduĉavati vjeronauk u obje općine na njemaĉkom jeziku, pa zato on i nije nikakav Ĉeh. Taj je logiĉki zakljuĉak jednom dao povoda nekom bojniku da za stolom primijeti kako je taj vojni svećenik iz Moravske trgovina mješovitom robom.

— Pardon — rekao je general — zaboravio sam da to nije vaš zemljak. On je Ĉeh, prebjeg, izdajica, sluţio je Rusima i visjet će. Ali zasada, samo zbog forme, utvrĊujemo njegov identitet, no to ne smeta, odmah će visjeti, ĉim stigne tel-egrafski odgovor.

Ponudivši feldkuratu da sjedne pored njega na divan, general je veselo nastavljao:

— Kad ja imam prijeki sud, sve mora zaista odgovarati ovoj rijeĉi »prijeki«, to je moj princip. Dok sam, još na poĉetku rata, bio kod Lavova, postigao sam jednom i to da smo nekog tipa objesili tri minute nakon proglašenja pre-sude. Bio je to, doduše, Ţidov, ali jednog smo Rusina objesili pet minuta nakon našeg vijećanja.

General se dobrodušno nasmijao: i4«r

___ No, sluĉajno nijedan nije trebao duhovnu utjehu. Ţidov je bio rabin, a Rusin pop. Onaj sluĉaj je, doduše, drugaĉiji, ovdje se radi o tome da ćemo objesiti katolika. Pala

mi ie na pamet fantastiĉna ideja: kako se ne bi odugovlaĉilo, vi mu podijelite duhovnu utjehu unaprijed tako da se stvar, kao što sam već rekao, ne bi odugovlaĉila.

General je pozvonio i naredio slugi: _ Donesi dvije iz one juĉerašnje baterije!

I puneći vojnom svećeniku vinsku ĉašu, reĉe mu ljubazno:

_ Malo se utješite prije duhovne utjehe. ^

Kroz prozor s rešetkama, iza kojega je Švejk sjedio na vojniĉkom krevetu, u taj grozni ĉas odzvanjao je njegov

pjevf| w.

Mi vojnici prava smo gospoda nas ljube i

cure od finoga roda Mi imamo love,

plaćeni smo masno svugdje nanije

dobro, svugdje nanije krasno Ĉa ra ra...

ein, zwei...

705 704

II

Duhovna utjeha

Vojni svećenik Martinec nije ušao k Svejku u pravom smislu te rijeĉi, već je k njemu dolepršao kao balerina na po-zornicu. Nebeske ĉeţnje i boca starog »Gumpoldskirchena« uĉinili su da se otac Martinec u tom dirljivom trenutku osjetio lakim kao pero. U tom ozbiljnom i svetom ĉasu ĉinilo mu se da se pribliţava Bogu, dok se zapravo pribliţavao Svejku. Za njim su se zatvorila vrata, ostavili su ih same, pa je Svejku, koji je sjedio na krevetu, oduševljeno rekao:

— Mili sinko, ja sam vojni svećenik Martinec. Ĉitavim putem, takvo oslovljavanje Švejka ĉinilo mu se najprikladnijim i nekako oĉinski dirljivim.

Svejk je ustao s postelje, bodro zatresao ruku vojnom svećeniku i rekao:

— Jako mi je drago, ja sam Švejk, ordonanc 11. marškompanije 91. pukovnije. Nedavno su nam sastav premestili iz Brucka nad Litavom, ĉiĉnite se tu kraj mene, gospon feldkurat, i recite mi zakaj su vas zatvorili. Vi ste ipak u rangu oficira, pa vam gebira oficirski rešt u garnizonu, a ne ovo; pa ovaj je krevet pun uši. Doduše, nekad se i dogodi da neko ne zna u koji zatvor u stvari spada, jer se to ili popetlja PO uredima, ili se dogodi sluĉajno. Jednom sam, gospon feldkurat, sedel u pukovnijskom reštu u Budejovicama, a k meni su dopelali nekakvog kadetštelfertretera1. To vam je

l- Kandidat za doĉasniĉki ĉin (iskrivljeno njem.)

707

bilo nekaj sliĉno ko feldkurat; nije ni pajcek a nije ni rn'v

deral se na vojnike ko da je oficir, a kad bi nekaj naprav'l' zatvarali su ga s obiĉnom vojskom. To su vam bili, gospon feldkurat, nekakvi bastardi tak da ih nisu primali u pod0

ficirsku kuhinju, a na vojniĉku hranu nisu imali pravo jer su po ĉinu bili više od toga, a nije im pripadala ni oficirska kuhinja. Tada smo ih, na poĉetku, imali valjda pet, a to vam je u kantini ţderalo same sireke jer hranu nigde nisu dobili sve dok jednom ni došel obrlajtant Wurm i zabranil im i to jer da to ne odgovara dostojanstvu kadetštelfertretera, i da ne smiju ići u kaminu po klopu.

A kaj su mogli napraviti kad ih u oficirsku kaminu nisu pustili? Visili su u zraku i nekolko dana su prošli hod po mukama, tak da je jedan skoĉil u Malšu, a jedan je pobe-gel iz pukovnije i za dva meseca je pisal u kasarnu da je u Maroku postal ministar vojske. Ostala su ĉetri, jer su onog iz Malše ţivog upecali, jer je on, kak je bil uzrujan, zabo-ravil kad je tam skakal da zna plivati i da je poloţil ispit iz plivanja s odliĉnim uspehom. Onda su ga poslali u bolnicu, al ni tam nisu znali kaj bi z njim napravili, dal ga trebaju pokriti z oficirskom dekom ili z obiĉnom, vojniĉkom. Onda su našli srednje rešenje, pa mu uopće nisu dali deku nego su ga zamotali u nekakvu mokru plahtu, tak da ih je za pol sata prosil da ga ponovo pustiju u kasarnu, a to je upravo bil taj kojeg su još celog mokrog zaprli k meni. Sedil je tam valjda tri dana, i uţival je jer je tam dobival jesti, doduše zatvoreniĉku hranu, ali svejedno hranu, i bil je, kak se veli, na sigurnom. Peti dan su došli po njega, a on se za pol sata vrnul po kapu i plakal je od radosti. Rekel mi je: »Konaĉno je došla odluka o meni. Od danas ćemo mi kadetštelfertreteri biti zatvarani u glavnoj straţarnici medu oficirima, za hranu ćemo doplaćivati u oficirskoj kuhinji> ali dobit ćemo jesti tek kad se oficiri najedu, spavat ćemo s vojskom, kavu ćemo dobivati isto iz vojniĉke kuhinje, duhan ćemo dobivati s vojskom.«

Tek se sada vojni svećenik Martinec pribrao do te mjere

fa je prekinuo Švejka reĉenicom koja po svome sadrţaju nije

spadala u prethodni razgovor: v _ Da, da, mili sinko! MeĊu nebom i zemljom postoje

spone o kojima treba razmišljati ĉista srca i s potpunim pov-

jerenjem u beskrajno milosrĊe Boţje. Dolazim ti, mili sinko,

podijeliti duhovnu utjehu.

Ušutio je, jer mu se sve to skupa uĉinilo nekako neprik-

ladnim. Putem je sastavljao nacrt govora kojim će nesretnika

navesti na razmišljanje o vlastitom ţivotu i o tome kako će

mu gore, na nebu, biti oprošteno ako se pokaje i pokaţe

uĉinkovito ţaljenje.

Sada je razmišljao kako nastaviti, ali Svejk ga je pretekao

pitanjem da li ima cigaretu.

Vojni svećenik Martinec nije još bio nauĉio puški. I to je

bilo jedino što je, zapravo, saĉuvao od prijašnjeg naĉina

ţivota. Pokatkad je kod generala Finka, kad je već bio malo

nacvrcan, probao pušiti »Britanku«, ali dim mu je odmah

izlazio, pri ĉemu je imao dojam da ga, straţareći nad njim,

anĊeo ĉuvar škaklja po grlu.

— Ne pušim, mili sinko — odgovorio je Švejku neobiĉno

dostojanstveno.

— Ĉudim se — reĉe Švejk — ja sam poznaval jako puno

feldkurata, i svi su pušili ko Turci. Feldkurata si uopće nem-

rem ni predstaviti da ne puši i ne pije. Poznaval sam samo

jednog koji ni pušil, ali je umesto toga ţvakal duhan, pa bi za

vreme propovedi popljuval ćelu propovedaonicu. A od kud

ste, gospon feldkurat?

— Od Novog Jiĉfna — klonulim glasom javio se C. i k. v.

s. Martinec.

— Onda gospon feldkurat, valjda poznate nekakvu Ruţenu Gaudrsovu koja je preklani delala u jednoj gostioni u Platnefskoj ulici u Pragu, a odjednom je tuţila osamnajst muških za oĉinstvo zato jer su joj se rodili dvojĉeki. Jedan od tih dvojĉeka imal je jedno oko plavo a drugo smeĊe, onaj drugi dvojĉek imal je jedno oko sivo a drugo crno, tak da je ona pretpostavljala da su već kod toga angaţirana

709 708

ĉetri gospona sa sliĉnim oĉima, koji su zalazili u tu krĉmu i nekaj z njom imali. Onda, jedan je od tih dvojĉeka irnal šepavu nogicu ko jedan savetnik iz gradske skupštine, koji je isto tam zalazil, a ono drugo dete imalo je šest prsteka na jednoj nogi ko jedan zastupnik koji je tam bil svakodnevni gost. I sad si moţete predstaviti kak je to zgledalo, gospon feldkurat, kad je takvih tam dolazilo osamnajst, a ti su dvojĉeki od svakog imali nekakvi znak, od svih tih osamnajst s kojima je ona išla ili u privatni smeštaj ili u hotel. Na kraju je sud odluĉil da je u takvoj guţvi otac nep-oznat, a ona je to na koncu sve prebacila na birtaša i tuţila je tog birtaša kod kog je sluţila, al taj je dokazal da je već prek dvadeset let impotentni, na temelju operacije nekakve upale doljnjih udova. A oni su je onda šupirali, gospon feldkurat, k vama u Novi Jiĉin, a iz tog se najbolje vidi kad neko jako puno traţi, da bude dobil drek na šibici. Ona se trebala drţati jednoga, a ne pred sudom tvrditi da je jedan dvojĉek od gospona zastupnika, a drugi od gospona savet-nika gradske skupštine, ili od ovog ili od onog. Za svako roĊeno dete da se lako zraĉunati. Tog i tog datuma bila sam z njim u hotelu i tog i tog datuma to mi se dete rodilo. To se zna, ak je porod normalni, gospon feldkurat. U takvim pajzlima uvek se najde nekakvi svedok, nekakav domar ili sobarica koji se bude zaklel za petaka da je ta ţenska zbil-jam tu noć bila s tim ĉovekom i da mu je još rekla, kad su silazili niz štenge: »A što ako se nešto zbog ovog dogodi?«, a on da joj je odgovorili »Ne boj se, ljubljena, za dijete ću ja skrbiti.«

Vojni svećenik se zamislio i ĉitava duhovna utjeha uĉinila mu se nekako teškom, premda je već ranije imao razraĊen ĉitav plan o tome što će i kako će razgovarati s milim sinkom. U trenutku tog najvišeg milosrĊa, na dan posljednjeg suda, kada svi vojni zloĉinci ustanu iz groba s omĉom oko vrata, bit će pomilovani stoga što su grijehe okajali, baš kao i onaj razbojnik iz Novog Zavjeta.

Imao je pripremljenu, vjerojatno, jednu od najljepših

duhovnih utjeha, a koja se trebala sastojati od tri dijela. Najprije je htio govoriti o tome da je smrt vješanjem laka, naroĉito kad je ĉovjek potpuno pomiren s Bogom. Vojni zakon kaţnjava krivca zbog poĉinjene izdaje Njegova Veliĉanstva cara, koji je otac svih vojnika, tako da i na manji prekršaj spram njega valja gledati kao na ocoubojstvo, kao na vrijeĊanje vlastitog oca. Zatim je htio razviti svoju teoriju da je car postavljen milošću Boţjom, da je po milosti Boţjoj odreĊen da upravlja svjetovnim poslovima, onako kao što je papa postavljen da upravlja duhovnim stvarima. Izdaja poĉinjena prema caru, jest izdaja poĉinjena prema samom Gospodinu Bogu. Vojnog zloĉinca, prema tome, osim omĉe ĉeka još i vjeĉna kazna i vjeĉno prokletstvo kao hulitelja. No, iako svjetovna pravda ne moţe glede vojne discipline poništiti presudu, već zloĉinac mora biti obješen, glede ove druge kazne a koja se odnosi na vjeĉnost, još uvijek nije sve izgubljeno. Ĉovjek se tome moţe oduprijeti sjajnim pot-ezom, a to je pokajanje.

Vojni svećenik zamišljao je ovu najdirljiviju scenu koja

će i njemu samomu donijeti koristi tamo gore, i pomoći u

brisanju svih prigovora o njegovoj djelatnosti i ponašanju u

stanu generala Finka u Pfemvšlu. Zamišljao je kako će nakon

ovog uvoda viknuti na zatvorenika:

— Pokaj se sinko, kleknimo skupa! Ponavljaj za mnom,

sinko!

I kako će zatim tom smrdljivom, ušljivom ćelijom odjekivati

molitva:

»Boţe, ĉija je vjeĉna osobina smilovanje i praštanje,

molimo te ţarko za dušu ovog vojnika, kojemu si zapovi-

jedio otići s ovoga svijeta na temelju odluke prijekog suda u

Pfemvšlu. Daj ovom pješaku, zbog njegova usrdna i potpuna

pokajanja, da ne okusi paklenih muka, već da uţiva u radosti

vjeĉnog blaţenstva!«

— S dopuštenjem — gospon feldkurat — već pet minuta

sedite ko ukopani, ko da vam niti ni do razgovora. Po vama se

odmah vidi da ste prvi put u zatvoru.

711 710

— Došao sam — rekao je ozbiljno vojni svećenik —- zb duhovne utjehe. °

— To je ĉudno, gospon feldkurat, da stalno spominjet tu duhovnu utjehu. Ja se, gospon feldkurat, ne osećam tak jakim da bi vam mogel dodeliti tu nekakvu utjehu. A niste ni prvi ni zadnji, gospon feldkurat, koji je upal iza rešetki Uostalom, rekel bum vam istinu, gospon feldkurat, ja ne znam tak dobro govoriti da bi nekom mogel pruţiti tu duhovnu utjehu, u njegovom teškom stanju. Jednom sam to probal, al to ni baš dobro ispalo; ĉiĉnite se tu fino kraj mene i ja bum vam to ispripovedal. Dok sam stanova! u Opatoviĉkoj ulici, imal sam tam jednog prijatelja Faustv-na, koji je bil vratar u hotelu. Bil je to jako dobri ĉovek, pravedan i marljiv. Poznaval je sve uliĉarke, i mogli ste doći, gospon feldkurat, u bilo koje doba noći u hotel i samo mu reći: »Gospon Faustvn, trebam nekakvu gospodiĉnu«, i on bi vas odmah savesno pital, jel trebate blondinu, brinetu, manju, veću, tanju, deblju, Njemicu, Ĉehinju, ili Ţidovku, slobodnu, razvedenu ili oţenjenu gospicu, inteligentnu ili bez inteligencije. Švejk se povjerljivo priljubio uz vojnog svećenika, i obgrlivši ga oko pasa nastavio:

— Recimo, naprimer, gospon feldkurat, da velite: »Trebam blondinu, nogatu, udovicu bez inteligencije«, vi bi ju za deset minuta imali u krevetu, skup s krsnim listom.

Vojnom je svećeniku postalo vruće, a Švejk je, materinski privijajući k sebi vojnog svećenika, i dalje govorio:

— Ne bi verovali, gospon feldkurat, kak je gospon Faustvn imal smisla za moral i poštenje. Od tih ţenskih koje je dopelal i slal u sobe, ni uzel ni krajcara napojnice, a kad se neki put neka od tih ţenskih zaboravila i htela mu neka) rinuti u ţep, trebali ste videti kak se uzruja! i poĉel na nju vikati: »Svinjo jedna, kad već prodaješ svoje telo i ĉiniš smrtni greh, nemoj si misliti da bu mi taj tvoj nekakav šestak pomogel. Nisam ja nikakav svodnik, droljo bestidna. Ja to radim jedino iz saţaljenja prema tebi, da ne padneš tak nisko i da ne moraš svoju sramotu javno izlagati prolaznicima, da

negde po noći ne vlovi patrola i da posle ne moraš tri dana hiti u zatvoru. Ovak si barem u toplom, a niko ni ne vidi kak si nisko pala.« On si je to posle nadoknadil na gostima, kad već ni htel zeti nofce ko svodnik. Imal je svoju cenu: plave Oĉi šestaka, crne petnajst krajcara, a on je to sve izraĉuna! i detaljno napisal raĉun na komadić papira, i onda bi ga predal gostu. Bile su to jako pristupaĉne cene za podvoĊenje. Za ţensku bez inteligencije doplata je bila šestaka, jer je on po-lazil s tog stajališta da takva jednostavna osoba moţe bolje zabaviti nego nekakva obrazovana dama. Jednom naveĉer došel je k meni gospon Faustvn u Opatoviĉku ulicu uţasno uzrujani, skroz izvan sebe, ko da su ga maloprije izvlekli ispod tramvaja i još mu uz to maznuli vuru. U poĉetku uopće ni mogel govoriti, samo je iz ţepa izvlekel bocu ruma, otpi! je, dal je meni i rekel: »Pij!« Tak nismo niš ni govorili, sve dok nismo popili tu bocu, a onda mi on odjednom veli: »Prijatelj, budi tako ljubazan, napravi mi nekaj po volji. Otvori prozor na ulicu, ja bum se sel na štok, ti bus me ćopil za noge i gurnul me dolje s trećeg kata. Ja u ţivotu više niš ne trebam, meni treba samo ta posljednja utjeha, da se najde dobri prijatelj, koji bu me sprovel s ovog sveta. Ja više na ovom svetu biti nemrem, ja sam pošteni ĉovek, a optuţen sam za svodništvo, ko da sam nekakvi ţidovski svodnik. Pa naš hotel je prvoklasni, sve tri sobarice i moja ţena imaju knjiţice, a za vizitu nisu ostale duţne doktoru ni jedan krajcar. Ak me samo malo voliš, hiti me s tog trećeg kata, daj mi tu posljednju utjehu.« Rekel sam mu da se popne na taj prozor, i onda sam ga hitil dolje na ulicu. Nemojte se prepasti, gospon feldkurat.

Švejk se popeo na dasku kreveta, a povukao je sa sobom i vojnog svećenika:

— Pogledajte, gospon feldkurat, ja sam ga ovak primil, i hop, hitil sam ga dolje.

Švejk je podigao vojnog svećenika, bacio ga na pod i^dok je izbezumljeni vojni svećenik na podu dolazio k sebi, Švejk je govorio dalje:

713 712

— Tak, vidite gospon feldkurat, da se niš ni dogodilo ni njemu, gosponu Faustvnu, jer je to bilo samo triput više Taj je gospon Faustvn bil totalka cugoš, pa je zaboravil da u Opatoviĉkoj ulici stanujem u niskom prizemlju, a ne na trećem katu, kak sam preklani stanoval u Kfemencovoj ulici a on mi je i tam dolazil u goste.

Vojni je svećenik s poda preplašeno gledao na Švejka koji je, stojeći nad njim na krevetu, mahao rukama.

Vojnom svećeniku palo je na pamet da ima posla s luĊakom i zato je zamucao:

— Da, mili sinko, nije to bilo ni triput tako visoko — šuljao se polako natraške prema vratima, po kojima je poĉeo tako snaţno udarati i pritom tako strašno jaukati da su mu smjesta otvorili. Švejk je iza prozora s rešetkama vidio kako vojni svećenik brzo kroĉi preko dvorišta u pratnji straţe i usto ţivo gestikulira.

»Sad ga valjda vodiju u sobu za luĊake« — pomislio je Švejk, skoĉio s kreveta i marširajući vojniĉkim korakom, zapjevao:

Prsten kojeg si mi dala ja ga

neću nositi ĉim doĊem u

regimentu na cijev ću ga

nabiti...

Za nekoliko minuta, vojnog svećenika najavili su gen-eralu Finku.

Kod generala se opet okupilo veliko društvo u kojem su istaknutu ulogu igrale dvije ugodne dame, vino i likeri.

Od ĉasniĉkog zbora bili su tu prisutni svi ĉlanovi jutrošnjeg prijekog suda, osim obiĉnog infanterista, koji im je ujutro pripaljivao cigarete. Vojni svećenik iznova je uplovio u društvo kao avet iz bajke. Bio je blijed, smušen i dostojanstven, kao ĉovjek koji je svjestan da je nevin ispljuskan.

General Fink, koji se u posljednje vrijeme s velikim pov-jerenjem odnosio prema vojnom svećeniku, privukao ga je k sebi na divan i supijanim glasom upitao:

— A što je s tobom, duhovna utjeho?

Jedna od veselih dama bacila je na svećenika cigaretu. — Pijte, duhovna utjeho — rekao je general Fink,

nalijevajući mu vino u veliki zeleni pehar. Budući da ovaj to nije odmah ispio, general ga je stao vlastoruĉno pojiti i da vojni svećenik nije junaĉki lokao bio bi ga cijelog polio.

Tek tada su poĉela padati pitanja o tome kako se pri duhovnoj utjehi vladao osuĊenik. Vojni svećenik je ustao i rekao glasom punim tragike:

— Poludio je. — To mora da je bila sjajna duhovna utjeha — zasmijao

se general, našto su svi prasnuli u grohotan smijeh, dok su obje dame poĉele opet bacati cigarete na vojnog svećenika.

Na kraju stola, drijemao je u naslonjaĉu bojnik koji je već bio suviše potegnuo, a sada se probudio iz apatije, na brzinu nalio dvije vinske ĉaše nekakvog likera, prokrĉio sebi put do svećenika preko stolica i natjerao omamljenog boţjeg slugu da ispije s njim pobratimstvo. Zatim se ponovno svalio na svoje mjesto i nastavio kunjati.

Ovim ispijanjem pobratimstva upao je vojni svećenik u kandţe Ċavla koji je svoje ruke pruţao prema njemu iz svih boca na stolu i iz pogleda i osmijeha veselih dama koje su suĉelice njemu podigle noge na stol, tako da je na vojnog svećenika iz ĉipkica virio sam Belzebub.

Do posljednjega ĉasa vojnog svećenika nije napustilo uvjerenje da se radi o njegovoj duši i da je on sam muĉenik.

To svoje uvjerenje objavio je i dvojici vojnih sluţnika gen-erala Finka koji su ga nosili u susjednu sobu na divan:

— Tuţan doduše, ali uzvišen prizor otvara se pred vašim oĉima, kad se nepristranom i ĉistom mišlju prisjetite tolikih proslavljenih patnika, koji postadoše ţrtvama zbog obrane vjere, a poznati su pod imenom muĉenika. Po meni vidite kako se osjeća ĉovjek uzdignut nad svim patnjama, ako u

714 7/5

njegovu srcu ţivi istina i krijepost koje će ga naoruţati slavnu pobjedu nad najstrašnijim patnjama.

Okrenuli su ga licem prema zidu i on je odmah zaspao

Imao je nemiran san.

Usnuo je da obavlja duţnost vojnog svećenika, a naveĉer da je vratar u hotelu umjesto vratara Faustvna kojega je Švejk bacio s trećeg kata.

Generalu su sa svih strana pristizale priptuţbe na feldku-rata, da je umjesto blondine doveo gostu brinetu, a umjesto razvedene gospode s inteligencijom, udovicu bez inteligencije.

Probudio se ujutro mokar kao miš, u ţelucu je osjećao muĉninu kao da je na valovima i ĉinilo mu se da je onaj njegov ţupnik u Moravskoj prema njemu pravi anĊeo.

: R '.;lU|i'.l

:ttr.-

•1*8

III

Švejk opet u svojoj marškompaniji

Onaj bojnik koji je na juĉerašnjem prijepodnevnom istraţnom suĊenju Svejku igrao ulogu istraţitelja, bio je ista ona figura koja je juĉer naveĉer kod generala pila pobratim-stvo s vojnim svećenikom i drijemala.

Bilo je posve sigurno da nitko nije znao kada je i kako bojnik noću otišao od generala. Svi su bili u takvom stanju da nitko nije ni primijetio njegovo izbivanje, a general je ĉak pobrkao tko u društvu uopće govori. Bojnika u društvu nije bilo već više od dva sata, ali general je bez obzira na to uvijao brkove, glupo se smijao i vikao:

— To ste dobro rekli, gospodine bojniĉe! Ujutro nigdje nisu mogli naći bojnika. Kaput mu je

visio u predsoblju, sablja je bila na vješalici, a nedostajala je samo njegova ĉasniĉka kapa. Pretpostavljali su da je moţda zaspao negdje u kući, na zahodu, pregledali su sve zahode, ali nigdje ga nisu našli. Umjesto njega, pronašli su na drugom katu nekog usnulog natporuĉnika iz generalova društva, koji je spavao kleĉeći, s njuškom u zahodskoj rupi, onako kako ga je uhvatio san dok je povraćao.

A bojnik, kao da je u zemlju propao. No, da je netko pogledao iza prozora s rešetkama gdje

je bio zatvoren Švejk, vidio bi kako pod Švejkovim ruskim vojniĉkim kaputom spavaju dvije osobe na krevetu, i kako ispod kaputa izviruju dva para cipela.

717 716

One s ostrugama pripadale su bojniku, a one bez os-truga, Švejku.

Obojica su leţali priljubljeni jedan uz drugoga kao dva maĉića. Švejk je podmetnuo svoju šapu pod bojnikovu glavu, a bojnik je obgrlio Švejka oko struka, priljubivši se k njemu kao štene uz kuju.

U tome nije bilo niĉeg zagonetnog. Bio je to samo dokaz da je gospodin bojnik svjestan svojih duţnosti.

Sigurno vam se nekada dogodilo da ste s nekim sjedili i pili ĉitavu noć sve do drugoga dana poslijepodne, a onda se odjednom vaš sugovornik uhvatio za glavu, skoĉio i viknuo: »Isuse i Marijo, pa ja sam morao biti u osam sati u uredu!« To je takozvani napad duţnosti, koji se pojavljuje kao nekakav otpali proizvod griţnje savjesti. Takva ĉovjeka, kojega uhvati taj plemeniti napad, ništa ne moţe odvratiti od njegova svetog uvjerenja da odmah mora nadoknaditi ono što je u uredu propustio. To su one pojave bez šešira koje uredski vratari hvataju na hodniku i smještaju u svoje sobice na divan, kako bi se ispavale.

Sliĉan napad dobio je i bojnik. Kada se probudio u naslonjaĉu, najednom mu je palo na pamet da odmah mora saslušati Švejka. Taj napad uredske duţnosti izronio je najednom tako naglo i bio je proveden tako brzo i odluĉno da uopće nitko nije primijetio kako je bojnik nestao.

Ali zato su tim snaţnije bojnikovu prisutnost osjetili u straţarnici vojniĉkog zatvora. Uletio im je tamo poput pume.

Narednik koji je bio u sluţbi spavao je na stolu, a svuda oko njega drijemali su ostali vojnici u najrazliĉitijim poloţajima.

Bojnik s naherenom kapom uletio je s takvom drekom da su smjesta svi prestali zijevati tako da su im lica ostala iskreveljena, pa na bojnika nisu gledala oĉajna i izbeljena lica skupine vojnika, već skupina iskreveljenih majmuna.

Bojnik je udarao šakom po stolu i urlao na narednika:

— Indolentni klipane, tisuću puta sam vam već rekao da su vaši ljudi posrana, svinjska banda.

Okrenuvši se prema izbezumljenim vojnicima vikao je: —— Vojnici! Vama glupost viri iz oĉiju i kada spavate, a

kad se probudite izgledate tako kao da je svatko od vas progutao vagon dinamita.

Zatim je slijedila duga i izdašna propovijed o duţnostima vojnika u straţarnici i konaĉno poziv da mu smjesta otvore zatvor u kojem je Švejk, jer da delinkventa ţeli podvrgnuti saslušanju.

I tako je, noću, bojnik dospio k Švejku. Stigao je onamo u onom stadiju kad je već, kako se kaţe, u

njemu sve sazrilo. Njegov posljednji ispad ogledao se u tome što je naredio da mu se predaju kljuĉevi zatvora.

Krajnjim, oĉajniĉkim naporom, prisjećajući se svojih duţnosti, narednik je to odbio, što je kod bojnika odjed-nom izazvalo veliĉanstvenu reakciju.

— Posrana, svinjska bando! — vikao je u dvorište — da ste mi smjesta dali te kljuĉeve u ruke, ja ću vam pokazati!

— Pokorno javljam — odgovorio je narednik — da sam vas prisiljen zakljuĉati i zbog vaše sigurnosti postaviti straţu uz zatvorenika. Kad budete ţeljeli izaći, gospodine bojniĉe, molim, udariti po vratima.

— Glupane — rekao je bojnik — pavijane jedan, devo, misliš da se bojim nekakvog zatvorenika, pa da mi postaviš straţu dok ga budem saslušavao. Sto mu gromova, zakljuĉajte, i da ste smjesta vani!

U otvoru nad vratima, u omreţenom okviru, petrolejska je svjetiljka s uvuĉenim stijenjom bacala prigušeno svjetlo koje je jedva bilo dovoljno da bojnik pronaĊe već budnog Švejka koji je, stojeći u vojniĉkom stavu kod svoga kreveta, strpljivo ĉekao što će se zapravo razviti iz ovog posjeta.

Švejk se dosjetio da će biti najbolje ako gospodinu bo-jniku raportira, pa je stoga odluĉno viknuo:

— Pokorno javljam, gospon major, jedan zatvoreni

ĉovek, drugo se niš ni dogodilo.

719 718

Bojnik se odjednom nije mogao sjetiti zbog ĉega je u

stvari ovamo došao pa samo reĉe: — Ruht! A gdje ti je taj zatvoreni ĉovjek?

— To sam, pokorno javljam gospon major, ja —- rekao je ponosno Švejk.

No, na taj odgovor bojnik nije reagirao jer su generalovo vino i likeri baš proizvodili u njegovom mozgu posljednju alkoholnu reakciju. Zijevnuo je tako strašno da bi se svakom civilu išĉašile vilice. No, bojniku je to zijevanje premjestilo misli u one moţdane vijuge u kojima je kod ĉovjeka smješten dar za pjevanje. Pao je posve neusiljeno na daske Svejkova kreveta i derao se takvim glasom kao kad priklano prase pred samu smrt skviĉi:

Oh, Tannenbaum! Oh, Tannenbaum, wie

schon, sinci deine BldtterP

Ponovio je to još nekoliko puta, uplećući u pjesmu nera-zumljive krike.

Zatim se prevalio na leda kao mali medvjedić, sfrkao se kao lopta i poĉeo hrkati.

— Gospon major — budio ga je Švejk — pokorno jav-ljam da bute dobili uši.

No, sve je bilo uzalud. Bojnik je spavao kao zaklan. Švejk ga njeţno pogleda i reĉe:

— Pajki, pijanduro — i pokri ga kaputom. Kasnije se uvukao k njemu i tako su ih, priljubljene, ujutro i pronašli.

Oko devet sati, kada je potraga za bojnikom dostigla vrhunac, Švejk se izvukao iz kreveta i smatrao potrebnim da probudi bojnika. Pretresao ga je nekoliko puta vrlo temeljito, odgrnuo s njega ruski kaput dok konaĉno bojnik nije sjeo na krevet, i gledajući tupo, oĉekivao od Švejka rješenje zagonetke što se to zapravo s njim dogodilo, jj,

l. O jelo, o jelo, lijepo je tvoje lišće (njem.) • ''•'

—- Pokorno javljam, gospon major — rekao je Švejk

___ da su ovi već nekolko put dolazili iz straţarnice da se

uveriju jeste li još ţivi. Zato sam si dopustil da vas sad

probudim, jer ne znam kolko dugo obiĉno spavate, pa da ne

bi nekaj prespavali. U pivovari u Uhfinevesi bil je jedan

baĉvar. Taj je uvek spaval do šest ujutro, ali kad bi prespava!

samo do frtalj sedam, onda bi spaval skroz do popodne i to

je delal tak dugo dok ga nisu sterali s posla, a onda si je

on, u srdţbi, dopustil uvredu crkve i jednog ĉlana naše

vladarske obitelji.

— Ti si blesav, je li? — rekao je bojnik i to ne posve

bez primjese oĉaja, jer mu je glava nakon juĉerašnje veĉeri

bila kao baĉva i nikako nije nalazio odgovora na to što u

stvari on ovdje radi, zašto su ovamo dolazili iz straţarnice,

zašto ovaj tip koji stoji pred njim blebeće takve gluposti

koje nemaju ni glave ni repa. Sve mu se to ĉinilo tako

ĉudnovatim. Nejasno se prisjećao da je već jednom ovdje,

noću, bio — ali zašto?

— Bio sam ovdje noćas, je li? — upitao je s poloviĉnom

sigurnošću.

— Po zapovedi, gospon major — odgovorio je Švejk

— kak sam ja razmel, pokorno javljam, iz onoga kaj ste

govorili, vi ste, gospon major, došli mene saslušati.

Tek sad je bojniku sinulo u glavi, pa je pogledao sebe, a

zatim iza sebe, kao da je nešto traţio. — Ne morate se niš brinuti, gospon major — rekao je

Švejk — probudili ste se toĉno onakvi kakvi ste sim i došli. Došli ste bez kaputa, bez sablje, ali s kapom. Kapa vam je tam, moral sam vam je zeti iz ruke jer ste ju hteli staviti pod glavu. Oficirska kapa koja spada u uniformu, to vam je ko cilinder. A naspavati se na cilindru mogel je samo jedan gospon Karderaz u Lodenici. Taj se u krĉmi spruţil na klupu i stavil si cilinder pod glavu; on je doduše peval na sprovodima, pa je na svaki sprovod išel s cilindrom; dakle, denul si je fino cilinder pod glavu i sugeriral si je da ga ne srne zguţvati, pa je ćelu noć nekak nad njim lebdil,

721 720

s tak maliĉkom teţinom svog tela, da to cilindru opće niš ni škodilo, još mu je nekak i pomoglo jer kak se on vrtil s jedne na drugu stranu, tak ga je fino z lasima kefal da ga je

speglal.

Bojnik, koji je sad već shvatio što je i kako je, nije prestajao tupo piljiti u Švejka i samo je ponavljao:

— Ti si blesav, je li? Ja sam sad tu, i ja idem. Ustao je, pošao k vratima i zalupao po njima.

Prije no što su došli otvoriti, još jednom je rekao Švejku:

— Ako ne doĊe telegram da ti si ti, onda visiti ti!

— Fala lepa — rekao je Švejk — znam, gospon bojnik, da se jako za mene brinete, ali ak ste moţda, gospon bojnik, ovde na krevetu vlovili nekakvu uš, a ona bude maliĉka i bude imala crvenkastu riticu, budite sigurni da je to muţjak i jako bu dobro, ak to već ni jedina, da ona druga ne bude siva s crvenkastim prugicama na trbuhu, jer tada bi to bil par, a ti se gadovi jako brzo razmnoţavaju, brţe nego kunići.

— Lassen Sie daš1 — rekao je bojnik klonulo Švejku, dok su otvarali vrata.

Bojnik nije napravio više nikakav izgred, u straţarnici je posve odmjereno naloţio da dovezu koĉiju i za vrijeme truckanja po bijednoj kaldrmi Pfemvšla, glavom su mu se vrzmale misli da je onaj delinkvent budala prvog reda, ali da je to ipak, vjerojatno, nekakvo nevino govedo, a što se tiĉe njega, bojnika, da mu ništa drugo ne preostaje osim da se odmah ustrijeli kad doĊe kući, ili da pošalje generalu po kaput i sablju, da se ode okupati u gradsko kupalište, da nakon kupanja svrati u vinariju kod Vollgrubera kako bi popravio okus svega, te da za veĉeras telefonski naruĉi kartu za predstavu u gradskom kazalištu.

Prije no što je stigao do svoga stana, odluĉio se za ono drugo. - r •

l. Pustite to (njem.)

U stanu ga je ĉekalo malo iznenaĊenje. Došao je baš u

pravi ĉas...

Na hodniku njegova stana stajao je general Fink, drţao je

njegovog sluţnika za ovratnik, bijesno ga stezao i derao

se:

— Gdje ti je bojnik, govedo? Govori, ţivotinjo! Ţivotinja

ipak nije progovorila, stoga što je poplavjela u licu od toga

kako ju je general gušio.

Bojnik je još na poĉetku ovog prizora primijetio da

nesretni posilni ĉvrsto steţe pod pazuhom njegov kaput i

sablju, koje je vjerojatno donio iz predsoblja generalova

stana.

Ova je scena poĉela bojnika zabavljati, pa je zastao kod

pritvorenih vrata i promatrao muĉenje svoga vjernog sluge

koji se odlikovao tom rijetkom osobinom da je bojniku već

odavno išao na jetra svojim lopovlukom.

General je na trenutak pustio pomodrjelog posilnog, ali

samo radi toga da bi izvukao iz dţepa telegram kojim ga je

poĉeo mlatiti po ustima i licu, pri ĉemu je urlao:

— Gdje ti je bojnik, stoko, gdje ti je tvoj bojnik-

istraţitelj, stoko, da mu predam telegram sluţbenog kara-

ktera?

— Ovdje sam — viknuo je s vrata bojnik Denvota, kojeg je kombinacija rijeĉi »bojnik-istraţitelj« i »telegram« podsjetila na odreĊene duţnosti.

— Ah — uzviknuo je general Fink — vratio si se?

U prizvuku je bilo toliko zajedljivosti da bojnik nije odgovorio, već je neodluĉno ostao stajati.

General mu reĉe da pode s njim u sobu, pa kad su sjeli za stol, baci pred njega telegram kojim je mlatio posilnog, i reĉe mu tragiĉnim glasom:

— Ĉitaj, to je tvoje djelo. Dok je bojnik ĉitao telegram, general je ustao sa stolice,

jurio je po sobi, rušio stolice i taburete, i vikao:

— A ipak ću ga objesiti! Telegram je bio ovoga

sadrţaja:

723 722

1 »Pješak JosefŠvejk, ordonans 11. pohodne satnije, izgubio s na

sluţbenom putu kao osiguravatelj smještaja 16. ovog mjeseca na

putu Chyroiu — Felštyn. Bez odgaĊanja uputiti pješaka

Švejka u brigadna zapovjedništvo u Wojafycze.

Bojnik je otvorio stol, izvukao kartu i zamislio se nad time što je Felštvn 40 kilometara jugoistoĉno od Pfernvšla, tako da se pojavila strašna zagonetka kako je pješak Svejk došao do ruske odore u kraju koji je više od sto pedeset kilometara udaljen od bojišnice, a bojne se pozicije proteţu na liniji Sokal — Turze — Kozlow. Kad je bojnik ovo priopćio generalu i pokazao mu na karti mjesto gdje se prije nekoliko dana, prema telegramu, izgubio ŠVejk, general je riknuo kao bik jer je osjetio da su sve njegove nade o prijekom sudu pale u vodu. Pošao je k telefonu, spojio se sa straţarnicom i izdao zapovijed da odmah u bojnikov stan predvedu zatvorenika Švejka.

Prije no što je zapovijed bila ispunjena general je bezbroj puta, uz grozno proklinjanje, izrazio svoje nezadovoljstvo zbog toga što nije Švejka dao, na svoj rizik, objesiti odmah, bez ikakve istrage.

Bojnik mu je oponirao i govorio nešto o tomu da su pravo i pravednost meĊusobno povezani kao prst i nokat i govorio je općenito o sjajnim periodima pravednosti sud-stva, o sudskim ubojstvima i uopće o svemu mogućem što mu je padalo na pamet, jer je još od sinoć patio od strašnog mamurluka koji je jednostavno morao ishlapjeti kroz rijeĉi. Kad su konaĉno priveli Švejka, bojnik je od njega zatraţio potpuno objašnjenje o tomu što se dogodilo tamo kod Felštvna, i što je to zapravo s tom ruskom odorom.

Svejk je sve podrobno objasnio i podupro izlaganje s nekoliko primjera iz svoje »povijesti ljudskih muka«. Kada ga je kasnije bojnik upitao zašto to već nije ranije na saslušanju pred sudom rekao, Svejk je odgovorio kako ga zapravo nitko nije ni pitao kako je došao do ruske uniforme, nego da su samo padala ovakva pitanja: »Priznajete

li da ste dobrovoljno i bez pritiska obukli uniformu nepri-

jatelja?« I zato što je to bila istina on nije mogao reći ništa

drugo, nego: »Naravno da — jasno — tako je — bez sum-

nje.« I upravo je, stoga, s ogorĉenjem odbio objedu koja je

pala na sudu, da je izdao cara.

— Taj je ĉovjek totalni idiot — rekao je bojniku general

—. preobući se na obali ribnjaka u nekakvu rusku odoru

koju je tamo bogzna tko ostavio, pustiti da ga uvrste u

skupinu ruskih zarobljenika, to moţe napraviti samo budala.

— Pokorno javljam — javio se Svejk — da zbiljam

nekad i sam primjećivani da sam malouman, i to naroĉito

nekak pred veĉer. — Kuš, govedo — rekao mu je bojnik i obratio se gen-

eralu s pitanjem što sad uĉiniti sa Švejkom.

— Neka ga objese u brigadi — odluĉio je general.

Sat nakon toga, patrola je vodila Švejka na kolodvor

kako bi ga sproveli u stoţer brigade u Wojalycze. Svejk je u

zatvoru ostavio za sobom malu uspomenu, napisavši u tri

stupca komadićem drveta na zidu popis svih juha, umaka i

priloga koje je jeo u civilstvu. Bio je to nekakav prosvjed

protiv toga što mu tijekom dvadesetĉetiri sata nisu dali

ništa što bi mogao staviti u usta.

Zajedno sa Švejkom krenuo je u brigadu i ovaj papir:

»Na temelju telegrama broj 469 upućuje se pješak Josef

Svejk, odbjegao iz 11. pohodne satnije, na daljnji postupak u

stoţer brigade.«

Pratnja, koja se sastojala od ĉetiri vojnika, bila je mješavina narodnosti. U njoj su bili Poljak, MaĊar, Ni-jemac i Ĉeh, koji je ujedno bio i voda ophodnje u ĉinu raz-vodnika, pa se napuhavao pred svojim zemljakom, dajući mu na znanje koliko je iznad njega. Kada je na kolodvoru Svejk izrazio ţelju da mu dopuste da se pomokri, razvodnik mu je grubo rekao da će mokriti tek kad stigne u brigadu.

725 724

— Dobro — rekao je Švejk — ali to mi morate dati napismeno, kak bi se znalo, ako mi pukne mokraćni mjehur, ko mi je to napravi!. I za to postoji zakon, gospon frajt.1

Razvodnik, komad balvana, tako se uplašio tog mokraćnog mjehura da je ĉitava patrola na kolodvoru sveĉano otpratila Švejka na zahod. Razvodnik je uopće ci-jelim putem ostavljao dojam svirepa ĉovjeka i drţao se tako napuhano kao da će već sutra, u najmanju ruku, postati zapovjednikom vojnog zbora.

Kada su već sjedili u vlaku na pruzi Pfemyšl-Chyrow Švejk mu se obrati:

— Gospon frajt, kad ovak na vas gledam, uvek se setim nekakvog frajta Bozbe, koji je sluţil u Tridentu. Kad su ga imenovali za frajta on je odmah sutra poĉel dobivati na vagi. Poĉeli su mu naticati obrazi, a trbuh mu se tak napumpal da mu već drugi dan sluţbene hlaĉe više nisu bile pasent. A ono kaj je bilo najgore, poĉela su mu rasti vuha u vis. Onda su ga poslali u ambulantu gde je pukovnijski doktor rekel da se to dogaĊa svim frajtima. Da se na poĉetku samo tak napuhavaju, da nekoga to brzo prejde, al da je ovo tak teški sluĉaj da bi mogel puknuti jer mu je to napuhavanje prešlo od zvezdica skroz na pupak. Da bi ga spasili, morali su mu te zvezdice odrezati, i smesta je splasnul.

Od tog trenutka Švejk je uzalud pokušavao uspostaviti razgovor s razvodnikom i prijateljski mu objasniti zašto se općenito govori da je frajt nesreća bataljuna. Frajt na to nije odgovarao, osim nekakvih mraĉnih prijetnji u stilu, »tko se zadnji smije, najslaĊe se smije, a to će se vidjeti kad se doĊe u brigadu.« Ukratko, zemljak se nije iskazao. Kad ga je Švejk upitao odakle je, odgovorio je: »Šta te se to tiĉe.«

Švejk je s njime svakako pokušavao. Ispripovijedao mu je da mu to nije prvi put da ga vode pod pratnjom, ali da se pritom uvijek sa svima koji su ga pratili dobro zabavljao.

1. Najniţi vojniĉki ĉin u austrougarskoj vojsci, razvodnik (njem.) / '"' •

No, razvodnik je šutio dok je Švejk nastavio: — Meni se ĉini, gospon frajt, da se vama dogodila

nekakva velka nesreća u ţivotu, kad ste zgubili dar govora. Ja sam poznaval jako puno tuţnih frajta, al takvu boţju nesreću kakav ste vi, gospon frajt, z oproštenjem, nemojte se srditi, još nisam videl. Moţete mi poveriti, kaj vas muĉi, i moţe biti da bum vas savetoval jer vojnik kojega vodiju pod pratnjom, uvek ima više iskustva nego oni koji ga ĉuvaju. Ili, znate kaj, gospon frajt, da bi nam put brţe prošel, is-pripovedajte mi kak to kod vas doma zgleda u okolici, jel tam imate ribnjake, il nekakvu ruševinu od zamka, a mogli bi nam ispripovedati kakve se priĉe o tome pripovedaju.

— Toga mi je već dosta — viknuo je razvodnik. — A, vi ste onda sretan ĉovek — rekao je Švejk —

nekim ljudima nikad ni dosta.

Razvodnik je pao u totalnu šutnju, nakon što je izgovorio

svoju posljednju rijeĉ:

— Oni u brigadi će ti objasniti, a ja se s tobom neću

gnjaviti.

Pratnja se uopće slabo zabavljala. MaĊar je s Nijemcem razgovarao osobitim naĉinom, jer je od njemaĉkog znao samo »jawohl« i »was«? Kad bi mu Nijemac nešto objašnjavao, MaĊar je kimao glavom i govorio »jawohl«, a kada bi Nijemac ušutio, MaĊar bi rekao »was«, i Nijemac bi poĉeo ispoĉetka. Poljak iz pratnje drţao se aristokratski, nikoga nije primjećivao i zabavljao se sam sa sobom tako što se išmrkivao na zemlju sluţeći se pritom vrlo spretno palcem desne ruke, onda bi zamišljeno to razmazivao kundakom puške, pa bi zatim pristojno obrisao zasvinjeni kundak o hlaĉe, pri ĉemu je neprestano mrmljao:

— Sveta Djevice! — Tebi to baš i nejde — reĉe mu Švejk — na Bojištu je

u jednom podrumskom stanu stanoval neki smetlar Machaĉek, taj bi se išmrknul na prozor i razmazal te šmrkle tak spretno da je iz toga ispala slika »Kako Libuša navješta Pragu slavu«. Za svaku takvu sliku dobil je od ţene takvu

727 726

nagradu za slikarstvo, da mu je gubica bila ko vreća, ali on se ni ostavil toga i stalno se u tome usavršava!, i to mu je bila jedina zabava.

Poljak mu na to nije odgovorio i na kraju je cijela pratnja pala u duboku šutnju, kao da putuje na pogreb i s pijetetom se prisjeća pokojnika.

Tako su se pribliţavali stoţeru brigade u Wojalyczu.

U meĊuvremenu su se u stoţeru brigade dogaĊale neke vrlo korjenite promjene.

Zapovjedništvo stoţera brigade povjereno je pukovniku Gerbichu. Bio je to gospodin velikih vojniĉkih sposobnosti koje su mu udarile u noge u obliku gihta. No, on je u ministarstvu imao vrlo utjecajna poznanstva preko kojih se sredilo da nije otišao u penziju, već se sada smucao po raznim stoţerima većih vojnih formacija, primao uvećanu plaću s naj razliĉitoj im ratnim doplacima, i ostajao tako dugo na jednom mjestu dok ne bi prilikom napada gihta izveo kakvu glupost. Onda bi ga ponovno premjestili nekamo drugamo, a to bi najĉešće bilo kakvo promaknuće. Za vrijeme objeda s ĉasnicima obiĉno o niĉem drugom nije ni govorio nego o svom oteĉenom palcu na nozi koji je ponekad naticao do groznih razmjera tako da je morao nositi posebnu, veliku cipelu. Njegova najmilija zabava uz jelo bilo je pripovijedanje o tome kako mu je palac vlaţan i kako se neprestano znoji tako da ga mora obloţiti vatom, a taj iscjedak miriše kao pokvarena, ukiseljena goveda juha.

Upravo se zato, kada bi odlazio na drugo mjesto, ĉitav ĉasniĉki zbor uvijek opraštao od njega s iskrenim oduševljenjem. Inaĉe je to bio vrlo zabavan gospodin i od-nosio se posve prijateljski prema niţim ĉasniĉkim ĉinovima kojima je priĉao što je sve dobrog popio i pojeo ranije, dok ga ovo nije zgrabilo. Kad su Švejka dopremili u brigadu i po nalogu deţurnog ĉasnika sproveli s ispravama pukovniku Gerbichu, u pukovnikovu uredu sjedio je poruĉnik Dub.

Za tih nekoliko dana od marša Sanok — Sambor, poruĉnik Dub doţivio je još jednu pustolovinu. Iza pelštvna, naime, 11. pohodna satnija naišla je na transport konja koje su otpremali dragunskoj pukovniji u Sadowu-

Poruĉnik Dub ni sam zapravo nije znao kako se to do-godilo da je poţelio pokazati natporuĉniku Lukašu svoje jahaĉko umijeće, ni kako je skoĉio na konja koji je skupa s njime zaglavio u koritu potoka gdje su kasnije pronašli poruĉnika Duba ĉvrsto zasaĊenog u omanjoj bari tako, kako ga ni najsposobniji vrtlar ne bi uspio zasaditi. Kada su ga s pomoću lasa izvukli, poruĉnik Dub nije se ni na što ţalio, samo je tiho stenjao kao da je umirao. Onda su ga dovezli do stoţera brigade, pa kako su prolazili pored neke bolnice, tako su ga tamo i ostavili. Za nekoliko dana se oporavio, tako da je lijeĉnik izjavio da mu još dva-tri puta namazu leda i trbuh jodnom tinkturom, i da potom moţe hrabro dostići svoju postrojbu.

Upravo je sjedio kod pukovnika Gerbicha i razgovarao s njime o najrazliĉitijim bolestima. Spazivši Švejka, viknuo je iz svega glasa jer mu je bio poznat Švejkov zagonetan nestanak pred Felštvnom:

— Eto, opet si kod nas! Mnogi odlaze kao nemani, a vraćaju se kao još gora ĉudovišta. Ti si jedan od njih.

Valja dopuniti i istaknuti da je poruĉnik Dub prilikom svoje pustolovine s konjem pretrpio i lakši potres mozga, i zato se ne smijemo ĉuditi da je, pribliţivši se Švejku, vikao u stihovima dozivajući Boga u pomoć u borbi sa Švejkom:

— Oĉe naš, pogledaj, zazivam te dimnim velom strašnih topova obgrljen, bijesno fijuĉu strašne strijele, o, budi voda bitke, zazivam te Oĉe naš, Ti me izvedi protiv ovog lopova... Gdje si bio tako dugo, šljame? Kakvu to odoru imaš na sebi?

Valja još dodati da je pukovnik muĉen gihtom, u vri-jeme kada nije imao napadaje, sve u svome uredu uredio na demokratski naĉin. U njegovom su se uredu izmjen-

•su

728 729

jivali svi mogući ĉinovi, kako bi saslušali njegovo mišljenje o oteĉenom palcu s okusom ukiseljene goveĊe juhe.

U vrijeme kad pukovnik Gerbich nije patio od napadaja u njegovom je uredu uvijek bilo puno najrazliĉitijih ĉinova jer je u takvim izvanrednim sluĉajevima bio izrazito veseo i razgovorljiv, i rado je oko sebe imao slušatelje kojima je pripovijedao prostaĉke viceve, što mu je ĉinilo veliko zado-voljstvo, a ostale je veselilo što su se na silu smijali starim vicevima koji su se valjda prepriĉavali još u vrijeme generala Laudona.

Sluţba kod pukovnika Gerbicha u takvim je trenucima bila vrlo laka, svi su radili što su htjeli, pa kad god bi se u kakvom stoţeru pojavio pukovnik Gerbich, bilo je sigurno da se tamo krade i ĉine svakovrsne svinjarije.

Tako su i sada u pukovnikov ured s predvedenim Švejkom nagrnuli najrazliĉitiji ĉinovi i ĉekali što će se dog-oditi, dok je pukovnik prouĉavao dopis stoţera brigade koji je sastavio bojnik u Pfemvšlu.

Poruĉnik Dub nastavio je razgovor sa Švejkom na svoj uobiĉajeni, ljupki naĉin:

— Ti me još ne poznaješ, ali kad me upoznaš, crknut ćeš od straha.

Iz bojnikova dopisa pukovnik nije ništa razumio i samo je zblenuto gledao jer je bojnik u Pfemvšlu taj dopis diktirao još uvijek pod utjecajem lakšeg trovanja alkoholom. No, bez obzira na sve, pukovnik Gerbich bio je dobro raspoloţen jer juĉer i danas nije osjećao neugodne bolove, a palac je mirovao, tih kao janješce.

— Tako, što ste zapravo izveli? — upitao je Švejka tako ljubaznim tonom, da je poruĉnika Duba ubolo u srce i prisililo da umjesto Švejka sam odgovori:

— Ĉovjek ovaj, gospodine pukovniĉe — predstavio je Švejka — pravi od sebe budalu kako bi svojim idiotskim ponašanjem prikrio svoje zloĉine. Nisam, doduše, upoznat sa sadrţajem njemu pripadajućeg spisa, ali mislim da je taj tip ponovno nešto izveo, ali u većoj mjeri nego obiĉno.

Ukoliko biste dozvolili, gospodine pukovniĉe, da se up-

oznam sa sadrţajem spisa, posve je sigurno da bih vam

svakako mogao dati eventualne odreĊene direktive kako da s

njim postupite. Obrativši se Švejku rekao mu je ĉeški:

— Piješ mi krv, je li tako?

— Pijem — odgovorio je dostojanstveno Švejk.

— Zamislite samo, gospodine pukovniĉe — nastavio je

njemaĉki poruĉnik Dub — ništa ga ne moţete pitati, ni o

ĉemu s njim progovoriti. Jednom mora kucnuti ĉas kad će

ga trebati propisno kazniti. Dozvolite, gospodine

pukovniĉe...

Poruĉnik Dub zadubio se u dopis koji je sastavio bojnik u

Pfemvšlu, a kada ga je proĉitao, viknuo je slavodobitno na

Švejka:

— E, sad je s tobom amen. Gdje ti je sluţbena odora?

— Ostavil sam je na obali ribnjaka kad sam si probal

ove krpe da bi videl kak se u njima osećaju ruski vojnici

— odgovorio je Švejk — to, u stvari, ni niš drugo nego

zabuna.

Švejk je poĉeo pripovijedati poruĉniku Dubu što je sve

pretrpio zbog te zabune, a kad je završio, poruĉnik Dub se

na njega izderao:

— E, sad ćeš me tek upoznati. Znaš li ti što to znaĉi

izgubiti vojnu imovinu, znaš li što to znaĉi, razbojnice, u

ratu izgubiti odoru?

— Pokorno javljam, gospon lajtant — odgovorio je Švejk — kad vojnik zgubi uniformu, mora fasovati novu.

— Isuse i Marijo — uzviknuo je poruĉnik Dub — vole jedan, ţivotinjo, ti ćeš meni tako zaplesati da ćeš i poslije rata još sto godina sluţiti vojsku.

Pukovnik Gerbich, koji je za stolom sve dosada sjedio mirno i razborito, odjednom se strašno iskreveljio jer se njegov, do tog trena mirni noţni palac, iz blagog i mirnog janješca, s napadom gihta pretvorio u riĉućeg tigra, u elektriĉnu struju od 600 volta, u ud kojeg udarcima ĉekića

731 730

polako usitnjuju u šljunak. Pukovnik Gerbich odmahnuo je rukom i strašnim glasom ĉovjeka kojeg peku na raţnju zaurlao:

— Svi van! Dajte mi revolver!

Ovo su već svi poznavali, pa su zato izašli zajedno sa ŠVejkom kojeg je straţa odvukla na hodnik. Ostao je samo poruĉnik Dub koji je pokušao navaliti na Svejka baš u trenutku koji mu se uĉinio tako prikladnim, pa je iskrev-eljenom pukovniku rekao:

— Dopustite da upozorim, gospodine pukovniĉe, da ovaj ĉovjek...

Pukovnik je zamjaukao i bacio na poruĉnika tintarnicu, našto je izbezumljeni poruĉnik Dub salutirao i rekao:

— Dakako, gospodine pukovniĉe — i nestao iza vrata. Zatim je dugo iz pukovnikova ureda odjekivala rika i za-

vijanje dok napokon to bolno zapomaganje nije utihnulo. Pukovnikov palac ponovno se pretvorio u mirno janješce, napad gihta je prošao, pukovnik je pozvonio i naredio da mu opet dovedu Svejka.

— No, što je zapravo s tobom? — upita Svejka puko-vnik s kojeg kao da je otpalo sve što je bilo neugodno, pa mu je opet bilo tako lako i blaţeno kao da se valjuška u pijesku na morskoj obali.

Smiješeći se prijateljski na pukovnika, Svejk is-pripovijeda ĉitavu svoju odiseju, kako je ordonans 11. marškompanije 91. pukovnije i kako ne zna što će i kako će oni tamo bez njega.

Pukovnik se takoĊer nasmiješio i zatim izdao ovu zapo-vijed:

»Švejku izdati vojniĉku vozovnicu preko Lavova do stanice

Zoltance, gdje ima sutra stići njegova pohodna satnija; izdati mu iz

skladišta novu vojnu odoru i 6 kruna, 82 halera umjesto hrane za

put.«

Kada je kasnije Svejk u novoj austrijskoj monduri

napustio stoţer brigade kako bi se uputio na kolodvor, u stoţeru je upravo prodavao zjake poruĉnik Dub i bio je ne-malo iznenaĊen kada mu se Svejk strogo vojniĉki obratio, pokazao mu dokumente i upitao ga briţno treba li nešto prenijeti svome gospodinu natporuĉniku Lukašu. Poruĉnik Dub nije se sjetio nikakve druge rijeĉi osim »Abtreten!«.

I dok je gledao za Švejkom koji se udaljavao, mumljao

je, onako za sebe:

— Ti me još ne poznaješ, Isuse i Marijo, ali ćeš me up-

oznati...

Na postaji Zoltanec okupio se bataljun satnika Sagnera,

svi osim zaštitnice 14. satnije koja se negdje izgubila kada su

zaobilazili Lavov. Pri ulasku u gradić Svejk se našao u potpuno novoj

sredini, jer se ovdje, po sveopćoj vrevi, već moglo primi-

jetiti da baš i nisu tako daleko od poloţaja gdje se gadno

tuku. Svugdje uokolo leţalo je topništvo i dijelovi komore, a

iz svake su kuće izlazili vojnici najrazliĉitijih pukovnija,

medu kojima su kao elita kroĉili Nijemci iz Reicha i aris-

tokratski dijelili Austrijancima cigarete iz svojih bogatih zaliha.

Kraj njemaĉkih kuhinja na trgu stajale su ĉak i baĉve s pivom

iz kojih su vojnicima u porcije toĉili pivo za ruĉkom i

veĉerom, a oko tih baĉvi vukli su se kao gladne maĉke

austrijski vojnici trbuha oteĉenih od prljave, zaslaĊene

cikorije.

Skupine Ţidova s pejzovima i u dugim kaftanima poka-

zivale su jedna drugoj oblake dima na zapadu i kršile ruke.

Vikalo se na sve strane, da to uz rijeku Bug gore sela Ucisz-

kow, Busk i Derewiany. Jasno se ĉulo gruvanje topova. Opet se vikalo da Rusi iz

Grabove granatiraju Kamionku Strumilowu, da se vode borbe uzduţ cijelog Buga, da vojnici zadrţavaju izbjeglice koje su se htjele vratiti svojim domovima iza Buga. Svugdje je vladala zbrka i nitko nije pouzdano znao jesu li to moţda

733 732

Rusi ponovno prešli u ofenzivu i tako prekinuli svoje stalno uzmicanje po cijeloj bojišnici.

U glavno zapovjedništvo gradića patrole mjesnih ţandara svaki ĉas su dovodile poneku preplašenu ţidovsku ;dušu, koja je bila optuţena zbog širenja laţnih i neistinitih vijesti. Tamo su do krvi prebijali nesretne Ţidove i zatim ih raskrvavljenih straţnjica puštali njihovim domovima.

U tu je vrevu, dakle, upao Švejk i poĉeo po gradiću traţiti svoju marškompaniju. Već je na kolodvoru, u etap-nom zapovjedništvu, zamalo upao u sukob. Kada je prišao stolu gdje su se davale informacije vojnicima koji su traţili svoje jedinice, nekakav se kaplar koji je sjedio tamo za sto-lom razgalamio na njega, ne ţeli li moţda da mu on ode potraţiti njegovu marškompaniju. Švejk mu je rekao da ţeli samo znati gdje je u gradiću smještena 11. marškompanija tog i tog pohodnog bataljuna 91. pukovnije.

— Za mene je to jako vaţno — naglašavao je Švejk — da bi znal gde j e l i . marškompanija zato jer sam ja njen ordonanc.

Na nesreću, za susjednim je stolom sjedio neki stoţerni narednik koji je kao tigar skoĉio i zaurlao na Švejka:

— Prokleta svinjo, ti si ordonans, a ne znaš gdje ti je marškompanija?

Prije no što je Svejk mogao odgovoriti, stoţerni narednik nestao je u uredu, i za trenutak je odande izvukao nekog debelog natporuĉnika koji je izgledao tako dostojanstveno kao da je vlasnik kakve mesne industrije.

Etapna su zapovjedništva bila ujedno i stupice za izgubljene, zapuštene i podivljale vojnike koji bi vjerojatno ĉitavoga rata najradije traţili svoje postrojbe, potucali se po etapama, i ĉekali u redovima kraj onih stolova na etapnim zapovjedništvima, gdje je stajao natpis: »Minagegeld«. Kada je debeli natporuĉnik prišao Švejku, narednik je viknuo: »Habt Acht!«, a natporuĉnik upita Švejka:

— Gdje su ti dokumenti?

Kad mu je Švejk pokazao papire, natporuĉnik se uvjerio

u ispravnost njegove maršrute (iz stoţera brigade do Zol-taneca u satniju), vratio ih Švejku i blagonaklono rekao kaplaru za stolom: »Dajte mu informacije«. I ponovno se zatvorio u svoj susjedni ured.

Kad su se za njim zatvorila vrata, stoţerni narednik uh-vati Švejka za rame i odvodeći ga k vratima, dade mu ovu informaciju:

— Gledaj, smrade, da smjesta nestaneš! I tako se Svejk našao ponovno u onoj vrevi i poĉeo traţiti

nekog poznatog iz bataljuna. Dugo je hodao ulicama, dok konaĉno nije bacio sve na jednu kartu.

Zaustavio je nekog pukovnika i svojim ga mršavim njemaĉkim zamolio da mu kaţe zna li sluĉajno gdje je smješten njegov bataljun skupa s marškompanijom.

— Sa mnom moţeš govoriti ĉeški — rekao je pukovnik — i ja sam Ĉeh. Tvoj je bataljun smješten u Klimontowi, susjednom selu iza pruge, ali u gradić ne smije jer su se neki iz vaše kompanije, ĉim su stigli, potukli na trgu s Ba-varcima.

Švejk je krenuo u Klimontowu. Pukovnik ga zazva, zavuĉe ruku u dţep i dade Švejku

pet kruna da kupi cigarete, [os jednom se s njim ljubazno oprosti, i udaljavajući se od Švejka, mislio u sebi:

»Kakav simpatiĉan vojnik«. Švejk je nastavio put prema selu i, razmišljajući o pu-

kovniku, došao do zakljuĉka da je prije dvadeset godina u Tridentu bio nekakav pukovnik Habermaier, koji se isto tako ljubazno ponašao prema vojnicima, a na kraju se us-postavilo da je bio homoseksualac, jer je u toplicama kraj Adige, prijeteći pravilima sluţbe, pokušao naguziti nekog kadetskog aspiranta.

I s tim tmurnim mislima, malo-pomalo, Švejk je stigao do nedalekog sela i nije se morao previše pretrgnuti da pronaĊe stoţer bataljuna jer je u selu, premda je bilo popriliĉno razvuĉeno, bila samo jedna pristojna zgrada, velika općinska škola koju je u tom posve ukrajinskom

735 734

kraju podigla Galicijska zemaljska uprava glede uspješne polonizacije sela.

Škola je u ratu proţivjela nekoliko faza. Bilo je tu smješteno podosta i ruskih i austrijskih stoţera, a jedan dio gimnastiĉke dvorane, u vrijeme velikih bitaka koje su odluĉivale o sudbini Lavova, neko je vrijeme sluţio kao operacijska dvorana. Ovdje su rezali noge i ruke i vršili trepanaciju lubanja.

Iza škole, u školskom vrtu, bila je velika Ijevkasta jama, koju je iskopala granata velikog kalibra. U kutu vrta stajala je velika kruška na ĉijoj je grani visio komad prerezanog uţeta na kojem je nedavno visio gradski grĉkokatoliĉki ţupnik, obješen na temelju optuţbe mjesnog ravnatelja, uĉitelja Poljaka, da je bio ĉlan organizacije Starorusa, te da je za vrijeme ruske okupacije sluţio u crkvi misu za pobjedu ruskog oruţja i pravoslavnog cara. To, doduše, nije bila istina jer optuţeni u to vrijeme nije bio u gradu budući je zbog lijeĉenja ţuĉnih kamenaca bio u malim toplicama Bochnie Zamurowane koje rat nije ni dotaknuo.

U vješanju grĉkokatoliĉkog ţupnika odluĉivalo je neko-liko elemenata: narodnost, vjerski sukob i kokoš. Nesretni ţupnik, neposredno prije rata, ubio je u svome vrtu jednu od uĉiteljevih kokoši koje su mu zobale posijane sjemenke lubenica.

Iza pokojnog grĉkokatoliĉkog ţupnika ostao je prazan ţupni dvor, pa se moţe reći da je svatko uzeo nešto kao uspomenu na gospodina ţupnika.

Jedan poljski seljaĉić odnio je iz kuće ĉak i stari glasovir ĉije je gornje ploĉe upotrijebio za popravak vratašaca na svinjcu. Dio namještaja rascijepali su vojnici, kao što je to već bio obiĉaj, a sretnim sluĉajem velika kuhinjska peć s odliĉnom ploĉom za kuhanje ostala je neporušena. Grĉkokatoliĉki ţupnik nije se ni u ĉemu razlikovao od svojih kolega, rado je papao, volio mnoštvo lonaca i zdjela, i na ploĉi, i u pećnici.

Ovdje je postalo tradicijom da sve postrojbe u prolazu

kuhaju za svoje ĉasnike u ovoj kuhinji. Gore pak, u ve-likoj sobi bio je smješten nekakav ĉasniĉki kasino. Stolovi i stolice pokupljeni su od seoskog stanovništva. Upravo danas bataljunski su ĉasnici prireĊivali sveĉanu veĉeru, sloţili su se i kupili prase, a kuhar Jurajda spremao je pravo kolinje za ĉasnike, okruţen raznim parazitima iz redova ĉasniĉkih sluţnika, medu kojima se isticao financijski nar-ednik koji je davao savjete Jurajdi kako istranširati praseću glavu, da i za njega ostane komad njuške.

Najjaĉe je izbuljio oĉi ţderonja Baloun. S takvom poţudom i lakomošću promatraju ljudoţderi

misionara peĉenog na roštilju, dok iz njega kaplje mast i širi se ugodan miris po ĉvarcima. Baloun se, vjerojatno, osjećao kao mljekarski pas dok vuĉe kolica pored kakvog mesarskog pomoćnika koji upravo iz sušionice na glavi nosi košaru svjeţih kobasica, pri ĉemu mu iz košare, niz leĊa, visi lanac kobasica, tako da bi bilo dovoljno samo skoĉiti i zgrabiti ih kad ne bi bilo te ogavne brnjice i odvratnog remena u koji je taj ubogi pas upregnut. A nadjev od jetrenjaĉa koji je proţivljavao prve trenutke svoga roĊenja, taj jetreni ogromni embrij nagomilan na dasci, mirisao je po papru, masnoći i jetri.

A Jurajda zasukanih rukava, bio je tako ozbiljan da je mogao posluţiti kao model za sliku, kako Bog iz kaosa stvara kuglu zemaljsku.

Baloun nije izdrţao pa je zajecao. Njegovo jecanje pos-tupno se pretvaralo u pravo ridanje.

— Šta se dereš ko bik? — upitao ga je kuhar Jurajda. — Setil sam se kuće — odgovorio je Baloun jecajući

— kak sam uvek bil doma kad smo imali kolinje i kak nikad nisam ni svom najboljem susedu niš štel ponuditi jer sam uvek štel sve sam poţderati, pa sam to uvek i poţderal. Jednom sam se tak natukel jetrenjaĉa, kuhane glave i krvavica da su svi mislili da bum puknul i onda su nie okolo naokolo nateravali s biĉom po dvorišĉu, ko kravu kad se napuhne od deteline. Gospon Jurajda, dopustite mi

737 736

da pogrebem malo te file, a posle me moţete zvezati, ja te

muke ne bum preţivel.

Baloun je ustao s klupe i teturajući, kao opijen, pristupi stolu i ispruţi svoju šapu prema hrpi nadjeva.

Nastade okrutna borba. Svi prisutni s teškom ga mu-kom sprijeĉiše da se ne baci na nadjev. Ali ga nisu mogli sprijeĉiti da u oĉaju, kada je izlazio iz kuhinje, ne zagrabi u lonac s namoĉenim crijevima za jetrenjaĉe.

Kuhar Jurajda je bio tako uzrujan da je za izbaĉenim Ba-lounom bacio ĉitav naramak drva i još se izderao za njim:

— Naţderi se špranja, nemani!

Za to vrijeme gore su se već okupili ĉasnici bataljuna i dok su sveĉano išĉekivali ono što će se roditi dolje u kuhinji, u nedostatku drugog alkohola pili su prostu domaću rakiju, obojenu u ţuto uvarkom ljusaka luka, za koju je ţidovski trgovac tvrdio da je najbolji originalni francuski konjak koji je naslijedio od svoga oca, a ovaj ga je naslijedio još od svoga djeda.

— Klipane — rekao mu je tom prigodom satnik Sagner — ako mi još kaţeš da ga je tvoj pradjed kupio od Francuza kada su bjeţali iz Moskve, dat ću te zatvoriti sve dok iz tvoje obitelji onaj najmlaĊi ne bude najstariji.

Dok su uz svaki gutljaj proklinjali poduzetnog Ţidova, Svejk je već sjedio u uredu bataljuna, u kojem nije bilo nikoga osim jednogodišnjeg dragovoljca Mareka, koji je kao povjesniĉar bataljuna iskoristio zadrţavanje bataljuna u Zoltancu kako bi za zalihu opisao nekoliko pobje-donosnih bojeva koji će se, sasvim sigurno, dogoditi u budućnosti.

Zasad je pravio tek izvjesne nacrte, a kad je Svejk ušao, upravo je napisao ovo: »Ako se pred našom duhovnom vizijom pojave svi oni junaci koji su sudjelovali u boju kod sela N, gdje su bok uz bok našeg bataljuna bojovali I bataljun pukovnije N i II bataljun pukovnije N, vidjet ćemo da je naš N bataljun pokazao najsjajnije strategijske sposobnosti, te neosporno pridonio pobjedi N divizije koja

je imala zadaću uĉvrstiti definitivno naše pozicije u odsjeku

N«- — No, vidiš — rekao je Svejk jednogodišnjem dragov-

oljcu — opet sam tu. —— Dozvoli da te ponjušim — rekao je razdragano

jednogodišnji dragovoljac Marek — hm, zbilja smrdiš na zatvor.

— Ko i obiĉno — rekao je Svejk — bil je to samo mali nesporazum. A kaj ti delaš?

— Kao što vidiš — odgovorio je Marek — bacam na papir junaĉke branitelje Austrije, ali mi nikako ne ide od ruke; sve su to nekakvi »enovi«. Podvlaĉim pritom slovo N, koje je dosegnulo neobiĉnu savršenost i u sadašnjosti i u budućnosti. Osim dosadašnjih sposobnosti satnik Sagner otkrio je u meni i neobiĉan matematiĉki talent. Moram kontrolirati bataljunske raĉune, pa sam dosad došao do takvog zakljuĉka da je bataljun u potpunoj pasivi i da ĉeka samo na to kako bi izvršio poravnanje sa svojim ruskim vjerovnicima, jer se, naime, i nakon poraza i nakon pob-jede najviše krade. Uostalom, to je svejedno. Ĉak i kad bi nas potukli do koljena, ovdje su dokumenti o našoj pobjedi jer u ulozi bataljunskog Ijetopisca imam ĉast da mogu napisati: »Iznova se okrenuše protiv neprijatelja koji je već mislio da je pobjeda na njegovoj strani. Napad naših vo-jnika i juriš na bajunete uslijedio je u tren oka. Neprijatelj u oĉaju bjeţi, baca se u vlastite rovove, bodemo ga bez milosti, tako da u neredu napušta sve svoje rovove, a ostavlja u našim rukama ranjene i neranjene zarobljenike. Ovo je jedan od najslavnijih trenutaka.« A tko ga preţivi, poslat će doma vojnom poštom pismo: »Draga ţeno, dobili po guzici! Zdrav sam. Jesi li odbila od sise našeg cmizdravca? Samo ga nemoj uĉiti da drugim ljudima govori tata, jer bi to za mene bilo teško.« A cenzura će poslije na pisanicu prekriţiti ono: »Dobili po guzici«, jer se ne zna tko, pa se mogu praviti razne kombinacije, budući je izraţavanje bilo nejasno. abn

739 73«

<•••> — Glavno je jasno govoriti — izjavio je Švejk — ka(j su bili misionari kod Svetog Ignacija, u Pragu 1912. god. ine, onda je tam bil jedan propovednik, a taj ti je s prop0. vedaonice govoril da se on vjerojatno ne bu z nikim srel na nebu. A kod te veĉernje mise bil je prisutan jedan limar Kulišek, pa je posle te poboţnosti u krĉmi pripovedal da je taj misionar napravil sigurno grozno grešne stvari, kad je u crkvi, ko da bi bil na javnoj ispovedi, objavil da se z nikim ne bu srel na nebu; i zakaj takve ljude šaljeju za propovedaonicu. Treba se uvek govoriti jasno i razgov-etno, a ne u nekakvim zagonetkama. U Brejški, pred nekolko let, bil je jedan pivar, taj je imal obiĉaj kad se vraćal s posla doma i malo si pocugnul, da se zaustavi u jednoj noćnoj kavani i da si nazdravlja s nepoznatim gostima, i uvek je uz tu zdravicu rekel: »Mi se na vas, vi se na nas...« I zato je dobil od nekakvog pristojnog gospona iz Jihlave takvu jednu prek gupca, da je birtaš ujutro, kad je pometal te zube, pozval svoju kćerku koja je išla u peti razred puĉke škole i pital ju je kolko mora odrasli ĉovek imati zubi. A zato kaj to ni znala izbil joj je dva zuba, a treći dan dobil je od onog pivara pismo, u kojem mu se taj ispriĉaval za sve neugodnosti koje mu je napravil, jer da ni htel niš prostoga reći, ali da ga javnost ne razme jer je on ustvari mislil ovak: »Mi se na vas, i vi se na nas — ne srdite?« Onaj ko govori nekakve dvosmislene reci mora si to uvek unapred razmisliti. Iskreni ĉovek koji govori ono kaj mu padne na pamet retko kad bu dobil po nosu. A ak mu se to dogodi više puta, onda bu uopće postal paţljiviji i rade bu si u društvu drţal zaprti gubec. Je, istina je, da o takvom ĉoveku svaki misli da je podmukli i bogzna kakvi, i da kolko puta i zbog toga zguta, ali to je već bila njegova odluka, njegovo samosavladavanje, jer mora uzeti u obzir da je sam i da protiv sebe ima puno ljudi koji se uvek osećaju nekak uvredeni, a ak bi se poĉel z njima tući da bu dobil još dvaput tolko. Takav ĉovek mora biti skromni i strpljivi. U Nuslama ţivi nekakv gospon Hauber kojega

su jednom, u nedelju, u Kundraticama na cesti, zabunom pilcnuli z noţom kad se vraćal s izleta od Barutanekovog mlina. On je s tim noţom u leĊima došel doma, a kad mu je ţena svlekla kaput tak mu ga je fino izvlekla iz leda da je već prije podne s tim noţom rezala meso za gulaš, jer je bil od solingen ĉelika i fino naoštreni, a oni su doma imali sve noţeve nazubljene i tupe. Ona je posle htela imati ćelu garnituru takvih noţeva za domaćinstvo i stalno ga je u nedelju slala na izlet u Kundratice, ali je on bil tak skromni da nikam ni išel osim kod Banzeta u Nusle, gde je znal — ak sedi u kuhinji, da bu ga prije Banzet hitil van nego kaj bi ga neko stignul piknuti.

— Ti se uopće nisi promijenio — rekao mu je jednogodišnji dragovoljac.

— Nisam — odgovorio je Švejk — nisam za to imal vremena. Oni su me ĉak hteli streljati, ali to još nije na-jgore; već od dvanajstog nisam dobil vojniĉku plaću.

— Nećeš je ni kod nas dobiti jer mi idemo na Sokal, a isplata će biti tek nakon bitke, jer se mora štedjeti. Ako raĉunamo da ćemo se uvaliti u tu bitku otprilike za ĉetrnaest dana onda se na svakom poginulom uštedi, skupa s dodacima, 24 krune i 72 halera.

— A kaj je novoga kod vas?

— Prvo, izgubila nam se zaštitnica, drugo, ĉasniĉki zbor ima u ţupnom dvoru kolinje, a vojska se razišla po selu i provodi najrazliĉitiji razvrat s mjesnim ţenskim puĉanstvom. Prije podne su svezali nekog vojnika iz vaše satnije zato što se popeo na tavan za nekom sedamdesetogodišnjom babom. Taj je ĉovjek nevin, jer u dnevnoj zapovijedi ništa nije bilo reĉeno kolika je gornja granica do koje je to dozvoljeno.

— Ja si to isto mislim — rekao je Švejk — da je taj ĉovek nevini, jer dok se takva baba penje gore po lo-jtrama ĉovek joj ne vidi lice. Bil je toĉno takav sluĉaj na manevrima kod Tabora. Jedan naš vod stanoval je u krĉmi, a nekakva ţenska prala je u forcimeru pod, a

741 740

nekakv Chramosta prišel joj je otraga i malo ju je udaril — kak bi to rekel — po sosu. Ona je imala dost podignuti sos, i dok ju je on tak udaral, ona niš, on i drugi put lupi, i treći put, ona i dalje niš, ko da je se to uopće ne tiĉe, tak da se on odluĉil na posel, a ona mirno dalje pere okolo pod; posle ti se okrene prema njemu celim licem i veli mu: »Ha, jesam te vlovila vojniĉek.« Toj ti je babi bilo prek sedamdeset let i posle ti je to pripovedala po ćelom selu. A sada bih si dozvolio vas upitati, jeste li za moga neprisustva bili takoĊer zatvoreni?

— Nije bilo prilike — ispriĉao se Marek — ali zato, što se tiĉe tebe, moram ti priopćiti da je bataljun za tobom izdao potjernicu.

— Ne smeta — primijetio je Svejk — to su dobro napravili — bataljon je to moral napraviti i izdati za menom potjernicu, to je bila njihova duţnost, jer se o meni tak dugo niš ni znalo. To ni bila nikakva prenagljenost od bataljona... Ti si rekel da su svi oficiri u ţupnom dvoru na kolinju? Moram tam ići i javiti se da sam ponovno došel, ziher je gospon obrlajtant Lukaš jako brinul za mene.

Svejk je krenuo prema ţupnom dvoru ĉvrstim vojniĉkim korakom i uz to pjevao:

Osvrni se na mene,

ti radosti moja,

od mene su skrojili zbilja gospodina

pogledati na mene prava je milina...

Svejk je zatim ušao u ţupni ured i popeo se stubama na prvi kat odakle su se ĉuli glasovi ĉasnika.

Govorilo se o svemu i svaĉemu, a upravo su ogovarali brigadu i kakav nered vlada u tamošnjem stoţeru, pa je ĉak i brigadni poboĉnik bacio ulje na vatru, izjavivši:

— Ipak smo im telegrafirali zbog onog Švejka... — Hier! — viknuo je iza pritvorenih vrata Svejk i ušavši

ponovio: :.''• .•.••• .*;*••• i** •/,•

— Hier! Melde gehorsam, Infanterist Svejk kumpa-nienordonanz 11. Marschkumpanie!1

Vidjevši zabezeknuta lica satnika Sagnera i natporuĉnika Lukaša, iz kojih je zraĉilo nekakvo tiho oĉajanje, ne priĉekavši pitanje rekao je glasno:

— Pokorno javljam, da su me hteli streljati, jer da sam izdal Njegovo Veliĉanstvo cara.

— Za Isusa Krista što to govorite Svejk? — viknu oĉajno blijed natporuĉnik Lukaš.

— Pokorno javljam, to se je ovak dogodilo, gospon obrlajtant...

I Svejk je poĉeo beskonaĉno objašnjavati kako se to s njim zapravo dogodilo.

Gledali su ga iskolaĉenih oĉiju, a on je pripovijedao sa svim mogućim detaljima, i na kraju nije zaboravio ni napomenuti da su na obali onoga ribnjaka gdje mu se ta nesreća dogodila rasle potoĉnice. Kad je zatim nabrojio tatarska imena, s kojima se upoznao na svome putu, kao što su Hallimulabalibej, dodavši im ĉitav niz novih izmišljenih imena, kao što su Valivola Valivej, Malimulamalimej, natporuĉnik Lukaš više nije izdrţao:

— Opalit ću vas nogom, stoko jedna. Nastavite kratko, ali suvislo!

I Svejk je nastavio dosljedno opširno, a kada je stigao do prijekog suda, generala i bojnika, napomenuo je ĉak i to da je general škiljio na lijevo oko, a da je bojnik imao oĉi plave »... pogledaj me preko glave«, dodao je u rimi.

Zapovjednik 12. ĉete Zimmermann bacio je na Švejka lonĉić, iz kojeg je pio ţidovsku ţestoku rakiju.

Svejk je posve mirno nastavio dalje o tome kako je kasnije došlo do duhovne utjehe i kako je bojnik do jutra spavao u njegovom naruĉju. Zatim je sjajno obradio brigadu kamo su ga poslali dok ga je bataljun traţio kao izgubljenog. Stavljajući pred satnika Sagnera dokumente,

11. Ovdje! Pokorno javljam, infanterist Svejk, ordonans 11. marškompanije! (njem.)

743 742

iz kojih se moglo vidjeti da je bio od strane ove visoke in-stitucije osloboĊen svake krivnje, dodao je:

— Dopustite da pokorno javim, da se gospon lajtant Dub nalazi u brigadi s potresom mozga i da vas je dal sve pozdraviti. Prosim za isplatu i duhan.

Satnik Sagner i natporuĉnik Lukaš izmijenili su meĊusobno upitne poglede, no uto se otvoriše vrata i unesoše u nekakvoj kanti juhu od jetrenjaĉa koja se pušila.

Bio je to poĉetak svih onih uţitaka na koje su ĉekali: — Ah, prokleti klipane — rekao je satnik Sagner

Svejku, sad već ugodno raspoloţen uoĉi uţitaka koji su se pribliţavali — spasilo vas je kolinje.

— Švejk — dodao je nato natporuĉnik Lukaš — ako se još nešto dogodi, bit će zlo s vama.

— Pokorno javljam, da z menom mora biti zlo — sa-lutirao je Svejk — ak je ĉovek u vojski, mora znati i biti svestan...

— Nestanite! — izderao se na njega satnik Sagner. Svejk je nestao i uputio se dolje u kuhinju. Onamo se bio ponovno vratio izmuĉeni Baloun i molio, ako bi mogao posluţivati svoga natporuĉnika Lukaša prilikom praseće gozbe.

Svejk je upao baš kad se vodila polemika izmeĊu kuhara Juraj de i Balouna.

Jurajda je pritom upotrebljavao priliĉno nerazumljive

izraze:

— Ti si kolinjuša izjeliĉka — rekao je Balounu — ţderao bi dok ne crkneš, a kad bih ti dao da gore odneseš jetrenjaĉe, ti bi s njima Ċavolimo po štengama.

Kuhinja je sada imala drugo lice. Financijski narednici, bataljunski i satnijski, mljackali su grupirani po ĉinovima, prema razraĊenom Jurajdinom planu. Kako bi i oni nešto okusili, bataljunski pisari, satnijski telefonisti i nekoliko doĉasnika, iz zahrĊalog lavora pohlepno su jeli juhu od jetrenjaĉa razrijeĊenu vrelom vodom.

— Zdravo! — rekao je Svejku financijski narednik Vanek

gloĊući papak — maloprije je ovdje bio naš jednogodišnjak Ivtarek i objavio nam da ste opet tu, i da imate na sebi novu jnonduru. Vi ste me uvalili u lijepu kašu. Marek me uplašio da se za tu monduru nećemo moći razduţiti u brigadi, jer su vašu monduru našli na obali ribnjaka, a mi smo to preko bataljunskog ureda već prijavili brigadi. Kod mene ste zavedeni kao utopljenik i uopće se niste trebali vraćati i stvarati nam neugodnosti s tom duplom mondurom. Vi valjda ni ne znate što ste uĉinili bataljunu. Svaki dio vaše uniforme kod nas je posebno upisan. Nalazi se u popisu uniformi kod mene u kompaniji, kao prirast. Kompanija ima jednu kompletnu uniformu više. O tome sam obav-ijestio bataljun. Sad ćemo od brigade dobiti objašnjenje da ste tamo dobili novu monduru. A budući da će dotada bataljun u svojim izvještajima o odjeći objaviti da je višak jednog kompleta... Ja to već znam, iz svega toga moţe se izleći revizija. Kad se radi o takvoj sitnici, onda će nam oni iz intendanture doći. Ali kad se izgubi dvije tisuće pari cipela, o tome se nitko ne brine... Ali nama se izgubila ta vaša odora — rekao je tragiĉno Vanek sišući mozak iz kosti koja mu je dopala ruke i ĉaĉkajući ostatak šibicom, kojom je inaĉe ĉistio zube umjesto ĉaĉkalicom — pa će nam zbog takve sitnice sigurno doći inspekcija. Kad sam bio u Karpatima došla nam je inspekcija zbog toga što nije bio izvršen nalog da se sa smrznutih vojnika, bez oštećenja, skidaju cipele. Skidale su se, skidale, ali na dvojici su pukle, a jedan ih je već imao poderane i prije smrti, ali smo zbog toga upali u gabulu. Stigao je nekakav pukovnik iz intendanture, i da nije s ruske strane dobio jednu u glavu ĉim je došao, pa se strovalio u jarak, ne znam što bi iz toga proizašlo.

— Jeste i njemu skinuli cipele? — upitao je Švejk sa zanimanjem.

— Skinuli — rekao je zamišljeno Vanek — samo se nije znalo tko, tako da nismo ni te pukovnikove cipele unijeli u popis.

Kuhar Jurajda opet se vratio odozgo, i pogled mu je

744 745

pao na uništenog Balouna koji je turobno, utuĉeno sjedio na klupi kraj peći i sa strašnim oĉajanjem promatrao svoj omršavjeli trbuh.

— Ti bi zgodno pripadao sekti hesihasta — rekao mu je sućutno uĉeni kuhar Jurajda — i oni su ĉitave dane promatrali svoj pupak, dok im se ne bi priĉinilo da im oko pupka svijetli aureola. Onda su mislili da su dostigli treći stupanj savršenstva.

Jura[da je zagrabio u pećnicu i izvukao jednu krvavicu. — Ţderi Baloune — rekao je ljubazno — naţderi se dok ne pukneš, uguši se ţderonjo. Balounu su udarile suze na oĉi.

— Doma, kad smo imali kolinje, onda sam prvo — plaĉljivo je priĉao Baloun ţderući malu krvavicu — pojel pristojni komad kuhane glave, ćelu njušku, srce, vuho, komad jetri, bubrege, slezenu, komad plećke, jezik, a posle... — a zatim je tihim glasom dodao, kao kad se pripovijeda bajka — a onda su došle jetrenjaĉe šest, deset komada, pa debele krvavice s heljdom i prezlima, tak da ne znaš kaj bi prvo zagrizel, da li one s prezlima ili one s heljdom. Sve ti se to rastopi na jeziku, sve miriši, ĉovek samo ţdere i ţdere... Tak si mislim... — jadao se dalje Baloun — ... metak bu me poštedil, al glad bu me dotukla i više nikad u ţivotu ne bum videl puni pekaĉ file za krvavice, ko doma. Hladetinu nisam baš volil, jer se to samo trese i od toga nemaš niš. Ţena?! Ta bi ti se ubila za hladetinom, a ja joj za tu hladetinu nisam dal ni komad vuha, jer sam štel sve sam poţderati kak mi je to najbolje pasalo. Nisam to poštival, te oblizeke, to blagostanje, a puncu, pravouţitniku, zatajil sam jednog pajceka, zaklal ga, poţderal i još mi je bilo ţal da mu, siro-maku starom, ponudim bar malo neĉeg od kolinja... a on mi je onda prorekel da bum jednom od gladi crknul.

— A sad bus i frknul — rekao je ŠVejk, kojemu su danas nehotice iz usta izlazile same rime.

Kuhara Jurajdu napustio je nagli napad sućuti s Ba-lounom jer se Baloun nekako brzo pribliţio ploĉi na

štednjaku, izvukao iz dţepa komad kruha i pokušao ĉitav okrajak namoĉiti u sok koji se u veliku posudu, sa svih strana cijedio s velikog komada svinjske peĉenke.

Jurajda ga je udario po ruci tako da je Balounov komad kruha pao u umak, kao kad plivaĉ na plivalištu skaĉe s daske u rijeku.

Ne ostavljajući mu mogućnost da izvuĉe poslasticu iz posude, izbacio ga je kroz vrata.

Potišteni Baloun još je kroz prozor vidio kako Jurajda vilicom izvlaĉi onaj komad kruha koji se do zlatnosmeĊe boje nasisao soka, kako ga predaje Švejku, k tome mu dodaje komad mesa odrezanog s vrha peĉenke i još mu govori:

— Jedite, moj skromni prijatelju! — Djevice Blaţena! — zajaukao je iza prozora Baloun, i

uputio se u selo kako bi potraţio nešto što bi stavio za zub. Jedući plemeniti Jurajdin dar, Švejk je progovorio

punini ustima: — Zbiljam sam sretan kaj sam ponovo medu svojima.

Bilo bi mi jako ţal ak ne bi mogel kompaniji i dalje pruţati svoje vredne usluge.

Obrisavši kapljice soka i masti, koje su mu tekle niz bradu, dovršio je: — Ne znam, ne znam kaj bi vi ovde bez mene da su me tam negde zadrţali, a da se rat produţi za još nekolko let. Financijski narednik Vanek upitao je sa zanimanjem:

— Švejk, a što mislite koliko će dugo trajati rat?

— Petnajst let — odgovorio je Švejk — to se samo po sebi razme, jer je već jednom bil tridesetgodišnji rat, a sad smo za pol pametniji nego kaj smo bili, znaĉi trideset podeljeno s dva, jednako petnajst.

— Posilni našeg kapetana je rekao — javio se Jurajda — ĉim osvojimo granicu Galicije da se dalje neće ići, da će onda Rusi poĉeti pregovore o miru.

— Onda ne bi ni vredilo ratovati — rekao je odluĉno

746 747

Svejk — kad je rat onda je rat. Ja sigurno ne bum o miru govoril dok ne burno u Moskvi i Petrogradu. Ak je svetski rat kaj vredi prduckati oko granica? Uzmimo si ko prirner Švedane, za vreme tog tridesetgodišnjeg rata. Od kam su sve došli, a doĉepali su se ĉak i Njemaĉkog Broda i Lip-nice, gde su napravili takav mišung da se tam u birtijama, posle ponoći, do dana današnjeg govori švedski, tak da se meĊusobno ne razmeju. Ni ti Prusi nisu bili baš prek puta. Na Lipnici je i njih, tih Prusa, ko dreka. Došli su ĉak do Jedouchova, i do Amerike i natrag.

— Uostalom — rekao je Jurajda, kojega je kolinje smelo i potpuno izbacilo iz ravnoteţe — svi su ljudi nastali od šarana. Uzmimo, prijatelji, Danvinovu teoriju o postanku vrsta...

Njegovo daljnje razmatranje bilo je prekinuto upadom jednogodišnjeg dragovoljca Mareka.

— Spašavaj se tko moţe — viknuo je Marek — poruĉnik Dub stigao je prije nekoliko trenutaka automo-bilom u stoţer bataljuna i dovezao sa sobom onog posranog kadeta Bieglera. U groznom je stanju — informirao je dalje Marek — kad je izašao s njim iz auta, odmah je upao u ured. Znate dobro, kad sam otišao odavde, da sam rekao da ću malo odhrkati. Dakle; izvalio sam se u uredu na klupu, i baš sam se poĉeo lijepo uspavljivati, kad uto na mene skoĉi kadet Bigler i prodere se: »Habacht!« Poruĉnik Dub me je podigao na noge i onda poĉe: »Ĉudite se, je li, da sam vas iznenadio u uredu, pri neizvršavanju sluţbenih duţnosti? Spava se tek nakon poveĉerja, našto je Biegler dodao: »16. dio, paragraf 9., o redu u vojarnama.« Nato je poruĉnik Dub udario šakom po stolu i zaurlao: »Htjeli ste me se u bataljunu vjerojatno riješiti, nemojte misliti da je to bio potres mozga, moja glava moţe i nešto više podni-jeti.« Za to vrijeme kadet Biegler nešto je na stolu listao i naglas, kao za sebe, proĉita s jednog papira: »Divizijska naredba broj 280!« Poruĉnik Dub je pomislio da ga ovaj zeza zbog njegove posljednje reĉenice o glavi koja moţe i

nešto više podnijeti, pa mu je poĉeo spoĉitavati njegovo nedostojno i drsko ponašanje prema starijim ĉasnicima, a sada ga upravo vodi ovamo, k satniku, da bi se na njega potuţio.

Uskoro su ova dvojica ušli u kuhinju, kroz koju se moralo proći kako bi se popelo gore, a gdje je sjedio ĉitav ĉasniĉki zbor i gdje je, nakon prvog svinjskog buta, bucmasti zastavnik Maly pjevao ariju iz opere »Traviata«, podrigujući nakon kupusa i masnog objeda.

Kad je ušao poruĉnik Dub, Švejk je viknuo:

— Habacht, svi ustati! Poruĉnik Dub pristupi Švejku posve blizu, kako bi mu

ravno u lice viknuo: — E, sad se moţeš radovati, sad je s tobom amen! Dat

ću da te prepariraju kao suvenir 91. pukovnije. — Zum Befehl, gospon lajtant — salutirao je Švejk

— jednom sam ĉital, pokorno javljam, da je jednom bila jedna velika bitka u kojoj je smrtno pal jedan švedski kralj sa svojim vernim konjem. Obadve crkotine dopremili su u Švedsku, pa sad ta dva mrtvaca stoj iju napunjena u stock-holmskom muzeju.

— A odakle tebi te spoznaje, gade? — izdere se poruĉnik Dub.

— Pokorno javljam, gospon lajtant, od mog brata pro-fesora.

Poruĉnik Dub se okrenuo, pljunuo, i gurnuo ispred sebe kadeta Bieglera, gore, kamo se išlo do blagovaonice. Ipak, nije se mogao suzdrţati a da se na vratima ne okrene Svejku i da s neumoljivom strogošću rimskog Cezara koji odluĉuje o sudbini ranjenog gladijatora u areni, ne okrene palac desne ruke i ne vikne prema Švejku:

— Palce dolje! — Pokorno javljam — vikao je za njim Švejk — već

sam ih okrenul.

748 749

Kadet Biegler bio je kao muha. Kroz proteklo vrijerne

prošao je kroz nekoliko baraka za oboljele od kolere i nakon svih onih pretraga kojima je bio podvrgnut zbog sumnje da je obolio od kolere, on se već s puno opravdanja naviknuo na to, da posve nesvjesno pomalo pušta u gaće. Sve dok konaĉno u jednom takvom centru za promatranje nije dopao šaka nekom specijalistu koji mu je, ne našavši mu u izmetu koleriĉnih bacila, potumplao crijeva taninom kao postolar stare cipele, i poslao ga najbliţem etapnom zapovjedništvu, proglasivši kadeta Biglera koji je bio tanak kao sjena, frontdiensttauglich.1

Bio je to srdaĉan ĉovjek. Kad ga je kadet Beigler upozorio da se osjeća vrlo sla-

bim, rekao mu je s osmijehom: — Zlatnu kolajnu za hrabrost ipak ćete još moći podnijeti.

Pa vi ste se ipak dragovoljno prijavili u vojsku. — I tako je kadet Biegler krenuo za zlatnom kolajnom. Njegova oĉvrsla crijeva nisu više ispuštala rijetku

tekućinu u gaće, ali ipak je ĉesto osjećao nuţdu, tako da je od posljednje etape do stoţera brigade, gdje se susreo s poruĉnikom Dubom, obavio u stvari sveĉani pohod po svim mogućim zahodima.

Propustio je vlak nekoliko puta jer je na kolodvorima sjedio u zahodima tako dugo dok vlak ne bi otišao. A ne-koliko puta je propustio presjedanje jer je sjedio u vlaku na zahodu. No bez obzira na sve, bez obzira na sve zahode koji su mu stajali na putu, kadet Biegler ipak se pribliţavao brigadi.

Poruĉnik Dub je pak trebao još nekoliko dana ostati na njezi u brigadi, ali baš toga dana kada je Švejk otputovao svome bataljunu, stoţerni je lijeĉnik, saznavši da popodne smjerom prema poloţaju 11. bataljuna 91. pukovnije kreću sanitetska kola, promijenio odluku.

Bio je vrlo radostan što se riješio poruĉnika Duba koji l. Sposoban za sluţbu na bojištu (njem.)

je, kao uvijek, dokazivao svoje razliĉite tvrdnje rijeĉima: — O tome sam još prije rata razgovarao kod nas s gos-

podinom ţupanijskim predsjednikom. — »Mit deinem Bezirkshauptmann kannst du mir Ar-

sch lecken«1 — pomislio je stoţerni lijeĉnik i zahvaljivao sluĉaju što sanitetska kola kreću gore prema Kamionki Strumilowoj baš preko Zoltanca.

Tamo u brigadi, Švejk nije sreo kadeta Bieglera jer je ovaj više od dva sata sjedio na nekom zahodu s vodom za ispiranje, a koji je bio odreĊen za brigadne ĉasnike.

Moţe se smjelo tvrditi da kadet Biegler nikada na sliĉnim mjestima nije gubio vrijeme jer je ponavljao sve slavne bitke slavnih austrougarskih vojski, poĉevši od bitke kod Nordlingena dana 6. rujna 1634. godine, završno s bitkom za Sarajevo 19. kolovoza 1878. godine.

Dok je tako bezbroj puta vukao za ruĉku zahoda na ispiranje, a voda buĉno ulijetala u rupu, baš tu, zaţmirivši, zamišljao je buku bitke, napad konjaništva, i grmljavinu topova.

Susret poruĉnika Duba s kadetom Bieglerom nije bio suviše draţestan, a bio je zasigurno razlogom njihovog kiselog odnosa u budućnosti, u sluţbi i izvan sluţbe.

Kad je, naime, poruĉnik Dub po ĉetvrti put pokušao ući u zahod, Ijutito je viknuo:

— Tko je unutra?

— Kadet Biegler, 11. marškompanija, bataljun N., 91. pukovnija glasio je ponosni odgovor.

— A ovdje — predstavio se konkurent ispred vrata — poruĉnik Dub iz iste pukovnije.

— Odmah sam gotov, gospodine poruĉnice!

— Ĉekam! Poruĉnik Dub nestrpljivo je gledao na sat. Nitko ne bi

povjerovao koliko je energije i upornosti potrebno da se u takvoj situaciji izdrţi pred vratima novih petnaest minuta,

', 1. Moţete me poljubiti u guzicu ti i tvoj ţupanijski predsjednik (njem.)

£»•;<

751 750

zatim još pet, pa sljedećih pet, kad je svaki put na kucanje, bubnjanje i udaranje nogama dobivao isti odgovor:

— Odmah sam gotov, gospodine poruĉnice! Poruĉnika Duba spopala je groznica, osobito kad je

nakon šuškanja papira koje je ulijevalo nadu prošlo novih sedam minuta, a da se vrata nisu otvorila.

Uza sve to, kadet Biegler bio je tako taktiĉan da još uvijek nije puštao vodu za sobom.

U laganoj groznici, poruĉnik Dub je poĉeo razmišljati da li da se poţali zapovjedniku brigade koji će moţda i izdati naredbu da se provale vrata i odande iznese kadeta Bieglera. TakoĊer mu je palo na pamet da je to povreda subordinacije.

Tek nakon sljedećih pet minuta poruĉnik Dub je primijetio da tamo, iza vrata, i ne bi imao više što raditi, jer ga je odavno sve prošlo. Ipak je izdrţao pred vratima, zbog nekakvog prin-cipa i dalje udarajući nogom po vratima iza kojih se ĉulo jedno te isto: »In einer Minute fertig, Herr Leutnant.«1

Konaĉno se zaĉulo kako Biegler pušta vodu i zaĉas su se susreli licem u lice.

— Kadet Biegler — zagrmio je na njega poruĉnik Dub — nemojte misliti da sam ovamo došao s istim zadatkom kao i vi. Došao sam glede toga što mi se prilikom svog do-laska u stoţer brigade niste javili. Ne znate propise? Znate li kome ste dali prednost?

Za tren kadet Biegler preleti u sjećanju nije li moţda sebi dopustio nešto što bi se kosilo s disciplinom i zapovijedima koje se tiĉu niţih ĉasniĉkih ĉinova spram viših.

U njegovoj svijesti vladala je u tom pogledu neizmjerna praznina i pustoš.

U školi im nitko nije predavao kako se u takvom sluĉaju treba ponašati niţi ĉasnik prema višem; mora li prekinuti sranje i izletjeti kroz vrata zahoda drţeći jednom rukom hlaĉe, a drugom pozdravljati?!...

l. Odmah ću biti gotov, gospodine poruĉnice («/Vm./$:|»'.< ''•

— No odgovorite, kadete Biegleru! — izazovno je

viknuo poruĉnik Dub.

Tu se kadet Biegler sjetio vrlo jednostavnog odgovora

koji je sve riješio:

— Gospodine poruĉnice, nisam imao spoznaja nakon

svoga dolaska u stoţer brigade da se ovdje nalazite, pa sam

obavivši svoje duţnosti u uredu pošao odmah na zahod

gdje sam i ostao sve do vašeg dolaska.

Usto je dodao sveĉanim glasom:

— Kadet Biegler javlja se gospodinu poruĉniku Dubu.

— Vidite da to nije'sitnica — oporo je rekao poruĉnik

Dub — po mome mišljenju trebali ste odmah, kadete Bie-

gleru, ĉim ste došli u stoţer brigade, upitati u uredu da li

sluĉajno ovdje nije prisutan neki ĉasnik iz vašeg bataljuna

ili iz vaše pukovnije. O vašem ponašanju odluĉit ćemo u

bataljunu. Putujem onamo automobilom, a vi idete sa

mnom. Nikakvo ali!

Kadet Biegler je, naime, primijetio, da su mu u uredu

stoţera brigade odredili maršrutu ţeljezniĉkom prugom, a

taj mu se naĉin putovanja ĉinio mnogo udobnijim s obzi-

rom na stanje njegovog debelog crijeva. Svako dijete zna

da automobili nisu ureĊeni za takve stvari. Prije nego što

projuriš sto osamdeset kilometara, već to odavno imaš u

gaćama. Vrag zna što se dogodilo pa poskakivanje automobila, u

poĉetku, kada su krenuli na put, nije tako loše utjecalo na Bieglera. Poruĉnik Dub je bio sav oĉajan što mu neće poći za rukom provesti plan osvete.

Kad su krenuli, poruĉnik Dub je u sebi pomislio: »Samo priĉekaj, kadete Biegleru, kad te stisne, jako se

varaš ako misliš da ću narediti da zaustave.«

I u tom je smislu, koliko god je to bilo moguće s obzirom na brzinu kojom su gutali kilometre, zapoĉeo razgovor ugodni o tome da vojni automobili kojima je odreĊena maršruta ne smiju suvišno trošiti benzin i ne smiju se nigdje zaustavljati. Kadet Biegler je nato posve ispravno

753 752

primijetio, da kad automobil ĉeka na nešto, uopće ne troši benzin jer vozaĉ gasi motor.

— No — nastavio je neumoljivo poruĉnik Dub — ima li doći u odreĊeno vrijeme na neko mjesto, ne smije se nigdje zaustavljati.

Od strane kadeta Bieglera nije slijedila više nikava rep-lika.

Tako su rezali zrak više od ĉetvrt sata, kad je odjednom poruĉnik Dub osjetio da mu je trbuh nekako napuhnut i da bi bilo korisno zaustaviti automobil, izaći iz njega, spustiti se u jarak, skinuti hlaĉe i pokušati se olakšati.

Drţao se kao heroj sve do stodvadesetšestog kilometra, kada je odluĉno pograbio vozaĉa za kaput i viknuo mu u uho:

— Halt! — Kadete Biegleru — rekao je poruĉnik Dub umilnim

glasom skaĉući brzo iz automobila prema jarku — sad imate i vi priliku!

— Hvala — odgovorio je kadet Biegler — ne ţelim uzaludno zadrţavati automobil.

I kadet Biegler, kojemu je već jako prigustilo, odluĉio je u sebi da će se radije usrati nego propustiti krasnu priliku da blamira poruĉnika Duba.

Prije no što su stigli u Zoltanec, poruĉnik Dub je još dvaput naredio da se zaustavi automobil, a prilikom posljednjeg zaustavljanja rekao je tvrdoglavom Biegleru:

— Imao sam za objed poljski bigoš1 — iz bataljuna ću poslati telefonsku prituţbu brigadi. Pokvareno kiselo zelje i svinjsko meso neprikladno je za uporabu. Drskost kuhara prešla je sve granice. Tko me još ne zna, taj će me upoznati.

— Feldmaršal Nostitz-Rhieneck, elita priĉuvne kavaler-ije — odgovorio je Biegler — izdao je djelo »Was schadet

1. Poljsko nacionalno jelo od kiselog kupusa i svinjetine (pm.) 'i-jf1

dem Magen im Kriege«1 u kojem ne preporuĉuje da se uz ratne napore i teškoće uopće jede svinjsko meso. Svaka neumjerenost na maršu šteti.

Poruĉnik Dub nije rekao ni rijeĉi, samo je pomislio: — Sredit ću ja tu tvoju uĉenost, klipane. Zatim je razmislio i ipak odgovorio Biegleru, ali s potpuno glupim pitanjem:

— Vi znaĉi mislite, kadete Biegleru, da ĉasnik, kome se po svome ĉinu morate smatrati podreĊenim, neumjereno jede? Niste valjda ţeljeli reći, kadete Biegleru, da sam se preţderao? Hvala vam za tu prostotu. Budite uvjereni da ću to s vama srediti, vi me još ne poznajete, ali kad me up-oznate, onda ćete se sjetiti tko je poruĉnik Dub.

Kod ovog posljednjeg umalo je pregrizao jezik, jer su na cesti naletjeli na nekakvu rupetinu.

Kadet Biegler na ovo ponovno nije ništa odgovorio, što je opet ponukalo poruĉnika Duba da ga grubo upita:

— Slušajte, kadete Biegleru, mislim da ste uĉili da na pitanje svoga pretpostavljenog morate odgovoriti?!

— Dakako, rekao je kadet Biegler — postoji takav pasus. Nuţno je, dakako, objasniti naš uzajamni odnos. Koliko je meni poznato, još nigdje nisam dodijeljen, tako da time ot-pada bilo kakav razgovor o mojoj potĉinjenosti vama, gospo-dine poruĉnice. Najvaţnije je to da se u ĉasniĉkim krugovima odgovara samo na pitanja postavljena o sluţbenim stvarima. Dok nas dvojica sjedimo ovdje u automobilu, ne predstav-ljamo nikakvu borbenu jedinicu bilo kakve odreĊene ratne populacije. Medu nama nema nikakvog sluţbenog odnosa. Obojica jednako putujemo svojini postrojbama, pa svakako moj odgovor na vaše pitanje, da li sam moţda htio reći da ste se moţda preţderali, ne predstavlja nikakvu sluţbenu izjavu, gospodine poruĉnice.

l. »Što je u ratu škodljivo za ţeludac?« (njem.) Dijelovi teksta pisani na njemaĉkom jeziku, kako u izvorniku (Osudy dobrćho vojaka Švejka za

svĉtove valky, Ĉeskoslovenskv spisovatel, Prag 1975.), tako i u ovom izdanju namjerno nisu

redigirani, (prev.)

754 755

"• — Jeste li rekli što ste imali? — izderao se na njega poruĉnik Dub — vi ste...

— Da — izjavio je ĉvrstim glasom kadet Biegler — nemojte zaboraviti gospodine poruĉnice da će o tomu što se medu nama dogodilo odluku svakako donijeti ĉasniĉki sud ĉasti.

Poruĉnik Dub bio je gotovo izvan sebe od srdţbe i bijesa. Imao je ĉudan obiĉaj, kad bi se uzrujao, da govori još veće gluposti i budalaštine no kad je bio miran.

Stoga je promrmljao: — O vama će odluĉivati prijeki sud. Kadet Biegler iskoristio je ovu priliku kako bi ga pot-

puno dotukao i zato je rekao ugodnim, najprijateljskijim tonom.

— Ti se zezaš, kamarade? tj Poruĉnik Dub viknuo je vozaĉu da zaustavi. — Jedan od nas dvojice mora ići pješice — promrmljao

je.

— Ja ću se voziti — mirno je na to odgovorio kadet Biegler — a ti radi što hoćeš, kamarade.

— Vozite dalje — glasom kao u deliriju viknuo je poruĉnik Dub vozaĉu i zatim utonuo u dostojanstvenu šutnju, kao Julije Cezar dok su mu se pribliţavali urotnici s bodeţima kako bi ga proboli. Tako su stigli do Zćltanca, gdje su pronašli tragove bataljuna.

Dok su se poruĉnik Dub i kadet Biegler još na stubama prepirali o tome da li kadet koji još nikamo nije dodijeljen ima pravo na jetrenjaĉe u onoj koliĉini koja pripada ĉasnicima pojedinih satnija, dotle su dolje u kuhinji svi već bili siti, rasporedili su se po širokom klupama, raspriĉali o svemu i svaĉemu i dimili iz svojih lula kao Turci.

Kuhar Jurajda je izjavio: — Danas sam pronašao boţanstven izum. Mislim da će

to uĉiniti potpun prevrat u kulinarstvu. Pa ti znaš, Vanek,

da u ovom prokletom selu nigdje nisam mogao naći maţuran za jetrenjaĉe. — Herba majoranae — rekao je financijski narednik Vanek, sjetivši se da je drogerist. Jurajda je nastavio:

— Neistraţeno je kako se ljudski duh u nuţdi sluţi najrazliĉitijim sredstvima, kako mu se otvaraju novi ob-zori, kako poĉinje pronalaziti sve moguće stvari o kojima se ĉovjeĉanstvu dosada nije ni snilo... Traţio sam dakle, po svim kućama maţuran, trĉao okolo, moljakao, objašnjavao im za što mi treba, kako to izgleda...

— Trebal si im opisati miris — oglasi se s klupe Švejk — trebal si im reći da maţuran miriši tak, ko kad ponjušiš iz flašice tintu u drvoredu rascvjetalih akacija, na bregu Bohdalki kod Praga...

— Ma Švejk — prekinuo ga je molećivim glasom jednogodišnji dragovoljac Marek — pusti Jurajdu da završi.

Jurajda je nastavio: — Na jednom imanju došao sam nekom starom,

isluţenom vojniku još iz vremena okupacije Bosne i Herce-govine, koji je sluţio vojsku u konjici u Pardubicama, i do danas nije zaboravio ĉeški. Taj se poĉeo sa mnom svaĊati da se u Ĉeškoj u jetrenjaĉe ne stavlja maţuran, nego kamilica. Zbilja nisam znao što da napravim, jer zaista, svaki razuman i nepristran ĉovjek mora priznati da je maţuran pravi kralj meĊu zaĉinima koji se stavljaju u jetrenjaĉe. Bilo je nuţno pronaći takav nadomjestak koji bi dao onaj karakteristiĉni miris po zaĉinu. Pa sam tako u nekoj kući, ispod slike nekog sveca, pronašao svadbeni vijenac od mirtine granĉice. Bio je to neki mladi braĉni par, granĉice mirte u vijencu bile su još dosta svjeţe. Tako sam stavio mirtu u jetrenjaĉe, ali naravno da sam morao svadbeni vjenĉić triput pariti u vreloj vodi kako bi listići omekšali i izgubili suviše oštar miris i okus. Jasno je, kad sam im uzimao taj vjenĉić za jetrenjaĉe da je bilo dosta plaĉa. Oprostili su se sa mnom

756 757

u uvjerenju da će me zbog takvog svetogrĊa, jer je vjenĉić bio posvećen, stići prvi metak. A vi ste jeli moju juhu od jetrenjaĉe, pa ipak nitko nije prepoznao da ona umjesto na maţuran miriše na mirtu.

— U Jindfichovom Hradecu — javio se Švejk — bil je pred nekolko let kobasiĉar Josef Linek a taj je na polici imal dve kutije. U jednoj je drţal smjesu svih zaĉina koje je stav-Ijal u jetrenjaĉe i krvavice. U drugoj kutiji imal je prašak protiv gamadi jer je kobasiĉar ustanovil da su mu mušterije već nekolko put u kobasi zagrizle stjenicu ili ţohara. On je uvek govoril, kaj se tiĉe stjenice, da ima okus po gorkim bademima koji se stavljaju u kuglof, ali da ţohari u ko-basicama smrdiju ko stara, pljesniva Biblija. Zato vam je odrţaval ĉistoću u svojoj radionici i svuda posipal taj prašak protiv gamadi. Tak je jednom delal krvavice, a bil je prehlaĊeni. Copil je tu kutiju s praškom za gamad i posipal je to u filu za krvavice, i od tog doba u Jindfichov Hradecu ideju po krvavice samo k tom Lineku. Ljudi su se tam doslovce rivali u dućan. A on je bil tak pametan da je ipak na to došel, da je to od onog praška protiv gamadi i od tog vremena naruĉival si je pouzećem ćele kištre s tim praškom, al je prije toga upozoril firmu od koje je nabavlja! prašak da na kištre napišeju »Indijski zaĉini«. To je bila njegova tajna i s njom je otišel u grob, a najzanimljivije je bilo to da su se od svih tih familija koje su kupovale kobasice odselili svi ţohari i stjenice. I od tog doba, spada Jindfichov Hradec medu najĉistije gradove u celoj Ĉeškoj.

— Jesi gotov? — upitao je jednogodišnji dragovoljac Marek, koji se vjerojatno htio umiješati u razgovor.

— S tim bi već bil gotovi — odgovorio je Švejk — ali znam sluĉaj u Beskdima, ali to bum vam ispripovedal kad burno u borbi.

Jednogodišnji dragovoljac Marek se raspriĉao: — Kulinarsko umijeće najbolje se moţe upoznati u

ratu, naroĉito na bojišnici. Dopustite da uĉinim malu us-poredbu. U miru smo ĉitali i slušali o takozvanim ledenim

juhama, to jest o juhama u koje se dodaje led i koje su vrlo obljubljene u sjevernoj Njemaĉkoj, Danskoj i Švedskoj. Pa vidite, došao je rat, a mi smo vojnici ove zime u Karpa-tima imali toliko smrznute juhe da je nismo ni jeli, a to je zapravo ipak specijalitet.

— Smrznuti gulaš se moţe jesti — primijetio je finan-cijski narednik Vanek — ali ne dugo, tako, najviše tjedan dana. Zbog toga je naša 9. satnija napustila poloţaj.

— Ĉak i u vreme mira — rekao je neobiĉno ozbiljno Švejk — sva se vojska vrtila oko kuhinje i kojekakvih jela. Mi smo vam u Budejovicama imali obrlajtanta Zakrejsu, taj se stalno motal oko oficirske kuhinje i onda, kad bi neki vojnik nekaj napravil, on bi ga postavil mirno i poĉel se derati na njega: »Gade jedan, ako to još jedanput ponoviš, napravit ću od te tvoje gubice tanko istuĉeni šnicl, zdrobit ću te u pire-krumpir, a onda ću ti to dati da poţdereš. Teći će iz tebe fileki s riţom, izgledat ćeš ko našpikani zec u pro-tvanu. Vidiš da se moraš popraviti, ako nećeš da ljudi misle da sam od tebe napravio faširanu štrucu sa zeljem.«

Daljnje izlaganje i zanimljiv razgovor o uporabi jelovnika pri odgoju vojnika prije rata bio je prekinut silnom vikom koja je dopirala odozgo, gdje je završavao sveĉani objed. U buci izmiješanih glasova isticao se krik kadeta Bieglera:

— Vojnik već u mirno doba mora znati što iziskuje rat, a u ratu ne smije zaboraviti ĉemu su ga nauĉili na vjeţbalištu.

Zatim se ĉulo dahtanje poruĉnika Duba: — Molim da se konstatira, da sam već po treći put

uvrijeĊen! Gore su se dogaĊale velike stvari. Poruĉnik Dub, koji je s podlim predumišljajem prema

kadetu Biegleru došao pred zapovjednika bataljuna, bio je već na samom ulazu doĉekan uţasnom galamom ĉasnika. Na sve je sjajno djelovala ţidovska rakija.

Grozno su vikali, upadali jedan drugom u rijeĉ i aludirali na jahaĉku vještinu poruĉnika Duba:

75« 759

— Ne ide bez konjušara. rt** r;:y«

— Uplašeni mustang. ;b

— Koliko si se dugo, kamarade, kretao medu kaubo-jima na Zapadu?

— Ljepota od jahaĉa! Satnik Sagner na brzinu mu je ugurao u ruku ĉašu

proklete rakije, pa uvrijeĊeni poruĉnik Dub sjede za stol. Pribliţio je staru, razbijenu stolicu do natporuĉnika Lukaša koji ga je doĉekao prijateljskim rijeĉima:

— Sve smo već pojeli, kamarade. Tuţni lik kadeta Bieglera nekako nije bio ni zapaţen,

premda se kadet Biegler toĉno prema propisima javio svima oko stola; i satniku Sagneru, i svim ostalim ĉasnicima, ponavljajući sluţbeno bez prekida, iako su ga već svi vidjeli i poznavali:

— Kadet Biegler vratio se u stoţer bataljuna. Biegler je uzeo punu ĉašu, a onda sasvim skromno sjeo uz prozor i ĉekao na pogodan trenutak kako bi mogao izbaciti u javnost neka svoja znanja iz udţbenika.

Poruĉnik Dub, kojemu su ta strašna isparenja udarila u glavu, kuckao je prstom po stolu i iz ĉista mira obratio se satniku Sagneru:

— Ţupanijski predsjednik i ja, uvijek smo govorili: »Do-moljublje, odanost ka duţnostima, samopoţrtvovnost, to je ono pravo oruţje u ratu«, prisjećam se toga upravo danas, kad će naša vojska u dogledno vrijeme prijeći granice.1

l. Na ovom mjestu prekinut je Hašekov rukopis. Ne završivši svoje djelo o dobrom vojniku

Švejku, 3. sijeĉnja 1923. umro je Jaroslav Hašek. Ĉetvrti, nedovršeni dio nastavio je novinar

Karei Vanek, no novija ĉeška kritiĉka izdanja, pa tako i naš izvornik, tiskana su bez ovog dodatka.

Dosadašnji hrvatski prijevodi (B. S. Vraĉarević 1929. i Ljudevit Jonke 1954.), ravnopravno uz

Hašekovo djelo donijeli su i rad novinara Vaneka. Našoj ĉitalaĉkoj publici poznat je i prijevod

beogradskog prevoditelja Stanislava Vinavera koji ne sadrţi ĉetvrti, nedovršeni dio. (prev.)

?•«*,<

Sadrţaj

PRVI DIO Upozadini Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

I

Upletanje dobrog vojnika Švejka u svjetski rat ............. 9

II Dobri vojnik Švejk u policijskom ravnateljstvu . . . .. ... .. .. 19

III Švejk pred lijeĉnicima - sudskim vještacima . .. . . . . .. . . . . . 29

IV

Švejka izbacuju iz ludnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

V

Svejk u redarstvenom povjereništvu u Salmovoj ulici ........ 43

VI Švejk opet kod kuće, probivši zaĉarani krug . . . . . . . . . . . . . . 51

VII Svejk odlazi u rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

VIII Švejk kao simulant . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

DC

Svejk u garnizonskom zatvoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

X

Švejk kao vojni sluţnik kod vojnog svećenika . . . . . . . . . . . . . 109

XI Švejk odlazi s vojnim svećenikom sluţiti poljsku misu ....... 133

760

XII i ,

Vjerska rasprava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

XIII

Svejk dijeli posljednju pomast . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

XIV

Švejkkao vojni sluţnik kod natporuĉnikaLukdša . . . . . . . . . . 167

XV

Katastrofa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .j|209

Jaroslav Hašek:

Pogovor uz prvi dio . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..^ 223

"'! *'

DRUGI DIO -K\l

Na bojišnici .,$U

I

Svejkove nezgode u vlaku . .. . . . . . . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . 229

II

Švejkova Budejoviĉka anabaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

III

Švejkovi doţivljaji u Kirdly Hidi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321

IV

Afowz stradanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381

V

Od mosta nadLitavom do Sokala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407

TREĆI DIO ^-

Slavne batine li •''

I

Prafo MaĊarske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 455

II

U Budimpešti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 515

III

OdHatvana do granice Galicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 571

IV

Marschieren!Marsch!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 625

•"V1

ĈETVRTI DIO Nastavak

slavnih batina

I

&>«/& M transportu ruskih zarobljenika

II

Duhovna utjeha . . .. . . . . .. . . .. . .

III

/<y marškompaniji ...

679

707

717

A ••!;.'

i-s 4'

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i

sveuĉilišna knjiţnica - Zagreb

UDK 821.162.3-31=163.42

HAŠEK, Jaroslav Doţivljaji dobrog vojnika Švejka za

svjetskog rata / Jaroslav Hašek ; prevela Nada

Gašić. - Zagreb : Globus media, 2004. -

(Biblioteka Jutarnjeg lista XX. stoljeće ;30)

Prijevod djela: Osudv dobreho vojaka

Švejka.

ISBN 953-7160-29-7

440831040