Vladimir Ili Lenjin

Fridrih Engels

Kakva se svetiljka razuma ugasila, kakvo je srce prestalo da kuca!

2 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

Petog avgusta po novom (24 jula) 1895 godine umro je u Londonu Fridrih Engels. Posle svog prijatelja

Karla Marksa (koji je umro 1883 g.), Engels je bio najistaknutiji naunik i uitelj savremenog proletarijata u

itavom civilizovanom svetu. Odonda otkad je sudbina sastavila Karla Marksa c Fridrihom Engelsom,

ivotni rad dvojice prijatelja postao je njihova zajednika stvar. Stoga, da bi se razumelo ta je Fridrih

Engels uradio za proletarijat, treba dobro shvatiti znaaj Marksova uenja i delatnosti za razvitak

savremenog radnikog pokreta. Marks i Engels prvi su pokazali da je radnika klasa c njenim zahtevima

nuan proizvod savremenog ekonomskog poretka, koji zajedno c buroazijom neizbeno stvara i

organizuje proletarijat; oni su pokazali da oveanstvo ne mogu spasti od nevolja koje ga sada pritiskuju

dobronamerni pokuaji pojedinih plemenitih linosti, ve klasna borba organizovanog proletarijata. Marks

i Engels prvi su u svojim naunim radovima objasnili da socijalizam nije izmiljotina sanjalica, ve krajnji

cilj i nuni rezultat razvitka proizvodnih snaga u savremenom drutvu. itava dosadanja pisana istorija

bila je istorija klasne borbe, smenjivanje vladavine i pobeda jednih drutvenih klasa nad drugima. I to e

trajati sve dotle dok ne ieznu osnove klasne borbe i klasne vladavine privatna svojina i anarhina

drutvena proizvodnja. Interesi proletarijata zahtevaju unitenje tih osnova, i zato svesna klasna borba

organizovanih radnika mora biti upravljena protiv tih osnova. A svaka klasna borba jeste politika borba.

Te poglede Marksa i Engelsa usvojio je sada itav proletarijat koji se bori za svoje osloboenje, ali kada

su dva prijatelja etrdesetih godina uzela uea u socijalistikoj literaturi i u drutvenim pokretima svoga

vremena, takva shvatanja bila su potpuna novina. Tada je bilo mnogo talentovanih i neobdarenih,

potenih i nepotenih ljudi koji, zanosei se borbom za politiku slobodu, borbom protiv samovlaa

careva, policije i popova, nisu videli suprotnost interesa buroazije i proletarijata. Ti ljudi nisu doputali

ak ni pomisao da radnici istupaju kao samostalna drutvena snaga. C druge strane, bilo je mnogo

sanjalica, ponekad genijalnih, koji su mislili da je samo potrebno ubediti upravljae i vladajue klase u

nepravednost savremenog drutvenog poretka, pa e se onda na zemlji lako uvesti mir i opte

blagostanje. Oni su sanjali o socijalizmu bez borbe. Najzad, skoro svi tadanji socijalisti i uopte prijatelji

radnike klase videli su u proletarijatu samo ranu, oni su c uasom gledali kako c porastom industrije

raste i ta rana. Zato su svi oni mislili o tome kako da zaustave razvitak industrije i proletarijata, da

zaustave toak istorije. Nasuprot optem strahu od razvitka proletarijata, Marks i Engels polagali su sve

svoje nade u neprekidni porast proletarijata. Ukoliko je vie proletera, utoliko je vea njihova snaga kao

revolucionarne klase, utoliko je socijalizam blii i ostvarljiviji. U nekoliko rei zasluge Marksa i Engelsa za

radniku klasu mogu se izraziti ovako: oni su radniku klasu nauili samoupoznavanju i samosvesti, i na

mesto matanja postavili nauku.

Zato Engelsovo ime i ivot moraju biti poznati svakom radniku, zato u naem zborniku, koji, kao i sva

naa izdanja, ima za cilj da budi klasnu samosvest kod ruskih radnika, mi moramo doneti kratak pregled

ivota i rada Fridriha Engelsa, jednog od dvaju velikih uitelja savremenog proletarijata.

3 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

Engels se rodio 1820 godine u gradu Barmenu, u Rajnskoj provinciji kraljevine Pruske. Njegov otac bio je

fabrikant. Godine 1838 Engels je porodinim prilikama bio primoran da, ne zavrivi gimnaziju, stupi kao

nametenik u jednu trgovaku kuu u Bremenu. Bavljenje trgovakim poslom nije spreavalo Engelsa da

radi na svom naunom i politikom obrazovanju. Jo kao gimnazist on je omrznuo apsolutizam i

inovniku samovolju. Bavljenje filozofijom odvelo ga je jo dalje. U to vreme u nemakoj filozofiji vladalo

je Hegelovo uenje, i Engels je postao njegov sledbenik. Iako je sam Hegel bio poklonik apsolutistike

pruske drave, u ijoj se slubi nalazio kao profesor Berlinskog univerziteta, Hegelovo uenje bilo je

revolucionarno. Hegelova vera u ljudski razum i njegova prava i osnovni princip Hegelove filozofije, da se

u svetu vri stalni proces promene i razvitka, dovodili su one uenike berlinskog filozofa koji nisu hteli da

se mire sa stvarnou do misli da i borba protiv stvarnosti, borba protiv postojee nepravde i zla koje

vlada ima svog korena u svetskom zakonu venog razvitka. Ako se sve razvija, ako jedne ustanove

smenjuju druge, zato bi onda veno trajao apsolutizam pruskog kralja ili ruskog cara, bogaenje

neznatne manjine na raun ogromne veine, vladavina buroazije nad narodom? Hegelova filozofija

govorila je o razvitku duha i ideja, ona je bila idealistika. Iz razvitka duha ona je izvodila razvitak prirode,

oveka i ljudskih, drutvenih odnosa. Marks i Engels, zadravi Hegelovu misao o venom procesu

razvitka(1), odbacili su predubeeno idealistiko shvatanje; okrenuvi se ivotu, oni su videli da razvitak

duha ne objanjava razvitak prirode ve naprotiv da duh treba objasniti iz prirode, materije... Nasuprot

Hegelu i ostalim hegelijancima, Marks i Engels bili su materijalisti. Pogledavi na svet i oveanstvo

materijalistiki, oni su opazili da isto onako kao to u osnovi svih prirodnih pojava lee materijalni uzroci,

tako je i razvitak ljudskog drutva uslovljen razvitkom materijalnih, proizvodnih snaga. Od razvitka

proizvodnih snaga zavise odnosi u koje stupaju ljudi jedni c drugima pri proizvodnji predmeta neophodnih

za zadovoljavanje ljudskih potreba. I u tim odnosima nalazi se objanjenje svih pojava drutvenog ivota,

ljudskih tenji, ideja i zakona. Razvitak proizvodnih snaga stvara drutvene odnose koji se oslanjaju na

privatnu svojinu, ali sada vidimo kako taj isti razvitak proizvodnih snaga oduzima svojinu veini i

koncentrie je u rukama neznatne manjine. On unitava svojinu, osnovu savremenog drutvenog poretka,

on sam tei k istom cilju koji su sebi postavili socijalisti. Socijalisti treba samo da shvate koja je drutvena

snaga, po svom poloaju u savremenom drutvu, zainteresovana na ostvarenju socijalizma, i da toj snazi

predadu svest o njenim interesima i istorijskom zadatku. Ta snaga je proletarijat. C njim se Engels

upoznao u Engleskoj, u centru engleske industrije, Manestru, kuda se preselio 1842 godine, stupivi u

slubu u jednu trgovaku kuu, u kojoj je njegov otac bio jedan od ortaka. Tu Engels nije samo sedeo u

fabrikoj kancelariji, on je zalazio u prljave kvartove, gde su skueno stanovali radnici, sam je svojim

oima video njihovu bedu i nevolje. Ali on se nije zadovoljavao linim posmatranjem, on je proitao sve

to je pre njega bilo poznato o poloaju engleske radnike klase, on je briljivo prouio sva zvanina

dokumenta do kojih je mogao doi. Plod tih prouavanja i posmatranja bila je knjiga: Poloaj radnike

klase u Engleskoj, koja je izila 1845 godine. Ve smo gore spomenuli u emu je glavna zasluga

Engelsa kao pisca Poloaja radnike klase u Engleskoj. I pre Engelsa vrlo mnogi su prikazivali patnje

4 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

proletarijata i ukazivali na neophodnost da mu se pomogne. Engels je prvi rekao da proletarijat nije samo

klasa koja pati; da ba taj sramni ekonomski poloaj, u kome se proletarijat nalazi, njega nezadrivo gura

napred i nagoni da se bori za svoje konano osloboenje. A proletarijat koji se bori sam he sebi pomoi.

Politiki pokret radnike klase neizbeno e dovesti radnike do svesti o tome da nemaju izlaza izvan

socijalizma. C druge strane, socijalizam e biti snaga samo onda kada postane cilj politike borbe

radnike klase. To su osnovne misli Engelsove knjige o poloaju radnike klase u Engleskoj, misli koje je

sada usvojio itav proletarijat koji misli i koji se bori, ali koje su tada bile potpuno nove. Te misli bile su

iznete u zanimljivo napisanoj knjizi, punoj najverodostojnijih i najpotresnijih slika nevolja engleskog

proletarijata. Ta knjiga bila je strana optuba kapitalizma i buroazije. Utisak koji je ona uinila bio je vrlo

jak. Svuda se poelo pozivati na Engelsovu knjigu kao na najbolju sliku poloaja savremenog

proletarijata. I zaista, ni pre 1845 godine, ni docnije nije se pojavio nijedan toliko snaan i istinit prikaz

nevolja radnike klase.

Engels je postao socijalist tek u Engleskoj. U Manestru on je stupio u vezu c prvacima tadanjeg

engleskog radnikog pokreta i poeo je da pie u engleskim socijalistikim izdanjima Godine 1844,

vraajui se u Nemaku, on se na putu u Parizu, upoznao c Marksom, c kojim je jo od ranije stajao u

prepisci. Marks je u Parizu, pod uticajem francuskih socijalista i francuskog ivota, postao takoe

socijalist. Tu su prijatelji zajedniki napisali knjigu: Sveta porodica, ili kritika kritike kritike. U toj knjizi,

koja je izila godinu dana pre Poloaja radnike klase u Engleskoj i koju je veim delom napisao Marks,

poloeni su temelji onog revolucionarno-materijalistikog socijalizma ije smo glavne misli napred izloili.

Sveta porodica je aljiv nadimak filozofa brae Bauera i njihovih sledbenika. Ta gospoda propovedala

su kritiku koja stoji iznad svake stvarnosti, iznad partija i politike, koja odrie svaku praktinu delatnost i

samo kritiki posmatra svet oko sebe i dogaaje u njemu. Gospoda Baueri sudili su sa visine o

proletarijatu kao o nekritinoj masi. Marks i Engels odluno su ustali protiv tog glupog i tetnog pravca. U

ime stvarne oveje linosti radnika, koga gaze vladajue klase i drava, oni zahtevaju ne

posmatranje, ve borbu za bolje ureenje drutva. Snagu, kadru da vodi takvu borbu i zainteresovanu u

njoj, oni vide, razume se, u proletarijatu. Jo pre Svete porodice Engels je u Nemako-francuskom

asopisu Marksa i Rugea objavio Skicu kritike politike ekonomije, u kojoj je c gledita socijalizma

razmotrio glavne pojave savremenog ekonomskog pokreta kao nune posledice vladavine privatne

svojine. Druenje c Engelsom neosporno je doprinelo tome da je Marks odluio da se pone baviti

politikom ekonomijom, onom naukom u kojoj su njegovi radovi izvrili itav prevrat.

Vreme od 1845 do 1847 g. Engels je proveo u Briselu i Parizu, spajajui nauni rad c praktinom

delatnou meu nemakim radnicima Brisela i Pariza. Tu su Engels i Marks stupili u odnose c tajnim

nemakim Savezom komunista, koji im je stavio u dunost da izloe osnovna naela socijalizma koji su

izradili. Tako je postao uveni Manifest komunistike partije Marksa i Engelsa, koji je objavljen 1848

5 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

godine. Ta malena knjiica vredi koliko i itavi tomovi: sve do danas njenim duhom ivi i kree se sav

organizovani i borbeni proletarijat civilizovanog sveta.

Revolucija 1848 g., koja je najpre buknula u Francuskoj, a zatim se proirila i na druge zemlje Zapadne

Evrope, dovela je Marksa i Engelsa u domovinu. Tu, u Rajnskoj Pruskoj, oni su stali na elo demokratskih

Novih rajnskih novina, koje su izlazile u Kelnu. Oba prijatelja bila su dua svih revolucionarno-

demokratskih tenji u Rajnskoj Pruskoj. Oni su do poslednje mogunosti branili interese naroda i slobode

od reakcionarnih snaga. Ove poslednje, kao to je poznato, nadvladale su. Nove rajnske novine bile su

zabranjene, Marks, koji je za vreme svog emigrantskog ivota izgubio prava pruskog podanika, bio je

prognan, a Engels je uzeo uea u oruanom narodnom ustanku, borio se u tri bitke za slobodu i posle

poraza ustanika pobegao preko vajcarske u London.

Tamo se nastanio i Marks. Engels je uskoro ponovo postao nametenik, a zatim i ortak one trgovake

kue u Manestru u kojoj je sluio etrdesetih godina. Do 1870 godine on je iveo u Manestru, a Marks

u Londonu, to ih nije spreavalo da odravaju najivlju duhovnu vezu: oni su se skoro svakog dana

dopisivali. U toj prepisci prijatelji su izmenjivali svoje poglede i znanja i dalje zajedniki izraivali nauni

socijalizam. Godine 1870 Engels se preselio u London, i njihov zajedniki duhovni ivot, ispunjen

napornim radom, trajao je sve do 1883 g., kada je Marks umro. Plod toga rada bio je c Marksove

strane Kapital, najvee politiko-ekonomsko delo naeg veka, a c Engelsove strane itav niz

krupnih i sitnih radova. Marks je radio na analizi sloenih pojava kapitalistike privrede. Engels je u

veoma lako pisanim, esto polemikim radovima osvetljavao najoptija nauna pitanja i razne pojave iz

prolosti i sadanjosti u duhu materijalistikog shvatanja istorije i Marksove ekonomske teorije. Od tih

Engelsovih radova pomenuemo: polemiko delo protiv Diringa (u njemu su analizirana najvanija pitanja

iz oblasti filozofije, prirodnih i drutvenih nauka)(2), Poreklo porodice, svojine i drave (prev. na ruski

jezik, izdato u Petrogradu, 3 izd. 1895), Ludvig Fajerbah (ruski prevod c primed. G. Plehanova, eneva,

1892), lanak o spoljnoj politici ruske vlade (preveden na ruski jezik u enevskom Socijal-demokratu, br.

1 i 2), izvrsni lanci o stambenom pitanju, najzad, dva omanja, ali veoma dragocena lanka o

ekonomskom razvitku Rusije (Fridrih Engels o Rusiji, prev. na ruski jezik V. I. Zasuli, eneva, 1894).

Marks je umro ne stigavi da konano obradi svoj ogromni rad o kapitalu. Meutim on je u konceptu ve

bio gotov, i tako se Engels posle prijateljeve smrti latio tekoga posla da obradi i izda II i III svezak

Kapitala. Godine 1885 on je izdao II, 1894 g. III svezak (IV svezak nije stigao da obradi). Rad na tim

dvama svescima zahtevao je vrlo mnogo. Austrijski socijal-demokrat Adler tano je primetio da je Engels

izdavanjem II i III sveska Kapitala podigao svome genijalnom prijatelju velianstveni spomenik, u koji je i

nehotice neizbrisivim potezima urezao svoje sopstveno ime. Zaista, ta dva sveska Kapitala rad su

dvojice: Marksa i Engelsa. Stara predanja priaju o raznim dirljivim primerima prijateljstva. Evropski

proletarijat moe rei da su njegovu nauku stvorila dva naunika i borca iji odnosi nadmauju najdirljivija

6 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

kazivanja starih o ljudskom prijateljstvu. Engels je uvek, i, opte uzevi, potpuno ispravno, stavljao

sebe iza Marksa. Uz Marksa, pisao je on jednom svom starom prijatelju, ja sam svirao drugu

violinu. Njegova ljubav prema Marksu za njegova ivota i potovanje Marksove uspomene posle njegove

smrti bili su bezgranini. Taj ljuti borac i strogi mislilac imao je duu koja duboko voli.

Posle pokreta 184849 g. Marks i Engels nisu se u izgnanstvu bavili samo naukom. Marks je 1864 g.

stvorio Meunarodno radniko drutvo i u toku itave decenije rukovodio tim drutvom. I Engels je

uzimao ivog uea u poslovima tog drutva. Delatnost Meunarodnog drutva, koje je ujedinjavalo,

po Marksovoj zamisli, proletere svih zemalja, bila je od ogromnog znaaja za razvitak radnikog pokreta.

Ali i posle prestanka Meunarodnog drutva sedamdesetih godina ujedinilaka uloga Marksa i Engelsa

nije prestala. Naprotiv, moe se rei da je njihov znaaj kao duhovnih rukovodilaca radnikog pokreta

stalno rastao, jer je i sam pokret neprekidno rastao. Posle Marksove smrti Engels je sam i dalje bio

savetnik i rukovodilac evropskih socijalista. Njemu su se podjednako obraali za savete i uputstva i

nemaki socijalisti, ija se snaga, i pored progona od strane vlada, brzo i neprestano poveavala, i

pretstavnici zaostalih zemalja, na pr. panci, Rumuni, Rusi, koji su pripremali i premeravali svoje prve

korake. Svi su oni crpli iz bogate riznice znanja i iskustva starog Engelsa.

Marks i Engels, koji su obojica znali ruski i itali ruske knjige, ivo su se interesovali za Rusiju, sa

simpatijama pratili ruski revolucionarni pokret i odravali veze c ruskim revolucionarima. Obojica su

postali socijalisti od demokrata, i demokratsko oseanje mrnje prema politikom despotizmu bilo je kod

njih vanredno jako. To neposredno politiko oseanje zajedno c dubokim teoretskim razumevanjem veze

izmeu politikog despotizma i ekonomskog ugnjetavanja, kao god i bogato ivotno iskustvo uinili su

Marksa i Engelsa neobino osetljivim ba u politikom pogledu. Zato je herojska borba malobrojne aice

ruskih revolucionara protiv mone carske vlade nalazila u duama tih oprobanih revolucionara

najsimpatiniji odjek. Naprotiv, tenja da se radi tobonjih ekonomskih koristi odustane od

najneposrednijeg i najvanijeg zadatka ruskih socijalista od izvojevanja politike slobode prirodno je

bila u njihovim oima sumnjiva i oni su je ak otvoreno smatrali za izdaju velike stvari socijalne revolucije.

Osloboenje proletarijata mora biti njegovo sopstveno delo, tome su stalno uili Marks i Engels. A da

bi se mogao boriti za svoje ekonomsko osloboenje, proletarijat mora izvojevati sebi izvesna politika

prava. Osim toga, i Marks i Engels jasno su videli da e politika revolucija u Rusiji i za zapadnoevropski

radniki pokret biti od ogromnog znaaja. Samodravna Rusija uvek je bila oslonac itave evropske

reakcije. Neobino povoljan meunarodni poloaj u koji je Rusiju stavio rat 1870 godine, koji je za due

vreme uneo razdor izmeu Nemake i Francuske, razume se, samo je poveao znaaj samodravne

Rusije kao reakcionarne snage. Jedino slobodna Rusija, kojoj nije potrebno ni ugnjetavanje Poljaka,

Finaca, Nemaca, Jermena i ostalih malih naroda, ni stalno zavaanje Francuske c Hemakom,

omoguie savremenoj Evropi da slobodno odahne od ratnih tegoba, oslabie sve reakcionarne elemente

7 Publikacija KPS V.I. Lenjin - Fridrih Engels

u Evropi i pojaae snagu evropske radnike klase. Zato je Engels i radi uspeha radnikog pokreta na

Zapadu arko eleo da se u Rusiji uvede politika sloboda. Ruski revolucionari izgubili su u njemu svog

najboljeg prijatelja.

Neka je vena slava Fridrihu Engelsu, velikom borcu i uitelju proletarijata!

Jesen 1895 g.