FONOLOGIJA1.OPTI POJMOVIFonologija je de nauke o jeziku koji prouava galsove kao govorne jedinice za obeleavanje razlike u znaenju. Glas sa takvom funkcijom u jeziku zove se fonema.Fonema je distinktivna(razlikovna) jedinica glasovne strukture koja sama po sebi nije glas, nego funkcionalni element u sistemu glasova.

Fonema je najmanja linearna jedinica plana jezikog izraza kojoj nita ne odgovara na planu sadraja, ali ijom izmenom dolazi do promene sadraja jezikog znaka.Fonema se realizuje kao fon(glas), a razliite kontekstualne varijante fona zovu se alofoni. Jedan fon moe imati vie alofona koji su, kao i foni, pojave na fonetskom planu. Za razliku od fona i alofona, koji su neposredno ulne, pojavne prirode, fonema je u sutini apstraktna jedinica.Pet:put (e:u)Paljenje:piljenje (a:i)razlikovanje leksikih znaenjaSlama:slava (m:v)Top:pop (t:p)

Slava:slave (a:e)razlikovanje gramatikih znaenjaTop :topa (:a)

Parovi kao ps-ps, lk-lk, ukazuju i na distinktivnu prirodu akcenata.

Kiaalofoni fona KKua

Nana, neu, nisam(alveolarno-nosni fon n)alofoni fona NTango, banka, parking(zadnjonepani nosni fon n)

Fonoloki plan-funkcionalne jedinice glasovnih struktura(jezik kao sistem, apstrakcija) fonologija(jezik)Fonema-apstraktna distinktivna jedinica za razlikovanje leksikih i gramatikih znaenja emski red(sistem)

Fonetski plan-fizike realizacije funkcionalnih jedinica (govor kao realizacija sistema, fonetika(govor)konkretizacija) Etski red Foni (glasovi)-realizacija(materijalizacija fonema) (realizacija)Alofoni-kontekstualne varijante fona(glasova)

2.DISTINKTIVNA OBELEJA FONEMASvaka fonema se moe posmatrati kao skup istovremeno distinktivnih fonolokih obeleja-najznaajnijih obeleja prisustva, odnosno odsustva, nekog artikulacionog ili akustikog svojstva kojim se jedna fonema razlikuje od drugih. U binarnoj raspodeli(gde se prisustvo nekog obeleja obeleava znakom +, a odsustvo znakom -) uspostavljaju se parovi kao to su: Vokalnost/nevokalnost (a:p) Nazalnost/oralnost (m:b) Zvunost/bezvunost (b:p) Prekidnost/neprekidnost (p:) Labijalizovanost/nelabijalizovanost (p:c)

Prema teoriji Romana Jakobsona (ruskog lingviste, istaknutog predstavnika prake kole) za opis fonema u svim fonolokim sistemima dovoljno je 12 pari distinktivnih obeleja.Foneme kao jedinice jezikog sistema su sukcesivne, tj.niu se jedna za drugom u govoru gde su predstavljene svojim fonima.Distinktivna obeleja u sastavu fonema su simultana tj.istovremeno zastupljena. Ova obeleja su relevantna kada su razlikovna na fonolokom planu, tj. kada razlikuju dve foneme a redundantna kad ne prave funkcionalnu razliku.

b+prekidnost, +labijalizovanost,+zvunost barap+prekidnost, +labijalizovanost,-zvunost para

Fonoloki relevantan je binarni par zvunost-bezvunost (redundantna ili irelevantna su obeleja prekidnosti i labijalizovanosti) Dodatno obeleje(zvunost) ini fonemu b markiranim(obeleenim) lanom opozicije. Nemarkirani lan (fonema p) je osnovni neutralni i obuhvatni lan, jer osobinama prekidnosti i labijalizovanosti obuhvata i fonemu b.Fonemske opozicije koje uestvuju u razlikovanju mnotva rei imaju visok funkcionalni naboj i stabilne su u sistemu dok one sa slabijom funkcionalnom podlogom mogu da budu nestabilne(tako opozicije srpskih afrikata :, :d, razvijaju tek poneki par rei).Spavaica-spavaicaak-dak

GOVORNI NIZPod govornim nizom podrazumevamo proces ulanavanja fonema, tj.njihovo ponaanje u govornom nizu(govornom lancu). Govorni niz moe se deliti na slogove-najmanje glasovne jedinice izgovorene jedinstvenom artikulacijom iji su nosioci vokali ili diftonzi(odn.triftonzi), a ree i konsonanti.Slogovi imaju razliitu strukturu s obzirom na broj konsonanata koji sadre i njihov redosled prema vokalu.C-konsonantV-vokal

CV (ti)CVC (taj)CCVC (glas)CCVCC (plast)

Slogovi mogu biti otvoreni i zatvoreni(sao, satz, ploo-vidz-bao), mogu biti dugi ili kratki(lk-lk), naglaeni i nenaglaeni(razgovarati)U strukturi sloga postoje razliita ogranienja u pogledu distribucije fonema jer ne moe svaka od njih da stoji bilo gde i uz bilo koju drugu; pravila ulanavanja fonema prouavaju se u okviru discipline koja se zove fonotaktika; ogranienja kombinatornih mogunosti vea su na poetku i na kraju rei, a manja u sredini. U srpskom jeziku sve foneme mogu da zauzimaju svaki od ova tri poloaja (ranije se d nije javljalo na kraju, ali se u novije vreme i tu nalo preko pozajmljenih rei: koled, brid, bed).

Posebnim ogranienjima podloni su konsonantski skupovi. U srpskom jeziku je na poetku rei mogue TL(tlo), ali ne i LT. Mogue je SKR(skroz), ali ne RKS.Vukova norma je na kraju rei dozvoljavala 4 skupa: ST(plast), ZD(grozd), T(plat), D(vod).U novije vreme na kraju rei se mogu nai drugi suglasniki skupovi: FT(lift), KS(keks), NT(konsonant)

GRAFOLOGIJAProuava grafike znakove i sisteme u pismima i njihov odnos prema odgovarajuim fonolokim jedinicama i sistemima.Na funkcionalnom planu grafologija je ekvivalent fonologiju, dok fonemam odgovaraju grafeme(osnovne jedinice grafologije). Kao i foneme, grafeme su apstraktne funkcionalne jedinice. Kao to su foneme u realizaciji predstavljene glasovima, tako su grafeme predstavljene slovima.Slovo je najmanji znak koji se pie samostalno i koji se u nizu odvaja od drugih.

Apstraktne jedinice realizacijafonema glas(fon)grafemaslovo

Razliite slovne realizacije iste grafeme zovu se alografi(alografi grafeme a: a,a,A,A)Jedna fonema-jedna grafema-osnovni princip alfabetskih pisama.Konvencionalni sistemi pisanja esto ne odraavaju dosledno naznaeni princip. Jedna grafema moe predstavljati jednu fonemu, ali neretko ista grafema izraava vie fonema(npr.francusko s je /s/ ili /z/), ili vie grafema izraava istu fonemu (npr.pansko b i v su /b/)Latinska abeceda nije imala poseban znak za //, pa se ona danas u razliitim jezicima razliito izraava.ital: sc ili scima: snem: schfranc:chpolj: szGrafeme se mogu pisati jednim slovom, ali i slovnim grupama.Digramima(sa dva znaka; ital. Ou /u/)Trigramima(sa tri znaka; nemako sch //)Tetragramima(sa etiri znaka; nemako tsch//)

Sa izuzetkom latininih dijagrama lj, nj i d, oba pisma srpskog jezika imaju jednoslone grafeme za foneme koje zastupaju.Osnovni znakovi se mogu modifikovati dodavanjem dijakritikih znakova za obeleavanje drugaije zvunosti.

c- s- c- z- d o u