Nakladnik ABC - naklada

Ivo BreanUrednica Ljiljana ariKorektura Danijela WeinertOblikovanje korica Andrea & KamirPriprema za tisak Ramon Mavar

PREDSTAVA HAMLETAU SELU MRDUA DONJAGROTESKNA TRAGEDIJA U PET SLIKACIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i sveuilina biblioteka, Zagreb UDK 886.2-2 BREAN, IvoPredstava Hamleta u selu Mrdua Donja / Ivo Brean. - Zagreb; ABC naklada, 1995. - 84 str.; 20 cmStr. 5-7: Predgovor / Ljiljana ari. ISBN 953-6178-13-3

ABC NAKLADA Zagreb 1995.PREDGOVORGORKI, ISKONSKI SMIJEH IVE BRESANA

ISSUh

Komediografska su djela Ive Breana bila odreivana kao napad na ne tako davnu zbilju, zbilju zamuenu ideolokim zastranjivanjima. To su djela koja se bave novijom povijeu prikazujui je u svoj njezinoj paradoksalnosti, zatupljenosti i kominosti. Od preokupacija se novijom zbiljom odmiu tekstovi Ledeno sjeme s tematikom progona vjetica u Zagrebu i Stani malo, Zvonimire, 'povijesna komedija ili komedija povijesti', u kojoj je, unato odrednici 'komedija', neminovan prizvuk traginosti: povijest se Hrvata od devetoga stoljea stvarno i dramaturki odvija esto za njih nepovoljno, a budunost je ee pozornica ponavljanja prolosti, negoli prilika za njezino popravljanje. Usudi i povijesne zablude ostaju isti, mijenjaju se samo likovi koji ih nose. U Ledenome sjemenu progonu se vjetica suprotstavlja vrag: on ga jedini moe dokinuti. Motiv povijesne tragike i motiv vraga neizbjeni su u Breanovu dramskome opusu. Vrag je u Neastivome na filozofskome fakultetu postavljen izmeu dvaju motiva: partije i crkve - a jedna su drugoj olienje toga istoga vraga.Dramsko je djelo definicijom odreeno kao izvedba, kao kazalini dogaaj, scenski ostvaraj. Time je svaka izvedba novo, jedinstveno ostvarenje dramskoga djela, njegovo stvaranje. Ima dobrih dramskih tekstova koje tek pozornica moe ozbiljiti, uiniti ivima, osmisliti. Rijetka su dramska djela koja se mogu potpuno doivjeti samo kao neiv tekst. Neivost dramskih tekstova izvan pozornice, izvan tijela, pokreta i geste glumaca uspijevaju nadii tekstovi Ive Breana. Njima kazalina izvedba, naravno, dodaje jednu dimenziju. Ali i bez nje, oni su ivi i ivotni i osmiljivi su kroz itanje samo.Rijetki su u hrvatskoj knjievnosti dramski tekstovi koji izazi-vlju toliko spontana, pa makar i gorka smijeha. I.opet, Ivo je Bre:San hrvatskoj knjievnosti donio jedinstven anr: odmaknut od knjikoga dramskoga stvaralatva Miroslava Krlee ili Marijana Matkovia. Jedinstvena je njegova zaokupljenost ivotnim, stvarnou, poetikom smijeha, nezadrivoga u svoj njegovoj traginosti. Povijest je ljudskoga roda isuvie ozbiljna, kao i povijest ljudskih zabluda. Svako je vrijeme jedna nova ideologija, nova zabluda i nova pozornica. Predstavu Hamleta u selu Mrdua Donja njezin je autor odredio kao grotesknu tragediju. Ona se odvija u drutvenim prostorijama, na tako karakteristinom okupljalakom mjestu iz narodnofrontovskih vremena, izlijepljenim plakatima i parolama. Etimologija je groteske povezana s fantastikim orna-mentalnim maskama kojima su se ukraavale umjetne spilje u vrtovima talijanskih dvoraca esnaestoga stoljea. Groteska upuuje na komino, a tragedija je suprotnost kominomu. Shakespeareova je tragedija Hamlet sadraj kojega uobliuje groteskno okruje Mrdue Donje.Breanova se groteskna tragedija moe itati na vie naina: mjesto na kojem se svako itanje mora zaustaviti problematika je dvostruke pozornice, pozornice u pozornici. Jedna je od moguih velikih pozornica dvadesetoga stoljea pozornica socijalizma, pozornica naprednih ideja radnoga naroda. Doista, rijetko se neto tako istinski kazalino dogaalo u svijetu kao kazalite socijalistikoga napretka. U njemu je govora, parola, praznih rijei u potrazi za smislom, likova zaogrnutih odorama U njemu je pozornica napretek. U dvadesetostoljetni isjeak stvarnoga kazalita bogohulno je dovesti slavnoga engleskoga dramatiara Williama Sha-kespearea i njegova danskoga kraljevia s opeljudskim dvojbama o pravdi, zloinima, kaznama i bivanju. Ili moda nije? U trenutku nesklada izmeu zamislivoga i nezamislivoga nastaje druga dramska stalnica, sukob. Predstava Hamleta u selu Mrdua Donja nastaje iz sukoba visokoga i niskoga, umjetnosti i stvarnosti. Jer Mrdua je Donja nesumnjivo stvarnost, groteskna moda, ali stvarnost. A svaka stvarnost na svoj nain tumai sve to joj prethodi. Hamlet na seoskoj pozornici zaogrnut napretkom socijalistike privrede? To je stvarnost, to je jedno od njegovih tumaenja. U tumaenju je nuan sukob na unutranjoj pozornici: izmeu nedostupnosti prave umjetnosti i njezinih nesklapnih sljedbenika iz Mrdue Donje kojima njezina dostupnost jest dvojbena samo dok nije prenesena u njihov jezik, u njihovu svakodnevicu: onda postaje predmetom konzumacije, i razotkrivanja. Vlas, titiiunranih ooriva.

Grotesknost je u temeljnoj zamisli dramske radnje. Vrhunski umjetniki ostvaraj kao to je Hamlet, proslavljeno kazalino djelo s vrhunaca svjetske knjievnosti, postavlja se u najzaostalijoj sredini koju je uope mogue zamisliti. Ne moe se izbjei ni pomisao o preispitivanju uloge kazalita: mora li se ono odmaknuti od stvarnosti, ili mora postati njezin dio? Postane li joj dijelom, dogaa se propadanje. Trenuci koji ne mogu dati nova dramska djela - a jedan je od takvih trenutaka socijalistiki ushit preobrazbama, napretkom, pruaju mogunost izobliivanja. Ili, rijeima samoga autora na jednome mjestu u drami, ostaju interpretativne mogunosti. Zastraujue, odreene vremenom. Na drugoj se pozornici doista zbiva svojevrsni hamletovski ivot. ivi ga uitelj kunca, intelektualac koji je prisiljen odustati od pobune pod pritiskom sredine kojoj se mora pokoriti, pod budnim okom silnika Bukare staljinistikoga kova i njegovih istomiljenika. Drugoga rjeenja nema. Traginost nije samo u tome, ili nije glavninom u tome to se intelektualac nalazi priklijeten u najzabitijem kutku Zagore. Ona je u ideolokoj nadgradnji trenutka u kojem se kultura unosi zapovijestima s 'viih razina', direktivama. Time pre-dajno poimanje kulture postaje tragina figura, kao to je tragina figura i ideologija koja je nastoji konzumirati, potpuno je pritom iskrivivi. Predstava Hamleta u selu Mrdua Donja vraanje je tradiciji da bi je se na nov nain citiralo. U postmodernistikoj umjetnosti koja ne poznaje kategoriju novoga - jer sve je, ako ne istroeno, a ono reeno, citiranje je nuno tumaenje. U danome novome orjeju, a to je orjeje Breanu Mrdua Donja, pokazuje se tumaenje nemoguim. Ono postaje svojom karikaturom. Ali ostaje smijeh. Smijeh traginosti nesretnih Mrduana koji pokuavaju prizemljiti Shakespearova Hamleta Jezik je Breanovih junaka vedra strana gorkoga smijeha koji izazivlju. Jezik je to Dalmatinske zagore, prepun kovanica, prepun ivih mjesnih poalica. I bar za trenutak skriva tragediju umjetnosti, povijesti i ovjeka.Ljiljana ariUspomeni Dragutina MeiaNezapamena predstava Hamleta u selu Mrdua Donja opine Blatnik, odrana u organizaciji Mjesnog aktiva Narodnog fronta, Poljoprivredne zadruge i Mjesnog aktiva Partije, uz samoprijegoran rad i nesebino zalaganje ovih drugova:MATE BUKARICE reenog BUKARE, upravitelja zadruge i sekretara Mjesnog aktiva Partije, u ulozi kralja Klaudija;MILE PULJIZA reenog PULJE, predsjednika Mjesnog aktiva Narodnog fronta, u ulozi Polonija;ANE njegove keri u ulozi Ofelije;MARE MI reene MAJKAE, seoske krmarice, u ulozi kraljice Gertrude;MAKA predsjednika Upravnog odbora Zadruge, u ulozi Laeria;JOCE KOKIA reenog KOKE, seoskog momka, u ulozi kraljevia Hamleta;ANDRE KUNCE seoskog uitelja, kao reisera predstave;IMURINE komentatora i tumaa predstave i ostalih seljaka i seljanki iz Donje Mrdue.

PRVI DIOPRVA SLIKADrutvena prostorija Narodnog fronta u Donjoj Mrdui. Na zidovima vise zastave od papira, parole ispisane nevjetim rukopisom: ivija Narodni front, Naprid u nove pobjede, Svi u seljake radne zadruge i si. Prostorija je zaputena. Na mnogim mjestima otpala je buka, stakla su razbijena, a umjesto njih stavljen je ambalani karton. Izmeu dva prozora vise Zidne novine. U pozadini je na povienom mjestu stol prekriven narodnim ilimom, a ispred njega dugake drvene klupe na kojima sjede seljaci i seljanke. Kad se zastor digne, na pozornici je graja. Seljaci ivo razgovaraju.PRVI SELJAK: Ajde, Mile, poni jedanput, bogati! Nemam ja vrimena. Sutra rano tribam kukuruz brati.DRUGI SELJAK: Evo mi se prisvitla zalipila za klupu od ekanja!TREI SELJAK: Ja, budala, moga sam ve sa enom biti u postelji, umisto da tue sidim za nita.ETVRTI SELJAK: ta eka, Mile, da ti pivci ponu kukurikati? Svi smo se mi umorili u polju.PULJO sjedne za stol: Evo, evo, drugovi, odma', vrag odnija i prisu! Drugovi i drugarice! Otvaram sastanak Mjesnog aktiva Narodnog fronta i predlaem ovi dnevni red. Prvo bi bilo, kako da kaem, kulturno-prosvitna aktivnost u naem selu. A drugo razno. Usvaja li se?PETI SELJAK: Pa si nas za to zva! Aj, lipo u boju strinu, ti i kultura i prosvita!ETVRTI SELJAK: ta e nama ta kreketaina! Stavi ti na dnevni red da se nabavi, metnimo li, mehanizacija i motorizacija, a ne da se tute ubijamo od posla. Vidi ruku kakve su mi!PRVI SELJAK: Da se i ubija za to, nego za onih posranih sto kili kukuruza!DRUGI SELJAK: Moe li se tom kulturom enica podubri-ti, a, Mile?PULJO: Molim vas, drugovi, malo tiine! Doi e na red i to vae. Samo se strpite! Nemojte vi misliti da su kultura i prosvita, razumite me, nito ki muzla baba jarca. To su napredne stvari, drugovi i drugarice, jo kako... Eto, drugovi, prije rata se ona buroazija nije brinula za nas seljake da bi nas, metnimo li, prosvitlila, nego nas je, razumite me, drala tute, u nikom mraku i neznanju, pa smo bili ki telad. A danas, drugovi i drugarice, naa narodna vlast stara se da budemo kulturni, da znamo, metnimo li, itati i pisati, uvodi nam tute u selo higijenu, pa industrijalizaciju, letrifikaciju, nacionalizaciju, emancipaciju i druge kulturne i prosviene stvari. I mi, drugovi, moramo pripomoi nastojanju nae narodne vlasti, i sami se prosviivati.TREI SELJAK: A oe li ti misto meneka kopati, ako se ja budem prosviiva?PETI SELJAK: Dosta je nama tog prdekanja! Dajte vi uinite jedanput nito, a ne uvik: drugovi, tribalo bi ovo, drugovi, tribalo bi ono!PULJO: Molim vas, drugovi, molim vas, molim vas... Evo, drug Maak ima ri.MAAK: Ovaj... kako da kaem... mislim da su niki drugovi malo skrenuli s linije. Ima ih tute koji nepravilno postavljaju da nama ne triba, stavimo kazti, kulturno-prosvitne aktivnosti. Ja bi kritikova dotine drugove i drugarice. Triba, drugovi, aliti to su kultura i prosvita tute kod nas u zadnje vrime, stavimo kazti, pale dolika. Ja se pitam, drugovi, kako emo mi unapridivati nau socijalistiku poljoprivredu ako u narnika ne bude prosvienostL,

TREI SELJAK: Ajde, Maak, ne tamburaj! Otkad su te primili u Partiju, poeja se da glanca, a prije si socijalizmu sve bogove skida.PETI SELJAK: Najprije se ti prosvitli, pa onda namika doi soliti pamet.DRUGI SELJAK: Bolje bi bilo da kae di su nestale zadrune pare, umisto da tute tare jezik za nita!MAAK: ta ja imam o tome kazti? Nisam ih ja uzeja.DRUGI SELJAK: Ne znam ja nita ko ih je uzeja. Njih nema.MAAK: Ti se nito puno zalie, ime. Moga bi dobit dvi po gubietini.DRUGI SELJAK: Od koga? Od tebe? Aj, doi samo, udri!PULJO: Drugovi, mir! Jesmo li na sastanku ili nismo, majku mu! Neemo se tute, ta ja znam, fizikalno obraunavati. Sad govorimo o kulturi i prosviti, a ne o nikim, razumite me, financijskim manjkavostima. Drug Maak ima ri. Nastavi ti, Maak, i ne sluaj nikog!MAAK: ta sam ono tija rei... Aha! Eto, drugovi i drugarice, kada smo se mi tute zadnji put kulturno i prosvit-no uzdizali? Ima vie od godinu dana da su ono drugovi iz Gornje Mrdue svirali u 'armonike i plesali narodna kola. I odonda nita. A tribalo bi jedanput i mi da spremimo niku prestavu. I to, drugovi, prestavu u kojoj e izai na vidilo, stavimo kazti, naa socijalistika stvarnost, ono ta je, metnimo li, pozitivno i ono ta je negativno. Pa kad na radni ovik vidi taku prestavu, on moe doi onom svom pretpostavljenom drugu i rei mu: Tako i tako, drue, ovo ti valja, a ovo ti jope ne valja.PRVI SELJAK: Ne triba nama nikakve prestave. Znamo mi i bez prestave ta kome ne valja.TREI SELJAK: Dok si ia magarcu iza repa, nije ti pres-tava ni na pamet padala!PETI SELJAK: Skini gae, Maak, pa onda govori! Bit e ti lake.BUKARA: Dobro, en ti mliko Isusovo, ta je ovo! Jesmo li mi tute doli da sluamo niija reakcionarna zafrkavanja, ili da donesemo nike zakljuke? Ja mislim, drue Mile, da ne triba puno mudrovati. Oe li narod prestavu? Oe! Onda, brte, ima da se spremi, i kvit. A ako se to kome narodnom neprijatelju ne svia, eno mu vrata! Neemo mi nikoga moliti.PauzaPULJO: Eto, drugovi i drugarice, uli ste to je reka drug sekretar. Ja mislim da on pravilno govori. Narod oe prestavu, i zato, brte, nema tute mile-lale, negu sui rukave bez diskusije!ETVRTI SELJAK: Aj, dobro, vrag odnija i prestavu, neka bude. A reci ti meni ko e je spremiti. Tute su potribni pismeni i kulturni ljudi, koji e se, metnimo li, priobui, koji e izai na pozornicu i prestavljati. Di ete vi nai te ljude?MAAK: Di emo nai ljude? A ta e nama ko? Sami emo, drugovi i drugarice! Evo, ja u se prvi priobui i izai na pozornicu ako triba. A prestavu e spremiti drug uitelj. On je tute najpismeniji meu namika.KUNCA: Ne, ne, drugovi, oprostite! Molim vas da mene izostavite. Ja to nikad nisam radio i... ne osjeam se sposoban. A osim toga, kao to znate, ja sam bolestan ovjek. Mene bole jetra.BUKARA: Ti se, drue uo, u zadnje vrime nito puno izvlai od drutvene aktivnosti. Ne ide to tako. Ti si, drue, lan nae socijalistike zajednice i ti mora izvravati obaveze koje narod prid tebeka postavlja. Ne moe ti tute na raun digerice izmicati. Ko je mene pita boli li me ta kad je tribalo na bunkere ii!KUNCA: Dobro, dobro, drugovi! Priznajem. Bio sam malo isuvie lian... Pa da, imate vi pravo, digerica je sasvim privatna stvar, i trebalo bi je zanemariti kad se radi o narodnim interesima. U redu, spremit emo predstavu.

PULJO: Pa kud e, brte, nego je spremiti. Ti si tute, razu-mi li me, uen i kolovan ovik. Ko bi drugi... Nego reci, ta bi mi mogli onako da dajemo, a?KUNCA: E, drugovi, nemojte opet tako, bogamu! Nisam ja sveznajui. Dajte mi malo vremena... da razmislim. Ne moe se to ovako... napreac.IMURINA: Molija bi za ri!PULJO: Evo, drug imurina se javlja za ri.IMURINA: Drugovi i drugarice! Vi svi znate da ja nisam ni uen ni kolovan ovik. Ja se ne razumim u te, kako bi reka, kulturne i prosviene predmete, a jope nikako tija bi da vam stavim tute jedan pridlog. Prije dvi godine bija sam u Zagrebu, kad me uno drug predsjednik posla da zagrebakoj Vinariji prodam dvista ektolitara vina. I kad sam ja tako lipo svrija posal i potpisa sve une formulacije ta i' je tribalo potpisati, jedan mi drug iz Vinarije veli: Aj ti, drue, s namikare veeras u teja-tar. A tejatar, drugovi i drugarice, to vam je nika velika kuetina di se svaku veer daje nika prestava, ki u nas tute za narodni praznik.PRVI SELJAK: Pa jesi li ia?IMURINA: Vidi njega! Kako neu ii kad me ovik zove... i kad je un to reka, ja, ne budi lin, poa s njima. I moj brte, da ste vi vidili toga uda! Ua vam ja, a uno svitlo ki usrid bila dana od puste letrifikacije ta je unutra. A svita ki u tri naa sela. I nike katrige ta skau gorika udma im se digne s nji'. Nema... stani-pani!DRUGI SELJAK: A kako se zvala prestava?IMURINA: ekaj, majku ti boju... jest... Pari mi se da se zvala Omlet.KUNCA: Nije Omlet, nego Hamlet.IMURINA: Mui ti, uo, ne prekidaj me! Omlet ili Amlet, ta nije isti belaj? I eto, drugovi i drugarice, ta mi je prestava ostala nikako u pameti, pa sam tija pridloiti da je i mi dajemo.KUNCA: to? Hamleta da dajemo... pa ti si lud? Ti ne zna ta govori.PULJO: Nemoj ti tako drue uitelju! Neka si ti svrija kole, ti tute, razumi li me, nepravilno postavlja. Drug i-murina samo pridlae, a mi smo tute da bi taj pridlog, razumi li me, stavili na diskusiju.MAAK: Ja mislim, drugovi, da bi drug imurina moga onako u dvi rii pripoviditi ta je vidija tute u toj prestavi. Da znamo je li taj, kako se zove, Amlet, ide, stavimo kazti, u na sektor ili ne ide.IMURINA: Ocu, drugovi, kako da neu! Eto, da vam pravo kaem, ni sam ne znam to sam sve tute vidija. Izalo ti, moj brte, pustoga svita na pozornicu, i sve u nikim odorama kakve ne nose ni seljaci ni gospoda. Ne mo pripoznati jesu li u gaama ili bez nji'. Pa ti se dadoe u niko skakanje i derainu, i na koncu ti se pobie izmeu sebe svi, i muko i ensko. I kada sam se diga da idem kui, na pozornici ti ostae leati sami mrtvaci. Velim vam, takvog uda jo nisam vidija u svome viku.BUKARA: Nemoj ti, drue, da nam pria ovako, idi mi--doi mi. Nego lipo, po redu: Najprije je drugovi, bilo to, pa onda to, pa onda to...IMURINA: Dobro, drue Mate, kad ti veli, dobro! E, pa, drugovi, kad ba oete, prestava je ila ovako: Najprije je bija jedan kralj. Dobar kralj, napredan, socijalistiki orijentiran. Duu bi da za radni narod i sirotinju. I taj je kralj, drugovi, ima brata koji je bija niko i nita, neprijatelj naroda, ljuta reakcija. Pa kad je un jedanput spava u polju, doe ovi njegov brat i ne budi lin, ulije mu nito u uvo, razridi mu modane i na mistu ga usmrti. I unda, kad je to napravija, poeja se meraiti na njegovu udovicu. A una, vraga izila, u prvo se vrime nikako ticavala i pravila se ki da joj se ne raci. Pa sve tako, ou li, neu li, dr' ovamo, dr' onamo, un ti nju priokrene, njome u postelju i sutradan ti se una lipo njime vinca.TREI SELJAK: Vidi kurve, sriu joj vrag odnija! eno, sve ste iste, majku vam boju!

MAJKAA: Nego ta si tija! Misli da e ti se ena ubiti za tobom kad te vrag odnese!MAAK: Tako ti je to, moj brte! Nema ti u eni vire. Pri-varit e te i s reakcijom kad joj doe kerac.IMURINA: A ovi napredni kralj ta je na pravdi boga poginija ima je, drugovi i drugarice, sina koji se zva Amlet. Amlet je bija kran momak, i ima je curu Omeliju, koja je bila erka jednog kraljevog namitenika ta je bija tamoka nito, kako bi vam reka, ki drug knjigovoa Jure u zadruzi. Da ste vidili tu Omeliju! Cice, drugovi i drugarice, to nisu bile cice, nego dva pokala krvi Isukrstove. A pozadina joj je stala isto ki zadnje kolo na zadrunom traktoru. Jo, drugovi i drugarice, da mi se njome bilo povaljati nigde u slami, volia bi nego da me stavite za predsjednika kotara.ANA: O, svu ti sriu vrag odnija, rei u ti ja eni ta govori.MAJKAA: E, ne ti! Valjat e se u slami s takvom be-lecom pored kraljevog sina!IMURINA: I unda, drugovi i drugarice, kad je Amlet vidija da mu je aa poginija i da mu se mati poela ma-garetati, bacija ti se u velike tuge. I tako je un jedne noi od puste alosti disa po kui gorika-dolika, kad ti se uje-danput prienta isprid njega nika laprdina, niko plailo, ta ti ga ja znam. A Amlet, jadnik umra od stra', drugovi i drugarice, i da e pobii, ali mu uno udo veli: Ne boj se, Arnlete, sine moj! To sam ja, tvoj aa, ta ti ga je na privaru usmrtila una nesrea, una lupetina od strica. I tute mu un sve lipo ispripovidi kako je bilo, pa mu jo ree: Eto, Amlete, sad kad sve zna, ne daj mu pasjemu sinu da uiva narodne trude! Probi ga, marvu, noem, nek mu udma digerica ispadne vanka! A unoj kurvi materini ta se njime spetljala daj dvi po gubici da je udma vrag odnese.TREI SELJAK: Samo dvi po gubici! Da bi joj ja boga da je meni to napravila!MAJKAA: Aj, k vragu blesav! ta je ona jadna znala s kim ima posla!ETVRTI SELJAK: E, da! Daje znala, sigurno ne bi! Puno je ona birala s kim e kad joj se suknja pomamila.IMURINA: I jedanput tako bane ti kod Amleta nika kul-turno-umjetnika sekcija ta izvodi priredbe. A u njoj su bili sami prestavnici radnika i seljaka. I Amlet, ne budi lin, napravi njima jedan, kako bi reka, letei sastanak, pa im udari u govoranciju: Te drugovi i drugarice ovako, te drugovi i drugarice onako! Vi tribate prid kraljem podii demonstraciju i lipo mu dri to u lice, kako bi reka, ukazati na sve njegove nepravilnosti. I moj brte, uni ti, ni pet ni est, izali prida nj. Pa kad ti podigoe dreku: Te doli kralj i njegova klika, te neemo monarhiju, te ovo, te ono, i kad se poee beljiti i kreveljiti na nj, un vie nije zna di e. Pripa se, pobiga, i sakrija se nigdi di ga crni dava ne bi pronaa.MAAK: Nek moli boga to mu ja tute nisam bija! Ne bi on meni tako lako majci pobiga!IMURINA: I unda je Amlet upa materi u sobu. A una se uprav spremala lei, pa je bila u nikoj tankoj koulji, tako da se sve kroza nju vidilo... Ono, drugovi i drugarice, istini za volju, je bila stara koka, ali jope, bilo je tute i frikoga mesa, nema, mrtvac bi se osladija! A u sobi je jo bija i aa od Omelije, pa kad je Amlet ua, un ti se sakrije iza nike krpetine.PRVI SELJAK: A ta je on tute radija?IMURINA: Vidi budale! ta e njome raditi kad je gola u postelji! Nee valjda boga moliti... I kad je, drugovi i drugarice, Amlet ua, una ti je krpa zamrdala, a un ti izvue niku sabljetinu, pa ti Omelijina au njome raspara isto ki mijur i svu mu drobinu vanka prospe. A unda se okrene materi i ree joj: Ti si majko, imala mua, ovika na svom mistu. A sad, kad je un umra, poela si da se droca sa svakom tracom koja se prilipi za tebeka. En ti mliko Isusovo, takve kurvae ki ta si ti jo bog nije upamtija!

TREI SELJAK: E, usta mu se pozlatila! ta joj nije da jo dvi trisketine, da joj odma glava poleti!MAJKAA: A boe, ta sve ovik nee doiviti od svoje roene die! Pa kad mi kau zato i' nemam!IMURINA: I unda, drugovi i drugarice, kad je Omelija vidila da joj je Amlet ubija au, nije vie tila da mu dade blizu sebeka, da se njome, kako bi reka, malo poali. I kad je tako prolo niko vrime, njojzi ti zagori ispod suknje, pa se pridomisli. Ali sad un nije tija, nego joj ree: Sluaj ti, Omelijo! Aj ti kod fratara, pa se njima prnde-caj, a ne sa mnom! A una kako je bila napredna cura, nije tila da ide kod fratara, drugovi i drugarice, nego ti skoi u niku lokvetinu i udavi se.MAJKAA: A ko joj je kriv kad je blesava! Ne bi ja za njim ni zaplakala kad je taki, pa nek je on kraljev sin!ANA: O, vrag mu duu odnija! Najprije jadnu curu upropastiti, pa je posli ostaviti!KUNCA: Dobro, drugovi, molim vas emu slui itava ova komedija? Ne mislite, valjda, Hamleta spremati! Imate li vi uope pojma o emu mi raspravljamo? Taj je komad napisao ekspir, najvei engleski pisac...BUKARA: Nemoj ti, drue uo, nama soliti pamet. Nismo mi pali s kruke. ta ti misli, ako je on tamo iz nike kapitalistike Engleske, da je zato bog! Stali smo mi na rep vabi, pa emo i tom Englezu.KUNCA: Ali, drue sekretare, budite pametni! Znate li vi kakve su to komplicirane uloge? Tu se i profesionalni glumci katkad slome. A dajte, obazrite se malo oko sebe, molim vas, pa mi recite tko je tu uope u stanju da se pojavi na pozornici.BUKARA: Ma ekaj! Za koga ti nas dri, uitelju? Ko je u stanju da se pojavi, veli. Evo, en ti krv Isusovu, ja u se pojaviti ako niko nee. I drug Puljo e se pojaviti. Kad smo mi mogli ilu borbu izniti na svojim leima, moemo i tu prestavu.MAJKAA: Ajde, ajde, neemo sad tute vas sluati! Pustite ovika neka pripovida, da ujemo ta je bilo dalje!SELJACI: Da ujemo, da ujemo! Oemo imurinu!IMURINA: I unda, drugovi i drugarice, kad je kralj vidija sve to, poea ti se malo otraga. I jedanput tako izae ti Amlet prida nj, pa mu ree...Otvaraju se vrata s lupom i na pozornicu upada KOKO. KOKO: Je li tute oni Bukara? BUKARA: Jesam, evo me. ta oe?KOKO: Traija sam te po ilom selu. Rekli su mi da si tute... I dobro da si tute... da svi uju. Jutros je dola milicija na nau kuu. Odveli su moga au... vezanog. uje li... vezali su ga ki nikog bandita.BUKARA: Pa ta to meni govori? ta se to mene tie?KOKO: Jo kako te se tie! Ti si ga da zatvoriti... I sad e mi, tute, ovako prid svima, rei zato. ta je napravija moj aa da ga milicija triba vezanog u zatvor goniti?BUKARA: ta je napravija? To pitaj svoga au nek ti on kae.KOKO: Ne, ne, njega ja nemam ta pitati. Tebe ou da ujem.BUKARA: Ja nisam duan da tebi polaem raune.KOKO: A ja tebi velim da e mi rei. Rei e, en ti rane Isusove, ili nee izai iz ove sobe!BUKARA: Ma gledaj, bogati, on mi pri ti! I to meni, meni, on, jedan zeji isprdak! A zna li ti da si ti jo vonja po piu kad sam ja sa strasnijima od tebeka izlazija na kraj.KOKO: Zadnji put te pitam. Zato si u zatvor posla ovika kome nisi vridan ni petu polizati?BUKARA: ujete li ga, drugovi i drugarice, ta govori? Ja posla u zatvor? Jesi li ti pijan, Joco? ta sam ja, sud ili milicija, da imam vlast ljude zatvarati! Moe li tamo u gradu oni tvoj direktor u fabrici tebe zatvoriti?

KOKO: A dobro, kad su ti tako iste ruke, ta ne govori? ta mui?BUKARA: Za tvog bi au bilo bolje da muim. Ali kad si toliko bezobrazan... onda nek se uje... U zadrunoj se blagajni nalo deset milijuna manjka. Niko osim tvoga ae nije imao klju od blagajne... Eto, sad zna ta je napravija. Pronevjerija je zadrune pare.KOKO: Lae, pasji rode!BUKARA: Ako laem ja, ne lae komisija koja je prigleda-la zadrune knjige i blagajnu. Evo, ako oe, ja u ti pokazati sve prihode zadruge u zadnjih par godina, pa onda pogledaj koliko se para nalo u blagajni. Deset milijuna tute manjka, brajko moj! Deset milijuna! Di su nestale te pare, a? Di su nestale, pitam ja tebe.PULJO: Drugovi, ja mislim da ovo nije misto za takve stvari. Ovo je sastanak Narodnog fronta, a ti, drue Joco, eno ti zadruga, pa tamo, razumi li me, to raspravi.BUKARA: Eto, sad vidi ko kome moe petu lizati. Dok sam ja puku nosija i dok su meci oko mene ki muve letali, tvoj aa je guzicu kraj pei grija. I sad bi tija na milijunima da lei, a ja da lozu brstim.KOKO: ta se tute prsi! Ko si i ta si ti? Govnu brat. Misli da ja ne znam kako si ti puku nosija. Ako si je triput ispalija kroz ili rat, i to u zrak, bilo bi jo i boe pomozi...PULJO: Drugovi, ja predlaem da drug imurina nastavi svoju diskusiju o Amletu!SELJACI: Tako je! Neka nastavi!IMURINA: I unda, drugovi i drugarice...KOKO: ekaj! Stani! Nek se jo i ovo uje... Ja ne znam di su nestale pare. Ali moj ih aa nije uzeja, to sam siguran. Niko ih je tute medu vamika zdipija. I ja vam svima velim da u traiti toga lupea. Trait u ga i nai. A kad ga naem, en ti milost Isusovu, mali prst nee ostati od njega!Ode.BUKARA nakon pauze: Eto, drugovi i drugarice, sad recite po dui ta sam ja tute kriv! Komisija je nala manjak, upravni je odbor odluija da ga se prida sudu, a ja sam samo izvrija odluku upravnog odbora... K vragu i zadruga, i blagajna, i uprava, i sve zajedno! ovik bi tija sve najbolje, izmui se ki stoka, i onda mora jo na kraju govna isti!PULJO: Ajde, Mate, umiri se, bogati! Ko slua ludog ovika ta baljezga. On je berlav isto ki aa mu.MAAK: Nemoj ti, drue Mate, nita brinuti. Imamo mi u tebeka povjerenja.BUKARA: Ma gledaj ti samo kako on pljuca po meni, po jednom prvoborcu! I to da je ko, nego jedan... jedan... kozji brabonjak!MAAK: Pusti, drue Mate, znamo mi dobro ko si ti, a ko su on i njegov aa!MAJKAA: Ajde, dosta je toga! Nismo mi tute doli da sluamo vae svae! ta se to nas tie? Ajte u birtiju pa se tamoka svaajte! Ja ou da ujem ta je bilo s Amle-tom!SELJACI: Amleta... Amleta... Oemo Amleta!IMURINA: I unda, brte si ga moj, kralj ti se spremija da Amletu grkljanicu pristrie. E, ali ni Amlet nije bija tako blesav...PULJO: Dobro je, imurina! Ne triba vie da pripovida. ta je bilo dalje, vidit emo kad bude prestava. Drugovi i drugarice! Prestava koju je predloija drug imurina usvaja se. A ti, drue uitelju, ja ti isprid Narodnog fronta stavljam u zadatak da nae knjigu di je taj Amlet, kako bi reka, ubiljegovan i da ga, razumi li me, lipo spremi. Moe uzeti koga god oe meu namika da ti, razumi li me, tamo prestavlja. Eto, tako! Ovim je sastanak zavren.

_. _. Graia. Seljaci se razilaze,.

KUNCA imurini: A moj imurina! Da ti zna koliko bi bio zasluan za kulturu da nisi ba u Zagreb iao vino prodavati!IMURINA: A ta ja mogu, uitelju! Nisam ni ja kriv ta se kultura o mene oeala!Svretak prve slikeUJE SE RADIOEMISIJAPo svemu sudei, socijalistiki preobraaj naeg sela, predvien Petogodinjim planom, ve je pokazao znaajne rezultate. Na gotovo itavom teritoriju Dalmatinske zagore formirane su seljake radne zadruge, koje, zahvaljujui pravilnom ideolokom usmjeravanju seljaka od strane partijskih organizacija toga kraja, stjeu svakodnevno sve vei i vei broj lanova. Iako se radi o krevitom i besplodnom terenu, ovdje ve danas ima nekoliko velikih poljoprivrednih poduzea, od kojih je najvee, u selu Mrdua Donja, u protekloj godini ostvarilo brutto prihoda u visini od oko 50 milijuna dinara. S obzirom da mnoge od zadruga, u okviru mjera unapreenja nae socijalistike poljoprivrede, ulau velike napore u poboljanju produktivnosti uvoenjem mehanizacije, poljoprivrednih strojeva, traktora i si., oekuje se da e prihod ove godine biti dvostruko vei.Inspirirani velikim primjerima heroja socijalistikog rada u kolhozima i sovhozima bratskog Sovjetskog Saveza, lanovi poljoprivrednih kolektiva ovog kraja nastoje nesebinim radom i zalaganjem premaiti normu koja je za ovu godinu planirana. U njihovim redovima ve sada djeluju brojni no-vatori i racionalizatori, koji pronalaze nove, efikasnije naine uzgoja pojedinih kultura, osobito vinove loze i kukuruza. U okviru mjera industrijalizacije i elektrifikacije, predvienih Petogodinjim planom, ove je godine u osam sela uvedena elektrina struja, a pet sela dobilo je vodovodne instalacije, zahvaliuiui dobrovoljnim radnim akciia-ma mjetana, to svjedoi o pravilnom ideolokom djelovanju partijskog rukovodstva, kao i o izgraenoj socijalistikoj svijesti kod stanovnitva ovog kraja. Openito bi se moglo rei da je ve danas ivotni standard ovdje u odnosu na staru Jugoslaviju porastao za 70%.Usprkos velikoj angairanosti oko izgradnje i obnove, stanovnitvo Dalmatinske zagore nije zanemarilo ni kulturno--prosvjetni ivot. Zalaganjem Mjesnih odbora i rukovodstva Narodnog fronta, u svim selima otvaraju se analfabetski teajevi, tako da je nepismenost stanovnitva smanjena od 65%, kolika je bila u staroj Jugoslaviji na svega 23%. Osim toga, ve sada u mnogim selima djeluju kulturno-umjetnike druine, koje nedjeljom i narodnim praznikom izvode priredbe i tako pridonose podizanju kulturnog nivoa i jaanju socijalistike svijesti u redovima seljakih masa. Tako je npr. Seljako kulturno-umjetniko drutvo Naprijed iz Gornje Mrdue u ast 1. maja izvelo aroliki program borbenih pjesama uz pratnju harmonike i nekoliko narodnih kola, dok je dramska sekcija istog drutva izvela jednoinku Trijumf naroda, koju je s velikim interesom pratilo nekoliko stotina seljaka, od kojih je veina dola pjeke iz susjednih sela iskljuivo radi toga da bi sudjelovala u openarodnom veselju. Slina kulturno-umjetnika drutva formirana su ve i u mnogim drugim selima Dalmatinske zagore.

DRUGA SLIKAScena ostaje neizmijenjena. Ulazi ANA; a neto iza nje KOKO.KOKO: Di si, Ande, raju moj! Nema te nito viditi u zadnje vrime. Samo kutri u kui i skriva se od meneka, ki da sam ti posta teak za oi.ANA: Aj, k vragu tamo, zna! ta misli da u ja za tobom trati? Ou! Nisam poberlavila! Ne bi da zlato prosipa za sobom. Tamo si se zapleja u nike svae s onima iz zadruge, pa si i zaboravija na me.KOKO: Nisam, Ane, tako mi divice Marije! Eto, svaki put kad ti proem ispred kue, u vas glas zapivam ne bi li ti na ponistru izala, a tebe, brte, nigdi pa nigdi.ANA: Nako ima zdravlja i sree, ti i oni ko ti viruje!KOKO: Ande, svetu ti nedilju, Ane! Da je tebi znati kako se ugem im mi ti blizu doe!Utine je za bedro.ANA vrisne: Aaaaaa! Svu ti sriu vrag odnija, tebi i bogu ti! Bi' a te ruerde od meneka! Nisam ja nika kurvaa da e ti mene tipati.KOKO: Ane, lipa moja... Kad bi me samo malo pustila na se, bilo bi ti lipe nego da primi sveti sakramenat.ANA: Ou! Takvu finu osobu ki ta si ti! Ba sam polu-dila! Eno ti ona Majkaa, pa nek te ona na se puta.KOKO: ta e mi Majkaa? Ja bi se uza te bolje ugrija. Reci, Ande, zato me nee. Vidi me, ta mi fali? Imam _ sve one lipe styari ta curama trjbaju.ANA zasrami se: E, ba lipe! Dri ih dobro da ti ih ko neukrade. Da je meni do nji', snala bi se ja ve odavno. KOKO: A zato si me onda zvala vamo? ANA: Ja te zvala! Zva te uitelj, isto ki meneka. KOKO: Uitelj? A zato?ANA: Pa eto... Zbog one prestave... Amlet. Ja i ti emo prestavljati, zna! Ti e biti Amlet, a ja Omelija.KOKO: A dobro, ta su taj Amlet i ta Omelija jedno drugome, a?ANA: Pa... kako da ti kaem... Lipo se gledaju.KOKO: Aha! To se oe! Od sada pa unaprid ja nisam vie koji jesam, nego sam ti, brte, Amlet... A reci, je li se tute u prestavi taj Amlet i ta Omelija dikad u slami valjaju? Ako se ne valjaju, zna, neu prestavljati!ANA: O, vraga ti izija, uvik ti je ta slama u glavi! KOKO: Ande, duo, kad te vidim ovako bublastu, ta midrugo moe doi u glavu... A oemo li sami nas dvojetamo prestavljati, ili ih ima jote?ANA: Ma kakvi sami! Tute su jo i moj aa, i Bukara, i Majkaa, i Maak, i imurina...KOKO uozbilji se: ta, ta, ta, ta! ta mi to odma nisi rekla? Oprosti, Ande, svaka ast tvome ai, ali ja tute ne mogu prestavljati. Reci uitelju da mu fala lipa to me izabra, i... neka nae nekog drugog. Zbogom!Hoe otii.ANApoletiza njim: ekaj, Joco, stani! Kai mi zato, za ime boje?KOKO: Ti zna, Ane! Oni su moga au strpali pravednog u zatvor. Ne mogu ja njima izvoditi tute nike... ta ja znam... kerefeke.ANA: Joco, nemoj otii, tako ti divice Marije! Nemoj zbog meneka. Zna da mi aa ne da u zadnje vrime nikud dalje kue. Ovo je jedino misto di se moemo nai. Ako ode, neemo se dugo vidjtL

KOKO: A zato ti aa ne da da se sa mnom vanka nade? ime sam se ja to njemu zamirija? Pa on mi te obea...ANA: Ma nisi se ti njemu nita zamirija. Eto, on je reka uitelju da te uzme za Amleta. A nagovorija je i Bukaru kad se bija usprotivija. Ne bi to sve inija da ima ta protiv tebe. Nego zna kakvi je. On ne voli da se sastajemo prije vinanja... Ostani, Joco, bit e nam lipo! Ti Amlet, a ja Omelija...KOKO: Ali kako u ja to... Razumi me, curo... ta e rei moj aa kad uje da ja njima prestavljam... Imat e pravo da mi u gubicu pljune.ANA: A ta e biti, ako se moj aa razljuti na te zato ta si otia, pa mi ne da da se s tobom vinam, a? Kad njemu skoi u glavu, svata tute moe ispasti... Joco, molim te... meni za ljubav...Pauza.KOKO: Aj, dobro, ostat u... Ali to je samo zbog tebe, da zna!ANA: Joco... reci, Joco, oe li me zbilja vinati, ili to samo tako govori.KOKO: A reci ti prije jesam li ti drag. ANA: Pa... Nisi mi mrzak!KOKO: Vie volim to uti, Ande, nego da milost boja kane u me... Daj da ti malo iupam tog debelog mesa!Hvata je.ANA otima se: Bi a k vragu od meneka! ta radi? Jesi li poberlavija?KOKO die joj suknju: Pusti me bar da zeru povonjam!ANA bjei: O, sriu ti vrag odnija, ostavi me na miru! ta si tute navalija ki jarac?KOKO stigne je i pljesne po stranjici: Ane, krunu ti Gospinu, ta si guzata!.ANA vriti: Aaaaaa! Kuga na te dola, betijo! Pljesci one svoje kurvetine ta za njima tri po vas dan, a ne mene-ka... Pazi! Neko ide!Ulaze PULJO, KUNCA, BUKARA, MAAK i IMURINA.PULJO: Samo naprid, drugovi! Oe li odgovarati ovo, uitelju?KUNCA: Pa, za nevolju dobro je i ovdje. Bukara glasno podrigne.IMURINA: ta si to, drue Mate, pokvarija eludac?BUKARA: Ma nisam ga pokvarija, nego sam se priija. Sino je ovi Maak zakla janjca, pa je zva meneka i Milu. I dr'vamo, dr'namo, nas tri smo ti, brte, potaraili ilo janje i popili deset litara vina. Pa mi danas vas dan od toga nito unutra kri, vari se, primee, ta ti ga ja znam. I niki zrak izlazi iz mene i gorika i dolika. Vidi tumak, kako mi se naduja!Razgrne koulju i pokae golu, dlakavu trbuinu.PULJO: Neka, neka, nije mi te a', kad nisi ija ki ovik, malo po malo, nego si se, razumi li me, priderava ki prase. Tri dila si ti sam poija.BUKARA: Nego ta si tija, da ga milujem onako po gospodsku ki ti: komadi po komadi, pa pinjurom u usta. Tako, brte, ide buroazija. Ja ti volim kad ga akom zgrabim, en ti suze Gospine, pa ga iupam iz janjca i onda trgnem zubima. A svaku malo zalijem aom vina. To je ie, a ne ono vokanje pinjurom ki koko kljunom!Ulazi MAJKAA.MAJKAA: Ajme meni, zakasnila sam! Oprosti, drueuo! Zna kako je, birtija puna svita, pa dok ih sve istira,dok zatvori, nikad kraju!._ _

BUKARA: Di si, udovice, rano moja! Svaki put kad uem u tovernu, ja ti bacim pogled, a ti mene ni abada!MAJKAA: O, vraga ti izija laivog!BUKARA: Odi vamo, sidi tute kraj meneka, nee ti biti krivo.Ona sjedne kraj njega, a on je obujmi oko pasa.Bogami si, udovice, tute u pasu dobro ekonomski osigurana!MAJKAA: Ma pusti me! Ima ti kod kue i jau ekonomiju. ena ti je ira od meneka.PULJO: Da ponemo, drugovi! Ja nemam puno vrimena. Ima poslova sutra u polju.SVI: Da ponemo! Nego kako! ta imamo ekati!KUNCA: Dobro, drugovi! Neu duljiti. Vi svi znate moj stav. Meutim, bez obzira na nj, ja sam svoj zadatak izvrio. Nabavio sam dramu, i ve sam je otipkao u nekoliko primjeraka. Ali prije nego ponemo, ja bih vam jo jednom skrenuo panju da komad nije za nas. Suvie je teak. I, ako vi pristajete, jo ima vremena da ga promijenimo...MAAK: ta imamo sad minjati? Ovo ili neto drugo, isti je belaj.PULJO: Na sastanku Narodnog fronta odluili smo Amle-ta. I ta emo sad tute prasicu sedlati! BUKARA: Nego kako! Ili kuj, u" ne mri gaa! KUNCA nervozno: U redu, drugovi! Kad je tako, ondamolim! Vi ste, drue Mate, kralj... vi ste, drugarice Maro,kraljica Gertruda...PULJO: Vidi, vidi, bogati, udovica, pa trudna! KUNCA: ... vi ste, drue Mile, Polonije... MAJKAA: Eto ti na! Ako sam ja trudna, a ti si zato polanje. KUNCA koki iAni: Vas dvoje ste Hamlet i Ofelija... Tisi, Maak, Laert...MAAK: Ja, znai, lajem... vau, vau...KUNCA: ... a ti si, imurina, Horacije...IMURINA: ta sam ja?KUNCA: Horacije.MAAK ape mu u uho: Odi, odi vamo, da ti kaem ta si.PULJO prilazi im i slua: ta, ta, ta... Pa da ta je nego Kuracije!KUNCA dijeli im skripta: A sad da vidimo! Probat emo ovako nasumce. Eto, recimo, scena izmeu kralja i Ham-leta iz prvog ina. Stranica 20, molim! Ponite, drue sekretaru! Vi ste kralj. Odavde.Pokazuju mu.BUKARA: ta, da itam, je li? Makni se, Mare, tamo, daj mi mista... ita monotono i nespretno. Za tvoju ud je dino, Hamlete, i njeno je to tim tugovanjem toliko asti oca svojega... Odnija ga vrag ta je zapetljan! ta ne moe rei u dvi biside, ki ovik oviku: Lipo je, brte, od tebe ta se toliko kida za aom... ita: Al treba znati da je i tvoj otac izgubio svog oca, a i njegov je izgubio svog... Ma nemoj mi rei! U velike li si mi ti mudrolije udarija! Pa kud e, brte, nego ga izgubiti? Lipo li bi to bilo da mi aa onako star i nemoan jote sidi za kominom u kui, i da je njime jo i njegov aa i njegovoga ae aa. Moga bi k vragu koliko sam dug i irok... ita: To je grijeh spram neba, grijeh spram mrtvih i grijeh protiv prirode i ludost spram ra-razuma, to zbori sve o smrti o-ta-ta-otaca i od prvog mrtvaca pa sve do onog, to je danas umro, do-dovikuje nam: Tako mo-mo-ra biti... E, tute mu ga ne razumim ni crne ni bile. Ma pogledaj, molim te, ta je on ovde nadrobija: te nebo, te mrtvi, te priroda, te ludost, te razum, te smrt, i onda ti na koncu jo veli: To mu ga tako mora biti! Jesi li ti ono uitelju reka da je to niki veliki ovik? Meni se pari da njemu nisu sve daske na mistu.

KUNCA: Samo vi, drue sekretare, hrabro nastavite! To su za sada jo ovako... sitne potekoe.BUKARA ita: Al istrajati tvr-do-gla-gla-gla... nek ide u boju mater, i on i ko mu je da pero u ruke! Nije to, brte, za svakoga! Ovo ti je, moj uitelju, nika budalina. Ne mo ga uhvatiti ni za glavu ni za rep.KUNCA smije se trijumfalno: A to ja mogu drugovi? Ja sam vam odmah rekao da je tekst preteak.BUKARA: Ne, ne, ti si se privarija, uitelju. Nita tute nije teko. Nego, brte, kad si pismen, lako te itam, a kad si nepismen, ne mogu nikako. Eto, to ti je! Glavu dajem da je moja pokojna baba Stana bila triput jaa na peru od njega... Nema druge, nego ti e ovo morati da popravi. Ne moe to ovako ostati!KUNCA: Da popravim? ta je vama? Ja da popravim ek-spira, najveeg engleskog pisca svih vremena! Oprostite, ali ja se to ne usuujem.BUKARA: Ne beri ti brige, drukane. ta onda ako je on tamo u nikoj buroaskoj Engleskoj pisac! Ja sam zato tute, u jednoj socijalistikoj zemlji sekretar partijskog aktiva. Samo ti popravi, a on moe da ti pue otraga.KUNCA: Ali ta da popravljam? Kako da popravljam?BUKARA: Pa lipo, brte, popravi kako bog zapovida, da te vas svit tute u selu razumi. Zar tebi nije lipe i, kako bi reka, telegentnije kad se ono u pismi veli: Oj ti mala iz mojega sela... Nu, Mile, odi vamo da zapivamo!BUKARA i PULJO pjevaju:Oj ti mala iz mojega sela, ta si tako tuna nevesela? OOOOOOOOOOOOJ!BUKARA: Eto, tako bi tribalo i to da preinai!KUNCA: Pa vi ste poludjeli! To to vi traite od mene, to je isti kriminal! To je kanjivo po zakonu.

BUKARA: ta kriminal? ta kanjivo po zakonu? Po ijem zakonu, en ti mliko Isusovo? Jesu li tute na vlasti Englezi, ili na radni narod? To e ti, drue, prominiti, kako sam ti reka, i kvit!KUNCA: Kakvi Englezi, kakav radni narod? to trabunjate! To je zloin prema kulturi. Ja to ne mogu i neu.BUKARA: Ako ti, drue uo, nee, dobro. Ne mora, brte. Nai emo mi drugoga. Ali svete mi nedilje, nee dugo grijati strinu tute kod nas. Javit emo mi onim tvojim pretpostavljenim drugovima kako se ti stara za prosvi-ivanje radnog naroda tute na selu. Nee ti, drue, biti u jednoj socijalistikoj zajednici povjerenik za kulturu i prosvitu, ne, ne!KUNCA: Oprostite, ja nisam rekao da neu prosvjeivati narod. Nemojte itavu stvar sada prebacivati na politiku, molim vas! Ja samo smatram da ovo to vi hoete nije nikakvo prosvjeivanje, nego zatupljivanje naroda... Ali to se ja tu... Uostalom, zato ne! Imat ete to to elite. Samo molim, da se zna. Ja za to ne snosim nikakvu odgovornost!Pauza.MAAK: Drugovi, ja bi se nito nadoveza na diskusiju druga sekretara... Ja mislim da bi taj Amlet triba biti jedan pozitivan drug i rukovodilac koji se bori za prava radnog naroda. Ne moe on tute da bude niki princ, pristolona-slidnik, ta ti ga ja znam, ki ta je bija, reemo kazti, drug... ovaj... kralj Petar. To nije na liniji nae Partije. Tribalo bi i to prominiti.KUNCA: Lijepo bogami! Sad kad sam pristao da pojednostavim tekst, sad jo traite od mene da i sadraj mijenjam. To je ipak malo previe!BUKARA: Ne, ne, ne, to nije nita previe! Dobro govori drug Maak. Nije kralj Petar bija za radni narod, nego je radija protiv njega. Taj drug iz Amleta nepravilno postavlja stvari... ..**. L_

KUNCA: Ali molim vas! Kralj Petar je jedno, a Hamlet drugo! Otkud nama pravo da zbog kralja Petra mijenjamo sadraj Hamleta?BUKARA: Ako taj Amlet, drue, iri niku reakcionarnu propagandu, onda mi to moemo i moramo... Amlet triba da bude prestavnik radnika i seljaka. Ti to ima da popravi!MAAK: Ja mislim, drugovi, da je taj ta je napisa toga Amleta suradiva za vrime rata s etnicima!KUNCA: Ja sam svoje rekao. Dramu skratiti, tekst pojednostaviti - to mi nije teko. Ali dirati u sadraj, to ne mogu, pa da me sad objesite naglavce.BUKARA: Aha! Ti se, znai, slae s ovim ta je ta engleska buroazija tute napisala. Po tvome je kralj Petar bija za narod, i tribalo bi ga jope dovesti na vlast, je li? Ako je tako, neemo mi tvoju pomo! Izvoli, brte, otii. Reakciji nije misto u naim redovima.KUNCA: Molim vas nemojte iskrivljavati moje rijei! Ja se nisam tako izrazio. Ja elim samo rei da ne mogu pisati drugog Hamleta, jer se za to ne osjeam sposoban. Ja nisam ekspir.BUKARA: ekaj, ekaj, en ti milost Isusovu! Raskrinkat emo mi tebe prid narodnim masama. Pokazat emo mi narodu tvoje pravo lice. Nemoj misliti da e ti nas pri-variti. Dobro smo mi tebe nanjuili. Ti si, drue, satelit jedne kapitalistike sile...KOKO upada: ta ste tute nasrnuli na ovika? Pustite ga da radi kako on zna. Kog je belaja on ia u kolu, kad mu vi tribate soliti pamet!BUKARA: Tebe, Joco, niko nita nije pita. Bolje ti je mui, i ne petljaj se u stvari u koje se ne razumi.KOKO: Ja se ne razumim, je li? A ti se puno razumi. Kad si toliko pametan i uen, ta ti ne popravi tu prestavu, nego ovika tute goni?BUKARA: Dobro, ko si i ta si ti da ti mene poziva na red?KOKO: A ko si i ta si ti da se tute pravi najpametniji?BUKARA: Ako nita, ja sam medu vama najstariji. A osim toga, prosa sam kolu koju ni ti ni uitelj niste, a to je ona iz etrdesetprve.KOKO: Nisi ti tu kolu ni povonja! Misli ti da ja ne znam kako si ia u borbu. Ia si, brajko, etrdesetetvrte, kad su te regrutirali, i bija si ekonom u jedinici. A prije toga si strinu ladija gorika u Bukovici.BUKARA: Pazi ti, Joco, ta govori! Ti tute vria, i to ne mene, nego narodnu vlast vrida!KOKO: Ma nemoj mi rei! A koji ti je to narod ta stoji iza tebe? Je li to moda Maak?KUNCA: Stani, mladiu! To nije potrebno. Ne treba meni nikakva pravda ni zatita. Znam ja bolje od tebe kako izii na kraj s glupou. Ve deset godina ja se s njom rvam i gonim po ovom terenu. Iz pet sela ona me je dosad istjerala, a u ovom estom postalo mi je jasno da s njom treba ivjeti u dobrom sustanarstvu... Dobro, drugovi, ja u popustiti. Uinit u sve po vaoj elji. Napisat u vam novu dramu. Samo vas jedno molim: Neu da se nigdje spominje ni moje ni ekspirovo ime!BUKARA: Bravo, uitelju! Takvog te ou! Evo ruke! Sad znam da si na ovik.KUNCA: Dobro, dobro, drugovi! Nemate mi na emu estitati... Sad vas molim da me ostavite malo samog... da razmislim o svemu. Kad svrim posao, ponovo u vas zvati da probamo.Prisutni se diu.IMURINA: Da te neto pitam, uitelju. Bi li ti moga, kad bude prestava, da me nikako namisti na pozornicu, pa da lipo, brte, diskutiram s narodom ki ono nikidan na sastanku? Zna kako je, ljudi nee razumiti prestavu ako im je niko ne bude tumaija. Mi smo ti, brte, ki uci. Eto, ni ja ne bi zna ta sam gleda da mi uni drugovi iz Zagreba nisu ilo vrime tumaili: Ovo ti je, drue, ovako, a ovo jope onako!

PULJO smijulji se: Dobro, a ko e onda prestavljati onog... onog... Amletova prijatelja?KUNCAj U redu! Moe imurina! Kako ne bi moglo! Sve moe! to god hoete - moe! A za Horacija emo lako. Sad kad je Hamlet postao ovjek iz naroda, narod je Hamletu prijatelj.IMURINA ape mu: Znai, sad je narod...KUNCA: Jest... Narod je Horacije.IMURINA odlazei: Eto, narode, sad si ti... Amletu prijatelj.Prisutni se razilaze.BUKARA na stranu Majkai: Udovice, boga ti tvoga, ta si jaka. Ima u tebi vie mesa nego u iloj zadrunoj bikariji.Hvata je oko pasa.MAJKAA otima se: Koji ti je vrag da si se tako pomami-ja? Nemoj tute, vidit e nas. ta e rei ljudi. Nema ni godinu dana kako mi je umra mu.BUKARA: Ajde, ajde, nemoj mi se sad praviti nika manju-rica. Kad ti je mu bija iv, nije ti bilo stalo ta e ljudi rei, a sad si mi ujedanput poela tute boga moliti.MAJKAA: Onda sam to radila za dipet muu, jerbo se nije zna ponaati u postelji ki ovik, a sad to radim za svoj gust, pa mi je stalo.BUKARA: En ti oi Gospine, noas u te zguvati isto ki armoniku! Evo ovako...Zgrabi je.MAJKAA: Ma okani me se, avole...BUKARA: Sluaj... ekat u te za po ure ispod smokve nakraju sela. MAJKAA: Dobro, dobro! Samo da zna! Neu na travi!Nije mi vie dvadeset godina. A i reuma me mui.Odlaze.KUNCA ostaje sam, duboko zamiljen. Vani je ve pao sumrak. On lagano otvara knjigu s tekstom Shakespeareovog Hamleta i nezainteresirano je prelistava, a onda se na jednoj stranici zaustavi i udubi u tekst.KUNCA ita polagano:Sad sam sam.O, ra sam i nitkov kukavan!... budalast, gadan mlitavac,Ja kunjam tu ko neki drijemaloI ne haj em za svoju stvar i ne znamDa kaem nita...Ta zar sam ja kukavelj? Tko me zoveNitkovom? Tko mi glavu razbija?I tko mi upa bradu pa mi jeU lice baca? Tko me za nos tipa?I tko me u la ugoni i tjera?Ej, tko mi ini to? Ha, bora mi,I to bih podnijet morao, jer valjdaGolubinje sam jetre, nemam uiDa njome svoju patnju zagrim,Jer inae bih bio nebeskeSve jastrebove leem toga gadaNahranio...Svretak druge slike1 Prijevod dra Milana Bogdanovia

UJE SE RADIOEMISIJAProdor novih, socijalistikih odnosa u nae selo iz dana u dan sve je intenzivniji. No uza sve to, jo uvijek nisu u potpunosti eliminirani ostaci starih, klasnih kapitalistikih odnosa. Oni su se zadrali u vidu privatno-vlasnikog mentaliteta kod nekih klasno nesvjesnih i reakcionarno raspoloenih pojedinaca. Ovakve socijalizmu tue i neprijateljske pojave esto su rezultat i nedovoljne budnosti partijskog rukovodstva, kao i nedovoljno razvijenog smisla za kritiku i samokritiku jednog dijela seljakih masa sa inae izgraenom socijalistikom svijeu. U mnogim seljakim radnim zadrugama jedan dio lanstva nije se u potpunosti saivio sa duhom kolektivizma i pokazuje stanovite privatno-vlasnicke tendencije, a ponegdje ima i sluajeva utaje i pronevjere drutvene imovine.Sve ove i ovima sline deformacije mogle bi se u neku ruku uzeti i kao normalne, s obzirom na to da je nae drutvo jo mlado i da je proces socijalistikog preobraaja naeg sela u posljednje vrijeme prilino ubrzan i dinamian.A osim toga, u naem selu jo uvijek ive reakcionarne i protunarodne snage u vidu raznih razvlatenih kulaka, lihvara i njihovih slugu i pomagaa, koje ne mogu nestati preko noi. No bez obzira na to, ne moemo a da se ne prisjetimo onih slavnih i velikih dana nae narodnooslobodilake borbe, kada je na svim borcima leao teret ogromne moral-no-politike odgovornosti za svaki postupak i kada se za ne samo ovakve drastine sluajeve namjernog prisvajanja drutvene imovine, nego i za svaku i najmanju nehotinu aljkavost i nebrigu prema njoj, plaalo javnim sramoenjem pred itavom jedinicom, akoli ne ak i ivotom. Stoga je jasno da su ove nemile pojave dobrim dijelom i rezultat poputanja upravo te moralno-politike odgovornosti kod jednog dijela komunista, koji su se, zadovoljni onim to su postigli, uspavali u svojoj sigurnosti i izgubili svaku samokritinost prema vlastitom radu. Razni neprijateljski elementi, ostaciprolosti, koji bi htjeli zaustaviti tok drutvenog razvitka i vratiti ga natrag, to, naravno, koriste i zadaju nam udarce tamo gdje najmanje oekujemo. Zato je potpuno jasno da nae mlado drutvo mora angairati sve svoje snage u borbi protiv tendencija egoizma, privatizacije, neodgovornog rukovoenja i nebrige u odnosu prema drutvenoj imovini, bez obzira u kakvom se obliku one javljale, i da u tome moraju osobito prednjaiti i sluiti primjerom drugovi komunisti, koji su i u ratu bili uzor svijesti i odgovornosti. Inae, ako dopustimo da ove pojave ve sada, svega nekoliko godina poslije osloboenja, uzmu toliko maha, onda se s pravom moemo pitati kuda bi nas to moglo odvesti i kakve bi teke i sudbonosne posljedice to moglo imati po izgradnju socijalizma u naoj zemlji i po budunost naih naroda. Trebali bismo stoga ubudue pojaati budnost, uoiti slabosti i kod samih sebe i uiniti sve za podizanje socijalistike svijesti kod naeg seljaka...

TREA SLIKAIsta prostorija, samo nekoliko dana kasnije. Na sceni suBUKARA, PULJO i AND A. BUKARA ui ulogunapamet.PULJO: Bogami, Mate... svialo ti se, ne svialo... ono jeistina.BUKARA: ta je istina? PULJO: Ono to je reka koko. Da si tek etrdesetetvrteia u borbu. BUKARA: Pa... kako se uzme. I istina je i nije istina. Tonoje da sam ia tek etrdesetetvrte, ali ja nisam sidija skr-tenih ruku gorika u Bukovici ki ta on veli.PULJO: A tako!BUKARA: Ma ta a tako! A reci ti meni kad si ti ia. Dva miseca prije meneka. I ti sad meni a tako!PULJO: Ali ja nigdi ne govorim da sam prvoborac.BUKARA: Pa i ne moe ti da se mee sa mnom. Ja sam se odma' od poetka borija... na svoj nain. Pomaga sam partizane, dava im ranu, sakriva ih u kui. Nosija sam, brte, glavu u torbi.PULJO: A moj Mate! Lako ti je na taki nain biti prvoborac.BUKARA: Nemoj tako, brte Mile! Nije svako od nas stvoren da puku nosi... Ja sam uvik bija duom i tilom za Partiju... i borija sam se kako sam zna i moga... I zar e sad meni niko derle tute stavljati pod nos ta sam tek etrdesetetvrte ia u borbu! En ti milost Isusovu, da mu ti nisi er obea, zna bi nju bog ta bj jnu bjlpL _., __ .....PULJO: To je druga stvar. Tute on nema pravo.BUKARA: Sluaj, Mile! Ja i ti smo stari prijatelji, i moemo govoriti onako otvoreno ki ovik s ovikom. Taj momak e ti biti zet. U redu, ja ne elim da se u to miam, ali bi ti mora malo vie pripaziti kome daje er... Zar on tebi nije sumnjiv u zadnje vrime? Pogledaj ga samo tute na probama! Uvik sidi u kantunu, sam, i ni s kim ni rii ne govori. Niti koga vidi niti koga uje. A poeja je da luta nou po selu isto ki duv. Svaki put ga sritne tamo di mu se najmanje nada. I uvik bulji ispod sebe i misli nikog belaja. Misli, brte, pa misli!PULJO: Ja tute ne vidim nita sumnjivo. Momak je brigama pritisnut. aa mu je u zatvoru zbog krade. Nije to mala stvar.BUKARA: A ja ti velim da on smilja niko zlo. Mi smo njegovog au ulovili u kradi i poslali u zatvor. I budi siguran da on nas sad vreba da nam se osveti... Ako nije i togod gore. Vidija sam ga u zadnje vrime nekoliko puta s onim Markanom ta mu je aa bija ustaa. A i s popom sam ga vidija kako se nito doaptava.PULJO: Misli da bi on moga onako nito politiki, a?ANA: Nije istina! Ne viruj, ao! Nije Joco taki. Ne bi on nikome na a' uinija.BUKARA: Mui ti, curo! ta ti zna! Ti njega ne gleda kroz oi, nego kroz suknju... Ali ta ti misli, Mile, zato se on mota oko tvoje Ande? Tute u selu ima i lipih cura, a on je ba nju izabra... Viruj ti meni, on oe da se uvue u nae redove. A moda da i tebe iskoristi za svoje petljancije.PULJO: Bogami... Mogli bi i biti!ANA plae: ao! Nemoj mu virovati, tako ti divice Marije! Ajme meni, jadna ti sam, neu se udati! Ko e me posli uzeti ako me od Joce rastavite?PULJO: Ajde, mui, blesao jedna, ta tute cmizdri? Joemo mi, razumi li me, ispitati je li sve to istina. Ako

drue Mate ima pravo, ita e ti onda on? ...

BUKARE: E, to je ono! Njega treba ispitati. Triba viditi ta se to kuva i mia u njegovoj glavi.PULJO: Znam. Tribalo bi. Samo... kako?BUKARA: Ima, brte, i tome lika. Za to bi najbolja bila tvoja Anda. Ona je njim i onako... ti me razumi... i on bi njoj reka sve ta ga mui... Samo kad bi ga ona na onako... strunjaki nain ispitala.ANA: Ajme... Ne mogu ja to, ao! Ja to ne znam. PULJO: Ti si to lipo zamislija. Samo nije ni on toliko blesav.BUKARA: Pusti ti to ta nije blesav. Kad bi ona, metnimo li, dola k njemu pa poela: Lipi moj, dragi moj, slatki moj Joco, reci ti meni, srce moje, ta je to s tobom u zadnje vrime; pa kad bi joj on nito malo reka, a ona jope: Lipi moj, reci ti meni ta ti onako misli o narodnoj vlasti, a; a ja ti velim da ne bi odolija. Niko tute ne bi odolija. enske su lisice, znaju one to.PULJO: E, bogami, tako emo i napraviti!ANA: Ne... Za ime boje, ao, ne znam ja lagati i pritvarati se. On e odma' viditi daje to nika varancija. Neu ja to!PULJO: Sluaj, Ande, svetu ti nedilju! Kad ja nito naredim, nema tute ou- neu, ti to zna. Lipo e ga ispitati kako je reka drug Mate, pa bog! Jesi li razumila!BUKARA: ekaj, ekaj, ekaj... Zna da bi mi to mogli odma' danas posli probe... Evo, ovako! Kad sve svri, ti bi ga, Ane, mogla namamiti da doe vamoka... To ti nee biti teko. Ostavit emo ti otvorena vrata i pogasiti letriku, tako da ne bude sumnjivo... A mi bi se, Mile, mogli sakriti nigdi tute...ANA: Jo, meni, majko moja... Kako u ja to?BUKARA: Ma nije ti to nita, curo! Ima ti dobar mamac tute otpozadi. Mrdni mu njime dva-tri puta i mugni va-mo, pa e viditi kako e on sam za tobom doi.ANA: Ali to nije lipo... Ja i Joco se volimo... On e me... viaeatL,._

^....._

BUKARA: Ajde, curo moja! Ko ti danas koga voli. To su sve surke babe Jurke. Doe i ode ki da nije ni bilo. Sluaj ti svoga kuma Matu!PULJO: Osim toga, ta ti zna kako on tebe voli i zato te voli. Mi smo tute, razumi li me, mjerodavni da bi o tome onili zakljuke. Ovo je i za tvoje dobro, i ima da nas slua. Kad svri proba, vamo njim!BUKARA: Pazite... neko dolazi!ANA: ao... molim te ki majku boju! Sve u uinit... sve, samo to ne!PULJO: Oe, Ane, en ti svetu Andeliju, ili nee kruva isti. I pazi da mu ne izlane togod od ovoga ta smo tute govorili, jerbo u ti jezik odrizati. Jesi li ula?ANA: Ajme meni, jadna ti sam, ta e sa mnom biti! Ulaze KUNCA i KOKO.KUNCA: Dobar dan! Oprostite, drugovi rukovodioci, malo sam, kao to vidite, zakasnio. to ete, poslovi, kolske zadae...PULJO: A nita, nita! Mi smo onako... ovaj... malo priali, pa nam nije bilo dosadno.BUKARA: Je li, drue uo, ta ti veli, bogati, kako napreduje ova naa prestava?SKUNCA: Moglo bi, dodue, i bre, ali to mogu... ja sam prezauzet...BUKARA: A kad bi to, ovaj, onako otprilike moglo biti gotovo?SKUNCA: Pa, s obzirom da je to za nas sitna riba, moglo bi ve za mjesec dana.BUKARA koki: A, tako! Neka, neka! A ti Joco! ta je s tobom, jadan ne bija? Sav si nikako ua u se ki da si se, brte, na dimu suija!KOKO: Pusti me na miru!

BUKARA: Ih! Pusti me na miru. Nisam nita zlo mislija. Samo onako... pitam.KOKO: Ti mene nema ta pitati. Ni ti mene ni ja tebe. Jesi li uj a?PULJA: Ajde, ajde, neemo se sad jope svaati! Nismo zato tute doli, nego da probamo. Ja mislim, drue uo, da bi tribalo poeti odma'!KUNCA: Pa da! Naravno! Treba poeti to prije. Literatura pati... Dakle, drugovi, za danas sam pozvao samo vas etvoro, jer emo probati scenu iz treeg ina izmeu Hamleta, Ofelije, kralja i Polonija. Pazite ovamo, da vam jo jednom objasnim situaciju! Hamlet, najia inkarnacija narodnih ideala, zna da je kralj ubojica i pretvara se da je lud kako bi ga uhvatio u klopku... Mrane snage reakcije u liku kralja i Polonija slute da on neto zna i podmeu mu Ofeliju... to jest, Omeliju, do vraga, uvijek to zaboravljam... da ga ona onako malo ispita... Ali to ja to vama objanjavam! Pa vi to znate bolje od mene. Dakle, na scenu, molim... Jeste li nauili tekst napamet?BUKARA: Da kud e!KUNCA: Dobro, onda moemo poeti. Najprije ete se predstaviti publici. Prvo vi, drue sekretare. Idemo... Ja sam, ljudi...BUKARA: Ja sam, ljudi, jedan straan kralj, Moja aka udara ki malj. Sve poda mnom kuka, pisti, stenje Ljudi, stoka, drvlje i... i... i... kamenje. Samo Amlet, en mu boju majku, Na meneka podiga je hajku. Ali ja u njemu na rep stati, I dvi u mu... ekaj, ekaj, kako mu ga ono doe? Aha! I dvi u mu po tambuij dati! ^KUNCA: Dobro je, samo znate, morali biste djelovati mnogo strasnije. Vi ste ipak kralj. Dajte, jo jednom!BUKARAponavlja itav tekst viui i groteskno gestikulirajui.KUNCA: Izvrsno! A sada vi, drue Mile... Pogledajte, ljudi...PULJO: Pogledajte, ljudi, Polonija,ta bi ilog vola sam izija.Kralj ga uvik... Kralj ga uvik... Kakoono? Aha!Kralj ga uvik do sebeka die,Jerbo on mu golo dupe lie... Bogami, uitelju, ovo mi nikako ne ide s jezika, pa ubi me.KUNCA: Ali zato? Pa to niste vi. To je Polonije, zar ne... A sad se okrenite ovamo... Evo, kralju...PULJO: Evo, kralju, Omelija moja, Neka bude uzdanica tvoja. Neka dvori tvoje kosti stare, isti kuu, tale i ambare.KUNCA: Bravo! Izvrsno! Samo, znate, kad govorite takve ope poznate stvari... mislim, koje se odnose na likove iz komada... ne biste smjeli zapinjati. Idemo dalje!Uzima dvije stolice.A sada, kako bi Amlet trebao ovuda naii, kralj i Polonije pribjegavaju reakcionarnoj metodi prislukivanja i skrivaju se iza zida. Evo, recimo, ovo je zid.Postavlja stolice.Stanite tu, iza njega, molim, i unite! Nie, nie, jo nie! Ta-ko! Omeliju ostavljaju tu, da sjedi na klupi... Evo, ovo je klupa! I daju joj toboe da ita nekakvu knjigu.Postavlja treu stolicu.

PULJO: Ne valja, ne valja, drue uitelju! to e joj kog belaja knjiga? Omelija je naa prava narodna korenika, a ne niko osueno gospodsko strailo u oalima. Daj ti njoj da radi niki narodni posal!KUNCA: Gledaj, boga ti, kako se toga odmah nisam sjetio! Pa naravno! Knjiga se ita u onoj nazadnoj verziji... Imate pravo! Mogla bi, recimo, da krpi ocu hlae!BUKARA: Aja! Ne valja ni to! To je, razumi li me, privatni sektor. Nek se ona bavi nikim poslom kolektivnog znaaja! Da joj, brte, da prede vunu. To rade nae cure.KUNCA: Odlino! Neka predu vunu! Idemo dalje...Sad nailazi Amlet i govori svoj uveni monolog: Biti il' ne biti... E, tu mi, vidite, morate ipak odati priznanje. Ja sam tu izbacio onu staru ekspirovu subjektivistiku dilemu. To: Biti il' ne biti, to je ovdje, znate, vie jedna onako tipina naa, balkanska, hajduka alternativa, u duhu nae svjetle tradicije: Ili u ga ja njemu ili e ga on meni... Razumijete? Ne? Svejedno! koki: Idemo, mladiu!KOKO: Pusti me, uitelju... Ne mogu!KUNCA vue ga nasilu: Hajde, hajde, nije ti to nita... Jesi li nauio napamet?KOKO vadi iz depa papir. Nisam.KUNCA i KOKO govore zajedno, kunca sa zanosom, a koko itajui bez volje:Ili jesam ili ti ga nisam,Niti znadem ko sam niti di sam,II u biti ili ti ga neu,II u pasti u nevolju veu.Aoj, kralju, pljunem ti na lice,Zato gazi narodne pravice?Odi amo, boga li ti tvoga,Pa da vidi, brajko, ko e koga.Kad te moja kujica propara,Nee tebj tribati Mk^ra. __._.Nee naeg uivati truda, Neg e isti od labuda muda...KUNCA: Eto, tako bi to nekako trebalo... Malo prijetee gestikulacije, malo kripanja zubima, malo kolutanja oima, da sve kraljeve ovoga svijeta od straha oblije smrtni znoj. Inae, moglo bi se protumaiti da ti je ao monarhije.KOKO: Je li se ti to ruga, uitelju?KUNCA: Oprosti... oprosti, mladiu! Ako se rugam, ne rugam se tebi, nego sebi... sebi! Glasnije: Dobro! Da nastavimo! Imamo ljubavnu scenu izmeu Amleta i Ome-lije. Dakle, ugledao si Omeliju kako sjedi i ita, to jest, rekli smo, ne ita, nego prede vunu, prilazi joj i govori: Omelijo, moga srca diko, tebe voli malo i veliko...BUKARA: ekaj, uitelju! A kako bi bilo da on njoj to zapiva, a?KUNCA: Odlino! Moe i zapjevati! Hajde mladiu!KOKO: Ma ta me tute zezate... Neu!BUKARA: Pusti ti njega, uitelju. Ako on nee, mi emo. Odi, Mile...BUKARA i ?VUO pjevaju:Omelijo, moga srca diko,Tebe voli malo i veliko...OOOOOOOOOOOOOJKUNCA: Tako, tako, tako! A sad ti, Ane, njemu odgovara... Oj Amlete... ANA pjeva koki:Oj Amlete, moja rano ljuta,Ja te volim po tisuu puta. KOKO nevoljko pjeva:Omelijo, janje moje bilo,Ti si meni i drago i milo. ANA: Oj Amlete, moja muka snago,Ti si meni i milo i drago.

KOKO: Omelijo, ti si kano bajka,Bez tebeka jadna li mu majka. ANA: Oj Amlete, cvite moj rumeni, Bez tebeka, ajme ti se meni. KOKO: Omelijo, bii od tuteka,Tebe oe mrazit od meneka. ANA: Oj Amlete, moje rosno cvijee,Sad nas nitko rastaviti nee. BUKARA i PULJO: OOOOOOOOOOOOJ KUNCA: Bravo! Toliko je daleko od ekspira, da on moe sasvim mirno u grobu spavati. Idemo dalje! Slijedea scena. Amlet glumi ludilo, a Omelija pokuava izvui od njega to zna o kralju...ANA: Da te nito pitam, uitelju! Kakva je cura ta Omelija? Ako ona voli Amleta, je li poteno od nje da pomae kralju?KUNCA: Nije poteno, ali je pametno! Voli, voli, voli, ta ti je to voli? To se ionako jedanput raspline kao dim. A ovamo, vidi, mogla bi se zamjeriti kralju, mogla bi oca dovesti u nezgodan poloaj, a to nije maji kaalj. Uostalom, nije ni ona najgora. Ima ih koji su se i svoje vlastite pameti odrekli da bi se mogli skloniti u sigurnu luku... Da nastavimo! Scena ludila: Amlet prodorno vrisne i valja se po tlu, a Omelija ga pita: ta je tebi... Hajde, Ane!ANA: ta je tebi, Amlete mili, Jesu li ti na a uinili?KUNCA: A Amlet joj odgovara: Omelijo, golubice bila... Idemo, Joco!KOKO se nervozno okree od njega, a KUNCA nastavlja: Omelijo, golubice bila, Pamet mi se jadnom pomutila, Jerbo nema dobrog ae moga, ae moga, a svekara tvoga. Ti si, ao, pravi junak bija,Za slobodu narod pridvodija.Otkad tebe tute nema vie,Narodu se crna knjiga pie. A sad mu se ti ponovo obraa... Kako ono, a? ANA: Oj Amlete, svetoga ti duva,Ko je njega pod zemlju otpuva?KUNCA govori u sve veem zanosu koji na kraju prelazi u bijes:Kralj je njega ljuto privarija, U slipo ga oko udarija, Jerbo kralj je kurvinskoga roda, Neprijatelj radnoga naroda. Aoj kralju, masna ti je brada, upat e je udarna brigada. Nee dugo narodnoga isti, Guzicom e ti u drau sisti.Klone u stolicu. Tiho.Omelijo, bii kod fratara, I ostani uvik cura stara! KOKO naglo izjuri. Pauza.BUKARA: Je li, uitelju! Zato on nju alje kod fratara? ta e ona tamo? Ko je vidija, brte, da fratri pomau napredni svit?KUNCA: Ah, da! Oprostite! To je opet utjecaj onog starog konzervativca: Ofelijo, idi u samostan! Imate pravo! Mogao bi da je poalje recimo, recimo... na radne akcije. To emo promijeniti... A sad, ja se ispriavam, drugovi, ali moram hitno otii. Dolazi mi neka inspekcija u kolu. Slijedea proba je sutra u est sati... I morate bre uiti tekst napamet. Osobito vi, drugovi rukovodioci. Dovidenja!Ode.

BUKARA: Pa... oemo li i mi?PULJO: Moemo... Ane, ti zna ta smo se dogovorili.PULJO ugasi svjetlo i potom iziu svi. Neto iza toga krozprozor se izvana pomoli glava BUKARE. BUKARA: Brzo, Mile... Vamo, kroz ponistru... Za mnom! PULJO: ekaj... A to ako su nas vidili? BUKARA ulazei: Ma nisu nas mogli viditi. On ju je ekatamo s one strane, a mi smo zakrenuli vamo, iza kue...Bre, ulazi! Oni se mogu svaki as vratiti! PULJO i BUKARA idu u kut gdje ima mnogo zastava nabacanih na gomilu, unu i pokriju se njima. Neto izatoga otvore se vrata i na njima se pojavi ANA vodei zasobom SKOKU. ANA vue ga, a on joj se pasivno preputa: Evo, vidi! tasam ti ja rekla! aa je zaboravija zakljuati vrata. Tutee nam biti najlipe... Odi, odi vamo, ne boj se... Falabogu da jedanput moemo biti sami! KOKO: M-da! Moemo! ANA: Ajme meni, kako si to reka? Moemo. Ki da tinije drago ta smo sami. KOKO bezvoljno: Drago mi je. ANA: Vidi ga samo, kakvi je! Drago mije, drago mije.Zato si tako udan, Joco? Lipo mi reci, je li ti drago ilinije? KOKO: Reka sam ti, drago mi je da smo sami. ta oevie... Kamo srie da mi se zauvik pometu ispred oiju!Svi koliko ih je god!ANA zagleda se u kut sa zastavama: Joco... Ako ti nije tute lipo, ajmo a... Ja znam jedno drugo misto...KOKO: Ma ne radi se o tome. Dobro mi je i tute.ANA: Pa zato si onda taki?KOKO: Pusti me, Ano, na miru, molim te ki boga! ta ne vidi da nisam pri sebi... Sve mi se mia... Ne znam di mi je glava!ANA: Reci mi, Joco, ta je to s tobom u zadnje vrime? Odaleija si se od meneka, oda naokolo sam, uvik si mrk... ta se desilo, za ime boje?KOKO: Okani me se, Ande! Ti to ionako ne bi razumila. ANA: Ja ne bi razumila? A ko e razumiti, ako ne ja? KOKO: Jesi li ti slipa, Ande? Ima li zdrave oi? Zar ne vidi ovi kurvarluk oko sebe? Vidi li ta se tute deava?ANA vue ga: Joco... Ajmo a... Ajmo a vanka... Vanka e mi to priati.KOKO otima joj se: A to je najlipe ja sam tute najvea kurva! Da, da, ja! Ja sam skot, nitarija, pas podvijena repa. Juer je moj aa osuen na pet godina robije. Ni rii nije pisnuja da se obrani. A ja... ja jo uvik ne mrdam ni malim prstom. I umisto da grizem oko sebe, ja od sebe pravim budalu, smijem se, kreveljim, pivam, i to za njih, za njih koji su ga strpali u zatvor... Pa jesam li ja ovik, majku mu boju?ANA: Ali, Joco, ti nema pravo da se na njih toliko ljuti. Pa ti ne mo znati je li tvoj aa ta skrivija ili nije.KOKO: Ane, to si sad rekla i nikad vie. Ti ne zna ni po mise. Moj aa nita nije kriv... nita... Posluaj... posluaj ta mi pie! Ovo je pismo ta sam ga juer dobija od njega iz zatvora. Posluaj, pa mi onda reci ko je lupe, a ko strada na pravdi boga...ANA: Joco... molim te... Nemoj mi sada itati to pismo! Drugi put e.KOKO: Ne, ne! To mora uti! Odma' sada mora uti! Ti triba znati sve.ANA: Joco... Ne... Ne sada, tako ti milosti boje... Ja ti virujem... Evo, sve ti virujem.KOKO: Ba zato i mora odma uti. Da zna zato mi viruje.ANA: Ne, ne... Nita neu da ujem... Nita neu da ujem...

KOKO ita uz svjetlost ibice koje neprestano pali: Ande, sluaj kad ti velim. Ovo je vano... Dragi moj sine...ANA: Joco... Joco, molim te ki majku boju...KOKO uporno: ... Evo da ti se javim sa par rii da sam dobro i zdravo. Ja tute imam sve ta mi triba i nita mi ne fali i ti ne triba razbijati glavu oko toga fali li mi ta... i tako dalje... to nije vano... Aha! Sluaj ovo... Dragi moj sine, ti sigurno misli ki svi drugi da je tvoj aa kra' iz zadrune blagajne. Ali tvoj aa nije iz zadrune blagajne uzeja niti dinara. Onih deset milijuna koji manjkaju ja sam izda Bukari na njegovo traenje za nabavku traktora i za nike popravke u zadruzi. To je sve bilo tono zapisano u knjizi rashoda, i kad i za to je izdano, ali ta je knjiga nestala oni isti dan kad je tribala doi komisija...ANA: Joco, dosta... Dosta... Nemoj vie!KOKO: Sluaj ovo! Ovo je najvanije. I tako, dragi moj sine, komisija je nala knjigu prihoda, a knjigu rashoda nije, pa poto su novci manjkali, mene je optuila za pronevjeru. Ali knjiga rashoda je postojala i sve je u njoj bilo ubiljegovano, a to zna i Maak, koji je sa mnom radija u kancelariji, ali Maak sada mui ki kurva i nee da svi-doi, jerbo mu je niko zaepija gubicu ili ga je podmi-tija...ANA: Ajme... Ajme meni, jadna ti sam, ta sam uinila! Nisam tako tila, nisam, bog mi je svidok.KOKO: Sad tono vidi, Ande, ko je sve ovo zamia... Ali ekaj, ekaj, Bukara! Kad te uvatim, majku ti boju, slistit u ti glavu kamenom isto ki zmiji!Imitira rukama. Ovo ti je za jednu godinu robije... Ovo za drugu... Ovo za treu... Ovo za etvrtu... Ovo za petu... A onda u upati iz tebe komadi po komadi i bacati makama i pasima da te deru... ovako... ovako... ovako...ANA: Umiri se, Joco, molim te ki Isusa! Nemoj vikat, ute te! KOKO: Oprosti, Ane... Nisam lija!ANA: Nes smi, Joco, bit tako nagal. Ti ne zna ta se sve moe desiti ako bude tako radija. Oni bi nas mogli zau-vik rastaviti. I nikad se vie ne bi vidili nas dvoje.KOKO: Rastaviti? Oni nas? Kakve veze ima ovo s nama?ANA: Nita ne pitaj, nego mi viruj! Ne diraj se u njih, Joco! Ne moe se s rogatim bosti.KOKO: S rogatim, e da... Jo emo vidit ko je rogat!ANA: Joco, crni Joco! Tebi nije stalo do meneka. Ti me ne voli.KOKO: Ma nije u tome stvar. Moj aa pravedan strada. I ja... ja sam se tute porka ovom prestavom. Ja odu da se operem.ANA vjea se o njega i plae: Joco, tako ti krvi Isusove, nemoj... Svome ai nee pomoi, a mene e upropastiti.KOKO istrgnejoj se: Ande, ta radi tute medu lupeima! Bii u grad! Zaposli se nigdi i ne dolazi vie vamo!Naglo izjuri, a ANA ostane plaui. Iz zaklona izlaze BU-KARA i PULJO.BUKARA: He, he... Rogat, a?PULJO: Reci mi, Mate, ki ovik oviku. Ko je uzeja one pare?BUKARA: Samo naprid, mladiu! Nisu ni meni uljevi izali na pamet. Vidit emo ko e kome podrepit... Ane, lipa moja! Ono pismo ima mu uzeti!ANA histerino: Neu... Neu... Nita vam vie neu napraviti... Sriu ste mi upropastili... pijuna ste od mene uinili... Neu vie biti va pijun...Na vratima se pojavi KUNCA, koji upali svjetlo. Svi ga zaprepateno gledaju.KUNCA: Oprostite... Nisam htio smetati... Vidim... po-gaena svjetla... Mislio sam...

PULJO zbunjeno: Nita, nita, uitelju! Samo se ti komo-daj... ta ti triba?KUNCA: Nita posebno vano... Mislim da mije tu negdje ostalo... Pretrauje po prostoriji i zaviruje pod stol i pod klupe. Eh, to ete, godine su to, postajemo zaboravljivi... Ispod jedne klupe vidi knjigu. No, kao to sam i mislio, tu je... Hamlet Sekspirov... Popravlja i brie knjigu. teta! Netko ga je svega izgazio... Jo jednom, drugovi, oprostite na smetnji i... sutra u est.Ode.PULJO: Mate, pita sam te ko je uzeja one pare? BUKARA gleda za kuncom: A ta ako je on sve uja i sverazumija?PULJO povienim glasom: Mate... ko je uzeja one pare? BUKARA uti.Kraj prvog dijelaDRUGI DIOETVRTA SLIKAProlo je nekoliko tjedana. Dekor ostaje isti. Ulaze KUNCA i KOKO unosei jedan veliki sanduk, koji kunca odmah stane otvarati.KOKO: ta ti je to, uitelju?KUNCA vadi kraljevsku odoru: Eto, vidi, sanduk. A u sanduku... kraljevsko ruho. I to ono to ga nose pravi kraljevi, a ne ovi navrnuti... Ne razumijem samo to je one iz Gradskog kazalita potaklo da nam poalju ove kostime. Nije valjda ljubav prema knjievnosti!KOKO razgledava opremu: Oemo li mi ovo metnuti na se kad bude prestava?KUNCA: A metnut ete... Premda od toga nikakve koristi. Nita tu ne pomau kostimi, moj mladiu! Bukara ostaje Bukara, a Puljo PuljoKOKO: Zapaliti... Sve bi ovo tribalo zapaliti... Politi benzinom i ugati. I ove kostime, i ovu pozornicu, i ovu pre-stavu, i... sve zajedno.KUNCA: Oho! Malo neobina ideja za glavnog glumca!KOKO: Pusti me, uitelju! Nemoj me jo i ti... Dosta mi je moje muke. au su mi zatvorili, a mene su tute doveli ki medvida na lancu da svit zabavljam.KUNCA: Moram priznati, mladiu, da ti se udim. Ti si, koliko vidim, bistar i poten momak, i... oprosti... nije mi jasno zbog ega ti ovdje od sebe pravi majmuna. Moda je smijeno da ti to ba ja govorim, koji sam tisuu puta vei majmun od tebe. Ali eto, ja sam ovjek u godinama,

L-.

imam obitelj, i teko mi je plivati protiv bujice. A ti si mlad, neovisan. Ne razumijem to tebe vee za ovu predstavu!KOKO: E, kad bi ja to zna, uitelju... Koliko sam puta dosad reka! Neu vie! Idem im rei nek se gone u boju mater... Ali se ujedanput sitim da bi moga Anu izgubiti... pa nemam snage... I onda jope pomislim... oni su moga au upropastili... i jope ou pobii a... ali mi onda doe u glavu da bi moda bilo bolje da ostanem, pa da naem lupea i da ga svima pokaem... I tako jope ostanem i idem se ta sam osta. Pa mi se onda sve pomia, i vie ne znam ta ou, ta neu... Avrime prolazi, i ja sam jo uvik u toj blesavoj prestavi... I pari mi se da e mi glava puknuti...KUNCA postavlja dvije stolice na stol: A moj Joco, ti si jo naivan! Ti misli, ako pronae lopova i upre prstom u nj, da e se time sve rijeiti. Pa ti ne zna s kim ima posla. Svi koliko ih je god stat e u njegovu obranu, pa e i tebe jo optuiti za krau. Ti moda i ne sluti tko je sve ovdje u stanju da ti podmetne nogu. Ja ne elim nikoga optuivati, ali... ono neki dan, kad sam se s tobom tu sudario na vratima, Anda te, izgleda neto pijunirala...KOKO: Nije istina! To ne moe biti!KUNCA: Na alost, istina je! Uostalom, tu sam u mraku zatekao nju, Bukaru i Pulju kako upravo o tome govore. Pretpostavljam da je ona trebala navesti te da pria, a oni su uli sve to si joj rekao.KOKO: Nije mogue... To nije mogue! Ti me lae, uitelju!KUNCA: Ja tebe da laem? Ako ikome uope elim dobrou ovoj selendri, onda si to jedino ti, budi uvjeren! KOKO: Ali Anda da radi protiv mene... To ne mogu viro-vati... To ne moe biti! KUNCA: Na tvom bih mjestu, dragi mladiu, bio mnogooprezniji, ili bih otiao sasvim odavde. to moe... takvisu ljudi!KOKO: Uitelju... Uitelju... Tako ti milosti boje... KUNCA: Pst! Mir! Dolaze!Ulaze s grajom PULJO, BUKARA, MAAK, ANA, MAJKAA, prvi, drugi, trei, etvrti i peti seljak te nekoliko seljanki.BUKARA: Jo ovo malo godina to ti priostaje, pa di si bija - nigdi, ta si radija - nita! I ta e drugo, brte, nego isti i piti. Da bar neto ima od ivota prije negoli te vrag odnese.MAAK pije iz demiona tako da mu se cijedi niz bradu: Dobro li ti je ovo vino, Mate! Valja ti, brte, da ga u zlatu plati! Di si ga nabavija?BUKARA: Di sam ga nabavija! Sam sam ga pravija. Drito sam ga iz bave izvadija. Uzmite, drugovi, probajte!PRVI SELJAK pije: Bogami, ki da ga je Isus za se toija!MAAK: A jesi li ga ta proda?BUKARA: Jesam nikidan, Lianima, po dvista, dva barila.Nisu tili dati vie, kurvini sinovi! PRVI SELJAK: Po dvista! Nije ti se tribalo ni porkavatiza te pare! DRUGI SELJAK pije: Nema, ki grom je! I mrtvi bi ga pili.MAJKAA: Nu, daj i meni zeru, da skvasim grlo. Nito mi se osuilo.KUNCA: Idemo, drugovi, idemo! Nemamo mnogo vremena!PULJO: Oe li danas dugo trajati, uitelju? Meni je pria.KUNCA: Ne, danas emo biti uviavni prema dramskoj knjievnosti. Dakle, drugovi, molim vas, panja! Poinjemo probu! Danas je na redu uvena scena Miolovka ili iskuavanje kraljeve savjesti. Tamo u Hamletu na pozornicu izlaze nekakvi glumci koji kralju prikazuju nekakvu predstavu, da bi mu savjest ulovili u klopku. Meutim, ta savjest koja se da uloviti u klopku, to je isuvie

preivjelo za ovako naprednu sredinu kao to je ova naa. I ja sam, naravno, trulu hamletovsku Miolovku pretvorio u demonstraciju radnog naroda protiv diktatorskog monarhistikog reima... Idemo, dakle! Evo, tu gore sjedi, recimo, kralj. Izvolite, drue sekretare, popnite se! Drugarica Majkaa sjedi do njega... Drug Puljo ovdje, drug Maak tu... a drugarica Anda do svog oca. BUKARA i MAJKAA penju se na stol i sjednu na stolice, a ostali zauzmu mjesto oko njih. Ponimo! BUKARA: ekaj, ekaj! Ne valja, drue uitelju! Prestav-ljamo li mi tute nike izrabljivae naroda, ili ne prestavlja-mo! Triba, brte, da se to vidi. Daj nam da iskrenemo dvi-tri ae u se! To mu ga doe ki uivanje u narodnim trudima, a jope nikako lake je i prestavljati kad grlo skvasi.MAAK: E, Mate, ova ti je, vala, ki da ti je bog priapnija!TREI SELJAK: Daj tu damianu da s njome blagoslovimo!ETVRTI SELJAK: Ne mo, brte, suva grla ni ovce uvati, a kamoli prestavljati.MAJKAA: Aja, aja! Ne ide to ovako na prazan eludac. Nuder, Ane, rode, evo ti klju, pa skoider dolika u birtiju i donesi oni prut ta je na tezgi... Ne zaboravi i jednu trucu kruva!BUKARA: Bravo, Mare! Ki da si mene pitala!PULJO: Ane, Ane... dvi kapule.MAAK: Imam i ja jedan pridlog. Kad ve idemo i pijemo, bija bi red da i na karte zaigramo. Ne more to jedno bez drugoga, je li tako?BUKARA: Pravilno! I ta mu stoji! Neka, brte, publika vidi kako gospoda uivaju dok radni narod znoj proliva. Kako e ljudi inae znati ko smo i ta smo? Je li tako, uitelju?KUNCA: Pa sad... Ljudi to znadu i bez tih ceremonija.BUKARA: Ne beri ti brige, uitelju! Pusti ti samo meneka.Kad ja vodim prestavu, ne moe promaiti. __KUNCA: Molim, molim! Ja nita ne kaem. Vi ste vlast, vi odluujete!BUKARA, MAJKAA, PULJO i MAAK igraju briku-lu i povremeno piju, a KUNCA ispisuje transparente.BUKARA s napunjenom aom pjeva, a ostali prihvaaju: I zato, brao, pijmo ga, dok ne puk... Ispijaju ae...ne zora, jer to je naa navika Klaudijevog dvora...MAAK: Igraj, Polonije, ao moj, ti si od ruke!PULJO: ta da ti bacim, Lajerte, sine moj, oe li punata ili lio?MAJKAA: Vae velianstvo, Klaudije, muu moj, ubij to malom brikulom!BUKARA: Ne mogu, o Gertrudo, velika je... kralj. MAJKAA: Baci ga, sriu mu vrag odnija, ta ga uva!BUKARA: Ovaj fanat batuni nije vridan, Gertrudo, da ga kraljem diem.PULJO: Lajerte, sine moj, priepi tog kralja jaom brikulom!BUKARA: Vidi trice, en joj boga materina, di se ona morala u njega nai!Ulazi AND A nosei prut i kruh.MAAK: ao moj, Polonije, eno Omelija, tvoja erka, a moja sestra, pruta nam nosi.BUKARA: Omelijo, narii kralju, svome gospodaru dvi fete tamo di je crveno!PULJO: Ne zaboravi i au svoga, o Omelijo!MAJKAA: Nuder, Polonije, slugo moja, natoider svojoj Gertrudi malo iz damiane!AND A ree prut i kruh i asti ih, a oni jedu, piju i igraju.PRVI SELJAK: Lipo, bogami! Vi se gori astite ki prava gospoda, a mi doli suva grla.

DRUGI SELJAK: I to jo drugovi rukovodioci! A socijalizam, a ravnopravnost?BUKARA: Sluaj ti, ime! Je li tebi jasno da mi tute pre-stavljamo monarhiju, a ti zadnju rupu na svirali. I red je, brte, da se mi kripimo, a ti da brsti... Ajmo! Di smo ono stali...PULJO: Igraj u pade, Lajerte, u pade, odnija te vrag blesavog!MAJKAA: trocaj to mukim karikom, Klaudije!BUKARA: Ne mogu trocati, Gertrudo, evo ti furetog.MAAK: Lio, Polonije, lio, en ti mliko Isusovo. Gertruda e ubiti!PULJO: Pazi, sine moj, Lajerte, njezino velianstvo Gertruda dalo je mot od kavala!BUKARA: Gertrudo... Gertrudo, lio ili karika!MAAK: Evo fanat, toliko da zasmrdi!MAJKAA: Aj k vragu i karte! Moram asom ubiti ili karika dati!BUKARA: Nita! rtvuj aa, o Gertrudo! Ima jo brikula u igri... Ajmo, drugovi, sad je pisma na redu... pisma.SVI pjevaju: deri, loi, tovi se ki prase, Meci u se, na se i poda se, Na grbai potlaene klase, Sirotinje i narodne mase! O-ho-hoj!BUKARA: Ajde, vi doli! ta ekate? Sad je na vama red. Diite bunu i obarajte monarhiju! Neemo valjda mi jo i ruiti sami sebe!KUNCA dijeli seljacima transparente. Prvom seljaku: Evo transparenta, drugovi! Gotovi su. Moemo zapoeti s pobunom. Ti vikni: Doli kralj Klaudije i njegova klika!PRVI SELJAK okrenut publici: Doli kralj Klaudije i njegova klika!KUNCA: Hajde, hajde, vi drugi! Odmah mu odgovorite!SELJACI: Doli!BUKARA: ekaj, ekaj, uitelju! Je li tute publika kralj, ili sam ja? Kome oni to viu? Sta se meni ne okrenu?KUNCA drugom seljaku: Pravilno! Okrenite se tamo, drugu sekretaru... Sad ti: Neemo monarhiju u Danskoj!DRUGI SELJAK: Neemo monarhiju u Danskoj!SELJACI: Neemo!KUNCA treem seljaku: Sad ti onu svoju... bre...TREI SELJAK: Doli tiranija kraljice Gertrude!SELJACI: Doli!ETVRTI SELJAK: Daj i meni jednu da viknem... Ja nemam nita.KUNCA: Hajde, vikni: Doli sluge reakcionarno-monarhi-stikog reima na elu s izdajnikom Polonijem!ETVRTI SELJAK: Doli sluge reakcionarno... Ajde, bogati, uitelju, daj mi togod krae!SELJACI: Doli!KUNCA: ivila republika radnog naroda Danske pod mudrim rukovodstvom predsjednika Amleta! SELJACI: ivila! BUKARA: Ajmo... Kolo... Sad je kolo na redu!Prvi seljak uzima diple s mjeinom i svira, a drugi, trei, etvrti i peti seljak zaponu kolo oko BUKARE. PULJO, MAAK, MAJKAA i AND A im se pridrue. BUKARA ostane sam sjedei na stolu, jede, pije i dijeli okolo komade pruta, dok kolo igra oko njega.KOLO pjeva: Klaudije, izjelice stara.Ti ne vridi ni pedeset para,Pljunemo ti u obadva oka,Nek se vidi da si grdna stoka.Polonije, sagnjile ti kosti,...... Narod e te vilama probosti.__.

Nek znade kraljica Gertruda Da e muu filovati muda. Oj Amlete, diko naeg roda, Postavi se na elo naroda. Narod e nam procvitati dosta Ispod tvoga mudrog rukovodstva...BUKARA ustane vitlajui prutom i flaom. Muzika i kolo dostiu kulminaciju.KOLO: Oei... op, op, op... opali... op, op, op... poskoi... op, op, op... oezi, opali, poskoi! Ijuhuhu!BUKARA: Bravo, kurvini sinovi! Tako se igra, en ti opanke Isusove! Vamo dolazite da se kucnete sa mnom! Svi, koliko vas je god. Sve vas volim ki brau roenu kad tako lipo prestavljate!Puni ae.MAAK: Naprid... navali, narode! Evo ti medecine! Netriba ti ii u likara! ivija drug Bukara! SVI uzimaju ae: ivija! BUKARA: Odi i ti, uitelju! ta stoji tute po strani? Za-sluija si, brte!MAAK: ivija uitelj! ivila prestava! SVI pjevaju: ivili! Pij-mo-ga, pij-mo-ga, sve do dana bi-lo-ga!Piju.MAJKAA razgledava koveg, vadi krunu: Ajme meni, svata li tute ima! A ta je ovo uitelju?KUNCA pijui: Eto, vidite, drugarice! Kruna... kruna to je kraljevi nose.MAJKAA: Aj k vragu! Pa to je onda za me. A di se ovostavlja, je li na glavu, a?KUNCA: Da, svakako, ali samo u sluaju da postoji.

MAJKAA stvalja krunu na glavu: Uha! Da me vidi kralj Petar, povuka bi me za sobom u emigraciju.KUNCA: ekajte, ekajte! Kraljica mora imati i ogrta.Vadi iz kovega kraljevski ogrta i vjea joj ga preko ramena a ona se penje na stol do BUKARE.BUKARA: Je li, uitelju! Ima li i za me tute koja kruna? Jesam li ja kralj ili nisam?PULJO: Nee ti, Mate, pasirati. Za tvoju bi glavu tribalo skinuti obru s bave od sto litara.BUKARA stavlja krunu koju mu dodaje MAAK: A vidi me, en ti milost Isusovu! Da se kojim sluajem monarhija vrati, di bi mi bija kraj!Seljaci prilaze kovegu, vade dijelove renesansne odjee, s uenjem ih razgledavaju i razvlae.MAAK vadi triko: ta je ovo, en ti svetu nedilju! Ne zna jesu li gae ili bive!PULJO: A vidi, Mate, ove jakete! Ima nike rukave, paru, brte, dva mijura od prasca!ANA vadi svilenu haljinu: Ajme meni, jadna li sam! Kako u ja u ovome odati? Zaplest e mi se noge pa u pasti.PRVI SELJAK: A nu ovih kratkih pumparica! Ovakve su i moje Stane mudante.MAJKAA: Jesu ga, brte, i ove kraljice neki berlavi svit! Kad po kui meu vliko robetine na se, kako se oblae onda kad idu vanka u ledenicu?DRUGI SELJAK uzima pancir-koulju: Gledaj, bogati, ovog uda! Jaketa od ice! Pa ovo je, brte, ki stvoreno za u polje. Niti se dere niti porkaje.BUKARA: Odi mi, kraljice, sidi mi tute u krilo da te malo tronguzam!MAJKAA sjedne mu u krilo i vrisne: Aaaaaa! Ubode me neto!

BUKARA dri je za grudi: Jo, ta ima dva entruna, kraljice! ekaj da ti iscidim malo kvasine i njih!MAJKAA otima se: Pusti me, sriu ti vrag odnija! ta radi tute prid svitom!Oboje se srue i valjaju po stolu.TREI SELJAK stavlja na glavu eir s perjanicom: Kuku-riku! Pivac na krovu... pivac na krovu...ETVRTI SELJAK vitla maem: Vidi ovu sablju, matere ti boje! Pari akalica za konjsko prkno!PETI SELJAK umotan u crni ogrta: Babauuu! Biite, ljudi, ide ba-ba- roga!PRVI SELJAK u enskoj haljini: Dobar dan! Dobar dan! Ja sam gospodina maki slina!DRUGI SELJAK die mu haljinu: Gledaj mu noge, sriu mu vrag odnija! Vake nema ni Greta Garbo!MAAK navukao je triko i groteskno se klanja prvom seljaku: Molit u fino gospodinu jedan poljubac u obrai!PRVI SELJAK zadigne haljinu: Evo u donji, pa ako e i dva!MAAK udari ga nogom: Bi k vragu! Smrdi ti iz usta!ETVRTI SELJAK bode ga maem otraga: Gospodina, uplja vam je kanta! Triba je malo letovati!PETI SELJAK sa ljemom: Nuder, Maak, popiaj se malo tute, da poastimo nau kraljicu!MAAK pjeva i igra sa prvim seljakom: Jebala Mara soldata, soldata, dobila krunu od zlata, od zlata...MAJKAA: Ovamo! Svi! Oko mene! Skaite! Pleite! Pi-vajte! Ja sam kraljica, ja tute zapovidam. Ou veselje da se do neba uje!Seljaci pleu oko MAJKAE odjeveni u nonje Elizabetine epohe, valjaju se, prebacuju, razvlae dijelove odjee i pjevaju: Kad se Mara zaeli medenih kolaa, ona alje BUKARU... Ona stoji uspravno, podboivi se o kukove u kraljevskoj odo-ti i ponosno ih promatra. itavo to vrijeme KOKO sjedi u kutu, duboko zamiljen, ne obraajui panju na sve to, a kad veselje dosegne kulminaciju i kad ponu i njega nasilu uvlaiti u kolo, on ne moe vie izdrati.KOKO iz svega grla: Ostavite me... Ostavite me, bando lopovska! ta mislite da sam ja nika budala i da moete raditi sa mnom ta vas je volja. Mog au ste upropastili ni kriva ni duna, a sad oete sa mnom sprdnju praviti... Ali prisist e vam to, ja vam kaem, lupei prokleti!Dua pauza. Svi su zanijemili i zaprepateno gledaju SKOKU. ANA mu prilazi.ANA: Joco... lipi moj! ta ti se dogodilo?KOKO: A ti, Ane, s tobom ja imam poravnati teke raune... Kad te ovik pogleda, u pitar bi te stavija... A kad tamo, ti si otrov najgori od svih...ANA zabezeknuto: Joco... ta to govori, za ime boje?KOKO: Jo pita? Jo pita ta govorim... Ja sam ti budala virova... Mislija sam: Voli me. Tebi mogu sve rei... A ti si me pijunirala i sve si ovim banditima prinila... Ne dolazi mi vie na oi, jesi li ula! Svreno je medu nama!ANA histerino: Ajme... ajme meni, ta sam doivila! Ljudi! Drite me... Ubit u seee... Ubit u seee!Bjei u kut, baca se na zemlju i plae.PULJO: Ti si nito puno diga rep, mladiu! Suspregni malo jezik, jerbo bi i nama moga niki uk skoiti u glavi!KOKO: Mui ti, predsjednie od slatke vode! Tebe niko nije nita pita. Bolje ti je pui Bukari pod rep. Ionako ne zna nita pametnije.PULJO bijesno: ta si reka?BUKARA: Stani, Mile, pa ti si bar razuman ovik! ta ne vidi da momak nije pri sebi? Pusti mene, ja u njime... Sluaj, Joco! aa je aa, i mi znamo da ti je teko. I eto, mi ti ne uzimamo za zlo to ta govori. Ali jope, viruj, brte, nemamo mi protiv tvoga ae nita. Nismo mi nita

krivi i... a' nam je staje tako ispalo... Ajde, sad lipo umiri se, popij au vina, pa e jope biti sve u redu.Prua mu au.KOKO instinktivno uzme: Hm! aa vina! I ti misli da e jednom aom vina mene kupiti... Evo ta e me dobiti!Polije ga.BUKARA brie se suzdravajui bijes: Ovakve se stvari ne oprataju, Joco! Ali nek ti bude, jerbo vidim da nisi pri zdravoj pameti. Samo... ne razumim emu ti ovo slui. Tvoj aa je pogriija i dobija je kaznu koju je zasluija. Ovakvim ponaanjem ti nita ne moe prominiti.KOKO: ekaj ti malo, prijatelju! Koje zasluija tu kaznu, a? Govori, ko? Ti ili on?BUKARA: Ja? ... Kaznu?... ta oe time rei?KOKO: A tako! Sad se pravi da ne zna, je li, tico? Mislija si da nee nikad izai na vidilo!BUKARA: ta ovo ima da znai?KOKO: Evo vam lupea, drugovi i drugarice! Evo ko je uzima pare iz blagajne... Toboe za nabavku traktora, za popravak tale, za kupovinu ubriva... A onaj moj berlavi aa mislija je... rukovodilac, prvoborac, di e on... Sluajte... Sluajte, drugovi, ta mi aa pie iz zatvora, pa sudite sami... Pretrauje depove, ali ne nalazi nita. Di mi je pismo... Maloprije mi je bilo tute u ovom epu... Neko mi je uzeja pismo... To je tvoje maslo, Bukara. Oe da i pismo uniti ki ta si unitija knjigu rashoda... Vrati mi ga odma, ili e svata biti...KUNCA, koji je polupijan, polako se povlai i sjedne u kut, a glava mu klone na prsa.BUKARA: Pismo? Je li ko od vas, drugovi, vidija neko pismo? Ej, Joco, ta je s tobom, bolan? Ti ne zna vie ta govori.KOKO: Ti si unitija knjigu rashoda iz koje se tono vidilo da si ti uzima zadrune pare... Maak... Maak... Ti zna da je ta knjiga postojala. Ti si radija u istoj kancelariji s mojim aom... Maak, govori!Zgrabi MAKA za prsa.MAAK otima se: Ja nisam vidija nikakvu knjigu. Ne znamja nita!KOKO drma ga: Priznaj, marvo, ili u te... MAAK: Ostavi me... Ti nisi pri sebi!Otima se i pobjegne od njega. Seljaci pograbe SKOKU.BUKARA: Stanite! Stanite, drugovi! Nemojte tako! Momak je bolestan i s njim triba drugaije. Je, Joco, ti ima pravo, sve je tako kako ti veli. Ajde, jadan ne bija, ajde lipo kui, lezi i odmori se malo, pa e ti biti bolje. Dajte, drugovi, pomozite mu, otpratite ga!KOKO istrgne se seljacima: Stani! Da mi niko nije blizu doa! Nisam ja bolestan i dobro znam ta govorim... A tako! Vi ste svi, znai, ista banda! Svi sluite ovom lupeu! Ali, ekaj, ekaj! Jo emo se mi obraunati. Istirat u ja istinu na sunce.Krene prema izlazu.ANA preprijei mu put: Joco... Stani... Posluaj me, takoti milosti boje! Nisam kriva... nisam... KOKO: Skloni mi se s puta, kurvetino jedna!Gurne je i ode.ANA plae: ao... sramota, ao! Ko e me vie pogledati! Sta u sada, jadna mi majka koja me rodila!Duga pauza. uju se ANINI jecaji.BUKARA: Eh, tako vam je to, drugovi! Teko je to raditi s ljudima. Evo, ovde, usrid srca mi je bilo ovo nae selo i ova zadruga, i vidili ste. Sad me optuuju da sam lopov. Kad radi poteno, ne valja, kad krade, jope ne valja...

I

I pravo je da mi se ovo desilo. Kae se: Ko s dicom lijee, posran ustaje... Idemo... Idemo lei... Dostaje za danas!Seljaci se razilaze.PULJO nakon to seljaci odu: Mate... Reci mi... di je svrila ta knjiga rashoda? Ti bi to mora znati!BUKARA: Ne zabadaj nos, Mile, u ono to te se ne tie!PULJO: Oprosti, Mate, tie me se! Ja imam pravo da to znam.BUKARA: Bude li tebe zanimala ta knjiga, moglo bi se dogoditi da i mene zanima na koji si ti nain sagradija najmoderniju kuu u selu. Tvoja plaa je za to mala, golube!PULJO: Stoko... Stoko... Pfu na te!Ode vodei ANU, a BUKARAzo njim. KUNCA arta-je sam.KUNCA pijanim glasom:Biti il ne bit - to je pitanje! Je 1' dinije sve strelice i metke Silovite sudbine u srcu Podnositi il zgrabit oruje, Oduprijet se i moru jada kraj Uinit? Umrijet - usnut, nita vie! I usnuvi dokonat srca bol I prirodnih jo tisu' potresa to batina su tijelu. To je kraj, Da ivo ga poeli: umrijeti I usnut! Usnut, pa i snivat moda...Svretak etvrte slike

UJE SE RADIOEMISIJANema ni dvije godine otkako se u Hrvatskom narodnom kazalitu prvi put p