165

NauNauNauNauččččnininini radradradrad UDKUDKUDKUDK 004.738.5004.738.5004.738.5004.738.5 :::: 338338338338 ==== 163.41163.41163.41163.41

MENADMENADMENADMENADŽŽŽŽMENTMENTMENTMENT INFORMACIONIINFORMACIONIINFORMACIONIINFORMACIONI SISTEMISISTEMISISTEMISISTEMI

GoranGoranGoranGoran JoviJoviJoviJovićććć1111,,,, IlijaIlijaIlijaIlija MladenoviMladenoviMladenoviMladenovićććć2222,,,, MarinaMarinaMarinaMarinaMladenoviMladenoviMladenoviMladenovićććć33331 Tehnički fakultet, Bor, Srbija

2,3Tehnološki fakultet, Leskovac, Srbija

Da bi zaposleni i menadžeri mogli efikasno da koriste informacije u cilju boljeg iracionalnijeg poslovanja potreban je inteligentan sistem za upravljanje informacijama.Takav sistem bi trebao da zadovolji više uslova: da operiše dnevnim transakcijama, dapruži podršku analitičarima u analizi podataka, da je pogodan za upite nad sumarnimpodacima, da efikasno hvata i upravlja znanjem zaposlenih. Menadžment informacionisistem (MIS) obezbeđuje informacije potrebne za efektivno upravljanje organizacijom.

KljuKljuKljuKljuččččnenenene rererereččččiiii: menadžment informacioni sistemi, skladište podataka, specifikacijazahteva, znanje

1.1.1.1. UVODUVODUVODUVOD

Šta je najvažnija pretpostavka preživljavanja kompanije u današnjim turbulentnimtržištima? Odgovor je jednostavan – informacija, ili, preciznije, informacija kojaomogućuje preduzimanje odgovarajuće akcije.

Mnoge kompanije su danas pretrpane podacima. Svakodnevne transakcije, dnevniizveštaji, zapisnici, informacije o klijentima, regulative, procesi. Sve se to skladišti ičuva. Tri osnovana tipa informacionih sistema za skladištenje podataka su:transakcionitransakcionitransakcionitransakcioni, namenjeni za operativno poslovanje, analitianalitianalitianalitiččččkikikiki za podršku odlučivanju iekspertniekspertniekspertniekspertni sistemi. Osnove za građenje ovih sistema su relacione baze podataka,skladišta podataka i skladišta znanja.

2.2.2.2. MENADMENADMENADMENADŽŽŽŽMENTMENTMENTMENT INFORMACIONIINFORMACIONIINFORMACIONIINFORMACIONI SISTEMISISTEMISISTEMISISTEMI

Informacioni sistem (IS) se može definisati kao sistem u kome su relacije izmeđuobjekata i relacije između atributa objekata ostvarene prenosom informacija.[1]Osnovu informacionog sistema čini baza podataka kao izvor karakteristika sistema,objekata u sistemu i njihovih veza.

Menadžment informacioni sistem (MIS) je skup postupaka za sakupljanje, obradu,memorisanje i diseminaciju informacija, sa ciljem da omogući menadžerima i ana-litičarima brz, razumljiv i konzistentan uvid u informacije potrebne za donošenjeposlovnih odluka, predviđanja i prognoze.[2]

166

MIS je prvi i glavni interfejs za komunikaciju ljudi oko događaja koji se tičuposlovanja organizacije. Grafikoni, sve forme koje se koriste u organizaciji, sastanci,izveštaji, pravila i procedure, struktura osoblja, opisi poslova, proces planiranja inaravno softver čine MIS.

MIS je integrisani sistem čovek/oprema koji obezbeđuje informacije za podrškuoperativnih aktivnosti, menadžmenta i donošenja poslovnih odluka u preduzeću. Tajsistem koristi računarski hardver i softver, ručne procedure, upravljačke modele,modele odlučivanja i bazu podataka.[3]

Slika 1: Odnos sistema, IS-a i MIS-a

Potreba za informacijama menadžera u preduzećima vezana je za interne i eksterneinformacije radi donošenja valjanih i pravovremenih odluka. Interne informacije sudefinisane u okviru preduzeća a eksterne informacije su nametnute okruženjem.Informacije su menadžeru potrebne da bi mogao da donosi odluke i prati njihovosprovođenje, upozna se sa ciljevima, prati stanje izvršenja tekućih zadataka i prati tokdonetih odluka. Druga strana potrebe menadžera za informacijama vezana je zainformisanje o relevantnim pojavama, kao što su praćenje stanja poslovno-proizvodnihelemenata, praćenje kapaciteta, zaliha, proizvodnje, o međuljudskim odnosima, kao istanje u organizaciji i okruženju.

MIS se koristi na mnogim nivoima menadžmenta. Trebali bi podržati strateškeciljeve organizacije tokom dužeg vremenskog perioda. Na drugoj strani, MIS trebapodržati svakodnevne potrebe operativnog mena-džmenta za informacijama. MIS bi setrebali projektovati da bi se dostigli sledeći ciljevi:- Poboljšanje komunikacije između zaposlenih- Obezbeđivanje objektivnog sistema za skladištenje i primenu agregatnih funkcija nadpodacima (sum, count, average...).

- Smanjenje troškova putem smanjenja potrebne manuelne radne snage- Podrška strateškim ciljevima organizacije

3.3.3.3. PROJEKTOVANJEPROJEKTOVANJEPROJEKTOVANJEPROJEKTOVANJEMISMISMISMIS

Hvatanje zahteva korisnika je najosetljivija faza u izgradnji MIS. MIS koji nije uskladu sa afinitetima korisnika u fazi korišćenja nanosi nepopravljive štete njegovimgraditeljima i velike troškove naknadnog usklađivanja sa zahtevima korisnika. Ovdeleži glavni razlog propadanja dobrog dela MIS-a. Troškovi prilagođavanja sistema ufazi definisanja zahteva su najmanji a u operativnoj fazi su najveći (slika 2). [4]

167

Slika 2: Odnos troškova po fazama izgradnje MIS-a

Svaki softverski proizvod mora da bude u skladu sa specifikacijom zahtevakorisnika inače je bezvredan za krajnjeg korisnika jer mu ne olakšavao rad (bez obzirakoliko je vremena i znanja uloženo u njega).

Bitne stavke pri projektovanju MIS-a:[5]- Ako se ne uhvate pravilno zahtevi korisnika nije važno kako će se dalje razvijatiprojekat.- Proces definisanja zahteva nije samo proces sakupljanja već i otkrivanja i invencije.- Učešće korisnika u ranim fazama razvoja je najkritičniji faktor kvaliteta MIS-a.- Promene se dešavaju pa se i zahtevi menjaju a upravljanje promenama je veomavažno. Upravljanje promenama treba da u projekat inkorporira uočene promene.- Nikada se zahtevi ne inkorporiraju perfektno.

Dobro definisanje zahteva korisnika ubrzava dalji softverski razvoj.Strategije za bolje definisanje zahteva mogu pomoći softverskim timovima da

premoste komunikacioni jaz i da bolje razumeju i dokumentuju potrebe korisnika.Strategije postoje u kategorijama izvlačenja, analize, specifikacije, validacije iupravljanje zahtevima (slika 3).[6]

UpravljanjeUpravljanjeUpravljanjeUpravljanjezahtevimazahtevimazahtevimazahtevima

I vla enjeI vla enjeI vla enjeI vla enjezahtevazahtevazahtevazahtevaz čz čz čz č

- pravljanje ver ijama ahteva- pravljanje ver ijama ahteva- pravljanje ver ijama ahteva- pravljanje ver ijama ahteva----u z zu z zu z zu z zkontrola usvajanja promenakontrola usvajanja promenakontrola usvajanja promenakontrola usvajanja promena

-izvođenje dodatnih analiza-izvođenje dodatnih analiza-izvođenje dodatnih analiza-izvođenje dodatnih analiza-memorisanje atributa zahteva-memorisanje atributa zahteva-memorisanje atributa zahteva-memorisanje atributa zahteva-praćenje statusa zahteva-praćenje statusa zahteva-praćenje statusa zahteva-praćenje statusa zahteva

-Definisanje vizije i opsega-Definisanje vizije i opsega-Definisanje vizije i opsega-Definisanje vizije i opsega-identifikovanje stejkholdera-identifikovanje stejkholdera-identifikovanje stejkholdera-identifikovanje stejkholdera-odabir šampiona proizvoda-odabir šampiona proizvoda-odabir šampiona proizvoda-odabir šampiona proizvoda-biranje tehnika za izvlačenje-biranje tehnika za izvlačenje-biranje tehnika za izvlačenje-biranje tehnika za izvlačenje-istraživanje scenarija korisnika-istraživanje scenarija korisnika-istraživanje scenarija korisnika-istraživanje scenarija korisnika

A na lizaA na lizaA na lizaA na lizazahtevazahtevazahtevazahteva

--------kreiranje modela analizekreiranje modela analizekreiranje modela analizekreiranje modela analizegrađenje i procenjivanjegrađenje i procenjivanjegrađenje i procenjivanjegrađenje i procenjivanje

prototipa prototipa prototipa prototipa-pravljenje prioriteta zahteva-pravljenje prioriteta zahteva-pravljenje prioriteta zahteva-pravljenje prioriteta zahteva

ValidacijaValidacijaValidacijaValidacijazahtevazahtevazahtevazahteva

-predlaganje zahteva-predlaganje zahteva-predlaganje zahteva-predlaganje zahteva-kreiranje testova slu aja -kreiranje testova slu aja -kreiranje testova slu aja -kreiranje testova slu aja iz zahteva iz zahteva iz zahteva iz zahteva

čččč

SpecifikacijaSpecifikacijaSpecifikacijaSpecifikacijazahtevazahtevazahtevazahteva

-traganje za dvosmislenostima-traganje za dvosmislenostima-traganje za dvosmislenostima-traganje za dvosmislenostima-memorisanje zahteva u -memorisanje zahteva u -memorisanje zahteva u -memorisanje zahteva u bazi podataka bazi podataka bazi podataka bazi podatakatrasiranje zahteva u dizajnu,trasiranje zahteva u dizajnu,trasiranje zahteva u dizajnu,trasiranje zahteva u dizajnu,

kodu i testiranju kodu i testiranju kodu i testiranju kodu i testiranju----

Slika 3: Najbolje veštine za obradu zahtevaOko 50 procenata vremena bi prilikom projektovanja MIS trebalo potrošiti na

definisanje zahteva. U praksi to nije tako. A imajući u vidu da su projektanti MIS-auglavnom tehnički nastrojeni ljudi i da su bliži projektovanju i programiranju problemdefinisanja zahteva postaje još veći. U loše specificiranim zahtevima korisnika ležirazlog propasti sistema koji nisu zaživeli. MIS koji ne odgovara potrebama korisnika

168

zahteva ogromne resurse za korekciju, a često se odbacuje kao nekompatibilan sazahtevima korisnika. Javiće se manja produktivnost i rentabilnost čitave organizacije ada menadžment uopšte ne pronađe uzrok tome (uzrok je svakako MIS).

4.4.4.4. RELACIONERELACIONERELACIONERELACIONEBAZEBAZEBAZEBAZEPODATAKAPODATAKAPODATAKAPODATAKA IIII SKADISKADISKADISKADIŠŠŠŠTATATATAPODATAKAPODATAKAPODATAKAPODATAKA

Današnji IS su složeni i obimni sa terabajtnim bazama podataka. Kao osnovasvakog MIS koristi se neka relaciona baza podataka u klijent/server modelu u Webokruženju. U takvom okruženju na strani klijenata se koriste pretraživači (browsers,Internet Explorer). Klijentima se pruža samo ono što je neophodno a sva obrada je naserverskoj strani na kojoj su robusni sistemi za upravljanje bazama podataka (Oracle,SQL Server…). Razlikuju se dva tipa MIS-a: MIS zasnovan na relacionim bazamapodataka i MIS zasnovan na skladištima podataka i OLAP alatima[7].

U svetu je sve više podataka a sve manje informacija. Zato su potrebni bolji sistemiza analizu podataka i sa inteligentnim alatima za izveštavanje. MIS postaju inteligentniinfo-rmacioni sistemi (IIS) koji vrše on-lineon-lineon-lineon-line analitianalitianalitianalitiččččkukukuku obraduobraduobraduobradu podatakapodatakapodatakapodataka (OLAPOLAPOLAPOLAP –On-line Analision Processing). Ovi alati podatke gledaju multidimenzionalno u viduvišedimenzionalnih kocki (cubes). Tradici-onalne relacione baze podataka nisu bašnajpogodnije za ovakav tip analize jer one smeštaju podatke u tabele koje reprezentujuentitete (objekte) i koje su međusobno povezane relacijama. Relacije podležunormalnim formama kako bi se izbegla redundansa i očuvao referencijalni integritet.Ovakav način čuvanja podataka nije dobar za analize prvenstveno zbog brzineizvršavanja. Rešenje je bilo u denormalizaciji podataka i organizovanju podataka u tzv.zvezdaste šeme ili pahuljaste šeme sa dva tipa tabela: tabele činjenica i dimenzionetabele. Ideja je da se u dimenzionim tabelama čuvaju i agregirani podaci po određenojkategoriji. Kalkulisanje se vrši u vremenu kada analitičar ne koristi sistem i da se tadaskladište rezultati. Iz ovako organizovane strukture bi bilo mnogo brže izvlačenjerezultata-izveštaja.

U bazama podataka samo pojedine tabele su ogromne (za skladištenje dnevnihtransakcija) a većina tabela se mnogo ređe ažurira (tabele za opisivanje sistema, šifreproizvoda, kupaca, mesta…). Logika je sledeća: ako u tabelama koje su hiljadu putamanje od najvećih tabela povećamo broj atributa i za nekoliko puta, sama veličina bazese neće povećati za više od nekoliko procenata (tabela radnika firme može biti manjadesetak hiljada puta od tabele faktura). Na drugoj strani uvećanje tabela koje opisujusistem dodavanjem podkategorija, više atributa, uključivanjem vremena i agregiranihpodataka drastično ubzava analizu podataka koji se nalaze u najvećim tabelama. Takosu se rodila skladiskladiskladiskladišššštatatata podatakapodatakapodatakapodataka. Najveće tabele su postale tabele činjenica a ostale sudimenzione tabele. Skladišta podataka su prirodno okruženje za analizu, isto onako kaošto su to relacione baze za transakcionu obradu, tj. za operativno praćenje poslovanja.

Postoji dnevno skladištenje transakcija kojima operira relaciona baza podataka ipostoje integrisani podaci uređeni u skladištu podataka koji služe za analize i podrškuodlučivanju iz kojih analitičari koriste podatke. TransakcioniTransakcioniTransakcioniTransakcioni sistemsistemsistemsistem (OLTPOLTPOLTPOLTP – On-line Transaction Processing) pridaje najveću važnost raspoloživosti i brzini obradepodataka. Podaci u transakcionm sistemu su trenutne vrednosti, oni su detaljni i

169

izuzetno promenjivi. Skladište podataka sadrži sumarne podatke koji su vremenskinepromenjivi i bitni za analizu i izveštavanja. OLTP najčešće pristupa na nekolikozapisa odjednom dok skladište čita i do nekoliko miliona zapisa istovremeno. OLTPkoriste službenici za obavljanje svog posla dok skladište koriste analitičari i menadžeriza donošenje poslovnih odluka.

Tabela 1: uporedni prikaz OLTP sistema i skladišta podataka [8]OLTPOLTPOLTPOLTP SkladiSkladiSkladiSkladišššštetetete podatakapodatakapodatakapodataka

SadrSadrSadrSadržžžžajajajaj podatakapodatakapodatakapodataka Trenutne vrednosti Istorijski podaciVrednostVrednostVrednostVrednost podatkpodatkpodatkpodatk Promenjivi podaci Nepromenjivi podaciNamenaNamenaNamenaNamena Poslovne operacije Analiza i izveštavanjeJedinicaJedinicaJedinicaJedinica obradeobradeobradeobrade Transakcija UpitKorisniciKorisniciKorisniciKorisnici Službenici Analitičari i menadžeriRaspoloRaspoloRaspoloRaspoložžžživostivostivostivost Vrlo bitna Manje bitnaIzmenaIzmenaIzmenaIzmena podatakapodatakapodatakapodataka Polje po polje Nema izmenaKarakteristikeKarakteristikeKarakteristikeKarakteristike Čitanje/Pisanje ČitanjePristupPristupPristupPristup zapisimazapisimazapisimazapisima Nekoliko zapisa Milioni zapisaFokusFokusFokusFokus Čuvanje podataka Dobijanje informacija

Skladišta podataka se retko grade od nule već postoje tzv. nasleđeni sistemi.Skladište nije aplikacijski orjentisano. Sve ovo ukazuje da skladište samostalno nemože da bude MIS jednog preduzeća. Rešenje je u koegzistenciji transakcionog ianalitičkog okruženja u jedinstven inteligentni informacioni sistem (IIS) (slika 4).[9]

Slika 4: Dvokomponentni MIS

Podaci se arhiviraju većinom iz proizvodnog okruženja. Značajan efekt izdvajanjaoperacionog okruženja i okruženja skladišta podataka je izmeštanje informacioneobrade iz proizvodnog okruženja. Informacioni procesi javljaju se u formi izveštaja.Poslovni uslovi se menjaju, organizacija se menja, menadžment se menja... Svaka odovih promena ima uticaja na informacione procese. Kada su informacioni procesi uproizvodnom okruženju održavanje je trajno. Pomeranjem informacionih procesa uskladište podataka, teškoće održavanja u proizvodnom okruženju su znatno smanjene.Najvažniji korak koji kompanija može preduzeti je da se opredeli za okruženjeskladišta podataka.

Za projektovanje sistema zasnovanog na relacionim bazama podataka najčešće sekoristi modelovanja procesa i modelovanje podataka. Softverska podrška modelovanju

170

su tzv. CASE alati. Najčešće se koriste alati BPWin za modelovanje procesa i ERWinza modelovanje podataka. Kod modelovanja podataka ideja je da se pravilnoidentifikuju i dokumentuju entiteti i relacije među njima poštujući relaciona pravila ipravila referencijalnog integriteta.

Za projektovanje MIS koriste se tri modela podataka: konceptualnikonceptualnikonceptualnikonceptualni, logilogilogilogiččččkikikiki ifizifizifizifiziččččkikikiki model podataka. Konceptualni nivo modeliranja opisuje objekte i veze ipredstavlja se pomoću ER dijagrama. Ovaj nivo treba da bude primenljiv u svakomtipu baze podataka. Ideja konceptualnog modela je da SUBP koji će se koristiti ne smeni na koji način da utiče na način prikazivanja zahteva. Logički model se običnoprikazivao u vidu šeme u tekstualnom obliku. Ovaj model je vezan za SUBP. Fizičkimodel podataka sastojao se od DDL (Data Definition Language - jezik za opispodataka) iskaza potrebnih za samu izgradnju tabela, indeksa i ograničenja.

Prevlast relacionih baza podataka dovela je do gubitka granica između modela pase gradi samo jedan model, ponovo u vidu ER dijagrama. Ovaj ER dijagram se zatimkonvertuje direktno u skup tabela baze podataka. Svaka promena koja se uvodi, naprimer, zbog poboljšanja perfomansi reflektuje ne samo na fizički model već i nakonceptualni. Poslovni zahtevi se menjaju zbog perfomansi. Kod skladišta podatakakorisnici apsolutno moraju da razumeju podatke i zbog toga je neophodno razvijatikonceptualni model kao deo razvoja životnog ciklusa skladišta podataka.

Kod relacionih baza podataka vrši se normalizacija (postupak prevođenja svihtabela jedne baze u 3NF).

Kod skladišta podataka se primenjuje tzv. dimenziono modeliranje: razlikuju sedve vrste tabela, tabelatabelatabelatabela ččččinjenicainjenicainjenicainjenica i dimenzionedimenzionedimenzionedimenzione tabeletabeletabeletabele. Zvezdaste šeme i pahuljastešeme su primeri dimenzionog modela podataka. U "centru" zvezdaste šeme se nalazitabela činjenica čiji je primarni ključ spoljni ključ dimenzionih tabela, a na"krakovima" se nalaze dimenzione tabele. Pahuljasta šema je modifikacija zvezdastešeme (slika 5) kada jedna ili više dimenzionih tabela ima hijerarhijske tabele.

Slika 5: Primer zvezdaste šemeStrukture podataka u 3NF optimizovane su za veoma brzo dodavanje, ažuriranje i

brisanje zapisa, ali nisu optimizovane za masovno izdvajanje podataka (što je veomavažno za skladišta podataka), pa bi bilo besmisleno zalaganje da tabele budu u 3NF naosnovu perfomansi. Kod dimenzionog modela se vrši denormalizacija podataka iznasleđenih sistema.

Meta podaci daju doprinos efikasnom korišćenju skladišta podataka. Meta podacidozvoljavaju krajnjem korisniku ili analitičaru da zna gde da počne analizu. Korisnikne mora da istražuje skladište podataka i gubi vreme već može brzo da dođe do

171

potrebnih podataka ili da vidi da ih nema. Meta podaci su kao indeksi sadržajaskladišta podataka i održavaju putanje šta i gde se nalazi.

5.5.5.5. SKLADISKLADISKLADISKLADIŠŠŠŠTETETETE ZNANJAZNANJAZNANJAZNANJA IIII EKSPERTNIEKSPERTNIEKSPERTNIEKSPERTNI SISTEMISISTEMISISTEMISISTEMI

Korporacijski MIS treba da zadovoljava i operativne potrebe službenika zaunošenjem i ažuriranjem baza podataka kao i strateške potrebe kompanija u vidudonošenja strateških odluka i upravljanja kompanijom. MIS se može graditi i naskladiskladiskladiskladišššštutututu znanjaznanjaznanjaznanja, kao ekspertni sistem za upravljanje znanjem za predlaganjeposlovnih rešenja.

Tehnologija menja prirodu poslovnog sveta od tradicionalnih sistema za podrškuodlučivanju (DSS – Decision Support Systems) do sistemima upravljanja znanjem(Knowledge Management Systems).

Pojmovi: podatak, informacija i znanje u međusobnim su odnosima logičkehijerarhije (slika 6).

Slika 6: Hijerarhija podataka, informacija i znanjaNa vrhu piramide nalazi se znanje. Kompanija poseduje znanje o svojim klijentima

kada može u potpunosti shvatiti i razumeti njihove karakteristike, ponašanje i afinitete.Znanje je moguće posedovati ako se poseduju informacije koje odražavaju neku celinu,a informacija se gradi na podacima. Ako ljudi ne raspolažu dobrim podacima nećeimati dobre informacije pa će svako znanje izvedeno iz njih biti opasno po preduzeće.

Broj različitih izvora podataka iz kojih kompanija može hvatati podatke važne zaposlovanje u današnje vreme vrlo je velik. Brojnost izvora podataka eksponencijalnoraste kada se kompanija usmeriti prema Internetu i konceptu elektronskog poslovanja(World Wide Web, elektronska pošta i sl.).

Cilj skladištenja znanja je obezbeđivanje inteligentne platforme za analizudonosiocu odluka koja će unaprediti sve faze procesa upravljanja znanjem.

Pod ekspertnimekspertnimekspertnimekspertnim sistemimasistemimasistemimasistemima podrazumeva se uspostavljanje unutar računara delaveštine nekog eksperta koji se bazira na znanju i u takvom obliku da sistem može daponudi inteligentan savet ili da preuzme inteligentnu odluku o funkciji koja je upostupku.[7] Ekspertni sistem je inteligentni računarski program koji koristi znanje ipostupke zaključivanja u procesu rešavanja problema, i to takvih problema za čije jerešavanje potreban visok stepen stručnosti i iskustva iz domena kome se ekspertnisistem obraća. Softver modelira elemente čovekovog rešavanja problema:zaključivanje, prosuđivanje, odlučivanje na osnovu pouzdanih i nepotpunih informacijai tumačenje svog ponašanja. Ekspertni sistem se sastoji iz dva dela: dela za rešavanjeproblema (baza znanja, mehanizam zaključivanja i globalna baza podataka) i okruženja.Najvažniji elemenat okruženja je korisnički interfejs, koji pomaže korisniku u većpomenutom interaktivnom savetovanju sa delom za rešavanje problema. Korisnički

172

interfejs može sadržavati i dodatna sredstva, kao što su: sredstva za otkrivanje grešakau razvoju sistema, grafičke mogućnosti prikaza rezultata, postavljanja pitanja uz pomoćslike i dr.

6.6.6.6. ZAKLJUZAKLJUZAKLJUZAKLJUČČČČAKAKAKAK

Informacioni sistemi bazirani na različitim osnovama u međusobnoj sprezi činejedan snažan IIS preduzeća. Ovakav IIS čine sistem baziran na relacionim bazamapodataka za operativne poslove, sistem baziran na skladištima podataka za analizu ipodršku odlučivanju kao i sistem baziran na skladištima znanja za upravljanje znanjemi predlaganje rešenja (slika 6).

Slika 6: IIS preduzeća

Ovakvu arhikteturu je potrebno imati u jednom korporacijskom informacionomsistemu za skladištenje i manipulaciju objekata koja efikasno podržava sve poslovneprocese u preduzeću kako operativne tako i strateške. Transakcioni informacionisistemi zasnovani na relacionim bazama podataka su optimizovani za unoženje iažuriranje. Koristi se klijent/server arhiktetura sa robusnim sistemima za upravljanjepodacima na serverskoj strani i desktop verija SUBP-a na klijent strani koji saserverom komuniciraju putem SQL upita. Ovakvi sistemi se koriste za operacioneposlove i transakcije i odlikuju se veoma brzim promenama u vremenu.

Druga arhiktetura se zasniva na skladištima podataka i namenjena je menadžerimakao pomoć pri donošenju odluka. Skladišta podataka je relativno vremenskinepromenjiva i optimizovana su za analizu.

Na vrhu piramide se nalazi arhiktetura bazirana na skladištima znanjaoptimizovana za upravljanje znanjem i građenje ekspertnih sistema.

Ovo nisu tri nezavisna informaciona sistema već tri dela jednog snažnoginteligentnog informacionog sistema tj. korporativnog informacionog sistema kojidonosi kvalitativnu konkurentsku prednost preduzeću.

7.7.7.7. LITERATURALITERATURALITERATURALITERATURA

[1] I.Gould:EFIP Guide to cocepts and terms in data processing, London[2] V. I. Bulat: Menadžment informacioni sistem, ICIM, Kruševac, 1998

173

[3] C.Parker, C.Thomas:Management Information Systems, Mitchell Mc Graw-Hill,1993[4] R.Grady: An Economic Release Decision Model: Insights into Software ProjectManagement. In Proceedings of the Applications of Software Measurement Conference,227–239. Orange Park, Fla.: Software Quality Engineering.[5] Wiegers, E.Karl:More About Software Requirements: Thorny Issues and PracticalAdvice. Redmond,Wash.: Microsoft Press, 2006[6] Wiegers, E.Karl: Software Requirements, Second Edition. Redmond,Wash.:Microsoft Press, 2003.[7] A.Veljović:Menadžment informacioni sistemi u praksi, kompjuter biblioteka, 2002[8] www.skladištenje.com[9] W.Inmon: Building the data warehouse, Wiley, 2005

SummarySummarySummarySummaryMENAGEMENTMENAGEMENTMENAGEMENTMENAGEMENT INFORMATIONINFORMATIONINFORMATIONINFORMATION SYSTEMSYSTEMSYSTEMSYSTEMScientificScientificScientificScientific paperpaperpaperpaperI.I.I.I. MladenoviMladenoviMladenoviMladenovićććć1,G.G.G.G. JoviJoviJoviJovićććć21 Faculty of Technology, Leskovac, Serbia2 Technical Faculty, Bor, Serbia

In order for the employees and menagers to be able to efficiently use the informationsin purpose of better and racional working, the inteligent system of menaginginformations is needed. That kind of system should be able to fulfil several conditions :to operate daily transactions, to give assistence analiticist in analyzing informations, tobe suitable for questions on given informations, to efficiently collect and menage theknowledge of the employees. Menagement information system (MIS) gives theinformations needed for effective menaging of the organization.

KeyKeyKeyKey wordswordswordswords: menagement information systems, data storage, specification of theapplies, knowledge