20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf

8/10/2019 20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf

1/258

Milan Uzelac

PRIEIZ

BOLONJSKE UME

Vrac2009


2/258

Milan Uzelac Prie iz Bolonjske ume

www.uzelac.eu 2

Sadraj

I. Na putu u globalno selo

1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija 9

2. Univerzitet i evropski kulturni imperijalizam 35

3. Bolonjsko "obrazovanje"u globalistikom kljuu 55

4. Evropa u Africi 73

II. Seanje na budunost

1. Prva ideja univerziteta kao universitas 77

2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja 101

3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja127

4. Univerzitetsko pitanje kaopitanje ivotau svetlutzv.Bolonjskih procesa 161

5. Srbija u Tunguziji 195

III. Dodatak

1. (2002) 2052. Universitatea i imperialismul cultural european (2002) 2373. Na margini jednog lepo zamiljenog skupa (2003) 2574. Kriza ideje univerziteta (2009) 261


3/258


www.uzelac.eu 3

NA PUTU U GLOBALNO SELO


4/258


www.uzelac.eu 4

1. Uvod: "Bolonja" nemogua misija

Pre kratkog vremena jedan uenjak iz susedne

nam zemlje Rumunije, raspravljajui o potrebi reformeevropskog obrazovanja, izjavio je kako su promeneinicirane tzv. "Bolonjskim procesom" najznaajnijepromene do kojih je dolo u istoriji obrazovanja uEvropi, jo od vremena nastanka prvih univerziteta uXII stoleu. Na emu se temelji ta izjava za koju se uposlednje vreme ne moe rei da je usamljena, izjava

koja izaziva velike strepnje, ali i jo veu zabrinutost?Zar je odista mogue, da jedan dokumentnapisan na dve stranice, ispunjen naelnim stavovimai dobrim namerama, a koji su potpisali ministriinostranih zemalja Evropske unije (a ne ni rektorievropskih univerziteta, ni vodei evropski intelektualci),zavreuje toliku panju da mu se, odjednom svi okreu

i poinju se na njega pozivati, s neshvatljivim arom iestinom, kao da je re o odlukama I vaseljenskogsabora u Nikeji, kojima su uostalom bile potrebnedecenije da bi zaivele, i da bi tek mnogo vekovakasnije svojim jarkim sjajem lomaa osvetlile"humanistiku" Evropu.

Konano, u injenici da ak postoje i internet-sajtovi s temom: za ili protiv Bolonjskih procesa,svima

je jasno da, s tim tzv. "Bolonjskim procesima", nije sveu najboljem redu, budui da su njihovi uesniciuvueni u igru oko transformacije obrazovanja i da jeta igra nad igrama, igra - daleko od svakog saglasja.

Isto tako, neemo pogreiti ako kaemo da je i uranijim vremenima bilo raznih kolskih reformi, ali, danijedna, kao ova poslednja, nije ni priblino bila


5/258


www.uzelac.eu 5

tolikog obima i sa tako velikim ulogom na stolu zaigru.

Svedoci smo reforme kojom je zahvaen veliki

deo Evrope, reforme koja za obrazovne sisteme mnogihzemalja kao i za njihov kulturni, duhovni i nacionalniintegritet moe imati nepredskazive i krajnje tragineposledice, budui da se samo jednim potezom pera umnotvu sluajeva brie vievekovno duhovno nasleezarad "kulturnog" jedinstva u prostoru sumnjivihgeografskih granica i jo sumnjivijih namera.

Nae vreme u tom smislu nije neko "nulto",novo vreme, novo bez istorije i duge tradicije, odnosno,novo u toj meri, da ceo sistem vrednosti na kojima sestoleima zasnivalo univerzitetsko obrazovanje uEvropi, sad, preko noi, treba da bude prevrednovan,odnosno, odbaen, tako to e na njegovo mesto doisistem obrazovanja koji diktira nekoliko

multinacionalnih korporacija pod platom demokratijei slobode trita intelektualnih potencijala itavihdrava i iji je jedini cilj ostvarenje maksimalnogprofita za to krae vreme.

U ovom asu nalazimo se pod pritiskom najveihi ekonomski najmonijih drava Zapada koje nepriznaju nita drugo osim vlastitih interesa; u skloputih njihovih "interesa" male zemlje i narodi ne postoje;oni su kolateralna teta istorije i te male zemlje i timali narodi treba da se pretope u obezlienost1.

1Samo je tako mogue razumeti kako se moglo desiti da urazaranju Jugoslavije 1990. uestvuje predstavnik nekakvogLuksemburga a deceniju kasnije i nekakve Finske, odakle supotom dojurili neki anonimusi (ne po svojoj volji, ve po tuemnareenju) da savetuju kako da se izvri reforma obrazovanja


6/258


www.uzelac.eu 6

Svedoci smo neuvenih promena koje se dosadnevienom brzinom deavaju u itavom svetu, a kojesu uslovljene razvojem digitalnih tehnologija i

interneta, stvaranjem nove virtualne realnosti iizmenom celokupne ljudske percepcije, ali iprevrednovanjem situacije u kojoj se celokupnooveanstvo nalazi.

Isto tako, injenica je da mi jo uvek nismopromislili sve domaaje i domete ove poslednjerevolucije; moglo bi se pre rei da tako neto nije ni

zapoeto, ve da se pre nalazimo na samom poetku,spreeni da kritiki mislimo, a sputani obmanama kojejednako velikom brzinom proizvode tvorci svih tihnovih tehnologija, a moramo se sloiti i sa tim da to onirade savreno, da su u svemu izuzetno uspeni a samos jednom namerom: da umnoe profit koji poseduju.

Danas istoriari pedagokih ideja s pravom

istiu kako je Pestaloci, dalekoseno inaugurisao svojnovi sistem obrazovanja, u vreme dominacijefeudalnog drutva, i, videvi dobre straneindustrijalizacije, sagledao narastajue potrebe svogvremena, te u vaspitanju i obrazovanju, naaonajadekvatnija sredstva pripreme ljudi za rad uindustrijskom drutvu; mi i danas moemo govoriti oneprevazienim vrednostima Pestalocijeve reforme, akoje nisu izgubile svoj teorijski znaaj ni u nae vreme.

Ali, isto tako, mi se nalazimo na pragu noveinformacione epohe koja tematizuje sasvim novapitanja, a koja se tiu toga kakav je kvalitet rada u

vaspitaa i uitelja u Srbiji, jer ruenje treba zapoeti od temelja od predkolskih ustanova i prvih razreda osnovnih kola.


7/258


www.uzelac.eu 7

takvom drutvu, jer, nesporno je da se vrsta radapotpuno izmenila i da su zahtevi koji se postavljajupred njegove izvrioce sutinski i kvalitativno sasvim

drugaiji. To povlai za sobom i drugo pitanje: ta seoekuje od novih generacija koje se sada koluju,budui da novi uslovi zahtevaju posve novu i posebnuvrstu obuke i pripremljenosti za rad.

Da li i danas vaspitanje u porodici ostajeinicijalno i primarno, ili se mnogim narodima istone,mahom pravoslavne Evrope, kroz najrazliitije oblike

vaspitanja ve na predkolskom nivou, potajnopoturaju sasvim drugaije vrednosti, pa porodinovaspitanje gubi svoj znaaj, a u predstavnike mlade inajmlae generacije, od prvog dana utiskuju se samoone vrednosti koje poivaju na uspenosti i dominacijinad drugima, vrednosti preesto ogoljene, kastriraneod svog vieg, patriotskog i rodoljubnog smisla?

Uspenost su cenili posebno i stari Grci i iznadsvega uvaavali su pobedu, ali, jednako su visokocenili i patriotizam, rtvovanje za otadbinu,herojstvo, junatvo, odbranu svog naroda i slobode,odbranu temelja iz kojeg izrasta duh naroda.

Iako dugo pod vlau demokratije, stari Grci sunegovali aristokratizam u pravom znaenju te rei:ideal im je bio da budu najbolji u oblasti kojom su sebavili i nije udo da ono to je predanjem dolo do nas,

jeste rezultat najviih domaaja grkogaristokratizma2. Danas, u vreme globalizacije, koja je

2Ovde se ni u najmanjoj meri ne omalovaavaju doprinosi grkedemokratije, posebno atinske: pre svega mislim na ostrakizam(koji su aristokrate ipak shvatale na sebi svojstven uzvien nain


8/258


9/258


www.uzelac.eu 9

Virtualni svet proglaava se za jedini moguisvet i brie se svaka ontika razlika izmeu svetadroge i sveta koji proizvodi digitalna tehnologija. Tu

vie nije re o vrednostima. Tu se radi samo oegzistenciji, o trajanju u svetu imaginarnog koji svojimuesnicima prua iluziju uea i odluivanja da bi ihodmah potom sveo samo na gubitnike, nesposobne daodluuju o sebi samima a jo manje o drugima.

Tako monadizovane jedinke, zatvorene podsedam peata u svoje imaginarne svetove, idealni su

materijal za nove stratege obrazovanja koji ihmodeluju za rad po svojim potrebama i za svojepotrebe. To ima za posledicu da sve individualno i

jedinstveno biva zbrisano ili marginalizovano.Tradicionalne vrednosti na kojima su dosad poivaledrutvene zajednice sada bivaju apstrahovane,svedene na prazne pojmove, na sredstva isprazne

retorike, na elemente jezika kojim se govori a da sevie nita ne kazuje. Ti prazni pojmovi, rei, to se vieni na ta ne odnose, jesu - ni na ta obavezujuiznakovi jezike igre koja za cilj ima samo jedno:unitavanje svega to je ma na koji nain odtotalitarnih evropskih sistema nekontrolisano i to usebi ima elemente neeg zdravog i pozitivnosubverzivnog u svetu kojim sve jae dominira zadahinformaciono-tehnolokih deponija.

Moja je namera da ukaem na agresivni nastuppobornika tzv. "Bolonjskih porocesa"; oni svojomgrlatou do te mere skreu panju na sebe, a da se nemoemo ne zapitati: ko su oni? Pogledamo li ih bolje,moraemo konstatovati da je re o autorima veoma


10/258


www.uzelac.eu 10

skromnih prirunika i teorijskih radova3ali u istovreme i nastavnicima jo skromnijih mogunosti, kojisu u jednom asu, u mahanju "Bolonjskom zastavom",

videli svoju ivotnu afirmaciju. Re je o jednom krajnjeinteresantnom sociolokom fenomenu, koji ne bi smeoda ostane van vidokruga profesionalnih sociologa a tiese oajnikog pokuaja ljudi neostvarenih u nauci dasebe dokau na rukovodeim mestima na Univerzitetuili po raznoraznim besmislenim ministarskimkomisijama.

Pre tridesetak godina, kada je u Jugoslavijisprovedena prva velike reforma kolstva, sadalekosenim negativnim posledicama, a koje seizrazito oseaju i danas, govorilo se kako tadanjareforma bee osveta bivih, loih uenika.Danas samvie no uveren da ovu "Bolonjsku reformu" predvodebivi loi studentikoji tako lee svoje komplekse

inferiornosti. Ono to je u tome najinteresantnije, ali inajfrapantnije, jeste: izuzetno dobar nain na koji su sesvi ti duhovni nesrenici okupili i organizovali.To venije samo socioloki fenomen, ve i psiholoki (mada emnogi rei da je je to, posebno u Srbiji, politiko-stranaki fenomen).

Istovremeno, ja se jo uvek ne mogu oteti utiskuda je ovakva ocena, koliko god bila tana, toliko i dalje,sama po sebi, nedovoljno objanjenje situacije u kojojse nalazimo.

Treba poi od toga da su oni kojima je u udeozapala reforma obrazovanja u Srbiji, za tako neto

3Posebno kaem "teorijskih", ne elei da kaem "naunih" izuvaavanja prema Nauci.


11/258


www.uzelac.eu 11

krajnje nekompetentni. Oni ne znaju osnovne stvarikoje svaka reforma sistema obrazovanja podrazumeva.Oni ne poznaju ni drutvo u kojem ive, a ako neto i

misle da znaju, onda se namerno, a ponekad inenamerno, no u svakom sluaju, veoma uspeno,samoobmanjuju. U tom smislu ovde se uopte ne radi obolonjizacijinaeg sistema obrazovanja, jer, to to jeod te "Bolonje" vidljivo, zapravo je samo vrh ledenogbrega. Reforma te vrste ne moe u Srbiji biti uspena,kao u drugim zemljama Evrope, ponajpre zato to se

Srbija po mnogo emu razlikuje od te Evrope i njenihzemalja.U Srbiji se dugi niz godina socijalni mir i

permanentna nezaposlenost, a time i nepotrebnostmladih ljudi, esto najsposobnijeg dela populacije,amortizovala "veitim studiranjem". Da neko ne bi biosocijalni sluaj, on je bio student. Jasno, neki socijalni

sluajevi su na kraju i zavravali neke marginalnekole i u situaciji nepostojanja kadrovske politike estodolazili i na visoke dravne funkcije to bi bilonezamislivo, u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj ili

Americi (gde se oduvek, od samog poetka, zna sa koguniverziteta se moe dospeti u administracijupredsednika drave, a sa kojeg nikad).

U Srbiji su ljudi dui niz godina bilipasivizovani, podvrgavani udarcima sa raznih strana,fizikim i duhovnim, a to je dovodilo dominimalizacije duhovnih i telesnih potreba; ovoposlednje nije dolazilo samo od sebe, ve je nametanosa strane, uz dodatno stvaran kompleks krivice koji suposebno razvijali neprijatelji srpskog naroda prekomnotva antidravnih, tzv. nevladinih organizacija.


12/258


www.uzelac.eu 12

Sve to, koristimo li kategorizaciju Pitirima Sorokina,vodilo je esto do pada u pasivno-cinini epikureizam4.To se posebno odnosi na sve one koji su u jednom asu

preiveli stranu katastrofu, ili totalno razaranje. Jer,sve do tog asa moda je i postojala nada da moe bitibolje, da bi, nakon toga, nestala i svaka nada, te, akose za neim mora najpre tragati, onda je to nada, iji ese princip tek morati uspostaviti.

I tu je zapravo osnova problema: tzv."reformatori obrazovanja" nisu uopte shvatili ni gde

se nalaze, ni ta uopte treba da reformiu. Sa naivnimuverenjem da sve znaju, jer su tamo, negde u svetu,neto, nekoliko dana sluali, oni su zasukali rukave i

jurnuli napred... Ali, gde?Samo se tako moglo dogoditi da neko, na nekom

letnjem kursu, slua dva predavanja, u belom svetu, ionda ovde krene da to to je uo primenjuje, ne

shvatajui da se nalazi u sasvim drugaijoj sredini5

.Jasno je da u situaciji u kojoj se danas nalaziSrbija nijedna reforma obrazovanja ne moe uspeti.Ane moe uspeti, pre svega zato to je prethodnopotrebno neke druge stvari reformisati i urediti, to jepotrebno izgraditi adekvatni sistem vrednosti idefinisati pravila ponaanja vaea za sve. Neophodno

je odrediti osnovne ciljeve, potrebe, standarde i puteve

4 .. . .:, 2006. . 67.5Radi ilustracije, videti moj tekst u listu Dnevnik, 16. jul 2003,

str. 13.


13/258


www.uzelac.eu 13

realizacije planiranog. Potrebno je formulisati idejuoko koje e se sav narod u svome jedinstvu okupiti.

Reformatori obrazovanja, sami temeljno

neobrazovani, doli mahom iz naunih oblasti gdeobrazovanje nije ni u jednom asu promiljano kaotemeljni problem, ega su se god uhvatili, sve su uspelida srozaju i obesmisle, a sami ostajui do kraja beztrunke samokritinosti. Tako se i moglo desiti da je

jedna biva rektorka iz Novog Sada htela pre nekolikogodina, na prvoj sednici novoizabranog Saveta

Univerziteta, nakon svog reizbora, da se sudskirazraunava sa studentima koji su joj zamerili to 200dana u godini provodi na slubenim putovanjima. Ona

je verovatno u sledeem mandatu taj svetski rekord ujurcanju po svetu i oborila, kao i njena naslednica, alinije stvar u tome.

Prvo pitanje mora da glasi: Kada je tokom itave

istorije univerziteta u poslednjih osam vekova nekomrektoru palo na pamet da tui graanskom sudustudente? Takvo skandalozno ponaanje vremenompostaje pravilo i cinizam postaje vladajui nainponaanja. I sve se pritom prikriva pozivanjem nanekakve reforme, ili tzv. Bolonjske procese, kakvi ovdene mogu uspeti kao to nita ne moe uspeti dok se nepripreme pretpostavke tog "uspeha".

Ali, ono osnovno to odrava sve "reformatoreobrazovanja" u Srbiji jeste princip neodgovornosti ineka iracionalna vera u to da e to to rade bitinesankcionisano, te da e svi oni kao ivotnu nagradudobiti doivotni boravak na Havajima u zamenu za toto su iroke ruke slali svoje poslunike na slubenaletnja putovanja u Kinu, Singapur ili oblinju Grku.


14/258


www.uzelac.eu 14

Jeste, postoji i univerzitetski turizam, ali ovde, kadstudenti sve manje uspevaju da plate visoku kolarinui sve tee preivljavaju, o tome je ponajmanje re.

Posledice koje iz svega toga mogu proizai,lomom sistema preko kolena i bacanjem na ulicudeteta zajedno sa vodom u kojoj je ono prethodnookupano, ne mogu ostati nesankcionisane i to je treiaspekt ovog problema koji e u vremenu buduem kad-tad morati da se aktualizuje.

Pomenuta tzv. "reforma obrazovanja", koja se

sad na preac i navrat-nanos sprovodi od straneproverenih nestrunjaka, koji su se u ovo vreme nalina pogrenom mestu, uopte ne uzima u obzir dubokepromene koje se deavaju poslednjih decenija u samomtkivu savremene kulture, koja se transformie izkulture knjige u kulturu slike, da bi danas vizuelnadimenzija bila potisnuta auditivnom (a u tom

kontekstu, do problema koji iznutra potresaju Srbiju,tek treba doi).Oni, radi kojih se danas reformie obrazovanje,

vie nisu sposobni ni da itaju knjige i misle upojmovima, ali ni da misle u slikama; oni, navodnomogu samo da sluaju i zato oekuju od svojihnastavnika nekakvo "interaktivno soljenje mozga", to

je krajnje apsurdno, budui da ne razumeju da jetokom itave istorije odnos nastavnika i uenika biointeraktivan6, ali tokom itave te istorije, od uenika

6Kad je o toj interaktivnosti ve re, postoji jedna bitna stvar kojase tu ne sme zaobii. Jasno je da bez uenja nema znanja i jasnoje da se student i nastavnik ne nalaze u istoj poziciji: izanastavnika je postignuto znanje koje student tek treba da dosegnei stoga ta interaktivnostne moe biti ekvivalentna.


15/258


16/258


www.uzelac.eu 16

bezobrazluka na jednom mestu i to samo zato to je taosoba u nauci apsolutno nepoznata! Pa, stvar je u tomeda su upravo univerziteti uvek bili i vodei istraivaki

i nauni centri, mesta odakle je nauka dobijalaodluujue impulse.

Ako je na dananjoj vrednosnoj lestvici profesijanastavnika (kolskih, kao i univerzitetskih) na samomdnu, to jo uvek ne znai da je sve izgubljeno; upravosa dna, i samo sa dna mogu je pravi preokret; upravood onih ponienih mogue je oekivati da daju

podsticaj kritikom preoblikovanju sistema, a u ovomsluaju reformi sistema obrazovanja. Sistem odozgonametnut, za nekoliko dana, u nekom hitnompostupku, bez prethodnih analiza i istraivanja, lien

je svakog smisla, kao i ivota na neke due staze8.Da bi bilo kakva reforma mogla imati pozitivne

rezultate, ona mora poi od analize onih koji dolaze na

studije i njihove mentalne strukture. Ali, cilj nije uprilagoavanju sistema dolazeim studentima, ve upripremi buduih studenata za studije, tako to e sepromeniti pretpostavke koje ih vode ka negativnimrezultatima koji se sada pokazuju.

Moja je namera da ovde pokaem u kojoj meriposlednji globalni preobraaji celokupnog sistemaobrazovanja nose opasnost uruavanja itavog sistema

higher education sector and other research sectors throughout ourrespective countries and between the EHEA and the EuropeanResearch Area." (www.dfes.gov.uk, ili:http://www.ond.vlaanderen.be/hogeronderwijs/bologna/).8Videti tekst: "Poraavajua statistika: Rektor Beogradskoguniverziteta se hvali etvorkom za Bolonju, a rezultatikatastrofalni", "Pravda", 24. maj 2007, str. 8.


17/258


www.uzelac.eu 17

vrednosti na kojem poiva zapadna, prvenstvenoevropska kultura i to pod maskom progresivnogpoboljavanja sistema obrazovanja, njegovim

ujednaavanjem. Pokuajem da se nivelie znanje takoto e se na njega primenjivati kvantitativniparametri, ali i namernim previanjem da sve nijepodlono kvantifikaciji (umetniko obrazovanje), s

jedne strane, i uklanjanjem specifinosti u kojima seogledaju iskonski koreni pojedinih nacionalnih kultura(kod onih nacija koje imaju svoju istoriju, razume se),

sada se stvara sistem obrazovanja koji nije potreban ninajrazvijenijim zemljama (jer one u kljunimsegmentima obrazovanja, sistem ne menjaju), ali nionim manje razvijenim (jer ugroava njihove vitalneinterese)9.

Smatram da e razumevanjem upravo teglobalne situacije budui, istinski reformatori i

zatitnici obrazovanja u Srbiji uspeti da izbegnu svezamke koje nae drutvo danas iz prikrajka vrebaju.Nedavna izjava (20. april 2007) rektora najvee

ustanove za obrazovanje umetnika i radnika upozorinoj delatnosti u Ruskoj federaciji, rektoraDravnog instituta pozorin umetnosti (GITIS)Marine Hmeljnicke, ne moe ostati bez jednakoudeljene panje, a ona glasi:

9Moram ponoviti jo jednom: bez obzira to je primena tzv.Bolonjskih procesa u Srbiji, po samoj prirodi stvari, osuena naneuspeh (a uspe li, obrazovanja u Srbiji vie nee biti), ovde seraspravlja i o njenom irem kontekstu i to samo stoga kako bi serazumelo odakle dolaze ti dodatni pritisci na nedaama inevoljama izmorenu Srbiju, koje se pre svega i svake Evrope moraprvo okrenuti sebi i reiti svoja pitanja a svetska prepustiti svetu.


18/258


www.uzelac.eu 18

" , . : . , , , , ,. . . ,

-." 10Ako sve ovo imamo u vidu, zato nas je morala i

ova "reformatorska nesrea" zadesiti? Ne moemo seoteti utisku da se iza itave prie o tzv. "Bolonjskimprocesima" krije neto sasvim drugo, neto to niko nepominje, ali neto to deluje krajnje subverzivno. To jesve oiglednije, ako se zna da je sve zapoelopotpisivanjem dve stranice teksta, nikoga neobavezujue deklaracije, da bi se ona potom poela

10Razume se: ovde se ve na samom poetku otvara pitanje kojee kasnije biti opirnije razmatrano: pitanje nemogunostiprimene Bolonjskih procesa na univerzitete, fakultete i institucijekoje se bave stvaralakim procesom. Ponovimo jo jednom:

nemogue je kvantifikovati stvaralaki proces; to je jasno celomsvetu, osim reformatorima u Srbiji. Zato su u Ruskoj federaciji iztog procesa izuzete sve visokokolske obrazovne ustanove koje sebave muzikom, pozoritem ili likovnim umetnostima, i zato su uNemakoj samo dva univerziteta do ovog asa "rtvovana"Bolonjskom Levijatanu to "prosvetne reformatore" u Srbiji nedovodi u situaciju da se bar malo zamisle nad svojim koracimakoji direktno vode u dalekoseno unitavanje sistema obrazovanjazemlje.


19/258


20/258


www.uzelac.eu 20

jedan ispit: od 12 ispita mogue je preneti 5). Jasno jeda u takvoj situaciji ima mnogo ispitnih rokova a dastudenti uvek neki ispit spremaju i ne pohaaju

nastavu, pa je i "normalno" da potom gube godinu, alioni su esto dravi bili potrebni i za neke drugeaktovnosti i ona je takvo stanje stvari sankcionisala.Posebno u vreme kad su studenti po godinu danatrajkovali, ili duvali u pitaljke...

Sve u svemu, pod pritiskom studenata, pravilastudija su se neprestano menjala a da niko nije

shvatao da studiranje ima smisla samo u sluaju kadase 1. oktobra naredna studijska godina zapoinje sasvim poloenim ispitima, kako je u veem delu sveta.Naalost Bolonjski sistem upravo to podrazumeva, astudenti, po inerciji, navikli da ne moraju polagati sveispite, niti redovno ih spremaju, niti se trude da ihnakon odsluanog semestra i poloe.

S druge strane, osetivi da mogu ta hoe i dauniverzitet i fakulteti vie nemaju nikakav autoritetkoji im je ne poljuljan, ve sruen sistemskimdelovanjem vladajuih institucija, studenti su spremnina pregovore i cenkanje razne vrste; to je razumljivo ito je ljudski: platiemo Univerzitetu i Rektorki zasvaki ESPB kredit koji nam nedostaje, kao to plaamoi za svaki nedobijeni potpis pri overi ispita jer napredavanja nismo pohaali kau oni; istina,fakultetima, a posebno rektoratu para nikad dosta, jer,treba po svetu putovati i znanja o reformi skupljati pooping-centrima. Ali to nije reenje: da bi se dobilipotrebni bodovi/krediti, treba prethodno poloiti i ispit,a studenti bi upravo to da izbegnu. No, pogreno bi biloda oni u svemu tome imaju neku krivicu. Oni nemaju


21/258


www.uzelac.eu 21

nikakvu krivicu i nisu nizata krivi, jer su tako ueni,a ueni su mnogo emu u poslednjih desetak godina.

Ovde se ne radi toliko o neinformisanosti

studenata o njihovim obavezama, koliko omanipulisanju njima od strane onih koji su inspiratoritzv. "Bolonjskih procesa". Odakle odjednom tolikaservilnost prema studentima i briga navodna za njihkad oni imaju samo jednu obavezu uenje, ako su seve odluili za studije.

Da, Bolonjski univerzitet jeste jedan od

najstarijih evropskih univerziteta12, ali kakva sesimbolika krije u tome da se neprestanim pominjanjemnajstarijeg univerziteta, frontalno napada idejauniverziteta formirana i oblikovana u poslednja dvastolea, a na koju su neposredno uticali A. fon Humbolti Hegel, Fihte i eling? ta je to u sistemimaobrazovanja evropskih drava toliko zasmetalo

zagovornicima globalizma da mora biti uklonjeno izbrisano pod maskom nunosti za razvojemdemokratije? Da dananji rektori to vole tafete nemisle moda da su i tafetu znanja preuzeli od Hegelaili Fihtea?

injenica je da u vreme, kad su stari pojmoviizgubili svoja izvorna znaenja i dobili nova, u veini

12Prve privilegije nastavnicima i studentima u Bolonji dao je1154. godine nepismeni Fridrih Barbarosa, dvadeset godina ranijeno to je papa Celestin III privilegije dao nastavnicima istudentima u Parizu (1174). Bolonjski i Pariski univerziteti behuzajednice (universitas) studenata i uitelja, ali su se u jednomrazlikovali: u Bolonji su univerzitetom upravljali studenti a uParizu nastavnici. Izbor Bolonje, u asu poniavanja nastavnikanije sluajan.


22/258


www.uzelac.eu 22

sluajeva sa suprotnim predznakom, mnogi od onih,sticajem okolnosti, zaduenih za obrazovanje, poinjunekritiki da se ponaaju i tumarajui po lavirintu gde

ih na svakom uglu presreu njima nejasni, nepoznatipojmovi, rue sve oko sebe poput slona u staklarskojradnji.

Svedoci smo razbijanja prelepih vazni, ruenjamodela i nitenja primera na kojima su vaspitaneprethodne generacije; svedoci smo nametanja namstranih kriterijuma i stranih merila, stranih

vrednosnih sistema koji su duboko suprotni naojduhovnoj tradiciji13. Sve to namee se silom, davanjemnekakvih ocena za napredak reformi tamo negde naministarskim konferencijama u Strasburu ili kao ovihdana14, Londonu.

Ouvanje nacionalnih interesa nije jednostavno.To mogu samo velike zemlje poput Nemake, koja

nema nameru da menja svoj sistem obrazovanja pa jeza tzv. "Bolonjske procese", eto, spremna da rtvuje usvrhu eksperimenta ak dva (!) univerziteta (verovatnoposlednjih na vrednosnoj listi), ili poput Rusije, koja je,kao to smo na poetku ve pomenuli, jasno stavila doznanja da se tzv. "Bolonjski procesi" nee primenjivatina visokim kolama koje se bave stvaralatvom(konzervatorijumi, likovne akademije, dramskifakulteti), a sa obrazloenjem da se umetniko

13Ovo je osnovni razlog tome to sam odluio da u prilogu, kaododatak ovom prvom delu objavim i tri ranije publikovana tekstakoji se bave istom ovom problematikom, a koje pobornici tzv."Bolonjskih procesa" nisu proitali (budui da nita drugo i neitaju zbog obimnih domaih zadataka koje dobijaju iz Bolonje).14Maj 2007.


23/258


www.uzelac.eu 23

stvaralatvo ne moe kvantifikovati.To ni u komsluaju ne znai da je tako neto nemogue natehnikim ili medicinskim fakultetima, (mada danas i

u Ruskoj federaciji "bolonjizacija" nailazi na otporeusled oevidnog uruavanja nivoa studiranja).

Ovde, u Srbiji, to nikome od najodgovornijih zareforme to nije jasno, ili su plaeni da im nije jasno.Srbija je mala zemlja i njom se moe manipulisati,potkusurivati, ili ta ve initi. Ona je imala dobarsistem obrazovanja, ne najbolji, sa dosta slabosti, ali

sistem koji se mogao kvalitativno popravljati. Prelazakna tzv. Bolonjske principe sad se sve vie pokazuje kaonemogua misija. ak je uveden (sredinom maja 2007)nov evropski termin "Bolonja 2"15, kojim se javno

15Re je o sistemu ocenjivanja koji podrazumeva sve poloeneispite nakon svakog semestra. U drugim zemljama to je oduvek

normalna stvar. Tamo nema nikakvih naknadnih ispitnih rokovai nemogue je da neko neki ispit polae i dvadeset godina nakonto je predmet odsluao. Studentu koji ne ispuni propisaneobaveze administracija vraa dokumenta i ispisuje ga. Nemarazgovora i nema pretnji "izlaskom na ulicu". Studenti su naUniverzitetu da studiraju i da ue a ne da raspravljaju o nastavi.Za to je zaduen neko drugi.

Kod nas, gde zadueni ne rade svoj posao, normalno je da i do30% studenata ne prijavi nakon odsluanog semestra nijedan

ispit Ali, o tome kasnije. Ovde se samo ukazuje da je u Beograduove godine 16% studenata poloilo planom propisane sve ispite.Izgleda da je i taj podatak bio optimistiki. Na nekimuniverzitetima u oktobru broj onih koji dadoe sve ispite sveo sena 8%.Davanjem mogunosti uslovnog upisa u narednu studijskugodinu, stvoren je presedan koji dalekoseno rui svaku planiranureformu. Zato, kao u zoni sumraka,deluje izjava RektoraBeogradskog univerziteta, kako je u Londonu Srbija maja 2007. uostvarivanju tzv. "Bolonjskih procesa" dobila ocenu 4 i da se


24/258


25/258


www.uzelac.eu 25

stvar? Nije li to krajnje neozbiljno ako ne i cinino16ito od nekog krajnje minornog u svetu nauke.

16Po sredi je svojevremena izjava Rektorke Novosadskoguniverziteta Fuade Stankovi. Ali, nije za zanemarivanje ni njenanaslednica: meu spomenicima Bolonjske gluposti nedvosmislenose istie kvantitativna procena potrebnog individualnog radastudenta u kojoj se odreuju "globalna pravila o vremenupotrebnom za savlaivanje pisanog teksta": 4-5 strana po satu zastudente prve godine studija, a 6-7 strana, po satu za studente

viih godina. Videti: Evropski sistem prenosa bodova u visokomkolstvu, Beograd 2002, Autor: prof. dr Radmila Marinkovi-Nedoin, za izdavaa, Srbijanka Turajli. Izdava: Alternativnaakademska obrazovna mrea (str. 20). Zanemarujui udnuinjenicu da Univerzitetima Srbije tzv. "Bolonjske procese"namee i propisuje nekakva "alternativna (kome?!) akademskamrea", sa, u nauci nepoznatim autorima beznaajnih opusa,autorki pomenute satnice (koju je verovatno na sebi utvrdila), daobih ceo semestar da mi razjasni samo jednu reenicu, a koja,

recimo, glasi: "Filozofija je univerzalna fenomenoloka ontologija,koja polazi od analitike opstanka, a ta je kao analitikaegzistencije, odredila kraj niti vodilje itavog filozofskogpostavljanja pitanja tamo odakle ono izvire i kuda se vraa"(Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Nyemeier, Tbingen 1984, S.38; 436).Nekompetentnost "autora i izdavaa" pomenutog "Vodia"potruje i nedavna izjava prorektorke BU za nastavu koja kaekako je "odreivanje ESPB bodova "komplikovan algoritam" a ne

jednostavno sabiranje i oduzimanje broja asova ili sati nadknjigom, pa Univerzitet u Beogradu planira neke "meunarodneprojekte sa kolegama iz inostranstva koji imaju vie iskustva utome"" (Pravda, 24. maj 2007, str. 18). Istina, ovde zadivljuje ikraj navoda kojim se jasno stavlja do znanja u svetu esto isticanstav da "primena tzv. "Bolonjskih procesa" mora mnogo da kota"jer najvei deo novca mora se izdvojiti za one koji se bavesistemom obrazovanja a ne za one koji se obrazujuili za one kojiobrazuju.


26/258


www.uzelac.eu 26

Duboko sam uveren da sistem ocenjivanja uopenije dobro promiljen. Uopte nije promiljen odnoskvantitatiteta i kvaliteta znanja. Predloene skale su

eventualno primenjive u nekim oblastima izuavanjaprirodnih nauka, ali su apsolutno neprimenjive udrutvenim naukama, a posebno ne u oblsti studiranjalikovnih, pozorinih ili dramskih umetnosti (o emusam ovde ve u dva navrata govorio).

Ja govorim iz aspekta nastave filozofije inastave umetnosti. Neprihvatljivo je da predmeti

poput filozofije, estetike, ili filozofije muzike dobijaju 2ESPB kredita. Teko mogu poverovati da je tako uceloj Evropi, a ako nije, o kakvom je tu usaglaavanjusistema i prenosa kredita uopte re?

Isto tako, davanje mogunosti studentima da upredispitnim aktivnostima skupe do 70% poena od 100moguih nedvosmisleno uljuljkuje studente u uverenje

da nema potrebe da ue, ve da eventualno pohaajunastavu.Konano, zato studentska radna nedelja ne sme

biti vea od 42-asovne? Zato se osim studiranjastudentima vetaki nameu druge obaveze diskoteke i drogiranje (u preostalom slobodnomvremenu)? Kome je to potrebno, osim, onima koji enjima politiki manipulisati? Zato se decanametanjem odreenog, daleko od normalnog, stilaivota, organizovano i sistemski otru iz krugaporodice i u duboke none sate uteruju u diskoteke ihaustore? Zar se ne zna ko je za to odgovoran?

Za vreme studija, vreme koje student ima, jestevreme za studiranje.


27/258


28/258


www.uzelac.eu 28

ih to motivi, osim materijalnih (naravno), nagone daono to je bilo dobro prevode u svima oigledno - manjedobro.

Smatram da je po sredi ideoloko zabluivanje,nesposobnost da se jasno i kritiki sagledaju posledicepromena koje se prebrzo uvode da bi se ve sutrazaboravili krivci. Smatram da neto nije u redu sasposobnou kritikog miljenja kod onih koji su i daljeu strasnom zanosu pred veliinom svojih odluka. Tajspoj nekritinosti i zanosa, strasti i jo kojeega -

govori mnogo, i to, pre svega, mora se jo jednomteorijski promisliti.Nai univerziteti ne mogu se razvijati mimo

sveta, ali, niko nema pravo da ih ini gorima od onih usvetu. Ni sama ideja univerziteta nije se prekonoformirala18. Ni vrednosti na kojima poiva obrazovanjene mogu za jednu no biti unitene. Sve moe da se

osporava, ali ne i ono iji se temelj pokazuje kao ratio.Upravo zato, ono najvie u ovom asu jeste urazumevanju, u shvatanju zato nas je snalo to to

18A upravo je ta ideja ugroena: to jasno pokazuje izjavaprorektorke Beogradskog univerziteta o tome kako "Bolonjskadeklaracija podrazumeva i prilagoavanje, odnosno u sluaju

naih fakulteta smanjivanje nastavnog programa". (Pravda, 24.maj 2007, str. 8). To je razume se, notorna la. Nigde se uBolonjskoj deklaraciji potpisanoj od strane ministara inostranihposlova u Bolonji ne spominju univerziteti u Srbiji na kojimatreba "smanjiti programe". I ne samo to, ta uopte ostaje od idejeuniverziteta, od tog universitas, od elje za celinom znanja, ako senjim na samom poetku ovako bezobzirno manipulie? Nekomeodista nije mesto na Univerzitetu. Pre svega - njegovimruiteljima.


29/258


www.uzelac.eu 29

nas je snalo, u nastojanju da se pronae pravi odgovori put to vodi iz bespua.


30/258


www.uzelac.eu 30

2.Univerzitet i evropski kulturni imperijalizamili

"Prie iz Bolonjske ume"19

Svedoci smo jedne sveobuhvatne akcije: podlozinkom "ulaska u Evropu" vri se "prepakivanje"itave nae drutvene zajednice njene svesti i njenihinstitucija. Ono to posebno brine jeste injenica daniko nema jasnu predstavu o posledicama zapoetihreformi i kuda e nas odvesti ove promene podstaknute

promenama ali isto tako i zabrinjavajue nizakintelektualni i duhovni nivo onih koji reforme"osmiljavaju" i sprovode. Posebno mesto u svemutome ima transformacija univerziteta20i tu se radi o

19Tekst Univerzitet i evropski kulturni imperijalizamili "Prie izBolonjske ume", objavljen u Zborniku Vie kole za obrazovanje

vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str. 40-50.Universitatea i imperialismul cultural european sau "Povetiledin pdurea Bolognez",tr. A. Negru, Zbornik Vie kole zaobrazovanje vaspitaa u Vrcu br. 8, Vrac-Temivar 2002, str.51-60 (Ovaj tekst, objavljen na rumunskom jeziku, tampa se uDodatku). Napomena: ovaj tekst sam napisao pre est godina.Imajui u vidu bahatosti koje se zbivaju u vrhovima nekihuniverziteta, moda bi bilo bolje rei:Prie iz ervudske ume?

20Preterana "briga" koju u poslednje vreme ispoljavaju neki

predstavnici drave zahtevajui reformu Univerziteta i u emusu najgrlatiji najnesposobniji kadrovi s Univerziteta, neodoljivopodsea na stav jednog od najveih nemakog filozofa KarlaJaspersa: "Drava koja ne moe da podnese istinu stoga topoiva na principima i realnostima koji su zloinaki, pa ih sezbog toga mora pridravati skriveno, ne moe hteti istinu. Onaje protivnik univerziteta, i ujedno skriva to protivnit vo takoto ga, pod vidom unapreivanja, polako razara" (Jaspers, K.:Idejauniverziteta,Plato, Beograd 2003, str. 153).


31/258


www.uzelac.eu 31

neem to nas duboko zabrinjava; otvorenije reeno:smisleno se i sistematski unitava univerzitetdovoenjem u pitanje njegove osnovne ideje na kojoj on

poiva jo od svog nastanka u XII stoleu. Da nesreabude vea, sve se to zbiva u asu kad je u svetu sazrelasvest da planetarna kultura moe biti ostvarenauravnjivanjem znanja dostupnih putem interneta i tona jednom jednodimenzionalnom jeziku, u asu kadpostaje jasno da budunost kulture na ovoj planetipoiva na dostignuima neprevedivim na jedan jedini

jezik; kao da nas pria o neuspehu graditeljaVavilonske kule niem nije pouila? Jezik osvajaaDivljeg Zapada je funkcionalan jezik za sve turistikeputnike i pragmatine ljude, ali to nije jezikkontemplacije, a jo manje vievekovne istorijefilozofije. Dosadanje iskustvo govori da to nije ni jezikkulture21. Naalost, do najveih nesporazuma dovodi

namerno identifikovanje pojmova civilizacije i kulture;koliko puta mora da se ponavlja kako pojam civilizacijepodrazumeva skup tehnikih dostignua (i olienjetoga moe biti upravo Amerika), dok kultura

21Nama se engleski jezik uporno namee kao jedina alternativaza "ulazak meu druge narode" (kao da itava Evropa misli,govori i pie samo na tom jeziku): namerno se previa da

engleski jezik nije maternji jezik Nemaca, Francuza, Italijana,panaca, Rusa ili Holanana, a zaboravlja se da knjievnostengleskog govornog podruja odavno nema vodee mesto usvetu. Samo je tako mogue da "reformu" obrazovanja sprovodeoni koji se stide maternjeg jezika pa njihovi nemuti tekstovivrve izrazima kao to su departmani, senati, kurikulumi,inkubatori, jer i ne znaju srpske ekvivalente istih ili su svesnida to to govore na srpskom jeziku bilo bi ne samo besmisleno itrivijalno ve i logiki neprihvatljivo.


32/258


www.uzelac.eu 32

podrazumeva skup duhovnih tekovina i vrednosti (a toje tekovina naroda evroazijskih prostora).

Kod nas jo uvek sve stie sa zakanjenjem od

nekoliko decenija, posebno kad je re o novnama usvetu umetnosti ili tehnologije; ali danas kad je re ostvarima duha, svako zakanjenje moe biti kobno ipogubno po opstanak naeg naroda22. Zapoeto jeupanje iz korena svega onog to bi nas moglo odratiu buduem vremenu. Prosto je nemogue oteti seutisku da je jedan broj ljudi u ovoj zemlji posebno

isprogramiran tako da sve ini da srpskog naroda viene bude.O emu se zapravo radi?Mae nam se pred oima neprestano s dva

arobna tapia: jedan jePut u Evropu, a drugiBolonjska deklaracija.Nude se dva leka, navodno,univerzalna. Samo ih treba popiti i biemo kao "sav

ostali svet". Kakav je uopte taj "ostali svet" i kakav jeuopte taj put kojim u taj "svet" treba da dospemo?

2.1. Put u Evroputa je Evropa? Pojam Evropaima najmanje

etiri znaenja; iskljuimo li njegovu mitsku dimenziju(koja nije za zanemarivanje), moemo razlikovatiEvropu kao (a) geografski, (b) geopolitiki, (c)ekonomski i (d) duhovni pojam. Imamo li u viduEvropu kao geografski pojam, "put u Evropu" javlja se

22Ovo, razume se nije nikakav razlog a ni povod tome da se, kadje re o reformi obrazovanja tri ko grlom u jagode, i prednjai uneem za ta jo ni u Evropi kriterijumi, posebno kriterijumiocenjivanja, nisu do kraja promiljeni.


33/258


34/258


www.uzelac.eu 34

Brojgela i Hieronimusa Boa. Njihovi vladari su naslikama Fransiska Goje. Nama, priviklim na likove safresaka Studenicei Mileeve, Manasijei Graanice, na

likove sa slika Pavela urkovia i Konstantina Danila,takva "Evropa" koliko je strana, toliko nerazumljiva itua.

ta nai "evropeisti", dakle, oni koji nam mautimputem u Evropu, misle pod Evropom? Oni imaju uvidu evropsku ekonomiju; Evropu vide kao nekuobeanu zemlju, kao Eldorado koji samo njih eka.

Njihova osnovna greka je u tome to nisu steklinajvie obrazovanje i nikad nisu itali Voltera. Neshvataju da dobrih mesta moda i ima ali ona nisu nistvorena ni predviena za nas. Nai "evropeisti" neshvataju da evropska ekonomija ima svoje standardeizgraene na osnovu, njoj odgovarajuih, kriterijuma, akoji postoje zbog njenih,a ne tuih interesa; neto se

(ako nije causa sui) moe odrati samo zahvaljujuineem drugom i sasvim je razumljivo da se Evropamoe odrati samo na raun tod drugog.

Mogu li nai "evropeisti" u Evropu? Ulazak usvako drutvo, u svaki drugi svet, pretpostavlja iprihvatanje pravila i naina ponaanja koji tamo vepostoje23; isto tako, ulazak u Evropu pretpostavlja

23Drugim reima: ako ulazite u crkvu, vi ete se na ulazuprekrstiti i ulaskom prihvatiti svet koji se nalazi sa druge stranepraga; ako taj svet i taj prostor ne prihvatate, neete u njega nistupiti. Ili, jo jasnije reeno: oni koji hoe da se silom utrpaju uEvropu i pritom neprestano urlaju kako "treba da uemo uEvropu" nalik su razularenim huliganima koji posle utakmicehoe da odrede rezultat igre. Ali, ni navijai na nekoj utakmici,ma kakvi huligani bili, ne upadaju na teren za vreme igre jer su


35/258


36/258


37/258


38/258


www.uzelac.eu 38

promiljanje empirije, podvrgavanje celokupneempirije idealnim normama. Razvija se duh slobodnekritike usmeren beskonanim zadacima a koji stvara

nove, beskonane ideale. Iz slobodnog uma, na osnovuuvida u jednu univerzalnu filozofiju, etiki oblikovatine samog sebe ve i ljudski svet, politiku, socijalnuegzistenciju oveanstva28.

2.3. U kakvu Evropu mi danas idemo?U ve pomenutom predavanju E. Huserl je maja

1935. rekao: "Evropske nacije su bolesne. Evropa je ukrizi".Krizu je ovaj veliki mislilac tada shvatao kaoprividni poraz racionalizma. Evropski "svet" roen je izideje uma, tj. iz duha filozofije29. Neuspeh savremeneracionalne kuture je posledica naina na koji semanifestovao, odnosno realizovao ratio, posledicanjegove upletenosti u "naturalizam" i "objektivizam".

Huserl je smatrao da kriza evropske egzistencijeima dva izlaza:Propast Evrope u otuenju od vlastitogracionalnog smisla ivota, rasulo u netrpeljivosti

prema duhovnosti i pad u varvarstvo, ili preporodEvrope iz duha filozofije, preko heroizma duha kojikonano prevladava naturalizam30a da najveaopasnost za Evropu moe biti umor.

Da li se u tome uspelo? Naalost odgovor na ovopitanje je negativan. Da se uspelo, ne bi bilo ni IIsvetskog rata ni bombardovanja Srbije.

28Op. cit.,S. 6.29Op. cit., S. 347.30Op. cit., S. 347-8.


39/258


www.uzelac.eu 39

Danas, veliko atakovanje postmodernista protivideje ratioa sugerie da se nita nije u Evropi izmenilo.Ona je onakva kakva je bila i na poetku XX stolea;

kriza Evrope i evropskog duha nije prevaziena; ona jesamo zamaskirana i prevedena u neke mutnije vode.

Ako je neka ideja ugroena, onda je to idejaodgovornosti. Onaj koji moe sve ne moe biti nizataodgovoran. Za zloine po svetu onom ko je najjai ikroji kartu sveta ne moe biti sueno. Svaka polemikas logikom sile zavrava se u prosvetiteljskom

moralisanju.Ali, pred nama je, kako rekosmo pitanje: kudami to hoemo? Odgovor svih je: u Evropu! Po ko znakoji put se pokazuje da nita nismo nauili; ponavljam:Evropa ima svoje vrednosti i svoje predstave o ivotu.

Da li su nae vrednosti i nae predstave istotakve? Ima li ta i takva Evropa ikakav interes za nas?

Opet moram odgovoriti kratko i jasno: nema.Istovremeno, mi cenimo kulturne vrednostiEvrope: poznajemo italijansku i pansku imetnost,holandsku i nemaku, englesku i francusku; ali,imamo legitimno pravo da oekujemo da i oni u Evropicene dela nae kulture, da pozitivno odgovore na napoziv za kulturni dijalog: umetnost Graanice nijeispod nivoa Sijene i Ravene; ali, Evropa mirno gledaak i podrava (preko svojih administratora)unitavanje tih kulturnih dobara. ini to namerno, ito: ili zato to nije sposobnada te vrednosti registruje,ili zato to needa ih registruje.

Moramo jednom zauvek razumeti jedno:umetnost i kultura pravoslavne Evrope ne znae nitakatoliko-protestantskoj Evropi. I nije tu po sredi neka


40/258


41/258


42/258


www.uzelac.eu 42

Nade ima, ako se (a) zaustavi materijalno iduhovno srozavanje i unitavanje Univerziteta, ako se(b) obnovi dostojanstvo filozofije i nauka tako to e se

vratiti dostojanstvo onima koji se bave filozofijom inaukama a onda (c) itavom naem narodu vratitidostojanstvo izgaeno poslednjih godina, ako se (e)obnovi nagon za obrazovanje i filozofski reformieobrazovni sistem, ako se (f) reformiu socijalne ipolitike forme egzistencije ovog naroda (ne trpajui setamo gde nas niko nee, jer tamo nema nijedne

slobodne stolice a kamo li dve) i, konano, ako se (g)reafirmiu sopstvene duhovne vrednosti kroz njihovorazumevanje33.

2.4. Bolonjska deklaracijaSvima su usta puna tzv. Bolonjske deklaracije.

Odjednom su najglasniji oni za koje nikad u ivotu

nismo uli, oni koji knjigu u ivotu nisu proitali, akamo li je napisali, koji su se sticajem raznih okolnosti(veinom "stranakih"34) nali tamo gde im nije mesto i

33A emu je poslednji as jer nam se i jezik zabranjuje i hoe danazove nekakvim jezikom komunikacije. Zato, jo nije kasno,iako je kod nas "evropeizacija" u ve punom jeku, prisetiti sejednog prastarog obiaja iz vremena drevnih Asiraca: kod njih

su sudije sedele na prepariranoj koi svojih prethodnika koji suloe obavljali svoj posao (u veini sluajeva, primajui mito).Vlast je temeljni fenomen (o tome opirnije: Fink, E.:Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber,Freiburg/Mnchen, 1979, S. 284-334; Fink, E:Bruderzwist imGrund der Dinge, in: Fink, E.: Epiloge zur Dichtung,Klostermann, Frankfurt/M., 1971, S. 37-52).

34Ako je neko vreme zahvalno za socioloka istraivanja, onda jeto nae; recimo: kako su se u raznoraznim strankama iz isto


43/258


www.uzelac.eu 43

gde nikad ne bi u nekom "normalnom" vremenu moglida se nau. Postavljam pitanje: da li je pomunutuDeklaraciju veina njenih zagovornika uopte

proitala? I dalje se preutkuje ta je po pitanju teuvene reforme uinjeno na univerzitetima uKembridu ili Oksfordu, na Sorboni ili u Frajburgu, uKelnu ili toj Bolonji; ovo pitanje nije nimalo bezazleno.

Svako mora odmah da vidi jedno: sutinaBolonjske deklaracije (potpisali su je ministri a nenaunici i predstavnici univerziteta, dakle potpisali su

je predstavnici politike, a ne duhovne i intelektualneelite), najveim delom govori o prohodnosti studenataunutar Evrope na visikokolskim ustanovama. Re je"evropskoj zoni visokog obrazovanja" i regulisanju"mobilnosti graana i sposobnosti zapoljavanja iefektivnoj primeni slobodnog kretanja". I nita vie35.

Konano i sutinsko pitanje moralo bi biti: da li

se pomenuta Deklaracija odnosi na univerzitet (kaoUniverzitet) i da li pretenduje na to da menja njegovusutinu. Moj odgovor je kratak: ne. Bolonjskadeklaracija nije doneta radi unitavanja same ideje

pragmatikih pobuda i iskljuivo zarad line koristi nali upravooni koji se dotad ni u emu nisu mogli potvrditi? Smatram da bi

i psihijatri imali izuavanjem domae politike scene mnogoprimera svih moguih racionalizacija. injenica je da su mnogiod naih "javnih linosti" preusmeravanjem svoje agresije ipatolokih ambicija izbegli neophodno leenje, ali su svojimdelovanjem razboleli drutvo u celini.

35Bolonjska deklaracija ne regulie automatizam prelaska sauniverziteta iz Albanije ili s Balkana na Oksford ili Kembrid.Da li na Iton, Jel ili Harvard po automatizmu prelaze studentisa univerziteta iz Teksasa?


44/258


www.uzelac.eu 44

univerziteta36koja je stara koliko i univerzitet uBolonji, ili, zarad temeljnog preureenja njegovestrukture. Ona je doneta radi unapreenja visokog

obrazovanja i njegovog unificiranja u Evropi kako binova kompjuterski obrazovana radnika klasa lakemogla da menja radna mesta; samo u Srbiji nekom jemoglo pasti na pamet da treba srozati sve kriterijumeobrazovanja i askanje proglasiti za princip"kreativne" nastave. Nastava postoji tamo gde postojepredavanja koja dre nastavnici koji znaju svoj posao i

gde uenici ue i znaju svoje mesto. Tako je jo odvremena Pitagore.U centru dananje nastave moraju biti

predavanja nastavnika koja su rezultat njihovogistraivakog rada. Kada je o samim predavanjima rei prisustvu studenata predavanjima (a poznato je davei deo studenata ne poseuje predavanja) neophodno

36Meu usamljenim glasovima danas nalazim glas prof. dr DanilaBaste koji je s visokim oseajem za dananji trenutak preveoizuzetan spis Karla Jaspersa Ideja univerziteta(1945) i prekratkog vremena objavio u Beogradu (Jaspers, K.: Idejauniverziteta, Plato, Beograd 2003); u pogovoru prevodapomenutog spisa on kae: "Prevoenja Jaspersove Idejeuniverzitetalatio sam se s predumiljajem i iz najdublje potrebe.Imao sam na umu sve ono to se upravo zbiva s nagovetenom

reformom visokog kolstva i univerziteta u naoj zemlji. A to tose zbiva nije ohrabrujue. Ako je sudutu po onome to je,protivno volji onih koji pripremaju zakonska reenja o visokomkolstvu (...) nedavno doprlo do univerzitetske i ire javnosti,postoje ozbiljni razlozi za najveu moguu zabrinutost i istotoliko nespokojstvo. (...) Mora se otvoreno rei: nai univerzitetisu uveliko oboleli ak do te mere da je ugroena i sama njihovasupstanca. Njihova reforma je neodloan imperativ. (Op. cit.,str. 181-2).


45/258


www.uzelac.eu 45

je imati u vidu da vei deo dananjih studenatazapravo i ne studira. Svi prisutni na fakultetima nestudiraju; studira veoma mali broj ljudi, a to su oni

koji se nalaze na predavanjima i oni ine pravustudentsku elitu. Smatram da prisustvo predavanjimamora biti strogo odreeno. Ne podleui lanom"demokratskom" populizmu mora se prisustvopredavanjima usloviti prethodnim znanjem, tj. odreditivisinom ocena steenih iz predmeta koji supretpostavka za razumevanje date problematike kao i

kolokvijumima iz odreene literature koji se morajudatipre poetka semestra. Samo u tom sluajustudenti nee biti nemi, pasivni sluaoci ve aktivniuesnici disputa, za koji se mnogi zalau a da nisusagledali njegove prethodne pretpostavke.

Zar treba podseati da je sam izraz univerzitet u prvo vreme oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili

savremenim jezikom govorei, sindikat koji titiinterese odreene kategorije ljudi. Bolonja i Pariz sudva modela na koje su se potom ugledali drugiuniverziteti; u Bolonji bee universitas scholarum, tj.studentsko drutvo koje je od Fridriha I Barbarosedobilo posebne privilegije; u Parizu beeuniversitasmagistrorum ut scholarum asocijacija koja jeobuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da jesrednjevekovni univerzitet37negovao aristokratiju

37Srednjevekovni univerzitet delio se na fakultet slobodnihumetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvije bio uvod u drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) iseminare (disputatio). Seminar su inile rasprave, gde supitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potomodgovore davali nastavnici. U tom smislu se nita do danas nije


46/258


www.uzelac.eu 46

duha, a da je poreklo studenata bilo od drugorazrednogznaaja38. "Duhovna aristokratija, isticao je Jaspers,nije socioloka aristokratija. Svako ko je za to roen,

trebalo bi da nae put ka studijama. Ta aristokratijajeste sloboda sopstvenog porekla, susree se kodnaslednog plemia kao i kod radnika, kod bogatih i kodsiromanih, svugde podjednako retko. Ona moe dabude samo manjina"39.

to se samog obrazovanja tie, a koje jetrostepeno40jo od vremena antike, a po uzoru na

trolanu Aristotelovu podelu znanja na pojetika,praktika i teorijska, moramo imati u vidu da danaspostoji gradacija obrazovanja nakon zavrene srednjekole; danas postoji Univerzitet i naspram njegapostoje razne visoke strune kole koje daju

promenilo i pokuaj da se brie razlika izmeu predavanja i

seminara najvie govori o predavakoj nesposobnosti tvoracareforme.38U ve pomenutom spisu K. Jaspers navodi Abrahama

Fleksnera koji u spisu Univerziteti (1930) pie: "Demokratijanije duhovna mogunost, nezavisno od injenice to bi svakaindividua, na osnovu svojih sposobnosti, trebalo da imamogunost da bude primljena u aristokratiju duha bez ikakvihdrugih obzira. (...) Da li e se nai dovoljno mere da se iskljueosrednji i nesposobni? (Jaspers, K.: Op. cit.,str. 149.

39Jaspers, K.: Ideja univerziteta, Plato, Beograd 2003, str. 150.40Jedini pokuaj da se temeljno razori ova trostepena podela

obrazovanja koja je vaila od antike do naih dana a s nameromda se uniti humanistiki duh obrazovanja (pre svega onaj duhkoji je jo bio zaostao u programima gimnazija) jeste reformaobrazovanja vrena sredinom sedamdesetih godina od stranestrunjaka za selo S. uvara iz Zagreba. Za tragine posledice tereforme (izuzev uenika od kojih su neki sad dospeli u situacijuda i sami budu "reformatori") niko nije krivino odgovarao.


47/258


48/258


www.uzelac.eu 48

poetkom leta ima toliko samoubistava meuomladinom. Ishod prijemnog ispita u najveoj meri jeodluujui za itav dalji ivot neke osobe. Ne moe biti

nemotivisanog prelaenja iz nie u viu drutvenugrupu; samo tamo gde je mogue sve, nita nije bitno ikvalitet diplome je nevaan. U normalnom svetuitekako je vano kod koga je neko studirao ilidoktorirao, kod koga je uio da svira ili komponuje.

Univerzitet je prestina kola na koju se nemoe svako upisati. Tako je u normalnim zemljama.

Tamo univerzitet i zavravaju oni koji ga upiu, nezato to su ga upisali ve zato to su sposobni da gazavre. Moramo biti svesni toga da i meu mladimljudima postoje razlike kao to postoje meu svimbiima na svetu; te razlike ne smemo brisati: postojedve vrste mladih ljudi: oni koji studiraju jer im trebajudiplome i oni koji studiraju jer ele da neto znaju.

Moraju stoga postojati i dve vrste kola: za prve, koleu kojima se plati i nakon odreenog vremena dobijediploma, i za druge, mesto gde se ui. U prvom sluajuimamo specijalizovane kole, kolede, narodneuniverzitete (gde se moe i dobiti neki minimumpraktinih znanja), u drugom sluaju imamoUniverzitet, mesto gde ui duhovna41elita. Prve kolesu masovne i postoje na dohodovnom principu, druge(Univerzitet) su za malobrojne i iza njih mora stajitidrava (ako joj je do sebe, tj. do budunosti nje i njenognaroda, stalo).

41Re je o duhovnoj a ne finansijskoj eliti. Zato drava morastajati iza Univerziteta kako bi se tu mogli nai iskljuivonajbolji i najsposobniji.


49/258


50/258


51/258


52/258


53/258


www.uzelac.eu 53

"fragmentarizacija" sveta49, ili, re moe biti o"globalnom drutvenom kontekstu" do kojeg dolazi kadzatvorene nacionalne drave prerastaju u globalnu

zajednicu meusobno otvorenih nacija"50. Pojavaglobalizacije usko je vezana za pojavu neoliberalizma utrinoj ekonomiji osamdesetih godina XX stolea a to

je praeno informacionom revolucijom, koja je otvorilamogunosti trinih transakcija na planetarnom nivou,

jaanjem ekonomskih integracija, krizom idejesocijalizma i definitivnim trijumfom ekonomskog

liberalizma i slobodnog trita.Ve krajem devedesetih godina XX stolea,pojam globalizacije je postao izraz tendencije koja jepostala veoma prihvatljiva pobornicima neoliberalizmabudui da su tim pojmom mogli sugerisati svima kako

je tu re o jednom optem, prirodnom i nunomprocesu koji nema alternativu.

Nakon kratkog vremena, pojam globalizacijenije se vie primenjivao samo u tumaenju uticajanovih tehnologija i planetarnih trgovinskih,ekonomskih i finansijskih veza, ve se on ubrzo preneona druge oblasti i naao svoje dominantno mesto uoblasti politike i njoj odgovarajuih ideologija. Zato,ako se danas hoe razumeti taj pojam, on se moratumaiti i razumevati i sam "globalno". Ako i ostajeotvoreno pitanje: da li globalizam ima alternativu, dali je mogu neki drugi, njemu suprotni pristup

49Pieterse J.N. Globalization and culture: three paradigms //Economic and political weekly. 1996. Vol. 31. 23. P.1389-1395.

50 .. - // , 2003. - 8. - . 49.


54/258


55/258


56/258


www.uzelac.eu 56

"dobrih namera", bitno neobavezujuikao to jeBolonjska deklaracija, u mnogim malim zemljama, ukojima rukovodee strukture nemaju ni ugled ni

integritet, odjednom postane obavezujui za sve.Paradoksalno je, a pokazalo se moguim, da

veina ljudi bliskih sferi odluivanja poverujeslatkoreivosti Bolonjskih "prvoboraca" u Srbiji, a otome kako e studenti moi sad sami sebi odreivatitempo studiranja i studirati kako ele, kako e njihovediplome biti meunarodno priznate jer e biti izdavane

na engleskom jeziku...Istina je da to izdavanje diploma na engleskomjeziku dodatno kota svaku dravu i da to neko nakraju mora da plati; istina je da za prelazak na tzv.Bolonjski sistem drava mora da izdvoji mnogo vienovca52nego do sada (a ne manje, kao to planira), istotako: potpisivanje tzv. Bolonjske deklaracije ne

oznaava ekvivalentnost dokumenata o visokomobrazovanju, kao to je i istina da je priznavanjedokumenata izdatih u drugoj zemlji, sloena procedurazasnovana na zatiti interesa drave-poslodavca kojoj

je u interesu da na sve mogue naine titi interesesvojihgraana.

Ta deklaracija govori o neophodnosti uvoenjadvostepenog visokog obrazovanja53i govori o

52Bolonjski procesi mogu biti uspeni samo u sluaju adekvatnogfinansiranja, istie se u prateim dokumentima.53Problem dvostepenosti obrazovanja jeste u tome to onopretpostavlja ve pripremljeno trite rada, ali i prethodno donetedokumente kojima se jasno odreuje ta vlasniku diplome istadonosi.


57/258


58/258


59/258


60/258


61/258


62/258


www.uzelac.eu 62

sistemu koji uopte ne moe racionalno da objasniodnos kvantitativnog i kvalitativnog u ocenjivanju),budui da je njihova delatnost usmerena prvenstveno

na uvaavanje demokratije (poput one kakva se danasuvodi u Iraku, sutra moda u Iranu ili Koreji).

Danas je jasno da sukob razliitih grupa,vlasnika virtualnog kapitala, nema racionalne temelje,budui da je sama ideja racionalnosti veoma veto ismiljeno osporena s pojavom postmodernizma koji jesvojim strategijama odavno od samog poetka jedan od

glavnih oslonaca globalizacije. Zato se obrazovanje uglobalistikom kljuu vidi iskljuivo kao faktorproizvodnje koji bitno utie na proizvodnost,mogunost privlaenja kapitala, razvoj konkurencije iotvaranje novih radnih mesta.

Prenoenje naglaska s fundamentalnih ibazinih istraivanja na obrazovanje u onim oblastima

koje su dravi trenutno ugodne, a to se postiesmanjenjem finansiranja temeljnog obrazovanja,pravda se prioritetnou trinih ekonomskih ciljeva

pri obuci kadrova kojima se nameu, kao jedino merilo,trine vrednosti. To je ono to se danas posebnonaglaava kao cilj savremenih "reformi" obrazovanja.

Fenomen neodgovornosti i ne snoenja posledicaza postupke karakteristian je za dananje,postmoderno doba. Moe se unititi i zemlja, i njenaprivreda i njena ekonomija, a da se za to ne snosinikakva odgovornost. Dovoljno je samo da se istiekako se to ini zarad razvijanja demokratije. Zato jemogue da veina bitnih dokumenata za sve graane

jedne zemlje (poput Zakona o obrazovanju u Srbiji)biva usvojena u hitnoj proceduri, u ime borbe za


63/258


www.uzelac.eu 63

demokratiju i "evropske vrednosti", a u isto vreme,zaobilaenjem demokratske rasprave i uea svihzainteresovanih subjekata u proceni valjanosti tih

dokumenata.Koncepcija obrazovanja koja se Evropi, pa i

Srbiji danas nudi, jeste u isto vreme liberalna iutilitarna: liberalna, jer ima centralno mesto utrinim odnosima, i posebno je podobna za kolskemodele, naroito kad je re o "proizvodimaobrazovanja", tj. u situaciji dok se obrazovna

institucija pretvara u dohodovno preduzee koje morauspeno da funkcionie na konkurentnom tritu. Takoncepcija je i utilitarna po tome to nastoji da sledisvoje line interese. kola se tako pokazuje kaosredstvo koje slui realizaciji linih interesa pojedincaili ak veine graana. kola u tom smislu trebauenika da snabde znanjima i kompetencijama koji e

mu potom otvoriti mogunost zauzimanja socijalnogpoloaja i dobijanja odreenog dohotka. Tako, svakakola radi kao preduzee koje stvara ljudski kapital.

Nezavisno od razliitosti koncepcija koje nam senude maskirane tzv.Bolonjskim procesima, lako jeprepoznatljiva njihova trina leksika: "ljudskikapital", "rentabilnost investicije", "triteobrazovanja", "trgovina obrazovnim uslugama","decentralizacija obrazovanja", "novi menadment","permanentno obrazovanje".

Posledica toga je da se na obrazovanje gleda kaona linu svojinu velikih korporacija, kao nasopstvenost koja omoguuje ekonomski dohodak.Obrazovanje vie nije dobroza koje je odgovornaprvenstveno drava.


64/258


www.uzelac.eu 64

Liberalna globalizacija obrazovanja ne dotie ujednakoj meri nivoe obrazovanja u raznim zemljama.Meutim, globalizacija je "neposluna sila" koju

karakterie rastua mo mnogonacionalnih korporacija(P. Scott); u sferi obrazovanja globalizacija se estopredstavlja kao naslednik ideje internacionalizacije,ali, slinost meu njima je samo prividna, dok sesutinski iz temelja razlikuju. Globalizacija se sprovodikroz razne komercijalne organizacije, davanjemnajrazliitijih stipendija kojima se pripremaju

obrazovani kadrovi koji sami imaju karakter robe kojise u svakom asu moe prodati kao i svaki drugiproizvod. Sve to ogleda se u selidbi studenata suniverziteta na univerzitet, razume se onih koji susposobni da to plate, ili koji su kupljeni od stranekorporacija koje u njih ulau kao u svaki drugiproizvod, ili, kroz stvaranje filijala raznih univerziteta

po inostranstvu. To svetsko trite obrazovanja ima isvoje granice: te granice ini drava time to vei deoobrazovanja ostaje "dravni". Od ovog "dravnog"momenta ne zavisi samo itav sistem obrazovanja, vei sudbina jedne drave u celini. Ako drava izgubiulogu u kolovanju svojih najviih kadrova, ako joj seisti dovode iz drava izvan njenih granica, ako joj senameu kadrovi u koje je ugraena toj dravi stranaideologija, onda je takva drava osuena na propast inestajanje, osuena je na nestajanje koje seprogramira iznutra.

Meunarodne organizacije zastupaju intereseonih koji ih finansiraju. Iluzija je i izraz dejenaivnosti, kako je tu neka re o iskrenoj pomoi. Kaoto ranije ve rekosmo: zato bi neko nekom pomagao,


65/258


www.uzelac.eu 65

ako u tome ne vidi sopstveni interes (makar, posredno,zastupao i interese nekog treeg uesnika u procesukoji se ne eli neposredno pokazati). Te organizacije

imaju veoma efikasne instrumente ubeivanja: onegovore o "prioritetima", o "neophodnosti" reforme, otome kako "ne treba zaostajati za drugima", o tomekako teba biti "konkurentno sposoban", o tome kako se" u reformi ne sme zaostajati za drugima", kako semora biti "efikasan". Sve to propraeno je radom nazakonskim aktima i dokumentima prepunim

slatkoreivih a i intelektualnih argumenata, sve je topropraeno espertizama, ocenama, meunarodnimvalorizacijama s punim akama novca za eksperte kojisvojim potpisima potvruju i ono u ta sami ne veruju.Sve to ne smeta zagovornicima globalizacije da sepozivaju na znaaj kulture, graansku dunost, borbuza razvijanje demokratskih drutvenih odnosa, i to iz

prostog razloga to sve to nikog od njih ni na ta neobavezuje i nita ne kota. A sasvim je drugaije bilo udoba starih Asiraca kada je sudija, sudei, sedeo naprepariranoj koi svog prethodnika koji je primao mito.


66/258


www.uzelac.eu 66

4. Evropa u Africi

Ovaj naslov nije ni uvreda za Evropu, ni pohvala

za Afriku; on je samo metafora. Znamo da nekadaEvropa nije bila ono to je danas, ali i da Afrika nebee to to je danas, naroito u zlatno doba Rimskeimperije, u prvim stoleima nae ere, kad je bilaitnica itavog ljudstva na obodu Sredozemlja.

Ovaj naslov pre je asocijacija na jedan malidetalj, na to kako je, pre nekoliko godina, o emu su

nas izvestile dnevne novine, jedan mladi pomonikMinistra prosvete Srbije bio, nakon svog imenovanja,mesec dana u studijskoj poseti jednoj afrikoj zemlji -da prouava njen sistem obrazovanja. Ve tada seznalo da smo predodreeni za neto veliko, za neto toe se desiti tek nakon kraha tzv. "Bolonjskih procesa"uvoenjem nekakvih uslovnih ispitnih rokova pod

genijalnim nazivom "Bolonja 2". Sa tom dvojkom, otilismo dalje i od Evrope i od Bolonje. Kuda? Pa jasno:samo u Afriku.

Moda su nai pobornici tzv. "Bolonjskihprocesa" uli za nespornu injenicu: Evropa stari. Da,upravo, stari. Ako nauka ne nae sredstvo protivstarosti, jednostavno, dostupno svakom oveku, krozpedeset godina Evropa e se iz etno-kulturnog ipolitikog pretvoriti u geografski pojam. Svi tekuidogaaji sukobi u parlamentu, izbori, meunarodnisudovi i sankcije sve to izgubie svaki smisao jer enestati subjekti na koje bi se tako neto mogloodnositi.

Kroz pedeset godina Evropa e biti bezEvropljana. Moda nee biti pusta, prekrivena


67/258


68/258


69/258


www.uzelac.eu 69

1. Prva ideja univerziteta kao universitas

Neko e se moda iznenaditi tome to ovaj drugi

deo Metapedagogije62ne poinje priom o naimbolonjistima ve ukazivanjem na nekoliko stavovanekad jako popularnog panskog filozofa Hoze Ortega iGaseta (1883-1955) koji se kao teoretiar i mislilackulture danas neopravdano nalazi u senci raznoraznihpostmodernista. U spisu prevedenom na veinu velikihevropskih jezika - Misija univerziteta63, on razmatra

osnovne probleme kao i zadatke koji iskrsavaju predmodernim univerzitetom. U vreme kad pie taj tekstOrtega i Gaset je bio ve uveliko poznat filozof,profesor fakulteta, s obimnim iskustvom i dubokimlinim uvidom u funkcionisanje univerziteta.

Ortega svoje izlaganje poinje tim to smatra dase na samom poetku mora jasno odrediti priroda i

zadatak univerziteta; on kae da je univerzitet mestogde obian ovek koji stupa na njega treba da dobijenajvie obrazovanje i stoga, prvenstveni ciljuniverziteta morao bi biti u tome da stvori kulturnogoveka i uzdigne ga na nivo vremena, a uzdii ga nanivo vremena, to znai omoguiti mu da prosuuje o

62Ovo istraivanje obavlja se u sklopu projekta Globalizacija imetateorijske koncepcije pedagoke metodologije kojim rukovodiredovni lan SAO, prof. dr Grozdanka Gojkov, a koji finansiraMinistarstvo za nauku Srbije (br. 149049).63Ortega y Gasset, J.: Misin de la universidad, Revista deOccidente, (4), 1930, pp. 313-353. http://www.cedus.cl/files//mision-de-la-universidad.pdf


70/258


www.uzelac.eu 70

aktuelnim zbivanjim u toj meri da moe u njimaodgovorno i da uestvuje.

Iz toga sledi da je centralna funkcija

univerziteta u organizovanju i odravanju nastavekulturno znaajnih disciplina koje pruaju: (1) fizikusliku sveta (fizika), (2) temeljne teme organskog ivota(biologija), (3) istorijski razvoj ljudskoga roda (istorija),(4) strukturu i funkcionisanje drutvenog ivota(sociologija) i (5) nacrt sveta kao tvorevine (filozofija).

Budui da je cilj univerziteta u tome da nakon

njegovog zavretka obrazovani ovek bude dobarspecijalista, neophodno je da, uporedo s izuavanjemkulture, univerzitet neposrednim, efikasnimsredstvima ui studente da budu dobri lekari, dobresudije, dobri nastavnici matematike ili istorije.

Univerzitet nema za cilj da stvara samonaunike; srednje obrazovan ovek nema razloga da

bude vrhunski naunik i on nije obavezan da svoj ivotposveti nauci. Iz tog stava mogao bi se, po reimaOrtege i Gaseta, izvesti na prvi pogled krajnjeskandalozan zakljuak, kako nauka, u osnovnomznaenju te rei, tj. nauno istraivanje, nije osnovnafunkcija univerziteta i da ona kao takva ne treba ni dabude bez posebnog razloga zastupljena nauniverzitetu. Tako bi se nekom moglo uiniti, ali to jesamo na prvi pogled tako. U realnosti stvari stojepotpuno drugaije, jer, savremeni univerzitet ne moebiti nezavisan od sfere nauke i obavezan je daukljuuje u svoju delatnost i nauno istraivanje.

To znai da univerzitetski program treba takoda bude formulisan da nastavnik koji radi nauniverzitetu ne bi meao tri razliite stvari, koje se


71/258


www.uzelac.eu 71

moraju razlikovati, a to su: kultura, nauka iintelektualna delatnost.

Neophodno je da na univerzitetu profesija bude

strogo odvojena od nauke. Nauka nije sve to nekompada na pamet. Kupiti mikroskop ili boraviti po ceodan u laboratoriji, to ne znai baviti se naukom; istotako, nauka nije ni objanjavanje i izuavanje onogime se bavi nauka, onog to je njen sadraj. Uprimarnom znaenju rei, istie Ortega, nauka jeistraivanje,formulisanje problema, borba nad njima i

dolazak do reenja.im se dospe do cilja, sve ostalo,vie nije nauka.Iz ovoga sledi drugi vaan zakljuak: nauka nije

izuavanje nauke ili njeno predavanje, njena primenaili njeno praktino korienje64. Nauka podrazumevaistraivanje, a istraivati, znai, otkrivati istinu ilinjenu suprotnost, nalaziti greke u prethodnim

istraivanjima.Nauka je izazov; ona je duhovna i intelektualnaavantura, put u nepoznato i nastojanje da senepoznato prevede na jezik poznatog, da se na novnain izloi i formulie. Nauka je put u neizvesnost, isamo putovanje nije manje vano od rezultata do koge se eventualno dospeti na kraju. Samo osporavanjenaunih rezultata moe biti jednako znaajno koliko iformulisanje novih teorija i tumaenja. Danas, iz naeperspektive, s poetka XXI veka moglo bi se ukazati na

64Moe se desiti, pie Ortega, da onaj ko predaje neku naukubude istovremeno i naunik, no to nije obavezno. Zna se za sjajnepredavae koji nisu bili naunici; dovoljno je bilo to to su znalisvoj predmet. Ali, znati ne znai i istraivati. Znati znairazumeti istinu do koje su dovela istraivanja.


72/258


73/258


www.uzelac.eu 73

koje su prethodile naem vremenu, kao to je vremeprosvetiteljstva, no, od njega nas dele dva stolea.Celokupna ljudska istorija nedvosmisleno potvruje,

uprkos uverenju Aristotela, da svi ljudi ne tee znanju.Ako je nauka najuzvienija delatnost ona, po

reima Ortege, nije i jedina ljudska delatnost; sem njepostoje i druga interesantna, vredna i dostojnazanimanja. Nauka je neto to je najuzvienije, nopritom uzvienim ne mora biti i onaj koji se njom bavi.Biti u nauci, baviti se naukom to je jedan od naina

ljudskog opstanka.No sam naunik, esto je ovek koji ne spada ugrupu prosenih ljudi; on se izdvaja u odnosu na onekoji se po optem mnenju smatraju obinim,normalnim ljudima. Ponaanje naunika, kao iumetnika esto se njihovoj neposrednoj okolini inimanijakalnim. Setimo se Betovena koji je preko

pedeset puta zbog komija menjao stan u Beu; i sve tekomije za sebe govoriahu da su normalni, samo je onnavodno nenormalan, udak (u najboljem sluaju).No s druge strane, vredno i lepo je ono to taj ne-normalan ovek stvara, ono to nam posle njegaostaje. Ortega kae: vaan je biser, a ne koljka.

Ne treba idealizovati naunika; treba sagledatinjegove obe strane, kako onu udesnu, ne-obinu, ne-standardnu, onu kojom se on izdvaja iz kruga obinihsvojih sugraana, tako i onu tamnu, tajanstvenustranu, budui da obe te strane ine naunikanaunikom.

Ortega smatra da se mora razlikovati i preciznodefinisati razlika izmeu profesionalnog obrazovanja inaunog istraivanja. Profesionalno obrazovanje,


74/258


75/258


76/258


77/258


78/258


79/258


www.uzelac.eu 79

opremu... Znanja se stiu, ali znanja se i gube. Znanjenije neki veiti posed; svaka generacija kao da poinjeuvek iznova, svakoj generaciji je sueno da prelazi isti,

ili priblino isti put.

1. Prve kole u srednjovekovnoj Evropi

Terminom sholastikane obuhvata se samo skupdoktrinarnih ideja, ve i filozofija i teologija koji suizuavani u srednjovekovnim kolama, poev od

vremena Karla Velikog; zatvaranje filozofskih kola uAtini poetkom VI stolea od strane imperatoraJustinijana na samom poetku njegove vladavine nijebila tek neka politika akcija, ve i odluka s ozbiljnim idalekosenim posledicama; iz kasnije perspektive tajpotez, u odlukama nesigurnog, povodljivog imperatora,pokaza se kao jedan od egzemplarnih simptoma

nadolazeeg sumraka antike kulture.Sve do XIII stolea, do vremena kad se poinjuotvarati prvi univerziteti, postojale su manje kole,nou veini sluajeva strogo ogranienog, namenskog tipai to: manastirske, episkopalne i dvorske kole (zavisnood mesta gde su osnivane kao i od toga ko im je bioneposredni pokrovitelj); ove prve, u vreme varvarskihpohoda po teritorijama nekadanje Imperije, bile supribeita u kojima su se donekle uspeli sauvati spo-menici klasine kulture, mesta gde su se u to vreme,poev od Kasiodora, registrovali i popisivali sauvanispisi; u episkopalnim kolama obavljala se osnovnaobuka, dok se kulturni ivot na najviem nivou mogaorazvijati u dvorskim kolama, poput one koju jeosnovao Karlo Veliki; tu je obrazovanje bilo


80/258


www.uzelac.eu 80

organizovano na tri nivoa, kao to je to bio sluaj kadje upravnik te dvorske kole bio Alkuin iz Jorka (730-804): (a) itanje, pisanje, elementarna znanja

prostonarodnog latinskog, opte predstave oBiblijiiliturgijskim tekstovima; (b) izuavanje sedamslobodnih vetina i (c) produbljeno izuavanje Svetihspisa. Tek e Jovan Skot Eriugena uvesti izuavanjedijalektike i filozofije tako to e slobodne vetineukljuiti u teologiju; od mesta gde se u poetkuovladavalo erudicijom kole uskoro postaju mesta gde

se istrauju i razrauju hrianske istine; u tom smis-lu mogue je koristiti izraz rana sholastikakojim seobuhvata period od Eriugene preko kole u artru ikole Sen-Viktor, do vremena delovanja Pjera Abelara.

Tako se, od IX do XII stolea, sve vie poinjunegovati tzv. "gramatike studije". Ulazak u svetlingvistikih znakova bio je jedan od ciljeva kole u

artru za koju je problem vox et res (odnos imena istvari), postao centralnim, pa je Jovan od Solsberijagovorio kako je "gramatika kolevka svake filozofije".

Sasvim je razumljivo to je jedan od najveihdoprinosa srednjeg veka razvoju kulture u zapadnojEvropi bio univerzitetski sistem, a najvei od univer-zitetski centar bio je u to doba Pariz; on bee srediteteolokih i filozofskih istraivanja i mada je dobiopovelju kojom je postao univerzitet tek u XIII stoleu,pariske kole su inile "univerzitet" ve stolee ranije.

Universitasje tipini proizvod srednjega veka.Srednjovekovni univerzitet nema nieg analognog uantikom svetu; slobodne asocijacije uenika inastavnika s privilegijama, odreenim programima,diplomama i zvanjima tako neeg u antiko doba


81/258


82/258


83/258


84/258


www.uzelac.eu 84

bila je esto i slaba pripremljenost studenata). Neki oduenika zapisivali su predavanja i iz ekonomskihrazloga, poto bi potom svoje beleke prepisivali ili

prodavali; to je doprinosilo poveanju slualaca napredavanjima ali je obezbeivalo i dodatni prihodnastavnicima.

Beleke s predavanja bile su potrebnestudentima i u njihovoj buduoj karijeri. Interesantno

je da su univerzitetske vlasti zahtevale da tokomstudija studenti sebi nabave knjige, tako to bi jedna

knjiga bila na tri studenta. Kada bi student na krajustudija trebalo da dobije odreen nauni stepen, on jeprilagao i spisak knjiga koje ima, a broj knjiga jeuticao i u kasnijim njegovim izborima u via zvanja nafakultetu.

Nastavnici su esto posedovali stare udbenike,nasleene jo iz pozne antike; predavajui godinama i

ne videi smisao u tome da ih veno identino kopiraju,oni su ih iz generacije u generaciju preraivali, uveini sluajeva uproavali i pojednostavljivali,birajui onaj materijal i teme to su sami videli kaoglavne i smisaono zaokruene.

Situacija se poela menjati sredinom XIII veka,u asu kad fakulteti poinju da zabranjujunastavnicima diktiranje na predavanjima, budui da jeono usporavalo nastavu i od nastavnika se zahteva dabre predaju (studenti koji bi se tome protivili jer nestiu sve da zapiu, mogli su biti udaljeni s fakultetana godinu dana); no, diktiranje se u nekom vidu i daljeodralo, jer su nastavnici zadrali pravo da diktirajuteze koje je trebalo zapamtiti. U to vreme se javljanova forma u nastavi: dijalog i usmena rasprava. Dok


85/258


86/258


87/258


88/258


www.uzelac.eu 88

teologiji, oni su se nazivali u prvo vreme Sentence, akasnije Sume. U vreme rane sholastike, poev od

Anselma Kenterberijskog ( 1109) u upotrebi je bio

pojam Sententiaeili Liber Sententiarum.Sama resententiaekazuje da je tu re o tezama, tvrdnjama,stavovima preuzetim is spisa crkvenih otaca, kao i izkanonskih spisa ili spisa teologa grupisanih okoodreenog problema. Karakterizaciju ovog novog anranajbolje moemo videti u Prologu koji je svojimSentencamanapisao Peter Lombaranin. Nakon

TominogKomentaratog teksta bie nam jasno zato jeisti bio vekovima nezaobilazni izvor teolokih studija.U ranija vremena sline spise sastavljali su

Prosper Akvitanski i Isidor Seviljski. U XII stoleuprve sentence sastavljaju Anselm Lanski, Gijom izampoa i Hugo od Sen-Viktora; ali,kao to je reenonajpoznatije behu etiri knjige sentenci (Libri quattuor

sententiarum) Petra Lombaranina ( 1164) koje sunaredna etiri stola bile bezbroj puta prepisivane iizdavane.

Krajem XII stolea u upotrebu sve vie ulazipojam Summai prvi autori teolokih sumi su PetarKantor ( 1197) i Rober de Kurson ( 1218). Sumekarakterie vea sistematinost i samostalnostnjihovih prireivaa/autora pri izboru materijala i dokse naziv sentencekoristio da bi se istakao dogmatskikarakter njihovog sadraja, sumesu ukazivale navrstu discipline o kojoj je u njima bila re. Sume su unajveem broju bile teoloke, ali mogle su za svojpredmet da imaju kanonsko pravo, gramatiku ililogiku.


89/258


www.uzelac.eu 89

Kada je re o izaganjima spekulativne teologije,oko 1200. godine na mesto pojma sentencedolazi pojamsuma. Taj pojam javlja se prvo u Parizu i prva sume

piu Martin iz Kremone, Petar iz Kapue, Simon izTura.

U XIII stoleu, u vreme koje znamo pod nazivomvisoka sholastika, nastaju i najpoznatije sume, iji suautori Aleksandar iz Halea, Aleksandar Veliki i Toma

Akvinski. Kasnije, sume su pisali jo i Henrih Gentski( 1293), Gerhard iz Bolonje ( 1317), ova poslednja,

pisana na tragu Tomine Sume, ostala je nedovrena.Nastava na fakultetima u XIII veku obuhvatalaje predavanja (Lectio) koja su podrazumevalatumaenje SentenciPetra Lombaranina i predavanjana kojima je komentarisano Sveto pismo.

Pored predavanja, postojale su i vebe iz umeavoenja dijaloga (disputatio) koje je profesor vodio sa

svojim studentima (quaestio). Postojala je razlikaizmeuDisputationes ordinarieiDisputationesquodlibetales.

Disputationes ordinariesprovoeni su s ciljemda se sloene i meusobno povezane teme, koje supredstavljale veliku grupu pitanja, temeljno obrade izsvih aspekata. O jednoj velikoj temi mogle su se takoprovoditi vebe i po nekoliko godina.

Tok jednog takvog disputa trajao bi obino dvadana i bio bi sledei: prvog dana, bakalavr podrukovodstvom svog magistra trebalo je da odgovara naprimedbe i argumente koje su zadavali magistri,bakalavri i studenti koji su uestvovali na tomsveanom univerzitetskim skupu. Drugoga dananastupao je magisterkoji je grupisao argumente i


90/258


www.uzelac.eu 90

primedbe iznete prvog dana, formulisao kao Sed contra(No, protiv) kratak argument ex ratione etauctoritatibus(od strane razuma i autoriteta) u korist

suprotne pozicije, a koji su u kratkim crtamanagovetavali njegovo reenje. Ka tom reenjumagistar je prilazio oprezno i temeljno, polazei odistorijskih veza i pretpostavki, da bi potom formulisaoi svestrano utemeljio svoj odgovor. Reenje odgovorakoji bio dao sam magistar nazivalo se: determinatiomagistralis.Tim odgovorom magistar je opovrgavao

ranije primedbe. Fiksirani u pismenom oblikurezultati tih razgovora (Disputationes ordinarie) bili suzapravo protokoli koji su se nazivali Quaetionesdisputatae.

Po pravilu, dva puta godinje, pred Boi i predUskrs, vodili su se razgovori na razne teme i oni su senazivaliDisputationes quodlibetales, iliDisputationes

generales.Ovi disputi razlikovali su se od prethodnihjer meusobno nisu bili vezani odreenim pitanjem anisu ni pretpostavljali veliko udubljivanje u temu.Fiksirani u pismenom obliku, ovi disputi su se nazivaliQuaestiones quaodlibetales,ili Questiones de quodlibet,odnosno, Quodlibeta.

Imajui u vidu forme kao to su disputatioiquaestio, moe se bolje razumeti forma koju su imale uto vreme nastale summe, budui da neke od summa,kao to su Tomine, nisu posledica rada sa uenicima,

jer su nastale nezavisno od njih, ali su imale u viduupravo uenike kojima su bile upuene, to posebnovai za Tomino nedovreno delo Summa theologiaekoja svoju takvu strukturu i red izlaganja dugujeupravo tome to je bila namenjena poetnicima u


91/258


92/258


93/258


94/258


95/258


www.uzelac.eu 95

onda je to puka retorika fraza, iluzija koju nameuupravo oni koji su slobodu i autonomiju univerzitetuodavno oduzeli. Sve slobode ostaju tako, strogo

kontrolisane.Ima autora koji smatraju da novo doba

univerziteta, njegov postmoderni period70, poinje sastudentskim nemirima i zahtevima zapreosmiljevanje funkcije univerziteta 1968. godine.ini mi se da takva ocena tih dogaaja moe bitisporna. Moe se tvrditi da je univerzitetski svet tada

uao u jednu novu fazu, ali, ona se pre svega ticalapreosmiljavanja drutvenih vrednosti. Ti dogaaji,koji su za mnoge istorijski u najveoj meri doprinelisu ruenju vrednosti koje je u sebi nosio samuniverzitet i oni su pripomogli dananjem sve bremuruavanju univerziteta kao najvie obrazovne inaune institucije, ali i relativizovanju celokupnog

sistema obrazovanja kao i obrazovanja kao takvog.Ako u izvesnom smislu univerziteti i obrazovneinstitucije nisu vie instrument drave, to je samostoga to je drava nala sebi druge i daleko efikasnijeinstrumente vladavi

20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf

Documents

Transcript of 20_MilanUzelac_Price_iz_Bolonjske_sume.pdf