2. Rezultati tehnickih pregleda vozila – pouzdani ili ne

7/27/2019 2. Rezultati tehnickih pregleda vozila pouzdani ili ne

1/7

1. Uvod

Sloenost procesa koenja vozila moe se posma-trati kroz broj aktora koji utiu na odvijanje ovogprocesa:

voza, vozilo, put (makro i mikro relje puta, karakteristike

koje utiu na ostvarenje interakcije toak po-dloga a tiu se puta itd.),

okolina (klimatski uslovi datog podruja, tre-nutne atmoserske prilike itd).

Uticaj ispravnosti vozila, odnosno sistema koenjana odvijanje procesa koenja je izuzetno veliki. Zarazliku od nekih drugih sistema u vozilu, ovaj je

mogue podesiti i po elji ovjeka dovesti u opti-malno stanje.

Pravilnikom o tehnikim pregledima vozila defni-sani su ureaji i oprema koji se moraju pregledatiprilikom tehnikog pregleda vozila. Meu njima,koni sistem je jedan od najvanijih. U okviru pri-runika Tehnologija tehnikog pregleda voziladate su detaljne procedure kontrolisanja pojedinihpodsistema sistema koenja. Pravilnik o dimen-zijama, ukupnoj masi i osovinskom optereenju

vozila, ureajima i opremi koju moraju da imajuvozila i o osnovnim uslovima koje moraju da ispu-njavaju ureaji i oprema u saobraaju na putevimaizmeu ostalog propisuje i tehnike uslove kojemoraju zadovoljavati pojedini ureaji na vozilima,tj tehniki normativi za pojedine vrste ureaja.

REZULTATI TEHNIKIH PREGLEDAVOZILA POUZDANI ILI NE

Doc. dr ivko Pejainovi

Goran Joti, dipl. in. mainstva

eljko uri, dipl. in. mainstva

Koni sistemi vozila moraju udovoljiti brojnim zahtjevima od kojih se izdvajaju:

visoke performanse, visoka pouzdanost i jednostavno odravanje. Ispravnost

ovih sistema od bitnog je uticaja na bezbjednost uesnika u saobraaju, a pro-

vjeravaju se periodino na stanicama tehnikih pregleda. Cilj ovog rada je da

se jo jednom skrene panja na znaaj ispravnosti konog sistema, te ukae

na nesrazmjeru izmeu broja neispravnih vozila prema zvaninom izvjetaju sa

stanica tehnikih pregleda u Republici Srpskoj i broja neispravnih vozila utvr-

enih u preventivnoj kontroli tehnike ispravnosti motornih vozila koju provodi

AMS RS u saradnji sa Ministarstvom unutranjih poslova RS, Ministarstvom sao-

braaja i veza RS i Asocijacijom tehnikih pregleda RS.


2/7

3030Bilten| Struna institucija za tehnike preglede vozila Republike Srpske

Dakle, za pravilnu ocjenu stanja pojedinih sistemana vozilu (konkretno konog sistema), neophodnoje pravilno tumaiti procedure (uputstva) iz gorenavedenih dokumenata, pravilno postupati tokomsame kontrole ispravnosti, a ispravnost mjernih

ureaja na stanici tehnikog pregleda se podrazu-mijeva.

2. Osnovni pojmovi vezaniza sistem koenja

Koni sistem je skup dijelova na vozilu koji omo-guava kontrolisano progresivno smanjivanje br-zine kretanja vozila (usporenje), po potrebi i do

zaustavljanja, ili pak zadravanje u mjestu vozilakoje je ve zaustavljeno, a u skladu sa eljom vo-zaa, trenutnom saobraajnom situacijom i drugimokolnostima.

Koni sistem mora da zadovolji unkcije radnog,pomonog (rezervnog ili preostalog) i parkirnogkoenja, a ponegdje i produenog (dugotrajnog,dopunskog) koenja. U optem sluaju, koni si-stem se sastoji od sljedeih podsistema (slika 1):

podsistem za radno koenje, podsistem za pomono koenje, podsistem za parkirno koenje, podsistem za produeno (dugotrajno) koenje.

RADNA POMONA PARKIRNA DOPUNSKA

KONI SISTEM

Slika1. Podsistemi sistema koenja

Radno koenje mora da omogui kontrolu kreta-nja vozila i bezbjedno, brzo i efkasno zaustavljanjepri bilo kojoj brzini i bilo kom optereenju, na bilokom podunom usponu ili padu. Mora biti omo-gueno postepeno mijenjanje konog dejstva.

Pomono (rezervno) koenjemora da omogui davozilo moe da se zaustavi na razumnom rastoja-nju u sluaju otkaza sistema za radno koenje,. Pritome se smatra da u sistemu za radno koenje, ubilo kom trenutku, nema vie od jednog otkaza. I

kod ovog koenja mora da bude omogueno poste-peno mijenjanje konog dejstva.

Parkirno koenje mora da omogui zadravanjevozila u mjestu, na podunom nagibu ili usponu,ak i ako voza nije u vozilu. Pri tome se radni di-jelovi u blokiranom stanju zadravaju isto meha-nikim putem.

Koni sistem za produeno (dugotrajno) koe-njeje dopunski koni sistem koji je u stanju da udovoljno dugom periodu vremena i bez znatnog

smanjenja perormansi obezbijedi stvaranje i odr-avanje konog eekta. Koni sistem za produenokoenje moe biti izveden kao:

nezavisni, kod koga je komanda tog sistemaizvedena nezavisno od komande sistema zaradno i bilo koje drugo koenje,

integrisani, kod koga je komanda integrisanau komandu sistema za radno koenje na na-in da se oba sistema aktiviraju jednovremenoili prikladno azno usklaeno,

kombinovani, kao poseban sluaj integrisa-

nog koji ima poseban ureaj za iskljuivanje,koji omoguava da se zajednikom koman-dom aktivira samo sistem za radno koenje.

Principijelno, usporai se izvode kao: motorskiusporai, elektrodinamiki usporai, hidrodina-miki usporai, a postoje i pokuaji izrade rikci-onih usporaa na principu vielamelaste rikcionespojnice koja radi u uslovima vlanog trenja.

Bez obzira na nain gradnje, svaki koni sistemine: komanda, prenosni mehanizam i sama ko-

nica kao izvrni organ.Komandaje dio sistema na koji direktno djelujevoza s ciljem snabdijevanja prenosnog meha-nizma energijom potrebnom za samo koenje ilikomandovanje koenjem. Ova energija moe biti


3/7

miina energija vozaa ili energija iz nekog dru-gog izvora kojim komanduje voza, ili kinetikaenergija prikolice, ili kombinacija ovih razliitihvrsta energije.

Prenosni mehanizamje skup dijelova izmeu ko-mande i konice koji ih unkcionalno povezuje.Prenosni mehanizam ima dvije nezavisne unkci-je - prenos energije i prenos komande. Prenosnimehanizam moe biti izveden kao: mehaniki, hi-drauliki, pneumatiki, elektrini ili kombinovani.

Konicaje dio sistema u kome se razvijaju sile kojese suprotstavljaju kretanju vozila. Ona je izvrniorgan konog sistema tj. njegovog odgovarajuegpodsistema. Uglavnom se koriste rikcione koni-ce, i to kao disk ili dobo konice. Zbog itavog

niza prednosti danas se gotovo na svim osovinamavunih i prikljunih vozila ugrauju disk konice.

Na slici 2 prikazan je sistem koenja sa hidrauli-kim prenosnim mehanizmom i rikcionim disk idobo konicama.

3. Tehniki normativiza ocjenu efikasnostisistema koenja motornih

i prikljunih vozila

Provjera ispravnosti pojedinih komponenata si-stema koenja izvodi se vizuelnim pregledom i naocjenu stanja moe uticati i subjektivni osjeaj lica

koje pregleda vozilo. Provjera efkasnosti ovog si-stema ocjenjuje se na osnovu reerentnih vrijedno-sti odreenih parametara za motorna i prikljunavozila, datih u lanu 159, Pravilnika o dimenzija-ma, ukupnoj masi i osovinskom optereenju vozila,ureajima i opremi koju moraju da imaju vozila io osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavajuureaji i oprema u saobraaju na putevima, (ta-bela 1). U tabeli su date minimalno dozvoljene

1 koiono crijevo; 2 koni vod; 3 glavni koni cilindar; 4 rezervoar za koni fluid; 5 servo pojaiva; 6 kontrolna lampica rune

konice; 7 koni vod; 8 zadnje dobo konice; 9 prenosni mehanizam parkirne konice-elina uad; 10 poluni mehanizam i zatega;

11 komanda parkirne konice-ruica; 12 komanda radne konice-pedala konice; 13 prednje disk konice; 14 mulfunkcionalni venl;

15 vijci toka; 16 koione ploice; 17 stezni vijci; 18 venl; 19 kone eljus; 20 koni disk; 21 koni cilindar; 22 povratna

opruge; 23 kona pakna; 24 ureaj za podeavanje eljus; 25 vijak; 26 kona pakna; 27 nosa

Slika 2. Hidrauliki sistem koenja


4/7


vrijednosti koefcijenta koenja (k) i maksimalnodozvoljena vrijednost sile (F) kojom se djeluje na

komandu sistema koenja prilikom ispitivanja nje-gove efkasnosti.

Tabela1. Tehniki normavi za ocjenu efikasnos sistema koenja vozila

KATEGORIJAVOZILA

RADNO KOENJE POMONO KOENJE

Koeficijentkoenja

Sila akviranjaKoeficijent

koenja

Sila akviranja

Nonoakviranje

Runoakviranje

Nonoakviranje

Runoakviranje

Bicikli s motorom(L, L, L)

Motocikli(L, L, L, L)

Putnika vozila(M)

-

Autobusi(M)

-

Teretna vozila(N, N, N)

-

Prikljuna vozila(O, O, O, O)

- - -

Traktori - -

Traktorske prikolice - - - -

Tehniki normativi navedeni u tabeli 1, primjenju-ju se pod sljedeim uslovima:

vozila se ispituju u statikim uslovima na valj-cima za ispitivanje sile koenja,

povrina valjaka na kojima se ispituju konice

mora imati koefcijent trenja od najmanje 0.5, temperatura diska ili vanjske povrine doboa

konice ne smije iznositi vie od 100 C, kod ispitivanja vozila s dvostrukom ili vie-

strukom osovinom mora biti osigurano danivo ispitivane osovine ne bude nii od osta-lih osovina.

Osim navedenih normativa za procjenu efkasnostikonihureaja i uslova pod kojim se primjenjuju,propisano je i sljedee:

Tehniki normativi efkasnosti konih urea-ja iz tabele 1, primjenjuju se tako da se zbirsila koenja na obimu svih tokova koje na-staju neposredno prije blokiranja toka (ilisuma sila koenja aktiviranih maksimalnimsilama aktiviranja) podijeli s teinom vozila

uveanom za teinu tereta koji se trenut-no nalazi u njemu i pomnoi s konstantom100. Ovako dobijeni rezultat mora biti veiili jednak propisanoj vrijednosti koefcijentakoenja.

Razlika sila koenja na tokovima iste osovinene smije biti vea od 25% za radnu i 30% zapomonu konicu. Za izraunavanje postotkarazlike sile koenja na istoj osovini uzimajuse sile koenja koje nastaju tokom ispitivanjakonog ureaja neposredno prije blokiranjatokova ili sile koenja aktivirane maksimal-nim silama aktiviranja. Za osnovicu izrau-navanja postotka razlike sile koenja toka naistoj osovini uzima se vea sila koenja.

Nejednolikost sile koenja na toku ne smije

biti vea od 20%. Postotak nejednolikosti silekoenja izraunava se na priblino polovinisile koenja koja izaziva blokadu. Za osnovi-cu izraunavanja postotka nejednolikostisilekoenja uzima se vea sila koenja.


5/7

Kod vozila koja imaju dva kruga koenja, usluaju ispadanja jednog kruga preostali krugtreba osigurati koni koefcijent od 15%.Koni ureaj radne konice treba biti takavda izdri maksimalnu silu na papuici koni-

ce od 100 daN. Vozila koja se ne mogu ispitati na statikom

ispitivanju konica (na ispitnim valjcima) is-pituju se koenjem u vonji na ravnoj i suvojasaltnoj povrini, koritenjem decelometra ureaja za mjerenje usporenja vozila. Ovakodobijeno usporenje mora biti vee ili jednakood apsolutne vrijednosti koefcijenta koenjapomnoenog sa 10. Minimalna poetna br-zina tokom ovih ispitivanja iznosi 50 km/h,za putnika vozila, 40 km/h za druga motor-

na vozila, a za motorna vozila koja ne mogupostii te brzine 80% od njihove maksimalnebrzine.

Radna i specijalna vozila koja na ravnomputu ne mogu razviti brzinu veu od 55 km/hmogu imati smanjeni koefcijent koenja za30% od propisanog za radno i pomono ko-enje.

Temperatura isparavanja tekuine u konomsistemu ne smije biti nia od 155 oC.

Bitno je napomenuti da tokom ispitivanja konicau statikim uslovima na ispitnim valjcima posebnupanju treba posvetiti razlici sila koenja izmeutokova na lijevoj i desnoj strani iste osovine. Ve-lika razlika sila koenja na istoj osovini dovodi dogubitka stabilnosti vozila (nemogunost odrava-nja pravca kretanja vozila) pri intenzivnom koe-nju u dinamikim uslovima na putu.

4. Statistiki pokazateljistanja konih sistema

Inormacioni sistem kojim se podrava rad i prateostvareni rezultati stanica tehnikih pregleda napodruju Republike Srpske zaivio je u drugoj po-

lovini 2009. godine. Rezultati tehnikih pregledavozila koji obuhvataju podatke o prosjenoj staro-sti vozila i broju ukupno pregledanih i neispravnihkonih sistema za navedene etiri godine prikaza-ni su u tabeli 2.

U Republici Srpskoj kontrolu tehnike ispravnostivozila, pored periodine kontrole od strane stani-ca tehnikih pregleda vozila, preventivno provodiAMS RS u saradnji sa Ministarstvom unutranjihposlova RS, Ministarstvom saobraaja i veza RS iAsocijacijom tehnikih pregleda RS. Ove provje-re su preventivno-bezbjedonosnog karaktera i nesadre represivne mjere prema vozaima vozila nakojima je utvrena neispravnost. Realizuje se po-mou pokretnog (mobilnog) tehnikog pregleda ina razliitim lokalitetima po RS. Vozila za pregledse odabiraju metodom sluajnog uzorka. Pri kon-troli vozila posebna panja posveuje se kontroli si-stema i ureaja koji su najznaajniji za bezbjednostsaobraaja. U ovom sluaju, u tabeli 3, izdvojeni surezultati provjere ureaja za koenje sa podacimao broju kontrolisanih vozila, vozila sa neispravnimkonim sistemom neispravnih i prosjenoj starostivozila u navedene etiri godine.

Na osnovu statistikih podataka koji se dobijenisreivanjem rezultata ispitivanja vozila na ovla-

tenim stanicama tehnikih pregleda, (tabela 2)moglo bi se zakljuiti da su koioni sistemi na vo-zilima koja se kreu saobraajnicama RepublikeSrpske u izuzetno dobrom stanju. S druge strane,statistiki podaci preventivnih kontrola tehnikeispravnosti motornih vozila koje provodi AMS RSu saradnji sa Ministarstvom unutranjih poslovaRS, Ministarstvom saobraaja i veza RS i Asoci-jacijom tehnikih pregleda RS, (tabela 3) pokazujupotpuno drugaije stanje, tim prije to su ovi rezul-

tati dobijeni kontrolom vozila koja su kao ispravnave u saobraaju. Uporeujui ove podatke mora seuzeti u obzir da su podaci dobijeni preventivnomkontrolom tehnike ispravnosti motornih vozilaodreeni na osnovu uzorka koji nije reprezenta-tivan i da se na osnovu njih ne moe doi do pot-


6/7


punih i preciznih pokazatelja u ovoj oblasti. Iakoraspoloivi podaci ne odslikavaju stvarno stanjetehnike ispravnosti motornih vozila na putevimaRepublike Srpske, na osnovu njih se moe konsta-tovati sljedee:

Statistiki podaci iz oba izvora pokazuju daneispravnost sistema koenja ima najveiudio u ukupnom broju neispravnosti pojedi-nih sistema na vozilima u Republici Srpskoj,

Uzimajui u obzir starost i stanje voznog par-ka i broj vozila koja se na tehnikim pregledi-ma proglaavaju neispravnim zbog neisprav-nosti sistema koenja u Republici Srpskoj iu razvijenim zemljama svijeta, jasno je da se

provjera konog sistema na tehnikim pregle-dima u Republici Srpskoj ne obavlja uvijek naadekvatan i transparentan nain na ta ukazu-ju i statistiki podaci dati u tabeli 2. Iako su rezultati preventivnih kontrola pri-

kazani u tabeli 3. odreeni na osnovu uzorkakoji nije reprezentativan, dovoljno su indika-tivni i dodatno potvruju konstataciju pod b.

Broj vozila koja se proglaavaju neispravnimzbog neispravnosti sistema koenja na stani-cama tehnikog pregleda se poveava (tabe-la 2), to s obzirom na tendenciju smanjenjaprosjene starosti voznog parka ukazuje na sveozbiljniji pristup kontrolisanju ovih sistema.

Tabela2. Staski podaci o ispravnos sistema koenja na vozilima - ustanovljeno na stanicama

tehnikih pregleda RS [1]

TPV RS

Godina 2010 2011 2012 06.2013

Ukupan broj kontrolisanih vozila, [kom.] 330948 331264 335425 162764

Broj vozila sa neispravnim ureajem za koenje, [kom.] 5299 8991 21239 23908

Procentualno uee broja vozila sa neispravnim konim siste-

mom u ukupnom broju ispitanih vozila, [%]1.60 2.71 6.33 14.68

Prosjena starost vozila, [br. godina] 17.3 16.6 15.8 16.8

Tabela3. Staski podaci o ispravnos sistema koenja na vozilima - ustanovljeno tokom preven-

vnih kontrola od strane AMS RS [2]

AMSRS

Godina 2010 2011 2012 06.2013

Ukupan broj kontrolisanih vozila, [kom.] 531 610 434 365

Br. vozila sa neispravnim ureajem za koenje, [kom.] 161 177 143 124

Procentualno uee broja vozila sa neispravnim konim siste-

mom u ukupnom broju ispitanih vozila, [%]30.32 29.0 32.95 33.97

Prosjena starost kontrolisanog vozila, br. godina] 19.10 18.40 18.30 16.31

Na bazi prezentovanih rezultata spravom se moepostaviti pitanje pouzdanosti rezultata tehnikih

pregleda vozila, te ta su uzroci ovakvog stanja ikako ih otkloniti.


7/7

5. Zakljuak

Kontrolisanje ispravnosti konih sistema motornihvozila, naroito pojedinih parametara vezanih zaefkasnost ovih sistema, mogue je izvriti sasvim

precizno i objektivno i u skladu sa vaeom zakon-skom regulativom. Razlozi zbog kojih to nije takosu nedovoljno ozbiljan pristup stanica tehnikogpregleda prema ispunjavanju njihovog osnovnogzadatka, utvrivanju ispravnosti vozila pa i konogsistema.

esto se zbog nedostatka relevantnih inormacija otehnikom stanju vozila kao uzronik saobraajnihnezgoda navodi neki drugi aktor (najee ovjek).

Istraivanja koja je u Njemakoj provela Dekra za

period od 2001. do 2011. godine, pokazuju sljedee: 36% vozila koja su uestvovala u saobraaj-

nim nesreama bilo je neispravno, najei uzronici saobraajnih nesrea bili su

sljedei dijelovi vozila: pneumatici (oko 30%),sistem koenja (oko 30%), te karoserija (oko20%).

Uzimajui u obzir da je u Njemakoj prosjenastarost vozila manja nego kod nas, a kvalitet odr-avanja vei, moe se oekivati da bi kod slinih is-traivanja navedeni procenti za Republiku Srpskubili znatno vii.

U cilju utvrivanja pouzdanih rezultata tehnikihpregleda vozila neophodno je:

eliminisati ljudski aktor na promjenu rezul-tata mjerenja kroz kontinuiranu edukaciju iinsistiranje na savjesnom obavljanje dunosti,

uvesti sankcije prema stanicama tehnikihpregleda koje u saobraaj putaju neispravnavozila i tako ne ispunjavaju svoj osnovni za-datak,

istrajavati u dosljednoj primjeni zakonske re-gulative u ovoj oblasti,

obezbijediti tanost mjernih ureaja na sta-nicama tehnikih pregleda kroz redovne pro-vjere i kalibracije.

injenica koja ohrabruje je sve vei broj vozila kojana stanicama tehnikog pregleda bivaju proglaena

neispravnim zbog neispravnosti sistema koenja, aostaje nam da se nadamo da su neispravnim pro-glaena zaista neispravna vozila!!!

6. Literatura

[1] Inormacioni sistem tehnikih pregleda vozila RS[2] Izvjetaji za period 2010-2012 godina akcija

Da li vozite tehniki ispravno vozilo - provjeri-

te AMSRS[3] Duan Simi, Motorna vozila, Nauna KnjigaBeograd, 1988.

[4] Sneana Petkovi, Borislav Baji: Motori sus ivozila-skripta, Agencija za obrazovanje odra-slih Ministarstvo prosvjete, Banja Luka, 2009.

[5] Zbirka propisa Tehniki pregledi, homologacija,sertifkacija vozila, EIB Internationale Centarza motorna vozila, Banja Luka, 2010.

[6] Narodne novine broj 59/11, nacionalni programsigurnosti cestovnog prometa Republike Hrvat-

ske 2011. 2020. godine.[7] Milainovi Aleksandar; Kneevi Darko: Teh-

nologija tehnikog pregleda vozila, Univerzitet uIstonom Sarajevu, Saobraajni akultet Doboj,Doboj, 2010.

[8] Nikola Manojlovi, Predrag Likokur: Kontro-la tehnike ispravnosti motornih vozila u tokueksploatacije preventivno u cilju poveanja be-zbjednosti saobraaja, Struni skup Tehnikipregled vozila Republike Srpske 2012, Zbornik

radova, Tesli, Banja Vruica,16-17. juni 2012.

2. Rezultati tehnickih pregleda vozila – pouzdani ili ne

Documents

Transcript of 2. Rezultati tehnickih pregleda vozila – pouzdani ili ne