1

2 3

Svetska fondaciju za prirodu (WWF) – u saradnji s partnerima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Turske – sprovodi projekat Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj (CO-SEED). CO-SEED doprinosi održivom upravljanju prirodnim resursima podržavajući unapređenje zakonodavnog okvira i vodeći računa da je proces donošenja odluka koje se tiču nove infrastrukture transparentniji i otvoreniji za učešće javnosti. CO-SEED je usredsređen na unapređenje procesa procena uticaja (PU) na životnu sredinu i strateških procena uticaja na životnu sredinu (SPU) formirajući mrežu informisanih organizacija civilnog društva širom regiona i povećavajući pažnju medija za probleme ekološki prihvatljivog održivog razvoja.

U sklopu ovog procesa, CO-SEED i regionalna mreža partnerskih organizacija civilnog društva pripremili su priručnik globalno najboljih praksi uspešne saradnje organizacija civilnog društva, državnih institucija i privatnih kompanija prilikom donošenja odluka o procenama uticaja i strateškim procenama uticaja na životnu sredinu. Za više informacija, molimo posetite našu web stranicu www.co-seed.eu

Dostupnost prirodnih resursa, obilje biodiverziteta i stabilan klimatski sistem vekovima su omogućavali ljudski razvoj. Nažalost, negde usput dozvolili smo sebi da pređemo tanku granicu od dobrih upravljača naše planete do nemilosrdnog iskorišćavanja prirode u ime profita.

Kao da ne razumemo da manje prirodnih resursa, gubitak biodiverziteta i klimatske promene ozbiljno ugrožavaju prirodne uslove koji ne samo da su temelj našeg ekonomskog napretka već su neophodni za postojanje čovečanstva i njegovo blagostanje! Kako bismo ponovo pronašli ovu ravnotežu – osnov dugoročnog opstanka naše vrste – moramo se pobrinuti da se društvene, ekonomske i ekološke potrebe ravnopravno i pravedno razmatraju prilikom procesa donošenja odluka. Procena uticaja na životnu sredinu (PU) za projekte i strateška procena uticaja (SPU) za planove i programe trenutno su najbolji dostupni instrumenti – pravno utemeljeni – koji nam mogu pomoći da se zarad bolje budućnosti vratimo na pravi put.

Cilj oba instrumenta je da u fazi planiranja procene održivost bilo kog projekta, plana ili programa kako bi se odlučilo da li bi njegov celokupni uticaj mogao biti sveden na ekološki prihvatljiv nivo. Svrha procena nije da budu puki pečat na svaki mogući plan. Umesto toga, moraju svesno i sveobuhvatno da istraže sve uticaje i ponude stručno mišljenje o usklađenosti predloženog razvoja sa zaštitom životne sredine.

Kako bi se obezbedile sveobuhvatne, objektivne, transparentne i inkluzivne procene, procesi donošenja odluka u vezi sa PU i SPU uključuju javne konsultacije tokom kojih sve zainteresovane strane imaju slobodu da iskažu svoje mišljenje u vezi sa projektom, planom ili programom.

UVOD

4 5

Iako su PU i SPU okrenute očuvanju životne sredine, one u suštini rešavaju niz pitanja poput ruralnog i društvenog razvoja, održivog korišćenja resursa, učešća u procesima upravljanja, ekološke pravde i transparentnosti. Samim tim, znatno učešće civilnog društva u procesima donošenja odluka je od ključne važnosti za jačanje demokratije, povećanje udela u odlučivanju o budućnosti društva i unapređenje održivog razvoja. Pored toga, pravovremeno i transparentno učešće svih zainteresovanih strana može dovesti do poboljšanja razvojnih planova sa značajnim uštedama novca.

© A

ndri

ja V

rdol

jak

6 7

UČEŠĆE JAVNOSTI U DONOŠENJU ODLUKA

Učešće u procesima donošenja odluka omogućava građanima, organizacijama civilnog društva i drugim zainteresovanim stranama da utiču na razvoj – projekata, planova, programa, zakona i sl. – koji se mogu ticati i njih. Koristi od takvog, inkluzivnog, donošenja odluka su brojne:

Praksa učešća javnosti trebalo bi da je zasnovana na ispravno primenjenim suštinskim vrednostima1 koje vode boljim odlukama koje odražavaju interese i potrebe potencijalno pogođenih strana. U tom smislu, učešće javnosti:

Postizanje konsenzusa s višim stepenom udela u odlučivanju što može dovesti do ukupnog povećanja poverenja u javne institucije.

Garancija da se prilikom donošenja odluka čuje glas marginalizovanih grupa, poput manjina i seoskih zajednica;

Učesnike obaveštava na koji način je njihovo učešće uticalo na odluku.

Olakšanje dijaloga među sektorima koji može dovesti do boljih, progresivnijih rešenja;

Prepoznavanje razvojnih prilika koje su odraz stvarnih potreba društva u celini, a naročito lokalnih zajednica;

Uključuje obećanje da će doprinos javnosti uticati na odluku;

Promoviše održive odluke prepoznavanjem i predstavljanjem potreba i interesa svih učesnika, uključujući donosioce odluka;

Traži smernice od učesnika u kreiranju načina njihovog učešća;

Traži i olakšava uključivanje potencijalno pogođenih odlukom ili zainteresovanih za istu;

Učesnicima pruža informacije potrebne za značajnije učešće;

© A

ndri

ja V

rdol

jak

1International Association for Public Participation, http://www.iap2.org/?page=A4

8 9

OVAJ PRIRUČNIK

1International Association for Public Participation, http://www.iap2.org/?page=A4 2The United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) Convention on Access to Information, Public Participation in Decision-Making and Access to Justice in Environmental Matters.

Na međunarodnom nivou, učešće javnosti u donošenju odluka u pitanjima životne sredine regulisano je Arhuskom konvencijom2 – međunarodnim, pravno obavezujućim sporazumom. Tri stuba Arhuske konvencije su (i) pravo na dostupnost informacija, (ii) učešće javnosti u donošenju odluka i (iii) pravo na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine.

Pristup informacijama je temelj celokupnog procesa učešća javnosti. Navedeno načelo, naglašava pravo građana da imaju širok i jednostavan pristup svim informacijama tokom procesa. Javna tela moraju pružiti sve tražene informacije, sakupiti ih i činiti ih dostupnim pravovremeno i transparentno.

Učešće javnosti podrazumeva dijalog javnosti i nadležnih organa vlasti tokom procesa donošenja odluka. Takva interakcija obuhvata sve: od informisanja javnosti o svim relevantnim događajima (jednosmerna komunikacija) do aktivnog slušanja i zajedničke diskusije o komentarima/sugestijama građana (dvosmerna komunikacija). Na taj način dolazi se do kvalitetnijih odluka sa višestrukim koristima i povećanim osećajem udela u njihovom donošenju.

Pravo na pravnu zaštitu, građanima obezbeđuje pravo na sudske ili upravne postupke u slučajevima kada su prekršene relevantne zakonske odredbe ili principi.

Uzeti zajedno, ova tri stuba zatvaraju krug, garantujući značajno i transparentno učešće javnosti od ideje do sprovođenja predloženog plana. Studije slučaja predstavljene ovde, slede stubove Arhuske konvencije. Svrha ovih primera je da pokažu dobru praksu u svetu u nadi da će naše vlasti prepoznati istinske dobrobiti javnog učešća u donošenju odluka koje se tiču zaštite životne sredine i dovesti do poboljšanja u zakonodavnom okviru i praksi.

2Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, Ekonomska komisija OUN za Evropu (UNECE)

© A

ndri

ja V

rdol

jak

10 11

PRIMERI DOBRE PRAKSE

© A

ndri

ja V

rdol

jak

12 13

PRISTUP INFORMACIJAMA

Estonski Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2005. godine nalaže da organizacije civilnog društva (OCD) posvećene zaštiti životne sredine budu informisane o procesu donošenja odluka.

Nakon što je donesena odluka da se započne procena uticaja (PU), nadležni stručnjak priprema program procene uticaja na životnu sredinu koji sadrži: (i) svrhu predložene aktivnosti; (ii) sažet opis predložene aktivnosti i praktičnih alternativa; (iii) informacije o sadržaju procene uključujući potencijalne izvore uticaja, veličinu područja zahvaćenog uticajem, elemente životne sredine pogođene predloženom aktivnošću i praktične alternative; (iv) opis metoda procena; (v) raspored PU, uključujući i objavljivanje rezultata; (vi) informacije o izvođaču i ime(na) stručnjaka koji učestvuje(u).

Donosilac odluke organizuje javne konsultacije za program PU u trajanju od najmanje 14 dana. OCD su obaveštene pisanim putem. U praksi, donosilac odluka, izvođač, ili nadležni stručnjaci šalju elektronsku poštu ili pisma sa službenim obaveštenjem estonskom veću ekoloških OCD koje koordinira rad devet OCD.

Donosilac odluka objavljuje program PU, pored ostalog, na svojoj internet stranici i poziva javnost da se sa njim upozna do kraja roka za predaju predloga, primedbi ili pitanja. Tek nakon što se program PU odobri, stručnjaci mogu nastaviti s njenom pripremom.

Slučaj: Zakonska obaveza obaveštavanja

Istaknuto: OCD su službeno obaveštene, pre procene uticaja na životnu sredinu.

Cilj SPU Nacionalnog strateškog plana razvoja ribnjaka i Operativnog programa za ribnjake Mađarske bio je obezbeđivanje predloga za poboljšanje ekološke efikasnosti politike ribarstva i ojačati održivi razvoj u tom sektoru, pored ostalog pomažući da se izbegnu skupe korekcije.

Razvijen je plan javnih konsultacija koji je je obezbedio odgovarajuće širenje informacija:

Slučaj: SPU Nacionalnog strateškog plana razvoja ribnjaka i Operativnog programa za ribnjake

Istaknuto: Transparentno i pravovremeno obaveštavanje o celokupnoj projektnoj dokumentaciji.

Estonija MađarskaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

Sve informacije prikupljene tokom SPU (uključujući nacrte Strateškog plana, Programa i Procene, komentare sa javnih konsultacija itd.) predstavljene su javnosti na internet stranici Nacionalnog društva konzervacionista (NSC), a takođe su bile direktno dostupne na internet stranicama nadležnog ministarstva i stručnog savetnika;

Ključni dokumenti su, na zahtev, poslati poštom ili na CD-u onima koji nemaju pristup internetu;

Informacije o početku SPU poslate su elektronskom poštom, najvažnijim stručnim organizacijama i OCD koje se bave zaštitom životne sredine;

Nove informacije, naročito one o ključnim fazama u procesu planiranja, objavljivane su na internet stranicama i putem drugih sredstava (npr. saopštenja za medije, oglasa u novinama);

Elektronska pošta je poslata registrovanim korisnicima o novim dokumentima postavljenim na internet stranici, kao i informacije o završetku procene i datumu početka konsultacija u trajanju od 30 dana.

Zem

lja

14 15

Transit New Zealand (TNZ), novozelandska agencija za autoputeve, planirala je gradnju nove deonice Državnog autoputa br. 2 od Kaitokea do Te Marue. Iznesene su četiri opcije za gradnju puta s ciljem odabira one s najmanjim uticajem na okolinu i obližnje zajednice.

Proces javnih konsultacija bio je opsežan i raznovrsan, a 14 različitih tehnika je korišćeno kako bi se obezbedio potpun i transparentan pristup informacijama i učešću javnosti. To su:

Većina korišćenih tehnika obezbedila je jednosmerni protok informacija. Međutim, javni sastanci su omogućili dvosmerne diskusije gde su građani mogli dati povratne informacije. Nadležne javne vlasti, uz pomoć konsultantske kompanije, preuzele su na sebe odgovornost da obezbede pristup informacijama, kao i sveobuhvatno savetovanje.

Slučaj: Nadogradnja Državnog autoputa br. 2

Istaknuto: Za transparentan pristup informacijama obezbeđene su različite tehnike informisanja.

Sperrgebiet, područje u pustinji Namib, poseduje globalno značajan endemski biodiverzitet. U isto vreme to je i mesto gde se, još od početka 20. veka, iskopavaju dijamanti. Iz bezbednosnih razloga pristup području je ograničen, što je doprinelo da to ostane oblast netaknute divljine. Međutim, pritisak rudarske industrije i turističkog sektora za širenjem uticao je na odluku namibijskih ministarstava da razviju plan korišćenja zemljišta za upravljanje sadašnjim i budućim razvojem Sperrgebieta. Razvoj ovog plana uključivao je naredne sveobuhvatne korake: (i) razumevanje vrednosti biodiverziteta kroz dodatno istraživanje i kartiranje osetljivosti, (ii) identifikovanje mogućih opcija korišćenja zemljišta i njihovo procenjivanje u smislu uticaja na životnu sredinu, (iii) formulisanje dugoročne vizije da se Sperrgebiet proglasi zaštićenim područjem i (iv) razvijanje administrativnog okvira koji bi podržao zakonski proces za planiranje korišćenja zemljišta.

Sproveden je širok program javnih konsultacija sa javnim radionicama, štampanim lecima sa informacijama i formularima za slanje povratnih informacija, upitnicima o korišćenju zemljišta i tehničkom radionicom sa odabranim stručnjacima.

Kompletan proces je završen uspešnim usvajanjem plana korišćenja zemljišta i proglašavanjem Sperrgebieta nacionalnim parkom.

Slučaj: Plan korišćenja zemljišta područja Sperrgebiet

Istaknuto: Rano uključivanje svih zainteresovanih strana osigurava dugoročno ostvarenje ciljeva.

Novi Zeland NamibijaZem

lja

Zem

lja

Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

Sastanci održavani s vlasnicima/stanovnštvom identifikovanih direktno pogođenih područja, te sa Maorima. Dodatni sastanci su takođe održani sa lokalnim/regionalnim vlastima. Na sastancima su bili dostupni priručnici s informacijama;

Stanovništvu pogođenih područja poslata su tri biltena s informacijama o procesu i statusu projekta;

Telefonski pozivi svim vlasnicima potencijalno pogođenih imanja koja se nalaze uz deonicu puta čiji je uticaj procenjivan;

Održan je i neformalni otvoreni sastanak na kojem je prisustvovalo 60 ljudi. Svima su bile dostupne informacije o projektu, a prikazan je i snimak iz vazduha plana predloženih alternativa. Članovi projektnog tima i predstavnici TNZ-a su odgovarali na pitanja;

Saopštenja za medije su poslata kako bi se informisala i šira javnost koja nije upoznata s predlozima;

‘’Info pult’’ sa predstavkom predloženih rešenja (zasnovanim na prikazu iz vazduha) postavljen u sedištu lokalne zajednice u javnoj biblioteci.

16 17

© E

lio d

ella

Fer

rera

18 19

UČEŠĆE JAVNOSTI

Autoput br. 1 je među najvažnijim putevima u Finskoj. Takođe je ključni deo mreže TEN-T koja povezuje nordijske glavne gradove sa Rusijom i centralnom Evropom. Međutim, put ne ispunjava zahteve za kapacitetom, tako da je Uprava odlučila da sprovede PU kako bi se utvrdilo da li treba postojeći put proširivati ili graditi novi. Ograničavajući faktor bio je da je lokacija nove alternative puta izabrana pre nego što je obavljena procena uticaja. Da bi se ublažio ovaj nedostatak, preduzeto je opsežno unapređenje osnovnih podataka koje je uključivalo (i) ažuriranje postojećih studija izvodljivosti, (ii) kartiranje biotopa, (iii) ispitivanje podzemnih voda, i (iv) procenu emisije buke. Takođe, tokom celog procesa vodile su se diskusije s lokalnim zajednicama.

Procena uticaja je ukazala da je gradnja novog puta najbolje rešenje, prilagođeno kako bi se što više umanjili štetni uticaji na životnu sredinu. Potreba za izmenama proistekla je iz aktivnog procesa češća javnosti, koji je prepoznao staništa zaštićene leteće veverice. Ove izmene podrazumevale su gradnju tunela kako bi se sačuvalo važno područje za rekreaciju, manje izmene projekta kako bi se smanjili uticaji na stanište leteće veverice i područja podzemnih voda, kao i modifikaciju terena zbog kontrole buke. Takođe, gradnja je bila ograničena tokom sezona mresta riba i gnežđenja ptica.

Slučaj: Izgradnja Autoputa br. 1

Istaknuto: Uvažavanje mišljenja javnosti vodi do zaštite životne sredine uz razvoj projekta.

Aerodrom Billund, drugi najveći u Danskoj, razmatrao je načine proširenja svojih kapaciteta. Kako bi smanjio broj kuća izloženih buci, plan proširenja je uključivao produžetak jedne od pisti ka severu. Lokalne vlasti nadležne za zaštitu životne sredine uključile su lokalnu zajednicu u proces donošenja odluka, informišući ih o planu i tražeći njihove informacije. Ovako dobra saradnja i stalni dijalog omogućili su i raspravu o drugim alternativama. Zaključeno je da bi se ista redukcija nivoa buke mogla ostvariti promenom procedure uzletanja, umesto gradnje ili produžetka piste. Izbegavanjem gradnje uštedelo se 40,4 miliona EUR, a usto vreme se sačuvalo približno 350 ha poljoprivrednog zemljišta i šume. Broj domova izloženih buci takođe je smanjen sa 1290 na 328. Kada je sprovođena PU, nije bilo zabeleženih pritužbi na predloženi razvoj.

Slučaj: Proširenje aerodroma Billund

Istaknuto: Uključivanje javnosti u donošenje odluka vodi ka uštedama, društveno odgovornom razvoju i zaštiti životne sredine.

Finska DanskaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikZe

mlja

20 21

Prirodni rezervat Askö-Tidö je plitki zaliv jezera Mälaren s jedinstvenim širokolisnim šumama na svojoj južnoj obali. Pripada ekološkoj mreži Natura 2000 u skladu sa Direktivama o pticama i staništima, nalazi se na Ramsarskoj listi vlažnih staništa od međunarodnog značaja i predstavlja prirodni rezervat zaštićen švedskim Zakonom o zaštiti životne sredine. Lokalni vlasnici zemljišta su prvobitno bili protiv proglašenja Natura 2000 mreže na ovom lokalitetu, ali je proces učešća javnosti rezultirao kompromisom. Na taj način je 18 ha vlažnih livada ostavljeno van mreže Natura 2000. Preostalih 120 ha vlažnih livada u području Natura 2000 prepušteno je tradicionalnom načinu korišćenja (ispaši krava), a farmeri primaju finansijsku kompenzaciju preko fondova za ruralni razvoj. Iako je mali deo vlažnih livada ostavljen van zaštićenog područja, kompromis ostvaren tokom procesa imenovanja je učinio proglašenje lokaliteta Natura 2000 mogućim i prihvatljivim lokalnim vlasnicima zemljišta.

Proces učešća javnosti takođe je unapredio razvoj plana upravljanja tako da se upravljanje obavlja uz učešće zainteresovanih strana. Okružni upravni odbor, upravljač zaštićenog područja, organizuje dva do tri sastanka godišnje za OCD koje se bave zaštitom životne sredine, vlasnike zemljišta i grad Västerås, kako bi se raspravljalo o merama upravljanja, nadgledanju rezultata i drugim pitanjima. Područje Natura 2000 takođe je bilo uspešno u stvaranju svesti o vrednosti prirode i potrebi da se zaštite vrste i staništa. „Škola prirode“ osnovana je pre 20 godina i od tad je ovo područje posetilo skoro 100.000 đaka i studenata.

Slučaj: Proglašenje Natura 2000 ekološke mreže na jezeru Mälaren

Istaknuto: Uključivanje lokalnih zajednica osigurava njihov pristanak i kontinuiranu podršku projektu.

© E

lio d

ella

Fer

rera

ŠvedskaZem

ljaAzija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

22 23

Projekat Espirito Santo podrazumevao je uvođenje pitke vode, kanalizacije i sistema za prečišćavanje otpadnih voda u 12 gradskih područja u brazilskoj saveznoj državi Espirito Santo, na lokalitetima problematičnim za životnu sredinu.

Učešće javnosti u procesu PU, pomoglo je da se identifikuju dve lokacije na kojima bi gradnja postrojenja znatno štetila zajednici: (i) Dolina Mulemba, gde bi se gradnjom zatvorilo nalazište gline koje je od životne važnosti za opstanak tradicionalnih zanatlija i (ii) naselje Joanne D’Arc gde meštani već ispaštaju zbog uticaja postojećeg pogona za kompostiranje, kamenoloma i postrojenja za proizvodnju asfalta. Novi sistem za obradu otpadnih voda bi pogoršao ove uticaje.

U slučaju doline Mulemba, nedostajale su alternativne lokacije za postrojenja. Samim tim, naučnici i zanatlije su zajednički doneli odluku o merama ublažavanja uticaja koje bi ipak očuvale lokalne tradicionalne zanate, životni stil i izvore zarade za meštane. Zanatlijama je zakonski garantovan pristup dodatnim nalazištima gline; ponuđene su tehnička pomoć i obuka u novim tehnologijama obrade gline; organizovan je prevoz i skladištenje gline iz doline Mulemba; i obezbeđeno je osposobljavanje u tehnikama komercijalizacije kao i prodajno mesto u glavnom gradu Vitoria.

U slučaju naselja Joanne D’Arc, javni sastanci su meštanima omogućili da izraze svoju zabrinutost i interese. Tokom diskusija pronađeno je rešenje u saradnji sa državnim vodovodom i Sekretarijatom za očuvanje životne sredine. Obe ove organizacije posvetile su se stvaranju više zelenih površina, postavljanju zelenih barijera i otvaranju rekreativnog centra u ovom području.

Slučaj: Projekat za pitku vodu, kanalizaciju i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda u saveznoj državi Espirito Santo

Istaknuto: Učešće lokalnih zajednica u procesima predstavljanja informacija i javnog savetovanja doprinosi zadovoljavajućim merama koje nadoknađuju negativne posledice uticaja na životnu sredinu i unapređuju lokalne uslove života.

Projekat kontrole poplava u donjem toku reke Guayas je osmišljen da bi se smanjile poplave u seoskim i gradskim područjima, poboljšali zdravstveni i životni uslovi, podržao poljoprivredni razvoj i zaštitili prirodni resursi i životna sredina.

PU je sprovedena u sklopu studija izvodljivosti, a u opisu projekta su uključene odredbe za konsultacije zainteresovanih strana kako bi se osiguralo da i njihovi stavovi budu uzeti u obzir. Među zainteresovanim stranama bili su građani pogođeni projektom, lokalne i OCD iz cele države, kao i lokalni stručnjaci.

Prvi sastanak, u obliku sesije kratkog informisanja, uz prisustvo nekoliko OCD, održan je pre početka pripreme projekta. U kasnijim fazama, održano je ukupno šest savetodavnih sastanaka između agencija za implementaciju, OCD, predstavnika univerziteta i konsultanata.

Konsultacije su rezultirale sledećim zaključcima: Nacrt projekta je izmenjen kako bi se promenila pozicija odvodnih kanala i, uprkos većim troškovima, sačuvalo važno močvarno područje;

Slično tome, predloženi veliki ispust iz novog veštačkog jezera u reku je izostavljen iz planiranog razvoja zbog zabrinutosti OCD da bi oštetio šumu mangrova u ušću. Umesto toga, u saradnji sa OCD razvijen je nacrt ispusta sa više tačaka;

U projekt su tokom sprovođenja ugrađeni i mehanizmi učešća OCD, u vidu monitoringa.

Slučaj: Projekt kontrole poplava na nizvodnim delovima reke Guayas

Istaknuto: Rana i transparentna inkluzija OCDolakšava njihovoznačajno učešće.

BrazilZem

lja EkvadorZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

24 25

Kada je Slovenija pripremala svoj Program ruralnog razvoja, sprovedena je SPU kako bi se odredila saglasnost sa državnim ciljevima u oblasti zaštite životne sredine. Nadležno ministarstvo je pozvalo javnost da učestvuje u celokupnom procesu, a razvijen je poseban model saradnje i razmene informacija. Bilo je neophodno osigurati učešće različitih organizacija na lokalnim i regionalnim nivoima, OCD i stručnjake.

Nadležno ministarstvo je objavilo predlog Programa ruralnog razvoja na svojoj internet stranici i od pojedinaca i organizacija primilo preko 50 predloga i sugestija. Komunikacija između javnosti i ministarstva bila je dvosmerna. Ministarstvo je pisanim putem davalo odgovore i mišljenja na svaku sugestiju, predlog i pitanje. Za zainteresovanu javnost Program je takođe bio dostupan na CD-u, na papiru ili poslat elektronskom poštom. Ministarstvo je takođe na internet stranici pokrenulo forum na kom su javni službenici odgovarali na pitanja. Pored toga, održano je nekoliko koordinativnih sastanaka i radionica, a objavljene su i publikacije o predlogu Programa.

Detalji o javnoj raspravi su objavljeni u medijima. Nakon toga, ministarstvo je izdalo novi predlog Programa koji je dopunjen novim predlozima sa javne rasprave. Pre nego što je objavljen, svaka primedba ili sugestija je razjašnjena, uključujući i razlog njihovog razmatranja ili nerazmatranja.

Slučaj: Program ruralnog razvoja

Istaknuto: Dvosmerna razmena informacija doprinosi opštem razvoju.

© E

lio d

ella

Fer

rera

SlovenijaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

26 27

Plan „Mesta za reke“ imao je za cilj da odredi potrebne mere za zaštitu Holandije od plavljenja reke Rajne. Plan je obuhvatao kombinovanu upotrebu tradicionalnih pristupa (gradnja novih i dizanje postojećih nasipa) i mera prirodnog zadržavanja vode (produbljivanje rečnih korita, gradnju retencija, premeštanje nasipa). Sprovedena je SPU kako bi se izvođačima i donosiocima odluka omogućilo da pronađu najbolji mogući kompromis između bezbednosti, ekoloških koristi i troškova.Omogućeno je efektivno učešće javnosti tokom početne, ali i kasnije faze planiranja. Prvi krug učešća fokusirao se na informacije koje bi SPU trebalo da sadrži (npr. koje alternative ispitati i koje uticaje proceniti). Drugi krug učešća održan je nakon što su SPU i nacrt plana bili spremni, a fokus je bio na kvalitetu SPU i predlozima nacrta plana.Svaki krug učešća bio je organizovan na sledeći način:

Osim toga, kontinuirano učešće zainteresovanih strana obezbeđeno je tokom planiranja i pripreme SPU. Zainteresovana javnost – uprava, resorne agencije i OCD (koje se bave poljoprivredom ili životnom sredinom) su stalno konsultovane kako bi se pronašle održive alternative. Zbog toga su formirane dve „upravljačke grupe“. Koliko je bilo moguće, nacrt i odabir mera ublažavanja su urađeni zajednički.

Slučaj: Zaštita od poplava putem plana „Mesta za reke“

Istaknuto: Efikasno učešće javnosti popdrazumeva nekoliko sastanaka, analitičnu razmenu informacija i dijalog.

Na 150 m udaljenosti od jezera Ejmir pored Ankare planirana je izgradnja hotela. Područje oko jezera obuhvata i šumu koja se nalazi unutar granica strogo zaštićenog područja. Samo jezero je dom stotina vrsta ptica, životinja i biljaka. Jezero se nalazi unutar granica Bliskoistočnog tehničkog univerziteta.

Kada je započet proces PU, pod vođstvom Komore inženjera zaštite životne sredine civilno društvo i šira javnost su informisani o projektu i njegovom mogućem uticaju kroz aktivnosti na jezeru, kampanje na društvenim mrežama i preko drugih medija. Komora je izdala saopštenje za medije, mesto su posetili i članovi parlamenta, a osnovan je forum OCD kako bi se razgovaralo o projektu. Na jezeru je održan javni sastanak a u posetu su drugi put došli i članovi parlamenta, nakon što je na društvenim mrežama pokrenuta kampanja „Zaštitimo Ejmir“.

Na dan javnih konsultacija zabeležen je značajno učešće javnosti, uključujući predstavnike civilnog društva, šire javnosti, akademske zajednice i medija iz cele Ankare. Javnost je bila dobro informisana o projektu izgradnje hotela i njegovim efektima na okolno područje. Postavljali su pitanja investitorima o nedostatku centara za obradu; pretnji pticama i životinjama koje naseljevaju područje; pogrešnom razumevanju da je jezero pod isključivom upravom Univerziteta. Kompanija nije mogla da na zadovoljavajući način odgovori na pitanja učesnika, a predstavnici medija su raspravu snimili. Nakon sastanka, investitor je odlučio da odustane od procesa PU, ali i od samog projekta.

Slučaj: Izgradnja hotela u blizini jezera Eymir (Ankara)

Istaknuto: Široko i raznovrsno učešće javnosti doprinelo je produktivnim odlukama i omogućilo konstruktivno uključivanje lokalnih zajednica u proces donošenja odluka, što je kasnije rezultiralo očuvanjem zaštićenog područja.

HolandijaZem

lja TurskaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

Prvi deo svakog sastanka bio je tzv. „informativni pult“ gde su građani mogli postavljati pitanja, dobiti objašnjenja, deliti informacije i sl.;

Drugi deo sastanka bilo je formalno „slušanje“ tokom kojeg je svako mogao da uputi zvaničan komentar, koji bi bio zabeležen i na koji bi bilo odgovoreno u SPU ili konačnoj odluci.

Na 15 lokacija uz reku organizovani su celodnevni sastanci otvoreni za javnost;

28 29

Detaljni prostorni plan (DPP) je trebalo da odredi infrastrukturni koridor dalekovoda preko cele zemlje, kao i moguće polazne tačke i pravce za postavljanje podmorskog kabla za povezivanje sa Italijom.

Širina predloženog koridora iznosila je jedan kilometar. Zbog postojećih prirodnih i kulturoloških uslova, bilo je praktično neizbežno da njegova ruta preseče ili prođe blizu nekoliko zaštićenih područja. Iz tih razloga, bilo je potrebno sprovođenje SPU.

Vlada i radni tim DPP-a obezbedili su pristup informacijama. Obavljene su javne rasprave o detaljno predstavljenim problemima i alternativama. Sastanci su održani u opštinama na koje je uticao DPP-om i u Crnogorskoj akademiji nauka i umetnosti. Pored toga, održan je i poseban sastanak o uticajima alternativnih ruta na nacionalne parkove. Kao ključni učesnici na ovom sastanku prisustvovali su stručnjaci za biodiverzitet i uprave nacionalnih parkova. Dodatna studija o biodiverzitetu je izrađena za DPP i pripremu SPU kako bi se prepoznali praznine u znanju, nakon što je nedostatak podataka o biodiverzitetu posebno naglašen tokom javnih sastanaka.

Javne rasprave doprinele su prepoznavanju svih dragocenih prirodnih i kulturnih dobara na koje koridor može da utiče (a samim tim i dalekovodi); razmatranju alternativa (i konačnom usvajanju smera i lokacija, najmanje štetnih po okolinu); određivanju mera za ublažavanje posledica. Na primer, jedna od alternativa polazne tačke za podmorski kabl je odbačena zbog činjenice da je prepoznata kao moguće zaštićeno morsko područje. Još jedna od alternativa za severni deo dalekovoda (iznad Lever Tare) je odbačena zbog „Deklaracije o zaštiti reke Tare“.

Slučaj: Detaljni prostorni plan za dalekovod i podmorski kabl

Istaknuto: Efikasno učešće javnosti vodi do predloga uravnoteženijih rešenja sa najboljim potencijalom za održivu učinak.

Generalni plan lokalnog razvoja namenjen Opštini Tirana po zakonu je morao proći SPU. Informacije o ovom procesu bile su dostupne na internetu (na stranicama opštine i izvođača SPU), na TV programima i u novinama. SPU su putem elektronske pošte delile i OCD koje se bave zaštitom životne sredine.

Početni datum javne rasprave je pomeren, kako bi se dalo dovoljno vremena zainteresovanim stranama da pročitaju sve relevantne dokumente (budući da su oni podeljeni dan pre zakazanog datuma rasprave). Na javnoj raspravi bili su prisutni brojni učesnici: OCD koje se bave zaštitom životne sredine, nezavisni stručnjaci, građani Tirane, studenti, novinari, predstavnici poslovnog sektora kao i zvanični predstavnici opštine i nadležnih ministarstava. Uz iznošenje komentara tokom javne rasprave, učesnici su konsultantu odgovornom za pripremu SPU pružili i povratne informacije u pisanoj formi.

Ovakav proces učešća javnosti doveo je do preoblikovanja razvojnog plana čime je osigurano da u obzir budu uzete zelene površine i „zeleni mostovi“, javni prevoz, nove površine kontrolisanog razvoja i renoviranje arhitektonskog nasleđa.

Slučaj: Plan lokalnog razvoja Opštine Tirana

Istaknuto: Transparentno i inkluzivno donošenje odluka vodi rešenjima prihvaćenim i podržanim od šire grupe učesnika.

Crna GoraZem

lja Albanija Zem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

30 31

© A

ndri

ja V

rdol

jak

32 33

PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU

Predstavnici Vlade Šri Lanke i američka kompanija postigli su tzv. „Ugovor o ulaganju“ koji se tiče nalazišta fosfata u distriktu Anuradhapura. Grupa podnosilaca peticije, meštani iz tog područja koji su se bavili zemljoradnjom, žalili su se da Ugovor krši njihova prava garantovana Ustavom.

Pojedinci podnosioci peticije su imali pravni osnov da traže svoja prava garantovana Ustavom. Sud je poveo računa o njihovim pravima, koja su bila u vezi sa kolektivnim pravima svih stanovnika Šri Lanke. Sud je istakao da bi se stopa iskopavanja povećala do te mere da bi iscrpele sve postojeće rezerve fosfata. Kako su fosfati neobnovljiv resurs, takav plan ispitivanja ne bi bio u interesu budućih generacija. Shodno međunarodnim normama, prirodni resursi se moraju sačuvati kako bi se zadovoljile i potrebe budućih generacija.

Vrhovni sud Šri Lanke, u slučaju Eppawela, zaključio je da je Vladin predlog da rudnik fosfata iznajmi privatnoj kompaniji na 30 godina u sukobu sa principima održivog razvoja i da nije bio predmet adekvatne procene uticaja na okolinu. Ističući važnost javnog pristupa informacijama od značaja za životnu sredinu i kao i pristup sudovima, Vrhovni sud se oslonio na politike Evropske komisije i Deklaraciju iz Rija, koji su u skladu sa fundamentalnim pravima garantovanim Ustavom Šri Lanke.

Slučaj: Stanovništvo protiv ugovora o ulaganju

Istaknuto: Ekonomske povlastice stranim investitorima, nisu uvek važnije od dobrobiti lokalnog stanovništva.

Vrhovni sud Filipina, u slučaju Oposa, potvrdio je pravo grupe dece da podnesu tužbu u svoje, ali i u ime generacija koje tek dolaze, protiv prekomerne seče koju je odobrilo Ministarstvo zaštite životne sredine. Tužba je zasnovana na pravu na „skladnu i zdravu životnu sredinu“ koje je deo Ustava iz 1987.

Vrhovni sud je odlučio da podnosioci mogu, kao pojedinci i u ime svoje i budućih generacija, podneti zajedničku tužbu. Njihovo pravo da tuže u ime budućih generacija je zasnovano na konceptu međugeneracijske odgovornosti, koliko i pravo na skladnu i zdravu okolinu. To pravo je uzelo u obzir „ritam i harmoniju prirode“. Ovo, između ostalog, uključuje racionalno raspolaganje, korišćenje, upravljanje, obnovu i očuvanje državnih šuma, minerala, zemlje, voda, ribarstva, živog sveta, priobalnih područja i drugih prirodnih resursa. Osim toga, njihovo ispitivanje, razvoj i korišćenje mora biti podjednako dostupno sadašnjim i budućim generacijama.

Sud je odlučio da poništi sve postojeće i da prekine izdavanje novih dozvola za seču koje nisu u skladu sa opštim pravima na zdravu životnu sredinu.

Slučaj: Deca protiv prekomerne seče drveća

Istaknuto: Skladna i zdrava ekološka sredina je pravo sadašnjih i budućih generacija.

Šri Lanka FilipiniZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikZe

mlja

34 35

Razvoj industrijske zone trebalo bi da odgovara opštinskim prostornim planovima. Međutim, u jednoj belgijskoj opštini prostorni plan je poništen bez odgovarajućeg dokumenta. U isto vreme, opština je odobrila razvoj industrijske zone.

Inter-Environnement Wallonie, krovna OCD za zaštitu životne sredine u francuskom govornom području Belgije, pokrenula je postupak protiv odluke poništavanja prostornog plana tvrdeći da takva odluka predstavlja povredu proceduralnih garancija i samim tim krši obavezu iz belgijskog Ustava u smislu zaštite prava na zdravu životnu sredinu. Preciznije, meštani: a) su smatrali da razvoj ovog područja nije u skladu sa svim relevantnim standardima i zakonskim odredbama; b) nisu dobili ni procenu uticaja na životnu sredinu samog programa za sporno područje; c) nisu imali pravo glasa oko načina na koji bi se područje razvijalo.

Sud je saopštio da je pre stupanja na snagu odluke, industrijska zona morala biti usklađena sa opštinskim prostornim planom za to područje. Usklađenost dokumenata morala bi se dokazati, pored drugih proceduralnih koraka, i putem procene uticaja na životnu sredinu. Prema tome, sud je procenio da procena uticaja na životnu sredinu koja ispunjava zahteve Direktive o PU EU i Arhuske konvencije, nije sprovedena, te je zatražio da se ovi propusti isprave.

Slučaj: OCD protiv neplanskog razvoja

Istaknuto: Lokalno stanovništvo mora imati pravo glasa u razvoju svog okruženja.

BelgijaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik©

And

rija

Vrd

olja

k

36 37

OCD Eco-TIRAS (Međunarodno ekološko udruženje čuvara reke) podnela je zahtev državnoj agenciji za šumarstvo „Moldsilva“ da objavi određen broj ugovora o iznajmljivanju zemljišta kojim upravlja državni šumski fond. Moldsilva je odbila ovaj zahtev sa obrazloženjem da se radi o velikoj količini traženih informacija te je tražila od OCD da opravda svoj interes za iste. Zahtev za informacije od javnog značaja je ponovo upućen, kao i odbijenica. Ovaj put, po zakonskom osnovu obaveze o poverljivosti informacija. Niti jedna od dve odbijenice nije sadržala informacije o tome kako zatražiti postupak preispitivanja odluke.

Eco-TIRAS je zatim podeo tužbu na Žalbenom sudu u Kišinjevu osporavajući odbijenice i tvrdeći da je Moldsilva obavezna obezbediti kopije svih ugovora na zahtev. Žalba se temeljila na nadležnim zakonima moldavskog zakonodavstva te se pozvala na definiciju „informacija od značaja za životnu sredinu“ iz Arhuske konvencije.

Žalbeni sud je potvrdio stanovište Eco-TIRAS-a budući da je OCD registrovana s ciljem da doprinese poboljšanju živote sredine, održive upotrebe kao i zaštite prirodnih resursa u slivu reke Dnjestar. Sud je takođe zaključio da je odbijenica Moldsilve kršenje Zakona o pristupu informacija, koji propisuje da osoba koja traži pristup informacijama nije obavezna opravdavati svoj interes za iste. Nadalje, u skladu s tim Zakonom, pristup informacijama ne može biti ograničen u slučajevima gde su informacije od javnog interesa i koje se odnose na zaštitu životne sredine. Čak i ako Zakon odobrava određene izuzetke, Moldsilva nije uspela da dokaže da njihova odbijenica ispunjava kriterijume neophodnosti zaštite prava i zakonitih interesa pojedinca, i da bi povreda tih interesa bila veća od interesa javnosti za pristup takvim informacijama.

Sud je odlučio u korist Eco-TIRAS-a i naredio da Moldsilva pruži tražene informacije.

Slučaj: OCD protiv ugovora u šumarstvu

Istaknuto: Lica koja traže pristup informacijama nisu obavezna obrazlagati svoj interes za informacije.

Udruženje za zaštitu životne sredine i potrošača (Codacons) podnelo je tužbu protiv Ministarstva zaštite životne sredine pred Regionalnim upravnim sudom. Udruženje je tvrdilo da Ministarstvo životne sredine krši odredbe Zakona o instituciji Ministarstva zaštite životne sredine iz 1986. i Pravila o šteti u životnoj sredini time što nije uspostavilo Nacionalni savet za životnu sredinu – savetodavno telo koje bi pružalo stručnu podršku nadležnom Ministarstvu u pitanjima bitnim za životnu sredinu.

Codacons je tvrdio da je Ministarstvo životne sredine prekršilo principe sadržane u drugom stubu Arhuske konvencije, jer bi jedan od ciljeva rada Nacionalnog saveta za zaštitu životne sredine bio da omogući učešće javnosti u procesima donošenja odluka u pitanjima bitnim za životnu sredinu.

Sud je odbacio tvrdnju Codaconsa i usvojio stav da bi „interes javnosti za učešćem“ postojao tek nakon uspostavljanja Nacionalnog saveta za zaštitu životne sredine, i da odluka o osnivanju potpada pod diskreciono pravo Ministarstva životne sredine.

Žalba na ovu presudu je upućena Državnom savetu Republike Italije koji je odlučio da odluka u pogledu uspostavljanja Nacionalnog saveta za zaštitu životne sredine nije diskreciono pravo Ministarstva životne sredine. Pozivajući se na Zakon iz 1986. utvrđeno je postojanje javnog interesa u osnivanju Nacionalnog državnog veća te je ustanovljen „direktan interes“ OCD koje se bave životnom sredinom da učestvuju u svim procesima donošenja odluka koje sprovodi Nacionalni savet za zaštitu životne sredine.

Iz ovih razloga, Državni savetje podržao žalbu Codaconsa i zatražilo od Ministarstva životne sredine da postpupi po njoj i u osnuje Nacionalni savet za zaštitu životne sredine.

Slučaj: OCD protiv lošeg sprovođenja zakona

Istaknuto: OCD imaju direktan interes da učestvuju u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.

MoldavijaZem

lja ItalijaZem

lja

Azija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

38 39

Kompaniji u Republici Srpskoj (entitetu Bosne i Hercegovine), dodeljena je koncesija za izgradnju hidreoelektrane „Lomska“ instalisane snage 0,22 MW. Koncesija je data prema potpunoj pratećoj dokumentaciji, uključujući i PU na životnu sredinu. Međutim, nakon izdavanja koncesije, izvođač i nadležno ministarstvo postigli su sporazum o aneksu ugovora o koncesiji koji je povećao instalisanu snagu na 4,8 MW (tj. 22 puta više od prvobitno odobrene instalirane snage). Izdata jei nova ekološka dozvola za postrojenje povećanog kapaciteta, iako procena uticaja za njega nikada nije sprovedena.

Lokalna OCD podnela je tužbu protiv nadležnog ministarstva tražeći poništenje ekološke dozvole. U tužbi je navedeno da su prvobitni dokumenti, uključujući i PU i druge radnje, sprovodene za hidroelektranu znatno niže instalisane snage.

Sud je prihvatio tužbu i poništio dozvolu. Sud je takođe zatražio od ministarstva da prilagodi sve proceduralne dokumente kako bi odražavali stvarno stanje na terenu.

Međutim, nadležno ministarstvo je podnelo zahtev Vrhovnom sudu Republike Srpske za preispitivanje odluke suda po službenoj dužnosti. Ovaj proces još uvek traje. Za to vreme, ministarstvo je izdalo novu ekološku dozvolu na osnovu starog zahteva, u potpunosti ignorišući odluku suda.

Lokalno udruženje, uz podršku centra Arhus u Banjaluci, podnelo je tužbu protiv ministarstva zbog izdavanja nove dozvole. Sudski spor još uvek traje.

Slučaj: Lokalna OCD protiv manipulacije zakonom

Istaknuto: Značajne promene u idejnom projektu zahtevaju nove procese donošenja odluka.

Tę M

iche

l Gun

ther

Bosna i Hercegovina

Zem

ljaAzija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

© A

ndri

ja V

rdol

jak

40 41

Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je i nakon toga nekoliko puta obnovilo energetsku dozvolu za gradnju i rad hidroelektrana od 48 MW Brodarevo I i II na reci Lim, u blizini Prijepolja. Kada je odobrena studija izvodljivosti, projektovana snaga prvo je povećana na 58,4 MW a zatim na 59,1 MW. Organizovane su dve javne rasprave, obe sa značajnim nedostacima u smislu pristupa informacijama i prilikama za učešće javnosti u njima, nakon čega je odobrena i PU za projekat.

Projekat je od samog početka nailazio na veliki otpor lokalne zajednice. Razlog za ovo je činjenica da bi izgradnja hidroelektrana imala negativan uticaj na obližnja područja, koja su bila u procesu dobijanja zakonske zaštite. Lokalna zajednica je ubrzo dobila podršku OCD iz Prijepolja i jugozapadne Srbije. Pored toga, poduhvat su podržale i organizacije iz cele zemlje i inostranstva. OCD iz Crne Gore postavile su pitanje prekograničnog uticaja projekta svojim vlastima. Kao rezultat toga, vlada Crne Gore je izdala negativno mišljenje o PU (putem specijalno formirane komisije u skladu sa Espoo konvencijom).

Lokalne zajednice i OCD podnele su tužbu pred Upravnim sudom Republike Srbije, osporavajući dozvolu za PU i energetsku dozvolu koja je odobravala gradnju hidroelektrana.

Sud je uvažio ove tvrdnje i izdao konačnu i neopozivu presudu koja je poništila odluku o dozvoli gradnje hidroelektrana Brodarevo I i II. Sud je takođe poništio PU i naredio nadležnom ministarstvu da ponovo pokrene proceduru.

Slučaj: Lokalna zajednica i OCD protiv nepropisno sprovedenih procesa učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču zaštite životne sredine.

Istaknuto: Zakon se mora poštovati u svim slučajevima, uključujući i omogućavanje pristupa informacijama i pravo na relevantno i transparentno učešće javnosti.

U svom obrazloženju, Sud se pozvao na Zakon o opštem upravnom postupku; Zakon o potvrđivanju Arhuske konvencije (pristup dokumentima nije bio u potpunosti omogućen); Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu (kršenje materijalnih prava povezano sa nezakonitom organizacijom javnog uvida i javne rasprave) i Zakon o potvrđivanju Espoo konvencije (budući da PU nije obuhvatila procenu uticaja na životnu sredinu Crne Gore).

SrbijaZem

ljaAzija Australija Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikEvropa Azija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika AntarktikAzija AustralijaEvropa Severna Amerika Južna Amerika Afrika Antarktik

42 43

© A

ndri

ja V

rdol

jak

44 45

IZVOR INFORMACIJA

Estonijahttp://www.justiceandenvironment.org/_files/file/2009/06/eia-sea_good_examples.pdfhttp://www.justiceandenvironment.org/_files/file/2009/06/eia-sea_good_examples.pdf

Mađarskahttp://halaszat.kormany.hu/admin/download/0/5d/10000/Strategic%20Environmental%20Assessment%20of%20the%20National%20Fisheries%20Strategic%20Plan%20of%20Hungary%20and%20the%20Operational%20Programme%20for%20Fisheries%20of%20Hungary.pdf

Namibijahttp://www1.oecd.org/officialdocuments/publicdisplaydocumentpdf/?cote=DCD/DAC(2006)37&docLanguage=Enhttp://www.mme.gov.na/files/publications/e0f_Schneider%20and%20Walmsley.pdf

Novi ZelandPublic Participation In Environmental Impact Assessment (EIA). A dissertation presented in partial fulfilment of the requirements of International Masters Degree in Environmental Policy and the Global Challenge, Spring 2003, By John Scott and Jude M. Ngoran, Roskilde University. https://pdfs.semanticscholar.org/4294/27abf85e2a5fe4f7c4be33e62df8bcb60750.pdf

Švedskahttp://www.wwf.se/source.php/1687886/wwfpreventingpaperparksfullreport.pdf

Brazil EIA Training Resource Manual, UNEP, 2012http://documents.worldbank.org/curated/en/645351468742891781/pdf/multi-page.pdf

Danskahttp://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=SPEECH/03/316&format=HTML&aged=0&language =EN&guiLanguage=enhttp://ec.europa.eu/environment/archives/eia/pdf/eia_outcome.pdf

Finskahttp://ec.europa.eu/environment/integration/pdf/05_24_02_eai_case.pdfhttps://ec.europa.eu/transport/sites/transport/files/themes/infrastructure/news/doc/2015-05-28-coordinator-work-plans/wp_nsb_final.pdfhttp://ec.europa.eu/transport/infrastructure/tentec/tentec-portal/site/brochures_images/CE_WEBdeliveringTETNbrochure.pdf

Ekvadorhttp://documents.worldbank.org/curated/en/645351468742891781/pdf/multi-page.pdf

Holandijahttp://api.commissiemer.nl/docs/mer/diversen/views_experiences_2009_p20-25.pdf

Slovenija http://www.justiceandenvironment.org/_files/file/2009/06/eia-sea_good_examples.pdf

Turskahttp://www.cmo.org.tr/resimler/ekler/cb01f8dbdd11d2b_ek.pdf?tipi=67&turu=H&sube=1

Albanijahttp://www.tirana.al/publimepdf/faza3/TR030_VSM-report.pdf

Bosna i Hercegovinalična komunikacija

Šri Lankahttp://www.ecolex.org/details/court-decision/bulankulama-and-others-v-secretary-ministry-of-industrial-development-and-others-56549d3d-ddbb-4b6d-97f4-3cae6a6c8af7/

Crna Gorahttp://www.mrt.gov.me/rubrike/planska-dokumentacija/2011/108561/Detaljni-prostorni-plan-za-koridor-dalekovoda-400-kV-sa-optickim-kablom-od-Crnogorskog-primorja-do-Pljevalja-i-podmorski-kabal-5.htmlhttp://www.ebrd.com/work-with-us/projects/esia/montenegro-lastva---pljevlja-transmission-line.html

Filipinihttp://digestingcases.blogspot.ba/2015/06/oposa-vs-factoran.html

Srbijalična komunikacija

Belgijahttps://www.unece.org/env/pp/tfaj/jurisprudenceplatform.html

Moldavijawww.unece.org/fileadmin/DAM/env/pp/a.to.j/Jurisprudence_prj/REPUBLIC_OF_MOLDOVA/Summary_RepublicMoldova_2008_Moldsilva.pdf

Italijawww.unece.org/fileadmin/DAM/env/pp/a.to.j/Jurisprudence_prj/ITALY/Codacons/Italy_2007_Codacons.pdf

46 47

Više informacija na:CO-SEED

www.co-seed.eu

E-mail: info@co-seed.eu

Tel: +387 36 830 270

Koordinator projekta:

WWF - Turska

Projektni partneri:

Udruga DinaricaBosna i Hercegovina

Institut za zaštitu prirodeAlbanije

Green HomeCrna Gora

DZPPS - Društvo za zaštitui proučavanje ptica Srbije

Srbija

WWF Adria – savetodavna uloga

Grafički Dizajn:Filip Golome

Ova publikacija je finansirana od strane Evropske

unije. Za sadržaj ove publikacije je isključivo

odgovaran projektni tim CO-SEEDa i ni na koji način

ne odražava mišljenja i stavove Evropske unije.

Ovaj projekat je finansiran

od strane Evropske unije

© A

ndri

ja V

rdol

jak

48