192_POSLOVNA ETIKA

7/23/2019 192_POSLOVNA ETIKA

1/19

POSLOVNA ETIKA

POJAM I ZNACAJ ETICKIH KODEKSA U

SAVREMENOM KORPORATIVNOM

POSLOVANJU

Sadrzaj:

Uvod

.3

1.Eticki

koeksi4

2.Pojam I znacaj etickih kodeksa u saremenom koporativnomposovanju!

2.1. Posovni

mora."

1


2/19

2.2. Posovni

#onton..$2.3. %enadzment

.&3. 'asto su vazni eticki

kodeksi(...................................................................114. )snovna

nacea

..124.1. *aceo

od+ovornosti..124.2. *aceo zakonitosti I

posovanja..124.3. *aceo savesnosti I

postenja..12

4.4. 'a#rana zoupotre#eprava.12

4.!. Postovanje posovnih

partnera.124.". ,odjenje

pre+ovora134.$. Sastavjanje u+ovornih

odred#i..134.&. 'a#rana zakjucivanja -ktivnih simuovanih

u+ovora..13

4.. /uznost ispunjenjao#aveza13

4.10. Izvrsavanje o#aveza I ostvarivanje

prava..134.11. %irno resavanje

sporova14!. Prava I o#aveze

zaposenih.14!.1. 'a#rana

diskriminacije.

.14!.2. Pravo na zdrav radni

prostor14!.3. 'a#rana upotre#e narkotika I

akohoa14!.4. Pravo na strucno

usavrsavanje1!

2


3/19

!.!. Pravo na zaradu I o+raniceno radno

vreme..1!!.". Postovanje poitickih prava

zaposenih1!!.$. )dsustvo poitickih

o#aveza..1!!.&. 'astita inormacija o

zaposenima..1"!.. 'astita ica sa trajnim ii privremenim pose#nim

potre#ama..1"

'akjucak

1$

iteratura

Posovna etika u preduzetnickom #iznisu /. Su#oticEtika posovne poitike ,o+ /.

ant I posovna etika )ric .

Posovna etika I vestine komuniciranja /. Su#otic

3


4/19

uvod

)d samo+ pocetka posovanja i razvoja preduzeca i kompanija sticanja

pro-ta nacina rada i posovanja #o+atstva i ostaih po+odnosti koje pruza

do#ro i uspesno posovanje namece se jedno pitanje: da i posovanje ima

dodirnih tacaka sa moraom i moranim ponasanjem sa pojedinaca i +rupa(

%ozemo takodje imati i diemu oko to+a da i #o+atstvo neminovno ima i

sumnju zavist i nepoverenje u acinu sticanja poreku i +omianju isto+.

Posmatranje odnosa izmedju posovanja i etike moze se prosiriti na nacin

rada koriscenjem prirodnih I ekonomskih resursa rukovodjenje preduzecem

vasnicke odnose odnos pema zaposenima kvaitet rada odnos premaokanoj zajednici drzavi I rei+iji. %no+i ce konstatovati da istoijski razvoj

ekonomskih odnosa ne ostavja mno+o prostora za tezu da su etika I

posovanje u neposrednoj vezi. /ru+i ce pk reci da etika I nacin rada I

posovanja upravjanje preduzecem I or+anizovanjem nemaju #as nista

zajednicko+. *eki ce zakjuciti da ekonomija nema #as nikakvu o#avezu niti

4


5/19

potre#u da #ude morana a ima I onih koji #i dodai da ekonomija I

posovanje ne moze #iti eticna sve I da zei da #ude.

*a dru+oj strani postoji misjenje da posovanje #ez moranih kriterijuma Iekonomija #ez posovne etike ne mo+u dati trajnije sta#inije I znacajnije

rezuate. '#o+ to+a se cesto +ovori o potre#i uvodjenja eticko+ kodeksa u

principe posovanja rada I rukovodjenja u svim preduzecima. 5u se jos javja

diema o tome da i je posovna etika stvar icne savesti direktora suz#enika

radnika ii je to rezutat koektivno+ I zajednicko+ moraa neke +rupe

zajednice. U danasnje vreme oznaceno kao do#a +o#aizacije ova dva

suprostavjena stava o odnosu posovanja I etike do#ijaju sve vise na znacaju

I traze sto potpuniji od+ovor koji ce #iti podupret svestranijim

interdiscipinarnim istrazivanjem. 6ini se da je danas ovo pitanje opet

aktuaizovano I ono postaje nezao#iazno kako u nerazvijenim zemjamazemjama u procesu tranzicije tako I u onim najrazvijenijim ekonomijama I

drustvenim preduzecima.

1.Eticki kodeksi(

Eticka od+ovornost o#uhvata one eticke norme standarde I ocekivanja koji

odrazavaju zainteresovanost za ono sto korisnici zainteresovani I akcionari

smatraju kao er I posteno I stiti morana prava okruzenja.

omponente eticke od+ovornosti preduzeca podvace da je vazno da

preduzece posuje na nacin konzistentan sa ocekivanjima drustveno+ moraa

I etickih normi da se uoce I respektuju nove ii rastuce eticke norme

usvojene od drustva da se spreci kompromitovanje etickih normi u

nastajanju da se ostvare cijevi preduzeca.

!


6/19

Etika je +rana -ozo-je koja se #avi pitanjima morano+ ponasanja.

Proucavanje etike moze ponuditi sredstva za donosenje teskih moranih

oduka icnih I proesionanih. 6ij nije da se donose eticke oduke skojim ce

se svi soziti vec da se ojaca nasa sposo#nost da na racionanoj osnovi#ranimo kriticke sudove. Eticke dieme su svuda oko nas I kao sastavni deo

zivota predstavjaju konstantan izazov nasem osecaju za etiku. ,ecina nas #i

na isto pitanje od+ovoria na osnovu ranije zauzetih stavova. 7i da i onda

mozemo da od#ranimo oduke uspostavjene na nekim etickim principima( 5o

je sustina proucavanja etike 8 da naucimo kako javno da opravdamo nas

eticki iz#or na osnovu cvrstih etickih primesa.

) etici se cesto misi kao o racionanom procesu primene postojecih principa

priikom sudara dva morana o+ranicenja. *ajteze eticke dieme nastaju

kada dodje do suko#a dva ispravna morana o+ranicenja. 'ato etika cestopodrazumeva ravnotezu suprostavjenih ispravnih od+ovora tamo +de nema

onih tacnih.

Primer moze #iti radnik na posu koji o#eca da ce cutati kada mu se koe+a

poveri da je potkradao -rmu. 7ko se pokusa da od prvo+ radnika izvuce

potvrdu priznanja dru+o+ prvi ranik mora da odmeri ojanost koe+i 9kao

morane vrednosti prema posvecenosti istini 9kao dru+oj moranoj vrednosti

rsenje eticko+ kodeksa sankcionise se na primeran I pravican nacin. rsenje

eticko+ kodeksa moze predtavjati I povredu odredjenih u+ovorenih

sporazuma koji za posedicu mo+u imati I razdruzivanje icencirano+ cana I

or+anizacije. )dred#e ovo+ eticko+ kodeksa u svakom casu podezu

primenjivom pravu. 7ko je neka odred#a eticko+ kodeksa u suprotnosti sa

primenjivim pravom zakonom praviom I re+uativom tada ce se to

primenjivo pravo zakon ii re+uativa proveriti. 7+encija za promet

nekretnina moze ovaj kodeks povremeno menjati. Uz sa+asnost -rme ovajeticki kodeks moze menjati I re+ionani direktor z#o+ nje+ove primene u

odredjenoj re+iji kako #i on #io pria+odjen o#icajima I radnoj praksi tr+ovaca

nekretninama.

"


7/19

2.Pojam I znacaj etickih kodeksa u savremenom

korporativnom posovanju

/anas je svima jasno da se u posovnoj praksi neeticko ponasanje ne moze ni

dozvoiti ni na+raditi. *astaje novi koncept posovno+ ponasanja koji poazi

od u+rozavanja prava I interesa dru+ih koji poazi od ostvarivanja opstih

drustvenih interesa koji izmedju ostao+ o#uhvataju kvaitetno radno

okruzenje u kome posovni uspeh konkurentnost I ostvarivanje pro-ta ne

zavise ni od ce+a dru+o+ osim prava I duznosti koji se primenjuju u

oducivanju. U prakticnom posovnom ponasanju sve vise se vodi racuna o

od+ovornosti u svim vrstama I o#icima aktivnosti u #iznisu a posovna etika

postaje naucna discipina #ez koje posovanje ne moze uspesno I pro-ta#ino

da opstane.

Pod posovnom etikom se podrazumeva se o#aveza da se posao o#avi naod+ovarajuci nacin I podrazumeva se od+ovornost za nje+ovo odo#ravanje. U

tom smisu morano od+ovorna oso#a se o#avezuje da posao o#avi I da

preuzme od+ovornost za neuspeh ii +resku. )d+ovornost moze #iti icna

kada se krse eticke norme I pojedinac stice icnu korist na racun opstih

interesa kompanije a moze #iti I koorporativna drustvena od+ovornost.

Pod posovnom etikom se podrazumeva I or+anizaciona korporativna kutura

koja se odnosi na pravia eticko+ ponasanja osnovne vrednosne sistemeeticke principe I speci-cna eticka pravia koja kompanija nastoji da primeni.

Pod posovnom etikom se podrazumevaju I vrednosti morano+ ponasanja

kao I norme eticko+ ponasanja pretocene u kodeks proesionanom ii

posovno+ ponasanja tzv. Posovni #onton.

$


8/19

2.1.Posovni mora

Posovni mora je skup nepisanih opstih moranih normi I vrednosti koji

odredjuju ponasanje u svim posovnim odnosima I svim vremenima.

)snovne karakteristike posovno+ moraa odnose se na postovanje icnosti

uzajamno postovanje I poverenje postovanje razicitosti savadavanje razika

I uvazavanje interesa dru+ih zastitu dostojanstva od+ovornost I duznostprema dru+ima. )dnosi se na postovanje o#icaja I namera posovni

kompromis I humanost samostanost tacnost kreativnost toeranciju.

Posovni mora o#avezuje sve ucesnike u posovanju a pose#no menadzere.

%enadzeri #i tre#ao da #udu morane icnosti sa iz+radjenim unutrasnjim

osecajem koji se odnosi na morau od+ovornost. Pored o#razovanja I smisa

za upravjanjem menadzer #i tre#ao da ima smisao za medjujudske odnose

sposo#nost da razume drustveno I prirodno okruzenje da poznaje psihoo+ijuponasanja mentaitet eticke standarde I morane sisteme.

Pod su#jektivnim moraom podrazumeva se su#jektivna shvatanja pojeinca

dok se pod o#jektivnim moraom podrazumeva mora drustva ii odredjene

drustvene zajednice.

'a nepostovanje moraa ne primenjuju se or+anizovane drustvene sankcijevec sankcije koje primenjuje neor+anizovano drustvo. 5e sankcije pocinju

+rizom savesti a ide do mere #ojkota iz#e+avanja I od#acivanja pojedinaca

koji ne stupa sa moraim normama to+ drustva. *jih primenjuju dru+i judi ii

cea zajednica. Iako ove sankcije astaju spontano moze se reci da su one

e-kasne I da predstavjaju kaznu za pojedinca koji krsi moranu normu

drustva. )n je reativan I nije isti u svim drustvenim +rupama I periodima.

&


9/19

kodeks su;i kao okvir u kojemu #i se tre#ai kretati i na taj naazicita drustva su u razicitim periodima imaa razicite morane vrednosti

sto znaci da se mora vremenom menja. %oranost u+avnom nastaje kada

judi pocinju da se udruzuju I osanjaju na uzajamnu zavisnost.

2.2.Posovni #onton

5eznja savremeno+ drustva ka otvaranju novih horizonata prosirivanja vidika

I uma dovee su do tao+a da su reci etika I mora iz+u#ii svoje izvorno

tumacenje.

/anas se uzimaju reativno I zavise od sucaja do sucaja. %edjutim posovna

etika je nesto sto u iteraturi I praksi ima jedinstveno znacenje koje

podrazumeva medjujudske odnose u posovnom okruzenju kodekse

ponasanja stvaranje imidza posovnih judi I njihovo or+anizovanje u

posovanje. Posovni #onton moze se uzeti kao pravio ponasanja koje

kompaniji donosi u+ed od strane kijenata I partnera kao predusov da seneki poso pocne I zavrsi sa uspehom.

Posovni #onton unutar -rme odnosi se na medjujudske odnose.

5imski rad je u+avnom ono na cemu se insistira jer protok inormacija

konsutovanje s koe+ama I zajednicko resavanje pro#ema o#ez#edjuje

pokrivanje svih sera posovanja I sprecava nastajanje propusta koji mo+u

nastati u toku rada.

Posovno okruzenje cini speci-cnu zajednicu koja cesto moze izaci iz okvira

radno+ vremena. oe+e u toku radno+ vremena dosta vremena provode

zajedno tako da su neminovno upuceni I na privatne zivote jedni dru+ih.

*eretko se desava da uspostave prijatejske odnose I odaze na zajednicka

okupjanja. Postovanje hijerarhije I nadredjenih u nekoj or+anizaciji je

znacajan eemenat posovne etike. )dnos sa nadredjenim tre#a da #ude
http://hr.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1tehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Tr%C5%BEi%C5%A1te


10/19

zasnovan na postovanju I poverenju I takav da uvek mozete da se

konsutujete sa seom o nepaniranim situacijama u tok neko+ projekta.

Posovna etika I posovni #onton predstavjaju vrstu ponasanja koji #i svaka

kompanija tre#aa da uvrsti u svoje posovanje. *a taj nacin se stvara

prijatnija I proesionanija atmosera medju zaposenima.

2.3.%enadzment

U savremenom posovanju razvoj or+anizacije je u cvrstoj vezi sa razvojem

menadzmenta jer je e-kasna unkcija menadzmenta predpostavka rasta I

razvoja or+anizacije. %enadzment se javja kada judi zee da saradjuju da #i

reaizovai postavjene cijeve. 'ajednicko za sve or+anizacije je:

Postojanje cija

6ij mora da #ude privacan da #i se judi ukjucii u or+anizacij

Postojanje resursa

Postavjanje or+anizacione strukture

/o cija se akse stize ukoiko se rad pojedinih ceina koordinira I usmerava ka

ostvarenju cija.

%enadzment predstavja:

*aucni I proesionani proces paniranja or+anizovanja oducivanja I

vodjenja I kontroe prirodnih judskih -nansijskih I inormacionih

resursa radi postizanja uspeha u posovanju %enadzment je proces kojim se nepovezani resursi or+anizacije

inte+risu u ceovit sistem za postizanje cijeva

10


11/19

%enadzment kao aktivnost postoji da #i se judske zeje ucinie vidjivim

putem or+anizovano+ napora %enadzment se primenjuje u ormanim or+anizacijama da ukjucuje

jude u or+anizovanim interakcijama I da predpostavja usmeravanje I

oaksavanje rada dru+ih judi

%enadzment se javja kada judi zee da saradjuju da #i reaizovai

postavjene cijeve. U procesu takve saradnje donosi se niz oduka u

procesu paniranja or+anizovanja vodjenja I kontroisanja posa canova

or+anizacije I koriscenje svih raspoozivih sredstava da se posti+nu

naznaceni cijevi.

Svaka oduka menadzmenta #ez o#zira da i donosi jedan covek ii vise

judi utice na dru+e jude.

Pojava etike u menadzmentu u svetu iskazuje se kroz mno+o primera.

Interesantan primer je uvodjenja praksi kao sto je menadzment otvorene

knji+e 11 koju je razvio /zek Stak u Sprin+-skoj proizvodnoj kompaniji.

Stak I nje+ova kompanija do#ii su prestiznu na+radu za posovnu etiku

z#o+ uvodjenja ove tehnike. %enadzment otvorene knji+e znaci da se

svim zaposenima daju sve -nansijske inormacije o kompaniji u redovnim

intervaima. S potpunom inormacijom zaposeni se ponasaju od+ovorno#ez potre#e za postojanjem citavih sojeva nadzora. judi do#ijaju sansu

da rade da preuzimaju od+ovornos a ne samo da o#avjaju svoj poso.

ada menadzeri donose oduke one moraju da #udu zasnovane na

zakonskim osnovama. 7 da i zakonski osnovane oduke zaista eticke(

U cemu je razika izmedju etickih I ostaih menadzerskih oduka( Sastoje

se u sedecem:

Eticke oduke se donose uvek kada usvojena pravia ne re+uisu

postupke u situaciji u kojoj se nasao menadzer U intezitetu stavjanja akcenta na vrednosti pojedinca I drustva kada se

donosi oduka

11


12/19

U donosenje etickih oduka vrednosni stavovi menadzera imaju presudni

znacaj. )ni su narocito znacajni u sucajevima koji niti su o#uhvaceni

pisanim aktima niti su se pojavjivai u praksi.

,isoki eticki standardi zahtevaju I od posova I od pojedinaca da se

pria+ode I da postuju morane principe. ada se etika primenjuje na posotre#a imati u vidu sedece aspekte:

Posovi moraju da stvaraju pro-t

Posovni poduhvati moraju da iz#aansiraju svoje zeje za pro-tom sa

potre#ama I zejama drustva

Posovna etika o#uhvata morane principe I standarde kojima se rukovode

ucesnici u #iznisu. /iemu da i je neko ponasanje eticko ii neeticko cesto

resava javnost otoetvorena u masovnim medijima I interesnim +rupama

ai I u moranim stavovima I vrednostima pojedinaca. %ada ni pojedinci ni

+rupacije ne moraju da #udu u pravu njihovi sudovi uticu na njihovo

od#acivanje ii prihvatanje posovnih aktivnosti.

/rustvena od+ovornost preduzeca se povezuje sa konceptom

?stejkhoders@ koji podrazumeva da za posovanje neke -rme nisu

zainteresovani samo vasnici kapitaa ii menadzment strukture.

e+itiman interes imaju I dru+i eementi unutar ii van posmatrano+sistema 9 zaposeni potrosaci do#avjaci posovni partneri. Savremeni

menadzment prihvata cinjenicu o postojanju konAikta interesa ovih +rupa

I svoju akciju usmerava na njihovo razresavanje.

Savremeni menadzeri suoceni su sa izazovima koji ih primoravaju na

drsticna po#ojsanja ne z#o+ prestiza vec z#o+ opstanka. U usovima kada

su najsavremenija tehnicka I naucna dosti+nuca svima ako dostupna

konkurentsku prednost opredejje eticko ponasanje kompanija.%enadzment zasnovan na posovnoj etici tre#a da sadrzi:

/a impementira posovnu etiku

/a se drustveno od+ovorno ponasa

/a +enerira or+anizacionu kuturu koja ce zaposene usmeriti na rast I

razvoj preduzeca kao jedini nacin za ostvarivanje cijeva

12


13/19

/a se eticki ponasa prema zaposenima

3.'asto su vazni eticki kodeksi

U svetu sve vecih izazova kompanije su podvr+nute sve vecem stepenu

preispitivanja I unapredjenja u svi o#astima. %ora se o#ez#editi da se sve

aktivnosti o#avjaju sa najvecim inte+ritetom. Eticki kodeksi su #itni za

du+orocnu odrzivost kao I za e-kasno sprovodjenje posovne strate+ije.

Eticki kodeksi su +avni eemanat posovanja oni o#ez#edjuju osnov za

njihove mehanizme koji ce zaposenima pomoci da sto kvaitetnije ispune

zadatke priikom o#avjanja posova za I u ime kompanije.

Pose#nu #ri+u o postovanju kodeksa imaju privredne komore proesionana

udruzenja I or+anizacje za zastitu potrosaca.

4.)snovna nacea

4.1.*aceo icne od+ovornosti

13


14/19

Privredni su#jekat postupa u skadu sa odred#ama odeksa I od+ovara za

nje+ovu povredu kao I za prikrivanje neeticko+ ponasanja dru+ih.

*epostovanje zahteva posovne etike jedno+ privredno+ su#jekta ne

oso#adja dru+e su#jekte iste o#aveze u tom posovnom odnosu.

4.2.*aceo zakonitosti I posovanja

Eticko ponasanje u posovnim aktivnostima zasniva se na postovanju zakona

dru+ih propisa I u+ovora izmedju privrednih su#jekata I o#icaja. *ije

dozvojeno podstrekivanje na nepostovanje zakona I prikrivanje povreda

zakona.

4.3.*acea savesnosti I postenja

U zasnivanju posovnih odnosa I ostvarivanju prava I o#aveze privredni

su#jekt je duzan da se pridrzava savesnosti I postenja.

4.4.'a#rana zoupotre#e prava

'a#ranjeno je krsenje prava iz posovnih odnosa protivno ciju z#o+ ko+a je

ono zakonom ustanovjeno I priznato.

4.!.Postovanje posovnih partnera

Privredni su#jekti su duzni da u posovnim odnosima iskazu postovanje I

uvazavanje.

4.".,odjenje pre+ovora

14


15/19

Posovna etika naaze da privredni su#jekat upucuje ponude I pristupa

vodjenju pre+ovora samo ako ima nameru da zakjuci u+ovor.

4.$.Sastavjanje u+ovorenih odred#iPriikom zakjucenja u+ovora privredni su#jekt je duzan da sacini u+ovorne

odred#e na nacin koji ne stavja sumnju u po+edu njihovo+ smisa I

znacenja.

U sucaju kad je u+ovor zakjucen prema unapred odstampanom sadrzaju ii

kada je u+ovor na dru+i nacin pripremjen I predozen od jedne u+ovorne

strane nejasne odred#e umacice se u korist dru+e strane.

4.&.'a#rana zakjucivanja -ktivnih I

simuovanih u+ovora

U+ovorni odnosi moraju odrazavati stvarni predmet posovno+ odnosa.

Biktivni I simuovani u+ovori nisu dozvojeni.

4../uznost ispunjenja o#aveza

Privredni su#jekt je duzan da od+ovorno izvrsava zakonom ii u+ovorom

utvrdjene o#avezeC

4.10. Izvrsavanje o#aveza I ostvarivanje

prava

Privredni su#jekt je duzan da u izvrsavanju o#aveza iz svoje proesionane

deatnosti postupa sa povecanom paznjom prema praviima struke I

o#icajima.

Privredni su#jekt je duzan da u ostvarivanju svo+ prava uzdrzi od postupaka

kojima #i se otezao izvrsenje o#aveze dru+e strane.

1!


16/19

4.11. %irno resavanje sporova

Privredni su#ject je duzan da u sucaju spora pokaze spremnost da se spor

resi do+ovorom kako #i se posovna saradnja nastavia.

Sporovi se mo+u resavati pre+ovorima posredovanjem ii mirenjem.

Ukoiko se spor ne resi na neki od predvidjenih nacina moze se resavati u

postupku pred ar#itrazom ii sudom.

!.Prava I o#aveze zaposenih

!.1.'a#rana diskriminacije

)dnosi medju zaposenima zasnivaju se na postovanju judsko+ dostojanstvai

uvazavanju judskih prava.

Priikom zasnivanja ii u toku trajanja radno+ odnosa ica nakoje se odnose

odred#e kodeksa uzivaju jednaka prava I ne mo+u #iti o+ranicena u

ostvarivanju svojih prava #ez o#zira na po rasu #oji koze veroispovest.

!.2.Pravo na zdrav radni prostor

'aposeni se ne mo+u iza+ati zdravstvenim I dru+im rizicima ukoiko im se

ne pruze od+ovarajuce inormacije o#uka I osi+uranje od posedica takvihrizika.

'astita na radu u skadu sa propisima o#ez#edjuje privredni su#jekt.

!.3.'a#rana upotre#e narkotika I akohoa

1"


17/19

'a#ranjeno je uzimanje narkotika I akohoa za vreme o#avjanja posova I

radnih zadataka.

!.4.Pravo na strucno usavrsavanje

Privredni su#jekti uazu u strucno usavrsavanje zaposenih I stvarapodsticajne usove za kreativniji rad u skadu sa svojim mo+ucnostima.

!.!.Pravo na zaradu I o+raniceno radno vreme

'aposeni za svoj rad ima pravo na zaradu cija se visina utvrdjuje u skadu sa

propisima a prema radnom ucinku kvai-kacijama iskustvu.

>adno vreme se uskadjuje sa zakonskim odred#ama a sva odstupanja sede-nisu u+ovorom o radu.

!.".Postovanje poitickih prava zaposenih

'aposeni imaju pravo da aktivno ucestvuju u poitickom zivotu van radno+

vremena I izvan radno+ mesta.

Privredni su#jekt ne sme dozvoiti da se pretnjom primena sankcija pritiskom

ii o#ecanjem na+rada utice na zaposene canove or+ana ii canove njihovihporodica da se ucane u poiticke partije.

)stvarivanje prava na rad I dru+ih prava po osnovu rada ne sme se

usovjavati poitickim an+azmanom.

!.$.)dsustvo z#o+ poitickih o#aveza

'aposeni ii can or+ana privredno+ su#jekta koji o#avja poiticku unkciju iiaktivnosti koje zahtevaju odsustvo sa posa ima pravo na odsustvo #ez

naknade.

1$


18/19

!.&.'astita inormacija o zaposenima

Podaci o zaposenima predstavjaju poverjive podatke. Podaci o kandidatimaza radna mesta mo+u #iti koriscena samo u svrhu zaposjavanja.

Podaci o zaposjenima ne mo+u #iti povereni trecem icu osim za potre#e

postupka koji se vodi pred nadeznim or+anom I samo na osnovu suz#eno+

nao+a.

!..'astita ica sa trajnim ii privremenim

pose#nim potre#ama)so#e sa trajnim ii privremenim pose#nim potre#ama pri zaposjavanju

o#avjanju radnih o#aveza I ostaih aktivnosti imaju uz postovanje I

uvazavanje njihovih pose#nih potre#a ista prava kao I ostaa ica.

1&


19/19

'akjucak

Eticki kodeks u posovanju ima za cij da svim menadzerima pri#izi sirok

spektar moranih nacea po kojim ce se upravjati u njihovim proeionanim

zivotima I koji ce im pomoci u svakodnevnom oducivanju. Preduzeca iz kojih

doaze menadzeri najcesce imaju svoje individuane kodekse tako da je cij

ovo+ kodeksa da ih dopuni odredjenim speci-cnim naceima karakteristicnim

za rukovodioce ai I za posovanje uopste. Eticki kodeks se zasniva na

zakonu morau do#rim posovnim o#icajima I medjunarodnim uzansama.

)vaj eticki kodeks cine nacea a ne pravia.

odeks ne moze #iti +arancija eticko+ ponasanja niti moze razresiti sve

nedoumice umesto to+a on postvja standarde ka kojima #i proesionani

menadzeri tre#ai da streme. Eticko ponasanje #i tre#ao da proistice iz icne

posvecenosti etickim principima I iz zeje da se uvek postupa sa moranim

inte+ritetom. Postovanje etickih nacea ovo+ kodeksa tre#a da doprinesevecoj humanosti I pravicnosti u radu I uspesnosti o#avjanja rukovodecih

unkcija uz uspostvjanje visoko morane posovne kuture.

1

192_POSLOVNA ETIKA

Documents

Transcript of 192_POSLOVNA ETIKA