VIESPRATNE ZGRADE

VEZE I NASTAVCI

Raspored

nastavakaKod

eline

skeletne

konstrukcije

pri

montai

je

potrebno

meusobno

povezati

u radionici

izraene

elemente. Pri

tome se na

mestima

glavnih

noseih

elemenata

sustiu vertikalni

stubovi

i horizontlani

nosai meuspratne

konstrukcije

ili

krov koji

lee

u dvema

meusobno

upravnim

osovinama.

Veza nosaa i stubova

Da

bi veza

bila

sigurna

i ekonomina

mora biti

izvedena

tako

da:

z se ureajima za dizanje bez problema moedovesti u poloaj za montau;

z u toku montae moe da primi neku silu;z se moe podeavati;z nisu potrebna posebna pomona sredstva za

montau (skele i sl.).

Podela

konstrukcije

na

montane

elemente

treba

da osigura

njihov

maksimalni

stepen

radionike

izrade,

uzimajui

u obzir

nosivost

i gabaritne

dimenzije raspoloivih

transportnih

sredstava, a stim

u

vezi

i

ekonominost

prevoza.

Podela

konstrukcije

na

montane

elemente

Radi

ubrzanja

i poveanja

kvaliteta

radova

na

montai formiraju

se vei

montani

sklopovi

teine

do 20 t, koji

osiguravaju

visoku

tanost

montanog

skopa, a samimtim veliko

skraenje

toka

montae. Montani

sklopovi

mogu

biti

ravanski

i prostorni.

Prostorni

montani

sklopovi

Montani

nastavci

stubovaPri

montai, stubovi

se dopremaju

na

gradilite

u

najveim

moguim

duinama, ak

i preko

20 m. Montane

duine

stubova

izraenih

od

valjanih

profila

su

najee

ograniene

na

15 m, iz

razloga

tehnologije proizvodnje. Veoma

teki

stubovi

dolaze

na

gradilite

u

jo

manjim

duinama

iz

razloga

nosivosti

montanih kranova. Iz

razliitih

razloga, npr. zbog

promene

preseka

stuba, potrebno

je izvesti

nastavak

stuba

u radionici,

to su

radioniki

nastavi

za

razliku

od

montanih.

Izbor

konstrukcije

nastavka

zavisi

od

uzajamnog

odnosa izmeu

najveeg

ekscentriciteta

e = M/N, dobijenog

za

kombinaciju

Mmax

, Nodg

i Nmin

, Modg

i "poluprenika" jezgra

preseka

r.

Kod

zglobnih, a nekada

i kod

okvirnih

sistema, pri delovanju

raunskih

optereenja, ekscentriciteti

su

relativno

mali

(e < r) tj. u poprenom

preseku

se ne javljaju

naponi

zatezanja

pa se nastavak

izvodi

po

pravilima

za

centrino

pritisnut

stub.

Montani

nastavak

aksijalnih

stubova

Montani

nastavci

izvedeni podvezicama

sa

obinim

ili

visokovrednim

vijcima

pogodni su

za

otvorene

poprene

preseke

stubova. Kod

reenja nastavka

stubova

razliitih

poprenih

preseka

obavezno

se moraju

upotrebiti

podmetai.

Montani

nastavak

stuba

sa

podvezicama

u vijanoj

izradi

Radioniki

nastavci

stubova

skoro

uvek

izvode

zavarivanjem, a esto

se zavareni

spojevi

primenjuju

i kod

montanih

nastavka

stubova

pogotovu

kada

vijani

montani

nastavak nije

prihvatljiv

zbog

velikog

broja

vijaka

ili

lokalnog

zadebljanja

na

mestu

veze.

Montani

nastavci stubova

u zavarenoj

izradi.

Kod

primene

montanih

nastavaka

stubova

u zavarenoj

izradi sa

eonim

ploama

krajevi

stuba

se moraju

dodatno

obraditi.

Pri

direktonom

zavarivanju

stubova

sanduastog

preseka

na montai, da

bi se spreilo

punjenje

stuba

vodom

ili

prljavtinom

na

svom

kraju

se hermetiki

zatvara

poklopcem od

tankog

lima.

Obrada

krajeva

montanih komada

sanduastih

stubova

eona

ploa

se moe

dimenzionisati

prema

slici,

gde

je P pripadajua

sila

u noici

gornjeg

stuba, a e ekscentrinost

(odstojanje

teinih

linija

noica). Tada momenat savijanja

u eonoj ploi

iznosi

M = Pe, a kasnijim

sraunavanjem

sadejstvujue irine bm

i otpornog

momenta

bm

t /6 moe

se proveriti

napon

u njoj.

Statika

ema

za

proraun eone

ploe

Ako

je razlika

izmedju

gornjeg

i donjeg

montanog komada

velika

neophodno

je u produetku

noica

gornjeg

stuba

izvriti

ukruenje

rebra

donjeg

stuba.

Ukruenja

u produetku

noica

stuba

Pri

razliitim

dimenzijama

gornjeg

i donjeg

dela stuba

mogue

je uraditi

i kontinualan

prelazkako je

to pokazano na slici.

Kontinualni

prelaz

sa

stuba

veeg

na

stub manjeg

preseka

Jedan

od

najvie

primenjivanih

nastavaka

stubova

u zgradarstvu

je pomou

eonih

ploa. eone

ploe

moraju

punom

povrinom

medjusobno

nalegati. Stubovi

u nastavku

moraju

imati

idealno

ravne

eone

ploe

potpuno

upravne

u odnosu

na

osu stuba, tako

da

se kod

veih

profila

i optereenja

eone

povrine

moraju

posebno

tano

obraditi. Ako velike

eone

ploe

u ravni

naleganja

nisu

idealno

ravne, ili

su

se iskrivile

pri

zavarivanju

tada

nalena povrina

mora

jo

jednom

da

se obradi. Pri

preciznom

postavljanju

moe

se na

mestu

nastavka jedan

deo

sile

preuzeti

direktnim

kontaktom, a ostali

deo

treba

prihvatiti

vijcima.

Montani

nastavci

stubova

eonim

ploama

Oslanjanje

stubovaPresene

sile

koncentrisane

u osnovi

elinog

stuba

moraju

biti

prenesene

kroz

elinu

oslonaku

plou

na

betonske

fundamente

tako

da

doputeni napon

pritiska

u betonu

ne bude

prekoraen.

Pri

montai

stope

stuba

ostavlja

se dimenzionalna

razlika

izmedju

donje povrine

oslonake

ploe

i gornje

povrine

fundamenta

od

30 do 50 mm. U

toku

montae

privremeno

oslanjanje

se postie

elinim

podmetaima

i klinovima, kojima

se konstrukcija

dovodi

u projektovani

poloaj. Kada

je

podeavanje

zavreno, prostor

ispod

ploe

se zaliva

ili

zaptiva injektirajuom

masom. Poto

injektirajua masa ovrsne, elini

podmetai i

klinovi

se uklanjaju.Oslonaka

ploa

moe

biti

izvedena

kao

tanka

sa

ukruenjima

ili

debela.

Horizontlane

sile

u osnovi

stubova

mogu

u mnogim

sluajevima

biti prenesene

putem

trenja. Medjutim, velike

horizontalne

sile

zahtevaju

specijalnu

konstrukciju, naroito

ako

je vertikalno

optereenje

u stubu relativno

malo

pa se moe

javiti

odizanje

usled

dejstva

vetra. U takvom

sluaju

sa

donje

strane

oslonake

ploe

mora

biti

zavaren

neki

element (pljoti

elik, komad

nekog

valjanog

profila) koji

e

preneti

horizontlane

sile

na

fundament.

Oslonaka

ploa

stubova

Zglobna

veza

stuba

za fundament

Na slici

prikazane

su

tri mogunosti

ostvarenja

zglobne

veze

stuba za

fundament:

z linijsko leite za stub sanduastog poprenog preseka,z takasto pokretno leite za stub sanduastog preseka,z zglobno leite (dozvoljava rotaciju bar oko jedne ose poprenog

preseka) kada se oslonaki deo stuba suava koncentriuipresene sile direktno u zglob.

Zglobno

oslanjanje

Ukljetena

veza

stuba

za fundament

Kod

ukljetenih

stubova

pored aksijalnog optereenja

u stopi

stuba

se javljaju

i momenti

savijanja. Ako

se usled

momenata

savijanja

na

ivici leine

ploe

javljaju

sile

zatezanja, one se moraju

prihvatiti

odgovarajuim

vezama. U tu

svrhu

se koriste

anker

vijci

ubetonirani

u temelj

ili

postavljeni

u anker-kutije

prethodno

ubetonirane

u temelj. Ukoliko

su

anker

vijci

unapred

ubetonirani, moraju

se paljivo

postaviti

u projektovani

poloaj

i drati

u njemu

putem

ablona

u toku

betoniranja.

Ukljetena

veza

stuba

sa

temeljom

Za praktian

proraun

sile ankerisanja koristi

se

uproen

i za

praksu

zadovoljavajui

postupak. Napon

pritiska

u betonu

ispod

leine

ploe pri

ukljetenoj

noici

stuba

je

trouglastog

oblika

pa se aksijalna

sila

N i momenat

ukljetenja

M zamenjuju

sa

Pe

pri

emu

je

odstojanje

e zamenjujue

sile

P od

ose

stuba dobijeno iz izraza e = M/N.Ako se sada

trougaoni

dijagram

pritiska

pojednostavljeno

uzme

kao

ravnomerno

rasproredjeni

pritisak

na

duini

c = h/4 dobija

se:sila

pritiska

zatezanja

Pri

irini

leine

ploe

d dobija

se povrina

pritiska

A =cd, a napon

pritiska

na

beton

ispod

leine

ploe

iznosib

= D/A.

abaPD +=

abPZ =

Statika

ema

za

proraun

sile zatezanja

i pritiska

Kod

malih

horizontalnih

sila

esto

je

dovoljna

sila

trenja

od pritiska

stuba

za

rpijem

horizontalne

sile

smicanja. Medjutim,

kod

relativno

malih

sila

pritiska

stubova, a znaajnih horizontalnih

sila

potrebno

je

sa

donje

strane

leine

ploe

predvideti

smiue

elemente.

Smiui element

Veze

stubova

sa

podvlakama

i podnim

nosaima

Ovim

vezama

se prenose

vertikalna

optereenja

sa

podnih

nosaa

i podvlaka

na

stubove. U zavistnosti

od

presenih

sila

koje

treba

da

se vezom

prenesu

razlikuju

se sledei

tipovi

veza:a)

Zglovna

veza

kojom

se prenose

samo

transverzalne

sile. Transverzalna

sila

iz

rigle

pretvara

se u aksijalnu

silu

u stubu. Ovakva

veza, izvedena

ak

i sa

vie

vijaka

tretira

se kao

zglovna

jer

vijci

poseduju

znaajni

stepen

fleksibilnosti

(doputaju

rotaciju

rigle).

b)

Kontinualna

veza

pri

kojoj

se momenat

savijanja

iz

rigle

ne

prenosi

na

stubove

ve

samo

transverzalne

sile. Da

bi ovo

bilo

ispunjeno

vezu

treba

tako

konstruktivno

reiti

da

se obezbedi

kontinuitet

rigle, dok

se stub zglobno

vezuje

za

gornju

i donju

noicu

rigle;

c)

Ukoliko

je

krutost

stubova

zanemarljiva

u odnosu

na

krutost

rigli, tada

se veza

moe

pouzdano

statiki

tretirati

kao

zglovna

iako

je

izvedena

kao

kruta;d)

Krute

veze

se javljaju

kod

vorova

ovakvih

sistema

koji

moraju

da

prenesu

momente

savijanja

i transverzalne

sile;e)

Polukrute

veze

se projektuju

da

prenesu

transverzalnu

silu

i deo

moment savijanja

u voru. Svrha

ovog

tipa

veze

je

da

obezbedi

delimini

otpor

rotacije

kraja

rigle

i bez

komplikovanog

naina

izrade

vora.

Tipovi

veza

rigli

i stubova

Odnos

momenat rotacija

za

razliite

tipove

veze

Zglobne

vezeZglobna

veza

vijcima

u poredjenju

sa

drugim

tipovima

veza

je

prostija, jednostavne

izrade

i montae, ne

zahteva

visoku

tanost

izrade

i

dozvoljava

praktino

slobodno

obrtanje

rigle

u odnosu

na

stub. Izdvajaju se sledei tipovi ovakvih

veza:z zglobna veza sa prikljunim limom ili prikljunim

ugaonicima,z zglobna veza sa eonom ploom,z zglobna veza sa oslonakom stolicom.

Zglobna veza sa prikljunim

limom

Zglobna veza sa prikljunim

ugaonicima

Zglobna

veza

sa

eonim

ploama Upotreba

oslonake

stolice

Zglobna

veza

rigle

I

stuba

od

krune

cevi

Kontinualne

vezeKod

kontinualne

veze

stub se u vezi

nastavlja

i zglobno

vezuje

uz

riglu. esto

je

povoljno

konstrukcijsko

oblikovanje zglobne

veze

stuba

za

kontinualno

proputen

nosa

pomou

tankih

eonih

ploa.

Ako

ovo

nije

sluaj

onda

se moraju formirati

posebni

zglobovi.

Kontinualna

veza

stuba

i rigle

U varijanti

kada

rigla

prelazi

preko

stuba

mogu

se javiti

sledee dve varijante:

z stub se zavrava eonom ploom preko koje se ostvaruje vijana veza sa riglom. U produetku pojaseva stuba na rigli su zavarenaukruenja koja ne moraju obavezno ii celom visinom rebra;

z oslonac rigle na stub se moe sfernim leitem koje osiguravaprecizno definisanu taku oslanjanja.

Kontinualna

veza stuba

i zavrne

rigle

Krute

vezeZateue

sile, koje

se javljaju

usled

savijanja

rigle, mogu

se preneti

putem

kontinuitet

lamele, koja

deluje

kao

eona

ploa

izmedju

gornjeg

i donjeg dela

stuba. Pritisak

iz

donjeg

pojasa

rigle

prenosi

se putem

upasovanih

ili

zavarenih

podmetaa. Ovakav

tip veze

je

ujedno

i montani

nastavak

stuba (slika

a i b).

Smiue

sile

iz

rigle

se mogu

preneti

na

kontinuirani

stub putem

prikljunih limova

zavarenih

za

njega. Sile

iz

noica

rigli

prenose

se putem

kontinuitet

lamele

koje

su

vijcima

vezane

za

noice

rigli

(slika

c).

Krute

veze

rigle

i stuba

u vijanoj

izradi

Klasina

kruta

veza

rigle

i stuba

pomou

eonih ploa

i visokovrednih

vijaka

je

esto

primenljivo

reenje. Drugi

nain

izvodjenja

je

takodje

primenom eonih

ploa

ali

i kontinuitet

lamela

u zategnutoj

zoni. Pri

ovim

reenjima

treba

naglasiti

da

zategnuta kontinuitet

lamela

i glave

vijaka

smetaju

oslanjanju

podnih

ploa.Mogua su i reenja u kojima se prenos

sile

zatezanja

iz

noice

rigle

u stub vri

se pomou T

profila.

Krute

veze

rigle

i stuba

sa

eonim

ploama

Krute

veze

rigle

i stuba

u vijanoj

izradi

Veza

rigle

od

dva

U profila sa

stubom

sanduastog

preseka

moe

se izvesti

u vijanoj

izradi

tako

to

rigla

obuhvata

stub i svojim rebrom

je

spojena

vijcima

za

eoni

lim. Jo jednostavnija

veza

istog

tipa

ostvaruje

se ukoliko

je

stub I preseka

(otpada

vorni

lim).

Kruta

veza

rigle

od

dva

U profila sa

stubom

Kruta

veza

rigle

i stuba

u zavarenoj

izradi

Krute

veze

rigle

i stuba

u zavarenoj

izradi

Krute

veze

rigle

i stuba

u zavarenoj

izradi

Pri upotrebi krstastih formi

stubova

oslanjanje

rigli

se vri preko

stolica

od

ugaonika

zavarenih za

vertikalne

limove

stubova. Istovremeno te

stolice

vre

funkciju

ukruenja

stuba. Rigle se vezuju

za

stolicu

vijcima, a zatim vezuju

sa

stubove

pomou

trapezoidnih ploa

zavarenih

za

noice

rigli. Kruta

veza

rigle

i stuba

krstaste forme

Kod

cevnih

stubova

sa

radijalno

postavljenim

riglama

smiue sile se predaju

preko

vertikalnih

oslonakih

limova

zavarenih

po

duini

stuba. U tom sluaju

radi

obezbedjenja

zida

stuba

od

proboja, u vezi se postavljaju

dve

okrugle

ili

poligonalne

ploe

zavarene

za

telo

stuba, vertikalna

rebra

i noice

rigli. Ove

ploe

vre

funkciju ukruenja

preko

kojih

se predaju

oslonaki

momenti

na

stub.

Nedostatak

ove

veze

je

teko

izvodljiv

montani

av

izmedju

noica rigli

i krunih

ploa.

Kruta

veza radijalno

postavljenih

rigli

i stuba

Kruta

veza

rigle

i stuba

u kombinovanoj

vijano-zavarenoj

izradi

Krute

veze

zavrne

rigle

i stuba

Nastavci

podnih

nosaa i

podvlaka

Nosai

ija

je

duina isporuke

manja

od

transportne

duine, moraju

se u radionici

nastaviti

obino sueonim

varom.

Sueoni

nastavak

se iz razloga

racionalnosti

predvidja

u oblasti malih

momenata

savijanja.

Radioniki

sueoni

nastavak

nosaa

Poloaj

radionikog

nastavka

Montani

nastavci

nosaa

uglavnom

se rade

u vijanoj

izradi, to

je

posebno

pogodno

za

nosae

koji

lee

jedan

iznad

drugog. U ovakvom

sluaju

podvezice

na

gornjoj

noici

ne ometaju

montau

podnih

ploa, a uz

to je

i ceo

montani

nastavak

pristupaan.

U suprotnom, montani

nastavci

se izvode sa

eonim

ploama.

Montani

nastavci

nosaa

u vijanoj

izradi

Veza

podnih

nosaa za podvlaku

Slino

kao

i kod

veze

stuba

i horizontalnih

nosaa medjuspratne

konstrukcije

tako

i veza

izmedju

podnih

nosaa

i podvalaka

moe

biti

zglobna, kontinualna

i kruta.

Tipovi

veza

podnih

nosaa

za

podvlaku

to

se tie

medjusobnog

visinskog

poloaja

podnog nosaa

u odnosu

na

podvlaku

on moe

biti

razliit.

Mogui

visinski

poloaji

podnih

nosaa

u odnosu

na

podvlaku

Zglobne

vezeNajjednostavniji

tip zglobne

veze

je

kada

podni

nosai

lee

preko

poda. U tom sluaju

veza

se izvodi

preko

noica

obinim

vijcima. U sluaju

potrebe

rebara

podnih

nosaa

i podvlaka

mogu imati

vertikalna

ukruenja

na

mestu

oslanjanja.

Zglobna

veza

podnog

nosaa

i podvlake

U najveem

broju

sluajeva

u praksi

podni

nosai su manje

visine

od

podvlaka, pa se u tom sluaju

veza

izvodi

preko

prikljunog

lima zavarenog

za

rebro podvlaka

i obinih

vijaka.

Zglobne

veze

pomou prikljunih

limova

i ugaonika

Da

bi se izbeglo

ukrajanje

podnog

nosaa na mestu veze moe

se zglobna

veza

podnog

nosaa

izvesti

preko

eonih

ploa. Medjutim

ovakav

nain

veze

zahteva

male tolernacije pri

izradi.

Zglobna

veza

sa

eonom

ploom

Montaa

se bitno

moe

pojednostaviti

upotrebom

podvezica

i ravnog

iseenih

podnih

nosaa. Ovakav

nastavak

je

dvosean

i jednostavan

za

izradu, mada

ima

neto

vei broj vijaka

u odnosu

na

prethodna

reenja.

Zglobna

veza

sa

podvezicama

Kada

je

podni

nosa

vee

visine

od

podvlake, formira

se pravougaoni

prikljuni

lim

bez

isecanja

podnog

nosaa. Ovo

nije

skupo

reenje

ali

momenti

savijanja

koji

se javljaju

u prikljunom

limu

prouzrokuju

torziju

podvlake. Kako

ovakvo

reenje

ne

daje

estetski

povoljan

izgled, ako

je

prikljuak vidljiv, njegov

izgled

se moe

popraviti

povijanjem

donje

noice

ka podvlaci.

Zglovna

veza

kada

je

podni

nosa

vee

visine

od

podvlake

Kontinualne

vezeNa slici je

dat

sluaj

kada

je

podni

nosa

kontinuiran preko

gornjeg

pojasa

podvlake. Ovo

je najekonominiji

tip veze, jer

je

potrebno

postaviti

samo nekoliko

vijaka

kroz

noice

oba

nosaa. Na oba

nosaa trebaju

biti

zavarena

vertikalna

ukruenja

na mestu

oslanjanja.

Kontinualna

veza

Krute

vezez U sluaju kada je podni nosa manje visine od podvlake,

prenos sile zatezanja u gornjoj noici podnog nosaa jeomoguen putem kontinuitet lamele koja prolazi kroziseeno rebro podvlake. Pritiskujua sila u donjoj noicise prenosi takodje preko kontinuitet lamele ili putemupasovane ploice.

z Ako su gornje noice podnog nosa i podvlake u istomnivou, zategnuta kontinuitet lamela lei preko gornjegpojasa podvlake.

z Kada su oba nosaa iste visine i u istom nivou, gornja i donja noica podnog nosaa moraju biti iseene. Zateue i pritiskujue sile se prenose preko kontinuitetlamela postavljenih preko gornje i ispod donje noicepodvlake.

Krute

veze

podnih

nosaa

i podvlake

u vijanoj

izradi

Zavarene

veze

daju

estetski

mnogo

povoljniji

izgled, a takodje i istiji

tok

sila. Ako

je

zavarivanje

izvreno

korektno

postie

se skoro

potpuna

monolitizacija. Medjutim, kotanje

i montaa zavarenih

spojeva

je

mnogo

vea

od

vijanih.

Krute

veze

podnih

nosaa

i podvlaka

u zavarenoj

izradi

Odredjivanje

mesta

vezePri

izradi

konstruktivnih

reenja

trebalo

bi da

se mesta

veze

rasporede

sa

dunom

panjom.

Prema

reenju

sa

slike a

postoji

etvorostrana

veza

nosaa medjuspratne

konstrukcije

za

stub,

pa

se dobijaju

nejednake

duine

podnih

nosaa. Zbog

razliitih

veza

podnih

nosaa, jednom

za

stub, a jednom

za

podvlaku

dobijaju

se i razliite

veze

podnih

nosaa. Vea ujednaenost

veza

i sa

time povezan

vei

broj

istih

elinih

elemenata

dobija

se usvajanjem

eme

prikazane

na

slici b. U

takvom

sluaju

su

podni

nosai

za

polovinu

polja

pomereni

u odnosu

na

osovinu

stuba, pa

stubovi

imaju

samo

dvostranu

vezu, tj. samo

vezu

podvlaka.

Izmetanje

mesta

veze

z Slika prikazuje ta se dobija pomeranjemmontanog nastavka stuba, veze nosaa i noseihelemenata za prihvatanje fasade.

Izmetanje

montanog

nastavka

stuba,

nosaa

i elemenata

za prihvatanje

fasade

Veze

u horizontalnim spregovima

U mnogim

sluajevima

medjuspratna

konstrukcija

formira krutu

horizontalnu

dijafragmu, medjutim

ako

to nije

sluaj

neophodno

je

postaviti

horizontalni

spreg.Horizontalni

spregovi

od

okruglog

elika

su

u horizontalnoj

ravni

jako

meki. Da

bi se ostvarile

nosivost

sprega

obavezna je

primena

zateznih

navrtki.

Horizontlani

spreg

od

okruglog

elika

Horizontalni

spregovi

od

ugaonika

mnogo

je

krui

u odnosu

na spreg

od

okruglog

elika. Pri

ovakvom

reenju

treba

voditi

rauna

a

o slobodnoj

konstruktivnoj

visini

tj. o mogunou

postavljanja podne

ploe

pa je

mogue

jednu

dijagonalu

uraditi

od

pljoteg

elika. Ako

je

konstruktivno

mogue,

dobro

je

da

se tapovi

sprega vode

unutar

nosaa

i po

sredini

rebra.

Kod

vrlo

velikih

horizontalnih

sila, usvajaju se preseci za elemente ispune

koji su kruti

na

pritisak

tj. I ili

U profili.

Horizontalni

spreg

od ugaonika

i ugaonika

i

pljoteg

elika

Horizontalni

spreg

Horizontalni

spreg

sa

ukrtenim

dijagonalama

Veze

uvertikalnim

spregovimaSistem

reetkastog

nosaa

se upotrebljava

i kod

vertikalnih

spregova

viespratnih

zgrada. Pojasevi

ovih

spregova

su

obino stubovi,

a vertikale

podni

nosai

ili

podvlake. Dijagonalni

tapovi

ispune

su

oblikovani

zavisno

od

veliine

i tipa

optereenja, a takodje

i od

njihove

duine. Spreg

moe

biti

projektovan

tako

da

dijagonale

budu

optereene

samo

zatezanjem

ili

alternativno pritiskom

i zatezanjem.

Treba teiti da teine

linije

stubova,

podnih

nosaa

i tapova

ispune

budu

centrisane. Dijagonalne tapove

treba

postavljati

tako

da

po

mogustvu

formiraju

uglove

bliske

45 sa

ostalim

tapovima. U irokim

zgradama

mogu

se formirati

spregovi

sa

ukrtenim

dijagonalama

koji

se pruaju

preko

nekoliko

spratova.

Vertikalni

spreg

sa

ukrtenim

dijagonalama

vor

vertikalnog

sprega

uz

stub

Vertikalni

spreg

sa

K -

ispunom

Centrisanje

tapova

vertikalnih

spregova

Veze

u reetkastim

noseim fasadama

Reetkaste

nosee

fasade

i veze

u vorovima

Reetkaste

nosee

fasade

i veze

u vorovima.

Veza

elinih

nosaa

za

zidna platna

i jezgra

Zidna

platna

izvode

se od

amiranog

betona

livenog na

licu

mesta, prefabrikovanih

armiranobetonskih

elemenata

ili

od

opeke. Armiranobetonski

zidovi

kao najvie

primenljivi

mogu

formirati

jezgro

ili

biti

u vidu

nezavisnih

zidova

koji

primaju

horizontalne

sile

u svojoj

ravni. Stepenini

podesti, podne

ploe i

armiranobetonska

plata

formiraju

torzione

krute poprene

preseke. Nezavisni

armirano

betonski

zidovi

moraju

se u pravcu

poprenom

na

zid stabilizovati

ojaanjima, ubetoniranim

i ukljetenim

elinim

stubovima

ili

vezom

za

konstrukciju

koja

je kruta

u tom pravcu.

Troziono

krut

presek

jezgra, podesta

i podne

ploe

Prijem

poprenih

horizontalnih

sila

kod nezavisnih

armirano

betonskih

zidova

Veza

elinih

nosaa

sa

armiranobetonskim

zidovima ostvaruje

se pomou

ostavljenih

otvora

u zidovima, ili

ubetoniranih

konalnih

ispusta. Kruta

veza

podne

ploe medjuspratne

konstrukcije

sa

zidovima

ostvaruje

se

armaturnim

petljama

i preklapanjem

armature, a zatim zalivanjem

fuga.

Veza

elinih

nosaa

i armiranobetonskih zidova

Povezivanje

armature zidova

i podne ploe

Sile

koje

medjuspratna

konstrukcija

treba

da prenese

na

armiranobetonske

zidove

su:

z vertikalna sila V usled stalnog i korisnogoptereenja,

z horizontalna sila H u podunom pravcu podnihnosaa usled dejstva vetra ili termikih uticaja u tom pravcu,

z horizontalna sila T od vetra upravnog na podninosa, kao i od temperaturnih uticaja u tom pravcu,

z momenat ukljetenja M, koji se moe izbeiodgovarajuom konstrukcijom veze.

Priline

tekoe

pri

montai

konstrukcije se javljaju

usled malog

stepena

dimenzionog

slaganja, odnosno

male

preciznosti

izvodjenja

betonskih

elemenata

u poredjenju sa

elinim. Dimenzione

tolerancije

koje

treba

primeniti

pri

betoniranju

na

licu

mesta

predpostavljaju

da

radove izvodi

dobro

obuena

radna

snaga

i da

se betoniranje

vri

u oplati

sa

grekama

u granicama

2-3 cm. U sluaju kada

se betoniranje

vri

kliznom

oplatom

moe

se

pojaviti

odstupanje

i do 10 cm od

teorijske

ose

pri visinama

veim

od

100 m. Pri

upotrebi

prefabrikovanih

betonskih

elemenata

mogue je raunati

sa

znatno manjim

tolerancijama.

U ovakvim sluajevima mogu se primeniti sledei tipovi veza:z Pomou prikljunih limova poloenih u beton. Prikljuni lim moe biti

ankerovan u beton putem ugaonika ili anker vijcima.z Pomou vezne ploe koja je ubetonirana i osigurana ankerima i

prikljunog lima koji je za nju zavaren. Ovakav tip veze se primenjuje pri betoniranju kliznom oplatom.

z Pomou spojne ploe u vidu stolice od zavarenog ubetoniranognosaa koji je ankerovan putem ugaonika.

z Formiranjem nia u betonskim elementima. Mana je znatnanepreciznost koja je izraena pri betoniranju na licu mesta, naroitona kontaktnoj leinoj povrini.

z Formiranjem linijskog leita nosaa gde je donja leina ploapostavljena i fiksirana u projektovani poloaj pre montae elinekonstrukcije.

Veza

elinih

nosaa

za

armiranobetonske

zidove

Veza

montanih

armiranobetonskih zidova

i eline

konstrukcije

Da

bi se izbegla

nenaglaenost

u izvodjenju

betonskih

radova

i montae eline

konstrukcije

mogu

se primeniti

i prefabrikovane

armiranobetonske

ploe, sa

i bez

toplotne

izolacije, koje

se mogu

montirati

istovremeno

sa elinom

konstrukcijom. Ovakve

montane

armiranobetonske

ploe

ispunjavaju

polja

izmedju

eline

konstrukcije. Pri

manjim

horizontlanim silama

zaostale

bone

i horizontalne

fuge

zapunjavaju

se malterom. irina

fuge

mora

biti

dovoljna

da

se fuge

mogu

dobro

ispuniti

(obino

je

dovoljno oko

2cm).

Fuge

izmedju

eline

konstrukcije

i montanih

zidnih

ploa

Kod

velikih

i visokih

polja

zidne

ploe se moraju pridravati

protiv

bonog

preturanja. Ako

se javljaju

velike

horizontalne

sile, zidne

ploe treba ankerisanjem

vrsto

vezati

za

elinu

konstrukciju.

Osiguranje

zidnih

ploa protiv bonog

preturanja

Ubetonirani

vorni

limovi, koji

su

pomou

ankera

sa

kukom

ili vijcima-modanika

ankerovani

u zidnu

betonsku

plou

omoguavaju

korektnu

vezu

sa

elinom

konstrukcijom. Veza anker-ploe za elinu

konstrukciju

moe

biti

izvedena

vijcima

ili

zavarivanjem.

Ankerovanje

zidnih

ploa

z Da bi se obezbedila kompletno zatvorena povrinazida, armiranobetonski zidne ploe se mogumontirati iza, ispred ili sa obe strane elinihstubova.

Montaa

prefabrikovanih

zidnih

ploa

preko

stuba

Veze

vealjki

i zatega

kod oveenih

zgrada

Veza

podnih

nosaa

i vealjki

ZIDOVIKod

elinog

skeletnog

sistema

spoljanji

i pregradni

zidovi

po

pravilu

imaju

funkciju

samo

prostornog

zatvaranja

objekta ili

dela

objekta

bez

statikog

sadejstva. Usvajanje

ravni

spoljanjih

zidova

iz

tog razloga

moe

biti

slobodno

izabrano tj. oni

mogu

da

lee

ispred

ili

iza

stuba

a izuzetno

retko

u istoj

ravni.

Poloaj

stubova

u odnosu

na

fasadnu

konstrukciju

Prema

tipu

izrade

razlikuju

se masivni, zidani

i montani

zidovi. Kod

montanih

zidova

postoje

fasadne

zid

zavese

i montani

pregradni

zidovi. Zid zavese

se uobiajeno

rade

od

aluminijumskih

panela

i prozora. Montani

pregradni

zidovo

se uglavnom

izvode

od

gipsa

ili

gips-kartonskih

ploa

sa

ili

bez

izolacije. Pod masivnim

zidovima

podrazumevaju

se betonski

i armiranobetonski

zidovi

najeie

protivpoarnih

ili nosei

o kojima

je

ranije

bilo

rei.

Zidani

zidovi

se rade

kao

podrumski, protivpoarni

i pregradni

a opeka

(pune

i uplje) ili

od

blokova

od

lakog

betona

(puni

i uplji).

Podvlake

ili

podni

nosai

ispod

zidova

se raunaju

samo

za

teinu

delova

koji

obrazuju

jednakostranini

trougao

(dejstvo

svoda) gde

je

duina

stranica

jednaka

rasponu. Optereenje

od

meuspratne

konstrukcije

treba

uzeti

u obzir

samo

ako

se nalazi

unutar

trougla

optereenja. Za

koncentrisana

optereenja

doputa

se raspodela

pod 60. Ako

se konncentrisano

optereenje

nalazi

izvan

trougla

optereenja, tada

trebaju

da

se uzmu

u obzir

samo

ako

im

se napadna

taka

nalazi

unutar

raspona

nosaa

ili

ispod

horizontale

koja

lei

25 cm iznad

vrha

trougla. Takvom

koncentrisanom

optereenju

treba

dodati

teinu

horizontalno

rafiranog

zida.

Optereenje

elinog

nosaa od zida iznad njega

VIESPRATNE ZGRADERaspored nastavakaSlide Number 3Slide Number 4Slide Number 5Montani nastavci stubova Slide Number 7Slide Number 8Slide Number 9Slide Number 10Slide Number 11Slide Number 12Slide Number 13Slide Number 14Slide Number 15Oslanjanje stubovaSlide Number 17Zglobna veza stuba za fundamentUkljetena veza stuba za fundamentSlide Number 20Slide Number 21Slide Number 22Veze stubova sa podvlakama i podnim nosaimaSlide Number 24Slide Number 25Zglobne vezeSlide Number 27Slide Number 28Slide Number 29Slide Number 30Kontinualne vezeSlide Number 32Krute vezeSlide Number 34Slide Number 35Slide Number 36Slide Number 37Slide Number 38Slide Number 39Slide Number 40Slide Number 41Slide Number 42Slide Number 43Slide Number 44Nastavci podnih nosaa i podvlakaSlide Number 46Veza podnih nosaa za podvlakuSlide Number 48Zglobne vezeSlide Number 50Slide Number 51Slide Number 52Slide Number 53Kontinualne vezeKrute vezeSlide Number 56Slide Number 57Odredjivanje mesta vezeSlide Number 59Veze u horizontalnim spregovimaSlide Number 61Slide Number 62Slide Number 63Veze uvertikalnim spregovimaSlide Number 65Slide Number 66Slide Number 67Slide Number 68Veze u reetkastim noseim fasadamaSlide Number 70Veza elinih nosaa za zidna platna i jezgraSlide Number 72Slide Number 73Slide Number 74Slide Number 75Slide Number 76Slide Number 77Veza montanih armiranobetonskih zidova i eline konstrukcijeSlide Number 79Slide Number 80Slide Number 81Veze vealjki i zatega kod oveenih zgradaZIDOVISlide Number 84Slide Number 85