171

Odgovor na osvrt Kartografija stranputica na tritu rada Ekonomski anali br. 171 / 2006

Autorima uvek godi kad neki njihov objavljeni rad1 izazove interes italaca u toj meri da se pojavi i pisani osvrt, ak i kad je iz te kritike oigledno da je osnovni metod korien u studiji pogreno shvaen, a nain zakljuivanja pogreno interpretiran. Pa ipak, to daje ansu autorima da se ponovo oglase, da kroz odgovore na postavljena pitanja skrenu jo jednom panju italatva na vane elemente iz domena svog rada. Tada se po pravilu dobija dodatna prilika da se objasni nedoreeno, razjasne nedoumice i razmotre alternative u metodologiji istraivanja.

Meutim, izvestan problem nastaje kad kritiar ne predstavi korektno temu o kojoj raspravlja, a naroito ako nije prethodno konsultovao relevantnu savremenu literaturu iz date naune oblasti, pa pokuava da ospori i opteprihvaenu terminologiju i uobiajene metode istraivanja. Onda se odgovor mora odnositi na fundamentalna pitanja date analize, to ne daje mnogo mogunosti da se polemika pozabavi kompleksnijim i specifinim pitanjima, koja su esto u praksi od najveeg znaaja. Kod nas su recimo posebno od interesa: kvalitet i relevantnost statistikih podataka, njihova raspoloivost, obuhvat i nain njihovog merenja. Ali kako nikad nije na odmet vratiti se na osnove neke istraivake metodologije, posebno ako nisu ire poznati i prihvaeni u naoj strunoj javnosti (inae se ne bi ni pojavio ovakav osvrt), ovde treba posvetiti dunu panju terminolokim i metodolokim pitanjima koja mogu izazvati izvesnu zabunu.

1 Re je o studiji Mapa trita rada Srbije (urednik Mihail Arandarenko), CEVES, Beograd, 2006; autori: Svetlana Aksentijevi, Mihail Arandarenko, Andrea Brbakli, Dragan uki, Maja Jandri, Milena Jovii, Radmila KatiBukumiri, Svetlana Markovi, Aleksandra Nojkovi, Galjina Ognjanov i Marina Vojvodian. Iako je naa studija rezultat rada tima sastavljenog od 11 istraivaa, osvrt na koji odgovaram u stvari predstavlja kritiku metodologije (glave 2, 3 i 4), iji sam ja jedini autor.

OSVRTI I PRIKAZI / BOOK REVIEWS

Milena Jovii

Kompozitni indeKs - magistrala multiKriterijumsKe analize

172

Milena Jovii

Osvrt Marte BazlerMadar na nau studiju objavljen u asopisu Ekonomski anali br. 171 zahteva razjanjavanje elementarnih pitanja iz oblasti kreiranja kompozitnih indeksa, kao jednog od najvanijih sredstava multikriterijumske analize. Naalost, ne samo da ova autorka postavlja pitanje validnosti savremenih principa ovakvog metoda istraivanja, poteui kao argumente stavove iz tekstova objavljenih pre tri i vie decenija2, ve ne daje ni korektan prikaz studije ije rezultate pokuava da ospori. Stoga emo morati da se pozabavimo osnovnim definicijama i objanjenjima, ostavljajui zainteresovanom itaocu da se daljim uvidom u literaturu podrobnije informie.

Naa studija ima za svrhu ocenu regionalnih rizika i potencijala na tritu rada Srbije. U tom smislu razvijena je metodologija kvantifikovanja regionalnih razlika sa stanovita vie relevantnih kriterijuma, saimanjem pojedinanih pokazatelja u kompozitni indeks. Pre svega, u pomenutom osvrtu Marte BazlerMadar veoma udi neprihvatanje termina kompozitni indeks, koji se u daljem tekstu pie pod navodnicima, uz tvrdnju da je to pogrena konstrukcija za neto to bi trebalo da se zove sintetiki indeks (str.151), ak osporavajui valjanost njegovog korienja na nain predstavljen u naoj studiji (otuda izgleda u naslovu stranputice).

Pogledajmo malo ta o terminu kompozitni indeks kae literatura iz ovoga veka. Ve jednostavnim pretraivanjem na Internetu, lako e se nai vie desetina studija novijeg datuma koje u naslovu imaju upravo ovu (moemo slobodno rei) kljunu re. U pitanju su izrazi na raznim ivim jezicima koji u korenu imaju isti latinski pojam3, da bi se oznaio indikator dobijen komponovanjem (sastavljanjem) vie razliitih pokazatelja. S druge strane, pridev sintetiki oznaava u prvom redu vetaki, pa ova sugestija o zameni termina, moda i nenamerno (mada, imajui u vidu naslov osvrta) moe da zvui i ironino. Ali dok je, kako emo videti, osobina kompozitnih indikatora da se mogu rastaviti na sastavne komponente, sintetian spoj po pravilu oznaava spajanje sastavnih delova tako da njihovo razdvajanje nije jednostavno. Dakle, mada postoje i sintetiki indikatori, kompozitni indeks4 je u savremenoj teoriji i praksi prihvaeni termin i uobi

2 Od pet radova navedenih u literaturi, svi su iz 1978. godine ili stariji, a samo jedan je novijeg datuma: Huber, P. (2004): IntraNational Labour Market Adjustment in the Candidate Countries, WIFO Working Paper, No 218. Meutim, ovaj rad se bavi tritima rada sedam zemalja metodom regresione analize, tako da uopte nije relevantan za ovu raspravu.

3 Lat. componere = sastaviti4 Sinonim za indeks je indikator (pokazatelj); videti npr. Jacobs R, Goddard M, Smith P. (2006).

Ipak, uobiajeno je da se pojedinani pokazatelji nazivaju indikatorima, a kombinovani indeksima, pa je tako na engleskom jeziku, na primer, odomaeno i: composite index of leading/lagging indicators.

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

173

ajeno sredstvo multikriterijumske analize u ekonomiji, pa je za uenje to se na brdovitom Balkanu, tako bogatom mnotvom isprepletanih uticaja koji bi se morali uzeti u obzir u svakoj analizi drutvenih dogaaja, neki strunjaci opiru upotrebi ovog merila i samog izraza.

Naravno da postoji i bogata literatura o upozorenjima u vezi sa moguim grekama pri formiranju i primeni kompozitnih indikatora, ali se ta upozorenja uglavnom odnose na probleme agregacije i ponderisanja (suprotno tvrdnjama M. BazlerMadar). ak i vrlo kritiki napisi istiu da se kompozitni indeksi (ili indikatori) iroko koriste u istraivanjima drutvenih pojava, kad god je potrebno posmatrati vie varijabli da bi se dobila kompleksna ocena, dakle za praenje vie dimenzija nekog fenomena. Takvi indeksi su u upotrebi kao sredstvo tzv. benmarkinga zemalja, regiona ili firmi u mnotvu domena, kao to su: konkurentnost, odrivi razvoj, globalizacija, inovacija, itd. Sve vei broj konstruisanih kompozitnih indeksa u svetu oigledni je znak njihovog znaaja i korisnosti u voenju politike5.

Zato moemo smatrati da su dva osnovna kvaliteta nae studije upravo:

1. injenica da je analiza stanja na tritu rada Srbije, ekonomskih uzroka i perspektiva za poboljanje tog stanja, sprovedena upotrebom modernih viekriterijumskih pokazatelja, i

2. injenica da je trite rada Srbije posmatrano regionalno, diferenciranjem posebnih osobina okruga i optina, umesto jednostranim merenjem optih karakteristika i prosenih pokazatelja.

U osvrtu na nau studiju pohvaljuje se pokuaj kvantifikovanja regionalnih razlika, meutim, naa kritiarka postavlja mnogobrojne zamerke naoj metodologiji, u vezi sa : izborom varijabli, nainom njihovog agregiranja, nedostatkom prethodne klasifikacije regiona (?) i opisa njihovog istorijskog razvitka, nedostatkom sumarnih pokazatelja za celu teritoriju, asociranjem predznaka pojedinih pokazatelja sa njihovim ocenjenim neto trokovima ili koristima, nedostatkom ponderisanja, ukljuivanjem izvesnih pokazatelja (npr. uee privatnog sektora u nacionalnom dohotku, promena regionalnog uea u ukupnim osnovnim sredstvima), nedefinisanou statistikog metoda upotrebe stalnih cena (mada nema pokazatelja u stalnim cenama), korienjem eskpertskih ocena lanova tima u izboru indikatora, sabiranjem raznorodnih indikatora, njihovim grupisa

5 Saisana i Tarantola (2002) daju vrlo bogat prikaz primene kompozitnih indikatora u raznim oblastima.

174

Milena Jovii

njem, neiznoenjem meupodataka6 (korelacionih matrica 30X30 i rezultata preliminarnih regresija), obrazloenjem nekorienja faktorske analize, itd. Dakle, osporava se praktino sve u korienoj metodologiji, zakljuno sa mogunou upotrebe dobijenih rezultata.

To zahteva odgovor. Mada, to bi stari Latini rekli, Nihil probat qui nimium probat.7

No, da idemo redom. Osnovna uputstva o formiranju kompozitnih indeksa8, koji se koriste kao uobiajeno sredstvo, recimo za poreenje performansi zemalja u istraivanjima Evropske unije,9 polaze od procedure formiranja kompozitnog indeksa. Ta procedura se sastoji od sledeih koraka:

1. Definisanje teorijskog okvira2. Izbor podataka3. Multivarijaciona analiza podataka4. Pripremanje podataka5. Normalizacija6. Agregacija i ponderisanje7. Ispitivanje robustnosti i osetljivosti8. Vizuelizacija (prezentacija)9. Test veze s drugim pokazateljima10. Korespondencija sa stvarnim podacima

Umesto odgovora po pojedinim poglavljima izloenim u kritici na nau studiju, gde se prilino nesistematizovano iznose razne primedbe (recimo: kritika izostanka ponderisanja pojedinih indikatora potencirana je u okviru vie poglavlja), najbolje je da odgovor strukturiemo prema proceduri izrade kompozitnih indeksa.

1. Na poetku istraivanja je potrebno razviti teorijski okvir rukovodei se principom prilagoavanja cilju istraivanja. U tom smislu se definiu kriterijumi za iz

6 Ovde je vano istai da su podaci za okruge i optine dati na istom vebsajtu na kome je studija objavljena: http://www.ceves.org.yu/sr/indexsr.htm. Na ostale najvanije primedbe pokuaemo da ovde odgovorimo.

7 Nita ne dokazuje ko previe dokazuje.8 Verovatno najvaniji izvor iz ove oblasti je: Handbook on Constructing Composite Indicators:

Methodology and User Guide, videti: Nardo i dr. (2005), kojim se rukovodimo u predstavljanju metodologije procedure u formiranja kompozitnih indeksa.

9 Videti npr. zakljuke sa konferencije odrane 2627 februara 2004. u Parizu, a organizovane od strane Joint Research Centre of the European Commission (JRC), Conclusions from the 2nd Workshop on Composite Indicators of Country Performance, webfarm.jrc.cec.eu.int/uasa/events/oecd_Paris/Minutes _final.doc

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

175

bor i kombinovanje varijabli koje e initi jasan i smisleni kompozitni indikator. Kako je osnovni cilj nae studije bio identifikovanje regiona u Srbiji u kojima su pripadnici radne snage izloeni iznadprosenom riziku od nezaposlenosti (Predgovor, str. 1), odluili smo da koristimo sve relevantne statistike pokazatelje za jedinice posmatranja (okruge i optine). Posmatrajui rizike na tritu rada kroz rezultate ranijeg ekonomskog razvoja i verovatnou budueg napretka regiona, bilo je potrebno omoguiti grupisanje indikatora prema: (1) zateenom stanju (kombinacija statinih pokazatelja) i (2) potencijalu pozitivnih promena (uslovi dinamikog razvoja). S druge strane posmatrano, u okviru obe ove komponente, potrebno je razluiti osobine: (A) opte ekonomske situacije u regionu, (B) karakteristike samog trita rada, kao i (C) stanje u oblasti reformi i privredne rekonstrukcije. Komponente (1) i (2), kao i A, B, C, predstavljaju dva alternativna naina grupisanja pojedinanih indikatora, a njihov zbir daje ukupni kompozitni indeks kao meru relativnog poloaja svakog posmatranog regiona.

Tvrdnja nae kritiarke (str. 154155) da je u tekstu izostala informacija o tome koja dimenzija (ne)razvijenosti treba da bude iskazana kojim indikatorom ne stoji, jer je na poetku teksta predstavljen izbor od 30 teorijskih pokazatelja za koje postoje odgovarajui podaci (tabela 1.2), a uz objanjenja kako je izvrena selekcija, dolo se do sasvim uporedive konane liste koja sadri 21 indikator (tabela 1.4), sa jasnim oznakama alternativnog grupisanja. Osim toga, na stranama 1820 naeg teksta date su precizne definicije pojedinih indikatora i njihovo znaenje.

2. Varijable (individualne indikatore) treba izabrati na bazi njihovog analitikog znaaja, merljivosti, reprezentativnosti, relevantnosti za fenomen koji se istrauje, kao i meusobne povezanosti. U sluaju nedostatka podataka, treba uzeti u obzir pribline mere (aproksimativne varijable). Podaci treba da su uporedivi (zato se po potrebi dele brojem stanovnika, veliinom regiona i sl.) Unapred treba da se uine dva izbora: broj i priroda komponenata u kompozitnom indeksu, a zatim skup specifinih varijabli koje e se koristiti. Izbor varijabli se, po pravilu, zasniva na teoriji, empirijskoj analizi, pragmatizmu i intuiciji10. Mi smo poli od praktino svih najnovijih raspoloivih statistikih podataka relevantnih za poreenje regiona prema stanju na tritu rada, iz izvora: Republiki zavod za statistiku i Nacionalna sluba za zapoljavanje, a svi nai poetni pokazatelji su uporedive, tj. relativne mere (procenti ili proseci). U izboru konane liste indikatora, kako se navodi u naoj studiji, koristili smo ekspertska miljenja lanova tima, a rukovodili smo se i sa nekoliko principa: tedljivost (izbegavanje ponovljenih informacija), iscrpnost odnosno informativnost (zadovoljena koliina novih informacija)

10 Prema: Booysen (2002).

176

Milena Jovii

i uravnoteenost (sklad izmeu broja indikatora i vanosti teorijski postavljenih aspekata).

Potpuno je jasno da se u kreiranju kompozitnih indeksa koriste vrednosni sudovi i da se subjektivnost izbora nikako ne moe izbei uostalom, kao i kod drugih vrsta specifikacije ekonomskih modela. Zato je neophodno obezbediti to vie ekspertskih miljenja, pa je naivno tvrenje nae kritiarke (str. 156) da saglasnost lanova tima oko izbora indikatora ne moe predstavljati argument za ispravnost postupka selekcije.

Naravno, na na konani izbor varijabli uticali su i objektivni rezultati dobijeni u narednim koracima u obavljenoj proceduri, kako e uskoro biti objanjeno. Na posletku, i pored opsenog osporavanja izbora varijabli u naoj studiji (na str. 154157 i 162 osvrta), nije nam ponuen nijedan predlog o tome koje bi od relevantnih raspoloivih indikatora trebalo jo ukljuiti u analizu.

3. Preliminarna multivarijaciona analiza podataka vrlo je vana, kako bi se stekao uvid o meusobnim vezama varijabli i dimenzijama fenomena koji se istrauje. Ona moe ukljuiti korelacionu analizu, regresionu analizu, metod glavnih komponenata (faktorsku analizu), ili analizu klastera. U literaturi se navodi da korelaciona analiza treba da identifikuje statistike dimenzije skupa podataka da bi se eliminisale najvie korelisane varijable11 i tako izbeglo dvostruko merenje istih osobina. Isti cilj ima i faktorska analiza, kojom se informacije grupiu kako bi se podaci kondenzovali tako da definiu samo nezavisne varijacije podataka. Cilj faktorske analize je, naime, da se ustanovi da li su u kompozitnom indeksu dovoljno izbalansirane razliite informacije. to je via korelacija meu varijablama, to je manje statistikih dimenzija predstavljeno skupom podataka. Ukoliko statistike dimenzije ne koincidiraju sa teorijskim dimenzijama skupa podataka, potrebna je revizija izbora varijabli.12 U naoj analizi koristili smo preliminarno korelacionu i regresionu analizu da bismo utvrdili da li je zadovoljen broj teorijskih dimenzija (princip iscrpivosti) i da li postoji ponovljeno merenje (princip tedljivosti). Eliminisane su samo varijable koje nose iste informacije, odnosno koje su veoma visoko korelisane sa ve ukljuenim indikatorima (recimo, stopa nezaposlenosti za ene suvian je indikator u prisustvu opte stope nezaposlenosti). Postignut je eljeni odnos broja indikatora po komponentama A, B, C (5+9+7) koji odraava relativnu vanost teorijskih aspekata problema (princip izbalansiranosti).

11 Videti recimo: Saisana (2005), str. 9.12 Ibid.

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

177

Stoga je neopravdano iznesena bojazan nae kritiarke (str. 156): stav istraivaa da se na osnovu korelacionih matrica podskupova indikatora ne uzimaju u obzir meusobno visoko korelirani indikatori, takoe se moe staviti pod znak pitanja.

Meutim, veoma zabrinjavaju njene druge konstatacije, na str. 158: Iznenaujue jednostavnim postupkom, a bez ozbiljnog obrazloenja, formulisan je zakljuak (str. 15) o neprikladnosti faktorske analize za merenja u ovoj studiji. Jo vie iznenauje konstatacija da izvreno grupisanje indikatora ne dovodi do toga da odgovarajui kompozitni indeksi budu ortogonalni. Naime, kompozitni indeksi nisu vektori, ve obini skalari, te kao takvi nikako ne mogu biti ortogonalni. Ova tvrdnja pokazuje potpuno nerazumevanje za nain konstrukcije kompozitnih indeksa i njihov znaaj, od strane nae kritiarke. Ona oigledno ne razlikuje kompozitni indeks (vektor) od izraunate vrednosti za pojedine opservacije (skalar).

Osim toga, neopredeljivanje za upotrebu faktorske analize nema razloga da iznenauje. U naem preliminarnom tretmanu podatka, pored korelacione i regresione analize, iz objanjenih razloga faktorska analiza se inila suvinom. Ali, jo vanije, faktorskom analizom se zaista dobijaju vektori pondera (meusobno nezavisni) koji ine kompozitne indekse meusobno ortogonalnim linearnim kombinacijama originalnih pokazatelja, pri emu ti ponderi uopte ne odraavaju teorijsku vanost odnosnih pokazatelja.13 Na kraju, umesto teorijski oekivane zavisnosti izmeu kompozitnih indeksa situacije na tritu rada i opteg ekonomskog stanja, dobili bismo neke meusobno potpuno nezavisne kompozitne indikatore (glavne komponente), kao funkcije korienih varijabli sa neoekivanim vrednostima pondera, iji znaci i visine su podreeni ogranienju postizanja meusobne ortogonalnosti.

4. Pripremna analiza podataka odnosi se na panju posveenu podacima koji nedostaju (recimo, supstitucijom srednjom vrednou, najbliim susednim vrednostima, ili ak izostavljanjem nekih podataka), kao i posebnom ispitivanju ekstrema.

U ovom koraku za nas je bilo najvanije pitanje izbora znaka sa kojim pojedine varijable ulaze u kompozitni indeks. Odreeni pokazatelji, naime, pokazuju pozitivnu vezu sa relativnim poloajem regiona, dok drugi svojim uticajem pogoravaju taj poloaj. To je analogno oceni znaka neto ekonomskih efekata (trokova ili koristi) u multikriterijumskoj analizi, a u praksi se moe proveravati korelaci

13 Ove osobine faktorske analize (glavnih komponenata) jasno su naglaene i u: Nardo i dr. (2005), Handbook on Constructing Composite Indicators, s. 64.

178

Milena Jovii

onom vezom odreenog pokazatelja sa nekim vanim ekonomskim rezultatom (recimo, pozitivnom ili negativnom korelacijom sa ND per capita). Nije jasno zato je takvo objanjenje takoe zasmetalo naoj kritiarki (str. 154).

5. Radi kombinovanja varijabli u kompozitni indeks, varijable po pravilu treba prethodno svesti na neke uporedive vrednosti, bilo korienjem rednog broja (kategorike skale), ordinalnim skaliranjem, standardizacijom (raunanjem razlike do srednje vrednosti u jedinicama standardne devijacije) i najzad linearnom transformacijom (svoenjem na skalu od 0 do 100)14. Mi smo se opredelili za standardizaciju podataka, ime se postie ne samo isti proseni nivo (nulta srednja vrednost) i isto variranje (jedinina varijansa) svih pokazatelja, ve i to da bilo kakvo njihovo kombinovanje (u tri pomenute grupe, ili prema aspektima statikih i dinamikih pokazatelja) daje kompozitne indekse sa nultom srednjom vrednou.15 Na taj nain se dobija skup izuzetno pogodnih merila, jer je, bilo kojim kriterijumom meren (individualnim pokazateljem, grupnim pokazateljem postojeeg stanja ili potencijala za pozitivne promene, odn. prema aspektima: ekonomskog stanja, trita rada ili reformi), odmah jasno da li je poloaj nekog regiona iznad ili ispod proseka po datom osnovu.

Zato je sasvim nejasna kritika u osvrtu na nau studiju koja kae (str. 159) da isticanje tobonje prednosti da nulta srednja vrednost kompozitnog indeksa omoguuje da se sagledaju pozitivna i negativna odstupanja regiona od proseka nema znaaja.

6. Prlikom agregiranja pokazatelja u kompozitni indeks, njima se po pravilu pridodaju odreene teine (ponderi), prema usvojenom teorijskom okviru, ekspertskom miljenju, rezultatima faktorske analize (u sluaju korienja skupova raznorodnih varijabli), korelacije sa zavisnom varijablom (kao to je recimo stopa ekonomskog rasta). Dakle, osim skaliranja, koje ukljuuje implicitne pondere, i eksplicitni ponderi se mogu koristiti prilikom agregacije pokazatelja. Njihov cilj je da teina pondera odgovara relativnoj vanosti svake varijable (ili grupe varijabli, tj. komponente) u kompozitnom indeksu.

Prva opcija je, meutim, da se eksplicitni ponderi ni ne koriste16, odnosno da su ponderi meusobno jednaki. Treba odmah istai17 da ne postoji uniformno defi

14 O upotrebi metodologije skaliranja videti npr. Osberg i Sharpe (2006).15 Pri tome se dodavanjem (ili oduzimanjem) pojedinanih pokazatelja u kompozitnom indek

su, i pored odravanja nulte srednje vrednosti, varijansa poveava (ili smanjuje).16 Videti recimo: Booysen (2002), str. 126.17 Do sledeeg citata navode se stavovi o ponderisanju sadrani u uputstvu za konstrukciju

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

179

nisana metodologija o nainu ponderisanja individualnih indikatora prilikom njihovog agregiranja u kompozitni indeks. Ponderi imaju vaan uticaj na vrednosti kompozitnih indeksa i zato ponderacioni sistem mora da bude eksplicitan i transparentan. Ali bez obzira na metod ponderisanja koji se koristi, ponderi su uvek rezultat vrednosnog suda i eksplicitno predstavljaju cilj koji je postavljen pred konstrukciju kompozitnog indeksa.

Najee se koriste sledei metodi za ponderisanje:

jednaki ponderi ponderi bazirani na statistikim modelima (kao to su regresiona analiza ili

metod glavnih komponenata) ponderi bazirani na ekspertskom miljenju (alokacija budeta, analitiki hije

rarhijski proces i sl.)

Na izbor jednakih pondera nije dakle nikakva jeres niti je tano kako kae naa kritiarka da Od svih naina ponderisanja ... bie da je najmanje uverljiv onaj koji im daje ba istu vanost (str. 159). Jednaki ponderi se po pravilu koriste kad god nema statistikog ili empirijskog osnova da se izabere drugaija ema pondera. Jednaki ponderi impliciraju jednaki status svih indikatora u kompozitnom indeksu, ili su rezultat nedovoljnih informacija o kauzalnim vezama, ili ak nepostignutog konsenzusa o alternativnim reenjima. Ali, jednaki ponderi ne znae odsustvo ponderisanja, jer podrazumevaju implicitni sud o ponderima18. Takoe, uticaj jednakih pondera na kompozitni indikator zavisi od toga da li se ponderi primenjuju na pojedine indikatore ili komponente koje grupiu razliiti broj indikatora.19

To dakle pokazuje da je naa kritiarka u zabludi kad kae (na str.159): Sabiranje indeksa, pa ak ni njihovo grupisanje u klase nejednake po broju, ne moe da se prihvati kao postupak koji bi, makar posredno i makar delimino, bio ekvivalentan ponderisanju. Mi smo, naime, odluili da posle standardizovanja varijabli koristimo jednake pondere, pre svega iz bojazni da bi korienje proizvoljnih pondera moglo uvesti greke u analizu, imajui u vidu imperfektnost statistikih merenja, a takoe i budui da je, izborom razliitog broja indikatora za pojedine aspekte

kompozitnih indeksa: European Commission Joint Research Centre: Composite Indicators, http://farmweb.jrc.cec.eu.int/ci/ articles_books.htm

18 Videti: Nardo i dr. (2005), Tools for Composite Indicators Building, str. 5519 Citirano prema: ECJRC, Construction of Composite Indicators: Equal Weights, http://

farmweb.jrc.cec.eu.int/ci/S6_weighting.htm

180

Milena Jovii

analize (A, B i C), ponderisanje ve implicitno upotrebljeno.20 Istini za volju, eksperimentisanje sa alternativnim ponderima za pojedine grupe u okviru ukupnog kompozitnog indeksa nije dovelo do znaajnih promena u redosledu okruga.

Izbor varijabli, dakle, prema odabranim teorijskim aspektima, kad se one standardizuju, moe ponderisanje uiniti suvinim. Naa kritiarka, meutim, smatra (str.160): bolja je situacija u regionima sa istim kompozitnim indeksom aspekta A u kojima je ND per capita vei ... jer kao sintetiki monetarni indikator on sadri i efekte povoljnije privredne strukture, obrazovnog nivoa stanovnitva, eksterne ekonomije (vee gradske aglomeracije) i uinak ostalih faktora koji doprinose stvaranju dodate vrednosti. Ali ako on sadri te efekte a u kompozitni indeks aspekta A (ekonomske situacije), osim ND per capita i njegove stope rasta, ukljueni su i svi ti navedeni pokazatelji (dakle, oni su ve mereni dvaput, zar ne?) zbog ega onda davati vei ponder ND per capita?

Uostalom, kako se moe nai na sada vaeim sajtovima vladinih agencija razvijenih zemalja, ponderisanje je nauka bazirana na podacima, ali rezultat subjektivnih odluka. Istraivai zato ne mogu tvrditi sa bilo kakvom izvesnou da je jedan sistem ponderisanja bolji od drugih. Kao rezultat, princip jednakih pondera se namee kao polazni (equal weighting is the default choice)21. Stoga insistiranje nae kritiarke da je korienje jednakih pondera davno prevazien metod (str. 158) nipoto ne stoji; tavie, savremena literatura upuuje ozbiljne kritike upravo metodima upotrebe pondera22.

7. Robustnost kompozitnih indeksa moe se postii u raznim fazama procedure formiranja kompozitnih indeksa, i to u pogledu ukljuivanja ili izostavljanja nekih varijabli, pogrene specifikacije, alternativnih metoda obrauna, menjanjem ponderacionog sistema, razliitim tehnikama standardizacije, izborom alternativne bazne godine kod baznih indeksa i sl.

20 Svakom studentu je jasno, na primer, da na njegov uspeh (jednostavni prosek ocena) iz pet predmeta i te kako utie struktura tih predmeta, npr. da li polae samo jedan predmet iz oblasti odabranih vetina a etiri iz naunih disciplina, ili je ta proporcija obrnuta. Broj individualnih pokazatelja u ove dve grupe predstavlja de facto grupne pondere u dobijanju opteg proseka. Promena te strukture, ak i ako ostavi prosek nepromenjenim, svakako utie na relativni poloaj pojedinanih opservacija.

21 Citirano prema: US Agency for Healthcare Research and Quality, Weight Measures, http://www.talkingquality.gov/docs/section3/3_1.htm

22 O teorijskoj nekonsistentnosti izmeu namene pondera i njihovog znaaja u praktinom formiranju kompozitnih indeksa videti: Munda i Nardo (2006).

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

181

U tom kontekstu izgleda treba razumeti tvrdnje u osvrtu na nau studiju kako treba odbaciti neke nae pokazatelje, valjda jer naruavaju kvalitet kompozitnih indeksa. Na primer, indeks uea u sumi osnovnih sredstava navodno ne predstavlja dobru meru potencijala regiona (str. 155). To se potkrepljuje hipotetikim primerom, kojim se pokazuje da za isti priliv investicija u dva regiona on odaje pogrenu sliku, jer se dobija vii indeks uea za region koji startuje sa niom osnovom. Meutim, kako lepo pie u naem tekstu (na str. 19), ovaj indikator predstavlja relativnu meru destrukcije proizvodnih kapaciteta u posmatranom periodu, tako da indeks (pada) vrednosti sredstava nii od indeksa proseka oznaava relativno pogoranje poloaja regiona i obrnuto. Dakle, u takvom hipotetikom primeru, ako se vrednost osnovnih sredstava oba regiona smanji za isti iznos (a u proseku je zabeleen pad u posmatranom periodu), jasno je da se time smanjuje udeo onoga koji startuje sa niom osnovom a poreenje sa prosekom je potrebno da ovaj pokazatelj uini relativnim.

8. Prezentacija rezultata kompozitnih pokazatelja treba da poiva na njihovim osobinama, vodei rauna o vrsti podataka i izboru korienih metoda, prikazujui intervale u rangiranju. Transparentna prezentacija rezultata donosiocima odluka, naroito kroz vizuelizaciju kompozitnih indeksa, treba da omogui njihovo lake razumevanje i korienje. Mi smo u studiji koristili razliite forme prezentiranja rezultata, kako individualnih i grupnih indikatora, tako i ukupnog kompozitnog indeksa. Predstavljeni su za razne pokazatelje (tabelarno i grafiki): intervali variranja i ekstremne vrednosti, distribucije frekvencija uz deskriptivnu statistiku po regionima, a takoe i redosledi regiona. Najzad, uinjena je dvodimenziona klasifikacija regiona prema aspektima pokazatelja u grupi zateenog stanja i potencijala pozitivnih promena (statikih i dinamikih karakteristika). Izvrena taksonomija je obrazloena kao pogodan nain za definisanje tipiziranih sugestija o poeljnim aktivnostima ekonomske politike usmerenim na reavanje problema na tritu rada za nekoliko kategorija u koje su regioni razvrstani.

Zato je sasvim nejasna i neutemeljena primedba u osvrtu na nau studiju, kojom se kae (str. 161) da, na osnovu naih ocenjenih pokazatelja za regione, ta treba u ekonomskoj politici ili politici na tritu rada preduzeti, teko se moe odgonetnuti. U okviru treeg dela nae studije (Zakljuci i preporuke) detaljno je objanjen nain korienja rezultata istraivanja. Nije jasno ni zbog ega naa kritiarka smatra (na str. 161) da bi postavljanje granice koja razdvaja ugroene od ostalih regiona zahtevalo nekakva preraunavanja indikatora i promene relativnih poloaja regiona. U naem tekstu na strani 37 jasno je objanjen kriterijum za postavljanje ove granice u dvodimenzionom sistemu klasifikacije (prema indeksima stanja i perspektiva). Naime, za okruge sa negativnim indeksima, ispod

182

Milena Jovii

prosene vrednosti oznaili smo kao regione sa najurgentnijim potrebama. Od ukupno 25 okruga, ustanovljeno je takvih deset. Naravno, ova granica je prema nekom drugom kriterijumu mogla biti drugaije postavljena, ali donoenje odluka nikad nije uniformni niti sasvim definisan proces, ve zavisi od konkretnih uslova. Zato preporuke ekonomskoj politici u naoj studiji nisu ograniene samo na deset najugroenijih podruja, ve su iznesene diferencirano prema ustanovljenim specifinostima za razne grupe regiona.

9. Kompozitni indikatori se mogu testirati kroz veze sa drugim varijablama, bilo regresionom analizom, ili poreenjem sa drugim publikovanim pokazateljima. Mi smo kao svojevrsnu proveru tanosti svojih rezultata u studiji koristili i SWOT analizu, kao dopunski metod za proveru objektivnosti dobijenih rezultata i kao specifinu analizu dodatnih aktuelnih i karakteristinih problema, u est odabranih regiona.

Zanimljivo je da je u osvrtu na nau studiju pohvaljena upotreba SWOT analize, dok se istovremeno otro kritikuju rezultati analize zasnovane na kompozitnim indeksima, ne primeujui da je SWOT analiza koriena na terenu kao metod provere, sa zakljucima koji potvruju ispravnost upotrebe odabranih metoda i analitiki dobijenih rezultata.

10. Kompozitni indeksi treba da omogue dekomponovanje ili dezagregaciju na pojedinane indikatore u formiranju profila opservacija (zemalja ili regiona), tako da se mogu izdvojiti najvaniji pokazatelji. U naoj studiji ostvareno je grupisanje prema dve vrste podele, kako je ve objanjeno. Time je predstavljena teorijski postavljena struktura ispitivanog fenomena, sa definisanim tematskim pokazateljima.

Naravno da u praksi ne postoji precizno i jasno definisani okvir koji ukljuuje sve vane koncepte u vezi sa istraivanjima korienjem kompozitnih indikatora. Pregled ire literature23 o makroindikatorima pokazuje da njihovo formiranje predstavlja aktivnost koja je pod velikim uticajem cilja istraivanja, raspoloivosti informacija, iskustva istraivaa i subjektivnih odluka. Posebno je izraena proizvoljnost u sluaju izbora ponderacionog sistema, a naroito ako nema jasnih teorijskih konstrukcija i empirijskog utemeljenja o odnosima komponenti. Kao to istiu mnogi autori u ovoj oblasti, usled neizbene arbitrarnosti u konstrukciji kompozitnih indeksa, teko je zamisliti da e suprotstavljeni argumenti u debati o njihovoj upotrebi ikad biti potpuno usaglaeni, jer nema nekog objektivnog

23 Sumiranje rezultata veeg broja studija dato je u: Sharpe (2004).

Kompozitni indeks magistrala multikriterijumske analize

183

kriterijuma za utvrivanje njegove uspenosti, osim dobijanja boljih rezultata u prognozama drugaijim metodom. Meutim, analiza privrednih zbivanja i ekonomska politika opseno koriste ovakve indikatore ak i kad nisu idealni, tako da e se upotreba kompozitnih indeksa nesumnjivo i dalje ubrzano razvijati.24

*

U nadi da su osnovne dileme u pogledu nedovoljnog razumevanja metodologije i rezultata nae studije Mapiranje trita rada Srbije bar delimino otklonjene, ostaje ipak za aljenje to je negdanji poslenik u oblasti istraivanja regionalnog razvoja Marta BazlerMadar oigledno prila naoj studiji sa izvesnim negativnim predubeenjem. Prilino udi i to je bez dovoljno uvida u savremene tokove razvoja kompozitnih indikatora i multikriterijumske analize dozvolila sebi da deli lekcije i daje ocene, koristei sasvim olako grube osude tueg rada (stranputice, metodoloke nedoumice, ozbiljni nedostaci, negativne zakljune ocene, itd.). Teko se mogu nai argumenti za tako teke rei, posebno stoga to je poznato da se pozitivistike tvrdnje mogu potkrepiti jedino boljim primerom i rezultatom. Zato i ovde vai naravouenije: Quam quisque norit artem in hac se exerceat.25

24 Videti vie o kritici kompozitnih indeksa, ali sa optimistikim zakljukom, u: Freudenberg (2003).

25 ta je ko izuio, nek se time bavi. (Cic.)

literatura

Booysen, F. (2002), An overview and evaluation of composite indices of development, Social Indicators Research, Vol. 59, No. 2, pp. 115151

Freudenberg M. (2003), Composite indicators of country performance: a critical assessment, OECD, DSTI/IND 5, JT00139910

Jacobs R, i dr. (2006), Public services: Are composite measures a robust reflection of performance in the public sector?, University of York: Centre for Health Economics, Research Paper 16

Munda, G. i Nardo, M. (2006), Weighting and Aggregation for Composite Indicators, Proceedings of European Conference on Quality in Survey Statistics, Cardiff, UK, www.statistics.gov.uk/events/q2006/downloads/T15_Munda.doc

184

Milena Jovii

Nardo, M., i dr. (2005), Handbook on Constructing Composite Indicators: Methodology and User Guide, OECD Statistics Working Paper No. 3

Nardo M., i dr. (2005), Tools for Composite Indicators Building, European Commission, EUR 21682 EN

Osberg, L. i Sharpe, A. (2006), New Estimates of the Index of Economic Wellbeing for Selected OECD Countries, Center for the Study of Living Standards, 10e colloque de comptabilit nationale organis par lAssociation de comptabilit nationale, Paris, France

Saisana, M. i Tarantola, S. (2002), Stateoftheart Report on Current Methodologies and Practices for Composite Indicator Development, European CommissionJRC , EUR 20408 EN

Saisana, M. (2005), Steps in the Construction of a Composite Indicator, Composite Indicators Workshop, Ottawa, 79 November

Sharpe, A. (2004), Literature Review of Frameworks for Macroindicators, Centre for the Study of Living Standards, Ontario, CSLS Reports Report number: 200403