17. april 2014.

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 15 CENA 30 DIN.

wwwww.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 17. APRIL 2014. GODINE

U doma}instvu Gordane Milo{evi}

iz Klati~eva

Draga~evoGorwi Milanovac

strana 33. strana 31.

BISER

SEOSKOG

TURIZMA

BISER

SEOSKOG

TURIZMA

Radi~evi}i iz Kaone ìve iskqu~ivo od poqoprivrede

PORODI^NO

CARSTVO

SA SEDMORO

DECE

00

0669 - 310-04-600332 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

[email protected]

2 ^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINEMARKETING

Usastavu Unije

“â~ak 2000” ak-

tivno je oko 180

~lanica, koje su

pro{le godine ostvarile

ukupan promet od oko mi-

lijardu evra, predstavio je

osnovne podatke iz li~ne

karte ove organizacije wen

predsednik Srboqub \u-

ri}, naglasiv{i da je ovo

PU, sa ostalih ~etiri u

Gradu, lane osnovalo Fo-

rum privrednika â~ka:

- Unija je dala zna~ajan

doprinos i prilikom for-

mirawa Nau~no tehnolo-

{kog parka i pokrenula

inicijativu da u saradwi

sa Gradom budu obezbe|eni

kadrovski stanovi za mla-

de stru~wake zaposlene u

na{im firmama. Ovih da-

na trebalo bi da bude rea-

lizovana i ideja o angaò-

vawu advokata za re{avawe

problema i potreba ~lani-

ca. U proteklom periodu

ostvarili smo dobru sa-

radwu i sa predstavnicima

Grada, jer smo shvatili da

nismo na razli~itim stra-

nama, ve} da smo na istom

zadatku, odnosno da smo mi

ne samo privrednici, ve} i

roditeqi, donatori i gra-

|ani koji u~estvuju u dru-

{tvenom ìvotu ovog gra-

da.

Slavu udruèwu ~esti-

tao je gradona~elnik Voji-

slav Ili}, oceniv{i da je

Unija od izuzetnog zna~aja

za Grad, posebno ako se ima

u vidu podatak da wene

~lanice zapo{qavaju oko

2.000 na{ih sugra|ana i

obe}av{i da }e lokalna sa-

mouprava uvek pomagati

wene aktivnosti. Snaga je u

masovnosti, a ne u pojedin-

cima, smatra direktor

Unije “â~ak 2000” Adam

Zimowi}, koji je ocenio da

je pro{la poslovna godina

bila izuzetno te{ka, i da,

naàlost, ni 2014. “mnogo

ne obe}ava”:

- @eqa nam je da po-

stignemo boqe rezultate u

radu i dogovor sa lokal-

nom samoupravom, od koje

o~ekujemo da prihvati neke

na{e korektne i po{tene

predloge. Verujemo da }e

Grad u nama prepoznati do-

brog partnera i Skup{ti-

na usvojiti na{e predloge,

kada bude donosila odluke

koje se ti~u privrednika i

wihovog poslovawa.

Jedan od prvih inicija-

tora osnivawa Unije “â-

~ak 2000” i predsednik Sa-

veta za privredu u Skup-

{tini grada Branislav

Lazovi} smatra da je “do-

{lo vreme” da se komplet-

na privreda Grada objedi-

ni u jedno veliko poslovno

udruèwe: “Savet za pri-

vredu, koga ~ine ~lanovi

svih pet poslovnih udruè-

wa, ulaè maksimalne na-

pore da bi stvorio uslove

za pokretawe preduze}a, za-

tvorenih i uni{tenih po-

sle lo{ih privatizacija.

Iako je to veoma te{ko, ra-

duje me kao privrednika to

{to ima {anse za pojedine

firme sa lo{om i zastare-

lom tehnologijom, koje smo

takore}i potpuno bili ot-

pisali, za koje, ipak, po-

stoji odre|eno interesova-

we potencijalnih investi-

tora i partnera. Verujemo

da one imaju budu}nost i da

}e ponovo po~eti da rade,

mo`da i sa ve}im brojem

radnika, od onoga koga su

imale pre privatizacije.”

Regionalna privredna

komora Kraqevo preko po-

slovnih udruèwa okupqa

i male i velike privredni-

ke iz devet op{tina u tri

regiona, podsetio je, po-

{to je ~estitao slavu Uni-

ji, predsednik RPKK Pe-

tra{in Jakovqevi}. Iako

je relativno kratko na ~elu

Komore, stekao je uverewe

da dràva nedovoqno slu-

{a glas privrednika i da

bi u budu}nosti i zakono-

davna i izvr{na vlast mo-

rale vi{e da uvaàvaju

predloge koji dolaze iz

privrede i wenih komora i

udruèwa. Opravdano su

nezadovoqni i privredni-

ci organizacijom komor-

skog sistema, kaè Jako-

vqevi}, jer i komore ~esto

ne ~uju wihove zahteve i su-

gestije: “Zakon o privred-

nim komorama je dao velike

slobode u organizovawu,

{to za komorski sistem

nije dobro, jer usitwava-

wem, odnosno osnivawem

komora u raznim asocija-

cijama i udruèwia, tupi

se o{trica delovawa. Ko-

moru treba depolizovati i

na wihovo ~elo postavqa-

ti qude koji nemaju veze sa

politi~kim opcijama, ve}

koji su se dokazali kao

privrednici.”

Iako su predstavnici

“Slobode” i “Metalca” sa-

~inili studiju izvodqivo-

sti o opravdanosti ulaga-

wa gorwomilanova~ke

kompanije u ovda{we ne-

kada{we preduze}e “Slo-

boda aparati”, Petra{in

Jakovqevi} kaè da ovaj

posao jo{ uvek nije izve-

stan:

- Prema podacima Agen-

cije za privatizaciju, oba-

veze civilnog dela “Slobo-

de”, kao preduze}a u proce-

su restrukturirawa, izno-

se oko 25 miliona evra.

“Metalac” ne moè da se

bavi pro{lo{}u “Slobo-

de”, za to nema ni mogu}no-

sti, snage, niti kapitala.

Zainteresovani smo za ob-

navqawe nekih starih i

investirawe u nove pro-

grame, ali kada situacija

bude ~ista i re{eni odno-

si, odnosno potraìvawa

svih poverilaca i biv{ih

radnika. Na{e oprdeqewe

je da investiramo u budu}-

nost, a pro{lo{}u ne mo-

èmo da se bavimo.

M. N.

POSLOVNO UDRU@EWE UNIJA „ÂÂK 2000” OBELE@ILO SLAVU CVETI

3PRIVREDA

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 [email protected]

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. [email protected]

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 [email protected]

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 [email protected] Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

DR@AVA NE SLU[A DOVOQNO

GLAS PRIVREDNIKA^lanice Poslovnog udruèwa Unija

“â~ak 2000” obeleìle su u nedequ,

u prisustvu brojnih gostiju, saradnika

i rukovodstva lokalne samouprave

slavu Cveti, ustanovqenu zbog toga,

kako tom prilikom podseti{e wegovi

~elnici, {to ovaj veliki hri{}anski

praznik simbolizuje napredak, slogu i

saradwu. Upravo na tim principima

ve} 14 godina po~iva i ova organiza-

cija koja okupqa oko 180 proizvodnih

i uslu`nih firmi. Druèwe je bilo i

prilika za razmenu iskustava, sumi-

rawe dosada{wih rezultata malih

privrednika i dogovor o zajedni~kim

aktivnostima, ~iji krajwi ciq bi tre-

balo da bude poboq{awe sveop{teg

privrednog ambijenta i stvarawe

uslova za oporavak privrede.

marketing 032/342-276

Petra{in Jakovqevi},

predsednik RPK Kraqevo

4 ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINEPRIVREDA

Privrednici u â~-

ku, wih oko 99 od-

sto, plati}e mawi

porez, nego pro{le godine,

istakao je gradona~elnik

Vojislav Ili} na vanrednoj

konferenciji za novinare,

odrànoj pro{log petka.

Privrednici grada su ne-

davno zatraìli hitan sa-

stanak sa predstavnicima

lokalne samouprave, jer su

o~ekivali da }e zbog novog

na~ina obra~una poreza

platiti i do deset puta ve}e

iznose. Kako je istakao gra-

dona~elnik, posle niza sa-

stanaka, privrednicima su

razja{wene nedoumice, a

nakon analize poreskih

prijava, jasno se vidi da }e

ove godine skoro 99 odsto

obveznika u ovoj kategoriji

platiti mawi porez.

- Tokom pro{le sedmice

imali smo niz sastanaka sa

Forumom privrednika, da

bi se razjasnila poreska re-

{ewa za ovu godinu i kako

je utvr|ena poreska stopa za

ovu godinu. Rok za podno-

{ewe poreskih prijava is-

tekao je 31. marta. Poreska

administracija je izvr{i-

la proveru i do{la je do za-

kqu~ka da }e oko od 99 od-

sto privrednika platiti

mawi porez, nego u 2013. go-

dini. Oko jedan odsto pri-

vrednika }e platiti isti,

ili neznatno ve}i porez, u

odnosu na pro{lu godinu.

Informacija koju su poje-

dini izneli da je porez uve-

}an i do 10 puta ne ide u

prilog na{em gradu, koji

o~ekuje dolazak investito-

ra. Na{ ciq je da i ubudu}e

imamo dobru saradwu sa

privrednicima. Zbog toga

smo zajedno sa wima uputi-

li predlog Ministarstvu

finansija da doradi Zakon

o porezu na imovinu sa kon-

kretnim predlogom da

objekti koji nisu trenutno

u funkciji imaju “zamr-

znut” status, odnosno da bu-

du izuzeti iz pla}awa, ili

da se oporezuju minimalno -

rekao je gradona~elnik

Ili}, nagla{avaju}i da

gradsko rukovodstvo i pri-

vrednici imaju isti inte-

res, a to je stvarawe povoq-

nog ambijenta za ulagawe,

nove investicije, otvarawe

novih radnih mesta i boqi

ìvot gra|ana.

Privrednici su na naj-

boqi na~in dobili prave

informacije i pravo re{e-

we problema koji je nastu-

pio, kazao je predsednik

Foruma privrednika Dra-

gan Jovi}, napomiwu}i da

su oni bili jako upla{eni,

zbog nepoznavawa materije

i pogre{nog tuma~ewa:

- Privrednici koji su

obra~unavali porez na

osnovu kwigovodstvene

vrednosti, znali su da ne}e

imati problema i da }e

imati mawi porez, ali oni

koji poslove vode putem

agencija, nisu imali prave

informacije. Odràli smo

sastanak sa gradona~elni-

kom i wegovim saradnici-

ma, formirali komisiju

koja je preispitala gradsku

odluku i zakqu~ili smo da

ne}emo imati problema.

Zbog toga Forum privred-

nika nije prihvatio poziv

Kluba privrednika “Ini-

cijativa” iz Kraqeva o or-

ganizovawu {trajka upozo-

rewa.

Jovi} je, izme|u ostalog,

rekao da su privrednici

spremni na jo{ boqu sarad-

wu sa gradskim rukovod-

stvom, poru~iv{i da su za-

interesovani i da “u|u” u

upravne odbore javnih

preduze}a, gde bi radili

bez naknade, kako bi pomo-

gli da ona budu jo{ uspe-

{nija.

Du{ko Savkovi}, na~el-

nik Gradske uprave za lo-

kalnu poresku administra-

ciju, ponovio je da su pri-

vrednici u povoqnijem po-

loàju kada je re~ o porezu,

nego pro{le godine i ista-

kao da su razja{wene nedou-

mice koje je izazvao novi

Zakon o porezu na imovinu.

- Pozvali smo kwigovo-

|e i pojasnili smo pojedine

delove zakona. Ispostavilo

se da nismo imali isti stav

u tuma~ewu zakonskih pro-

pisa i da su privrednici u

povoqnijem poloàju nego

pro{le godine. Privredni-

ci su posebno razmatrali

Zakon o porezu na imovinu,

a niko nije uzimao u obzir

naknadu za gradsko gra|e-

vinsko zemqi{te koju su

pla}ali 2013. godine. Ta

obaveza je novim zakonom

ukinuta. Zakonodavac je no-

vim zakonom nadomestio

mawak koji se pojavio uki-

dawem naknade. Dobra stra-

na ovog zakona je {to je

privrednicima koji se bave

proizvodnim delatnostima

ostavio mogu}nost da obra-

~unavaju porez po osnovu

kwigovodstvene vrednosti

imovine. “Pogo|eni” su bi-

li trgovina, trgovinski

lanci, banke... Sigurno da

i mnogi privrednici nisu

u{li u postupak “fer vred-

nosti”, {to im je zakon do-

zvoqavao. Zakon o “fer

vrednosti” ne postavqa vi-

{e probleme unutar zona i

zone. Vi{e nema razgovora

o zonama - rekao je Savko-

vi}, podse}aju}i da }e prav-

na lica, umesto po stopi 0,4

odsto, koju su pla}ali na

kwigovodstvenu vrednost

nepokretnosti, sada izmi-

rivati obaveze po stopi od

0,3 odsto.

Savkovi} je ukazao da,

uprkos tome {to su poreske

prijave predate 31. marta,

postoji mogu}nost korekci-

je, jer predstavnici Grad-

ske uprave ne}e dozvoliti

da privrednici trpe {tetu.

Zamenik gradona~elnika

Radenko Lukovi} istakao je

da }e lokalna samouprava

nastojati da pove}a broj

poreskih obveznika, a da

smawuje poreska optere}e-

wa.

- Nigde nismo koristili

maksimalnu stopu poreza.

Kada su u pitawu zone, psi-

holo{ki se moglo predvi-

deti ve}i broj zona, ali se

to ne bi odrazilo na visinu

poreza, jer nije bilo prome-

ta u drugim zonama, ve} sa-

mo u centralnoj. Primeni-

li smo maksimalnu stopu

amortizacije. Ove godine

nismo oporezivali zemqi-

{te i {ume. Kada je u pita-

wu promet nekretnina, eli-

minisa}emo, mo`da, slede-

}e godine ekstremne vred-

nosti, najmawu i najvi{u,

kako bismo do{li do {to

realnije cene - rekao je, iz-

me|u ostalog, Lukovi}.

N. R.

RAZJA[WENE NEDOUMICE KOJE JE IZAZVAO NOVI ZAKON O POREZU NA IMOVINU

Radenko Lukovi}, Vojislav Ili},

Dragan Jovi} i Du{ko Savkovi}

PLATI]E MAWI POREZ

GRAD ÂÂK

GRADSKA UPRAVA ZA URBANIZAM GRADA Â^KA

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj

72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka

US i 98/13 - odluka US) i ~lana 60.-73. Pravilnika o sadrìni, na~inu i postupku

izrade planskih dokumenata ("Slu`beni glasnik RS", broj 31/10, 69/10 i 16/11)

OGLA[AVA

JAVNI UVID

NACRTA PLANA GENERALNE REGULACIJE

"CENTAR".

Nacrt Plana Generalne regulacije "Centar", obuhvata podru~je povr{ine od

901.60 ha.

JAVNI UVID O NACRTU PLANA GENERALNE REGULACIJE (tekstual-

ni i grafi~ki deo) ODR@A]E SE U TRAJAWU OD 30 DANA, od 18. APRILA

2014. godine do 19. MAJA 2014. godine.

U skladu sa ~lanom 50. Zakona o planirawu i izgradwi ("Sl. glasnik RS", broj

72/09, 81/09 - ispr. 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odlu-

ka US i 98/13 - odluka US) Nacrt Plana Generalne regulacije bi}e izloèn na

javni uvid u prostorijama Gradske uprave za urbanizam grada â~ka, III sprat,

soba broj 13, svakog radnog dana od 8-14 sati uz prisustvo predstavnika stru~ne

slu`be, u centralnom holu zgrade Grada i na sajtu grada â~ka, www.cacak.org.rs.

U toku trajawa javnog uvida, sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica mogu

da podnesu svoje primedbe iskqu~ivo u pisanom obliku na Nacrt Plana

Generalne regulacije i dostave ih stru~noj slu`bi Gradske uprave za urbanizam

grada â~ka, na {alter broj 8, pisarnice Grada â~ka ili putem po{te.

KOMISIJA ZA PLANOVE GRADA Â^KA zaseda na javnoj sednici dana 2.

juna 2014. godine sa po~etkom u 11 ~asova u sali Skup{tine grada â~ka, kada }e

biti razmotrene dostavqene primedbe tokom javnog uvida. Zasedawu Komisije }e

prisustvovati predstavnici obra|iva~a JP za urbanisti~ko i prostorno plani-

rawe, gra|evinsko zemqi{te i puteve "Gradac" iz â~ka. Radu Komisije mogu da

prisustvuju fizi~ka lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli

primedbe u pisanom obliku u toku trajawa javnog uvida.

5MARKETING^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

Ko je mogao da pro-

da javnu povr{i-

nu koju su stana-

ri zgrade P+8 ko-

ristili od 1976. godine, ka-

da su se uselili, i kako }e

ubudu}e da joj pri|u sani-

tet, vatrogasna kola, komu-

nalna vozila, pita Milo-

rad Ostoji}, jedan od naj-

starijih stanovnika soli-

tera u Bulevaru oslobo|e-

wa, ogor~en {to ni geome-

tri, ni sud, “nisu po{tova-

li urbanisti~ki plan ko-

jim je bio predvi|en par-

king za ovu stambenu zgra-

du”. Stanari su koristili

parking, sve dok biv{i

“Hidrogradwin” hotel nije

prodat, kada ga je novi vla-

snik zatvorio lancima,

podse}a Gvozden Plazini}

i kaè da ih je nakon toga

“na urgenciju vlasti” ski-

nuo, a nedavno ponovo vra-

tio, tako da ispred zgrade

ne mogu da do|u ni kola

Hitne pomo}i, vatrogasci,

vozilo da otpu{i kanali-

zaciju... Ova stambena zgra-

da je takore}i “penzioner-

ska”, u woj ìvi vi{e od 80

odsto starih osoba i skoro

svakodnevno im je potrebna

pomo} lekara, koji su pri-

morani da vozilo ostavqaju

na ulici i tr~e kroz dvori-

{te, da bi ukazali pomo}

bolesnicima, pri~a Gorda-

na Petrovi} i najavquje da

}e stanari traìti pomo}

gradona~elnika, JP “Gra-

dac” i svih nadle`nih slu-

`bi. Parking koristimo od

1976. godine i stekli smo

takore}i pravo kori{}e-

wa, smatra Dragan Stefa-

novi} i kaè da ni petici-

je nadle`nima nisu imale

efekta, jer svi odgovaraju

da je sa objektima restora-

na, Jankovi} kupio i “pri-

padaju}e” im katastarske

parcele. Stanari ne ospo-

ravaju vlasni{tvo Jankovi-

}u, ali traè da im bude

obezbe|en slu`beni prolaz,

upravo preko wegovog par-

kinga, koga su i koristili

40 godina. Odbacuju mogu}-

nost da koriste “sporedni”

ulaz u zgradu, jer je, kako ka-

ù, uzak i projektovan kao

vatrogasni prolaz, niti

parking prostor u pozadi-

ni objekta, prema zgradi

“Simpo”, gde su, po nalogu

nadle`ne inspekcije, izme-

{teni i wihovi kontejneri

za sme}e. Zahtevaju da Jan-

kovi} skine lance i oslo-

bodi prolaz.

Predsednik Skup{tine

stanara dvadeset~etvorogo-

di{wi Mi{o Kolarevi},

kako kaè, od ro|ewa ìvi

u soliteru u Bulevaru oslo-

bo|ewa. Nedavno je sa gru-

pom mla|ih kom{ija zapo-

~eo akciju ure|ewa zajed-

ni~kih prostorija, podru-

ma, dvori{ta, a da bi

“amortizovao” nezadovoq-

stvo stanara, isprovocira-

no lancima i katancima

koje je postavio vlasnik su-

sednog restorana, na wihov

zahtev pozvao je i predstav-

nike medija i geometra da

utvrdi koje KP zaista pri-

padaju Jankovi}u, a koje

stambenoj zgradi, odnosno

~iji je sporni parking:

- Jankovi} ima sve papi-

re i sud je presudio da je

“Talija” vlasnik slu`be-

nog prolaza. Bez obzira na

to, nelogi~no je da zgradi

sa 35 stanova, u kojoj su dve

tre}ine penzionerske poro-

dice, prakti~no budu oduze-

ti prolaz i prilaz koji su

koristili skoro 40 godina

i da navike sticane deceni-

jama, sada mewaju i koriste

sporedan ulaz, sa druge

strane zgrade - smatra Ko-

larevi}, uveren da je lance

“zategao” inat, zbog tu`be

koju je pre nekoliko godina,

kada je prvi put ogradio

prolaz, protiv vlasnika re-

storana podnela nekolici-

na stanara. M. N.

NEOBIÂN SPOR IZME\U STANARA ZGRADE U BULEVARU OSLOBO\EWA SA VLASNIKOM RESTORANA “TALIJA”

Objekte i zemqi{te sestra i ja smo kupili pre

osam godina od DP “Hidrogradwa - Gra|evinska

operativa”, koja je tada bila u ste~aju, po~iwe obja-

{wewe Jankovi}, pokazuju}i hrpu uredno sloènih

papira i podse}aju}i da je sporna katastarska par-

cela, na kojoj se nalaze prolaz i parking, “vlasni-

{tvo “Hidrogradwe” od 1964. godine, a restoran od

1966. Susedna zgrada, ~iji su stanari takore}i pre-

}utno godinama koristili taj prostor, gra|ena je od

’75. do ’77. godine. Ne spore}i ~iwenicu da je ogra-

dio svoju imovinu, on tvrdi da stanari nemaju pravo

ni na slu`beni prolaz, {to su potvrdili i Osnovni

i Apelacioni sud i negira wihove tvrdwe da ne do-

zvoqava prolaz komunalnim i vozilima hitne pomo-

}i, ve} da naprotiv, kad god zatraè, otkqu~a kata-

nac i spusti lance da bi mogli da pri|u zgradi. Sud

je jo{ u oktobru 2012. “na{ao”, pokazuje Jankovi}

presudu Apelacionog suda u Kragujevcu, i da od Bu-

levara oslobo|ewa do zgrade vode dva pe{a~ka pri-

laza i da su “proizvoqne i neargumentovane tvrdwe”

da je jedini prilaz upravo onaj koga je on ogradio.

“Ve{ta~ewem i uvi|ajem na licu mesta, utvr|eno je i

da postoje i pe{a~ki i kolski prilaz zgradi i sa

druge strane objekta”, citira on delove presude.

Za razliku od stanara, koji imaju svoje zemqi{te

i parking u pozadini zgrade, vlasnik “Talije” pose-

duje samo ovaj sporni prolaz koji sluì kao parking

za vozila gostiju, koga je, jo{ jednom podse}a on, Sud

prodao sa objektom, kao delovima ste~ajne mase

preduze}a “Hidrogradwa”. Re~ je o privatnom ze-

mqi{tu, koje je geometar precizno ome|io, i koje je,

pokazuje Jankovi} i odluku Saveta za bezbednost sa-

obra}aja, i saobra}ajnim znakom jo{ od 2007. godi-

ne, rezervisano samo za vozila gostiju restorana.

Imovinu je kupio regularno, na javnoj licitaciji i

ne namerava da je poklawa bilo kome, niti da, mimo

sudskih presuda, pravi bilo kakve nove kompromise,

zakqu~uje Jankovi}.

KUPIO I RESTORAN

I ZEMQI[TE

7GRADÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

Od 2006. godine, kada

je Du{ko Jankovi} od

preduze}a “Hidro-

gradwa - Gra|evinska

operativa”, koja je ta-

da bila u ste~aju, ku-

pio nekada{wu menzu

te firme, po~ele su

nesuglasice izme|u

vlasnika dana{weg restorana “Talija” i

stanara iz obli`we zgrade P+8 u Bulevaru

oslobo|ewa. Spor koji preti da drugi put

“dospe” do suda, kulminirao je u januaru

ove godine, kada je Jankovi} lancima za-

tvorio parking izme|u stambene zgrade i

svojih objekata, koga su, tvrde stanari, ne-

smetano koristili skoro ~etiri decenije.

”Kap je prelila ~a{u” pro{le sedmice, ka-

da je vlasnik “Talije” postavio i tri àr-

diwere na bo~noj strani velikog prolaza i

na taj na~in zatvorio i ~etiri mawa par-

king mesta, koja, tvrde opet stanari, pripa-

daju wihovoj zgradi.

LANCI „ZATEGLI”

KOM[IJSKE ODNOSE

marketing 032/342-276

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 9DRU[TVO

Kao i u popularnim serijama, i u stvar-

nosti oni prvi stiù na mesto zlo~i-

na. Za forenzi~are ne postoji „savr-

{en zlo~in“ jer, kaù oni, nemogu}e je ne osta-

viti bilo kakav trag svog prisustva. Od wi-

hovog „o{trog oka“, snala`qivosti, iskustva

i sposobnosti da „u|u u mozak“ po~inioca,

kao i opreme zavisi da li }e taj trag uspeti da

otkriju i sa~uvaju. A od te karike zavisi i da-

qi tok istrage, optu`nica, dokazivawe, pre-

suda... Dostignu}a tehnike koja koriste i kri-

minalci svih fela, „usavr{io je zlo~in“. Za-

to posao forenzi~ara zna~i neprestano u~ewe

i usavr{avawe. â~anski odsek kriminali-

sti~ke i protivdiverzione tehnike ot{kri-

nuo je vrata za „â~anski glas“ i otkrio samo

neke tajne svog rada.

OD OBIJAWA TRAFIKE

DO NAJTE@IH UBISTAVA

U okviru Policijske uprave â~ak ovaj od-

sek kao poseban radi od 2001. godine. U â~ku

je osam krim-tehni~ara, a jo{ {est ih radi u

istovetnim odeqewima u Gorwem Milanovcu,

Ivawici i Gu~i. Mo`da zbog teìne posla,

pre svega psihi~ke, za sada ~a~ansku ekipu ~i-

ni „ja~i pol“. Ono {to se u prvi mah odmah za-

paà je timski rad, jer kaù da bez toga nema

uspeha. Dovoqan je samo mali korak van ekipe

da se trag „ugrozi“ ili previdi.

Operativna forenzika u PU â~ak radi

uvi|aje i prikupqa tragove na mestu svih kri-

vi~nih dela – od obijawa trafike do najteìh

ubistava. Naizgled zvu~i jednostavno, ali

osim tragova koje moè videti gotovo sva~ije

oko, mnogo je vi{e onih latentnih, gotovo ne-

vidqivih.

-Iskustvo forenzi~ara se sastoji u tome

da, na osnovu krivi~nog dela i na~ina na koji

je izvr{eno, moè da utvrdi na kom mestu mo-

è da prona|e „nevidqivi“ trag, da ga razli-

~itim metodama „izazove“, fiksira, izuzme i

ponese sa sobom. Uz to se za svaki predmet ra-

di fotodokumetacija. Na{ zadatak je da, posle

pronalaska i arhivirawa traga, o~uvamo we-

gov integritet, odnosno da se on u svakom tre-

nutku moè uzeti za daqe ve{ta~ewe. Za teè

situacije, kao {to su ubistva i vi{estruka

ubistva traìmo pomo} svojih kolega iz Beo-

grada iz Nacionalnog kriminalisti~ko-teh-

ni~kog centra, pre svega zbog opreme koju ima-

ju – obja{wava {ef odseka policijski inspek-

tor Nenad Tutunovi}, koji je u ovom poslu vi-

{e od jedne decenije.

On ocewuje da je doma}a forenzika pre 13

godina bila daleko iza zemaqa u regionu. Ka-

drovski danas smo im pri{li blizu, ali kaè

Tutunovi}, oprema uvek nedostaje. Ipak, kako

saznajemo, {to se ti~e opreme, ~a~anska ope-

rativna tehnika je, ako se izuzmu Beograd, No-

vi Sad i Ni{, me|u najopremqenijim u Srbi-

ji.

ME\UNARODNA SARADWA

Zahvaquju}i partnerima iz Italije, pre

nekoliko godina u okviru projekta „Baci ko-

sku – zaustavi narkomaniju“, dobijena je fo-

renzi~ka oprema vredna oko 35.000 dolara. I

grad â~ak je pomogao opremawe forenzi~ara

sa jednim specijalizovanim vozilom i opre-

mom za sfernu fotografiju sa veoma velikim

tehni~kim mogu}nostima. Nedavno, u okviru

projekta „Ja~awe kapaciteta operativne fo-

renzike“, ~a~anski odsek je obogatio svoju

opremu pravim draguqem savremene forenzi-

ke – polilajt lampom. Ova lampa vredna vi{e

od 20.000 evra, dobijena je zahvaquju}i Naci-

onalnom kriminalisti~ko-tehni~kom centru

Srbije, australijskoj i {vedskoj policiji. Za

ovaj projekat ~a~anski forenzi~ari dobili su

„zeleno svetlo“ – jedini pored jedne krimi-

tehnike iz Velike Britanije!

U prvoj fazi novog projekta, posle radio-

nice o primeni forenzike u unapre|ewu rod-

ne ravnopravnosti, na kojoj su u~estvovale i

kolege iz {vedske policije, forenzi~arima u

â~ku predata je polilajt lampa, jedna od dve

koje je srpska policija dobila kao donaciju dr

Milutina Stoilovi}a, Srbina koji ìvi i

radi u Australiji, a koji je po ovom svom izu-

mu postao poznat u svim svetskim policijama.

Po re~ima inspektora Tutunovi}a, dr Stoi-

lovi} trebalo bi u septembru da do|e u â~ak,

kada }e na{e tehni~are obu~avati za rad na

ovom „~udu“, zahvaqu}i kojem se gotovo nije-

dan trag ne moè „sakriti“. U okviru istog

projekta, oprema se prostor po odgovaraju}im

standardima u novoj zgradi. Izme|u ostalog,

potpuno fizi~ki bi}e odvojen prostor za qu-

de i za tragove, kako bi se izbegla wihova

„kontaminacija“. Tu }e biti i posebno opre-

mqena laboratorija za obradu tragova, razne

specijalizovane komore, prostor za arhivira-

we tragova...

-Ve} u maju jedna grupa na{ih krim-tehni-

~ara i}i }e u [vedsku zbog edukacije. Veoma

je va`no videti kako drugi rade i wihova zna-

wa i iskustva preneti kod nas. Nadam se da }e

wihova organizacija rada koja je na zavidnom

nivou, ubrzo mo}i i da se kod nas primeni –

kaè inspektor Tutunovi}.

U Srbiji postoje ~etiri forenzi~ka cen-

tra - u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Uìcu,

gde su forenzike laboratorijskog tipa. U

ostalim gradovima je opetarivna tehnika.

Pri prijemu novih qudi u odsek prednost

imaju policajci koji su zavr{ili policijsku

{kolu i oni sa znawem i obrazovawem iz teh-

ni~kih nauka. Pre nego {to postanu forenzi-

~ari, kandidati polaù testove. Ali tu se ne

zavr{ava u~ewe, jer usavr{avawe traje tokom

celog radnog veka.

- Osim osnovnog kursa, svake godine se or-

ganizuju specijalisti~ki kursevi, kao {to su

za protivdiverzionu tehniku, za restituciju

brojeva (za otkrivawe falsifikovanih broje-

va na oru`ju, ma{inama, {asijama, motori-

ma...), daktiloskopiju (otisci prstiju, dlano-

va, tabana, u{ne {koqke, koja je tako|e jedin-

stvena za svakog ~oveka)... – kaè inspektor

Tutunovi}.

Najvi{e tragova ostavqaju upravo oni ko-

ji izvr{e najteà krivi~na dela - ubistva,

razbojni{tva sa te{kim posledicama, ali je

prema re~ima forenzi~ara, ove slu~ajeve i

najteè raditi, ne samo zbog teìne dokaziva-

wa.

-Svako ubistvo ostavqa traga i na nama.

Psihi~ki su najteì slu~ajevi kada su `rtve

deca i nemo}ni – obja{wava inspektor Tutu-

novi}.

Me|u najteìm slu~ajevima on izdvaja dvo-

struko ~edomorstvo u Ivawici, dvostruko

ubistvo u Lipnici, za koje su ve{ta~ewa tra-

jala vi{e od dve i po godine, odnosno sve do

hap{ewa trojice optuènih. Tako|e, forenzi-

~ari se se}aju i zlo~ina iz 2007. godine, kada

je ubijen mladi} u ku}i svoje ro|ene tetke u na-

sequ Atenica. Mladi} je ubijen kuhiwskim

noèm, a u ku}i su osim tetke bili wen sin i

k}erka. Uvi|aj je trajao devet sati, bilo je

mnogo tragova, a ko je od wih troje izvr{io

svirepo ubistvo otkrio je trag krvi `rtve na

cipeli, ta~nije na {avu, jer je ubica cipelu

oprao, ali trag nije mogao da se spere sa ovog

{ava...

-Sve mawe pronalazimo tragove papilar-

nih linija. Ne kaè se uzalud da kriminal ide

uvek korak ispred. Ali i mi smo u tre}oj br-

zini, pa ih negde stignemo, a ~esto i prestig-

nemo – kaè inspektor Tutunovi}. V. T.

ÂÂNSKI FORENZIÂRI SVE OPREMQENIJI

POLILAJT LAMPA SVE „VIDI“

Osniva~em srpske forenzike smatra se dr Ar~ibald Rajs koji je u na{u zemqu do-

{ao da istraùje ratne zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom tokom Prvog svetskog

rata. A jedan od najve}ih doprinosa savremenoj svetskoj forenzici dao je srpsko-au-

stralijski doktor fizike Milutin Stoilovi} ~ija je „polilajt lampa“, po oceni

stru~waka, ozna~ila prekretnicu u otkrivawu tragova na mestu krivi~nog dela.

Lampa ~ije svetlo „vidi“ ono {to drugi aparati ne mogu, danas se koristi u 98 od-

sto istraga zlo~ina u svetu.

-Opseg ove lampe je od 450 do 750 nanometara. Recimo na 450 svetli fleka krvi,

ali ako se opere ona ne svetli. Me|utim, kad se podesi na odgovaraju}u duìnu „za-

svetle}e“ i ta fleka – opisuje {ef ~a~anskih forenzi~a Nenad Tutunovi} samo je-

dan od segmenata rada ove lampe.

Koliko Australijanci cene na{eg stru~waka govori i podatak da ulica u Kam-

beri u kojoj sa svojom porodicom ìvi dr Stoilovi}, nosi naziv po wegovom izumu.

UVEK NA TRAGU KRIMINALACA

Kraqevina [vedska jedna je od najve-

}ih donatora srpske policije. Od 2005. go-

dine od wih je Srbija dobila opremu vred-

nu vi{e od dva miliona evra, a za svakog

forenzi~ara organizovana je edukacija.

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 11REPORTA@A

Upro{lom broju na-

{ih novina osvanuo

je pomalo neobi~na

oglas: “Potreban partner

(investitor) za proizvod-

wu rotacionih plugova,

{irine radnog zahvata od

jednog do dva metra. Rota-

cioni plug - kopa~ica oba-

vqa sve tehnolo{ke opera-

cije, od orawa, do setve, u

jednom prohodu. Vi{e puta

je produktivniji od raonog

pluga i tro{i znatno mawe

koli~ine goriva.” Tragom

obave{tewa, obreli smo se

u Preqini, u doma}instvu

sedamdesetsedmogodi{weg

penzionera Dragutina Ra-

dovanovi}a, doktora ma-

{instva, u kome je pronala-

za~ki duh oìveo nakon

trogodi{we pauze. Po{to

se uspe{no oporavio posle

operacije srca i, kako u

{ali kaè, vaskrsao, odlu-

~io je da dokraj~i posao i

prona|e partnera, odnosno

investitora koji bi finan-

sirao industrijsku proiz-

vodwu rotacionog pluga,

~iji prototip je “crtao”,

konstruisao, dogra|ivao i

usavr{avao desetak godina.

Uveren da je re~ o visoko

profitabilnom i izvozno

orjentisanom proizvodu,

ali i da, kako kaè, nema

pristup Vladi, fondovima

i qudima koji odlu~uju o

investicijama, niti ima

sredstava da organizuje sa-

jamsku izlo`bu, na kojoj bi

se neki “lovci na ideje” si-

gurno zainteresovali za

wegov proizvod, “izumeo”

je i ideju da se obrati mi-

nistru poqoprivrede.

Predloìo je da sam, u

okviru ~a~anske male pri-

vrede, organizuje indu-

strijsku proizvodwu ove

ma{ine, koju bi sredstvima

namewenim za subvencio-

nisawe poqoprivrednih

gazdinastava, finansiralo

resorno ministarstvo, ot-

kupilo je po prodajnoj ceni

i besplatno podelilo rata-

rima.

Imaju}i u vidu infor-

macije da je jedan vojvo|an-

ski ratar za pronalazak ne-

ke vrste freze, koja, u pore-

|ewu sa wegovim izumom,

samouvereno tvrdi, pred-

stavqa “skalameriju”, od

Svetske banke dobio poza-

ma{na sredstva, obratio se

li~no guvernerki Jorgo-

vanki Tabakovi}, predlo-

ìv{i da mu za ispitivawe

i definitivno testirawe

ove nove traktorske opreme

obezbedi 25.000 evra, {to je

znatno mawa suma para od

one koju je uloìo u izradu

dva prototipa, od kojih je

jedan ukraden iz jedne ovda-

{we privatne firme, dok je

Dragutin bio na le~ewu.

U toku radnog veka, ra-

de}i kao direktor sredwe

{kole, potom kao istraì-

va~, projektant i konsul-

tant u srpskom i slovena~-

kom institutu, i na kraju u

privatnoj firmi “Patent

inèwering”, koju je osno-

vao 1989. godine, a po odla-

sku u mirovinu, kao malu

porodi~nu firmu, ostavio

u nasledstvo sinu, k}erki i

zetu, tako|e ma{incima,

izumeo je desetak patenata.

Ve}inu, kaè, sam moè i

da napravi, jer je tokom vi-

{edecenijskog predanog

pronalaza~kog rada, pre-

{ao put od inèwera, do

magistra i doktora nauka

sa diplomama i Moskov-

skog i Beogradskog univer-

ziteta. Za to vreme nije bio

samo “crta~”, konstruktor,

ve} i alatni~ar, a u perio-

du kada je “osmi{qavao”

rotacioni plug i agronom-

ski stru~wak, na ~ijem zna-

wu bi mogli da mu pozavide

mnogi inèweri poqopri-

vrede. Sa spiska intere-

santnih pronalazaka, od

kojih ve}ina nije prijavqe-

na Zavodu za patente, is-

kqu~ivo zbog sloène pro-

cedure kandidovawa i ve-

likih tro{kova, izdvaja

rotacioni plug, superso-

ni~ni gas sistem, prime-

wiv u automobilskoj indu-

striji i postrojewe za su-

{ewe vo}a i povr}a u vaku-

um komori. Za razliku od

prva dva, koji jo{ nisu na-

{li prakti~nu primenu,

licencu za proizvodwu su-

{are, za koju ovda{wi

“Cer” nije bio zaintereso-

van devedesetih godina,

prodao je jednom francu-

skom partneru, koji je fi-

nansirao industrijsku

proizovdwu i za{titu pa-

tenta, pri~a Radovanovi}.

Imaju}i u vidu intere-

sovawe koje su, nakon ogla-

sa objavqenog u na{em li-

stu, pokazali potencijalni

investitori, Radovanovi}

optimisti~ki veruje da }e

sti}i pozitivan odgovor i

iz Ministarstva poqopri-

vrede i NBS i da }e posle

svih provera, testirawa i

garancije, rotacioni plug,

koji ima neuporedive pred-

nosti nad raonim, zaorati

srpske wive:

- Raoni plug je star sko-

ro 3.000 godina i iako je

vremenom dosta usavr{en,

ima mnoge mane: nedovoqno

sitni zemqu, zbog ~ega je

posle wega neophodna sit-

nilica. Osim toga, odlaè

zemqu na stranu i stvara

brazde, “naore” i neravno-

merno obra|uje zemqi{te.

Za razliku od wega, rotaci-

oni plug ima “ravna~e” i

dodatne fleksibilne pod-

riva~e, koji sitne zemqu.

Traktor za koji je zaka~en

“klasi~an” plug, sabija ze-

mqu, prave}i tampon zonu

izme|u pooranog i nepoo-

ranog dela, dok moja ma{i-

na vrhovima moti~ica raz-

orava dno, a traktor se kre-

}e po nepooranoj povr{i-

ni. Uni{tavawe korovskih

biqaka je ~esto primarni

zadatak obrade zemqi{ta,

u ~emu je velika uloga rota-

cionog pluga, jer on moti-

~icama secka i usitwava i

korov - obja{wava dr Rado-

vanovi} neke tehni~ke ka-

rakteristike svog izuma,

nagla{avaju}i kao najve}i

“dobitak” ~iwenicu da

ovaj plug koristi “parazit-

nu snagu traktora”, tro{i

upola mawe energije od

klasi~nih plugova i {to je

jo{ impresivnije - iza we-

ga ne ostaje ni pedaq neo-

bra|enog zemqi{ta, pored

me|a i okreti{ta, u {ta su

se uverili i brojni u~esni-

ci na prezentaciji proto-

tipa ma{ine, koju je ovaj

pronalaza~ organizovao u

saradwi sa ovda{wim

Agronomskim fakultetom.

M. N.

TRAGOM JEDNOG OGLASA: DR DRAGUTIN RADOVANOVI} TRA@I PARTNERA,

ILI INVESTITORA ZA PROIZVODWU ROTACIONIH PLUGOVA

PRODUKTIVNIJI,

EFIKASNIJI, [TEDQIVIJI...

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 13OBRAZOVAWE

- nagla{ava Maja Vu-

kadinovi}, teoreti-

~arka medija i autor-

ka kwige “Selebriti-

zacija obi~nih qu-

di”, koju su u~enici

Gimnazije odabrali

kao polaznu ta~ku za

svoj vizuelni rad

Pr o { l o g o d i { w e

u~e{}e na Inter-

nest festivalu i

specijalna nagrada “Oskar

kreativnosti”, koju su tada

osvojili, motivisala je

u~enike Gimnazije u â~ku

da se oprobaju i ove godine.

Po{to je za po~etak bilo

neophodno odabrati jednu

od deset ponu|enih kwiga,

kako bi ona, u narednoj fa-

zi, posluìla za rad u

oblasti vizuelnih medija,

gimnazijalci su se oprede-

lili za kwigu “Selebriti-

zacija obi~nih qudi”, ~iji

je autor dr Maja Vukadino-

vi}, teoreti~ar medija.

- Kwiga govori o medij-

skoj slavi i potro{a~kom

dru{tvu - objasnila je au-

torka prilikom nedavno

odrànog predavawa gim-

nazijalcima. - Poku{ala

sam da objasnim da medij-

ske zvezde ne nastaju tek ta-

ko, same od sebe. Medijski

vlasnici, urednici i pro-

ducenti imaju interes da

odre|enu li~nost pretvore

u medijsku zvezdu, jer se ti-

me ostvaruje veliki pro-

fit, a mi nismo svesni da

se radi o trci izme|u medi-

ja za rejting, tira` i uti-

caj. Publika se identifi-

kuje sa medijskim li~no-

stima, u odevawu, pogledu

na svet i vrednosnih kri-

terijuma. Vrednosti novca

i slave danas postaju najdo-

minantnije. U zemqama u

tranziciji, kao {to je na-

{a, mnogi èle da postanu

slavni i da zarade putem

medijske popularnosti i

izloènosti. Slava nema

cenu, pa su qudi skloni da

izloè sve, pa i svoju inti-

mu, {to je poraàvaju}e, da

bi se vinuli u orbitu slav-

nih. Obi~ni qudi postaju

junaci rijaliti programa

i partneri poznatih li~-

nosti, osobe za koje i ne

znamo ta~no ~ime se bave,

ali su stalno prisutne u

novinama i na televiziji.

To su li~nosti koje nemaju

kvalitet, ali vr{e ogro-

man uticaj - kaè autorka

kwige “Selebritizacija

obi~nih qudi”, nagla{a-

vaju}i da su mladi qudi

najprijem~iviji za ovu vr-

stu uticaja.

Ova kwiga, isti~e au-

torka, postavqa “dijagnozu

situacije u kojoj se dru-

{tvo nalazi, pre svega u

vrednosnom smislu”, ali

nudi i jednu vrstu re{ewa -

kroz medijsko opismewava-

we i ulagawe u wega.

- Potrebno je da i mladi

i stariji razumeju medije,

da shvate wihovu ekonomi-

ju, da znaju ko su vlasnici

medija, za{to je jedna li~-

nost ili informacija pre-

forsirana, dok se o drugoj

}uti, kako mediji pristu-

paju odre|enoj temi. Medij-

ska pismenost bi morala

da se u~i jo{ od osnovne

{kole - smatra teoreti~ar-

ka medija.

- Festival podsti~e

mlade da upoznavawem oda-

brane kwige i wenim tuma-

~ewem kroz drugi medij,

razvijaju medijsku pisme-

nost, ali ne bubawem suvo-

parne teorije, ve} na is-

traìva~ki na~in. Oni

pred javnost izlaze sa krea-

tivnim proizvodom, koji

se vrednuje - rekao je Zoran

Hamovi}, direktor izda-

va~ke ku}e “Klio” koja je, u

ediciji “Miltimedija”,

objavila kwigu Maje Vuka-

dinovi}.

Grupi od osam u~enika

tre}eg i ~etvrtog razreda,

~iji je mentor profesor so-

ciologije Vladimir @iva-

novi}, kwiga }e posluìti

za izradu spota (pro{le

godine su prema romanu

Meri Terkl “Sami zajed-

no” snimili film “Dva da-

na posle sutra”). Uz u~e{}e

22 sredwe {kole iz Srbije,

Festival, peti po redu, bi-

}e odràn 2. i 3. juna, u Be-

ogradu.

E. V.

Na Regionalnom takmi~ewu u~e-

nika ma{inskih {kola Srbije

za trogodi{we obrazovne pro-

file, 12. aprila u Vaqevu, u~enici Ma-

{insko - saobra}ajne {kole iz â~ka po-

stigli su odli~ne rezultate.

U veoma jakoj konkurenciji budu}ih

automehani~ara, u~enik Nikola Baj~ev

je osvojio prvo mesto. Dragan Ostoji} je

bio tre}i u takmi~ewu u~enika koji se

{koluju za autolimare, a na republi~-

kom takmi~ewu, koje }e biti odràno na-

rednog meseca u Kragujevcu, u~estvova}e

i Stefan Todorovi}.

Teorijska i prakti~na znawa u~enika

su potvrda rezultata iz prethodne godi-

ne, kada je ~a~anska {kola na Republi~-

kom takmi~ewu osvojila prvo mesto.

E. V.

Uutorak je, u sali Agronomskog fa-

kulteta, odràna osniva~ka skup-

{tina Srpskog nau~nog dru{tva,

na kojoj je usvojen statut, osnovana ma-

ti~na komisija i dato ovla{}ewe pro-

fesoru dr Dragutinu \uki}u da izvr{i

upis dru{tva u privredni registar.

Ideja o osnivawu dru{tva potekla je

od grupe qudi koji su ranije u â~ku or-

ganizovali manifestaciju “Dani An-

drije B. K. Stojkovi}a”. Jedan od wih,

profesor dr Drago Ru~nov, kao osnovni

ciq SND navodi stvarala~ki rad u svim

oblastima nauke.

- Srbija ima nekoliko hiqada dokto-

ra nauka koji su van univerziteta i po-

stoje}ih nau~nih institucija. Oni ne

mogu da do|u do izraàja i na wih SND

ra~una. Ovakva organizacija nedostaje

Srbiji, a â~ak nije izabran za weno se-

di{te slu~ajno, ve} zbog potencijala u

intelektualnoj sferi.

Za razliku od nacionalnih institu-

cija od najvi{eg zna~aja, kao {to su

Srpska akademija nauka i umetnosti i

Matica srpska, novoosnovano dru{tvo

ne}e biti “na buxetu”, ve} }e finansij-

ska sredstva za rad obezbe|ivati kroz

projekte i od donatora, naglasio je Ru~-

nov.

Predvi|eno je da konstitutivna sed-

nica dru{tva bude odràna u septembru

ili oktobru, kada }e biti izabrano i ru-

kovodstvo. Dru{tvo }e raditi u prosto-

rijama Regionalnog centra za profesio-

nalni razvoj zaposlenih u obrazovawu.

E. V.

GIMNAZIJALCI PONOVO IDU NA INTERNEST FESTIVAL KREATIVNOSTI

MEDIJSKA PISMENOST

JE NEOPHODNA MLADIMA

OSNOVANO SRPSKO NAU^NO DRU[TVO

SEDI[TE U Â^KU

USPEH UÊNIKA MA[INSKO

- SAOBRA]AJNE [KOLE

15PRAVOSLAVQE^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 17SELO

Pro{log petka na

Agronomskom fa-

kultetu predsta-

vqen je pilot projekat iz

oblasti poqoprivrede “Ka-

ko da moj grad postane

evropski grad, kako da moje

selo postane evropsko se-

lo”. Ovaj pilot projekat po-

krenula je Regionalna pri-

vredna komora Kraqevo, a

na inicijativu ~lanova

prera|iva~a i proizvo|a~a

vo}a i povr}a na{eg kraja.

Prema re~ima Gorane Tana-

skovi}, koordinatorke pro-

jekta, na osnovu analiza ko-

je su do sada ura|ene, izdvo-

jeno je nekoliko projekata

koji }e biti realizovani uz

pomo} Ministarstva poqo-

privrede. Ciq projekta je

unapre|ewe poqoprivredne

proizvodwe i definisawe

kratkoro~nih i sredworo-

~enih mera koje }e doprine-

ti razvoju poqoprivrede i

sela.

- Svedoci smo da posled-

wih desetak godina imamo

velike probleme, kako u

proizvodwi poqoprivred-

nih proizvoda, tako i u

plasmanu. âk i onda kada

nam se pruì prilika da

obezbedimo plasman, ispo-

stavi se da nemamo dovoqnu

koli~inu, ili kvalitet ko-

ji je potreban. Zato smo od-

lu~ili da poveèmo struku

i praksu, da svi sednemo za

jedan sto i da vidimo {ta

proizvodimo, koje koli~i-

ne, kakvog kvaliteta i {ta

je potrebno da uradimo da

bi poboq{ali ponudu. U

ovom projektu u~estvuju

Grad â~ak, Institut za

vo}arstvo, Agronomski fa-

kultet, Zadru`ni savez,

privrednici koji se bave

otkupom i preradom, kao i

proizvo|a~i. Moramo po-

krenuti i stimulisati

udruìvawe poqoprivred-

nika, putem formirawa za-

druga i kooperacija, jer bez

takvog vida proizvodwe,

otkupa i plasmana proizvo-

da ne moèmo razvijati po-

qoprivrednu proizvodwu -

kaè Gorana Tanaskovi}.

Prema re~ima pomo}ni-

ka ministra poqoprivrede

dr Branislava @eèqa,

znatna sredstva }e biti

uloèna u realizaciju pro-

jekata u na{em kraju, a pre

svega sistema za navodwava-

we.

- Aktivno sam u~estvo-

vao u definisawu programa

koji je u vezi sa razvojem se-

la. Ne treba samo definisa-

ti dugoro~ne strategije, ve}

uùrbanim koracima sa

kratkoro~nim i sredwo-

ro~nim programima, zapo-

~eti definisawe resursa

voda za navodwavawe, meli-

oraciju zemqi{ta, primenu

savremene tehnologije, kako

bi se unapredila poqopri-

vreda i ìvot na selu. U

prethodnom periodu for-

mirana je kompanija sa ita-

lijanskim kapitalom za

proizvodwu ure|aja i opre-

me za navodwavawe, ali naj-

verovatnije je da }emo izbo-

rom ovog dela Srbije, â~-

ka, jo{ u ovoj godini zapo-

~eti realizaciju jednog zna-

~ajnog projekta, a to je pro-

izvodwa sistema za mikro-

navodwavawe, pre svega si-

stema kap po kap - najavio

je dr @eèq.

Prezentaciji projekta

prisustvovali su i grado-

na~elnik â~ka Vojislav

Ili}, predstavnici Regio-

nalne privredne komore

Kraqevo, Agronomskog fa-

kulteta, Instituta za vo-

}arstvo, Zadru`nog saveza

Ra{kog i Moravi~kog

okruga, centara za razvoj se-

la, poqoprivredni proiz-

vo|a~i i otkupqiva~i vo}a

i povr}a, kao i brojni pri-

vrednici koji podràvaju

projekat. Gradona~elnik je

pozdravio sve u~esnike sa-

stanka, zahvalio RPK Kra-

qevo OJ â~ak na organiza-

ciji, i izrazio nadu da }e

ovaj sastanak, kao i svi bu-

du}i, biti uspe{an i done-

ti konkretne rezultate.

Nakon â~ka, projekat

}e biti realizovan i u osta-

lim op{tinama koje pokri-

va Regionalna privredna

komora Kraqevo.

N. R.

Hypo Alpe Adria Banka od 2004.

godine aktivno kreditira po-

qoprivredu Srbije i u sarad-

wi sa Ministarstvom poqoprivrede

obezbe|uje najpovoqnije kredite regi-

strovanim poqoprivrednim doma}in-

stvima, malim preduze}ima i zadruga-

ma koje imaju registrovano poqopri-

vredno gazdinstvo.

Subvencionisani krediti u sarad-

wi sa Ministarstvom poqoprivrede,

{umarstva i vodoprivrede Republike

Srbije nameweni su finansirawu pr-

ograma podr{ke za razvoj sto~arstva,

ratarstva, vo}arstva, vinogradarstva,

povrtarstva i cve}arstva, kao i za in-

vesticiona ulagawa u poqoprivrednu

mehanizaciju i opremu.

Krediti, ~iji je rok otplate do tri

godine, sa grejs periodom do godinu

dana, odobravaju se i ispla}uju u di-

narima, bez valutne klauzule. Kamat-

na stopa je ~etiri odsto na godi{wem

nivou za finansirawe razvoja sto~ar-

stva i {est odsto za kredite plasira-

ne u razvoj ratarstva, vo}arstva, vino-

gradarstva, povrtarstva, cve}arstva,

kao i kupovinu poqoprivredne meha-

nizacije i opreme. Naknada za obradu

zahteva je do 1,5 odsto, a bez naknade za

prevremenu otplatu kredita.

Svi zainteresovani vi{e informa-

cija mogu dobiti pozivom na broj te-

lefona 032/344-372. N. R.

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 50

pasuq 340 - 350

paprika 350

paradajz 220

krastavac 180

praziluk 100

tikvice 150

brokoli 250

kupus 50 - 80

karfiol 250

per{un 30

{argarepa 50

cvekla 50

spana} 70

zelena salata 10 - 20

crni luk 50 - 80

beli luk 400

rotkvice 30

VO]E

suve {qive 200 - 300

jabuke 20 - 70

jagode 280

ju`no vo}e 70 - 200

orasi 750 - 800

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80

pili}i 350 - 370

jaja 5 - 12

kajmak 600

sir 200 - 400

pr{uta 1.300 - 1.500

slanina 800 - 850

suxuk 900

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - 180

prasi}i 260 - 300

ovce - 130

jagwad 270 - 280

p{enica 26

je~am 26

kukuruz 24

PREDSTAVQEN PROJEKAT “KAKO DA MOJ GRAD POSTANE EVROPSKI GRAD,

KAKO DA MOJE SELO POSTANE EVROPSKO SELO”

SISTEMI ZA NAVODWAVAWE

ME\U PRIORITETIMA

Hypo Alpe Adria Banka kreditira

poqoprivredu Srbije

NAJPOVOQNIJI

KREDITI

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 19DRU[TVO

Atomska ba-

wa Gorwa

Trep~a je

ve} tradicionalno

ove godine u~estvu-

je na 47. Me|una-

rodnom sajmu turi-

zma 2014. u Novom

Sadu. Na sve~anoj

dodeli priznawa

najboqima, na oce-

wivawu kvaliteta

proizvoda, Atom-

ska bawa Gorwa

Trep~a dobitnik je

[ampionske pla-

kete za Specijalnu

bolnicu za rehabi-

litaciju „Vujan“.

Uspe{an nastup Atomske

bawe i osvojena nagrada je jo{

jedan dokaz izuzetnog poslova-

wa ove ustanove, u koju iz dana

u dan dolazi veliki broj go-

stiju, doma}ih i stranih. Vi-

soka pose}enost Atomskoj ba-

wi, rezultat je dobro organi-

zovanog poslovawa, precizno

isplanirane maketing kampa-

we, kao i uvo|ewa Orthokin

terapije, terapije autolognim

serumom, koja se od ove godine

nalazi u ponudi Atomske bawe

i za ~ije kori{}ewe gosti po-

kazuju veliko interesovawe.

Ova nagrada je podsticaj za

daqi uspe{an rad i ostvari-

vawe jo{ boqih rezultata u

poslovawu.

OBAVE[TEWE

PO[TOVANI

SUGRA\ANI,

U toku je podela ra~una za usluge iz-

no{ewa i deponovawa sme}a za prvi

kvartal ove godine. Otvarawem novog

servisa omogu}eno je da ubudu}e ra~une

dobijate i u elektronskoj formi, popu-

wavawem obrasca prijave na naslovnoj

stranici na{eg sajta www.komuna-

lac.co.rs, ili slawem poruke na elek-

tronsku adresu [email protected], sa naznakom “prijava na mej-

ling listu”.

Molimo Vas da redovno izmirujete

svoje obaveze, a da u slu~aju postojawa

zaostalog duga iskoristite sve mogu}-

nosti koje Vam JKP “Komunalac” pru-

à radi izmirewa zaostalih obaveza.

Redovnim plati{ama

zahvaqujemo.

JKP “Komunalac” â~ak

[AMPION

NOVOSADSKOG

SAJMA

TURIZMA 2014

ATOMSKA BAWA GORWA TREPÂ

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 21KULTURA

Zbornik ogleda “Ime i

sloboda/ Kosovski za-

vet i izdaje” filolo-

ga mr Vladimira Dimitri-

jevi}a i pravnog istori~a-

ra Zorana ^vorovi}a, koji

su istovremeno i publici-

sti, a koju je objavila ~a-

~anska IK “Legenda”,

predstavqena je pro{log

petka u prostorijama Grad-

ske biblioteke. O izdawu

posve}enom Wego{evoj

dvestagodi{wici, sa na-

slovom zasnovanim na za-

vetnim stihovima “Gor-

skog vijenca”, govorili su

autori. Tekstovi, publiko-

vani u nedeqnicima “Pe-

~at”, “Geopolitika” i saj-

tovima “Dveri”, “Borba za

veru”, Novi standard”,

“Nova srpska politi~ka

misao”, ruskom “Fondu

strate{ke kulture” i dru-

gim, bave se istorijom Sr-

ba od Svetog Save do sko-

rije pro{losti, ali iz

perspektive ovog doba. I

Dimitrijevi} i ^vorovi}

se slaù da je “istorija na-

uka koja nas pou~ava kako

da opstajemo i delamo, sa-

mo ako umemo da ~itamo

poruke koje nam stiù od

predaka”. Potpisnici ove

kwige ne mire se sa proce-

sima potpune pacifikaci-

je i transformacije svog

naroda u “beslovesno sta-

do” koje }e “~ekati u ~ekao-

nici obezboène EU, po

cenu brisawa svog identi-

teta”, i razo~arawima u

elitu na{eg naroda s kraja

20. i po~etka 21. veka, koja

se “uglavnom pokazala i

pokazuje nesposobnom da se

suo~i sa izazovima doba u

kome ìvimo”.

- Od nas se i fizi~ki i

metafizi~ki traì da pre-

stanemo da se rukovodimo

Kosovskom mi{qu, ~iji je,

kako re~e Ivo Andri},

tragi~ni junak Wego{, re-

kao: “Neka bude {to biti

ne moè!” Nova rukovodna

misao bi, po Imperiji i

wenim gaulajterima u Sr-

biji, mogla biti: “Pokor-

nu glavu sabqa ne se~e”.

ôvek, koji ho}e da bude

pravoslavni Srbin, na to

ne sme da pristane - rekao

je profesor Dimitrijevi},

pozivaju}i se na obili}ev-

sko-principovsku vertika-

lu na{e istorije, koje ne bi

bilo bez na{ih najve}ih

otaca Svetog Save i Svetog

kneza Lazara, a koja je “od

Srba ~inila mu~eni~ki,

ali ne i kukavi~ki narod”.

Ogledni tekstovi ove

kwige donose kriti~ka

razmi{qawa autora, a si-

stematizovani su tematski

u nekoliko istorijskih po-

glavqa: Turska u Srbiji,

dva veka posle; Za Kosovo

Kumanovo, vek kasnije; Nas

i Rusa; Evropa u Srbiji: od

Hitlera do EU; Srbi u

Drugom svetskom ratu;

Ogledi iz kroatologije;

Ratovi za jugoslovensko

nasle|e i @ivot u antisr-

biji. U godini obeleàva-

wa jubileja po~etka Veli-

kog rata zna~ajan deo pu-

blikacije posve}en je i Ga-

vrilu Principu i povodi-

ma za Sarajevski atentat,

zbog koga se srpski narod

danas brani od nedostojne

etikecije.

Z. L. S.

Re~enica “Rukopisi

ne gore!”, koju je Bul-

gakov zapisao u prvoj

verziji svog romana “Maj-

stor i Margarita”, koga je

sam spalio zbog nemogu}-

nosti da stvara u Staqi-

novoj Rusiji, bila je motiv

muzi~ko-poetske ve~eri ~a-

~anskih gimnazijalaca,

odràne u Domu u~enika

pro{le srede. U organiza-

ciji Gradske biblioteke

“Vladislav Petkovi}

Dis”, u okriqu 51. Disovog

prole}a, a predvo|eni pro-

fesorkom Anom Ran|i},

svoje talente su predstavi-

li mladi, zavi~ajni stva-

raoci. Sara Plazini} se

predstavila lirskim zapi-

som “Krug” i otpevala kao

solista dve pesme; Uro{

Todorovi}, polaznik Is-

traìva~ke stanice u

“Petnici” govorio je o po-

vezanosti nauke i umetno-

sti; Uro{ Tomqanovi} je u

svojoj pri~i “Evo me bez

odbrane ispred stra{ne

samo}e” razmatrao strada-

we pojedinaca i ponavqa-

we istorijskih modela; La-

zar Biorac, autor zbirke

de~jih pesama i misaone

poezije “Pod krilima an-

|ela”, zgledan u nebeske vi-

sine tragao je za Ocem Ne-

beskim, dok je \or|e ]i-

ri}, peva~ benda “Voajer”

otpevao tri svoje pesme.

Program mladih vodila je

Vasilija Zo}evi}. Z. L. S.

VODI^ KROZ KULTURNA

DE[AVAWA

DOM KULTURE

- Utorak, 22. aprila 2014. - Predavawe “Hipnoza - kori-

sti i zloupotreba”, predava~ Ana Mileti} Milovano-

vi}, psiholog, psihoterapeut: Klub Doma kulture u

19,30 ~asova

- êtvrtak 24. april 2014. - Projekat 12+ Udruèwe va-

jara ULUS-a, projekat 12 umetnika okupqenih oko ideje

- oìvqavawe vajarske scene Srbije; Likovni salon u 19

~asova

UMETNI^KA GALERIJA

“NADE@DA PETROVI]”

Cara Du{ana 6

- êtvrtak, 17. april u 12 ~asova - promocija slikovni-

ce Lovci na blago

- Utorak, 22. april u 19 ~asova - Koncert guda~ki kvar-

tet Anime

- Ponedeqak, 21. april od 17- 20 ~asova - de~ja radioni-

ca Lovci na blago

- 22, 23, 24, 25. april - edukativna izlo`ba Lovci na

blago utorak - petak: 10 - 20 ~asova

- Utorak- petak: de~ija radionica u 18 ~asova

Galerija “Risim”:

Gospodar Jovanova 11

- Stalna postavka - utorak i ~etvrtak: 15 - 20 ~asova;

sreda:10 -13 ~asova;

Galerija “Risim” ne}e raditi od 18 - 21. aprila

PREDSTAVQENA KWIGA PUBLICISTA VLADIMIRA

DIMITRIJEVI]A I ZORANA ^VOROVI]A

MLADI STVARAOCI NA 51. DISOVOM PROLE]U

Uorganizaciji Gu-

slarskog dru{tva

“Tanasko Raji}” u

subotu je na velikoj sceni

Doma kulture, odràno

izuzetno dobro pose}eno

“Ve~e gusala i epske poezi-

je”, posve}eno Gavrilu

Principu i godi{wici

Sarajevskog atentata, a

povodom obeleàvawa ju-

bileja po~etka Velikog

rata. Program, koji se od-

vijao u veoma uspeloj sce-

nografiji etnoambijenta,

koji je osmislio i reì-

rao Andrija Miliki},

predsednik ~a~anskog Gu-

slarskog dru{tva posled-

wih pet godina, pratili

su i gosti iz Bajine Ba{te

i Republike Srpske. Ovim

povodom, epskim stihovi-

ma iz perioda Prvog svet-

skog rata, posve}enim Ga-

vrilu Principu, ali i

srpskim junacima, vojvodi

Putniku, vojvodi Mi{i-

}u, Petru Bojovi}u, kao i

heroini opevanoj u epskom

stihu Milunki Savi},

oglasili su se guslari Sa-

{a Laketi} iz Obrenovca,

izvode}i “Nebesnu litur-

giju” vladike Nikolaja,

Mili} [apowi}, Milan

Mrdovi}, Marko [}epa-

novi}, Mijat Ku~ iz Kra-

gujevca, doma}in Andrija

Miliki}, i guslarski

podmladak Du{an Peji}

iz Srebrenice i Nemawa

Mi}evi} iz â~ka. Patri-

otsku pesmu nagra|enu na

Vidovdanskim susretima u

Vu~jaku u Republici Srp-

skoj pro~itala je kao gost

programa potpisnica

ovih redova. Guslare je

pratio i istorijski osvrt

na Vidovdanske doga|aje

1914. koji je znala~ki pri-

premio voditeq Sa{a Ja-

kovqevi}, ~itaju}i i

Principovo pismo pisa-

no u zatvoru, nakon aten-

tata. Predsednik ~a~an-

skog Guslarskog dru{tva

“Tanasko Raji}” Andrija

Miliki} je zadovoqan

{to nije izneverena tra-

dicija i najavquje gosto-

vawe ovog dru{tva na cen-

tralnoj proslavi godi-

{wice Sarajevskog aten-

tata u Republici Srpskoj.

Z. L. S.

„RUKOPISI NE GORE!“

KONCERT GUSLARSKOG DRU[TVA „TANASKO RAJI]”

JUNACI VELIKOG RATA

U EPSKOJ POEZIJI

„IME I SLOBODA”

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 23IVAWICA

Ivawi~ani su na pro-

{logodi{woj Nu-

{i}ijadi (30. avgu-

sta 2013) uprili~ili tribi-

nu posve}enu Mihailu Kon-

stantinovi}u, znamenitom

profesoru Pravnog fakul-

teta Univerziteta u Beogra-

du, ~oveku renesansnog duha,

poligloti, enciklopedisti

i rodoqubu. O Mihailovoj

vezanosti za Ivawicu „â-

~anski glas“ je pre godinu

dana (10. maja 2013) objavio

prikladnu reportaù iz pe-

ra Emilije Vi{wi}, ali ni-

je na odmet da podsetimo na

neke podatke iz wegove bio-

grafije.

Mihailo Konstantino-

vi} je ro|en 10. (23) marta

1897. godine u â~ku. Otac

Ilija, nadni~ar, i majka Pa-

va (devoja~ko Ratkovi}), do-

ma}ica, izbegli su iz êli-

ca, sela na trome|i op{tina

Nova Varo{, Priboj i Pri-

jepoqe. Smatra se da je Ili-

ja do{ao u sukob sa turskim

vlastima odbijaju}i da kulu-

~i (besplatno zida ku}u) ne-

kom lokalnom mo}niku

(Turci su tim krajevima vla-

dali sve do 1912). Osnovnu

{kolu u~io je u rodnom â~-

ku (danas je u toj zgradi Eko-

nomska {kola) i bio odli-

~an |ak. êtvrti razred za-

vr{io je 1908. i upisao Gim-

naziju, u kojoj je tako|e bio

odlika{, uprkos siroma-

{tvu. O uspehu u {koli i

imovnom stawu najboqe go-

vori svedo~anstvo iz prvog

razreda Gimnazije (izdato

15. juna 1909), u kome pi{e da

je odli~an, a na mestu pred-

vi|enom za taksu stoji „si-

romah“.

Kada je zavr{io {esti

razred Gimnazije po~eo je

Prvi svetski rat. Od avgusta

1914. do oktobra 1915. godi-

ne dobrovoqno je sluìo kao

bolni~ar i pisar u Drugoj

vojnoj bolnici u â~ku. U je-

sen i zimu 1915. povukao se

sa srpskom vojskom preko

Albanije, u Gr~ku. Tokom ja-

nuara 1916. transportovan je

u Francusku, gde je dovr{io

{kolovawe i maturirao

(krajem 1916). U junu 1917.

otpo~eo je studije prava na

Univerzitetu u Lionu. Bio

je dobrovoqac u Francuskoj

vojsci i u~estvovao u borba-

ma na zapadnom frontu. Po-

sle diplomirawa, 1920. go-

dine, vratio se u zemqu.

Ukazom Ministra pravde od

12. novembra 1920. posta-

vqen je za pisara II klase

Ohridskog prvostepenog su-

da. Me|utim, ubrzo je dao ot-

kaz na slu`bu, jer je dobio

dràvnu stipendiju za dok-

torske studije. Vratio se u

Lion, gde je 7. jula 1923. od-

branio doktorsku tezu „Le

periculum vei renditae en droit

romain classique“ (Prilog te-

oriji rizika u rimskom kla-

si~nom pravu).

Po povratku u Srbiju ot-

po~eo je univerzitetsku ka-

rijeru. Krajem 1923. iza-

bran je za docenta za obli-

gaciono i porodi~no pravo

na Pravnom fakultetu u Su-

botici. Tri godine kasnije

unapre|en je u zvawe vanred-

nog profesora. Predavao je

obligaciono pravo i poro-

di~no pravo na pravnim fa-

kultetima u Subotici i Be-

ogradu. U februaru 1935.

preme{ten je na Pravni fa-

kultet u Beogradu, gde je

1937. izabran za redovnog

profesora za obligaciono

pravo. Od avgusta 1939. do

marta 1941. godine bio je

ministar bez portfeqa i

ministar pravde u vladi

Dragi{e Cvetkovi}a i je-

dan je od idejnih tvoraca

srpsko-hrvatskog sporazuma

(Cvetkovi}-Ma~ek). Dok je

bio ministar ostao je da ra-

di na Pravnom fakultetu

kao honorarni profesor.

Iz vlade je istupio 25. mar-

ta 1941. godine u znak prote-

sta zbog pristupawa Jugo-

slavije Trojnom paktu. Po-

sle sloma Kraqevine Jugo-

slavije, aprila 1941, izbe-

gao je u Egipat, odakle je

pre{ao u Palestinu. Ubrzo

je od strane vlade u Londonu

poslat u Tursku, radi pri-

kupqawa materijala o rat-

nim zlo~inima u Jugoslavi-

ji i prou~avawa odgovorno-

sti za wih. U aprilu 1942.

vratio se u Egipat, gde se

bavio istim poslom do juna

1944. godine, kada ga je novi

predsednik jugoslovenske

vlade u Londonu, dr Ivan

[uba{i}, pozvao u engle-

sku prestonicu da stupi u

vladu formiranu na osnovu

sporazuma Tito-[uba{i},

kao ministar spoqnih po-

slova ili ambasador u SAD.

Odbio je da stupi u [uba-

{i}evu vladu, ali je sa wim

i{ao u Italiju radi prego-

vora sa Nacionalnim komi-

tetom oslobo|ewa Jugosla-

vije. Bio je spreman da po-

maè [uba{i}evu vladu,

ali je odbio da preuzme bi-

lo koji poloàj. Nikada ni-

je bio ~lan nijedne partije.

U februaru 1945. godine

vratio se u zemqu i nasta-

vio da obavqa du`nost re-

dovnog profesora na beo-

gradskom Pravnom fakulte-

tu sve do penzionisawa. Bio

je vi{e puta dekan fakulte-

ta, {ef Katedre za gra|an-

sko pravo i upravnik Op-

{teg seminara. Jedan je od

osniva~a i prvi glavni i

odgovorni urednik ~asopi-

sa “Anali” Pravnog fakul-

teta u Beogradu. Osnovao je

Spoqnotrgovinsku arbi-

traù pri Privrednoj ko-

mori Jugoslavije i bio wen

dugogodi{wi predsednik.

Bio je dopisni ~lan Jugo-

slavenske akademije znano-

sti i umetnosti sa sedi-

{tem u Zagrebu. Izradio je

nacrte ve}eg broja zakon-

skih tekstova, me|u kojima

su: Osnovni zakon o braku

(1946), Osnovni zakon o od-

nosima roditeqa i dece

(1947), Osnovni zakon o sta-

rateqstvu (1947), Zakon o

usvojewu (1947), Zakon o za-

starelosti potraìvawa

(1953) i Zakon o nasle|iva-

wu (1953). Wegovi najzna~aj-

niji radovi su iz oblasti

bra~nog i obligacionog

prava.

Profesor Konstantino-

vi} je u Ivawici 1962. go-

dine izgradio ku}u i od ta-

da ve}i deo godine boravio

u varo{ici na Moravici,

naro~ito posle penzionisa-

wa, 1969. godine. Preminuo

je 30. januara 1982. godine u

Beogradu. Posle wegove

smrti ~asopis “Anali” je u

dvobroju 3-4, za 1982. obja-

vio izbor wegovih ~lanaka

{tampanih izme|u 1924. i

1976. godine. Wegov sin, Ra-

domir Konstantinovi},

pripremio je za {tampu

o~eve dnevne bele{ke, koje je

vodio od 1939. do 1945, i ob-

javio ih 1999. pod naslovom

“Politika sporazuma: dnev-

ni~ke bele{ke 1939- 41,

Londonske bele{ke 1944 -

45”.

Predsednik Organizaci-

onog odbora nau~nog skupa u

Ivawici je profesor beo-

gradskog Pravnog fakulteta

dr Jovica Trkuqa, kome se do

15. maja moè prijaviti tema

rada, na elektronsku adresu

t r k u l j a @ i u s . b g . a c . r s -

. Ovo je prilika da pozovemo

sve zainteresovane da svojim

radovima uzmu u~e{}a na na-

u~nom skupu o dr Mihailu

Konstantinovi}u.

Svetislav Markovi}

IVAWIÂNI ODAJU POÂST ZNAÂJNOM PRAVNIKU POREKLOM IZ Â^KA

Beogradski Pravni fakultet, Skup{tina

op{tine Ivawica i Udruèwe pravnika

Srbije organizuju nau~ni skup „Mihailo

Konstantinovi} – li~nost i delo“. Pred-

vi|eno je da simpozijum bude odràn u

Ivawici, 18. i 19. septembra ove godine.

Ciq skupa jeste da se osvetli, razmotri i

oceni doprinos Mihaila Konstantinovi-

}a nau~nim i pravnim disciplinama ko-

jima se bavio, kao i wegov dru{tveno -

politi~ki anga`man.

NAU^NI SKUP O PROFESORU

DR MIHAILU KONSTANTINOVI]U

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 31GORWI MILANOVAC

Pedesetosmogodi{wa Gordana Mi-

lo{evi} iz Klati~eva je po~ela da

se bavi seoskim turizmom 2004. go-

dine. Ideja da se oproba u jednoj sasvim no-

voj oblasti javila se sasvim slu~ajno, jer je

ostala bez posla. U “De~jim novinama” je

radila 28 godina. Nije imala dovoqno rad-

nog staà, a ni godina da bi oti{la u pen-

ziju. U uslovima ekonomske krize do zapo-

slewa se te{ko dolazilo, pa je shvatila da

bi najboqe bilo da se okrene sopstvenom

biznisu. Na radiju je ~ula vest da Turi-

sti~ka organizacija Gorweg Milanovca

poziva doma}ine takovsko-rudni~kog kraja

da se bave seoskim turizmom i registruju

svoja doma}instva za tu vrstu delatnosti.

Odvagala je svoje mogu}nosti i odlu~ila da

se oproba u novom poslu. U startu je imala

tri dvokrevetne sobe za izdavawe, sa zajed-

ni~kim kupatilom. Spavala je u pomo}nim

prostorijama, sve dok nije izgradila nove

brvnare. Sve {to je zaradila u prvoj turi-

sti~koj sezoni odmah je investirala u podi-

zawe nove brvnare, kako bi pro{irila svo-

je kapacitete. Dobila je dva nova apartma-

na. Svaki od wih je imao svoje kupatilo.

Svaka sezona je donosila i nova ulagawa.

Oslawala se iskqu~ivo na sopstvene pri-

hode, i, kako kaè, opruàla se prema gube-

ru, tako da danas ima sasvim ure|eno doma-

}instvo, koje raspolaè sa 29 leàja. Sve

tri brvnare su opremqene u etno stilu, a

najnovija ima i saunu. U najve}em objektu

apartmani i sobe nisu standardno numeri-

sani i nose imena vo}ki, koje se tradicio-

nalno gaje u Srbiji. Iako sve odi{e kom-

forom, svaki detaq u unutra{wosti brvna-

ra ukazuje na bogatu srpsku tradiciju.

Ogroman dnevni boravak i terasa sluè za

odràvawe raznorodnih edukativnih sku-

pova i de~jih kampova. Svakog leta se orga-

nizuje kamp engleskog jezika i De~je umet-

ni~ke {kole.

- Prvi gosti u mom doma}instvu su bili

mahom stariji qudi, uglavnom penzioneri.

Kako je vreme prolazilo,

struktura gostiju se mewala,

tako da ovde danas dolaze pre-

te`no pripadnici mla|ih ge-

neracija. Trudila sam se da

pripremim i neke nove sadr-

àje u samom doma}instvu i

ponudim programe, koji su u

skladu sa wihovim afinite-

tima. Pored bazena, koji je to-

kom leta najve}a atrakcija,

uradila sam i profesionalni

teren za bo}awe, jer imamo

mnogo stranih gostiju. Ita-

lijani i Francuzi mnogo vo-

le ovaj, za nas veoma neobi~an

sport. Pored wih, i ja sam postala veliki

qubiteq bo}awa. Uvek sam spremna da is-

po{tujem goste i za mene je najve}a satis-

fakcija, kada su oni zadovoqni. U kojoj me-

ri im prija boravak u Klati~evu, najboqe

potvr|uje podatak da su mnogi od wih po-

stali na{i stalni gosti, koji unapred re-

zervi{u mesta za svaku novu sezonu - pri~a

Gordana, lagano listaju}i stranice kwige

utisaka i zadràvaju}i se na najintere-

santnijim redovima, koji najboqe odraà-

vaju zadovoqstvo gostiju i wihove najsna-

`nije impresije.

Doma}a trpeza

- najve}i izazov za goste

Kada smo posetili “Tri hrasta”, ovo le-

po seosko doma}instvo su istog jutra napu-

stile dve strane go{}e, Nemica Klaudija i

Amerikanka Mindi, koje su se, tako|e upi-

sale u kwigu utisaka i najavile svoj dola-

zak i narednog prole}a. Kako nam je ispri-

~ala na{a qubazna doma}ica, strance odu-

{evqava srpska tradicionalna kuhiwa sa

svojim jedinstvenim ukusima i mirisima.

Najvi{e vole da gledaju kako se pripremaju

na{a doma}a jela. Mnogi od wih se trude

da nau~e da spremaju neka od wih, a naj~e-

{}e su to gibanica, svadbarski kupus, pa-

suq u zemqanom loncu i zeqanica. Zainte-

resovani su da prave i zimnicu od zdravog

vo}a i povr}a po doma}im receptima. Obo-

àvaju, tako|e, kajmak, sir i proju. Stran-

kiwe ~esto poku{avaju da nau~e da {trika-

ju, heklaju i vezu. Na kraju boravka, ku}i

nose razne suvenire, a me|u wima je i lavan-

da iz dvori{ta, koju vlasnica doma}instva

pakuje u originalne ru~no izra|ene vre}i-

ce.

Gordana ima odli~nu saradwu sa doma-

}instvima u kom{iluku, koja gaje krave i

koze, tako da mleko i mle~ne proizvode ku-

puje od wih. Mioslav Srdanovi} i wegova

supruga Qubica su prvi saradnici Gorda-

ne Milo{evi}. Snabdevaju weno doma}in-

stvo kvalitetnim kozjim sirom. Penzio-

nerske dane prekra}uju poqoprivrednim

poslovima i, kako kaù, to im pri~iwava

veliko zadovoqstvo.

- Stranci mnogo vole zdrave doma}e

proizvode. Oboàvaju kozji sir i ~esto do-

laze da vide na{e malo stado koza. Za wih

je to prava atrakcija. I za decu ìvotiwe

predstavqaju pravi izazov. Uvek smo raspo-

loèni da Gocine goste prihvatimo, da se

druìmo sa wima i svima nam je lepo - ka-

ù Qubica i Mioslav, raduju}i se novoj

turisti~koj sezoni

Uvek traè leàj vi{e

Gordana ima tri sina, i, kako kaè, pla-

nira da pro{iri svoju delatnost. Polako

priprema objekte koje je nasledila od rodi-

teqa da i wih registruje za seoski turizam.

Iako Ivica, Sa{a i Sreten imaju svoja za-

nimawa, pokazuju afinitet i prema turi-

zmu. Pomaù joj u realizaciji wenih ideja

i najaktivniji su u jeku turisti~ke sezone.

Ipak, za ovu delatnost najvi{e je zaintere-

sovan najmla|i sin, koji se bavi sportom.

On osmi{qava aktivnosti za u~esnike de~-

jeg kampa, kojih je, iz godine u godinu, sve

vi{e.

- Posao sam dobro razvila. Tokom sezo-

ne su mi uvek popuweni kapaciteti. Nedo-

staje mi uvek leàj vi{e, pa upravo zbog to-

ga i razmi{qam o nekim novim mogu}no-

stima. Ipak, rezultati koje sam do sada

ostvarila - ni pribli`no ne bi bili toli-

ko dobri da nemam sjajnu saradwu sa lokal-

nom samoupravom i Turisti~kom organiza-

cijom. Moje doma}instvo ima veliku pred-

nost, jer je blizu Gorweg Milanovca - isti-

~e Gordana. Ona dodaje da je rudni~ko-ta-

kovski kraj poznat po predusretqivim do-

ma}inima, koji nastoje da maksimalno is-

po{tuju svakog gosta. Kako navodi na{a

{armantna doma}ica, dobar deo uspeha u

ovom poslu zavisi i od znawa stranih jezi-

ka. Ona vlada engleskim i italijanskim,

{to joj, svakako, olak{ava komunikaciju.

- Ispuwava me ovaj posao. Upoznajem in-

teresantne qude i kulturu wihovih zema-

qa. Mnogo radim, ali se ne àlim. Uìvam

u lepoti onoga {to sam stvorila i sve to

èlim da podelim sa drugima. Kada imam

vi{ak gostiju, preporu~ujem im druga do-

ma}instva, koja se ovde bave seoskim turi-

zmom. Dobro sara|ujem i sa privrednici-

ma, koji mi ~esto {aqu goste - zavr{ava,

toplo se osmehuju}i, svoju interesantnu

pri~u Gordana.

Gosti kod Gordane dolaze od po~etka

aprila, pa sve do kraja oktobra. Od 2004.

godine do danas, doma}instvo “Tri hrasta”

je zabeleìlo oko 8.000 no}ewa. Gordana

veruje da }e i ova sezona biti uspe{na kao

pro{logodi{wa u kojoj je, uprkos krizi,

imala mnogo gostiju. Norveàni stiù za

koji dan. Ima nekih najava i za maj, a jul je

gotovo popuwen. Najavili su svoj dolazak

gosti iz Beograda i Novog Sada. Avgust je

ve} rezervisan za Italijane. Sve u svemu,

bi}e to jo{ jedna sjajna sezona. V. S.

BISERI SEOSKOG TURIZMA: “TRI HRASTA” - KLATIÊVO, DOMA]INSTVO GORDANE MILO[EVI]

RAJSKO

MESTO

ZA ODMOR!

Gorwi Milanovac je jedna od retkih op{tina u

Srbiji koja predwa~i po broju kategorisanih seo-

skih doma}instava, broju leàjeva, kvalitetu sme-

{taja i usluga u seoskom turizmu. U 28 sela, 95

doma}instava se bavi seoskim turizmom. Ona ras-

polaù sa 630 leàja, {to predstavqa vi{e od 60

odsto ukupnih sme{tajnih potencijala gorwomi-

lanova~kog podru~ja. Priroda je prema rudni~ko-

takovskom kraju bila dare`qiva. Bez obzira koji

je period godine, ovde redovno dolaze brojni tu-

risti, rekreativci, jednom re~ju zaqubqenici u

~ari prirode. Na ovom podru~ju se nalaze i broj-

ni kulturno-istorijski spomenici, manastiri i

etnolo{ke znamenitosti. Takovo, Rudnik, Brusni-

ca, Savinac, manastiri Vra}ev{nica i Vujan su

va`nija mesta vezana za nastanak moderne Srbije,

a nadomak wih su i ov~arsko-kablarske svetiwe,

Ora{ac i Topola. Sve skupa ~ini jedan savr{en

spoj i snaàn izazov za qubiteqe seoskog turizma.

Me|u najatraktivnije bisere seoskog turizma u op-

{tini Gorwi Milanovac svrstava se i doma}in-

stvo “Tri hrasta” u Klati~evu, koje smo posetili

na samom startu nove turisti~ke sezone.

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 33LUÂNI

U Kaoni ìvi oko 650

me{tana. Iako je ovo

draga~evsko selo nekada

bilo op{tina i svrsta-

valo se me|u veoma raz-

vijene sredine, u prote-

klih dvadesetak godina

nije mnogo napredovalo.

U selu ima mnogo stara~-

kih doma}instava i {e-

zdesetak neèwa. Godi-

nama unazad, mladi qu-

di su u potrazi za bo-

qim ìvotom napu{tali

rodna ogwi{ta. Vodo-

snabdevawe je bilo i

ostalo najve}i problem

ìteqa Kaone, jer tokom

leta nisu imali dovoq-

no vode ni za najelemen-

tarnije potrebe, a da se

ne govori o navodwava-

wu useva. Ipak, ovog

prole}a stanovnici ovog

podru~ja dobili su nadu

da }e wihov dugogodi-

{wi problem vodosnab-

devawa biti razre{en.

Zahvaquju}i lokalnoj

samoupravi, nedavno je

zapo~eta izgradwa novog

vodovoda, ~iji }e zavr-

{etak otvoriti novo po-

glavqe razvitka sela. O

lep{em ìvotu, kada u

slavine stigne zdrava

izvorska voda, ma{taju

i bra}a Radi~evi}, Pre-

drag i Radomir, koji su

se opredelili da ìvot

grade u svom rodnom me-

stu.

Radi~evi}i ìve od

poqoprivrede. Ima

ih ~etrnaestoro. Po-

lovinu porodice ~ine de-

ca, {to u dana{wim uslo-

vima pruà jednu lepu i

ohrabruju}u sliku. Ovakvi

primeri ulivaju veru da }e

odumirawe sela uskoro bi-

ti zaustavqeno.

- Brat i ja imamo po tro-

je dece. Sa nama ìve na{i

roditeqi i sedamnaestogo-

di{wa sestri~ina. Svi od-

rasli ~lanovi doma}in-

stva u~estvuju u poqopri-

vrednim poslovima. Dogo-

varamo se i sve funkcioni-

{e kako treba. Bavimo se,

kako to danas popularno

nazivaju “sva{tarewem”,

jer se pokazalo da je to naj-

boqa formula opstanka u

ovim kriznim vremenima.

Ipak, dominantno mesto u

na{em porodi~nom poslu

pripada sto~arstvu. Ima-

mo osam krava i stado ova-

ca. Bavimo se, tako|e, i

proizvodwom malina. Na

selu danas nema neke velike

zarade, ali se nadamo da }e

jednoga dana i za poqopri-

vredu do}i boqa vremena -

kaè trideset~etvorogodi-

{wi Predrag, obja{wava-

ju}i da poqoprivredni pr-

oizvodi u dana{wim uslo-

vima privre|ivawa nemaju

zagarantovane cene, kao

{to je to bilo u zlatnom

periodu procvata srpskog

agrara, pa su proizvo|a~i

prinu|eni da se snalaze. U

lo{ijim sezonama, kada

grad ili su{a uberu leti-

nu, uglavnom aktiviraju

}umuranu, kao {to to ~ine

i mnogi drugi Draga~evci.

- Ve} smo se navikli na

nove trì{ne uslove, ali

je trenutno na{ najve}i

problem nesta{ica vode.

Sve je vi{e su{nih sezona.

Stoku treba pojiti i useve

zalivati. Kopali smo do

sada ~etiri-pet bunara,

ali re{ewe nismo na{li,

jer svi oni tokom leta pre-

su{uju. Izgradwa novog vo-

dovoda nam uliva nadu da

}emo ovaj na{ dugogodi-

{wi problem uskoro raz-

re{iti - isti~e Predrag.

On kaè da su se po~etku

gradwe vodovoda obradova-

li svi ìteqi sela, jer im

je sve teè da vodu donose

sa udaqenih izvori{ta

ili je prevoze traktorima

i cisternama.

Iako su ranije zna~ajne

prihode sticali i od pla-

smana krompira, Radi~evi-

}i ga danas proizvode samo

za sopstvene potrebe. Kako

kaù, re~ je o izuzetno sku-

poj kulturi. Ulagawa su

isuvi{e visoka, a postoji

rizik da ne}e mo}i da ga

prodaju, kao {to se to ve}

doga|alo u nekim godina-

ma. Nisu imali magacin da

skladi{te robu i da je pro-

daju u momentu kada ima do-

bru cenu, {to je za wih

predstavqalo oteàvaju}u

okolnost.

- Prinu|eni smo da se

prilago|avamo trì{nim

kretawima, ali i uslovima

u kojima radimo. Shvatili

smo da najsigurniju zaradu

imamo u sto~arstvu. Pro-

izvodimo sir i kajmak i

prodajemo ga na pijaci ili

ovde u selu, jer retko koje

doma}instvo drì krave.

Imamo i otkupqiva~a

mle~nih proizvoda, {to

nam, tako|e, olak{ava po-

sao. Cene sira i kajmaka bi

mogle biti i boqe, ali jo{

uvek se uklapamo. Nema ne-

ke velike zarade, ali je re-

dovna. Koristimo i sub-

vencije koje obezbe|uje dr-

àva za umati~ena grla i

setvene radove. S obzirom

da podsticajna sredstva do-

bijamo samo za ~etiri kra-

ve, radimo na tome da uma-

ti~imo i ostatak mle~nog

stada, jer je u dana{wim

uslovima svaki dinar dra-

gocen - kaè trideset{e-

stogodi{wi Radomir. On

obja{wava da svi reproma-

terijali redovno posku-

pquju, ali da se cene poqo-

privrednih proizvoda sla-

bo mewaju. Sto~na hrana je

vrlo skupa, pa ovaj vid pro-

izvodwe bez pomo}i dràve

gotovo da je neodrìv.

Radi~evi}i obra|uju de-

setak hektara sopstvene ze-

mqe. Neke parcele uzimaju

i u zakup, jer je proizvodwa

sto~ne hrane od presudnog

zna~aja za wihovo doma-

}instvo, kako bi odràli

stado. Neophodne poqo-

privredne ma{ine su naba-

vili jo{ sedamdesetih go-

dina, {to predstavqa sre}-

nu okolnost, jer u dana-

{wim uslovima, zbog hro-

ni~ne besparice na selu,

te{ko se kupuje nova meha-

nizacija.

- Raduje me to {to u po-

sledwih nekoliko godina

mladi qudi sve ~e{}e osta-

ju u selu. Ranije su odlazi-

li u potrazi za isplativi-

jim poslom, ali {to je kri-

za postajala è{}a - sve se

teè dolazilo do radnih

mesta. Osnovnu {kolu u

Kaoni trenutno poha|a 46

|aka. Pre nekoliko godina

ova na{a {kola je imala

tri puta vi{e |aka, ali

nam uliva optimizam to

{to se situacija lagano me-

wa. O~ekujemo da }emo na-

rednih godina u selu imati

daleko vi{e dece - osmehu-

ju}i se kaè Radomir i na-

pomiwe da u Kaoni postoji

aktivan fudbalski, ali i

skija{ki klub, tako da

mla|e generacije mogu da se

bave sportom.

Zoran Radi~evi} kaè

da je zemqoradni~ka zadru-

ga u Kaoni svojevremeno

dala snaàn pe~at razvit-

ku Draga~eva. Najaktivnija

je bila izme|u 1950. i 1980.

godine i svrstavala se me|u

ja~e u Srbiji. Otkupqiva-

la je ogromne koli~ine po-

qoprivrednih proizvoda.

Imala je brojne kooperan-

te. U strukturi proizvod-

we, ali i otkupa, domi-

nantno mesto je zauzimao

krompir.

- Danas je mnogo teè

ìveti od poqoprivrede.

Ranije smo imali {ire tr-

ì{te i organizovani ot-

kup, a sada smo suo~eni sa

rizikom. Ipak, verujemo da

}e se situacija poboq{ati

i da }emo uz pomo} dràve

i lokalne samouprave po-

di}i poqoprivredu na

znatno vi{i nivo. @ite-

qima na{eg sela nadu u

oporavak poqoprivrede

uliva i izgradwa novog vo-

dovoda. Da smo imali re-

{en problem vodosnabde-

vawa pre 20 godina, Kaona

bi bila daleko ìvqa - ka-

è {ezdeset~etvorogodi-

{wi Zoran, koji svojim is-

kustvom zna~ajno pomaè

sinovima da odrè i una-

prede porodi~ni posao.

Kako kaè ovaj uzorni dra-

ga~evski doma}in, kad po-

gleda svoju mnogo~lanu po-

rodicu - srce mu je puno, jer

su svi na okupu. Drago mu je

{to wegovi sinovi rade na

sopstvenom imawu i grade

malo porodi~no carstvo za

svoje potomke. V. S.

KULTURNI VODI^

„Raspevano Draga~evo“, 22. aprila u 18

sati, pozornica Centra za kulturu u

Gu~i.

Udruèwe samoukih slikara i vajara Draga~eva

organizova}e u svojim prostorijama u Gu~i u

utorak, 22. aprila, u 16 ~asova kreativnu

radionicu "Magi~na mo} ruku". Program

radionice obuhvata vi{e prezentacija, me|u

kojima su izrada kerami~kih predmeta, postupak

pustovawa vune, savla|ivawe razli~itih tehni-

ka veza... Za sve qubiteqe slikarstva, ~lanovi

Udruèwa }e organizovati i specijalnu likovnu

radionicu. Program }e biti oboga}en i etno

igrama, koje nose naziv "Narodna tradicija".

Za u~esnike radionice bi}e uprili~ena i

specijalna izlo`ba likovnih radova, predmeta

od keramike, vezenih pe{kira i keceqa.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije,

broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

U DOMA]INSTVU RADIÊVI]A IZ KAONE: ÊTRNAESTORO UKU]ANA

@IVI ISKQUÎVO OD POQOPRIVREDE

SINOVI KRENULI OÊVIM STOPAMA


VISOKA [KOLA

TEHNI^KIH STRUKOVNIH STUDIJA

ÂÂK

MODERNA ZNAWA U [KOLI SA TRADICIJOM!

Visoka {kola TSS â~ak ve} 54 godine uspe{no {koluje inèwerski kadar za

potrebe privrede.

Budu}im studentima nudimo studije po akreditovanim studijskim programi-

ma, na osnovnim i specijalisti~kim studijama i sticawe diplome strukovnog

inèwera. Na studije mogu konkurisati kandidati za zavr{enim trogodi{wim

ili ~etvorogodi{wim sredwim obrazovawem.

Visoka {kola tehni~kih strukovnih studija u {kolskoj 2014/2015. godini

upisuje 386 studenata na slede}e akreditovane studijske programe:

1. ELEKTROTEHNIKA I RAÛNARSTVO

Modul 1: Elektroenergetika (50 buxet)

Modul 2: Elektronika i ra~unarstvo (30 buxet)

2. MA[INSTVO I IN@EWERSKA INFORMATIKA

Modul 1: Inèwerska informatika (60 buxet)

Modul 2: Proizvodno ma{instvo (20 buxet)

3. GRAFI^KA TEHNIKA (40 buxet)

4. PROIZVODNI MENAXMENT (60 buxet)

Studije traju tri godine i diplomirawem se sti~e 180 ESP bodova.

Kako se upisati?

Kandidati polaù prijemni ispit iz MATEMATIKE ili TESTA ZNAWA,

po izboru.

Polagawe prijemnog ispita organizuje se po~etkom jula (prvi rok) i septem-

bra (drugi rok) svake godine u terminima koje objavi Ministarstvo prosvete.

Zbirka za pripremu prijemnog ispita moè se nabaviti u [koli ili

poru~iti telefonom: 032 302-782 i 222-321. [kolarina za samofinansirawe

iznosi 70 000 dinara i pla}a se u 10-12 rata.

BESPLATNA PRIPREMNA NASTAVA– PRIKQUÎTE SE!

[kola i ove godine organizuje besplatnu pripremnu nastavu za polagawe pri-

jemnog ispita za upis u prvu godinu studija, koju drè nastavnici i asistenti

{kole. Besplatna pripremna nastava se realizuje u prostorijama {kole, svake

subote po slede}em rasporedu:

Drugi termin za pripremnu nastavu odrà}e se u junu mesecu i odvija}e se

radnim danima, za one koji se kasnije opredele.

DOKUMENTA POTREBNA ZA PRIJAVU NA KONKURS

- Prijavni list (na obrascu [kole),

- Kopije svedo~anstava svih razreda sredwe {kole (orginali na uvid),

- Kopija diplome zavr{ene sredwe {kole (original na uvid),

- Kopija izvoda iz mati~ne kwige ro|enih (original na uvid),

- Dokaz o uplati naknade za polagawe prijemnog ispita na teku}i ra~un

[kole 840-998666-72.

Za{to upisati studije na V[TSS?

[kola budu}im studentima nudi:

- studirawe na dràvnoj, akreditovanoj visoko{kolskoj ustanovi,

- programe usagla{ene sa zahtevima privrede,

- kompetentan nastavni kadar,

- opremqene u~ionice i laboratorije,

- stru~nu praksu u najboqim firmama u okruèwu,

- saradwu sa ustanovama u inostranstvu,

- biblioteku sa prostranom u~ionicom,

- partnerski odnos sa studentima,

- u~e{}e studenata u radu organa [kole,

- nagrade i priznawa najboqima.

Dobrodo{li!

Za sve informacije: 032- 222-321, 302-755

www.visokaskolacacak.edu.rs

UPIS 2014/15.

Iako je u prvenstvu

Ko{arka{ke li-

ge Srbije hala

Borac uvek bila

puna, najja~a pobedni~ka at-

mosfera i euforija osetili

su se u ponedeqak ve~e u due-

lu sa trenutnim {ampionom

dràve. Ba{ kao nekada, nije

bilo mesta ni za stajawe. U

ravnopravnom duelu dva su-

perliga{a trijumfovali su

Beogra|ani 75:80 (13/21,

21/12, 23/26, 18/21), ali ni

pobeda doma}ina ne bi bila

veliko iznena|ewe. Odli~-

nom igrom, dobro usmerenom

energijom i borbeno{}u Bo-

rac je na pravi na~in nagra-

dio svoju publiku. Pomalo je

nesigurno otvorio igru i

dozvolio Partizanu da re-

zultatski odmakne sve do

druge ~etvrtine, koju su troj-

kama za doma}i tim overili

Proti} i Pe{akovi}. Prvo

poluvreme pripada Borcu,

34:33, a wih dvojica nasta-

vqaju dobru {utersku seriju

za tri poena. U drugom polu-

vremenu i trice Stevovi}a i

Dumi}a, pred kraj utakmice,

ponovo diù publiku na no-

ge. Izjedna~en rezultat i po-

vremenu prednost doma}ina

Partizan je prelomio na

kraju boqe organizovanim

napadom i preciznijim {u-

tom.

- Zaista mi je drago {to

smo igrali u ovakvoj atmos-

feri. Publika je pokazala da

je â~ak grad ko{arke, a Bo-

rac je dobro odigrao i nate-

rao nas da svih 40 minuta

pruìmo maksimum. Na kra-

ju smo u egal utakmici izvu-

kli pobedu - prokomentari-

sao je igra~ Partizana Mi-

lenko Tepi}.

- Imali smo fenomenalnu

podr{ku publike i bilo je

pravo uìvawe igrati u ova-

kvoj atmosferi. Nadamo se

istoj podr{ci i na nared-

nim me~evima. Okre}emo se

FMP-u i o~ekujemo neku po-

bedu uskoro - re~i su sjajnog

trojka{a Borca Nikole Pe-

{akovi}a.

Na utakmici u â~ku

Partizan je predvodio po-

mo}ni trener Velimir Ga-

{i}, dok je veliki {ef sedeo

u novinarskoj loì. Ipak,

Du{ko Vujo{evi} nije izdr-

ào da povremeno ne opome-

ne svoje momke. Partizan je

igrao bez Gagi}a i Bertansa.

Z. J.

Na 43. karate turniru

“Zlatni pojas â~-

ka” u~estvovalo je 14

najboqih reprezentacija

Evrope i vi{e od 1.500 tak-

mi~ara. Prvog dana u subo-

tu, 12. aprila, takmi~ili su

se seniori i mla|i seniori,

a sutradan juniori, pioniri

i kadeti. Turnir je otvorio

ministar omladine i sporta

Vawa Udovi~i}.

- Svaki me|unarodno tak-

mi~ewe je veliki doprinos

za sport. Drago mi je da ovaj

turnir u â~ku ima takmi-

~arski karakter, ali je jo{

va`nije da karatisti odu

odavde puni lepih utisaka o

Srbiji - rekao je Udovi~i}.

Na sve~anom otvarawu su

prisustvovali su i ministar

gra|evine Velimir Ili},

gradona~elnik â~ka Voji-

slav Ili}, pomo}nik mini-

stra za sport Dragan Atana-

sov, predsednik Evropske ka-

rate federacije Stjepan ê-

lan, Balkanske federacije

Aleksej Petrov, predsednik

Evropske sudijske komisije

Aleksej Petrov.

Predsednik Karate fede-

racije Srbije Slavoqub Pi-

per uru~io je Udovi~i}u

“Zlatni pojas”, a ni Pipera

nisu mimoi{le nagrade. Na-

gradile su ga Svetska i Ru-

ska karate federacija i

Sportski savez Srbije. Naj-

poznatiji turnir u â~ku

organizovali su KK Borac i

Grad.

- Zlatni pojas je odavno

dostigao evropske razmere.

Zahteva dobru i detaqnu or-

ganizaciju, a ovoga puta

Turnir je i kvalifikacija

za Evropsko prvenstvo u

Finskoj - podsetio je Piper.

Osim toga, “Zlatni pojas” je

od ove godine u Evropskom

kalendaru karate takmi~e-

wa. Karate je izborio svoje

mesto i na Evropskim olim-

pijskim igrama.

Na 43. Zlatnom pojasu

â~ka” u borbama u mu{koj

konkurenciji najboqa je bi-

la reprezentacija Srbije.

Drugi su bili Makedonci, a

tre}e mesto podelili su Ru-

sija i Turska. Srbija je do-

minirala i u ènskoj konku-

renciji, Hrvatice su zauzele

drugo mesto, a Rusija i Tur-

ska tre}e.

Srpkiwe su ekipne po-

bednice takmi~ewa u kata-

ma, odmah iza wih su Nemi-

ce, a na deobi tre}eg Ruski-

we i Makedonke. U mu{koj

konkurenciji najboqi su bi-

li Turci, Rusi su se plasi-

rali na drugo mesto, Nemci

na tre}e. Karate klub Mava-

{i iz Novog Sada bio je ~e-

tvrti.

Izuzetan uspeh postigli

su i reprezentativci Borca.

Stefan Joksi} je bio drugi u

borbama (-67 kg), a Bogdan

Mi{ovi} tre}i (-75 kg). U

konkurenciji mla|ih senio-

ra Bogdan je zauzeo prvo me-

sto. Z. J.

BORAC MOCART SPORT

“ZLATNI POJAS” OKUPIO 14 REPREZENTACIJA

U tre}em kolu Super lige Borac Mocart sport ve~e-

ras se sastaje sa FMP-om. Tim iz @eleznika je â~ani-

ma itekako poznat, s obzirom da su igrali i u prvenstvi

Ko{arka{ke lige i u Kupu Srbije.

- Realno posle utakmice sa Partizanom smo fizi~ki

i emotivno ispra`weni, ali moramo da se {to pre re-

generi{emo. FMP igra u izmewenom sastavu, dobar su

spoj mladosti i iskustva i kod ku}e su uvek odli~ni.

Sigurno je da }e posle pobede Metalca nad Megom po-

ku{ati da napadnu ~etvrto mesto, ali idemo da poku-

{amo da napravimo neki brejk. Nama je glavni ciq da

nagradimo publiku dobrom igrom, kao protiv Partiza-

na - kaè pomo}ni trener Borac Mocart sporta Alek-

sandar Bjeli}.

U ponedeqak, 21. aprila, Borac Mocart sport do~e-

kuje Crnokosu. Utakmica }e biti odigrana u standard-

nom terminu, u 19 ~asova

VEÊRAS FMP - BMS

37SPORTÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

Utre}oj trci Kros lige

Srbije, nedavno odr-

ànoj u Boru, atleti~ari

~a~anskog kluba ÂAK

osvojili su zlato, srebro i

dve bronze. Zlatna medaqa

pripala je starijem pioni-

ru Bogdanu Jokovi}u, a sre-

bro mla|em pioniru Ogwe-

nu Nikoli}u. Marjan Mi-

lovankovi} (mla|i pio-

nir) i mla|a juniorka Jo-

vana Xambasevi} bili su

tre}i. Z. J.

Ko{arka{i ~a~anske

Mladosti osvojili

su tre}e mesto na fi-

nalu Juniorske lige Srbiji

u Ni{u. U borbi za bronzu

â~ani su savladali Zemun

82:77 (25:18, 18:24, 15:9,

24:26). Prvo mesto ve} tre}u

godinu za redom pripalo je

Partizanu, a dugo Crvenoj

zvezdi.

- Biti tre}i u Srbiji posle

Partizana i Zvezde je ogro-

man uspeh. Za razliku od

wih, nas dràva ne finan-

sira. Raduju nas i komenta-

ri najve}ih stru~waka da

smo igrali najlep{u ko-

{arku. Na{ Petar Raki}e-

vi} je izabran za najboqeg

strelca, a za malo mu je iz-

makla titula najkorisnijeg

igra~a. Ovo je veliki uspeh

trenera Mihaila [u{i}a,

Raki}evi}a, Ko~ovi}a,

Ili}a i svih ostalih igra-

~a - naveo je direktor KK

Mladost Dobrilo Joji}.

Finalni turnir osam naj-

boqih ekipa juniorske lige

odràn je u Ni{u od 11. do

13. aprila. Kako ni u spor-

tu bez novca nema napretka,

ni{ta mawe nije zanemar-

qiva uloga sponzaora KK

Mladost. Najve}u pomo} do-

bili su od firmi “Vukom

{pedicija Zemun” i “Ate-

nik komerc â~ak”.

Z. J.

ATLETIKA

ÂAK USPE[AN

U NASTAVKU KROS LIGE

JUNIORI MLADOSTI TRE]I U SRBIJI

IGRALI NAJLEP[U KO[ARKU

SRBIJA NAJBOQA U BORBAMA

RAVNOPRAVAN

SA PARTIZANOM

DRUGA MU[KA LIGA

24. KOLO

Mladost - @elezni~ar I 72:67

TABELA

14. Mladost 28

25. KOLO

19. april, 15,30 ~asova,

hala “Mladost”

Mladost - Pirot

PRVA REGIONALNA LIGA

ZAPAD

24. KOLO

Novi Pazar - @elezni~ar ̂ 79:71

TABELA

5. @elezni~ar 36

25. KOLO

Priboj - @elezni~ar

DRUGA REGIONALNA

LIGA ZAPAD

21. KOLO

â~ak 94 - Student BB 63:81

Ivawica - ̂ a~ak basket tim 97:73

TABELA

5. â~ak basket tim 30

7. â~ak 94 26

22. KOLO

â~ak basket tim - â~ak 94

KADETSKA LIGA SRBIJE

21. KOLO

Nibak - Borac Mocart sport

67:82

TABELA

7. Borac Mocart sport 21

22. KOLO

Borac Mocart sport - Aktavis

Akademija

Jovan Zekavica, voza~ BK

Borac, deveti je stigao

na ciq na me|unarodnoj tr-

ci Bawa Luka - Beograd,

{to je drugi najboqi pla-

sman takmi~ara iz Srbije.

U nedequ, 13. aprial, apri-

la voèna je druga trka od

Bijeqine do Beograda u du-

ìni od 132 kilometra.

Ostali biciklisti Borca

pro{li su ciq sa malim

zaostatkom za pobednikom.

^lanovi BK Borac slede}u

trku voze u Kupu Srbije, 26.

aprila, u Beogradu.

BICIKLIZAM

ZEKAVICA DEVETI NA

ME\UNARODNOJ TRCI

Borac Mocart sport:

Avramovi}, Mitro-

vi}, ârapi}, Mara-

vi} 10, Mareqa 2,

Stevovi} 8, Dumi} 7,

Pe{akovi} 25, Albi-

jani} 4, Cvetkovi} 8,

Proti} 11, Radovi}.

Partizan NIS: Te-

pi} 10, Aranitovi},

Lavren 12, Pavlovi}

21, Dalo, Milutinov

13, Bogdanovi} 11,

Musli 8, [ali}, An-

dri} 5, Bezbradica.

Vujo{evi}:

Igra Borac - prva liga!

Vawa Udovi~i} i Slavoqub Piper

39^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE SPORT

41^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE SPORT


^A^ANSKI GLAS MARKETING 032/342-276

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 43MARKETING

Na osnovu ~lana 9. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl.

glasnik RS" broj 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005 - odluka US,

79/2005, 81/2005, 83/2005 i 23/2013 - odluka US) il ~l. 18. Odluke o Gradskom

javnom pravobranila{tvu ("Sl. list grada â~ka" broj 8/2008), Gradski javni

pravobranilac, donosi:

O D L U K U

Raspisuje se oglas za prijem u radni odnos jednog izvr{ioca, diplomiranog

pravnika za obavqawe poslova stru~nog saradnika, na odre|eno vreme, radi

zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do povratka privremeno odsutnog

zaposlenog.

Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studi-

jama drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke

akademske studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni

fakultet u trajawu od najmawe ~etiri godine i poloèn pravosudni ispit.

Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene

~l. 6 Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" broj

48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005 - odluka US, 79/2005, 81/2005,

83/2005 i 23/2013 - odluka US).

Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova pod-

neti u roku od 8 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu Gradsko javno

pravobranila{tvo grada â~ka, Ul. @upana Stracimira br. 2, 32000 â~ak.

Odluku objaviti u listu "â~anski glas" i na oglasnoj tabli Nacionalne

slu`be za zapo{qavawe - Filijale â~ak.

GRADSKI JAVNI PRAVOBRANILAC

Katarina Novkovi}

Distributivnoj firmi robe {iroke potro{we D PLUS DIS-

TRIBUCIJA d.o.o., distributivni centar u â~ku potrebno je:

- magacinski radnici (radnik na prijemu, pakovawu i otpremi robe)

Uslovi:

- SSS

- Sertifikat za upravqawe viqu{karom

- voza~i (dostavqa~i robe)

Uslovi:

- Sredwe stru~no obrazovawe

- Voza~ka dozvola "B, C" kategorije

- Snala`qivost i odgovornost

- dispe~er (logisti~ke slu`be)

Uslovi:

- Sredwe stru~no obrazovawe

- Voza~ka dozvola "C" kategorije

- Snala`qivost i odgovornost distributivne mreè

- Poznavawe MS office

- Vr{i obradu naloga za transport (dobijenih od sektora), vode}i ra~una o

definisanim planovima otpreme/dopreme robe

- Aktivno prati realizaciju transporta, nadgleda kretawe vozila i vr{i

redovnu komunikaciju sa vozi~ima pruàju}i im potrebne instrukcije

- Vodi evidenciju pristizawa i naplate faktura eksternih prevoznika

- Sprovodi dnevnu kontrolu tehni~ke ispravnosti teretnih vozila

- Vr{i prikupqawe podataka za analizu eksploataciono-tehni~kih karakteris-

tika vozila

- Prati i obezbe|uje po{tovawe kompanijskih procedura i pravila, kao i zakon-

skih obaveza u delokrugu svoga rada

- Izra|uje redovne i periodi~ne izve{taje iz delokruga svoga rada

- administrativni radnik

Uslovi:

- Vr{i prijem poruxbina i unosi naloge za izdavawe robe

- Priprema kwi`na odobrewa na osnovu kartice kupca, kao i naloga

neposrednog rukovodioca,

- Priprema dokumentaciju za slu~aj utuèwa kupaca i dostavqa je pravnoj

slu`bi

- Kontroli{e izvode sa ra~una banaka i vr{i finansijsku obradu priliva i

kartica kupaca

- Vodi blagajnu, priprema menice i ovla{}ewa za realizaciju, vodi ra~una o

rokovima za realizaciju

- Vodi internu evidenciju o dospe}u pla}awa i priprema pregled nepla}enih

ra~una

- Kontaktira kupce radi realizacije naplate

- Vodi evidenciju o nepotpunoj dokumentaciji kupaca i odgovara za wenu ured-

nost

- Podnosi izve{taje po nalogu neposrednog rukovodioca

Uslovi za kandidate:

- SSS, vi{a stru~na sprema

- Odli~no poznavawe rada u: MS Office paketu (Word, Excel), Windows opera-

tivnom sistemu, Outlook-u

- Raspoloìvost za prekovremeni rad u slu~aju potrebe

- Izraène komunikativne sposobosti

- Preciznost i odgovornost u radu

- Poèqno radno iskustvo od najmawe jedne godine na sli~nim poslovima

Od Vas o~ekujemo da budete:

- Vredni, uporni, disciplinovani i odgovorni

- Sistemati~ni, analiti~ni i istrajni

- Kreativni, inovativni i komunikativni

- Otvoreni za nova znawa i spremni za u~ewe

- Iskreni prema sebi i drugima i lojalni va{em timu

Rok za podno{ewe prijava je 25. 4. 2014. godine. Prijave dostaviti na e-mail:

[email protected] ili po{tom na adresu, D Plus distribucija, 32212 Preqina bb,

â~ak.

ÂÂNSKI GLAS MARKETING

032 342 276

OGLASI / ÎTUQE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Dana 15. 4. 2014. godine

preminuo je na{ dragi

MILI] PAJOVI]

1941 - 2014

iz Turice

Sahrana je obavqena dana 17. 4. 2014. godine.

S ponosom i qubavqu uspomenu na wega ~uva

brat BRANKO PETRI]EVI] sa porodicom

17103

U ~etvrtak 24. aprila navr{ava se

ÊTRDESET DANA od smrti na{e drage

RADISAVE

KORI]ANAC

O T I [ A O J E

~ika QUBO MITROVI]

veliki prijateq planinara i na{ po~asni ~lan

Posledwi pozdrav planinari PD "Kablar"

fak.

Navr{ava se ÊTRDESET tu`nih dana od smrti

na{eg dragog brata

Vreme prolazi, ali se}awe na

tebe ostaje, u na{im srcima.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna

qubav, ja~a od vremena i zaborava.

Tvoja sestra STANA

17102

BRANA

XOKOVI]A

Dana 21. 4. 2014. godine navr{ava se

TRI GODINE od kad nije sa nama

na{ dragi sin

GORAN GLI[I]

Dana 23. aprila 2014. godine

navr{ava se TRIDESET GODINA

od smrti na{e majke, bake i prabake

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no

pamtimo, da o tebi sa ponosom

pri~amo i da te nikad ne zaboravimo.

TVOJI NAJMILIJI

17105

MILICE ANDRI]

iz Trbu{ana

44 ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

Ako je tvoj ìvot morao da stane,

na{a qubav, ponos i uspomene na

tebe ve~no }e trajati u nama.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a

od vremena i zaborava.

TVOJI NAJMILIJI: suprug VOJIMIR,

}erke GORDANA i QIQANA sa porodicama

17101

IZDAJEM lokal u Uli-

ci cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

DE@URNI

STOMATOLOG

deùrni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

spec. stomatolo{ke pro-

tetike

â~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim

karticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRAD-

WI MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116

OD 9-18

MALI OGLASIPOVOQNO

- ÂSOVI

NEMA^KOG, GR^KOG

I ENGLESKOG JEZIKA

ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-

WOJ TRNAVI ISPOD

PLANINE JELICE,

KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOV-

CA I GARA@E, I 12

ARI VO]WAKA

MLADE [QIVE STER-

LEJKE, ÂÂNSKA

RODNA, ORASI I 9

ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM jednosoban

stan sa parnim gre-

jawem, Nemawina

ulica, kod {kole “

Milica Pavlovi}”.

Povoqno.

Tel. 032/345-738,

062/550933

PRODAJEM plac od 24

ara u Qubi} poqu,

ispod sto~ne pijace,

kod kanala.

Tel. 061/61-61-222

OBJAVQUJEM

izgubqenim paso{ na

ime PAPOWAK

ZORANA, iz Trbu{ana,

Op{tina â~ak

KUPUJEM BAGAT

MA[INU ZA

[IVEWE- VI[WA

ILI SLAVICA.

TEL. 061/ 229-1-801

PRODAJEM plac od

17. 7 ari kod "

Slobode", 2 km od cen-

tra. Cena 800 evra / ar.

Asfalt do placa.

Dozvoqena gradwa.

Tel. 063/ 667-494, 063/

667-484 Jovan

Poqoprivredno

gazdinstvo prodaje

priplodna umati~ena

jagwad sjeni~ke pra-

menke i sviwe man-

gulice, za koje moète

konkurisati za dobi-

jawe podsticaja. U ponu-

di prasad mangulice za

pe~ewe za nastupaju}e

praznike i prera|evine

- meso i mast. Kontakt

064/ 134-8-236 i

www.mangulice.rs

PRODAJEM stan na

Alvaxinici, name{ten.

Tel: 064/36-66-325

POTREBNA RADNICA ZA

RAD U UGOSTITEQSKOM

OBJEKTU.

TEL. 065/ 548-58-55

Znao si koliko smo te voleli ali

nikad ne}e{ saznati u kakvom bolu

ìvimo od kada te nema.

Tvoji doìvotno tu`ni roditeqi GLI[O i LOZA

17104

POSLEDWI POZDRAV

Te{ko je prihvatiti da je vi{e nema.

@ive}e uvek u na{im srcima.

Porodica SRDANOVI]

17106

NADE@DI

SRDANOVI]

iz â~ka

NAJJEFTINIJE [OFER

[AJBNE ZA SVE VRSTE

AUTA, KOMBIJA,

KAMIONA I AUTOBUSA.

NABAVKA, PREVOZ,

UGRADWA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800 200

i 063/606 979.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih

stanova, peglawe, priprema Va-

{ih slava, svadbi, ro|endana...)

- ~i{}ewe i odràvawe poslov-

nih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih

stambenih i poslovnih prosto-

rija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na

raspolagawu 24 ~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe po-

kretnih i nepokretnih osoba i

dr.)

- prawe i peglawe u na{oj peri-

onici (stolwaka, posteqine, }e-

badi, zavesa i ostalog rubqa)

- selidbene usluge (prevoz name-

{taja, uno{ewe, izno{ewe, de-

montaà i montaà name{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{i-

na, va{ih dvori{ta (na mese~-

nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus maj-

stor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro poprav-

ke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i wihovo

odràvawe

- popravka i izrada va{ih aku-

sti~nih i elektri~nih ì~anih

instrumenata (gitara, mandoli-

na, bas primova, i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala

za svadbe, ro|endane, i ispra}a-

je)

- frizerske usluge (u va{im

prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wi-

hovo polirawe (plo~ica, merme-

ra i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Preminuo u petak 11. 4. 2014. godine

u 76. godini ìvota.

Sahrana je obavqena u subotu 12. 4. 2014. godine

u 15 ~asova na ~a~anskom grobqu.

Sestra JELICA, sinovac @IVOJIN, sinovica

BIQANA, snaha MARIJA, unuci KRISTIJAN,

BOGDAN i ALEKSANDAR, ostala rodbina i prijateqi

17107

DRAGI[A - LACI

ROVÂNINiz â~ka

1938 - 2014.

ÎTUQE

Dana 24. 4. 2014. godine

navr{ava se ÊTRDESET

DANA od smrti supruga,

oca, dede i pradede

RADO[A

KAPLAREVI]A

SE]AWE NA NA[E DRAGE

MILESU

20 godina od smrti

NOVAKA

38 godina od smrti

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi

TIHOMIRU

MARINKOVI]U

RU@ICA

ANTONIJEVI]


DESET GODINA od kada smo zauvek izgubili na{eg

dragog

Bio si na{ osmeh, cvet i ptica,

najve}a radost na{eg ìvota.

Dok ìvimo osta}e{ na{ ponos, jer ti si i daqe sa

nama, uz nas.

MAMA, TATA, SEKA i BAKICA

17089

DARKA

RISTANOVI]A

Mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla,

Izvan stvari, iluzija, izvan ìvota

i sa tobom spava nevi|ena sva tvoja lepota

Mo`da ìvi{ i do}i }e{ posle ovog sna

mo`da spava{ sa o~ima izvan svakog zla.

TVOJI NAJDRA@I:

@ANA, ZORAN, SANDRA I SNE@ANA

ANA SAKOVI]

29. 1. 1981 - 7. 4. 2014.

23. aprila 2014. godine navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{e majke

Ostale su nam lepe uspomene, qubav

i praznina, koju niko drugi ne moè da ispuni.

]ERKE BIQANA i ANA.

17100

BRANKE TRNAVAC

1955 - 2004.


TRIDESET PET GODINA

od kad nije sa nama

Dana 17. aprila 2014. godine

navr{ava se [ESNAEST GODINA

od kada nije sa nama

Nestalo je milog lika, sve se u deli}u

trena desi, ostaje nam samo slika, da

pokaè ono {to si bio, ono {to jesi.

Zauvek tvoji: sestra JASNA JAKOVQEVI]

sa porodicom

RADMILO

ARSENIJEVI] ARSO

iz â~ka

„...Donesi majko cve}e

i moju haqinu crnu

pusti nek gore sve}e

nedaj im da utrnu.

Isplest }u bijeli vijenac

isplest }u svoje suze

da ga bacim u more

za onim {to mi ga uze.

Isplest }u bijeli vijenac

isplest }u svoju mladost

u ovo srce ne}e

ne}e ni sre}a ni radost...”

An|ele!

Navr{avaju se TRI duge godine od kada nisi sa nama.

Tvoj lik, osmeh i glas nikada ne}e izbledeti.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoje NINA i JELENA

Svi oni koji èle da se}awem podele sa nama ovaj bolan trenutak i budu uz nas,

mogu to u~initi u ponedeqak 21. 4. 2014. u 10 ~asova na ~a~anskom grobqu.

17091

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 45

1994 - 2014

Zahvalni smo ti za svu tvoju qubav

i pa`wu koju si nam poklawala.

GENOVI] MILENKO, GOCA i BORIS

17079

MILICA GENOVI]

ro|ena Trifunovi}

Dana 19. aprila 2014. navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{e drage

SLOBODANKE

KOLAKOVI]

iz â~ka

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awe i

ne donosi zaborav, s bolom ìvimo i

~uvamo te ve~no u mislima i srcima na{im.

Tvoji voqeni suprug OBRAD, }erke MIRJANA

i GORDANA sa porodicama

17081

Prerano si oti{ao da bi sa nama pode-

lio mnoge lepe i sre}ne trenutke.

Tvoj lik i delo, tvoja dobrota i plemenitost ìve}e u

na{em se}awu.

Tvoji: supruga NADA i }erka QIQANA sa porodicom

DOBRIVOJE

MIHAILOVI]

iz Kulinovaca

SE]AWE

17. 4. 1998 - 17. 4. 2014.

[esnaest godina je pro{lo,

a ti si jo{ uvek u na{im srcima.

Wegovi najmiliji

MILUTIN

LULE

[OLAJI] MILISAV

GRUJIÎ]

iz Gorwe Gorevnice

1932 - 2014

Te{ko se mirimo sa

istinom da nisi sa nama.

Ponosni smo {to smo te

imali, a tu`ni {to smo te

izgubili. Nikada ne}emo

zaboraviti tvoju dobrotu

i plemenitost.

O@ALO[]ENA

PORODICA

Svaki dan bez tebe je

teàk i bolan, puno nam

nedostaje{.

Supruga MILICA, }erke

QIQANA i GORDANA,

zet ZORAN sa porodicama

BORI[I]

iz Trbu{ana

S po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih.

ZAHVALNA PORODICA

17098

od MI]A, [KIQA I ZORANA,

iz kolektiva " Hidrogradwe" â~ak

17093

Kaù da vreme le~i sve, ali ne i

prazninu u na{im srcima.

Pro{la je godina od kako si nas napustila, a bol i tuga

su sve ja~i.

Ostavila si neizre~eno i neu~iweno toliko toga.

@ivi{ u na{im srcima, mislima i ose}awima.

Mnogo nam nedostaje{.

RISTANOVI]I i RA[KOVI]I

17092

GORAN GLI[I]

ÎTUQE

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

ÊTVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE 46

NADICA

BOJOVI]

20. 05. 1982 - 19. 04. 1998.

Bog te ima u svom naru~ju i mi te imamo u svom srcu!

Sestra Marija i zet Ivan

fak.

22. aprila navr{ava se JEDANAEST tu`nih godina

od smrti na{eg voqenog

RADOSLAVA

MIJAILOVI]A

RADA

BRANISLAV

VITKOVI]

iz Qubi}a

Volimo te i u srcima ~uvamo.

Utehe nema, postoji samo prazn-

ina, bol i tuga koja }e trajati

dok i mi postojimo.

Tvoji najmiliji: otac RADOSLAV, majka MIRA,

sin NIKOLA, brat MIROSLAV, snaja GORDANA,

bratanci STEFAN i STRAHIWA, ujak MI[O

i tetke NOVKA, GOJKA i STANA sa porodicama

17082

Devetnaestog aprila 2014. godine navr{ava se

SEDAM tu`nih godina od kada nije sa nama na{

dragi i neizmerno voqeni

Od onog dana kada je stalo tvoje

srce, stao je i moj ìvot, zaus-

tavio si mi vreme, zaledio

osmeh. Za{to?

Kada si mi najpotrebniji, kuda i kako bez tebe. Tvojim

odlaskom moj ìvot je preuzela tuga koja }e za tobom

ostati ve~na.

Tvoja majka VERA i brat MI[O s porodicom

17083

USPOMENU NA WIH ÛVAJU PORODICE

upl.

OBRAD - OLE

SRETENOVI]

25. 2. 2005 - 25. 2. 2014.

MIRJANA

RADOSAVQEVI]

25. 3. 2001 - 25. 3. 2014.

DOBRILA - DOCA

SRETENOVI]

16. 4. 2009 - 16. 4. 2014.

SE]AWE

Na{a voqena i po{tovana

SELENA @UNI]

( udova Velibora iz â~ka)

Upokojila se u Gospodu Bogu u 86 - oj godini.

Sahranu smo obavili u utorak 15. 4. 2014.-e

L.G.

Zahvaqujemo se rodbini, kom{ijama i pri-

jateqima na pomo}i...

WENI: }erke: MARA i VERA,

unuci MILAN i VEQKO, snahe i zetovi

SE]AWE

[KIPI]

SIN SA PORODICOM

17094

ANGELINA

1995 - 2014.

RADENKO

1991 - 2014.

ÎTUQE

Dana 20. aprila 2014.

godine navr{ava se DVE

GODINE od smrti na{e

drage

RADMILE

PALALI]

S ponosom i

po{tovawem uvek u

na{im mislima.

sinovi DRAGAN i

VLADAN sa porodicama

17088

Dana 22. aprila 2014.

godine navr{ava se

ÊTRDESET DANA

od smrti na{e drage

QUBICE

VASILIJEVI]

QUBE

1935 - 2014

Mnogo nam nedostaje{

i uvek }e te voleti

Tvoj suprug ALEKSA

i }erka MILA, unuci,

snaje i praunuci

1708621. aprila 2014. godine navr{ava se ÊTRDESET

tu`nih dana kako je na put bez povratka oti{la na{a

BRANA

DRA[KOVI]

iz â~ka

ro|ena 1946. godine

SE]AWE

21. 4. 2010 - 21. 4. 2014.

\URO

ALEKSI]

OGLASI I ÎTUQE

032/342 - 276

PETAK 11. APRIL 2014. GODINE 47

NADICA

BOJOVI]

20. 05. 1982 - 19. 04. 1998.

Na{a Nadice, AN\ELE, posle 16. godina re~i su suvi{ne!

Uvek i zauvek u na{im srcima.

Tvoji Mama i Tata

fak.

Se}awe na wu i lepe uspomene zauvek ~uva}e

sestra MICA i sestri} GORAN IVANOVI]

iz Loznice

17087

êtiri godine od rastanka, se}awe i tuga traju.

Supruga MILINKA, }erke SNE@ANA i DRAGANA

sa porodicama

17084

^ETVRTAK 17. APRIL 2014. GODINE

17. april 2014.

Documents

Transcript of 17. april 2014.