Uvodno predavanjeRetorika je umee da se o svemu moe lepo govoriti: LomonsovDefinicija ima izvorite u klasinom poimanju.Retorika je nauka o vetini besednitva.Retorika je nauka, teorija i vetina o besednitvu, a besednitvo je govorna praksa.Retorika se zasniva na etici i estetici.Platon: Retorika bez etike je pogubna za socijalni ivot On uvodi etiku dimenziju u retoriku.Cilj(Ciceron):Docere

Delectare

Movere

Teorija govornih inova Dona OstinaSvaki govorni in bilo da je iznet kao javni govorni ili pisani in zasniva se na 3 bitna momenta:Momenat Lokucije(locutio) gramatiki nivo teksta to je sadraj, ono ta je napisano

(I)Elokucija(elocutio) interpretirani nivo teksta interpretacija sadraja:

verbalni elementi

- govorna radnja podrazumevamo nain govorenja koji se moe definisati nekom glagolskom imenicom ili glagolom. Osnovni nain kako se kazuje tekst- govorna gesta svi propratni fenomeni koje moemo proizvesti govornim aparatomneverbalni elementi

- mimika- telesna gesta- pokret tela u prostoru neki aspekt(proksemika)* Edvard Hol Nemi jezik

Perlokucija(perlocutio) efekat koji se izaziva u auditorijumu komunikacioni rezultat

Actio izlaganje govoraVox verbalnoCorpus - neverbalno

AKCENTI- Jezik ima dve dimenzije:

Kvalitet akcenta melodija(silazna, uzlazna)

Kvantitet akcenta duina(kratka, duga)

- Jednoslona re moe da nosi silazne akcente.- Dvoslona: na prvom slogu sve vrste akcenata, drugi slog nije akcentovan(jer je poslednji)- Troslona: na prvom slogu sve vrste, na drugom samo uzlazne, poslednji neakcentovan- Vieslona: na prvom slogu sve vrste, poslednji je neakcentovan, a svi izmeu mogu da nose samo uzlazne

Opis

Retorska veba koja jasno predstavlja neki predmet kao da ga jasno stavlja pred nae oi.Predmet opisa mogu biti dogaaji, zbivanja, pojave, procesi, kao i prostor i vreme.Na grkom ekfrazaU antici su postojale ustaljene tehnike opisa: opisani predmet mora itaoca da preobrati u gledaoca.Predstavlja vaan deo govora, pogotovo sveanih i pounihOpis ima uvodni deo, jedan pogled i drugi pogled na fenomenSermocinatio opti naziv za slikanje karakteraPosebna vrsta sermocinatia je etopeja slikanje karaktera odreene linosti. Subjekt je poznato lice a mi samo izmiljamo njegov karakterProzopopeja nastaje kada se izmilja i lice i karakterFaze etopeje sloena je kada se koriste svi elementipatetikai prikazuje oseanja linosti

etikai prikazuje osobine poznatog lica

miktai i oseanja i osobine

Kultura je nenasledna informacija, nain njenog uvanja, akumulacije i prenoenja na potomstvo. Kultura je uvek izraz drutvenog bia zajednice* Crnjanski Kod Hiperborejaca(majeutika)Retorika ima 2 oblastiMateria artis sadraj

Partes artis:

inventio

dispositio

elocutio stilski aspekt

memoria

actia

- elocutio i actia nain kako e se neto iskazati* Rakurs kretanje kamere po visini1. ablji od dole prema gore, hiperbolisanje2. Nulti na nivou ovekovog oka3. Priji od gore prema dole

*Nastavak opisaDetaljan opis lica, stvari i dogaaja koji autor daje na osnovu linog veinom izmatanog vienjaIscrpno, do detalja opisivanje umetnikih dela, spomenika, graevina ali i dogaaja i ljudiKada je re o dogaajima i zbivanjima najee se opisuju procesi ljudskog rada, postupanja i ponaanja ljudi i drugih ivih biaHipotipoza srodna ekfrazi. Hypotiposis/opis, skica, nacrt/ Za hipotipozu vai da je to opirno prikazivanje fenomena ali sa izuzetno pojaanom ivou kao da se to to je prisutno nalazi pred naim oima i kao da je prisutnoAntika retorika razlikuje nekoliko vrsta opisaDijatipoza hipotipoza u uem smislu, najsugestivnija hipotipoza ili ekfraza, opis koji je pred nama ima takvu ivost da imamo oseaj kao da smo mi sami prisutni u dogaaju

Pragmatografija ivo prikazivanje neke radnje

Efikcija opisivanje ljudskog tela i odee

Ikon preuzan opis nekog fizikog predmeta

Karakteriza opis osobina i karaktera bia ili fizike prirode

Prozografija opis izgleda neke osobe

Prozopopeja (lat. personificatio) otelotvorenje, kada se o neivim stvarima ili apstraktnim pojmovima govori kao da su ivi. Participira u struktuiranju alegorija i metafora. Posebna vrsta je oivljavanje u tekstu govora pokojnika, fiktivnih likova ili ivotinja kojima se daju osobine ljudi(basna)

Vizija hronotopizacija, opisuje se prostor i vreme:

hronografija prenos u neko drugo vreme

topografija prenos dogaaja u neko drugo mesto

- Tolkin

* Basna kao retorska vebaKratak, sloen anr oblikovan pomou vie stilskih postupaka:personifikovani naratio

alegorini naratio

Amplifikacija proirivanjeDeduktivni princip iz opteg ka posebnom:Promition -> telo basneInduktivni pristup(Dositejeva basna):Telo basne -> EpimitionPromition, epimition naravouenijeShema:Pohvala autoru

Ui tip naravouenija: izvodimo zakljuak

Ekfraza

svih likova po fizikim i karakternim osobinama

Comparatio(similis/diferentia)

Zakljuak u vidu najoptijeg naravouenija

ProgymnasmataProgimnasmata vrste vebi za praktikovanje govorne vetinefabula basna

naratio nije isto to i fabula, pripovedanje

usus pouan iskaz

sententia nastaju iz uzusa, klasina izreka

refutatio pobijanje tvrdnje

confirmatio dokazivanje, govor u korist neega

locus communis opte mesto

laus pohvala

vituperatio prekor, ta je u tome to je loe dobro

comparatio poreenje

sermonatio slikanje karaktera, imitacija

descriptio opis, exfrasis

positio teza, stav o neemu

legis latio govor u ime zakona

amplificatio proirivanje

Naratio

Aristotel: svako kazivanje koje ima poetak, sredinu i krajNe mora obavezno da ima radnju i dogaajFabula ima elemente dramske radnjeSadri veliki broj fragmentarnih nizova(Uliks)Naracija:Fabula je vrsta naracijefabularna

fragmentarna, nefabularnaInventioOznaava pripremu govora koja obuhvata razmiljanja o temi koja je predmet nae panje, istraivanje i pripremanje materijala koji je u vezi sa temom.Tema ono o emu elimo da govorimo, tj. ono to tvori jedinstveno znaenje sadraja koji govorimo. Ulazi u upotrebu tek u 20. veku, a kasnije se umesto o temi govorilo o ideji ili poruci knjievnog dela.U tradicionalnoj krtici tema predstavlja apstraktni primer prikazivanja odnosno njegovu sredinju ideju. Kralj Lir tragedija starosti, objedinjuje niz podtema: odnosi u porodici, nezahvalnost, egoizam, srebroljublje, slavoljublje, borba oko vlasti.Sveukupnost dogaaja koji ine ivotnu osnovu ili situaciju iz koje izranja filozofski, socijalni, estetski ili ma koji drugi ideoloki problem.Ruski formalisti temu definiu kao jedinstveno znaenje pojedinanih sadraja nekog dela tako da se moe govoriti o temi celog dela kao i o temi pojedinih njegovih delova.Boris Tomaevski: Temu poseduje svako knjievno jeziko delo koje ima neko znaenje.Faze inventio-a(iz ovoga se sastoji):Kritiko razmiljanje o predmetu govora

Traganje u arhivi sopstvene memorije

Prikupljanje informacija do kojih dolazimo razmiljanjem o temi

Zapisujemo

Priprema fia(izvodi, citati, sentence, podaci o izvoru)

Zadatak inventio-a:Izbor materijala tj. injenica koje e ui u govor

Modeli njihovog dokazivanja

injenice se dokazuju putem naroitih postupaka u prezentaciji izloenih injenica -> Silogistike figure:Kategoriki silogizam najjednostavniji oblik dokazivanja, ima tri stava:

- svi ljudi su smrtni- Marko je ovek- Marko je smrtanPrimenjuje se u deijem uzrastu.Entimem skraeni oblik kategorikog silogizma gde se preskae drugi stav

- Marko je smrtan kao ostali ljudi

Kvazidilema kada se u argumentaciji iznose 2 suda, od kojih je jedan izrazito sumnjivog karaktera a drugi vrlo privlaan i istinit. Tako se sabesedniku ostavlja da bira izmeu jednog oigledno nepoeljnog i oigledno poeljnog zakljuka

Epiherema kada svaka premisa sadri sopstveni sud

Sorites sud najsloenije strukture, niz ubedljivo povezanih stavova(pozitivnih ili negativnih) koji logiki proistiu jedno iz drugog, a ne moraju biti istiniti. Za sorites je tipino gomilanje glavne ideje i poantiranje. (Sirano de Bererak) U osnovi se slui duhovitou.

Retorski primer sf. analogijske argumentacije njime se neki dogaaj, slika, linost dovodi u vezu sa nekim zbivanjem, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, najee po slinosti /argument ad hominem/ je argument kojim se dokazuje nedoslednost i licemerje protivnika, tako to se argument koji protivnik koristi okree protiv njega.

Locus comunis opta mesta misli i teme koje su svima poznate, kliei o svakoj stvari; Govornikova vetina korienja fonda svog opteg znanja.

Aristotel u Retorici izdvaja 3 vrste optih mesta:Opoziti:moguno nemoguno

malo veliko

univerzalno individualno

28 mesta logikog silogizma, to slui openhaueru da napie Eristiku dijalektiku, vetina svaanjaUenje o mestima izlae u Topici(logiki spis)

DispozicijaRaspored misaone materije koju smo odabrali za nae govorno izlaganje. U dispoziciji se ui kompoziciona struktura onoga o emu elimo da govorimoU antici se naziva hrija(kompozicija govora)Aristotelova hrija:Proemium uvod

Protasis izlaganje

Pristis jemstvo, vera, potvrda

Epilogos zakljuak

Kvintilijanova hrija:Exordium uvod

Naratio izlaganje

Probatio obrazlaganje

Refutatio pobijanje, obrazlaemo negativne aspekte fenomena

Conclusio zakljuak

Ciceronova hrija:Protasis uvod, o emu je re

Etiologia povod, uzrok; postavka, iznese se stanje o fenomenu i postavi se primer

Amplificatio pro et contra razrada; debata, zakljuuje obrtom

Conclusio zakljuak

Aftonska hrija(osmodelna hrija)Hrija - grki: govor ili beseda po nekoj shemiII1Exordium uvodna pohvala fenomenu, - bit i esencija fenomena

2Expositio proirivanje teme

3Causa dokazivanje tanosti

4Contrario pobijanje protivnih miljenja o fenomenu

II5Simile comparatio navoenje srodnih pojava koje idu u prilog fenomenu

6Exemplum primeri potvrde istinitosti

7Testimonium iuditium slina iskustva drugih o posmatranju fenomena

IIII8Conclusio exhortatio zakljuak i podsticanje slualaca da deluju u skladu s onim o emu se govori

U periodu prosvetiteljstva pretvara se u trodelnu hriju:Uvod

Razrada

Zakljuak

- DositejStruktura paragrafaTopic sentence

Supporting sentences

Ending sentence

Moramo se voditi naelom skladaProgresija pronalaenje najboljeg logikog niza i veze meu tezama

Jedinstvo

Ravnomernost da se pojedinim podtemama vezanim za vremena temi daje onoliko prostora koliko je ta tema vana

Gregori Megvajer

Posmatranje slikeTajna veeraPriroda naracije

fabularna(Van Gog); montaa je linearna, a dominanta je u prostorunefabularna(Kandinski); motaa je nelinearna, a dominanta je u vremenuDinamika slike

aktivnapasivnaFunkcije naracije

Sadraj:funkcijsko jezgro

katalizator

Kvalitet:indicije

informanti

Trodelna hrija

Uvod prvi zadatak je da zadobije panju slualaca (captatio benevolentiae), drugi da ga vee za predmet o kojem govorite. Stvara oseaj samopouzdanja. Najgori poetak je komunikacioni um. Mora biti najbolje uveban deo besede, valja ga zabeleiti na konceptu. Valja ukazati na znaaj problema o kojem govorimo, dati primere koji e izazvati ok ili radoznalost, emotivni sloj se pokree. Treba da se zasniva na nekoj ali, anegdoti. Dati kratak citat. Aluzija na neku misao prethodnika. Ciceron je svoje besede zapoinjao nizom provokativnih pitanja. Topos skromnosti lo poetak. Formalne laskavosti. Dobar uvod se zavrava jasnim nagovetanjem fenomena o kojem govorimo.

Razrada najobimniji i glavni deo besede(body of the speech). Treba ih(delove razrade) oznaavati, najee arapskom nomenklaturom. Svi delovi razrade imaju 2 bitna dela:expositio otvori problem u svim glavnim aspektima

irenje ideje koju obrazlaemo divisio

razbijanje teme po pitanjima na sastavne delove particio

iznoenje razliitih stavova o njima amplificatio

dokazivanje confirmatio

pobijanje suprotnih stavova refutatio

Katon Jednostavnost je oblik istine simplicitas veri forma estKoristi se Ciceronova i Kvintilijanova ideja da se pomou pitanja obrazlae temaargumentatio da ponudi sluaocima svoju argumentaciju

Bitni su dokazi i injenice koje emo upotrebiti, jer oni utiu na efektnost i ubedljivost. Primeri koje izlaemo treba da budu jednostavni ali da ostave snaan utisak. Primeri ne treba da se gomilaju. Greka je kao dokaz uzimati sopstveni primer. Bitan je raspored dokaza, dokazi se mogu gradirati.

Stilski postupci prilikom argumentacije:

Figura verovatnoe verovatno je ono to se veinom dogaa; vrlo se esto koristi kao argument Eikos

Aristotel ukazuje na slinost verovatnog i znakova

Vanost antiteze

Poreenje

Metafore, alegorije

Potporni materijal mogu biti razliita miljenja strunjaka, narodne umotvorine, definicije, dedukcije, statistiki podaci, precizne numerike vrednosti. Izvor na koji se pozivamo mora biti kompetentan i aktuelanZakljuak za kraj govora dobro je dati neki citat, sentencu, duhovit obrt, da se istakne poenta sa poetka besede. Moderni zahtevi su da zakljuak bude 5-10% celog govora, da bude dramatian i da sadri izazov za sluaoce. Inauguraciona beseda Dona Kenedija.Delovi zakljuka:recapitulatio

peroratio buenje emocija kod sluaoca. Po Kvintilijanu ima dva cilja: 1 - da osvei pamenje i 2 da deluje na afekte sluaoca pars patetika

Ex tempore unapred pripremljen govor koji se uivo realizuje na osnovu pripremljenih teza. Neponovljiv je, iv, nadahnut, imamo stalni kontakt sa publikomIn promptu bez mogunosti da govor unapred pripremimo, govor smesta; Da u momentu napravimo misaoni koncept reenica. Nikada ne treba da bude dug, treba da sadri jednu do 3 podideje, obavezno primer, maksimum da traje 5 minuta.Glavna misao treba da kazuje jednu ideju; glavnih ideja ne bi trebalo da bude vie od 5. Ono to elimo da naglasimo oznaimo cezurom.

Timon(francuski teoretiar besednitva iz 19. veka) podela govornika:Oni koji itaju ono to su napisali

Oni koji izgovaraju ono to su nauili napamet

Oni koji improvizuju na osnovu dobre pripreme

Istorija retorike

Nauna teorijska disciplina koja prouava i utvruje principe i pravila govornitvaPlaton: cilj govornitva je istinu govoriti, bio je protiv SofistaKvintiijan: da naui dobro govoriti u skladu sa istinomGorgija: zalagao se da je cilj govornitva da estetskom snagom i vetinom stvara uverenje o predmetu koji se govorom iznosi smatrao legitimnom da se samom lepotom govora(nadgovora) nadgovori po cenu istine i dobra3. vpne, vreme stare Grke, nastaje kao posledica Trasibulove tiranije, sele se na Magna GrecijuKonar, Tisija i Gorgija sa Magna Grecije prenosi vetinu besednitva u AtinuSmatra se da od Gorgije potie podela besednitva na tri kategorije:politiko savetodavno genus deliberativum

sudsko / juridiko forenziko

paradno / pohvalno genus laudativum(epideiktiko)

Izmislio neke stilske figure, Georgijanske figure: kontrast3 stila govorenja: KvintilijanNiska ili jednostavna stilska vrsta: genus subtile

Prikladan za obian govor, slui za saoptavanje i pouku; docereSrednji ili cvetni stil: floridum genus/genus medium

Uglaen stil sa retorskim figurama s ciljem da da prijatan izraz. Dunos mu je delectareUzvieni stil grande genus sublime

Za krupne i patetine teme; slui se svim raspoloivim sredstvima i ukrasima(ornatus) kako bi pokrenuo sluaoce na akciju movere

Sa Helenizmom sredite retorike postaje Pergamon i ostrvo Rodos 323/21 gpne

Azijanizam aktuelan u 3 v.p.n.e, kida odmerenost i proporcije antikog govornog stila, koristi se ukrasima

Aticizam reakcija na azijanizam, javlja se u 2. veku pne, a zalae se za povratak istog jasnog stila sa minimalnom kienou, za stil antikih pisaca iz 5. i 4. veka pne, Tukidid i Demosten

*Ciceronizam nastaje u renesansi i traje sve do kraja 19. veka jer se u renesansi i srednjem veku koristio stil koji se oslanjao na Ciceronove spise: jaka opta mesta, indukcija, obrt, slikovitost i poreenje

Materia artisVrste beseda prema sadraju:

sudsko ili juridiko

politiko ili deliberativno

crkveno ili omilitika

vojniko

prigodno ili orideiktiko

prema nainu pripreme:

pripremljen i proitan

improvizovan govor

prema auditorijumu:

namenjena masovnom auditorijumu u neposrednom kontaktu

ciljnom auditorijumu gde vas sluaju kompetentni

obraanje posredstvom medija(tv i radio)

prema tehnici kojom se izvodi:

klasina beseda

debata

3 osnovne funkcije govoradocere/probare pouiti

delectare/conciliare zabaviti

flectere/movere pokrenuti

Vetine

Tehne/ars/art nastaje zajednikim delovanjem prirode(talenta), ponavljanja svrishodnih aktivnosti(vebanja) i iskustvaSvesno, plansko delovanje, opredmeeno delovanjeVrhunac vetine je virtuoznost sposobnost koja odgovara zahtevima savrene vetine vrlina(Grci, Rimljani)anete/virtusKada vrlina postane mana; kakia, kakai/viliumKlasine vetine se dele ili prema delu ili prema vetakuPojetike proizvoake, izvoake

Praktike

Teorijske

etvorolana deoba vetina: RimSlue profesionalnom sticanju novca i materijalne dobiti artes vulgares et sorbidae

Pozorine artes ludicrae

Ubija vreme, dokoliarenja artes pueriles

Slobodne vetine koje neguju graani da stiu novac artes liberales SEPTENIUM:

Trivium: gramatika, retorika, dijalektikaKvadrivium: geometrija, aritmetika, astronomija, muzika

*Retori: Homer, Platon, Empedokle, Aristotel, Koraks, Sofisti, Gorgija, Katon, Ciceron, Kvintilijan, Tacit*Grko i rimsko besednitvo: Ezop, Tisija, Antifont, Lisija, Isokrat, Demosten, Isej, Agripa