Fakultet za Evropske pravne i političke studije,

Univerzitet Singidunum, Novi Sad

Predmet: Sociologija

Seminarski rad:

POSLOVANJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE

Mentor: Student:

doc dr Djordje Stojanović Nemanja Tenjović

10/22 PO

Novi Sad, 2010.

Sadržaj:

Uvod 3

Globalizacija 3

Globalizacija i globalna preduzeća 4

Promene organizacione kulture zbog globalizacije i kreativnosti 5

Naučna i tehnološka revolucija u vreme globalizacije i uticaj na kulturu poslovanja 6

Savremeni tokovi poslovanja 6

Zaključak 10

Literatura 11

Uvod

Poslednje decenije XX veka odlikuju se vrlo intenzivnim procesima razmene dobara i

usluga i intenzivnim kretanjima ljudi, kapitala i tehnologije, putem kojih tržišta različitih zemalja

postaju tesno povezana i međuzavisna. Promene se odigravaju u svim segmentima ljudskog

života: ekonomskom, političkom, društvenom i kulturnom. Zahvaljujući ovim promenama

različiti delovi sveta se postepeno povezuju i postaju međuzavisni, a vrlo udaljena područja

povezana. Navedene promene relativizirale su značaj nacionalnih granica kao jasnih

demarkacionih linija između tržišta i kultura, važnog elementa zaštite domaće privrede i načina

da se nacionalna preduzeća zaštite od inostrane konkurencije.

Danas, kreiranjem globalnog tržišta zasnovanog na intenzivnim kretanjima radne snage,

trgovini, transportu i radikalnim unapređenjima u domenu komunikacija one su izgubile to svoje

svojstvo i predstavljaju element koji, u definisanju poslovnih ograničenja, gubi na značaju. Kraj

1970-ih i početak 1980-ih godina karakterističan je i po tome što dolazi do promene u načinu na

koji se međunarodno poslovanje posmatra. Naime, sve do tada izučavanje međunarodnog

poslovanja se mahom zasnivalo na istraživanjima u oblasti međunarodne ekonomije i

međunarodnih institucija. Od ovog perioda dolazi do određene promene perspektiva iz kojih se

međunarodno poslovanje sagledava, tako da sve veći značaj dobijaju pitanja upravljanja i

organizacije poslovanja preduzeća u uslovima globalizacije, odnosno pitanja koja spadaju u

domen administrativne perspektive međunarodnog poslovanja

Globalizacija

Zbog sopstvenog programa dolaze u situaciju da svoje nacionalne privredne tokove i

procese prenose u medjunarodno okruženje i na taj način utiču na oblikovanje svih

međunarodnih operacija (globalni tokovi i procesi). Postaju vodeće sile razvoja (svetski lideri) i

svojim aktivnostima determinišu medjunarodno okruženje. Svojim pozitivnim aktivnostima

razvijene zemlje sveta postaju inicijatori, a menadžeri međunarodnog poslovanja realizatori

globalnih tokova i procesa sa ciljem stvaranja svetske privrede.

Globalni procesi i tokovi su započeli zahvaljujući međunarodnoj razmeni. Međunarodni

marketing utvrđuje karakteristike globalnih tokova i procesa, i realizuje se kroz različite

međ.poslovne strategije u predstavljanju podsistema međ.poslovanja. Međunarodno poslovanje

uključuje sva funkcionalna područja koja prate međ.tokove roba, usluga, kapitala, znanja, ideja,

kao što su: 1. međunarodna proizvodnja 2. međunarodni finansijski menadžment 3.međunarodni

transfer znanja 4. međunarodni marketing, itd. Neophodno je poznavanje svih strategija

međunarodnog poslovanja:

1. Izvoz (spoljno-trgovinsko poslovanje)

2. Tehnološke transferne poslove (vertikalni i horizontalni transfer tehnologije i licencne

poslove)

3. Modalitete proizvodne poslovne saradnje

4. Međunarodni franšizing

5. Zajednička poslovna ulaganja (vlasničko i ugovorno)

6. Međunarodne strategijske alijanse (strateške mreže partnera)

7. Nove oblike ugovorne saradnje: konsalting, ugovorno rukovođenje, ugovorna

proizvodnja, ugovorno proizvodno učešće.

Koncepti privrednih aktivnosti industrija i tržišta mogu da se posmatraju kao dve strane

svakog privrednog sistema (industrija nudi a tržište traži). Zato postoji razlika između

globalizacija privrednih delatnosti industrija i tržišta. Globalizacija tržišta – tržišta su definisana

po potrošačima i njihovim potrebama i željama. Mere do koje je neko tržište globalno, zavisiće

od mere do koje su potrošačke potrebe za nekim proizvodom/uslugom slične širom sveta.

Potrošaču potrebe postaju sve homogenije. Globalizacija je učinila potrošačku tražnju

uniformisanijom i prefinjenijom. Potrošači traže raznovrsnije proizvode i usluge i više su vođeni

pitanjima kvaliteta, tehničkim karakteristikama i dizajnom, nego što ih opredeljuje cena.

Globalizacija i globalna preduzeća

Globalizacija je proces koji može biti sagledan iz različitih perspektiva, pre svega

ekonomske, političke, društvene i kulturne. U okviru svake od navedenih perspektiva moguće je

naći različita shvatanja globalizacije.

Iako se shvatanja globalizacije razlikuju u pojedinim elementima, svima njima je

zajedničko uočavanje trenda da u uslovima globalizacije dolazi do povećane pokretljivosti

materijalnih i nematerijalnih resursa i gotovih proizvoda. Globalna preduzeća su nosioci procesa

globalizacije s obzirom na to da upravo svojim poslovnim aktivnostima ona dovode do

povećane razmene dobara i usluga, intenzivnog kretanja faktora proizvodnje, kapitala i

informacija. “Differentia specifica” globalnih preduzeća je da ona moraju da dizajniraju internu

organizaciju na način koji će obezbediti izvođenje ključnih poslova i zadataka i internih

transakcija između geografski disperziranih organizacionih delova, a ne da te aktivnosti

obavljaju oslanjajući se na tržište

Daljim ukrštanjem različitih definicija kao najvažnije karakteristike globalnih preduzeća

izdvajaju se sledeće: ona (1) posmatraju čitav svet kao izvor iz koga crpe resurse za svoje

poslovanje, (2) nastoje da poslovne aktivnosti sprovode širom sveta, (3) primenjuju globalne

poslovne strategije i (4) prevazilaze interne i eksterne granice u poslovanju.

Promene organizacione kulture zbog globalizacije i kreativnosti

Menjanje organizacione kulture podrazumeva aktivnosti na osnovu saznanja o

organizacionoj, nacionalnoj kulturi i multikulturalizmu. Organizacioni kulturalizam može se

posmatrati sa 3 aspekta: 1. primarni faktor – to su vidljive strukture i procesi povezani sa

formalnom kulturom, 2. utvrđene vrednosti – ciljevi, strategije i druge odluke koje donose

rukovodioci, 3. osnovne vrednosti – stavovi, misli, vrednovanja koje članovi organizacije

prihvataju kao istinu.

Kultura organizacije sastavljena je od relativno postojanih i stalnih karakteristika –

formira se dugo i zaposleni su joj posvećeni, i zato je rezistentna na promene. Nacionalna

kultura je na nivou jedne zemlje i direktan uticaj na organizacionu kulturu i reflektuje se na njeno

poslovanje.

Multikulturalizam je za savremene sociologe neophodnost koja se odražava kroz

praćenje: 1. odnosa različitih nacija, 2. rasa,3. religija, 4. poslova, 5. starosnih struktura, 6.

jezika, 7. obrazovnih nivoa itd. Do promene će doći pod sledećim uslovima:1. drastične krize,

finansijski gubici, gubitak velikog klijenta i jaka konkurencija, 2. novi lideri -promene

rukovodstva, 3. organizacija koja je mala ili nova, 4. kultura je slaba.

Kultura i sociologija upravljanja- Pojam kulture ima 3 značenja: Intelektualno – odnosi

se na viši oblik kolektivnog izražavanja, ekonomsko – je dodato pojmu kulture i odnosi se na

bogatstvo jedne zemlje i mikrobiološko -Mikrobiologija odnosi se na konkretnu organizaciju

jedne zemlje.

Kultura je deo svakog čoveka i podrazumeva njegove navike i potrebe, znanja i tekovine

koje stiče i prihvata u toku života u svojoj društvenoj zajednici. Kultura je sastavni deo

celokupnog društvenog i individualnog života, skup svih značajnih ljudskih tekovina (tzv.

materijalna kultura), duhovnih (tzv. duhovna kultura) bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko

društvo ni u najjednostavnijim oblicima svoje organizacije. Materijalna kultura obuhvata razna

sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u određenim kulturama za proizvodnju

proizvoda/usluga, kao i njihovu distribuciju i potrošnju. Kultura predstavlja sve što ljudi imaju,

misle i rade kao pripadnici jendog prepoznatljivog društva.

Posebna karakteristika svake kulture je jezik zemlje kao specifičnost koje je diferenciraju

u odnosu na druge kulture. Na kulturu veoma utiče religija jer uspostavlja kodekse morala i etike

stvarajući tabue i na direktan ili indirektan način propisuje ponašanje ljudi i njihove radne

navike. Realni okviri kulture koji su drugačiji za svaku zemlju, mogu biti: 1. društvene

organizacije 2. instrukcije 3. opšta socijalna klima 4. ustanjeni vrednosni sistemi

Naučna i tehnološka revolucija u vreme globalizacije i uticaj na kulturu poslovanja

Sa aspekta organizacionog ponašanja kultura se definiše kao stečeno znanje i iskustvo

koje ljudi koriste u razvoju svog društvenog ponašanja. Kultura je kolektivno programiranje

uma koje članove jedne grupe razlikuje od drugih. Menadžeri ne samo da moraju da poznaju

kulturu neke zemlje (organizacije) sa kojom posluju, već se u skladu sa njom moraju ponašati.

Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje ponašanja i iskustva ljudi iz različitih kulturnih

zajednica širom sveta. Interkulturni menadžment je proces nametanja, mešanja, prihvatanja i

uzajamnog očuvanja kulture itmeđu različitih civilizacija, a u cilju globalizacije medj.

poslovanja.Upravljanje među nacijama treba zameniti upravljanjem među različitim kulturama.U

procesu globalizacije svetske privrede nacionalnost gubi značaj u odnosu na kulturno, a

budućnost pokreću sukobi kultura a ne sukobi nacija

Savremeni tokovi poslovanja

Sve kulture zavise od svojih ekonomija, a vrednosti kulture su način (model) njihovih

poslovanja. Proces poslovanja u uslovima globalizacije zahteva:

- Visok stepen poslovne komunikaicje,

- Razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja,

- Usklađivanje poslovnih standarda.

Za uspešno poslovanje menadžeri moraju da poznaju savremene tokove poslovanja:

- povećanje efikasnosti,

- upravljanje odnosima sa strankama, obukom zaposlenih, ekološkim potrebama radi

očuvanja okoline,

- poznavanje poslovnih protokola koji olakšavaju komunikaciju,

- nastupi u ime organizacije,

- kako se pravilno predstaviti,

- koja su pravila i tokovi poslovanja,

- postupak formalne i neformalne komunikacije,

- kako je postavljena hijerarhija u poslovanju,

- kako se određuje red sedenja u bilo kojoj situaciji (obrok ili pregovarački sto),

- uspešna komunikacija.

Uspešna komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznošenja podataka i informacija i

razmišljanja ili odluka. Proces komunikacije može biti verbalni i neverbalni. Sve značajnije

postaje način na koji se nešto izražava.

Razvoj sredstava za komunikaciju (radio, TV, telegraf, telefon, radio amateri, veštački

zemljini sateliti) su uticali na pojavu i razvoj Interneta kao globalne računarske mreže.. Servisi

Interneta e- mail, tel-net, news, chat, gopher, www.Pretraživači: wais, yahoo, blinks,google.

E-poslovanje je razmena podataka i informacija, uspostavljanje poslovnih veza i vođenje

poslovanja putem telekomunikacionih mreža, primenom Interneta – Intraneta, ekstranet,

suprament. Intranet – predstavlja izolovani kompanijski internet čiji su servisi organizovani za

podršku tekućeg poslovanja. Intranet je zaštitni firewall-om. Ekstranet – se definiše kao mreža

koju koristi internet tehnologija, za povezivanje poslovanja sa drugim organizacijama, sa kojima

se ostvaruje partnerska saradnja (dobavljači, potrošači, i dr. na tržištu). Supranet je deo Intraneta

i služi za razmenu podataka potrebnih za razvoj novih proizvoda i usluga.

Da bi pregovori bili uspešni, neophodno je postaviti cilj pregovaranja i utvrditi način njegovg

ostvarenja. Pregovaranjem se želi ostvariti tzv. Kooperativni egoizam. Odnosno zadovoljenje

obe strane i ostvariti dugoročnu saradnju.Oni koji poseduju pregovaračku tehniku imaju

sposobnost da: 1. da postave ciljeve, 2. da postave veći broj alternativa koje omogućavaju

postizanje cilja,3. da se temeljno pripreme, 4.da ocene šta druga strana želi, 5.da postave

prioritete, 6.da prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznaju oblast poklapanja.

Za uspešnu poslovnu saradnju sa inostranim tržištem, neophodno je da dobro poznavanje

njihove kulture. Razlike među kulturama su: utvrđivanje vremena sastanka i lokacije,

drugačije viđenje potencijalnih problema, drugačiji poslovni ciljevi, odnos prema kompaniji i

drugim kolegama, poznavanje, poštovanje različitosti utiče na naklonost nivo obrazovanja,

praćenje promena u manirima i običajima

Postoje i sličnosti među kulturama, a to se odnosi pre svega na uspešnost: slični stavovi za

donošenje poslovnih odluka, ustaljen odnos između visine uspeha koji se ostvaruje kao i ličnih

vrednosti, zajednička karakteristika koja se odnosi na ličnost rukovodioca procesa.

Pri proučavanju razlika među kulturama indentifikovano je više parametara: 1. odnos ljudi

prema prirodi, 2. vremenska orijentacija, 3. prostorna orijentacija, 4. verovanja o osnovnoj

ljudskoj prirodi, 5. međuljudski odnosi, 6. orijentacija aktivnosti.

U realnosti ne znači da su pripradnici jedne kulture istog mišljenja već je presudno

dominacija većine. Odnos ljudi prema prirodi može biti:1.podređenost prirodi,2.harmonija sa

prirodom,3.vlast nad prirodom.

Vremenska orijentacija: mora se praviti razlika između kultura koje su okrenute:

- prema prošlosti,

- prema sadašnjosti,

- prema budućnosti.

Prostorna orijentacija objašnjava kako se ljudi orjentišu u prostoru i kako doživljavaju

njegovu upotrebu. Sve zavisi od vlasništva – da li je privatno, društveno(javno), mešovito.

Verovanje o osnovnoj ljudskoh prirodi se odnosi na mišljenje o prirodi ljudske vrste, da li

su po prirodi dobri, loši, zli ili neutralni ili mešoviti. Mora se sagledati i uticaj religije:

Hrišćanska – ljudska priroda neutralna i mešovita

Muslimanski ili sintu religija gleda čoveka kao dobrog a fundamentalisti kao zlog.

Međuljudski odnosi su odnosi odgovornosti prema drugim ljudima. Razlikuje se:

1.Individualizam -briga o samom sebi,

2.srodna orijentacija gde se prema rođacima odnosi sa pažnjom i ljubavlju kao prema rođenom

bratu i sestri,

3.hijerarhijska varijanta/okruženje definiše odnos prema drugima kao grupno orijentisan odnos

Kulturna orijentacija – orijentacija aktivnosti se odnosi na željene aktivnosti:

- orijentacija prema postojanju-ukazuje koliko ljudi pristupaju radu u slobodno vreme,

- orijentacija prema delovanju –kako vrše posao

- orijentacija prema obuzdavanju i kontroli- odnosi se na menadžment: kriterijume

odlučivanja, sistem nagrađivanja, postavljanje ciljeva....

Ova orijentacija je grupno zasnovan koncept i pod uticajem je postojanja subkultura, menjanja

kultura i posledica površine opservacije.

Prema Hofstedu kultura ima 4 dimenzije:

1. Dinstanca moći -pokazuje stepen do kog članovi organizacije imaju veću ili manju moć.

2. Izbegavanje nesigurnosti -predstavlja stepen do kojeg se zaposleni osećaju ugroženo u

različitim situacijama, pa čvrstim ubeđivanjima i institucijama izbegavaju nesigurnost

3. Individualizam - ukazuje na tendenciju ljudi da brinu samo o sebi i svojoj porodici

(zaposleni ne očekuju pomoć ali ni drugima je ne pružaju). Kolektivizam je suprotna

tendencija gde zaposleni teže da pomažu jedni drugima u grupama u organizacijama.

4. Muškost-ženskost : muškost je dominantna – uspeh, novac i materijalna dobra (Japan),

kod ženskosti su vazne društvene vrednosti (briga za ljude i kvalitet života – Norveška).

Na osnovu ove četiri dimenzije zemlje se grupišu na:

- Anglo-američka /SAD, Kanada, UK i Australija),

- Nordijska (Norveška, Finska, Danska, Švedska)

- Južnoamerička (Venecuela, Meksiko, Čile)

- Latino Evropska (Francuska, Belgija, Španija)

- Centralno evropska (Nemačka, Austrija i Švajcarska).

Zaključak

Iz svega prethodno navedenog u radu, možemo zaključiti da je neophodno dobro

poznavanje socioloških aspekata zemalja u kojima se poslovanje vrši. Celokupno poznavanje

„kulture poslovanja“ umnogome pomaže bolju organizaciju firmi i plasiranje proizvoda i usluga

na tržište.

Kako je globalizacija neminovna, neophodno je prilagođavanje savremenim tokovima

komuniciranja, poslovanja i orjentisanje ka stvaranju takozvanog globalnog brenda sa kojim bi

jedan region ili država mogla istupiti na svetsko tržište a pritom zadržavajući kulturni identitet i

ne gubeći na istom zarad boljeg poslovanja.

Literatura:

MOR- Međunarodna organizacija rada: http://www.ilo.org

ETUC-Europska konfederacija sindikata: http://www.etuc.org

ICFTU-Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata: http://www.icftu.org

COMPANY SLEUTH: http://www.companysleuth.com

HOOVER ONLINE: http://beta.hoovers.com/

CORPORATE INFORMATION: http://www.corporateinformation.com/

EUROPAGES: http://www.europages.com

CORPORATE WATCH: http://www.corpwatch.org/

NEWSPAGE: http://www.newspage.com

THE WEB 100: http://www.w100.com/

AFL-CIO corporate pay-watch: http://www.aflcio.org/paywatch/index.htm9