BiH 3.50 BAM; Hrvatska 19 HRK; Makedonij a 150 MKD; Crna Gora 2.00 EUR; Slovenij a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF

26. decembar 2013.

broj 1199-1200

LJUDI I DOGAĐAJI KOJI SU OBELEŽILI 2013. GODINU

cena

200 rsd

SREĆAN SREĆAN NOVI DATUMNOVI DATUM

y 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHFHFCH

INU

26. decembar 2013.

broj 1199-1200

cena

200 rsd

NOVOGODIŠNJI

DVOBROJ

LIČNOST GODINE

BRANKO KUKIĆBranko Kukić, pisac i urednik časopisa i izdavačke kuće “Gradac” iz Čačka, izabran je za ličnost godine većinom glasova članova uredništva nedeljnika “Vreme”. Kriterijum za nagradu je, kao i prethodnih godina, pozitivan doprinos unapređenju društvenih institucija u javnom interesu.

Kolegijum nedeljnika “Vreme” smatra da je Branko Kukić kao urednik “Gradca”, koji sledeće godine slavi četrdeset godina postojanja, ove godine održao i

nastavio kulturnu misiju pokazujući da se vrhunska kultura može stvarati u kontinuitetu, bez obzira na spoljašnje okolnosti. Kukić već četiri decenije pokazuje da je tako nešto moguće raditi izvan glavnih kulturnih centara i bez podilaženja trendovima i neukusu, ostavljajući dragocen i neizbrisiv trag u srpskoj kulturi.

Opširan intervju sa Brankom Kukićem biće objavljen u sledećem broju “Vremena”.

Ovo je trinaesti put da redakcija “Vremena” dodeljuje priznanje za ličnost godine. Prethodnih godina dobili su ga: Božidar Đelić (2001), Mlađan Dinkić (2002), Ljiljana Raičević (2003), Rasim Ljajić (2004), Vladimir Vukčević (2005), Zdravko Ponoš (2006), Sonja Liht (2007), Vigor Majić (2008), Milica Delević (2009), Dragan Đilas (2010), Ivan Tasovac (2011) i episkop lipljanski Jovan (Ćulibrk) 2012. godine.

Čitaocima, saradnicima i poslovnim prijateljima želimo srećnu Novu 2014. godinu! Sledeći broj “Vremena” izlazi iz štampe 9. januara 2014.

foto: Goranka Matić

ČČittželSlede

ma rradnnicNovu 2

izlazi iz štam

iim pprrij

3

VREMEREME 26 / 12 / 2013

izdavačNP “VREME” d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Ristić

pomoćnik direktoraVojislav Milošević

fi nansijski direktor Daniela Vesić

glavni urednik Dragoljub Žarković

odgovorni urednikFilip Švarm

pomoćnik glavnog urednika Aleksandar Ćirić

sekretarijatMirjana Kalezić

redakcijaDejan Anastasijević, Aleksandar

Anđić (foto), Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjević,

Sonja Ćirić, Zora Drčelić, Jovan Dulović, Slobodan Georgijev, Jovana

Gligorijević, Nebojša Grujičić (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgačević,

Zoja Jovanov, Tatjana Jovanović, Slobodan Kostić, Jasmina Lazić,

Zoran Majdin, Radmilo Marković, Saša Marković, Ivana Milanović

Hrašovec, Milovan Milenković, Milan Milošević, Tamara Nikčević, Teofi l Pančić, Saša Rakezić, Mirko

Rudić, Tamara Skrozza, Zoran Stanojević, Tatjana Tagirov, Dragan

Todorović, Tanja Topić, Momir Turudić, Biljana Vasić, Miloš Vasić,

Marija Vidić, Ljubomir Živkov

dokumentacijaDragoslav Grujić (arhiva)

Jelena Mrđa (foto)

tehnička redakcijaIvan Hrašovec (ur.),

Vesna Srbinović, Tanja Stanković, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić; korektori: Ana Ćuk, Marija Halupka,

Stanica Milošević; lektori: Katarina Pantić,

Živana Rašković, Ivana Smolović; daktilograf: Zorica Nikolić

internet izdanjewww.vreme.com

Marija Vidić (urednica)Marjana Hrašovec

prodaja i pretplata Nikola Ćulafi ć, Milan Radović

računovodstvoSlavica Spasojević

marketing Aleksandar Aleksić (direktor)

e-mail: redakcija@vreme.comtelefon redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

štampa Rotografi ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Aleksandar VučićFotomontaža: Vreme/ih

BROJ 1199–120026. decembar 2013.

Srbija je postala tabloidno društvo, u smislu javnog informisanja. Nemam ništa protiv. Naprotiv, sve najbolje, principijelno, mislim o tabloidima. To je najteži posao u našem zanatu. Svaki dan morate imati neku vest koja zadire u tuđi život. Pod uslovom da je nađete sami. I ako vam nije gadno.

Već sam negde napisao da mi se urednik jednog tabloida žalio na drugi tabloid kako je njima lako: “Oni dobiju prve četiri strane unapred, a mi moramo sve sami.”

Zavera tabloidnog ćutanja postignuta je samo oko, kako cela Srbija priča, novog braka najmoćnijeg čoveka Srbije – Aleksandra Vučića. Ja, mada imam više brakova iza sebe, potpuno razumem Aleksandra Vučića. Što bi njegov privatni život bio tema “žutara” kad ima dosta Stoja, Stanija, Severina (fali mi četvrto ime za ona čuvena srpska “četiri S”), ali taj manjak informacija treba pripisati mojoj neobaveštenosti – mora da ima još neka na – S.

Mišković se tu slabo uklapa, kod Đilasa zbilja ima jedno slovo u prezimenu na “s”, mada i kod Miškovića, kad bolje razmislim, ima “s” u prvom imenu, kao i kod Aleksandra.

Dakle, da li se “prvi potpredsednik vlade” i “prvi čovek Srbije” oženio po drugi put, s kim, kada i gde, to naše tabloide ne zanima, jer instinkt im govori, ili im je neko šapnuo, da ne diraju tu poverljivu informaciju od nacionalnog značaja za zaštitu lika i dela Aleksandra Vučića.

Tako ti tabloidi, kad ispunjavaju sve naručene funkcije, uništavaju brakove i poslove, svaku vrstu intime, nemaju prostora za vest koju bi svako pročitao: da li je ručak, svadbeni, bio u “Kumbari” ili u “Domu garde” oko čega se ceo Beograd podelio više nego oko Kosova.

Nema teme o kojoj se uz trpezu u slavu Svetog Nikole više trtljalo nego o Vučićevoj ženidbi. Kao nekad, u potaji, o vezi Tita i Gertrude. Sestro slatka, da ti kažem, i u tom smislu...

Ali, naši divni tabloidi ni mukac o tome, dok je ona tema, na primer, o spanđavaju Karapandže i Karađorđa, Ljube i njene maloletne kćeri, gde se jedva razabire ko je tu kome muž, a ko žena, lešinarski praćena do poslednjeg porođajnog grča nesretnog devojčurka.

Mene zbilja ne zanima da li se Vučić u dva dana razveo i ponovo oženio – mašala, brate – ali me zbilja zanima ta zavera ćutanja koja upućuje na činjenicu da on zapoveda tabloidima i daje naloge za artiljerijsku paljbu po svim oblicima protivnika, a on je zaštićen od obične ljudske znatiželje. I od vesti od javnog interesa.

Da li je moguće da je strah toliki da ne mogu da objave ni ono što je prirodna sfera njihovog interesovanja i interesovanja njihove publike?

Jeb’o tabloide kojima to nije vest. Dragi čitaoci, srećna vam Nova godina, potom božićni praznici i promislite nekad, makar

ponekad, o tome ko vas, o čemu i kako obaveštava.

ZOOM

DRAGOLJUB ŽARKOVIĆ

Ženidba Vučić gospodara

Nema teme o kojoj se uz trpezu u slavu Svetog Nikole višetrtljalo nego o Vučićevoj ženidbi. Kao nekad, u potaji, o vezi Titai Gertrude. Sestro slatka, da ti kažem i u tom smislu...

26 / 12 / 2013 VREMEREME

DESET DOGAĐAJA 2013: KAD NAPREDNJAK SLOŽNO GLASA PROTIV MIŠKA I ĐILASALaufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž' se Brisela, piši krivične prijave, grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi. Zeman doš’o, valja tvitovati. str. 8

PONOVNO OTKRIVANJE AMERIKEAmerika, prvi roman Franca Ka� e spada među najslavnije evropske umetničke vizije kontinenta koji je otkrio Kolumbo. Ka� inim tragom su išli i mnogi: Handke, Bodrijar, Venders, pa i Ivo Andrić. Šta je Evropljanima Amerika – novi Jerusalim, beg od istorije, zemlja u kojoj se mnogo i pošteno radi a dobro i slobodno živi ili sve to zajedno? str. 52

IZ SADRŽAJA

POSTKOLONIJALNA JAGMA ZA AFRIKOMVelike sile se ponovo bore za “crnu Afriku”.

Ali, kao i krajem devetnaestog veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih

država je borba za resurse. Niko ne mari za Afrikance – najsiromašnije potrošače na svetu.

str. 32

MUZIČARI U BEKSTEJDŽU: ORGANIZATOR U PROCEPU

Tekst iz koga nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna

stvar, ali ćete saznati ponešto o or-ganizatorovim susretima sa stra-

nim umetnicima čiji su koncerti održani kod nas. str. 58

LIČNOSTI KOJE SU OBELEŽILE SVET U 2013.Vladimir Putin, papa Franja, Edvard Snouden, Sebastijan Fetel, Kejt Midlton str. 44

TV MANIJAK: GODIŠNJI PREGLEDDevet krugova medijskog pakla – kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbijistr. 24

VREMEREME 26 / 12 / 2013

6

26 / 12 / 2013 VREMEREME

7

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Deset događaja 2013.

Zeman doš’o, valja tvitovati(anonimni narodni pesnik o letu gospodnjem 2013. u tviter desetercu)

U bijelom gradu Kragujevcugnjevna raja blokirala drumai sad čeka gospodar Vučića,da joj plati zarađene novce,čeka raja, ima mjesec dana.

Podigoše glasa sindikati,traže smjenu Radulović Saše,jer ne mari za radnička prava,već on štiti gazde i spahije,hoće raju pretvorit’ u roblje.

Besjedio Lazare Krstiću,neće proći ni dvije godine,biće bolje sirotinji raji,stranci će joj kuluk obezbjedit’,da bi mogla plaćati harača.

Kuluk raja podnosi valjano,savila se do zemljice crne.Neće onaj ostati bez ručka,ko poljubi skute našeg Vučka.

Šta se trese u medijskoj sferi?Nije vojska ušla na Kosovo,stala kriza, niti pala vlada,nego Cvijan napao Vučića,pa mediji brane gospodara.

Poručuju medijski telali,po nalogu gospodar-Vučića:Srblji vole svoga gospodara,i za njega svi će glasovati,dokle god je paša od Srbije.

Muku muči Antić Oliverevalja branit predsjednika Tomu,koji ne sm’je sam se sukobiti,nit razgnjevit gospodar-Vučića,nego šalje sluge i subaše.

Glupira se Tomo-predsjedniče,parodira cara Vladimira,ima crni pojas u džudou,a da nikog pobjedio nije,nosi jaknu, nema motocikla.

Utakmica čudna započelatakmiče se partijski knezoviko će prije ponudit’ Vučićuda postane Srbije premijer,samo ćuti Ivice Dačiću.

Razmišlja se Ivice Dačiću,što da čini Zorki-ministarki,podriva mu posle sa Rusima,napada mu Duška-pobratima,narušava u vladi jedinstva.

Oglasi se Mihajlović Zorka,da bi samu sebe opravdala,optužuje u vladi ministre,protiv vlade da i oni rade,al’ ih neće Zorka imenovat’.

Odahnula Mihajlović Zoka,hvali Zoka Ruse na sva usta,pustili je prići Južnom toku,da i ona makar šta potpiše,da se ne bi javno sramotila.

Nije Srbljam do je� inog gasa,niti mare za strateška posla,raduju se oni gasovoduzato što će graditi ga Rusi,sve za inat jevropskoj gospodi.

Riješila Porta u Briseluda Srbiju u Jevropu primi,tamo raja nije rada ući,al’ radi su knezi-izjelice,štono svoju zemlju rasprodaju.

Šenluk čini gospodar-Vučiću,pobjediše njegove subaše,u golemoj opštini Voždovcu,tamo raja nije rada glasat’,naprednjaci-izjelice jesu.

Kad u bjelom gradu Beogradunaprednjačka postane sudija,“Pink” će biti na svakom kanalu,samo Kurir na svakom kiosku,sve ulice gospodar-Vučića.

Napredni će paša beogradskisagraditi je� ine ćuprije,gradski prevoz neće naplaćivat’,hljeb će raji džaba poklanjati,posl’je 10 pivo prodavati.

Dočekuje gospodar-Vučićupobratima Crnog Arapina,hoće njemu prodat’ po’ Srbije,hoće prodat’ njive i livade,a sa njima sirotinju raju.

Kada dođu fi rme emiratske,preporodit Srbiju će c’jelu,eroplanam oraćemo njive,čipovima praviti ajvara,mjesto svinja gajiti kamile.

Poručuje gospodar-Vučićupobratimu Crnom Arapinu:“Uzmi pobro što ti srce ište,plati pobro koliko ti drago,ionako zemlju poklanjamo!”

(ФИЛИП ВИШЊИЋ@GUSLEOLINE, HTTPS://

TWITTER.COM/GUSLEONLINE, IZBOR

TVITOVANIH DESETERACA 2013)

Laufer javlja – formula uspeha vlasti 2013: drž’ se Brisela, piši krivične prijave,

grdi opoziciju, preti joj i obećavaj – crtaj grad na vodi i brod na Moravi

ič ijf l h l ti d ž’ B i l iši k iL ff j lj f

Kad naprednjak složprotiv Miška i Đilasa

8

26 / 12 / 2013 VREMEREME

ožno glasa sa

9

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

vlast i sreća

Opsežna studija sreće u svetu, koju su Ujedinjene nacije prošle godine pred-stavile kao prvi Izveštaj o svetskoj sre-ći (World Happines Report), pokazuje da su, po sreći koju trenutno osećaju, iza Sr-bije samo građani Gruzije, Libana, Sijera Leonea, Togoa, Palestine, Jermenije i Ira-ka... Na dnu lestvice, osim Srbije, u posled-njih deset nema nijedne evropske drža-ve. (“Tamo gde je sreća bila juče”, “Vreme” 1178, od 1. avgusta 2013.)

Sreća se ovde traži u zagrljaju vlasti. Dok se Srbija, prema proceni Fiskalnog saveta, opasno približavala grčkom sce-nariju dužničke krize i dok se u izveštaju “European Health Consumer Index 2013” (ehci), koji je švedska ekspertska organi-zacija Health Consumer Powerhouse ura-dila za potrebe Evropskog parlamenta, tvrdilo da srpski zdravstveni sistem za-uzima 35, poslednje, mesto u Evropi, po-pularnost vladajuće Srpske napredne stranke (koju neki analitičari naziva-ju biroom za zapošljavanje, a protivnici prefarbanim radikalima evropočetnici-ma) – i njenog lidera naročito – vrtogla-vo je 2013. rasla...

“bolje da te se plaše, nego da te vole”

“Vučić ostavlja utisak kao da sve zna i sve kontroliše. I politički protivnici i obič-ni građani doživljavaju ga kao otelotvo-renje ili ispostavu “Velikog Brata” (što u neku ruku i jeste), koji zna sve njihove male i velike tajne, greške i grehove. Vu-čiću je poznata, ili je makar instinktivno sluti, Makijavelijeva preporuka vladaru “bolje da te se plaše, nego da te vole”. Uo-stalom, u strahu će ga možda neko i za-voleti, kao što su voleli – ili mislili da vole – Rankovića i Krcuna...” (Godina “Gospo-dara Vučića” Đorđe Vukadinović, “Vreme” br. 1180, 15. avgust 2013.)

Masovno je obnavljano staro obožava-nje policije: ako političar pokaže ozbiljnu nameru da će da hapsi, dobar je – ma ko-liko puta okrenuo ćurak naopako i obe-ćanja pogazio.

Prvi potpredsednik vlade i koordina-tor svih službi je tome dao suštinski do-prinos, a formalni šef prvog potpredsed-nika, premijer i ministar unutrašnjih po-slova samo simbolički – kada se, polažu-ći venac povodom 30 godina od smrti Aleksandra Rankovića, založio za njego-vu rehabilitaciju.

Pojavljuju se međutim prigovori i na račun “čuvara naroda”:

“Nereformisani sektor bezbednosti, pre svega zbog nedovršenog i pravno ne-usaglašenog sistema demokratske kon-trole i kompromitovanih kadrova, koji je i sam zahvaćen korupcijom, neće biti u stanju da ostvari ambiciozne zadatke koji su mu navodno dati...

Međunarodna organizacija Transpa-rency International u izveštaju, objavlje-nom u januaru 2013. godine, svrstala je Sr-biju u D+ grupu, kao zemlju sa visokim ri-zikom od korupcije u sistemu bezbedno-sti, zajedno sa zemljama poput Ukrajine, BiH, Kenije i Meksika. (“Government De-fence Anti-Corruption Index”, Transpa-rency International 2013.) O korupciji u sistemu bezbednosti u Srbiji, čak i u jeku navodne sveobuhvatne borbe protiv ko-rupcije, državni zvaničnici koji navodnu borbu navodno sprovode gotovo uopšte ne govore...”, piše u Izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji za 2013.

U “Vremenu” (“Dani afera”, 3. oktobra 2013) pisali smo kako su trajale kontro-verze oko smene policijskog generala Di-kića u julu ove godine, što je povezivano s dvostrukim ubistvom za koje je osum-njičen jedan žandar; kako su izbijale pa tonule u zaborav nerazjašnjene afere pri-sluškivanja, nerazjašnjene špekulacije o

raznim pokušajima atentata, ili o ostavci policajca Bogdana Pušića (koji je u javno-sti promovisan prilikom otvaranja “slu-čaja Mišković”) – i proče.

Priče o kontroverzama u policiji zapra-vo su ukazivale na nerasvetljeni deo poli-tičkih sukoba koji su tinjali u vladajućoj koaliciji, u kojoj je zabeleženo i zataška-no tuce unutrašnjih sukoba: oko Južnog toka, oko „Srbijagasa“, oko gmo-a, oko ka-nala Morava–Vardar, oko lojalnosti koa-licionih partnera, itd.

To se neće negativno bodovati, sve dok vladajućoj populističkoj koaliciji stiže po-drška iz Evrope – kojom inače vladaju de-sne konzervativne partije.

Vlast koja je tačno i pedantno izvršava-la obećanja data Briselu, u istoj propor-ciji u kojoj postupa suprotno od vlasti-tih predizbornih obećanja, dobila je više-struku satisfakciju – pripao joj je zadatak da ostvari program svojih protivnika, da preskoči “istorijsku stepenicu” na “evrop-skom putu” i vlastitu senku. Što sponta-no, što na sufl iranje iz Brisela, vlast su

Pita jedan zemljak iz Badnjevca: “Šta se, bre, ovo radi?”Potpisnik ovih redova brzo odgovara: “Pa, ‘el vidiš šta se radi!?”Efektan opis stanja u zemlji kojom se upravlja preko tabloida, mogao bi se dati u

tviter desetercu (Videti u okviru: “Zeman doš’o valja tvitovati”, anonimnog narod-nog autora) i to bi se slagalo s nastupajućim duhom sadašnje prefarbane vladaju-će garniture evropočetnika i sa njihovim prošlim životom. Moglo bi i tako, ali ne bi valjalo, ne toliko zbog toga što je narodni pesnik “antiprotivan” (B. Ćopić), već zbog toga što za priču o izlasku novoevropske Domanovićeve “Stradije 2013” na novoe-vropsko “Mrtvo more” ipak treba više od deset slogova – 140 slova tviter deseterca.

Foto: Fonet

1010

26 / 12 / 2013 VREMEREME

podržali (pa se neki malo pokajali) i zago-vornici “6. oktobra” i lustracije, koje je pre dvanaest godina bilo teško obuzdati u njihovom poletu ka “tranzicionoj pravdi”.

Dok su gresi sadašnje vlasti iz devede-setih tonuli u zaborav, izgovore za svaki problem i neuspeh ona je tražila u “proš-lom režimu” – onom posle 2000.

Jedan od univerzalnih odgovora na svaku kritiku je glasio: “Ja pregovaram s Tačijem, a vi mi podmećete klipove u točkove...”

Ministri vladajuće koalicije manje-vi-še su se držali formule “položi zakletvu i piši krivične prijave”. Umesto da polažu račun skupštini, ministri su prečesto gr-dili opozicione poslanike i pretili im. Kao da je radikalska formula “Laufer javlja” dobila novu ofi cijelnu težinu.

tabloidi presuđuju ko je nevin, a ko kriminalac

Jato naprednjačkih pristalica se uve-ćavalo preletačima, možda i masovnije nego što se ranije dešavalo.

Sudeći po nekim viđenjima, i po lo-kalnim izbornim rezultatima pri niskoj izlaznosti, opozicija je bila u inferiornijem položaju nego u vreme kada su carovale parole “Grola i Peru, o banderu”.

“Moram da demantujem samog sebe od pre nekoliko nedelja kada mi se uči-nilo da ovde vlada duh Ilije Čvorovića, pogrešio sam. Ovo danas je kombinacija ‘Tvin Piksa’ i ‘Boljeg života’...”, objašnjavao je jedno svoje poslaničko pitanje 30. maja 2013. poslanik ds Borisav Stefanović.

Opoziciona Demokratska stranka je ponavljala, kad god je stizala od unu-trašnjih trzavica, da je žrtva politički motivisanog progona. (“Politički život opozicije: Hapšenja i igara”, “Vreme” br. 1198, 19. decembar 2013.) Tamara Tripić, narodni poslanik ds-a, tvrdila je, 10. de-cembra, postavljajući poslaničko pitanje u Skupštini:

“Sistem u kome jedna stranka i tablo-idi odlučuju o tome ko je nevin, a ko kri-minalac, vodi u političke progone širom Srbije.

Sedamdeset troje ljudi je privedeno ili su bili u pritvoru, a neki su još uvek u pritvoru, a stotine građana je poziva-no na informativne razgovore samo zato što su članovi ds-a, ili su u nekom tre-nutku imali kontakt sa demokratama. Pritvor je postao najomiljenije sredstvo obračuna sa političkim oponentima i za ove progonjene ljude, moram da vam ka-žem, najskuplji način prikupljanja poli-tičkih poena...”

Demokratska stranka je podsećala da je prvi potpredsednik vlade obećavao ono što mu je, navodno, obećavao lični prijatelj šeik i najavljivao da bi velika fa-brika delova za avio-industriju u Panče-vu trebalo da počne sa radom u junu i da izvozi delove u vrednosti od 400-500 mi-liona dolara. Postavilo se i pitanje: “Da li iko veruje da ozbiljna fabrika može da se izgradi za šest meseci i počne da isporu-čuje delove za ‘Boing’ i ‘Erbas’?”

Demokrate su upozoravale na to da je vlada za samo petnaest meseci Srbiju za-dužila za pet milijardi evra, da se svakog dana zadužuje 11 miliona evra, a da je u budžetu za narednu godinu planirano novo zaduženje od 6,6 milijardi evra i da će deo tog novca biti iskorišćen za otpu-štanje najmanje 60.000 radnika.

“Pošto u proteklih godinu i po dana nije došla nijedna nova investicija, danas je više nego jasno da se cela ekonomska politika vlade svela na iščekivanje šta će šeik obećati. Nakon što smo godinu dana slušali da će Srbija i Ujedinjeni Arapski Emirati hraniti ceo svet kroz projekat ‘Al Dahre’, očigledno je da će nas do be-ogradskih izbora zamajavati nerealnim projektom ‘Beograd na vodi’, koji neodo-ljivo podseća na projekat ‘Europolis’ Mire Marković iz devedesetih...”

Nije se taj glas daleko čuo u Srbiji go-dine 2013. ¶

1111

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

1. Beograd–Priština 2013: početak kraja, Srbija–EU 2014: početak početkaPočetak pregovora o članstvu u eu, čije fi nale optimisti evro-početnici očekuju 2020, trošila je cele 2013. sav vazduh u Beo-gradu i u briselskim kancelarijama koje se bave Srbijom.

Visoka predstavnica eu za spoljnu politiku i bezbednost Ke-trin Ešton izvestila je Evropsku komisiju o napretku u proce-su normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

“Otišli smo dublje i dalje nego što sam očekivala”, rekla je Eštonova novinarima.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije odlučili su u utorak 17. decembra da pregovori o članstvu sa Srbijom počnu u januaru 2014.

U Pregovaračkom okviru, koji su ministri usvojili, kaže se i da će normalizacija odnosa Beograd–Priština biti podvrgnuta, evropskim novogovorom rečeno, skriningu, trakingu i evalu-aciji u poglavlju 35 (ostala pitanja), koje će biti otvoreno u ra-noj fazi pregovora, a zatvoreno među poslednjima.

Pojedini analitičari pominju da je pre briselskog odlučiva-nja Beogradu bio dostavljen takozvani britansko-nemački non paper, koji nije zvaničan, a kojim se zahteva da Srbija usposta-vi dobrosusedske odnose sa Kosovom.

Nemci i Britanci su u Briselu tražili da se 35. poglavlje pove-že sa svim ostalim poglavljima, tako da svaki korak u evrop-skim integracijama bude uslovljen koracima u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

U dokumentu je ipak navedeno i da će “normalizacija” (uz “pravno obavezujući sporazum”, neku vrstu faktičkog prizna-nja Kosova) moći da bude uključena u druga poglavlja “u valja-no opravdanim slučajevima”, kao i da “Srbija mora obezbediti

da njen stav prema statusu Kosova ne stvara prepreke niti utiče na primenu ‘pravne tekovine’ eu od strane Srbije”. To je zašećereno time što je uz reč normalizacija pridodat, navod-no kompromisni, izraz “sveobuhvatna” umesto izraza “puna normalizacija” koju su tražili Nemci – mada nije jasna razlika u značenju ta dva termina.

Kako će stvarno izgledati taj “pravno obavezujući dokument” ne zna niko i njegov sadržaj će do daljega biti predmet uslov-ljavanja, ucena, nagovaranja, ubeđivanja, primoravanja i po-hvaljivanja za primerno držanje, kao što je u onih osam me-seci pre decembarskog samita bilo i u pripremi Sporazuma o glavnim principima normalizacije odnosa Beograda i Prišti-ne. Taj sporazum parafi rali su 19. aprila premijeri Srbije i Ko-sova, Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Ketrin Ešton, kojoj je to bio možda jedini spoljnopolitički uspeh u 2013, uz učešće nenadležnog, ali nezaobilaznog Aleksandra Vučića, za tu priliku posebno pozvanog u Brisel.

Vlada Srbije je na taj sporazum o glavnim principima dala saglasnost u utorak 22. aprila, za šta je imala podršku svih par-lamentarnih stranka osim dss-a, koji je organizovao potpisi-vanje peticije, tražio referendum i pozivao vladu i predsedni-ka da podnesu ostavke, a Ustavni sud da briselske sporazu-me proglasi neustavnim, o čemu se ova instanca nije oglaša-vala, čekajući da Skupština o tome donese ustavni zakon, ko-jim bi se briselski sporazumi nekako simbolički upakovali u ustavni sistem Srbije.

Izgleda da se decembarskom briselskom odlukom upravo ta namera osujećuje i to odredbom da Srbija mora posebno

Foto: Fonet

1212

26 / 12 / 2013 VREMEREME

zajamčiti da njeno “usvojeno zakonodavstvo uključujući i nje-ne geografske razmere, ne deluje protiv normalizacije odno-sa sa Kosovom”.

U široj javnosti je oko toga bilo sporenja. Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je, 22. aprila, apelovao na po-slanike Skupštine Srbije i predsednika Srbije da odbace spo-razum. Posle je patrijarh dao neki orden šefu Kancelarije za Kosovo Vulinu, koji je podneo ostavku zato što se nije slagao s briselskim sporazumom, a onda navalio na Srbe sa severa Kosova da poštuju odluku države Srbije da izađu na izbore, koje većina njih smatra “Tačijevim”.

Srbi sa severa Kosova su 22. aprila, na trgu Šumadija u Ko-sovskoj Mitrovici, na protestu pod nazivom “Sever Kosova i Metohije ostaje u Srbiji” aklamacijom usvojili Deklaraciju Sa-bora srpskog naroda s porukom da ne prihvataju Briselski sporazum i tražili da se građani cele Srbije izjasne na referen-dumu o predloženom sporazumu. Srpska vlada je reagovala tako što je smenila neposlušne predsednike opština na seve-ru Kosova i nije priznala Deklaraciju Sabora srpskog naroda, koji su oni bili sazvali.

Aprilski Sporazum o glavnim principima normalizacije predviđa da se formira Zajednica većinski srpskih opština na Kosovu, koja će imati osnivački statut, predsednika, skup-štinu i ostvariti nadzor u oblastima ekonomskog razvoja,

obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.Policija će biti jedinstvena i to će biti kosovska policija, u

koju će biti uključeni i srpski policajci sa severa Kosova. Četi-ri opštine (Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Leposa-vić) biraće regionalnog komandira policije.

Predviđa se da pravosudne vlasti rade u okviru kosovskog pravnog okvira, ali su sredinom decembra još vođeni neuspeš-ni pregovori o sudu u Mitrovici, koji Beograd tretira kao neku vrstu garancije za sudsku autonomiju Srba na severu Kosova.

Dve strane su se obavezale da se mora poštovati princip transparentnosti fi nansiranja srpskih institucija na Kosovu.

Tačka 14. Sporazuma kaže: “Dogovoreno je da nijedna stra-na neće blokirati, ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka eu.” Po tumačenjima vladi-nih funkcionera ta tačka nema nikakve veze s priznavanjem Kosova, a po kritičarima Sporazuma, to otvara kanal za priti-sak na Srbiju da ne sprečava članstvo Kosova u un-u, po mo-delu po kome svojevremeno Zapadna Nemačka nije prizna-vala Istočnu Nemačku, koja je bila članica un-a.

Održani su lokalni izbori uz podršku oebs-a i po zakonima Kosova, na koje se, posle intenzivnog ubeđivanja od strane srpske vlade, odazvao mali broj birača na severu Kosova, uz incidente u prvom krugu u nedelju 3. novembra.

2. Suđenje Miškoviću: Optužba i odbrana

Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo je Miroslava Miš-kovića, njegovog sina Marka i Mila Đuraškovića da su kao saiz-vršioci počinili krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica i za utaju poreza, a druga lica za saučesništvo i pomaganje. Suđenje je počelo u Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogra-du 14. novembra čitanjem optužnice i nastavljeno 15. novem-bra iznošenjem odbrane prvooptuženog Miroslava Miškovića.

U optužnici se kaže: “U periodu od 2005. do 2010. godine, u Beogradu i Nišu,

Miroslav Mišković, Milo Đurašković i Marko Mišković kao odgovorna lica u pravnim licima ‘Sheer korporacija’, ‘Nibens korporacija’, Preduzeću za puteve ‘Niš’, ‘Hemslade Trading Li-mited’, ‘Mega Investment Fund’ B.V. i u drugim, sa njima pove-zanim pravnim licima, iskorišćavanjem svojih položaja i ovla-šćenja proisteklih iz funkcije, vlasništva i uloženih fi nansij-skih sredstava u navedena pravna lica, po prethodnom do-govoru planirali, koordinirali i usmeravali njihovu delatnost vršeći poslove upravljanja i nadzora nad njima i njihovom

Foto: Fonet

1313

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

imovinom i time sebi i drugom pribavili protivpravnu imovin-sku korist u ukupnoj vrednosti preko 200.000.000,00 dinara...” Tužilac dalje navodi: “Miroslav Mišković (su) u svojstvu vlasni-ka, kontrolnog člana i direktora ‘Hemslade Trading Limited’, ‘Hitomi fi nancial limited’ i ‘Delta M’, Milo Đurašković u svoj-stvu vlasnika, kontrolnog člana i direktora ‘Sheer korporacije’ i ‘Nibens korporacije’, a Marko Mišković u svojstvu vlasnika i kontrolnog člana ‘Parmidoli investment corp’, ‘Mega Inves-tment Fund’ B.V., ‘Mega invest’ d.o.o. i ‘Mercuren group’ i isto-vremeno, delujući zajedno kao kontrolni akcionari u pzp ‘Niš’ i pzp ‘Beograd’, a preko njih i u ostalim putarskim preduzećima iz sistema ‘Nibens grupe’, sa pravima, obavezama i ograniče-njima koja kao kontrolni akcionari imaju prema odredbama Zakona o privrednim društvima, stvarajući privid da je reč o zakonitim pravnim poslovima između povezanih pravnih lica, nezakonito uvećavali vrednost kapitala i izvlačili fi nan-sijska sredstva i imovinu iz putarskih preduzeća, radi pribav-ljanja protivpravne imovinske koristi sebi, kao i privrednim društvima u njihovom vlasništvu koja deluju pod njihovom kontrolom, uz istovremeno pričinjenu štetu preduzećima za puteve koja su bila u postupku privatizacije, bankama i dru-gim poveriocima...”

Prvooptuženi Miroslav Mišković, za koga do tada nije va-žilo medijsko pravilo da se mora čuti i druga strana, pobijao je optužnicu:

“Optužuju me da smo se, navodno, Milo Đurašković i ja 2005. godine dogovorili kako da izvučemo pare iz putarskih predu-zeća preko kredita UniCredit banke od 25 miliona evra i da su zbog toga putarska preduzeća upala u fi nansijske teškoće 2011. i 2012. godine. A ja pitam kako smo uložili 60 miliona evra, da izvučemo 16? To nije logično, kao što nije logično mešati ulo-gu fi nansijskog i strateškog investitora.

Koliko je logično i ovo: Putarska preduzeća su, prema kon-solidovanom bilansu, 2007. godine pravila 270 miliona priho-da i imala profi t od 32 miliona evra. Mogli smo da legalno po-delimo dobit i da dobijemo više od ovog što nam tužilaštvo pripisuje kao nelegalnu dobit. Ako nam je cilj bio izvlačenje para, zašto to nismo uradili?!...

Ja moram da vam priznam: iako sam predsednik kompanije, ja se u poresku politiku ne razumem. Mi smo angažovali naj-poznatiju svetsku kuću za poreska pitanja, kpmg, i oni vode računa o poreskim obavezama i Deltinim i mojim lično. Oni tvrde u svom izveštaju da ovde nikakvog poreskog prekrša-ja nema. I to ne samo oni, već i eksperti sa Pravnog fakulte-ta, zatim eksperti koji su radili na pisanju i primeni Zakona. Mi smo ponudili četiri kvalifi kovana mišljenja, ali tužilaštvo je sve to odbacilo.

Porez za koji sam ja optužen nikad nikome u Srbiji nije niti obračunat niti naplaćen. Zato što ne postoji.

Tužilaštvo nas optužuje da smo činjenice oko ove transakcije prikrivali kako bismo utajili porez iako je cela transakcija bila prijavljena svim nadležnim državnim organima, pa i poreskim.

Opet nije jasno da li smo utajili porez ili smo ga prijavili, i kako neko može da odgovara za poresku utaju ako je prija-vio porez? Molim tužilaštvo da se odluči da li smo prijavili porez ili nismo.

Poreska inspekcija je pre nekoliko godina utvrdila da ovde poreza nema, a onda je isti inspektor sada utvrdio da smo bili obavezni da platimo porez. Da li je to pravna sigurnost o ko-joj svi govorimo?”

Miroslav Mišković je zahvaljujući kauciji od 12 miliona evra u kešu pušten u utorak 23. jula 2013. iz pritvora Okružnog za-tvora u Beogradu, u kome je držan od 12. decembra 2012. Ustav-ni sud Republike Srbije usvojio je 3. oktobra ustavnu žalbu i utvrdio da je produžavanje pritvora Miroslavu Miškoviću bilo protivno Ustavu Republike Srbije, koji trajanje pritvora ograničava na šest meseci, i suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Miškoviću je krajem godine vraćen pasoš. Vučić na to izjav-ljuje da mu ništa nije jasno. Sudija Vladimir Vučinić je nakon medijske bure koja se oko toga podigla izjavio da je pasoš vra-ćen na osnovu zakona i procene stanja u predmetu. Upozorio je da mu se na perfi dan način pripisuje nezakonitost u proce-duri, što doživljava kao pritisak.

Rečenicu “Nije Mišković jači od države!” često je u toku istražnog procesa i sudskog postupka na javnim skupovima i nastupima u medijima izgovarao potpredsednik vlade i ko-ordinator službi bezbednosti, i ministar pravde i drugi, što je slučaju Mišković davalo političku konotaciju. Pronaprednjač-ki tabloidi i funkcioneri sns-a su političkim protivnicima ra-znog kalibra (od Đilasa do Cvijana) više puta prišivali zavere-ničko savezništvo s Miškovićem. Kompanija Delta je u tom kontekstu bar u dva navrata saopštavala da se Miroslav Miš-ković bavi biznisom i ne meša u politiku.

Foto: Fonet

1414

26 / 12 / 2013 VREMEREME

3. Rekonstrukcija vlade i cab for hireMlađan Dinkić je održao tradiciju – da započne mandat u vla-sti, a da nove izbore dočeka u opoziciji. Posle trojnog sastan-ka čelnika vladajuće koalicije u utorak 30. jula premijer Ivica Dačić je saopštio da Mlađan Dinkić i Ujedinjeni regioni Srbi-je više nisu deo vladajuće koalicije.

Tempo rekonstrukcije vlade diktirao je Aleksandar Vučić koji je preuzeo političku odgovornost i za privredni resor i angažovao strane savetnike: ex-predsednika Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros Kana, ex-kancelara Au-strije Alfreda Guzenbauera i bivšeg šefa italijanske diploma-tije i nekadašnjeg potpredsednika Evropske komisije Fran-ka Fratinija.

Među imenima novih ministara najviše pažnje je bilo posve-ćeno Lazaru Krstiću, ministru fi nansija, koji je diplomirao ma-gna cum laude matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. godine na Univerzitetu Jejl u Americi, a od 2007. do imenova-nja na funkciju ministra fi nansija radio je u vodećoj svetskoj konsultantskoj kući McKinsey&Company, u istoj kompaniji u kojoj je svojevremeno radio dos-ov ministar Božidar Đelić...

Imenovanje Krstića je od strane vlasti i većine medija rekla-mirano kao zaokret vlade ka ekspertskom znanju, a Drago-ljub Žarković je u uvodniku napisao (“Vreme” br. 1188, 10. ok-tobar 2013): “Za ono što je pripalo Lazaru Krstiću da saopšti kao reformske mere vlade nije mu trebao Jejl. Megatrend bi bio dovoljan. Ali, ovi na vlasti zadovoljno trljaju ruke. Počelo je, počelo... A u suštini nije počelo ni grebanje po pokorici su-štinskih srpskih ekonomskih problema...”

4. Za Beograd, s fi rmom “Krstić”

Nakon dvanaestomesečne tabloidne hajke, Dragan Đilas, gra-donačelnik Beograda, smenjen je većinom glasova odbornika Skupštine grada u utorak 24. septembra 2013.

Zahtev da se smeni gradonačelnik odbornicima je obrazlo-žio šef odbornika opozicionog sns-a Aleksandar Jovičić, a po-držali su ga odbornici Demokratske stranke Srbije, jedna od-bornica spo-a, potom Socijalističke partije Srbije (sps-pups-js), koja je napustila koaliciju u Beogradu uz obrazloženje da ne može ostati u gradskoj koaliciji zato što Đilas kao predsednik ds-a kritikuje vladu Ivice Dačića, a podršku da se zahtev stavi na dnevni red dala je i Sandra Dosković.

U predlogu za razrešenje gradonačelnika navodi se da Dra-gan Đilas snosi najveću odgovornost za fi nansijsku situaciju u Beogradu i za “činjenicu da je ugrožen razvoj grada i njegovo svakodnevno funkcionisanje”. Predsednik beogradskog odbo-ra sns-a Nebojša Stefanović poručio je da se vlast gradonačel-nika Đilasa u Beogradu prethodnih godina bavila jedino ruše-njem grada, da je 2008. godine u budžetu Beograda postojao sufi cit i do milijardu evra, a da je sada u defi citu od oko 500 miliona evra, da su najveća zaduženja bila tokom 2009, 2010. i 2011. godine i da su ona veća od 644 miliona evra, te da se boji da je sa dugovima javnih preduzeća zaduženost veća od 800-900 miliona evra.

Đilas je tvrdio da njegovi oponenti iznose netačne podatke o zaduženosti Beograda – i naveo da se Beograd prethodnih pet godina zadužio 315 miliona evra, investirao u kapitalne objekte 1,36 milijardi evra, da Beograd duguje 398 miliona evra, i da je to zvaničan podatak Vlade Srbije, a ne 800 miliona, kako tvrde naprednjaci. Naglašavao je i da njegova smena pokazu-je da zemlja polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem.

Foto: A. Anđić

1515

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

5. Južni tok: “Dugo ste čekali, počnite”Kad je predsednik Srbije 24. novembra izdao komandu, po je-dan ruski i srpski zavarivač počeli su da zavaruju jednu gaso-vodnu cev u Šajkašu, čime su simbolično počeli radovi na iz-gradnji gasovoda “Južni tok” kroz Srbiju, koji stvarno treba da počnu na proleće 2014.

Na ceremoniji održanoj u Palati “Srbija” prisustvovao je dr-žavni vrh, ali nije bilo bivšeg premijera Vojislava Koštunice, ni bivšeg predsednika Borisa Tadića, koji su taj posao ugovo-rili 2008. godine.

Zorana Mihajlović (koja je ranije lobirala za konkurentski gasovod „Nabuko“) na tečnom ruskom jeziku je citirala Lava Tolstoja: “Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a sve ne-srećne porodice su nesrećne na svoj način...”, da bi rekla da “iz naše prapostojbine” sada stiže energent koji će predstav-ljati krvotok razvoja i da sve zemlje koje “Južni tok” spaja čine jednu veliku porodicu.

“Južni tok” je predstavljen 23. juna 2007. godine, kada su iz-vršni direktor italijanske energetske kompanije “Eni” Paolo Skaroni i, tada potpredsednik, a sada prvi čovek ruskog “Ga-sproma” Aleksandar Medvedev, potpisali u Rimu Memoran-dum o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda. Krajem iste godine tadašnji predsednici vlada Italije i Rusije Silvio Berlu-skoni i Vladimir Putin potpisali su ugovor o formiranju zajed-ničke kompanije za projektovanje i izradu studije izvodljivosti, a u januaru sledeće godine “Gasprom” i “Eni” registrovali su u Cugu u Švajcarskoj i zajedničko preduzeće “South Stream ag”.

Godine 2009. u vreme nove rusko-ukrajinske gasne krize, u projekat su se uključili i nemački “Vinteršal” i francuski edf sa po 15 odsto udela, “Gasprom” je zadržao svoju polovinu, “Eni” 20 odsto.

Rusija je potpisala niz političko-ekonomskih sporazuma: sa Bugarskom u januaru 2008, sa Srbijom u januaru 2008; s Ma-đarskom u februaru 2008; s Grčkom u aprilu 2008 (2012. više nije bilo jasno da li će se realizovati krak “Južnog toka” ka jugu Italije), sa Slovenijom u novembru 2009; sa Hrvatskom u mar-tu 2010. i sa Austrijom u aprilu 2010.

Sporazumima je predviđeno osnivanje mešovitih kompa-nija za izgradnju gasovoda u svakoj od zemalja potpisnica po principu pola-pola, sem u Srbiji gde je taj odnos 51:49 u korist ruske kompanije.

Radi izgradnje gasovoda ruski “Gasprom” će u prvom kvar-talu 2014. godine “Srbijagasu” dati kredit od 175 miliona, sa za-logom na buduće prihode “Južnog toka” u Srbiji. “Gasprom” će zakupiti praktično 100 odsto kapaciteta po sistemu “puno za prazno”, u sledećih 25 godina.

Po rečima generalnog direktora “Srbijagasa” Dušana Baja-tovića, krajem februara sledeće godine na računu zajedničkog preduzeća “South Stream Serbia” trebalo bi da bude 500 milio-na evra, što je dovoljno za realizaciju ovog projekta tokom 2014.

Međutim, “Treći energetski paket eu”, koji je stupio na snagu 3. marta 2011, zabranjuje da jedna ista kompanija bude i snab-devač gasa i vlasnik transportnog sistema. Rusija se tome pro-tivi, pa su najavljeni pregovori eu–Rusija u januaru 2014. u Bri-selu. Oni traže da “Južni tok” kao međudržavni projekat bude izuzet iz “Trećeg paketa”, kao što je izuzet i “Severni tok”... U štampi se pojavilo nekoliko izjava briselskih političara, stra-nih eksperata (ili lobista) da će “Južni tok” predstavljati prepre-ku u pregovorima o članstvu sa eu, jer je Srbija kao kandidat podložnija pritiscima od članica eu kroz koje gasovod prolazi.

Foto: Fonet

1717

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

6. “Aeroput”, JAT, “JAT ervejz” – “Er Srbija”

Jugoslovenski aerotransport (jat) je 26. oktobra 2013. zamenila nova kompanija “Er Srbija”. Toj promeni, u kojoj jedan kultni ex-yu simbol zamenjuje srpski, posvetili smo dužnu pažnju (Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva: “Aeroput, svetski a naš”, “Vreme” br. 1179; “Od Aeroputa do jat-a i Er Srbije”, “Vre-me” 1180, dr Saša Marković).

Putnički avionski saobraćaj je u Kraljevini shs počeo 1918. poštanskim letovima između Beograda, Novog Sada, Niša i Skoplja. Na inicijativu beogradskog Aerokluba, formirano je 17. juna 1927. društvo “Aeroput”, čije je osnivanje jako pomogao inženjer Tadija Sondermajer, koji je zajedno s pilotom Leoni-dom Bajdakom obavio etapni let avionom od Pariza do Bom-baja, na kraju koga ih je 30.000 Beograđana dočekalo kao he-roje na aerodromu ispod Bežanijske kose.

Prva domaća vazdušna linija, između Beograda i Zagreba, uspostavljena je 15. februara 1928, a prva međunarodna linija za Beč. Do 1941. “Aeroput” je uspostavio linije do Graca, Praga, Milana, Budimpešte, Sofi je i Tirane...

“Aeroput” je prestao da leti početkom Drugog svetskog rata.“Jugoslovenski aero-transport” (jat) formiran je 1. aprila 1947.

Osamdesetih godina prošlog veka prevozio je više od pet mi-liona putnika godišnje i leteo na 80 destinacija na pet konti-nenata (19 domaćih, 45 evro-mediteranskih i 16 dugolinijskih).

Pod sankcijama un jat je 1992. obustavio sav međunarodni saobraćaj i leteo samo na domaćim linijama između Beogra-da, Podgorice, Tivta, Niša, Prištine i Užica. Međunarodni sao-braćaj jat je obnovio oktobra 1994...

Jat (“Yugoslav Airlines”) 8. avgusta 2003. menja naziv u Jav-no preduzeće za vazdušni saobraćaj “jat ervejz”.

Zbog loših poslovnih rezultata i nagomilanih dugova u više navrata je razmatrana sudbina jat-a, i najavljivana je njegova privatizacija. Govorilo se o interesovanju ruskog “Aerofl ota” i turskog “Tirkiš erlajnsa”.

“Jat ervejz” od 26. oktobra 2013. leti pod nazivom i sa oznaka-ma “Air Serbia” (Er Srbija). Reklamiran je kao nacionalna avio-kompanija Republike Srbije. Većinski vlasnik je Vlada Republi-ke Srbije (51 odsto), a suvlasnik (sa 49 odsto) je “Etihad ervejz”, nacionalni avio-prevoznik Ujedinjenih Arapskih Emirata, uz menadžerski ugovor na pet godina.

Prvi let putničkog aviona s novim oznakama nad Beogra-dom, u pratnji vojnih lovaca pratio je toliki publicitet kao da avion prvi put leti nad Srbijom. Kako smo pisali (“Vreme” br. 1189, 17. oktobar 2013) dva vazduhoplova za kompaniju novog imena su nabavljena iz tzv. skladišta pod vedrim nebom (open air storage) u Arizoni, sad, i ranije su letela za meksičku nisko-tarifnu avio-kompaniju Volaris. Jedan od njih je proizveden 1999. i leteo je do 2006. godine kada je uskladišten a drugi je godinu dana mlađi.

Inače zbog povoljnih atmosferskih uslova (malo padavina, niska vlažnost), Arizona je poznata po skladištenju na duži period kako putničkih tako i vojnih letelica.

Najavljivana je nabavka novih aviona. Avio-kompanija Eti-had ervejz objavila je sredinom novembra da je naručila od kompanije “Boing” 56 novih aviona, a od “Erbasa” 87 letelica.

“Er Srbija” trenutno saobraćaj obavlja fl otom od 15 aviona – deset aviona “boing 737-300”, četiri atr-72 i jedan “erbas A319”. Najavljuje da će do kraja 2013. nabaviti šest aviona tipa “erbas” i još četiri tokom 2014. godine.

Foto: Beta

1818

26 / 12 / 2013 VREMEREME

7. Ministar i afl atoksin M1

Ministarstvo poljoprivrede u januaru 2013. ni posle šest mese-ci zakašnjenja nije priznalo da u jesen 2013. nije na vreme kon-trolisalo kvalitet kukuruza za stočnu hranu, koji je zbog ne-povoljnih klimatskih uslova 2012. bio buđav, što je za posledi-cu imalo povećanu koncentraciju afl atoksina M1 u mleku. Na upozorenja pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Gorana Ješića da mleko sadrži nedozvoljene koncentracije afl atoksi-na M1 vladajuća garnitura je reagovala optužbama za zaveru uperenu protiv domaće poljoprivrede, malih proizvođača mle-ka i velikih mlekara, a navodno u korist gmo lobija i uvoznika.

Brzo je izmenjen pravilnik i privremeno je dozvoljena de-setostruko veća koncentraciju afl atoksina M1, najjačeg pri-rodnog kancerogena.

Po Pravilniku iz 2011. u Srbiji je do 28. februara 2013. maksi-malna dozvoljena koncentracija afl atoksina M1 u sirovom mle-ku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mleč-nih proizvoda bila 0,05 μg/kg.

Od 28. februara 2013. je 0,5 μg/kg.Na teritoriji Evropske unije (“Comission Regulacion (ec)

no 1881/2006”) granična vrednost za afl atoksin 1 je 0,050 μg/l kod svežeg mleka, termički obrađenog i fabričkog mleka, kao i 0,025μg/l u hrani za bebe.

Evropski standardi, deset puta stroži od američkih, uvede-ni su nakon dugih istraživanja koja su počela još u šezdesetim godinama devetnaestog veka (videti: The Histopathology of Turkey “X” Disease in Great Britain C. C. Wannop, Avian Dise-ases Vol. 5, No. 4, Nov., 1961, pp. 371–381).

Ministar poljoprivrede Goran Knežević je u Skupštini tvr-dio da je vanrednu meru doneo u vanrednim okolnostima. Da

promenom uredbe nije dozvoljena ta desetostruko veća kon-centracija afl atoksina M1 u mleku, stotine hiljada malih pro-izvođača mleka koji žive od dve-tri krave ne bi moglo da pro-da svoje mleko, a hiljade i hiljade ratara ne bi imali kome da prodaju svoj kukuruz, a na policama bi bilo strano mleko, tvr-dio je ministar Knežević, naglašavajući: “Ništa se neće dogo-diti ako građani nastave da piju mleko sa 0,5 mikrograma po litru mleka, jer isti standard ima tri četvrtine sveta – a stan-dard od 0,05, uz eu, još samo Južnoafrička Republika.” Onda su ministri navalili da piju mleko pred tv kamerama.

Nakon kampanje protiv raznih zaverenika i lobista, i gmo hrane, u kojoj su naglašavane štete po proizvođače mleka, a zabašurivane moguće posledice po javno zdravlje, o afl atok-sinu M1 se nije tokom godine mnogo govorilo u javnosti, niti su objavljivani rezultati laboratorijskih analiza, ako ih je neko uopšte radio. Pre nego što je novi rod kukuruza 2013. bio skinut s njiva, objavljeno je da afl atoksina u kukuruzu nema. Ono što nisu radile asocijacije potrošača i institucije za zaštitu javnog zdravlja u Srbiji radio je očito neko u Briselu.

Knežević je tiho smenjen tokom rekonstrukcije vlade.Novi ministar poljoprivrede, prof. dr Dragan Glamončić,

koji je stručnim mišljenjem u januaru 2013. odobravao Kne-ževićevu odluku o povećanje dozvoljene granice afl atoksi-na u mleku, najavio je da će u prvoj polovini 2014. Srbija vra-titi standard na 0,05 mikrograma po kilogramu afl atoksina, kao što je i ranije bilo. Vest o tome preneo je prvo neki dopi-snik iz Brisela.

Nacionalni savet za bezbednost hrane u Srbiji još nije for-miran iako je to bila zakonska obaveza iz 2009. godine.

1919

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

8. Sahrana Jovanke Broz i krađa ordena

Jovanka Broz, supruga nekadašnjeg predsednika sfrj Josipa Broza Tita, umrla je u nedelju, 20. oktobra, u 11.45, posle teške bolesti, u 89. godini života. Ona je u Klinički centar Srbije u izuzetno teškom stanju primljena 23. avgusta ove godine. Pri-ključena je na aparat za veštačko disanje. Dva meseca kasnije nastupilo je pogoršanje svih vitalnih sistema.

Jovanka Budisavljević je rođena 7. decembra 1924. selu Pe-ćanima, u Lici, kao drugo dete u porodici Milana i Milice Bu-disavljević. Sa 17 godina je stupila u Savez komunističke omla-dine Jugoslavije.

Jovanka je nosilac Partizanske spomenice 1941. U partiza-ne je otišla sa 17 godina. Bila je borac Šeste ličke i Prve žen-ske čete. U 21. godini je dobila dva ordena za hrabrost. Bila je najmlađi major jna, a kasnije je dobila čin potpukovnika jna.

Josipa Broza Tita je upoznala prilikom nemačkog desanta na Drvar 1944. godine.

U Maršalatu je radila od 1946. Negovala je Tita tokom nje-gove bolesti nakon operacije jetre 1951.

Dvadesetosmogodišnja Jovanka i 32 godine stariji Tito ven-čali su se 15. aprila 1952. u vili “Dunavka” u Iloku, sa Aleksan-drom Rankovićem kao mladoženjinim kumom i generalom Ivanom Gošnjakom kao mladinim kumom. Javnosti je pred-stavljena kao prva dama 1953, tokom državne posete britan-skog ministra spoljnih poslova Entonija Idna.

Tokom 1970-ih odnos Tita i Jovanke postao je tema oštrih političkih kontroverzi. Jovanka je tvrdila da je pokušavala da zaštiti svog ostarelog supruga od raznih agenata među nje-govim saradnicima; a tadašnji politički i partijski vrh suprot-no: da je ona radila protiv svog supruga i da je sa generalom Đokom Jovanićem i srpskim generalima pripremala puč, što po svoj prilici nije bilo tačno.

Jovanka je poslednji put viđena u javnosti 14. juna 1977. na zvaničnom prijemu za premijera Norveške. Za obavešteniju javnost bilo je intrigantno to što nije putovala s Titom u sssr, Severnu Koreju i Kinu 1978. U daljem toku Titovog života fak-tički je bila u kućnom pritvoru, a Tito navodno više nije svra-tio u rezidenciju u Užičkoj ulici u Beogradu, već je, navodno, za vreme sve ređih boravaka u Beogradu spavao u Kući cve-ća, u kojoj je i sahranjen.

Prema izveštaju iz 1988. godine napisanom za Predsedniš-tvo sfrj, između 1974. i 1988, najviši jugoslovenski forumi su na 59 sastanaka raspravljali samo o Jovanki.

Nisu joj dozvolili da u Ljubljani 1980. poseti na smrt bole-snog Tita.

Nakratko se pojavila u javnosti tokom Titove sahrane po-četkom maja 1980. godine, vidno potresena. Navodno joj je do-zvoljeno da prisustvuje sahrani na insistiranje Indire Gandi.

Tri meseca posle Titove smrti, 27. jula 1980. službena lica su upala u rezidenciju u Užičkoj 15 (pre rata vila inženjera Acko-vića, srušena u nato bombardovanju 1999). Ispreturali su re-zidenciju, konfi skovali Jovankinu imovinu i oduzeli joj lične stvari. Prisilili su je da se preseli u Bulevar mira 75, u neuslov-nu za stanovanje vilu “Bor” od 750 kvadrata, u koji su neka-da smeštani oni koji su čekali na audijenciju u Belom dvoru, a koja je vremenom počela da prokišnjava.

Mada je Skupština sfrj donela poseban zakon o njenom statusu, takozvani “lex Jovanka”, po kome je ona dobila pla-tu u visini člana Predsedništva sfrj, faktički status Jovanke Broz u poslednjim decenijama života nije bio regulisan. Dugo je živela bez ličnih dokumenata i nije mogla da ostvari svoja nasledna, imovinska i građanska prava. Ličnu kartu i pasoš je dobila tek 6. jula 2009, gotovo 30 godina nakon Titove smrti.

Svi pokloni koje je Tito dobio proglašeni su posebnim za-konom za državnu imovinu, što ona nije priznavala i tražila je da se Titova imovina podeli između nje i Titovih potoma-ka. Ustavni sud je 2000. godine proglasio neustavnim Zakon o upravljanju stvarima u društvenoj svojini kojim je imovina Josipa Broza proglašena za državnu. Tada je otvoren novi pro-ces, u kome je iznova trebalo utvrditi šta su lične stvari bivšeg predsednika sfrj. Taj proces još traje. Slovenci se uključuju u proces i na osnovu sukcesije traže deo te imovine.

Jovanka Broz sahranjena je 26. oktobra uz vojne počasti u Kući cveća u Beogradu pored Titovog groba, uz melodiju pe-sme italijanskih antifašista 1943-45. “O bela ćao”. Počasnu stra-žu dali su pripadnici Šeste ličke divizije u kojoj se Jovanka bo-rila i pripadnici Garde.

Pet odlikovanja, dva ratna i tri mirnodopska, među kojima su Medalja borca, Partizanska spomenica i ordenje za hra-brost Jovanke Broz ukradeni su nakon sahrane iz prostorije

Foto: A. Anđić

2020

26 / 12 / 2013 VREMEREME

u memorijalnom kompleksu. Tri odlikovanja i nisu bila Jo-vankina, već su ih pozajmili Jovankini saborci da bi umesto zagubljenih Jovankinih ordena bili izloženi tokom pogrebnih svečanosti.

9. Masovno ubistvo u Velikoj IvančiTrinaestoro ljudi, među kojima i dvogodišnjeg dečaka, ubio je u utorak, 9. aprila ujutru, u selu Velika Ivanča kod Mladenov-ca, iz vatrenog oružja, šezdesetogodišnji Ljubiša Bogdanović. Poubijao je rodbinu koja živi u pet kuća.

Kad je policija stigla u selo, Ljubiša Bogdanović je pucao sebi u glavu – i umro u kc Beograd.

Episkop šumadijski Jovan je u govoru nad samrtnim odrom rekao da se o tragediji u Velikoj Ivanči “jezik koči i razum su-žava”, a da se svi treba da se zapitaju kako žive, da li brinu o drugima, da li su spremni da pomognu, žrtvuju se, praštaju, vole, uteše...

Psiholozi i neuropsihijatri su navodili bar deset faktora rizi-ka koji su mogli dovesti do masakra u Velikoj Ivanči:

1) Tolerisanje nasilja u porodici;2) Potisnuta depresija;3) Nerešeni porodični konfl ikti;4) Pos< raumatski stres zbog boravka na ratištu;5) Samoubistvo u porodici;6) Poremećaj strukture ličnosti7) Držanje oružja u kući;8) Skučenost života na selu;9) Gubitak posla;10) Traumatično detinjstvo...Prema podacima Ministarstva zdravlja prikupljenim u istra-

živanju obavljenom 2006. godine, čak 43,9 odsto naših građa-na je pod stresom, 28,1 odsto ima emocionalne probleme, a 22,6 odsto pati od nesanice, pisali smo u Vremenu br. 893. 1. febru-ara 2007. pod naslovom “Unutrašnji mrak”.

Oko 300.000 osoba u Srbiji pati od mentalnih poremećaja, a tek deseti deo je obuhvaćen medicinskim tretmanom.

U porastu su depresija (prenošena su upozorenja lekara da bi ona do 2020. godine mogla biti druga najčešća bolest u na-šoj zemlji), zatim anksioznost, psihosomatske bolesti, agresija,

nasilje i suicid, kao upotreba lekova za smirenje. Kao najčešći simptomi depresije pominjani su: pesimizam, osećaj nesreće, bede, neuspešnosti, bezvoljnosti, ružnoće, bezvrednosti živo-ta, suicidalne misli.

10. Poništena mala matura

Mala matura, koja se u Srbiji polaže od školske 2011/12, poni-štena je i rezultati sa ispita neće se uzimati u obzir prilikom upisa u srednje škole, odlučila je 24. juna Republička ispitna komisija. Mala matura je poništena nakon što je policija pro-našla originalne testove za polaganje male mature ukradene iz štamparije “Službenog glasnika” u periodu od 5. do 12. juna i podnela i krivične prijave protiv tri osobe odgovorne za krađu.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obra-dović, na koga je vršen pritisak da zbog afere podnese ostav-ku, nakon rekonstrukcije vlade nije više na ministarskom položaju.

Ta krađa testova iz specifi čnog ugla ukazuje na to kako lako propadaju napori u popravljanju stanja u osnovnom obrazo-vanju i vaspitanju.

To stanje nisu popravile ni reakcije na prethodne afere (slu-čaj “Indeks”, kupovina ispita na Pravnom fakultetu u Kra-gujevcu je potonuo s maratonskim sudskim procesom koji zastareva).

U Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbi-je za period od 2010. do 2015. godine se inače ukazuje na dublje uzroke krize obrazovanja: opšte siromaštvo u zemlji, produ-bljivanje razlika (oštrine i dubine siromaštva) između sela i grada; ugroženost porodica s decom; mali bdp i stalni budžet-ski defi cit; fakat da se zbog čestih političkih promena preki-da kontinuitet u sprovođenju neophodnih promena u obra-zovanju; činjenica da dnevna politika veoma utiče na obrazo-vanje i odluke koje se u njemu donose; nedovoljno vrednova-nje obrazovanja u odnosu na značaj doprinosa društvenom razvoju; činjenica da su ukupna ulaganja Republike Srbije za prosvetu, istraživanje i razvoj ispod proseka eu (3,5 odsto bdp, naspram oko šest odsto u zemljama oecd) Francuska Repu-blika, na primer, za obrazovanje izdvaja 100 milijardi evra, a Republika Srbija samo jednu... ¶

MILAN MILOŠEVIĆ

I DOKUMENTACIONI CENTAR VREMENA

Foto: V. Anđić

Fonet

2121

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Intervju: Dragana Vukosavić, HR direktorka Victoria Group

Više zaposlenih žena – uspešnija kompanija“Žene zaposlene u Victoria Group osećaju se ravnopravno, ispunjeno i sigurno, a rodni balans koji smo postigli prepoznat i od strane samih zaposlenih. Tako, recimo, više od 85 odsto svih zaposlenih smatra da žene u kompaniji ostvaruju ista prava kao i njihove muške kolege, a čak 92 odsto njih radije radi u rodno mešovitim radnim sredinama”

Povod za razgovor sa direktorkom ljudskih resursa (hr – human re-sources) kompanije Victoria Group

Draganom Vukosavić bilo je istraživanje rodne ravnopravnosti unutar kompanije koje su zajednički sproveli Victoria Gro-up i Evropska banka za obnovu i razvoj (ebrd). Takođe, neke od tema u razgovoru bile su i generalna slika o položaju žena u Srbiji prilikom zapošljavanja, kao i svet-ska iskustva, koja pokazuju da su kompa-nije sa najvećim udelom žena među zapo-slenima ujedno i – najuspešnije.

“VREME”: Možete li nešto više reći o zaduženjima koje ima jedan hr di-rektor – kako generalno tako i u va-šoj kompaniji?dragana vukosavić: Posao hr direk-

tora je izuzetno odgovoran i podrazu-meva svakodnevne aktivnosti koje pro-žimaju sve sektore i oblasti poslovanja. Moj posao se ne završava onog momen-ta kada neko prođe proces regrutacije i dobije posao. U opisu posla je i komunici-ranje sa vođama timova i sektora s jedne strane, odnosno zaposlenih s druge, što je jako odgovoran posao i direktno utiče na poslovanje kompanije. Osnovni zada-tak hr je da kompaniji pruži adekvatnu sredinu i organizaciju koja će u najboljoj meri podržati strategiju i poslovne pro-cese, pa samim tim i planove i rezulta-te. Takođe, na hr sektoru je i obaveza da svim zaposlenima obezbedi iste uslove za rad i napredovanje, kao i da se zapo-sleni motivišu, da se osete kao deo tima i da zajedno funkcionišu na najbolji na-čin i tako doprinose sopstvenom razvo-ju i razvoju kompanije. Jednom rečju, da bude pravi partner i da doprinese razvo-ju i napretku poslovanja i stvori pozitiv-nu klimu koja će omogućiti ostvarenje vrhunskih rezultata.

Pomenuli ste da je hr zadužen da obezbedi iste uslove rada za sve za-poslene, a poznato je da žene vrlo često ne ostvaruju jednaka prava kao njihove muške kolege, pa čak i da u Srbiji najviši procenat među nezaposlenima čine upravo žene. Nažalost, te brojke zaista neretko i jesu

poražavajuće. Međutim, imajući u vidu da se već dugi niz godina bavim ovim po-slom, mogu da konstatujem da se stvari ipak menjaju nabolje i da sve više kom-panija i institucija sada obraća pažnju na položaj žena u društvu. Svest društva o urgentnosti ovog pitanja je na znatno vi-šem nivou nego što je to ranije bio slučaj, a postoje i primeri koji su već daleko otiš-li u rešavanju ovog pitanja. Veoma mi je drago da i sama radim u kompaniji koja se ovoj temi veoma ozbiljno posvećuje, a iza sebe ima već zavidne rezultate.

Kako uopšte ocenjujete rodnu rav-nopravnost zaposlenih u Srbiji i u vašoj kompaniji?Dosta toga je urađeno proteklih godina

i rezultati svakako jesu vidljivi, ali general-no nije ujednačeno i često zavisi od kom-panije ili institucije. Upravo rukovođeni time, Victoria Group je sa Evropskom ban-kom za obnovu i razvoj, koja inače čini deo naše vlasničke strukture, sprovela istra-živanje na temu rodne ravnopravnosti unutar kompanije. Metodom upitnika i fokus grupa obuhvatili smo 846 zaposle-nih u čak šest naših članica – Victoria Gro-up korporativni centar, Victoriaoil, Fertil, Sojaprotein, Veterinarski institut Suboti-ca i Victoria Logistic. Ovo inače predstav-lja prvo ovakvo istraživanje ebrd-a u jed-noj kompaniji u Srbiji, a cilj nam je upra-vo bio da sagledamo realnu sliku unutar kompanije viđenu direktno okom samih zaposlenih – i muškaraca i žena.

I, kako izgleda ta slika i šta je istra-živanje pokazalo?Slika je veoma dobra i sa zadovolj-

stvom mogu da konstatujem da sve broj-ke i te kako govore u prilog tome da se žene zaposlene u Victoria Group osećaju ravnopravno, ispunjeno i sigurno, kao i da je rodni balans koji smo postigli prepo-znat i od strane samih zaposlenih. Tako, recimo, više od 85 odsto svih zaposlenih smatra da žene u kompaniji ostvaruju ista prava kao i njihove muške kolege, a čak 92 odsto njih radije radi u rodno me-šovitim radnim sredinama. Na pitanje o mogućnostima koje žene imaju za pro-fesionalni razvoj, oba pola ispitanika sla-žu se da pravo na usavršavanje i stručnu edukaciju imaju podjednako sve kolege i koleginice, a gotovo 90 odsto ispitanica smatra da njihov profesionalni razvoj ni na koji način nije ugrožen odlaskom na porodiljsko odsustvo.

Ima li, po vama, dovoljno žena u me-nadžmentu kada je reč o Srbiji, ili je i dalje reč o gotovo statističkoj greš-ci? Koliki udeo žena u menadžmen-tu ima Victoria Group?Svakako mislim da je najvažnije to da

na pozicijama pre svega budu kompe-tentne ličnosti, bez obzira na njihov pol. Kada je reč o Srbiji, taj je odnos danas do-sta bolji jer se žene školuju podjednako kao muškarci. U nekoj meri i dalje posto-ji podela na “muška i ženska” zanimanja, ali i taj segment prolazi kroz određene promene. Što se Victoria Group konkret-no tiče, u sedištu kompanije zaposlen je natprosečno visok broj žena, pa one tako čine 55 odsto zaposlenih, na različitim or-ganizacijskim nivoima – od juniorskih pozicija do top menadžmenta.

Šta govore svetska iskustva kada je reč o odnosu učinka kompanije

2222

26 / 12 / 2013 VREMEREME

i rodne ravnopravnosti prilikom zapošljavanja?Apsolutno postoje dokazi da su kom-

panije sa višim procentom žena uspešni-je. Među prvim istraživanjima ovog tipa, na temu rodne ravnopravnosti i utica-ja ovog faktora na prinos kapitala, spro-vedeno je 1999. godine u Švedskoj, a uče-stvovalo je 14.000 kompanija. Rezultati dobijeni ovim istraživanjem pokazali su da kompanije u kojima je broj muškara-ca i žena među zaposlenima ujednačen, ostvaruju viši stepen prinosa na kapital, više net profi te i bolju produktivnost.

Jedno od skorijih istraživanja, iz 2007. godine, koje je sprovela “The Catalyst Corporation”, obuhvatilo je 30.000 kom-panija, a rezultati su pokazali da su kom-panije sa najvećim procentom žena u top menadžmentu ostvarivale za 34 odsto bo-lje rezultate ka svojim stejkholderima, a čak 35,1 odsto viši prinos na kapital.

Istina je da sve više žena vodi kompa-nije i ima jako odgovorne pozicije, tako da ne iznenađuje činjenica koja proizila-zi iz ovog istraživanja. S obzirom na to da je ovo istraživanje rađeno 2007. godine i obuhvatilo čak 30.000 kompanija, sigurna

sam da takav rezultat proizilazi iz global-nih promena, a to je da je ženama u razvi-jenim delovima sveta obrazovanje posta-lo sve dostupnije, kao i mogućnost zapo-slenja i jednakog napredovanja.

Uprkos odličnim rezultatima istra-živanja, ima li prostora za napredak u ovoj oblasti u vašoj kompaniji?Prostora za napredak uvek ima, a mi

kao kompanija težimo ka tome da se stal-no usavršavamo. Naš cilj je da se svi naši zaposleni osećaju dobro, i da budu svesni prilika koje imaju i da budu motivisani da ih iskoriste. Takođe, važno nam je da i dalje ostanemo poslodavac koji poštuje prava svojih zaposlenih, a pre svega že-limo da opravdamo poverenje naših za-poslenih koji smatraju da imaju podjed-nako pravo na usavršavanje i edukaci-ju, kao i žena zaposlenih u Victoria Gro-up, koje smatraju da njihov profesional-ni razvoj nije ugrožen odlaskom na po-rodiljsko odsustvo. Ono što smo identi-fi kovali kao oblasti kojima ćemo se bavi-ti u narednoj godini svakako je motivaci-ja žena da preuzmu odgovornije pozici-je, ali i edukacija menadžmenta da je rad u mešovitim grupama veoma motivišuć

za sve zaposlene. Razbijanje predrasuda po pitanju muških i ženskih poslova biće još jedan pravac našeg razvoja u nared-nom periodu s obzirom da današnja teh-nologija proizvodnje dozvoljava potpu-no izjednačavanje poslova između muš-karaca i žena. Prosek žena među zapo-slenima na nivou cele kompanije Victo-ria Group danas iznosi 27 odsto, a ideal kojem težimo je 30 odsto, što je ujedno i evropski prosek.

Da li postoje neke zakonske moguć-nosti isprobane u razvijenijim ze-mljama koje bi mogle da pomognu u razvijanju rodne ravnopravnosti? Ili je ipak problem što se već posto-jeći zakoni krše i ne poštuju prava žena prilikom zapošljavanja i kada one već zasnuju radni odnos?Zakoni nisu sporni, većina ih je uskla-

đena za zakonima eu, pitanje je samo doslednosti u njihovom sprovođenju od strane poslodavaca i koliko svako od njih za sebe insistira na pružanju jedna-kih mogućnosti svim svojim zaposleni-ma. Mnoge kompanije danas ipak poslu-ju u skladu sa standardima koji postoje u razvijenim zemljama eu, a ohrabruje i to što pojedinci znaju svoja prava i spre-mni su da se za njih bore. Zajedničkim ra-dom kompanija, institucija, obrazovnog sistema i pojedinaca moguće je sprovesti i šire društvene promene, ali volja mora da postoji na svim stranama podjednako.

Da li ste, možda, imali prilike da se upoznate sa nekim primerom su-protnim od uobičajene prakse – da je muškarac taj koji se ne tretira ravnopravno u radnom odnosu?Lično ne, ali diskriminacija je nešto što

se nažalost dešava. Ono što svakako ra-duje jeste činjenica da sve više idemo ka tome da je to izuzetak, a ne pravilo. Takvi slučajevi su izolovani, ali srećom sank-cionišu se po zakonu i takve pritužbe se danas u zemlji vrlo ozbiljno razmatraju. Smatramo da ne samo poštujući zakone već i uspostavljanjem adekvatne korpo-rativne kulture i procedura rada, kojima se poštuju različitosti i prava svakog po-jedinca, kompanije umnogome mogu da promene trenutno poslovno okruženje i omoguće zaposlenima, a posebno talen-tima, da rade i doprinesu razvoju druš-tva čiji su članovi. ¶

R. MARKOVIĆ

foto: Dragan Vukosavić

2323

VREMEREME 26 / 12 / 2013

TV manijak, godišnji pregled 2013.

Devet krugova srpskog medijskog paklaKako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji

Kako veliki Dante jednom reče na početku strašnog putovanja:

Na pola našeg životnog puta, U mračnoj mi se šumi noga stvori,Jer s ravne staze skrenuvši zaluta…Tako se nađosmo u sumračnom svetu

televizije i srodnih medija na kraju 2013. Kao predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju imao sam čast da preda-jem studentima 3. godine na smerovi-ma za psihologiju, komunikologiju i no-vinarstvo, na predmetu “Kreativna me-dijska kritika, logika savremenog novi-narstva i advertajzinga”. Ovo su delovi njihovih eseja, a nama mapa za snalaže-nje u spiralnim krugovima srpskog me-dijskog Pakla.

1. krug

Limb automobilizma

Radio-stanica – “Bubanj Potok”, gde po-lovnjaci sreću naše vozače, uz eliksir podmlađivanja kilometraže

Iako prevashodno namenjena za proda-ju automobila i delova, pijaca “Bubanj Po-tok” postala je i sedište prodaje polovne

tehnike iz inostranstva, antikviteta i sta-rina, slatkiša i hrane iz Mađarske i svega onoga što ima potencijalnog kupca. Me-đutim, možda najpopularnija roba jesu razni delovi za takozvano budženje auto-mobila. Spojleri, volani, papučice, auspu-si, folije za zatamnjivanje stakala. Narav-no, najzastupljenije folije su one pod na-zivom “Ultra-dark”, kako ih je krstio je-dan kupac na Bubanj Potoku, a odnose se, naravno, na one folije sa stoprocentnim nivoom zatamnjivanja, jer kako kupac kaže: “Radimo nekog audija...”. Prepro-daja polovnih automobila u Srbiji pred-stavlja unosan posao. Neki put se to po-stiže vraćanjem kilometraže i osvežava-njem stanja automobila, kako bi auto-mobil izgledao, kako kažu na pijaci, što utegnutiji. U jednoj od reklama vraćanje

kilometraže dobilo je novi, malo blaži na-ziv. Korigovanje!

Reklame s Radio-stanice “Bubanj Po-tok”: “Restoran ‘Bašta’. Restoran broj dva, prvi posle pekare, nudi vam: jagnjeću i pileću čorbu, dimljena crevca na žaru, dimljene pileće batake i dimljena pileća krilca. Razna kuvana jela, domaće roštilj-ske kobasice, može i na kilo. Ekstra po-nuda, vruće jagnjeće i praseće pečenje sa krompirom, u Pirotskoj peći. Sve po sni-ženoj ceni, prasetina i jagnjetina može i za poneti. Vešalice u maramici, pileće belo u maramici, ekstra gurmanska pljeska-vica u maramici. I svadbarski kupus u oba restorana. ‘Bašta dva’, prvi posle pe-kare, i ‘Bašta jedan’, prvi posle mostića do kanala.”

“Ne dajte da vas varaju za katalizatore. Dođite, ispiramo katalizatore sa garanci-jom. Sve tipove, sa lambda sondom i bez nje, sa tehničkim otvorom. Proizvodimo i sve vrste auspuha od prohroma i belog lima sa dugogodišnjom garancijom. Auto servis Strava – Novi Beograd.”

(NIKOLA ŽIVOJINOVIĆ)

2. krug

Strast što pomuti razum...

Ćirilica kao uzrok nesuglasica između Srba i Hrvata. Kako su mediji opisme-njavali čitaoce sa obe strane srpsko-hr-vatske tarabe

O ovoj temi izveštavali su gotovo svi pi-sani mediji sa oba prostora. Prouzroko-vala je veliku pažnju i pomno je praće-na od strane hrvatskih i srpskih čitala-ca. Prateći medije ovih država, ono što je zanimljivo jeste da nije bilo pristrasnosti nijedne od njih. Zapravo su obe strane

2424

26 / 12 / 2013 VREMEREME

svakodnevno izveštavale javnost o naj-svežijim detaljima, ne ulepšavajući isti-nu. Ipak, da je ova tema izazvala žustre reakcije, svedoče komentari i rasprave koje možemo analizirati ispod objavlje-nih tekstova na internet portalima. Hr-vati su po tom pitanju bili znatno aktiv-niji u odnosu na Srbe. To je donekle i lo-gično, s obzirom na to da se sve ovo odvi-ja na njihovom terenu pa je i tenzija tamo veća. Na internet portalima novina u Hr-vatskoj poput, “24 sata” i “Večernjeg lista”, možemo pročitati više od 100 komenta-ra, negde taj broj doseže i preko 170, dok na srpskim online portalima “Blica”, “Ve-černjih novosti”, “Monda” uočavamo sve-ga nešto više od 1deset0. Netrpeljivost je očigledna...

(ANJA NIKOLIĆ)

3. krug

Troglavi Kerber muči proždrljivce…

Medijske reprezentacije privatnih rob-nih marki. Ponovo etrom vladaju rekla-me za proizvode čija jedina vrednost je-ste – cena! Kuca li to glad na naša vrata

Ciljna grupa reklama za robne marke “Premia”, “K Plus” i “Dobro” su svi koji žele da uštede neki dinar. Nije bitno da li ste penzioneri koji pišu ček i imaju de-set odsto popusta svake subote, zapo-sleni roditelji ili deca koja će da pojedu sve što im se da. Najnovija kampanja je

usredsređena na “Dobro”, a realizova-na u formi “spontanog” intervjua koji se vrši u prodajnim objektima “Disa”. Ljudi su pitani zašto kupuju “Dobro”, i svi su, u suštini, odgovorili – zato što je je� ino. Iako plaćeni glumci, tekst su izgovarali kao pod prisilom, onako “na pola života”, kao da ih je muka naterala da o tome pri-čaju. Sa druge strane, možda je to zapravo i bio cilj tvoraca ove reklame. Poistoveti-ti se sa onim prosečnim namučenim po-trošačem koji će reći “Jao, vidi ovu što je uštedela 3000 dinara za mesec dana kako uzdiše, moraću i ja da štedim”, i onda na-ravno uzdahne. Sve izgleda kao rinfuz roba. U jednoj od reklama, lepo obučen mlađi čovek objašnjava da nema para za bacanje, zato kupuje isključivo ovu mar-ku. Dok u kesu pakuje sve, naizgled iste proizvode, govori ovo sa pauzom između “jer nemam para” i “za bacanje”. Već im se na licima vidi da su proizvodi dobri, oce-na tri, prolazno, jestivi su, ali nikome to ne bi bio prvi izbor. Gospođa koja uštedi 3000 svakog meseca jasno kaže zašto je prešla na “Dobro”. Zato što je je� ino. Nisu pokušali kao Idea da prodaju savršenu “K Plus” čokoladu. Na kraju, sezona je sla-va, endemska pojava. Na pitanje kako će se jesti ove godine na slavi, čovek srećno odgovara “Pa dobro!” Tako “Dis” ponudi instant rešenje i poštedi ljude promena, kojih se svi plaše. Sve će biti kao i rani-jih godina, samo malo manje kvalitetno. Jasno, eksplicitno, spiker kaže koja je sle-deća slava i šta ćete kupiti. Sveti Jovan, Nikola, Gavrilo ili neko drugi, i onda ki-seo kupus, svinjski but, šunka, paprika. Jednostavno, ono što je neophodno za pripremanje srpske tradicionalne slave…

(ĐORĐE LUKOVIĆ)

4. krug

Tvrdice i rasipnici… (uvek dostupni)

Čarobno carstvo telekomunikacija. Kako nas u medijima vide oni koji nas umreža-vaju, spajaju, tarifi raju i dopunjuju

Bila jednom majka Srbija i imala je tri kćeri. Najmlađa vip uvek je zanesena i za-ljubljena, voli ekologiju i umetnost, sred-nja Telenor je apsolvent, uživa u životu i najviše voli da sluša muziku. Najstarija

je mt:S, koja je popularna i uvek je imala mnogo prijatelja sa kojima je najviše vre-mena provodila u Savamali, pored reke. Mobilne telefonije nisu jedine koje nam prodaju bajke. Izabrati svoju mrežu znači izabrati najmanje zlo, slično kao kada se bira predsednik države. Obećavaju nam lep život, mašu nam idealima ispred nosa, ponosni su na sebe i znaju šta je najbolje za mene i za sve nas. Da bi se način stvar-nog funkcionisanja sakrio i ulepšao, obe-ćanja i ponude se pakuju u šarene pokret-ne slike koje traju trideset sekundi. Če-sto, kada gledam reklame, imam osećaj da ne gledam nešto što prodaje telefone i impulse. Prodaje se nada, sreća, zaljublje-nost, lepršavost i sve što ima svaka ho-livudska romantična komedija. Bitno je samo da su ljudi naizgled obični, da se s vremena na vreme pojavi poznata ličnost i da reklama bude snimljena u Beogradu, po mogućnosti u Savamali ili u umetnič-kim objektima. Takođe je bitno da se sli-ka izbeli što je više moguće i da sunce sija direktno u oči našeg nasmejanog junaka. Reklame se uzdaju u stereotipe, a gleda-lac se tamo manje ili više prepoznaje, ali ono što je sigurno jeste da neki telefon svakako mora da ima na kojem će imati kredit. Lako je reći da su sve mreže zle, da im je pdv ogroman bez ikakvog razlo-ga, da je lakše otići u zatvor nego platiti zaostali račun ili megabajte koji su prešli limit. Ipak, sve mreže imaju tzv. džokera, nešto što ih razlikuje od drugih, a korisno je za društvo. Zbog toga je svaki čovek u reklami – umrežen...

(NATALIA CVIK) »

foto: A. Anđić

foto: FoNet

2525

VREMEREME 26 / 12 / 2013

5. krug

Gnevni i besni u močvarnoj reci Stiks... (ili na tribinama)

Izveštavanje o huliganima u štampanim medijima. Da li mediji još uvek vole gru-bu igru i još grublje navijanje

Utakmica između reprezentacije Srbije i Belgije odigrana u Gornjem Milanovcu, bila je okidač da uefa pokrene postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije, jer su na tribinama mogli da se čuju rasistički ispa-di jednog dela navijača. Ova vest je u do-maćim medijima odjeknula i čini se kao da je bilo više zabrinutosti oko toga ka-kve će kazne uslediti, nego oko samog ne-slavnog čina. Tretman domaćih navijača i njihovih rasističkih izjava u medijima je moguće videti kroz pokušaj “ublažavanja krivice”. Više nego očigledan primer za to je naslov “Večernjih novosti”, 26. novem-bra: “I posle su Srbi rasisti? Navijači Be-tisa majmunskim kricima izvređali fud-balera svog kluba.” Iako bi bilo apsurdno okarakterisati celu naciju zbog komenta-ra jednog dela publike, naslov u “Večer-njim novostima” usvaja upravo taj argu-ment koji je bio aktuelan u stranim me-dijima: da bi “sprao ljagu” sa imena Srbi-je i umanjio krivicu navijača time što će ovaj događaj uporediti sa još gorim. Ta vrsta spinovanja je i te kako prisutna u domaćim medijima, a ovaj primer teži da ukaže na to da šačica navijača nije uradi-la ništa spektakularno loše.

(IRENA DEDAKIN)

6. krug

Krivovernici i jeretici…

Vanja Hadžović, mlada nada srpske di-plomatije, po profesiji savetnica u Mini-starstvu, u slobodno vreme golišava na internetu

Vanja Hadžović, koja ima 24 godine, za kratak vremenski period uspela je da se “dokopa” visoke pozicije u Ministarstvu spoljnih poslova, za kojim mnogi žude. Zašto je njena pojava izazvala toliku pa-žnju? Zbog njene mladosti, lepote, slika na društvenim mrežama ili seksepilno-sti kojom zrači? Ne zna se razlog, ali se mora primetiti ono što je i te kako vidlji-vo, a to je da niko ni u jednom trenutku nije proverio, niti doveo u pitanje njenu moguću sposobnost obavljanja posla za koji je izabrana, jer ona nikako ne spa-da u profi l ljudi kojima je tu mesto. Da li bi ovakvu pažnju izazvao neki mladi momak sličnih godina koji na društve-nim mrežama ima fotografi je na kojima ispija alkohol ili uživa u noćnom provo-du? Dozvoljeno je različitim političarima da u emisijama zabavnog karaktera pe-vaju i igraju sa kojekakvim estradnim zvezdama, jer je to sasvim legitimno i dozvoljeno, dok se nekim drugim oso-

bama pristupa na sasvim drugačiji na-čin. Da li ovo pokazuje naš odnos prema ženama, njihovom zapošljavanju, druš-tvenim mrežama ili nečemu sasvim dru-gom? Seksizam bi se mogao navesti kao jedan sasvim korektan razlog zbog čega je do svega ovoga došlo. Večita je raspra-va o pravima i mogućnostima pri zapo-šljavanju, ali da li zaista treba odmah na ovakav “primitivan” način izveštavati o tome? Pretpostavlja se da jedna lepa, zgodna pritom mlada žena nema mo-gućnost da se zaposli u jednoj državnoj instituciji, kao i da bi potpuno legitimno bilo zaposliti mladog, zgodnog muškar-ca, ili nam se to tako samo čini? Koliko god uspevali da napravimo isti kriteri-jum za žene i muškarce pri zapošljava-nju, ovakvi primeri više ukazuju na to da je ženama mesto u kuhinji i uz decu, dok su muškarci ti koji treba da rade i donose prihode.

(NINA STOJANOVIĆ)

7. krug

Nasilnici protiv sebe i drugih, raspuštenjaci, trnovito drveće i vatra koja pada sa neba (ili društvenih mreža)

Starleta u Srbiji i Stanijina vojska. Trgo-vina intimom, zakon ponude i potražnje

Prvo što sam saznala je to da je “Stanija Dobrojević tukla po viskiju”, kako nas je naš list “Kurir” izvestio. Saznali smo tako-đe da je to devojka koja ne voli da pije, ali je posle par čašica viskija igrala do izne-moglosti sa svojim drugaricama. Ova vest me je navela na to da shvatim da je to u stvari život, da je sutra petak, da se jednom živi i otišla sam da kupim fl ašu viskija. Još jedan sličan naslov je usledio “Stanija celu noć uživala bez Filipa”; zatim nas dalje “Kurir” izveštava, sa sve grama-tičkim greškama da se “Dobrojevićka pro-vodi u klubu na Adi Huji, a ovoga puta s njom nije bio Panajotović, od koga se ne odvaja”. Sledeći naslov na koji sam naišla je “Filip: Stanija i ja smo raskinuli!”, gde on objašnjava kako su imali trzavice i kako su u fazi raskida. Posle jednog tako po-tresnog naslova sledi sledeća vest: “Sta-nija, ne mogu bez tebe: Filip pokušava da se pomiri”. On je tu “Kuriru” otvorio dušu i izjavio “Ja sam ishitreno reago-vao i ružno je sve ovo ispalo. Mnogo mi je žao zbog svega i izvinjavam se devoj-ci sa kojom sam proveo ovoliko vreme-na i što sam postupio klinački. Neću da pričam šta ću sada uraditi, ali ću se sva-kako boriti za nas. Znam da sam pogre-šio i pokušaću da sve to ispravim. Želim da je vratim!” Nakon ovoga Stanija je po-tvrdila da su oni raskinuli, na šta je njen, valjda maneken, dečko burno reagovao

foto: FoNet

2626

26 / 12 / 2013 VREMEREME

izjavom “Stanija, reci šta smo radili u sta-nu?” Pošto je starleti svega dosta, rekla je da jedva čeka da ode u Ameriku, pa da može da izađe na ulicu da je niko ne gle-da i ne procenjuje…

(TAMARA BOŽIĆ)

8. krug

Korumpirani političari zarobljeni u rijeci vrele smole, lažni savjetnici i laskavci i licemeri sa zlatnim plaštovima teškim kao olovo...

Nevena Adžemović, starleta i poslanica u Skupštini Srbije

Dnevni list “Kurir” u članku u kome se govori o poznatim ličnostima sa estrade koje su ušle u politiku pod podnaslovom “Za prsa ispred!”, donosi priču o starleti i poslanici u parlamentu Srbije – Neve-ni Adžemović. Ona ističe: “Završila sam privatni ekonomski fakultet, borim se samo i isključivo za narod. Treba nam nova ekonomija, bolji standard.” “Neve-na i Sindi: Nemamo silikone”“ – bivše čla-nice grupe “Models” Nevena Adžemović i Ivana Stamenković Sindi rekle su da ne-maju silikone. One tvrde da su “totalno prirodne”. Nevena naglašava da je “najbit-nije ono što nosite u sebi, a fi zički izgled je važan samo na “prvu loptu”. Ona se po-verila da je neke njene koleginice iz par-lamenta pitaju gde nabavlja garderobu, što joj veoma imponuje, jer “svuda u sve-tu je normalno da se javne ličnosti uklju-čuju u politiku, a samo kod nas je to tabu tema”, navodeći tako da je u Sjedinjenim Američkim Državama Ronald Regan bio predsednik, a Arnold Švarceneger guver-ner Kalifornije. Za razliku od njih, koji-ma to “niko nije osporavao”, njoj se “sva-šta spočitava”. “Još smo podložni predra-sudama i stereotipima i smatra se kako nije normalno da pevači i pevačice sede u parlamentu”, navodeći da je ušla u po-litiku iz ljubavi prema svom narodu kako bih pomogla građanima da bolje žive, ne iz materijalne koristi. Za tv Prvu Nevena

Adžemović je izjavila da se bori za prava radnika. Narodna poslanica u svojoj izja-vi zabrinuto naglašava da je Prvi maj dan “kada svi treba da se zapitamo kakva su prava radnika i kako zaista oni žive. Mi-slim da smo mi jedina zemlja... jedina ze-mlja u Evropi koja ima najviše tih sindi-kata, ali mislim da se oni nisu dovoljno izborili za prava radnika.” Na pitanje šta planira da preduzme kako bi pomogla radnicima, poslanica kaže: “Zauzeću se u parlamentu za radnike kako bi se po-boljšao njihov standard i prava. Svojim učešćem u Skupštini, o tome ću otvoreno govoriti i boriću se. Ne znam da li ćemo uspeti, ali bitno je da ćemo se potruditi”, istakla je bivša modelsica i aktuelna po-slanica. Govoreći o dužini radnog vreme-na, poslanica navodi da je idealno radno vreme od šest do sedam sati. “U Švedskoj je radno vreme šest sati, to je jedno rad-no vreme njihov legitiman... legitimno... u vidu legitimnog predstavljanja radničkog nezadovoljstva.” Na internet portalu “Ve-sti online” moguće je saznati da je “posla-nica u Skupštini Srbije Nevena Adžemo-vić odlučila da trenira izraelsku borilač-ku veštinu Krav Maga kako bi se odbra-nila od eventualnih napadača koji vreba-ju ulicama”. Ovaj portal dalje navodi da Nevena napreduje odlično, a njen trener kaže da je problem što je previše nežna, te ne može da usvoji određene aspekte samoodbrane. Cilj ove njene nove aktiv-nosti je podizanje svesti žena o nasilju, a trening joj pomaže da savlada poteze u cilju odbrane od noža, pištolja, udarca po glavi. Ženama poručuje da je “osnov-no oružje protiv opasnih nasilnika uda-rac u međunožje!”. Ipak, Nevena prizna-je da joj je koncentracija najbitnija, kako na treninzima tako i u politici.

(MIŠELA MAKSIMOVIĆ)

9. krug

Izdajice rodbine, gostiju, dobročinitelja (i sponzora)…

Karantin ispunjen neprekidnom sva-đom, okićen reklamama, nije li to mrač-na metafora naših života? Da li ljudi koji gledaju “Farmu” neguju narav svojih ma-čaka, puše elektronske cigarete, nemaju bol u zglobovima i jedu nežnu čokoladu

U celoj kući nema nijednog znaka “kultu-re” – postoji nekoliko portreta, ali ne zna se čiji su jer, osim što su crno beli (ne pri-vlače pažnju), mali su i van domašaja ka-mera. Postoji i poneki tanjir okačen po-red vazne ili nekog postera. Tu je i neko-liko odevnih predmeta koji na sebi sadr-že reklame – “Zglobex” kačket (opet jarke boje – ljubičasta), “Herbiko” prsluk (zelen). Opet postoji implicitna poruka da im pro-izvodi daju neku vrstu sigurnosti. Zami-slimo se malo nad ovim. Šta ove rečenice uopšte znače? “Koteks” – ukus nove generacije (mesni proizvodi). Da li to znači da nova genera-cija ima ukus Koteksovih proizvoda? Ili nova generacija ima čulo ukusa razvije-nije nego stara generacija, pa više voli Ko-teksove proizvode? Onda jedan deo po-pulacije oni zapravo vređaju! “Whiskas” – negujte njihovu narav (hrana za mačke). Kako oni znaju kakvu narav ima moja mačka? (Nemam mačku, ali hipotetički gledano, možda imam mačku koja ima lošu narav.) Ne želim da negujem njenu narav. Da li to znači da će se, pošto ne že-lim da joj narav ostane takva, ako uzmem hranu drugog proizvođača, moja mačka bolje ponašati? ¶

(NINA ŽIVANOVIĆ)

DRAGAN ILIĆ, nastavnik veštine, uz nesebičnu

pomoć studenata FMK u Beogradu

foto: Goran Srdanov

2727

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Iako nam se tokom protekle godine stalno činilo da se i u privredi nešto ozbiljno događa, na kraju se vidi da je realan ekonomski rezultat tih navodno važnih (negativnih i pozitivnih) događaja nepovoljan. Zbog toga se stiče utisak da je najvažnije da smo proteklu godinu, kao društvo i kao nacionalna ekonomija, kako-tako preživeli, a kako ćemo dalje – videćemo

U takvom opštem vidokrugu, mi smo se odlučili da sledećih pet “događaja” proglasimo za doga-

đaje koji su obeležili ekonomsku 2013. go-dinu, a ukratko ćemo na njih podsetiti izvesnim hronološkim redom. To što su neki od ovih događaja svrstani i u pret-hodni izveštaj značajnih događaja samo potvrđuje njihovu važnost.

Afera sa mlekom i zdravljem Iako je još u jesen 2012. godine, posle ne-zapamćene suše i katastrofalno malog roda kukuruza, stručnjacima bilo jasno da će se u stočnoj hrani pojaviti višak afl atoksina, jednog navodno kanceroge-nog gljivičnog materijala, koji se, narav-no, kasnije pojavljuje i u mleku za ljudsku ishranu, “Afera afl atoksin” izbiće tek kra-jem februara 2013. godine i ona će, pored materijalne štete, izazvati i niz ozbiljnih političkih zavrzlama i reperkusija.

Veliku nevolju proizvođača i potrošača mleka, kao političku aferu faktički je lan-sirao vojvođanski pokrajinski sekretar za poljoprivredu i funkcioner Demokratske stranke Goran Ješić, kada je na svom tvi-teru, a kasnije i na konferenciji za štampu u Novom Sadu (18. februar) obnarodovao veoma nepovoljne laboratorijske analize mleka u prodavnicama. On je tada naveo da je od 35 pristiglih rezultata laborato-rijskih analiza mleka koje se prodaje na teritoriji Vojvodine, čak 29 bilo pozitiv-no na afl atoksin, te da je o tome odmah obavešteno Ministarstvo poljoprivrede Vlade Srbije, koje dotle praktično ništa nije preduzimalo protiv takve opasnosti.

Na “kontra konferenciji” za novinare u Vladi Srbije, 20. februara, tadašnji mini-star poljoprivrede Goran Knežević je od-bacio tezu o štetnosti pronađenih količi-na afl atoksina u mleku na tržištu Srbije i istakao da je u Americi dozvoljena grani-ca njegovog prisustva u mleku čak 0,5 od-sto, dok je u Evropi, pa i u Srbiji (ergo), ona

postavljena prenisko, 0,05 odsto – pa je tu tvrdnju pokušao da osnaži i tako što je pred foto i televizijskim kamerama popio čašu mleka. U tom smislu, posle nekoli-ko dana, Knežević će Vladinom uredbom povećati i u Srbiji granicu prisustva afl a-toksina sa tih 0,05 na američkih 0,5 odsto – i tako pokušati da “legalizuje” prisustvo ovog otrova u mleku koje se nudi u Srbi-ji. No, takav manevar nije stišao aferu, a kasnije će se videti, nije spasao ni Kneže-vićev ministarski kredibilitet – dok je po-trošnja mleka naglo desetkovana, a pro-izvođači su zabeležili (nikad tačno pro-cenjene) velike štete (između 20 i 30 mi-liona evra).

U intervjuu za “Vreme”, 14. marta, Ješić je ovako ocenio razloge ove afere: “Nije slučajno evropski standard toliko strog i nije slučajno da su zemlje koje se nala-ze u našoj klimatskoj zoni (Mađarska i Rumunija) potpuno isključilo prisustvo afl atoksina u mleku, jer se plesanj u na-šoj zoni često javlja, a on je veoma opasan i njegovo dejstvo u jetri je slično dejstvu teških metala – ne možete da ga izbacite iz organizma. Zato je taj toksin toliko ri-zičan za trudnice i decu do sedam godina. To je zdravstveni aspekt našeg problema.

Drugi aspekt je, naravno, ekonomski. Srbija je ozbiljna poljoprivredna zemlja, značajan izvoznik kukuruza i žitarica, ali i mleka, naročito u regionu – a evropski limit afl atoksina nam je omogućavao da budemo konkurentni u izvozu. Sa pove-ćanjem limita tolerancije ovog toksina mi sami sebe izbacujemo sa naših tradicio-nalnih tržišta.”

Rekordna žetva i dobar rodPosle katastrofalno sušne 2012. godine, Srbiju je 2013. “Bog pogledao” povoljnim vremenskim prilikama, naročito u peri-odu sazrevanja pšenice, pa je ostvarena rekordna žetva, a ni ostale ratarske, ali i voćne kulture – nisu loše rodile (dok su

jabuke rodile izvanredno). Iako struč-njaci kažu da smo, ukupno uzevši, imali jednu prosečnu poljoprivrednu godinu, zbog prošlogodišne katastrofe, svi rezul-tati iz ove prema prošloj godini deluju veoma dobro.

Prema zvaničnim statističkim poda-cima, ove godine je, u odnosu na pret-hodnu, povećana proizvodnja pšenice za 40,2 odsto, kukuruza za 83,6 odsto, še-ćerne repe za 32,9 odsto, suncokreta za 30,2 odsto, a soje za 58,6 odsto. Naša jav-nost, do besvesti politizovana i salonizo-vana, zanimljivo, pokazala je malo razu-mevanja za ove uspehe srpskih seljaka, a slično se ponaša i ekonomska politika.

Inače, količinski podaci o proizvod-nji, u Srbiji nisu perfektni, jer se znatan deo proizvodnje ne evidentira, a kasnije se pojavljuje u sivoj zoni, naročito u si-vom prometu brašna. Zato se, na primer ukupan ovogodišnji rod pšenice proce-njuje u rasponu između 3,5 i 4 miliona tona. U svakom slučaju, rodilo je dobro, čak i ako se uzmu u obzir najrestriktiv-nije procene.

Takav rod omogućio je rehabilitaciju poljoprivrednog izvoza. Direktor udruže-nja “Žita Srbije” Vukosav Saković, počet-kom decembra, izjavio je da je za pet me-seci, od 1. jula do kraja novembra, izveze-no milion tona pšenice, što je apsolutni rekord Srbije. On je čak izneo procenu da će do nove žetve iduće godine biti izve-zeno između 1,3 i 1,4 miliona tona.

Oboren je i rekord u izvozu suncokre-ta jer je eksportovano oko 130.000 tona, dok se ranije godišnje izvozilo samo dva-desetak hiljada tona. Prema Sakoviće-vim rečima, ima izvesnih problema u izvozu kukuruza, ali je on procenio da će Srbija do sledeće berbe ipak uspeti da izveze između dva miliona i dva i po mi-liona tona. Inače, za dva meseca od ber-be, od 1. oktobra do kraja novembra, izve-zeno je blizu 400.000 tona.

Ekonomski događaji 2013.

Mnogo priče, malo vajde

2828

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Rekonstrukcija vlade, da li i ekonomske politike

Još u proleće ove godine, kada se videlo da privredni problemi sve jače pritiskuju zemlju i da se država nalazi na rubu fi nan-sijskog bankrotstva, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić pokrenuo je pi-tanje “rekonstrukcije vlade”, preteći isto-vremeno da može izazvati prevremene izbore, ukoliko ta rekonstrukcija ne bude “temeljna i duboka”. Pri tome, Vučić nije krio da mu je “ekonomija noćna mora”, iz čega se moglo zaključiti da će on kao vođa naglo ojačale Srpske napredne stranke u toj rekonstrukciji tražiti da on i njegova stranka preuzmu punu odgovornost za fi nansijsku i privrednu politiku, koju su, po koalicionom dogovoru iz 2012. godine, vodili uglavnom kadrovi ministra fi nan-sija i privrede Mlađana Dinkića i njegove stranke Ujedinjeni regioni Srbije.

Ta politička kampanja za “rekonstruk-ciju vlade” posle mnogo smišljenih peri-petija, tokom kojih je bio čak, neformal-no, u medije puštan i predlog da Vučić, bez parlamentarnih izbora, jednostavno zameni na glavnom položaju premijera Ivicu Dačića, vođu Socijalističke partije Srbije, dobro je zabavljala narod nekoli-ko meseci i potiskivala sa glavne scene realne ekonomske probleme. Napokon, 1. septembra, u Skupštini Srbije izabrano je 11 novih ministara u Vladi Srbije (koja sada ima 18 resora i 22 člana), a ključne ekonomske portfelje dobila je ili zadrža-la Srpska napredna stranka.

U prigodnom ekspozeu pri predlaga-nju novog sastava Vlade Srbije, kao i go-voru neposredno pre glasanja o novom sastavu Vlade, premijer Srbije Ivica Da-čić je prilično radikalno izmenio socijal-demokratske prioritete svoga kabineta, one koje je bio najavio samo godinu dana ranije, kada je prva njegova Vlada stupa-la na dužnost. Dačić je, naime, tom prili-kom istakao da je svrha rekonstrukcije postizanje boljih rezultata, kao i potreba i želja da se Vlada fokusira na pregovore sa eu, na zaustavljanje ekonomske kri-ze i podsticanje privrednog rasta, a po-entirao je usklikom: “Verujem u Srbiju i njenu budućnost! Ova vladajuća koalici-ja nema nadmoć samo u Skupštini, nego u narodu Srbije. To je za nas najveća po-hvala koja postoji!”

Međutim, uprkos navodnom Dačiće-vom ushićenju zbog toga što je sam “pre-živeo” rekonstrukciju, kako sada stvari stoje, raširen je utisak da su ovoj koalici-ji dani odbrojani, jer se o vođi sns-a, Alek-sandru Vučiću bez zazora govori kao o budućem premijeru Srbije.

Kad je reč o ekonomskim resorima, naj-važniji rezultat rekonstrukcije Vlade Sr-bije bio je da je dotadašnji ministar pri-vrede i fi nansija Mlađan Dinkić razvla-šćen, a njegovo ministarstvo je podelje-no na dva ministarstva – pa je ministar fi nansija postao Lazar Krstić, a ministar privrede Saša Radulović. Obojica su za manje od 100 dana već preduzeli neke početne korake koji upućuju na zaklju-čak da bi se mogla promeniti i ekonom-ska politika, što bi bilo važnije od pro-mena ličnosti.

Naime, novi ministar fi nansija Lazar Krstić je, 8. oktobra, na javnoj sednici Vla-de Srbije (koju su prenosile televizijske kamere), veoma otvoreno izneo drama-tičnu fi nansijsku situaciju u kojoj se na-lazi Srbija, zatražio politiku velike šted-nje, te izneo plan smanjivanja plata u

javnom sektoru sa godišnjim efektom između 100 i 150 miliona evra, uz pove-ćanja donje stope pdv-a sa 8 na 10 odsto, sa očekivanih 200 miliona evra novog pri-liva, a pri tome je najavio i niz širih refor-mi sistema, koje bi trebalo da budu rea-lizovane 2014. i narednih godina, kako bi novi plan fi nansijske konsolidacije drža-ve dobio na uverljivosti.

Nešto kasnije, tokom novembra, Vlada i Skupština usvojiće na Krstićev predlog i budžet Srbije za 2014. godinu, koji je, na izvestan način, ohladio preterane nade u njegovu reformsku politiku. Naime, za iduću godinu projektuju se budžetski pri-hodi od 930 milijardi dinara i rashodi od 1113 milijarde dinara. Dakle, defi cit budže-ta bio bi 183 milijarde dinara, odnosno 4,6 odsto očekivanog bruto domaćeg proi-zvoda. Ključna procena je, pri tome, da će bdp Srbije iduće godine realno porasti za samo 1 odsto. Ako ovu projekciju pri-hoda i rashoda za 2014. godinu uporedi-mo sa onim što je državi (jula 2013. godi-ne) naknadno odobreno za proteklu go-dinu – videćemo da Vlada Srbije za iduću godinu, uz infl acionu stopu od 5,5 odsto, »

NOVI RECEPT: Kad je teško – šeikfoto: Reuters

2929

VREMEREME 26 / 12 / 2013

26 / 12 / 2013 VREMEREME

planira nominalno povećanje budžetskih prihoda za nešto preko 6,5 odsto, nešto manje povećanje rashoda, za oko 5,5 od-sto, a defi cit bi se povećao za blizu 3 od-sto, dok bi njegovo učešće u bdp-u Srbije bilo manje za 0,1 procentnih poena. “Kon-solidovani defi cit”, dakle onaj koji se jav-lja kao razlika između svih javnih troško-va i prihoda budžeta svih nivoa (od repu-blike do opština, propalih banaka i javnih preduzeća) ostao bi na zamašnih 7 odsto bdp-a (preciznije, 7,1 odsto). Takva pore-đenja s jedne strane izazivaju mišljenja da Vlada Srbije zapravo nije u stanju da smanji javnu potrošnju, a sa druge stra-ne izazivaju zebnju da će se sa reforma-ma i dalje oklevati.

Povrh svega, ministar Krstić je već kra-jem novembra na međunarodnom fi nan-sijskom tržištu prodao novu emisiju srp-skih evroobveznica za milijardu dolara, sa rokom dospeća od pet godina i prino-som za investitore od 6,125 odsto. To je, inače, već peta emisija srpskih evroobve-znica od septembra 2011. godine, a druga ovogodišnja emisija. Tako se sada portfelj ovih obveznica popeo na ukupan iznos od 5 milijardi i 250 miliona dolara, od čega je Cvetkovićev kabinet zadužio jednu mi-lijardu dolara, a 4 milijarde i 250 miliona dolara ovaj Dačićev i Vučićev. Prinosi za poverioce se kreću između 5,15 odsto i 7,25 odsto, a rokovi amortizacije su između pet i deset godina.

Novi ministar privrede Saša Radulović je od starta svog mandata krenuo nešto hrabrije “uz vetar” dosadašnje ekonom-ske politike. Pre svega, on uporno zago-vara “preraspodelu” poreskih tereta koja bi išla u korist poslodavaca. Zatim, on je zaratio sa svim dosadašnjim modelima podrške privredi i sa svim institucijama koje su tu podršku obezbeđivale parama svih poreskih obveznika (Fond za razvoj, siepa). Naročito je na meti kritika što je izričito protiv dosadašnjeg načina “fi nan-siranja” privlačenja stranih investitora, putem državnih dotacija za otvaranje no-vih radnih mesta.

Šeik Muhamed i naša poslaJedna od mantri koja je ove godine služi-la Vladi Srbije da nekako prikrije depre-sivno stanje u srpskoj ekonomiji prona-đena je još početkom godine, u perspek-tivi zaključivanja nekakvih posebno

prijateljskih aranžmana sa princom Mu-hamed bin Zajed al Nahjanom, iz Ujedi-njenih Arapskih Emirata.

Naime, još 13. januara, tadašnji mini-star finansija Mlađan Dinkić potpisao je u Abu Dabiju sa Ujedinjenim Arap-skim Emiratima predugovor kojim je bilo predviđeno osnivanje zajedničkog poljoprivrednog preduzeća u Srbiji (već 31. marta) u kojem bi emiratska prehram-bena kompanija Al Dahra imala 80 odsto udela u vlasništvu, za 100 miliona evra obrtnog kapitala, s kojim bi ono kupilo osam poljoprivrednih preduzeća u Srbi-ji, sa ukupno 7452 hektara njihove obra-dive zemlje. Pri tome bi to zajedničko preduzeće zakupilo još oko 6500 hekta-ra obradivog zemljišta u državnoj svojini. Sve u svemu, predviđeni posao obuhva-tao bi oko 14.000 hektara obradive zemlje, a osim spomenutih 100 miliona evra, Al Dahra bi preuzela obavezu ulaganja još 100 miliona evra za izgradnju sistema za navodnjavanje na oko 10.000 hektara. Taj posao, međutim, kasnije nije zaključen, a razlozi nisu navedeni. Ipak, Srbija je do-bila dva puta po 100 miliona evra kredi-ta za poljoprivredu i projekte za navod-njavanje iz Ujedinjenih Emirata.

Nešto kasnije, na kraju proleća, ppv Aleksandar Vučić i ministar Mlađan Din-kić su sa šeikom Muhamedom zaključi-li izvesni aranžman za formiranje novog “nacionalnog prevoznika” na ruševinama starog Jata, a sa avionima emiratske avio-kompanije “Etihad”. U početku, javnosti je bilo naznačeno da je to “posao veka”, da je tako pod krilo jedne velike svetske kompanije stavljen naš večiti gubitnik, što će ga spasti od gašenja, a Srbiju osta-viti u krugu zemalja sa sopstvenom avio-kompanijom itd.

U stvari, još ne znamo kada je i da li je, pravno gledajući, ugašen jat i stvoreno novo zajedničko preduzeće ili je samo do-kapitalizovano staro preduzeće sa novim imenom, Er Srbija, kreditom za koji ga-rantuje Vlada Srbije (kao i za stare Jato-ve dugove) – ali sigurno znamo da je Vla-da Srbije u oktobru dala garancije Jatu da se zaduži za 100 miliona dolara kod “Etihada”, kako bi kompanija “Er Srbija”

iznajmila nove avione, to jest zakupila stare, ali u odličnom stanju.

Priča o značajnim perspektivama koje se Srbiji otvaraju u saradnji sa šeikom Muhamedom ima poentu u tome što se računa da će Ujedinjeni Emirati održati navodno već dato obećanje o budućem povoljnom kreditu Srbiji od preko tri mi-lijarde dolara. Taj iznos je već ukalkuli-san u budžet Srbije i strategiju fi nansij-ske konsolidacije, ali nema pouzdanih in-formacija kako teku pripreme za zaklju-čenje ovog fi nansijskog posla.

Promocija gradnje gasovodaU nedostatku boljih realnih ekonom-skih događaja u toku 2013. godine, mo-ramo u ovaj pregled uvrstiti i “svečano pokretanje” izgradnje kontinentalnog gasovoda Južni tok i na teritoriji Srbije, 24. novembra. Zapravo, radovi su pokre-nuti samo simbolično, zavarivanjem dve cevi kod bačkog sela Šajkaš i “akademi-jom” u Palati federacije u Beogradu, na kojoj su govorili najviši predstavnici Sr-bije, sa predsednikom Tomislavom Niko-lićem na čelu, a sa ruske strane glavna lič-nost je bio predsednik Gasproma Aleksej Miler (govorkalo se da se priželjkivalo da na ovu promociju dođe i sam predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, ali on se tada našao u poseti Vatikanu).

Ceo ovaj ogromni međunarodni proje-kat, za koji je Srbija veoma zainteresovana, bio je na neki način u središtu i jednog veli-kog unutrašnjopolitičkog natezanja izme-đu naprednjaka i socijalista u vladajućoj koaliciji, a “pojavni oblik” tog natezanja bio je višemesečni sukob ministarke energeti-ke Zorane Mihajlović sa generalnim direk-torom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem – sukob koji dosad krasi nerešeni rezultat. U pozadini tih sukoba i sporova zapravo je pitanje da li Vučićeva struja u sns-u može nešto učiniti u Srbiji i mimo ruske volje, a na liniji evropskih pritisaka na čitav taj projekat. Zbog toga što u Evropskoj uniji smatraju da se Južnim tokom, pored tra-dicionalno pravoslavnog i panslovenskog, uspostavlja i snažan ekonomski koridor za ruski uticaj na Balkanu. ¶

DIMITRIJE BOAROV

� Privredna kriza u Srbiji se 2013. povećavala. To ne mogu da ublaže ni vesti o relativno stabilnom kursu dinara i rekordno niskoj infl aciji

3131

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Crni kontinent u raljama svetskih sila

Otimači afričkog blagaVelike sile se ponovo bore za “crnu Afriku”. Ali, kao i krajem devetnaestog

veka, utakmica Amerike, Kine, Indije i posustalih evropskih država je borba

za resurse. Niko ne mari za Afrikance – najsiromašnije potrošače na svetu.

U senci okršaja velikih, u decembru je južno od Sahare započela nova serija

bratoubilačkih sukoba. Ekonomija predstavlja zajednički imenitelj svih priča

na najgladnijem kontinentu – i onih koje bude nadu i onih najtragičnijih

3232

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Mnogim ljudima je dosadno da slušaju priče o ekonomi-ji. Iako znamo da je veoma važna, veliki deo naših pri-

vatnih i društvenih preokupacija i stra-hova ostaje neokrznut ekonomskim pi-tanjima. U Podsaharskoj Africi nije tako. Svaka afrička priča je, praktično, priča o ekonomiji. I seks dobija novu dimenziju kada iz svih džepova i slamarica ne mo-žete da istresete pare za jedan jedini kon-dom. Čak i masovni zločini i etnička či-šćenja, česti saputnici novije afričke isto-rije, iznad svega su zločini “iz ekonomije”.

Malo ko južno od Sahare sanja balkan-ske državotvorne snove i pokušava da na-pravi lokalnu verziju “Prirodne Albanije” ili “Velike Srbije”. Prava mera afričke drža-ve je ona koja omogućava da se redovno jede ili mnogo krade. Veličina države je tu

sasvim sekundarna, a promena granice obično postane važna onda kada može da obezbedi da neka manjina stekne mono-pol nad prirodnim bogatstvima na “svo-joj teritoriji”. Svebalkansko “gde su naši grobovi, tu su naše zemlje” prevedeno u afrički kontekst glasilo bi: “gde su profi -tabilni resursi, tu je naša zemlja”.

Za mnoge je glavni ili jedini raspoloži-vi resurs državni aparat – kontrola nad polugama vlasti je neuporedivo važnija i isplativija nego kontrola nad teritori-jom. Zato malo ko u Africi mari za grani-ce. Tipična podsaharska država “prestaje” negde na obodu prestonice i iznenada se pojavljuje na važnim raskrsnicama, mo-stovima i oko rudnika – svuda gde mi-zerno plaćeni vojnici i službenici mogu da “istresu” malo para od onih koji nešto imaju, a ne mogu da ih zaobiđu.

ideologija gladi i pohlepe

Nažalost, glad i pohlepa su odavno po-stale dve glavne “afričke ideologije”. I jed-ne i druge ima u izobilju. Hronično gladni žele redovno da se hrane: pohlepni uglav-nom hoće da prigrabe afričke resurse.

Mnogi od njih nisu Afrikanci. Globalna “jagma za Afrikom” je ponovo, kao i kra-jem devetnaestog veka, borba za podsa-harska bogatstva. Neoliberalni kapitali-zam ne posmatra Afrikance čak ni kao “ljudski resurs”. Siromašne stanovnike cr-nog potkontinenta danas, po pravilu, do-življavaju ili kao prepreku ili kao napast, ili ih prosto ignorišu. Za zapadane pre-duzetnike sklone visokom riziku i veli-ke multinacionalne korporacije Afrikan-ci su obično balast, šačica “jadnika” koja sedi na hrpama prirodnih bogatstva – i smeta. Za stanovnike bogatih zapadnih zemalja crni ljudi su najčešće pošast, pre-teća najezda očajnika koji u medijima če-sto bivaju uokvireni kao kradljivci stvari i poslova. Za velike zapadne proizvođače – u vremenu u kome važi “konzumiram dakle postojim” – oni su bezvredna, za-nemarljiva ili sasvim nepostojeća kate-gorija potrošača.

I moćni “prijatelji” Afrike su veoma škrti – uglavnom su brižni na rečima, pred kamerama, tokom samita šefova

razvijenih država. Iako i dalje uživa veli-ko poštovanje, svuda na potkontinentu je primetno rastuće razočaranje čak i Ba-rakom Obamom. Kada je jula 2009. godi-ne prvi put došao u Ganu, svoju postojbi-nu, parlament je skandirao: “Da, mi mo-žemo!” Ali Obama više nije simbol nade. Afrika nije bila u vrhu njegovih priori-teta, a ogromni američki budžetski defi -cit mu je poslužio kao izgovor za slanje tek mizerne pomoći regionu, koji je i dalje najveća žrtva zapadnog mešanja i meše-tarenja. Nažalost, Obama je (p)ostao je-dan od onih “sinova Afrike” koje mnogi crnoputi Afrikanci nazivaju “kokosovim orasima” – crni spolja, beli iznutra, preo-kupirani pitanjima i stvarima koje zani-maju (dobrostojeće) belce.

kineski faktor

Dok Obama deluje neočekivano rav-nodušno, njegova Amerika vodi računa o svojim strateškim i ekonomskim inte-resima. Politika dvostrukih standarda je ostala glavno obeležje njihovog ostvari-vanja. Tako je oteran Loren Gbagbo, vođa Obale Slonovače, ali Loran Kabila, ništa bolji predsednik strateškim sirovinama bogatog Konga, i dalje ima snažnu ame-ričku podršku. Ipak, sad najdosledni-je stoje uz veoma loše lidere koji su im veoma važni u “ratu protiv terora”. Čini se da režimi u Ruandi, Ugandi i Etiopiji mogu da računaju na američku blagona-klonost, podršku i novac – šta god radili.

Strah od rastućeg kineskog uticaja predstavlja jedan od glavnih razloga što Obamina Amerika nije još više okrenula leđa ostatku Afrike. Vašington, sa svojom haškom fi lijalom, više nije jedino skladi-šte geopolitičke “šargarepe”. Obama je od-lučio da ove godine ne poseti Keniju, ze-mlju svoga oca, pošto je na predsednič-kim izborima pobedio Uhuru Kenijata, koga je Međunarodni krivični sud u Hagu prethodno optužio za ratne zločine. Mla-di predsednik se posle izbora našao pod ogromnim američkim pritiskom – i od-lučio da mu prva zvanična poseta bude Peking.

Kina je afričkim liderima ponudila al-ternativu i tako omogućila da ignorišu mnoge zapadne zahteve. Kineski komu-nisti danas “sipaju novac” u Afriku i ne vezuju ga za politička uslovljavanja. Pri tome Kina pomaže na najbolji mogući

KANAĐANI U AFRICI: Rudnik zlata u istočnom KonguFotografi je: Reuters

3333

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

način – pomoću investicija, a ne preko humanitarne pomoći koja izaziva anti-razvojnu zavisnost. Ne samo da je da-nas najveći strani investitor već je i prvi veliki investitor od kraja kolonijalizma. Preko 2000 kineskih kompanija je aktiv-no u Africi. Pored toga, Kina je odvojila i 75 milijardi dolara za pomoć ljudima na potkontinentu.

Uprkos verovanju da najviše ulaže u rudnike i eksploataciju sirovina, Kina uglavnom investira u proizvodnju elek-trične energije i puteve, neretko u obla-stima gde se oni ne koriste za transport strateških resursa. Jedino političko ogra-ničenje koje nameću Kinezi vezano je za Tajvan. Samo četiri afričke države koje imaju diplomatske odnose sa “ostrvskom Kinom”, među kojima su Burkina Faso i Gambija, ne dobijaju pomoć Pekinga.

Ohrabruje i to što Kinezi nisu značajni-je doprineli zaduženosti podsaharaskih država – čak razmišljaju da otvore razvoj-nu banku koja bi predstavljala konkuren-ciju Svetskoj banci. Kina je u Afriku po-slala i 18.000 lekara, od kojih mnogi žive

u nekim od najizolovanijih mesta. Što je najvažnije, Kina ima ogromno iskustvo u iskorenjivanju siromaštva, posebno na lokalnom nivou, što predstavlja jedan od glavnih problema na kontinentu čije se stanovništvo svake godine uveća za 35 miliona ljudi.

Privlačnost Kine povećavaju i ogro-mna frustracija i nezadovoljstvo rezul-tatima demokratizacije. Slobodni izbo-ri su doduše sve češći, ali se u mnogim zemljama živi sve gore. Poslednjih godi-na, obično uz manja ili veća krvoprolića, jednog jakog lidera posle izbora zameni novi, ali demokratske institucije ostaju slabašne. Brojna ministarstva, vladini biroi i agencije predstavljaju karikature imena koje nose. Osnivaju ih ili po dikta-tu Zapada, ili zato što je neki lokalni vođa nanjušio da se na tome mogu uzeti neke zapadne pare.

politika praznog stomaka

Ipak, jedan od glavnih problem broj-nih afričkih potemkinovih demokratija nije to što su, bar iz ugla nas koji živimo

u Evropi, nezamislivo siromašne, već či-njenica da su podsaharske slabe države istovremeno i veoma siromašne i više-nacionalne. Velika etnička heterogenost i ekstremno loša pa i, bez preterivanja, be-zizlazna ekonomska situacija karakteri-šu stalno rastući broj “vrućih tačaka” u zapadnoj i centralnoj Africi. Posle Mali-ja žrtve ovog eksplozivnog spoja postale su ove godine Centralnoafrička Republi-ka i Južni Sudan. Još nekoliko zemalja je na ivici etničkog ili verskog krvoprolića. Ali, zašto je toliko rizično spajati demo-kratiju i etničku heterogenost u ekstre-mno siromašnim državama?

Hronična beda ima svoje zakone i svo-ju logiku. Smisleni pojmovi u tim zemlja-ma nisu, na primer, promene ili neprista-janje, već opstanak i odustajanje, od sve-ga sem od najelementarnijeg životarenja. Svi odavno znaju da im ni dobra ni bolja vladavina neće doneti više posla i hra-ne. U ovim zemljama ne samo pristo-jan život već i preživljavanje zavise pr-venstveno od etničkih mreža i veza, što doprinosi tome da skoro svaki sukob i

GAS I NAFTA U NIGERIJI: Gasovod, ilegalna “rafi nerija” na� e i transport rekomFotografi je: Reuters

3434

26 / 12 / 2013 VREMEREME

nasilje odmah postanu nacionalno ili ver-sko pitanje.

Politika u velikom delu Afrike nije, kako je rekao Žan-Fransoa Bajar, mu-dri francuski politikolog, samo “politi-ka stomaka” – već prečesto politika pra-znog stomaka. Etničke i verske zajed-nice koje nemaju vlast čekaju da – za-hvaljujući izbornoj pobedi ili, što je če-sto mnogo izglednije, uspešnom puču

grupe sunarodnika – konačno dođe “nji-hov red da jedu”, dok one čiji predstavnici drže poluge moći znaju da bi gubitak vla-sti značio da je došao “njihov red da gla-duju”. Fizički opstanak je u velikim delo-vima kontinenta toliko vezan za porodi-cu, klan ili narod (pleme) da samo potpu-na budala neće glasati kao njegovi rodite-lji. Čak i u zemljama u kojima su mešani brakovi relativno česti politika i politička

mobilizacija idu skoro isključivo po et-ničkim osnovama. Sindikati i nevladine organizacije su ili slabe i beznačajne, ili predstavljaju način da etnički ili verski zasnovane mreže lakše ostvare interese i poboljšaju životne uslove pripadnika za-jednice, bilo na lokalnom bilo na nacio-nalnom nivou.

U takvim uslovima čak i mala nestabil-nost ili promena, kakvu mogu da donesu

Najbogatiji crnac na svetuBarak Obama je najmoćniji crni čovek. Kakav god da bude konačan bilans njegove osmogodišnje vladavine, činjenica da je jedan “sin Afrike” uspeo da postane najmoćniji čovek na svetu obezbediće mu mesto u istoriji – i verovatno omogući-ti da, pored Mandele, bude jedini crnac na čijoj će se sahra-ni okupiti lideri i ugledne javne ličnosti iz celog sveta. Ipak, kritike odluke da na početku prvog mandata dobije Nobe-lovu nagradu, koje se i danas često čuju, pokazuju da mno-gim belim ljudima nije lako da razumeju koliko je Obamina izborna pobeda velika i istorijska i šta ona znači stotinama miliona ljudi koji su zbog tamne boje kože vekovima posma-trani kao profi tabilna roba ili je ina posluga.

I Aliko Dangote, najbogatiji Afrikanac i 43. naj-imućniji čovek na svetu, pokušava da ostane zapamćen kao heroj. To neće biti lak zadatak. Najbogatiji crnac u istoriji je do svojih dvade-set milijardi dolara došao zahvaljujući vezama sa nigerijskim političarima koji su mu obezbe-dili profi tabilne privilegije. Strategija koju on koristi američke diplomate su, prema Vikilik-su, opisale rečima “dovedi svoje sunarodnike do prosjačkog štapa”. Nigerijski opozicioni me-diji pišu da je Dangote “otelotvorenje korupci-je” i da je “nezamislivo bogatstvo” uvećao “ro-bovskim ugovorima” koje potpisuju zaposleni radnici i monopolom, između ostalog, na šećer, cement i pirinač. Od početka osamdesetih ra-zličite vlade su uvodile astronomske carine ili potpuno zabranjivale uvoz robe koju su proizvodile njego-ve fi rme, uključujući pastu, koja je važan deo ishrane nige-rijske sirotinje, i “voskirana platna”, od kojih Nigerijci šiju omiljenu odeću živih boja kod krojača na velikim pijacama.

Vikiliks je zaslužan i za razbijanje mita koji je Dangote go-dinama izuzetno uspešno širio o sebi – da dolazi sa dna i da njegov život predstavlja uzornu priču o tome kako od bede stići do bogatstva. U stvarnosti, on potiče iz bogate trgovač-ke porodice iz naroda Hausa sa muslimanskog severa dubo-ko podeljene zemlje. Opozicioni list “Osun difender” napi-sao je u oktobru za ovog tajkuna, koji kontroliše tržište ce-menta, da je “cementirao Nigerijce u trajnom siromaštvu”. Cene mnogih njegovih proizvoda su dvostruko veće nego u zemljama u okruženju. Liberalni list, čiji je glavni urednik

2007. godine preživeo pokušaj ubistva (metak je probušio njegov ka an, ali je ostao nepovređen), smatra da “Dango-te ubija Nigerijce ekonomskim terorizmom”.

Ali to nije stav velike većine građana. Dangote voli da govo-ri o “nigerijskoj industrijskoj renesansi” i u javnim nastupi-ma sebe poredi sa Džonom Rokfelerom i “železničkim baro-nima” koji su početkom 19. veka udarili temelje američkom ekonomskom rastu i globalnom uticaju. Ovakva retorika i naklonost državnih medija donele su mu ogromnu popular-nost – “prosečan Nigerijac smatra da je on, i što je još važni-je, njegov način poslovanja, model na koji se treba ugleda-ti”, napisale su američke diplomate.

Za obožavaoce on je primer da “Nigerija može da postigne više od trampe i trgovine” i “najveći afrički preduzetnik”, čovek na koga je Zapad ljubomoran i ljut, jer stvari radi “za nas i na naš način”. Kritičari pak tvrde da je nezasiti rentijer, tužna slika uspeha u naciji koja “obožava bogatstvo i ima lo-povsku vlast”. Tajna njegovog uspeha je da je još početkom sedamdesetih dobio monopol na cement u trenutku kada je vlast zahvaljujući “petrodolarima” krenula da ulaže no-vac u seriju, uglavnom promašenih, “kapitalnih projekata”. “Da li je potrebno biti genije da bismo zaključili da bi sva-ko ko dobije ovakvu privilegiju postao instant milijarder?”, piše jedan nigerijski bloger. Nažalost, radi se o “biznis mo-delu” koji je proizveo veliku većinu podsaharskih tajkuna.

POLITIKA I BIZNIS: Predsednik Nigerije Gudlak Džonatan i milijarder Aliko Dangote

Foto: Reuters

3535

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

izbori ili produžena suša, preti da pore-meti krhku ravnotežu koja je uspostav-ljena na veoma niskom nivou. Pri tome, čak i male razlike u standardu života iz-među pripadnika različitih zajednica, koje su i ranije mnogima izgledale kao velike i nepravedne, u novim okolnosti-ma mogu lako biti iskorišćene kao po-vod za nasilnu – i “pravedniju” – redistri-buciju majušnog bogatstva i oskudnih resursa.

Ovo je posebno izraženo u višekonfesi-onalnim zemljama u centralnoj i zapad-noj Africi u kojima su muslimanske za-jednice trgovačke – i (malo) manje siro-mašne nego hrišćanske. Nomadski način života i islamski univerzalizam su, izme-đu ostalog, doprineli da muslimani lakše naprave postojane mreže i veze na veli-kom prostoru, koji prevazilazi današnje granice. Oni su danas često uspešniji u (legalnoj i ilegalnoj) trgovini, čak i u onim zemljama u kojima su poluge vlasti već decenijama u rukama hrišćana.

krvoprolića

Ovakav spoj religijskih razlika i ubi-stvene bede treba imati u vidu ako želi-mo da bolje razumemo krvoproliće koje je počelo u Centralnoafričkoj Republici. Procenjuje se da je početkom decembra oko hiljadu civila ubijeno samo u glav-nom gradu Banguiju. Nezamislivo su strašne slike male dece koja su namer-no sakaćena mačetama. Džoana Mariner iz “Amnesti internešnela” je rekla da pred-stavljaju “klasične primere ratnih zločina i, pošto su počinjeni sistematično, zloči-na protiv čovečnosti”. Svedoci tvrde da je pokolje, tokom kojih su donedavno dobre komšije počele međusobno da se ubijaju, započela hrišćanska milicija koja je ubi-jala muslimane, a da su zatim pripadni-ci muslimanske milicije ubijali hrišćane. Ova većinski hrišćanska zemlja je deveta najsiromašnija zemlja na svetu. Prošlog marta je u roku od dve nedelje promeni-la tri šefa države. Od tada nema ni poli-ciju, ni vojsku, ni sudove.

Nažalost, Obama je u Bangui poslao Samantu Pauer, ambasadorku sad pri un, koja umesto o miru voli da govori o prav-di i humanitarnim intervencijama. “Mi-slim da još uvek ne znamo prave razme-re onoga što se ovde dogodilo prethod-nih dana, nedelja i meseci. Ali se svakako

Balkan – afrički baukPojam Afrika – podrazumeva se ona crna, jedan je od glavnih bauka u Srbiji. Dobila je konotacije fatalne opasnosti i u javnom govoru se obično pominje kao živi primer u kojoj meri su navodno pogubne alternative “evropeizaciji”, koja je promovisana kao “jedina razvojna opcija” zemlje sa bezidejnim vođama. Direk-torka uticajne “nevladine” organizacije tako tvrdi da “jedna zajednica u kojoj ne funkcionišu centralne institucije može da postane Afrika, mislim, može da po-stane živi pesak”. Vođa jedne “moderne”, “proevropske” stranke je Afrikance opi-sao kao kanibale. Tvrdnja “mi nismo Afrika”, koja se često može čuti, sugeriše da veliki broj građana i stručnjaka veruje da, nažalost, čak i samo pominjanje afrič-kih argumenata i uvida podrazumeva “pristajanje” na nezadovoljavajuće stanje Srbije. Pri tome kada kažu “ceo svet”, mnogi misle na Zapad.

Ni Balkan nije ništa manje ozloglašen u Podsaharskoj Africi. Strah od balkani-zacije – ali i ukazivanje na brojne sličnosti između dva složena regiona – prisu-tan je u afričkoj politici još od dvadesetih godina prošloga veka. Patris Lumum-ba, prvi premijer većeg i nesrećnijeg od dva Konga, istakao je 1958. godine da iz-begavanje “balkanizacije nacionalnih teritorija” predstavlja jedan od najvažni-jih zadataka za neiskusne crne političare koji će par godina kasnije postati vođe bivših kolonija. Stiv Biko, legendarni južnoafrički studentski lider, Balkan pomi-nje u istorijskom govoru u kome je građane pozvao da ne prihvate bantustane i da nastave borbu protiv aparthejda: “Mi crni ljudi moramo u svakom trenutku imati na umu da je Južna Afrika naša zemlja i da cela pripada nama. Arogancija koja je učinila da beli ljudi putuju čak iz Holandije da bi došli ovamo, balkanizo-vali našu zemlju i premeštali nas unaokolo, mora da bude uništena.”

Bauk balkanizacije u Africi, pored straha od posledica bilo kakve promene grani-ca višenacionalnih država, ima i neke specifi čno podsaharske dimenzije – snaž-no se, između ostalog, vezuje za slabost malenih država, rasizam i kolonijalizam. Ašile Mbembe, jedan od vodećih afričkih intelektualaca, ističe da je kolonijal-na “balkanizacija kontinenta cepkanjem na lavirint mikrodržava koje nisu eko-nomski održive” dovela do toga da one “budu više povezane sa Evropom nego sa svojim okruženjem”. Ipak, ima i autora koji neke od uzroka siromaštva, čestih ratova i hronične nestabilnosti u Africi, vide u nedovršenoj balkanizaciji i tvr-de da je “Evropa našla mir kroz balkanizaciju” velikih imperija i da su “beskraj-ni” ratovi trajali sve dok i “Balkan nije balkanizovan”.

JUČE KOD NJIH, DANAS KOD NAS: Dominik Stros Kan u Južnom SudanuFoto: Reuters

3737

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

slažem da je počinjeno nešto, što izgle-da kao zločini protiv čovečnosti”, rekla je tokom kratke posete Centralnoafrič-koj Republici moćna ambasadorka i au-torka knjige Problem iz pakla: Amerika u dobu genocida.

Krvoproliće kome se ne nazire kraj je ovog decembra počelo i u susednom Juž-nom Sudanu, najmlađoj afričkoj državi. Ali sukob u zemlji koja je posle višedece-nijskog rata postala nezavisna 2011. godi-ne, nije verski već etnički. Međusobno su zaratili donedavno “dobri momci” – mi-ljenici Džorda Klunija i američkih fun-damentalističkih crkava i paracrkvenih organizacija koje su prethodnih godina potrošile ogromne količine novca na od-vajanje ove sušne i gladne teritorije od ve-ćinski muslimanskog Sudana. Danas se bivši potpredsednik Riek Mačar i njego-vi nuerski sunarodnici bore protiv vla-dinih trupa i režima predsednika Salve Kira, koji je Dinka. Nueri su drugi najbroj-niji, a Dinke najveći narod u zemlji u ko-joj ima mnogo “spavaće bolesti”, najgore malarije, i na� e koju nije lako transpor-tovati do najbliže luke – koju kontrolišu muslimani koji se (još uvek) nisu uklju-čili u najnoviji sudanski rat.

ekstrakcione enklave

Ali podele u Sudanu i Centralnoafrič-koj Republici nisu ni nove ni sasvim afrič-ke. One imaju korena u činjenici da su mnoge afričke teritorije bile sasvim nei-splative zapadnoevropskim kolonijalnim gospodarima. Afrika jeste bogata sirovi-nama, ali je uglavnom reč ili o malim i izo-lovanim “ekstrakcionim enklavama”, ili o većim oblastima unutar jedne ili nekoli-ko susednih država.

Van ovih prostora – koji su opisivani kao “geološki skandal” – leže ogromna prostranstva “beskorisne Afrike”, kako su ih nazivali francuski političari fru-strirani neočekivanom neisplativošću. Politika “zavadi pa vladaj” je zato s vre-menom postala jedno od glavnih sred-stava pomoću kojih su svi kolonijala-ni gospodari crne Afrike pokušavali da smanje ogromne troškove “održavanja” svojih preskupih poseda. Ovakvo pojef-tinjavanje vladavine je, nažalost, podra-zumevalo identitetski inženjering oličen u “izmišljanju plemena” u delovima Afri-ke, u kojima pre kolonijalnog doba nije postojala plemenska ili nacionalna svest. “Plemenske karte” koje su izdavale kolo-nijalne vlasti cementirale su kasnije ove

nove podele među ljudima, koji su rani-je imali mnogo fl uidnije identitete. Štavi-še, Darfur i današnji Južni Sudan – kao dva izuzetno neisplativa regiona – Bri-tanci su izložili najekstremnijoj i najbe-zobzirnijoj formi kolonijalne manipula-cije identitetima.

lenjinizam i crnačka svest

I u Južnoj Africi se iza rasnih podela kriju ogromne ekonomske nejednakosti. Beda danas predstavlja glavnu pretnju po najveće Mandelino dostignuće – mir-nu koegzistenciju različitih rasa. Nezapo-slenost među mladim crncima iznosi pre-ko pedeset odsto i mnogi podržavaju lide-re “Koplja nacije”, raspuštenog krila Man-delinog Afričkog nacionalnog kongresa. Iako su “rođeni slobodni”, posle završet-ka aparthejda većina živi skoro identič-no kao i njihovi roditelji. Praktično nema društvene mobilnosti i Južna Afrika za veliku većinu crnačkog stanovništva više ne deluje ništa bolje od ostatka kontinen-ta. “Pogledajte kuće gde oni žive i oblasti

ŽIVOT I RAT: Deca izbeglice i red za hranu u Kongu; dečak vojnik u

Centralnoafričkoj RepubliciFotografi je: Reuters

3838

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Homofobična tolerancijaU Africi je veoma teško biti gej. Predsednik Senegala Maki Sal tvrdi da je njegova zemlja “jako tolerantna”, ali da “još nije spremna da dekriminalizuje homoseksualnost”.

Senegalski predsednik je izrekao činjenicu koja svuda u Pod-saharskoj Africi zbunjuje posetioce sa Zapada – mnogi divni ljudi postaće vrlo netolerantni, ponekad i histerični, već na sam pomen homoseksualnosti. Odnosi između osoba istog pola predstavljaju krivično delo u čak 38 afričkih država. U Nigeriji samo jedan odsto stanovnika smatra da “društvo tre-ba da prihvati homoseksualnost”, a najtolerantnija je Južna Afrika u kojoj se 32 odsto stanovnika ne protivi gej ljubavi. Štaviše, jedna od najvećih grešaka koju gej pridošlica može da učini jeste da svojim novim, ljubaznim i toplim afričkim prijateljima otkrije sklonost prema istom polu.

Može se reći da postoji konsenzus po pita-nju homoseksualnosti u velikoj većini ze-malja regiona. Jedan od dva glavna uzroka ovog “afričkog izuzetka” je vezan za odnose sa Zapadom u prošlosti, dok drugi održava jedinstven odnos između religije, prvenstve-no svetih tekstova, i ekstremnog siromaštva.

Medlin Bantin, kolumnistkinja “Gardijana”, podseća da je “istorija zapadnog prisustva u Africi obeležena zločinima” – od trgovine robljem i serije kolonijalnih genocida do ne-okolonijalne dominacije i stalnog mešanja – i da danas “sve što miriše na to da Zapad-njaci govore Afrikancima šta treba činiti od-mah izaziva iskazivanje prezira”. Sam način na koji pitanja vezana za prava gej osoba ula-ze u političke rasprave doprinosi osnaživanju shvatanja da je “homoseksualnost neafrička”. S druge strane, u uslovima sveprisutne bede biblijske i kuranske metafore deluju “živo”, one verno odražavaju okolnosti u kojima žive milioni ljudi i čine da verovanje da je “Bog osudio homoseksualnost” po-stane još snažnije.

Postoje i drugi uzroci. Vladari mladih afričkih država bili su preokupirani ogromnim problemima i mnogi nisu imali vremena da se bave ovim pitanjem. Danas je to mnogo teže, uglavnom zbog velikog uticaja hrišćanskih i islamskih fun-damentalista koji su u region stizali iz sad ili su se vraćali po-sle školovanja na ultrakonzervativnim školama u islamskom svetu. Ima i lidera koji, da bi skrenuli pažnju sa brojnih neu-speha, u javnim nastupima namerno podstiču homofobiju. Robert Mugabe, predsednik Zimbabvea, homoseksualnost je nazvao “zapadnom perverzijom” koja je “nametnuta Africi”.

Pokušaj Obamine administracije da pomoć veže za dekrimi-nalizaciju izazvao je negativne reakcije čak i u tradicionalno proameričkoj Liberiji. Samo tri dana pošto joj je 2011. godine uručena Nobelova nagrada, predsednica Elen Džonson Sir-lif je poručila da će staviti veto na svaki zakon koji bi legali-zovao homoseksualne odnose. U Ugandi, jednom od glavnih

saveznika sad, savetnik predsednika Joverija Musevenija je izjavio da je “homoseksualnost ovde tabu” i “da je ta Oba-mina ideja nešto što će biti shvaćeno kao gnusno u svim ze-mljama koje mi padaju na pamet”. Nepromišljeno vezivanje pomoći za “ranjivu i nepopularnu manjinu” imalo je nega-tivne posledice po stigmatizovane pojedince. O razmerama problema svedoči i činjenica da većina gej muškaraca koja pozove broj za pomoć pri “Centru za resurse o sidi” u Adis Abebi traži da im se pomogne da “promene seksualne navi-ke kako bi izbegli diskriminaciju”. U Etiopiji je pre nekoliko godina ubijen američki diplomata koji je bio gej.

Ipak, duboki koreni problema uglavnom nisu podsaharski. Štaviše, nije reč samo o Africi. U velikom delu sveta homo-fobija je relativno skorašnja pojava. Na primer, Indonezija, danas jedna od najhomofobičnijih država, bila je tradicio-nalno neuporedivo tolerantnija od Holandije, svog koloni-jalnog gospodara, u kojoj je homosekaulnost kažnjavanja smrću do 1811. godine.

Kolonijalni gospodari su posle Drugog svetskog rata ko-načno oterani, ali su ostali na snazi nametnuti drakon-ski zakoni i norme koje su održavale vrednosti evropske srednje klase. Prema istraživanju Hjuman rajts voča više od pola zakona koji širom sveta danas kriminalizuju ho-moseksualnost doneli su zapadni kolonijalni gospodari, uglavnom Britanci.

Četiri decenije posle odlaska Portugalaca, najbrutalnijih i najupornijih gospodara, crna Afrika je preplavljena američ-kim evanđelističkim i pentakostalnim propovednicima. Sve su glasniji i njihovi “dobri” lokalni đaci. Boreći se za duše ver-nika i to malo novca koji imaju, oni u Ugandi i drugim zemlja-ma manje ili više otvoreno propovedaju – “ubij pedere”. Ve-ličina njihovog uspeha ne obećava da će u dogledno vreme život gej ljudi u Africi postati lakši. Z.Ć.

NIGER: Tradicionalna plemenska heteroseksualna maškaradaFoto: Reuters

3939

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

Afričke selebriti kolonije

Od Andželistana do KlunistanaGlumci, muzičari i manekeni krstare siromašnom Afrikom. Da li pomažu ili odmažu, i koliko to ima veze sa Oskarom, Gremijem ili naslovnom stranom “Voga”

Jagma za Afrikom nije ograničena samo na profi tabilne resurse. Od-nedavno su ekstremna beda i pra-

teće nevolje postale egzotične kulise, ase-soar kojim se ponose velike zvezde. Džor-dž Kluni se tako “okitio” satelitom pomo-ću koga od kraja 2011. godine “dokumen-tuje nasilne napade, velika raseljavanja stanovništva i masovne grobnice u Suda-nu”. On tvrdi da je pomoću privatnog sa-telita “uključio svetla” u jednom od najne-srećnijih delova crne Afrike. “To ne znači da će bilo šta prestati. Ali će postati teže i to je naš posao”, kaže selebriti borac koji je zaratio sa sudanskim predsednikom. “Većinu novca koju zaradim na Nespreso reklamama potrošim držeći na oku Oma-ra al Bašara. Ja želim da taj ratni zloči-nac dobije istu pažnju koju ja dobijam. Mislim da bi to bilo fer”, kaže najseksi-pilniji muškarac.

Mnogi su sumnjičavi prema motivi-ma holivudskih zvezda. “Uloga žrtve ili na neki način hendikepiranog lika pred-stavlja siguran put do Oskara. Zato ne iznenađuje da su se manekenke, glum-ci i popularni muzičari fokusirali na si-romašnu Afriku”, piše Adam Elkus. Po-red Klunija koji “ima” Južni Sudan, Ma-dona je pokušala da “prisvoji” Malavi, a “posedi” Andželine Žoli uključuju, izme-đu ostalog, Bocvanu, Etiopiju, Kambod-žu i Siriju. “Andželistan” je danas najve-ća selebriti kolonija, holivudsko carstvo u kome, kao nekada u britanskoj impe-riji, “sunce nikada ne zalazi”.

“Selebriti usvajanja” su bila prvi znak da su humanitarizam i internacionali-zam postali šik. “Tela usvojene dece su transformisana u robu, sredstvo za sti-canje poštovanja javnosti i ostvarivanje drugih ambicija”, smatra Svetlana Feni-šel sa Stokton koledža. Ali, posmatrači ve-ruju da često ne samo da namere nisu či-ste, već ističu i da način kako slavni do-laze do svoje “obojene dece” nije ni dobar

ni legalan. Nestrpljiva Madona je kupila presudu suda u Malaviju kako bi zaobiš-la zakonska ograničenja. Ona “oličava sve najgore u trendu selebriti usvajanja” koji je započela Andželina Žoli u Kambodži i Etiopiji “pomoću dilova sumnjive legal-nosti”, tvrdi Fenišel. U ovim postupcima prepoznatljiv je “uznemirujući eho kolo-nijalne prakse kidnapovanja aboridžin-ske dece kako bi bila podignuta u skladu sa vrednostima belih hrišćana”. I pre sto-tinak godina ovakav humanizam je prav-dan “sličnom željom da deca budu spase-na od siromaštva i u bukvalnom i u du-hovnom smislu”.

Andželina Žoli je 1996. godine pretvo-rila deo Namibije u “vojni logor, kako bi mogla da rodi bebu a da je uznemirava-ju”, piše Adam Elkus. “Tokom šest nede-lja zapadne (privatne) snage bezbednosti su preuzele efektivnu kontrolu nad Na-mibijom... Iznad dela zemlje je proglaše-na zona zabranjenog leta.” Vlada je pri-hvatila zahtev Žolijeve, koja je želela da stekne “iskustvo rađanja” u Africi, pa je ograničila i kretanje novinara.

Slike tragedije, bespomoćne dece koja umiru od gladi, postale su glavna slika Afrike – “to je postalo psihološki štetno

za ceo kontinent, za celu populaciju”, kaže Dambisa Mojo, ekonomistkinja koja se bavi antirazvojnim posledicama zavi-snosti od humanitarne pomoći. Kao i to-kom kolonijalnog doba, poslata je slika da Zapadnjaci moraju da spasavaju Afriku – “beli ljudi će doći na konjima da spasu si-romašne ljude”. Samo je ovaj put na lepo oblikovana pleća slavnih pao “teret belog čoveka”, kako je još krajem 19. veka napi-sao Radjard Kipling u pesmi koja raciona-lizacije kolonijalno osvajanja. Ali, napori slavnih “spasilaca Afrike” nisu doprineli otklanjanju glavnih, strukturalnih uzro-ka hronične bede. Mnogi afrički aktivisti čuveni koncert Live Aid i njegovo dobro-tvorno nasleđe danas nazivaju Dead Aid, mrtva pomoć. Bob Geldof je bio šokiran slikama masovnog umiranja od gladi u Etiopiji tokom suše 1984. godine. Prilog koji je emitovan na bbc-ju je malo koga u Britaniji ostavio ravnodušnim – nika-da ranije jedna televizija nije u udarnom terminu emitovala toliko potresne snim-ke. Geldof, muzičar koji se do tada isticao izjavama o tome koliko voli novac, bio je jedan od onih ljudi koji su po prvi put plakali gledajući vesti. Sve mu je delova-lo tako jednostavno – put do “ukidanja

HUMANITARNI RAD: Anđelina Žoli sa izbeglicamaFotografi je: Reuters

4040

26 / 12 / 2013 VREMEREME

gladi” se svodi na mobilizaciju publike. Proslavio se izjavom da je gramofonska ploča “komad plastike prečnika sedam inča cena nečijeg života ove godine”. Ubrzo je organizovao Live Aid.

Među prvima mu se priključio Bono Voks, pevač grupe U2. Geldof i Bono da-nas imaju lobističku organizaciju sa go-dišnjim budžetom od 30 miliona dola-ra i česti su gosti na samitima lidera G8, grupe najbogatijih zemalja. Obojica ve-ruju da će nešto postići tako što se sli-kaju i čavrljaju sa najmoćnijim ljudima na svetu. Kritičari, međutim, smatraju da ovakav angažman predstavlja recept za katastrofu, “kulturalni kolonijalizam maskiran kao liberalni multikulturali-zam”. “Uprkos njihovim dobrim name-rama, Geldofa i Bona za nos vuku tehno-krate i multinacionalne korporacije koje su odgovorne za mnoge afričke proble-me”, piše Elkus. Postali su miljenici za-padnih političara opsednutih imidžom i medijskom slavom koji ne žele da se bave pravim uzrocima ubistvene bede. Dobru ilustraciju nepodnošljive egocentričnosti i hibrisa predstavlja govor koji je Bono održao pred šefovima država na Global-noj konferenciji o sigurnost hrane: “Jed-na od ne tako nevažnih prednosti isko-renjivanja gladi jeste da više ne morate da slušate mene ili moje prijatelje kako pričamo o prehranjivanju sveta.”

Elkus kaže da “pobožni hrišćanin Bono predstavlja moderni ekvivalent misionara sa žarom u očima, koji su išli u Afriku da spasavaju duše zajed-no sa imperijalistima koji su stremili bogatstvu. Za razliku od prethodnika, Bono ne ide da bi proširio krst, već nje-gov moderni ekvivalent – liberalni ka-pitalizam.” Brandon Onil piše da je za slavne ličnosti Afrika postala igralište, “pozadina na kojoj sebe mogu da pro-jektuju kao dobre i posebne”, ali i mesto gde pokušavaju da nađu smisao života i novu karijeru. Elkus kaže da je nagore od svega što Madona i Žoli “odvlače pa-žnju javnosti sa pravih problema kon-tinenta”, dok “dobročinitelji” kao što su Bono i Geldof skrivaju ključne, global-ne uzroke tih problema. Nažalost, šta god o tome mislio Džordž Kluni, glav-ni uzroci problema današnje Afrike ne vide se iz satelita. ¶

Z.Ć.

gde mi živimo”, izjavio je novinaru “Gar-dijana” devetnaestogodišnji Tami Mana-na. “Belci su i dalje rasisti.”

Za rastući broj mladih nezadovoljnika razočaranje u demokratiju je, u suštini, razočaranje u domete “višerasne demo-kratije”. Kada danas slave Mandelu, “oni se sećaju vojnika, momka koji se borio. Oni ne slave pomiritelja i spasioca”, tvr-di Džulijus Malema, popularni bivši li-der Omladinske lige Afričkog nacional-nog kongresa, koji je izbačen iz Mande-line stranke zbog rasističkih izjava o bel-cima. Ali Malema je ove godine osnovao novu partiju pod nazivom “Borci za eko-nomsku slobodu”. Njena ideologija pred-stavlja spoj lenjinizma i “crnačke svesti”, revolucionarne i emancipatorne misli. Malema očekuje da će privući mlade lju-de koji su digli ruke od politike i koji veru-ju da “glasanje nije vredno truda”.

fiktivan privredni rast

Možda i nije. Očekuje se da će hronič-no nestabilna i kriminalizovana Nigerija narednih nedelja i zvanično prestići Juž-nu Afriku i postati najveća afrička eko-nomija. Ova duboko podeljena država, u kojoj već četiri godine traje brutalna isla-mistička pobuna protiv latinice i drugih

zapadnih uticaja, predstavlja odličnu ilu-straciju velikog podsaharskog paradok-sa – ekonomski rast nema mnogo veze sa stabilnošću, koja se obično uzima kao preduslov za popravljanje ekonomske si-tuacije. Međunarodni monetarni fond je prošlog meseca objavio da se očekuje da će stopa rasta u Nigeriji 2014. godine izno-siti čak 7,4 odsto. Štaviše, stalni sukobi, kriminalizacija i nestabilnost u država-ma kao što je Nigerija doprinose privlač-nosti ulaganja u eksploataciju profi tabil-nih prirodnih resursa, jer obično podra-zumevaju male ekološke i mnoge druge troškove.

Tako ostvaren rast je iz ugla velike ve-ćine podsaharskog stanovništva – fi kti-van. Od njega će korist uglavnom imati korumpirana lokalna politička i poslovna elita i mali broj zaposlenih oko “izdvoje-nih enklava” koje obezbeđuju dobro pla-ćene i naoružane privatne vojske. Zato u velikom broju zemalja možemo govoriti samo o rastu bez razvoja, rastu koji, iako pripisan afričkim ekonomijama, poma-že drugima da budu bogatiji, ili bar da žive je� inije u relativnom obilju. Afrikan-ci, nažalost, još dugo neće moći da pobe-gnu od ekonomije. ¶

ZORAN ĆIRJAKOVIĆ

KONTINENT PUN RAZDORA: Džamija u severnom Nigeru

Foto: Reuters

4141

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Srđan Lazović, direktor za korporativne i regulatorne poslove za cefta region i Bugarsku British american tobacco South-East Europe d.o.o.

Srpska duvanska industrija na raskršću

U godini na izmaku, kompanija British American Tobacco (bat) je proslavila deceniju od priva-

tizacije Duvanske industrije Vranje. Bat predstavlja najinternacionalniju du-vansku grupaciju na svetu, koja posluje u više od 180 zemalja. Kompanija zapo-šljava 56.000 ljudi i poseduje 44 fabrike cigareta u 39 zemalja. U toku prošle godi-ne, bat je globalno prodao skoro 700 mi-lijardi cigareta i uplatio preko 32 milijar-de funti u budžete zemalja u kojima po-sluje. Kompanija je prisutna u Srbiji pu-nih 17 godina, a privatizacijom fabrike u Vranju pre deset godina postala je, i do današnjeg dana ostala, vodeći britanski investitor u Srbiji.

U poslednjim danima godine na izma-ku, o ostvarenim rezultatima kao i budu-ćim planovima u Srbiji, razgovarali smo sa Srđanom Lazovićem, direktorom za korporativne i regulatorne poslove za cefta region i Bugarsku kompanije Bri-tish American Tobacco South-East Eu-rope d.o.o.

“VREME”: bat je ove godine obeležio značajan jubilej u Srbiji – deset godi-na od kupovine Duvanske industri-je Vranje. Kakva su vaša dosadašnja iskustva na srpskom tržištu?SRĐAN LAZOVIĆ: Počeli smo kao

predstavništvo 1996. godine, a prekret-nicu je označila upravo privatizacija Du-vanske industrije Vranje, 2003. godine. Time je kompanija postala jedan od naj-značajnijih stranih investitora, a ujedno i najveći britanski investitor u zemlji. Srp-sko tržište zauzima veoma značajnu pozi-ciju u našim poslovnim operacijama u ju-goistočnoj Evropi, zbog čega smo se i od-lučili za ovu akviziciju. Dosadašnja isku-stva u Srbiji su pomešana. Još ne ostva-rujemo željene fi nansijske rezultate zbog velikog broja, uglavnom eksternih fakto-ra na koje ne možemo, ili možemo samo delimično da utičemo. Poslednji primer u tom smislu jeste eksplozija nelegalne prodaje duvanskih proizvoda. Sa druge

strane, postoje i elementi kojima smo za-dovoljni, na primer činjenicom da talen-tovani ljudi iz Srbije predstavljaju nepro-cenjivi resurs za celu bat grupaciju. U po-slednjih deset godina, više od 30 mojih kolega je otišlo da radi u bat-ovim fi lija-lama u inostranstvu – od Azerbejdžana, preko Češke, Nemačke do centrale u Lon-donu. Primera radi, danas u našoj centrali u Londonu radi šestoro Srba na jako od-govornim poslovima za kompaniju glo-balno. To je najbolji pokazatelj da srpski menadžeri mogu da budu i te kako us-pešni i u poređenju sa kolegama iz preko 180 drugih zemalja u kojima poslujemo. To su zaista stvari na koje smo ponosni.

Koliki je bio konkretan doprinos bat-a ekonomiji Srbije u poslednjoj deceniji?Bat je bio jedan od pionira stranih in-

vesticija u Srbiji. Od privatizacije fabrike pre deset godina, direktno smo investirali u Srbiju preko 200 miliona evra, od čega je 115 miliona evra uloženo u kupovinu i mo-dernizaciju fabrike u Vranju. Zahvaljujući ovim investicijama, danas se u Vranju pro-izvode vodeći globalni brendovi kompani-je kao što su Kent, Lucky Strike, Pall Mall i Viceroy. Verujem da je za srpsku ekonomi-ju i njene fi nansije mnogo važnija činjeni-ca da smo, sve ove godine, jedan od najve-ćih poreskih obveznika u Srbiji. U posled-njoj deceniji uplatili smo milijardu evra u srpski budžet, prvenstveno kroz akcize i druge poreze. Dakle, godišnje uplatimo u proseku stotinak miliona evra u budžet Srbije. Na kraju, u poslednjoj deceniji smo realizovali i preko stotinu društveno do-govornih projekata kroz koje smo uloži-li u lokalnu zajednicu preko milion evra.

Godinu za nama je obeležila poja-va ilegalnog rezanog duvana. Koli-ko je to ugrozilo duvansku industri-ju u Srbiji?Masovna pojava ilegalnog duvana u

ovoj godini je ugrozila celokupan pro-izvodno-prometni lanac, ne samo du-vansku industriju. Legalna industrija je

izgubila između 3000-4000 tona cigare-ta ili, procentualno, 15-20 odsto tržišta je “pobeglo” u, rečeno prostim jezikom, šverc. Posledično, budžet Republike Sr-bije je u ovoj godini direktno izgubio oko 200 miliona evra zbog pojave nelegalnog tržišta duvanskih proizvoda. To je ekviva-lentno 50-60 kilometara novog autopu-ta, mesečnom iznosu penzija za 40.000 penzionera ili godišnjem trošku vrtića za 55.000 dece. To je dimenzija državnih gu-bitaka o kojoj govorimo. Ne manje zna-čajno, sektor maloprodaje je takođe iz-gubio dodatnih, ne manje od 200 milio-na evra usled pada prometa duvanskih proizvoda kao posledice pojave nelegal-nog tržišta istih. Sve napred navedeno implicira ogromne pritiske na sektor za-pošljavanja u celokupnom proizvodno-prometnom lancu.

Šta je onda rešenje ovog problema, koji je očigledno veliki i za samu dr-žavu, imajući u vidu da duvanska in-dustrija puni budžet Srbije sa 12 od-sto godišnje?Jedino rešenje za ovaj problem jeste u

konzistentnoj, kontinuiranoj i sveobu-hvatnoj akciji svih nadležnih državnih organa na suzbijanju ilegalne prodaje du-vanskih proizvoda. Kao i dosad, bat osta-je posvećen partner Vladi Republike Sr-bije i svim nadležnim državnim organi-ma u borbi protiv ovog velikog problema.

Drugi problem sa kojim se domaća duvanska industrija suočila u godi-ni na izmaku jeste bilo prihvatanje kvote od 1625 tona na uvoz cigare-ta iz eu, a kao posledica ulaska Hr-vatske u eu. Bilo je čak i nagoveštaja da će pojedine duvanske kompani-je, u slučaju prihvatanja ove kvote, zatvoriti fabrike u Srbiji. Kakvo je vaše viđenje ovog problema?Bat u potpunosti podržava proces

evropskih integracija Srbije. Svesni smo svih političkih pritisaka iz eu kojima je Vlada Republike Srbije bila izložena u poslednjih godinu dana da prihvati ovu

4242

26 / 12 / 2013 VREMEREME

kvotu na cigarete. Sa druge strane, mi moramo da vodimo računa o svojim ko-mercijalnim interesima. Nesumnjivo je da će prihvatanje ove kvote imati nega-tivne posledice po domaću duvansku in-dustriju. Međutim, amplituda tih nega-tivnih posledica, sad kada je kvota već prihvaćena, zavisi samo i isključivo od Srbije. Kao ozbiljna kompanija, nismo doneli nikakvu odluku u afektu, već de-taljno analiziramo novonastalu situaci-ju. Imajući u vidu da će prihvaćena kvo-ta važiti za celu eu, a ne samo za Hrvat-sku, ključni element za tu analizu jeste neophodnost potpune transparentnosti podele prihvaćene kvote. U suprotnom, otvara se potencijalno ogromno područ-je za manipulacije i korupciju, što, dubo-ko verujemo, nije u interesu niti Brisela niti Beograda. Nastavićemo da pratimo dešavanja na temu mehanizma distribu-cije prihvaćene kvote i donositi poslovne odluke u skladu sa istim.

Vi lično ste i potpredsednik Saveta stranih investitora, vodeće međuna-rodne poslovne asocijacije u Srbiji. Šta očekujete od Vlade u smislu una-pređenja poslovnog ambijenta u na-rednoj godini?Za svakog investitora, predvidljivost re-

gulatornog okruženja, te politička i ma-kroekonomska stabilnost su od krucijal-ne važnosti. Stoga upravo na tom polju očekujemo dalji progres od strane Vlade Srbije u narednoj godini. To podrazumeva

dugo očekivani početak pregovora sa eu, nastavak strukturnih reformi, transpa-rentnost ukupnog poslovnog ambijen-ta, odlučnu borbu protiv sive ekonomije, dalje eliminisanje nepotrebne birokrati-je na svim nivoima kao i nastavak borbe protiv korupcije. Svesni smo da je to lako reći, ali veoma teško sprovesti u praksi. Pa ipak, svaki potez Vlade u narednoj godini koji bude išao u ovom smeru imaće našu apsolutnu podršku i biće dodatni korak koji će predstaviti Srbiju kao atraktivnu investicionu destinaciju.

Kakve su vaše prognoze poslovne klime za 2014. godinu?

Imajući u vidu krizu u kojoj se nala-zi evrozona, a na koju je naša privreda u dobroj meri naslonjena, ne treba gajiti nerealna očekivanja. Stoga fokus treba da bude na kakvom-takvom rastu bdp-a, smanjenju budžetskog defi cita te stope nezaposlenosti, držanja infl acije u pro-jektovanim okvirima kao i obuzdavanju eventualne prevelike volatilnosti doma-će valute. ¶

R.V.

PortretSrđan Lazović bio je jedan od studenata generacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a potvrda tome su i brojne nagrade, kako domaće tako i međuna-rodne. Njemu najdraža je Svetosavska nagrada Vlade Republike Srbije. Profesi-onalnu karijeru je započeo upravo u Vladi Republike Srbije, prvo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom, a nakon formiranja i u Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji, gde je bio zadužen za ekonomski deo procesa pri-bližavanju eu. Procesom evropskih integracija u Srbiji bavio se još od rane 2002. godine i jedan je od pionira procesa evropskih integracija u Srbiji.

Od 2005. godine radi u kompaniji British American Tobacco. U januaru 2008. po-stavljen je na mesto direktora za korporativne i regulatorne poslove bat-a na ni-vou Jugoistočne Evrope i člana uo kompanije. Važi za osobu sa dobrim poslov-nim i političkim kontaktima kako na prostoru bivše Jugoslavije tako i u Briselu i Londonu. Istovremeno je i potpredsednik Saveta stranih investitora (fic), član uo kk Crvena zvezda i član uo Srpske asocijacije menadžera. Član je i srpskog ogranka Međunarodne marketinške asocijacije, Foruma poslovnih lidera i srp-skog Udruženja za odnose sa javnošću. Dobitnik je i nagrade Kluba privrednih novinara i Privredne komore Srbije za najboljeg Mladog menadžera u Srbiji za 2009. godinu. Oženjen je i ima dva sina, Luku i Filipa.

4343

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Ličnosti koje su po izboru “Vremena” obeležile 2013. godinuKraj godine obeležilo je povlačenje konopca između Evropske unije i Rusije oko Ukrajine. Na suprotnim polovima rastegnute zemlje našli su se predsednik Viktor Janukovič i bokserski šampion Vitalij Kličko u ulozi vođe proevropske opozicije. Etapnu pobedu od-neo je Janukovič, koji je obustavio potpisivanje Spo-razuma o pridruživanju eu i prihvatio “nepristojnu ponudu Rusije”, uprkos masovnim demonstracijama. Obojica su mogla da se nađu među pet ličnosti koje su po izboru nedeljnika “Vreme” obeležile 2013. godinu.

Isto važi i za novog predsednika Irana Hasana Ro-hanija, u kome Zapad vidi vesnika boljih odnosa sa Teheranom, i sirijskog predsednika Bašara el Asada, čije trupe umalo da bombarduje nato predvođen Sje-dinjenim Američkim Državama zbog navodne upo-trebe hemijskog oružja protiv pobunjenika.

U uži izbor ušao je i predsednik sad Barak Obama, koji se svojski obrukao kada je najavio bombardo-vanje Sirije, pa potom odustao zbog manjkave podr-ške među zapadnim partnerima i neizvesnog ishoda glasanja o vojnom kažnjavanju Sirije u sopstvenom kongresu. Angela Merkel po treći put je postala kan-celarka Nemačke...

Ipak, redakcija “Vremena” se opredelila za pet dru-gih ličnosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin izvo-jevao je nekolicinu spoljnopolitičkih pobeda, kako u “borbi za dušu Ukrajine” tako i na Bliskom istoku. Odavno Rusija u Velikoj igri nije tako uspešno završi-la sezonu. Papa Franja je gotovo preko noći popravio ukaljani imidž Rimokatoličke crkve, “grleći one koje drugi ne bi ni pogledali”. Za razliku od svojih prethod-nika, u prvi plan je stavio čoveka, zalaže se za borbu protiv siromaštva i bolesti, rasipništva i raskoši, go-vori o radosti i milosti, umesto o kazni i prekom sudu. Edvard Snouden je raskrinkao neverovatne razme-re prisluškivanja i neovlašćenog nadgledanja ame-ričke Nacionalne bezbednosne agencije nsa i uzbur-kao strasti kako u sad tako i širom sveta. Ne jenjava diskusija o tome da li ga treba zbog izdaje osuditi na doživotnu robiju ili mu dodeliti Nobelovu nagradu za mir. U sportu se istako vozač Formule 1 Sebastijan Fetel, koji je po četvrti put postao prvak sveta. A Kejt Midlton, to jest Ketrin Elizabet, Njeno kraljevsko vi-sočanstvo vojvotkinja od Kembridža, rodili su prin-ca Džordža Aleksandra Luisa, budućeg kralja Velike Britanije. ¶

ANDREJ IVANJI

Kada je 17. decembra objavljeno da je Vlada Rusije donela odluku da uloži u ukrajinske hartije od vrednosti petnaest milijardi američkih dolara i privremeno smanji cene ruskog gasa za Ukrajinu skoro za trećinu, bilo je jasno ko je etapni pobednik velike igre velikih sila čiji je ulog “duša Ukrajine”. Bila je to samo jedna u nizu ovogodišnjih spoljnopolitičkih pobeda Vladimira Putina

Borba između Evropske unije i Rusije oko Ukrajine se za-huktala kada je Kijev 21. novembra obustavio pripremu sporazuma o pridruživanju eu, koji je trebalo da bude

potpisan 28. novembra. Mada je zvanično objašnjenje ukra-jinske vlade bilo da hoće da promeni nekoliko zakona, što bi omogućilo da bude ispunjen zahtev eu da se pusti iz zatvora bivša premijerka Julija Timošenko, razlozi očigledno nisu bili tehničke prirode. Moskva je upozorila da bi u slučaju stupanja Ukrajine u zonu slobodne trgovine eu bila prinuđena da podi-gne dažbine na ukrajinske proizvode, čime bi se krhka ukrajin-ska privreda našla na kolenima – Rusija u ukupnoj spoljnotr-govinskoj razmeni Ukrajine učestvuje sa 30 odsto. Osim toga, gradnjom Severnog i Južnog toka za transport gasa u Evropu, koji zaobilaze Ukrajinu, Rusija je izbila iz ruku glavni ucenji-vački potencijal Ukrajine u međusobnim razmiricama. Valja napomenuti da je sredinom godine i defi nitivno propao pro-jekat gasovoda “Nabuko”, koji je trebalo da smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa.

eu je predložila da u slučaju potpisivanja sporazuma sa Ukra-jinom ova zemlja dobije kredit od samo milijardu evra u na-rednih sedam godina, a adaptacija ukrajinskih tehničkih regu-lativa evropskim standardima Ukrajinu bi mogla koštati 164 milijarde evra u narednih deset godina. Uz takve argumente, gubi smisao pitanje bokserskog šampiona Vitalija Klička, naj-poznatijeg lica ukrajinske proevropske opozicije koja već ne-deljama protestuje na ulicama, koliku će cenu Ukrajina za ru-sku pomoć morati da plati. Vladimir Putin je rekao da se Ru-sija ne protivi ulasku Ukrajine u eu, već u nato. Ova dva pro-cesa su prilikom pristupanja istočnoevropskih država eu po pravilu bila nerazdvojna.

Odmeravanje snaga sa nato savezom traje i na udaljeni-jim prostorima, poput Bliskog istoka, gde je ove godine Rusi-ja po prvi put od pada Berlinskog zida uspela da povrati deo nekadašnjeg uticaja. Činilo se krajem avgusta da je vojna in-tervencija u Siriji, sa sad na čelu, pitanje dana. Povod je bila optužba da je vojska Bašara el Asada, najvažnijeg saveznika

Vladimir Putin, 4:0 za Rusiju

Pobednik Tehn

4444

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Rusije u regionu, koristila bojne otrove u napadima na prila-zima Damasku i tako ubila oko 1400 ljudi. Rusija je tvrdila da su incident iscenirali pobunjenici ne bi li izazvali stranu in-tervenciju, koja bi dovela do još većeg krvoprolića i imala ka-tastrofalne posledice na čitav region. Delovalo je da je to ru-tinsko rusko protivljenje, bez efekta, poput onog koje je prati-lo napade zapadne alijanse na srj 1999. godine, intervencije u Iraku 2003, Libiji 2011. godine.

Onda je nastupio preokret. Britanski parlament odbio je da podrži svoju vladu u pohodu na Siriju, predsednik sad Barak Obama suočio se sa neizvesnim glasanjem o intervenciji u kon-gresu. U takvim okolnostima, ministar spoljnih poslova sad Džon Keri rekao je da bi Sirija mogla da izbegne vojne udare ako bi svoje hemijsko oružje stavila pod kontrolu međunarod-ne zajednice, a njegov ruski kolega Sergej Lavrov je hitro izja-vio da će sad imati u tome podršku Rusije. Sirija je oberučke prihvatila inicijativu, “ne zbog američkog pritiska, već zbog ruskog predloga”. Rusija je tako svom savezniku Asadu omo-gućila da izbegne bombardovanje, a sad su se pošteno izbla-mirale u međunarodnoj javnosti. Putin ne propušta priliku da pomene i da su saveznici Zapada u Siriji islamski ekstre-misti koji se bore protiv Asada.

Putin je na početku svog trećeg mandata 2012. godine rekao i da je Rusija zabrinuta zbog učestalih pretnji vojnim udarom protiv Irana, još jednog važnog saveznika Rusije u regionu. Ru-sija insistira da se rešenje problema oko iranskog nuklearnog

programa mora naći pregovorima, ali do sada su jastrebovi u sad i među američkim saveznicima na Bliskom istoku bili mno-go glasniji. Pošto je reformista Hasan Rohani ubedljivo pobe-dio u prvom krugu predsedničkih izbora u Iranu u junu ove godine, Teheran je zapadnim silama ponudio obnavljanje pre-govora o nuklearnom programu, u zamenu za ukidanje sank-cija. sad su, ubrzo pošto su nevoljno odložile oružje isukano na Siriju, prihvatile taj predlog.

Vladimir Putin je ove godine ostvario neke od ciljeva koje je pomenuo preuzimajući predsedničku dužnost od Medvede-va 2012. godine, kao što je zaustavljanje širenja nato-a do ru-skih granica preko bivših sovjetskih republika. Zaustavljene su i “humanitarne intervencije” po islamskom svetu, u kojima su uglavnom na meti značajni ekonomski i strateški savezni-ci Rusije. No, to još ne znači da je Rusija izvojevala neku traj-nu pobedu. U Siriji, građanski rat sa neizvesnim ishodom i da-lje besni; sad su na šest meseci oročile čekanje na konkretne rezultate pregovora sa Iranom; Ukrajina jeste trenutno bliža Rusiji nego eu, ali budućnost ove zemlje je sve osim izvesna.

Ali Putin je ove godine zabeležio nekoliko pobedonosnih run-di, što se Rusiji odavno nije desilo u međunarodnoj areni. A što se tiče optužbi njegovih zapadnih oponenata da je neke od tih pobeda postigao ucenom, one su izrečene rutinski, i Putin i po-menuti oponenti spadaju u velike i moćne, koji ucenu i batinu najčešće koriste kao sredstvo ubeđivanja. ¶

MOMIR TURUDIĆ

hničkim Nokautom

foto: AP Photo

4545

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Papa Franja, ljudsko lice crkve

Poslanik radosti i milostiZa devet meseci preokrenuo je odnos svetskog mnjenja prema Rimokatoličkoj crkvi. U centar je stavio čoveka i njegove probleme, siromaštvo, usamljenost, bolest, tugu, nepravdu. A onda, na svoj način, poručio: “Kada se zaista, kao Crkva, posvetimo ovim problemima, bavićemo se i nekim drugim”

Svetske kladionice su mu davale šanse otprilike upola ma-nje nego kolika je u ovom trenutku kvota na Iran za po-bedu nad Argentinom na predstojećem svetskom fudbal-

skom prvenstvu. Nedavno je izveštač cnn-a iz Rima opisao tre-nutak kada je 13. marta 2013. čuo ime novog pape: “‘Ko?’, bila je moja prva reakcija. Pogledao sam oko sebe potpuno zbunjen.

Kamerman je slegnuo ramenima, baš kao i producent. Ostali oko nas, sa izuzetkom jedne starije Engleskinje, bili su jedna-ko sluđeni.” Bilo je to veliko iznenađenje za sve i svetska sen-zacija kada se Horhe Mario Bergoljo pojavio na balkonu bazi-like Svetog Petra. Nekoliko nedelja pre toga papa Benedikt xvi se posve neočekivano povukao. Poslednji put pre njega to je uradio papa Grgur xii pre nekih 600 godina.

Devet meseci kasnije papa Franja je svetska zvezda. Pre ne-punih godinu dana bilo je nezamislivo da bi poglavar Rimo-katoličke crkve mogao na Tviteru da bude proglašen za naju-ticajnijeg svetskog lidera, najpopularniju osobu na internetu i ličnost godine u izboru magazina “Tajms”. Postao je miljenik medija. Šta god da kaže ili uradi, puni naslovne strane novina.

Jedno od objašnjenja novinara magazina “Tajms” zašto je izabran za ličnost godine glasilo je: “On grli one koje vi ne bi-ste ni pogledali.”

Šta je zaista harizmatični papa Franja uradio za nepunu godinu? Ne prestaje da govori o siromaštvu i nužnosti da se

pomogne onima kojima je to zaista potrebno. U ophođenju sa ljudima je prirodan, spontan, topao. Vidi se kako lako ostva-ruje kontakt i kako ostavlja utisak ljudskosti na sagovornike. Jednom rečju, veruju mu i blizak im je.

Papa pokazuje kako papska služba može da izgleda. Sudeći po onome što se čuje, živi skromno, kao i kada je bio kardinal

u Argentini. U situaciji kada je limburški bi-skup smenjen zbog miliona i miliona evra koje je trošio za rezidenciju, a italijanska štampa još pre godinu i po pisala o luksuzu u kojem žive pojedini biskupi, papa Franja je osveženje – ne samo za Rimokatoličku crkvu.

Što se tiče većih promena, verovatno da će ih biti manje nego što to očekuje liberalna jav-nost, ali dovoljno da konzervativci strepe. Teš-ko da će papa Franja menjati učenje Crkve, ali sigurno je da menja odnos Crkve prema čove-ku. Ako se priča o abortusu, on će biti protiv, ali će govoriti o patnji kroz koju prolazi žena koja se reši da prekine trudnoću. Kada je reč o homoseksualcima kazaće: “Kada Bog pogleda u osobu koja je gej, prihvata li on postojanje te osobe s ljubavlju ili je odbacuje? Mi moramo uvek da gledamo na to kakva je neko osoba.” U prvom zvaničnom dokumentu koji je obja-vio, “Radost Jevanđelja”, reči koje se odnose na radost ima oko stotinka, milost se pominje više od trideset puta, homoseksualnost nijed-nom, abortus jednom.

Papa Franja pokrenuo je i proveru poslova Vatikanske banke, spominje reformu rimske Kurije. Dokle se stiglo, krije se iza zatvorenih vrata Vatikana. Često govori o potrebi da se, iako je papa, savetuje sa drugima i da su odluke donesene u takvom duhu najbolje. Spominje i promenu same papske službe. Rimokatolička crkva govori o “Franja efektu”, odnosno o povećanju broja vernika koji dolaze na mise.

Jednom je izjavio da prva reforma mora da bude promena stava crkve. I prva reforma je uspela. Sada treba biti mudar i voditi Crkvu dalje tako da se zalog koji je papa Franja u prvim mesecima stekao ne troši uzalud. Zaostalih problema, što se talože godinama, podosta je i čekaju da dođu na red.

Kada je njegov prethodnik Benedikt xvi izabran za papu, ka-zao je da je imao osećaj da se giljotina spušta na njega. Papa Franja je rekao da nije ni sanjao da će sledeći Božić dočekati na Trgu Svetog Petra, ali da je, kako je broj glasova u njegovu korist rastao, ostao potpuno miran. “Taj mir je još uvek tu, smatram da je to božji dar”, izjavio je u intervjuu datom pre nekoliko dana.

JELENA JORGAČEVIĆ

foto: AP Photo

4646

26 / 12 / 2013 VREMEREME

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Edvard Snouden, dojavljivač godine

Kradljivac ključa kraljevstvaZa jedne je izdajnik, za druge heroj. Jedni bi da ga strpaju na doživotnu robiju, drugi da mu dodele Nobelovu nagradu za mir. Edvard Snouden je obelodanio neslućene razmere američkog prisluškivanja i nadgledanja, doveo u nezgodnu situaciju Belu kuću i na unutrašnjem i na spoljnopolitičkom planu, izazvao žestoke rasprave o privatnosti podataka i postao svetska zvezda

Visoki zvaničnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (nsa) Rik Ledžet

opisao je nekadašnjeg službeni-ka vlade sad Edvarda Snoudena kao “čoveka koji je ukrao ključeve kraljevstva”. Ledžet je zadužen za procenu štete koju je danas naj-traženiji Amerikanac napravio “Velikom bratu”.

Naime, od 1,7 miliona tajnih do-kumenata koje je Snouden sni-mio (od toga je do sada objavlje-no 58.000), 31.000 sadrži podatke od “izuzetnog značaja” za nsa. Tu su pedantno nabrojani predmeti interesovanja Agencije, ali i nje-ne slabe tačke i propusti. Drugim (Ledžetovim) rečima, Snouden sada poseduje “mapu puta” koja otkriva “snagu i slabosti američ-ke obaveštajne zajednice”.

Edvarda Džozefa Snoudena svet je upoznao u junu ove godi-ne kada su u javnost procurila tajna dokumenta koja svedo-če o postojanju velikog broja tajnih projekata nadziranja u re-žiji američke vlade, kao i dokumenta koja pokazuju da su sad sprovodile hakerske napade širom sveta, između ostalog i to-kom sastanka G20 u Londonu 2009. Usledile su pikanterije o prisluškivanju na relaciji Bela kuća–Bundestag i same kance-larke Angele Merkel, koje su uzdrmale odnose sad i Nemačke...

Otkrivši i da je nsa redovno obmanjivala Kongres ne navo-deći u svojim izveštajima o kom se nivou špijuniranja u Ame-rici radi (“Skupljamo više digitalnih podataka o komunikaci-jama Amerikanaca, nego što to činimo kod Rusa”) Snouden je izazvao i trvenja u američkom političkom vrhu i glavobolju Baraku Obami.

nsa je pre par godina angažovala Snoudena kao službenika preduzeća “Buz Alen Hamilton”, privatne fi rme koja je imala ugovor sa Ministarstvom odbrane. Edvard Snouden je kao dete državnih službenika i bivši tehnički asistent u cia imao dovolj-no dobar pedigre da bi sedeo u kancelariji nsa na Havajima. Za ovog tihog mladića, večito zagledanog u kompjuter (kako ga opisuje njegova majka), bio je to rajski posao na rajskom ostr-vu. Dok nije otkrio razmere nadziranja privatne komunikaci-je, tj. telefonskih razgovora i elektronske pošte pojedinaca, kao

i društvenih mreža u sad, ali i u drugim zemljama od strane ame-ričkih tajnih službi, a sve u okvi-ru “bezbednosnog” programa zva-nog prism. Sakupio je dokazni ma-terijal, šefu rekao da ide na kraći odmor i 20. maja odleteo u Hong Kong. Sredinom juna “Gardijan” objavljuje prva dokumenta koja, najblaže rečeno, kompromituju najveću, najskuplju i najmoćniju obaveštajnu agenciju na svetu, a najmanje se očekivalo da će izvor tih podataka na sopstveni zahtev da otkrije svoj identitet, svestan rizika koji to sa sobom nosi.

Zbog svoje hrabrost i motiva naišao je na veliku podršku u sve-tu. Edvard Snouden je, pod paro-lom “biću zadovoljan ako bar za trenutak razotkrijem tajne zako-ne, nepravedna pomilovanja i ne-odoljivu izvršnu moć koja uprav-lja svetom koji volim”, doveo u pi-

tanje ne samo svoj već i status, ugled i fi zički opstanak svoje porodice.

Dok je za jedne izdajnik, drugi ga proglašavaju herojem, po-redeći ga sa Danijelom Elbergom, nekadašnjim vojnim anali-tičarom korporacije “Random”, koji je omogućio da “Njujork tajms” 13. juna 1971. objavi takozvane Pentagonske papire (the Pentagon Papers) što je doprinelo da se promeni odnos ame-ričkog javnog mnjenja prema Vijetnamskom ratu. Do sada je dobio nagradu “Dojavljivač godine” koju su ustanovile nevladi-ne organizacije u Nemačkoj, kao i priznanje “Sam Adams Asso-ciates”, grupe “zviždača” (bivših službenika i špijuna), koje mu je lično uručio bivši analitičar cia Rej Mekgaven, a profesor sociologije iz Švedske Stefan Svalvors ga letos ga je nomino-vao za Nobelovu nagradu za mir. Najprestižniji svetski listovi stavili su ga u trku za ličnost godine, a fascinacija Snoudenom nije mimoišla ni fi lmsku industriju – epizoda kultne animirane serije “Saut park” u kojoj se Erik Kartman zalaže za njega, bila je najgledanija od svih ikada emitovanih, a za 19. septembar sledeće godine najavljena je premijera igranog fi lma Poverlji-vo: Priča Edvarda Snoudena. Producenti obećavaju da će biti napeto i uzbudljivo. ¶

JASMINA LAZIĆ

foto: Reuters

4848

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Sa 26 godina osvojio je i četvrtu titulu svetskog prvaka For-mule 1, oborio pregršt rekorda, jer ima “sve što treba For-muli 1 – pamet, brzinu u donošenju odluka i iznad svega

je veoma, veoma brz na stazi”. Tako je pre više od jedne deceni-je procenio lovac na talente koji je doveo Sebastijana Fetela da bude jedan od mladih vozača u tada tek ustanovljenom “Pro-gramu za razvoj vozača” ekipe Red Bul. Kada je počeo, iako sam tada već imao “staž” u praćenju i pisanju o trkama F1 – nisam stekao utisak da je reč o “izuzetnom” talentu, zato valjda i ni-sam headhunter. Smatrao sam Fetela drčnim arivistom, mom-kom koji isuviše srlja, čiji pogrešni potezi mogu drugim voza-čima da upropaste trkanje, hoću reći da je sklon glupostima u trkanju jedan na jedan, a nešto mi je isuviše ličio na Mihaela Šumahera… Ako razumete šta hoću da kažem.

Ajmo redom. Počeo je u kartingu, onda formula bmw, gde je 2003. bio najbolji novajlija. Čini se da je već tada shvatio šta može, jer je sledeće godine u tom takmičenju pobedio u 18 od 20 trka. Posle povrede Roberta Kubice, Fetel ga je zamenio na trci za Veliku nagradu sad u Indijanapolisu osvojivši osmo me-sto i svoj prvi bod. To mu je donelo stalni ugovor sa Red Bulom, ali u njihovom “drugom timu” – Toro Roso. Početničke greške, nekoliko karambola i pogrešnih poteza koje je tada učinio nisu obeshrabrile šefove, mada mu je sve to donelo negativan imidž i među starijim vozačima, ali i među novinarima. Možda je naj-bolji primer trka u Suzuki 2007. kada se novajlija Fetel, tada u Toro Roso timu, toliko bio “napalio” da se domogne podijuma

da je (valjda) misleći samo na to, iz čista mira, potpuno nepotrebno udario kalpiš Marku Ve-beru dok su vozili iza sigurnosnog automobila, pa su obojica ispali iz trke. Po povratku u boks, Australijanac koji je do sudara bio na drugom mestu, nije birao reči i toliko je nagrdio Fetela da se ovaj obliven suzama vratio u svoju garažu. Taj sukob odredio je ono što je došlo kasnije, nji-hov obostrani animozitet u zajedničkom timu.

Posle petog mesta u Monaku 2008, u Monci je osvojio prvo startno mesto, a potom i pobedio “sjajnom vožnjom u bolidu u kome je realno mo-gao da računa na poziciju ispod desetog mesta”. Na kraju sezone bio je osmi u generalnom pla-smanu što mu je donelo ugovor sa ekipom koja je tada krenula u ekspanziju i koju su poznava-oci smatrali jednom od najozbiljnijih konkure-nata tih godina dominantnom Ferariju i Miha-elu Šumaheru. Tri pobede u prvoj sezoni, Šan-gaj, Silverston i Suzuka, najavili su da je “novi šerif stigao u grad”.

Ipak, ne umanjujući veštinu, brzinu i rezultate najmlađeg četvorostrukog šampiona Formule 1, mislim da je uspeh Sebastijana Fetela, kao ono-mad Šumahera i Ferarija, većim delom zasluga dominacije tima Red Bul i slabosti ostalih koji

nisu imali dovoljno znanja i novca da ih prate. Pokazao je to i početak sezone 2013. kada novi bolid za Fetela još nije bio spre-man i kada je bio egal sa ostalima. U prvom delu sezone parira-li su mu pobedama Raikonen (Lotus), Alonso (Ferari) i Hamil-ton i Rozberg (Mercedes). U novom bolidu Fetel je šampionski niz započeo u Belgiji, a onda pobedio na svim trkama do kraja sezone – ukupno deset.

Iza Fetela stoje dva najveća mahera u ovom poslu – šef tima Kristijan Horner i sportski direktor Adrijan Njuji. Izraz “ma-heri” nisam slučajno upotrebio, jer je reč o ljudima koji, osim ogromnog znanja i iskustva, poštuju onu mangupsku da je sve što nije zabranjeno – dozvoljeno. Plešući po ivici žileta oliče-nih u tehničkim pravilima F1, njih dvojica su odmakli ostali-ma taman toliko da skockaju Fetelu bolid koji mu daje pred-nost, makar pola desetinke po krugu. Prvo mesto na startu je postalo fetiš, uslov za gotovo sigurnu pobedu. S druge strane, to je pokazalo i Fetelovu najveću slabost – kad nije na čelu u prvoj krivini, gubi ne samo hladnokrvnost i osećaj nadmoćno-sti već i koncentraciju.

Četvorogodišnji trijumfalni niz Fetela ipak je i potvrda da dobre okolnosti traže i pravog realizatora za volanom. Da li će se uspesi nastaviti? Ne bi me začudilo da tako bude, mada… Svojevremeno je jedan znalac rekao da “vozač gubi sekundu po krugu kad dobije prvo dete”, a Fetel će uskoro postati otac.¶

DUŠAN RADULOVIĆRadio Beograd

Kada je u drugom delu sezone dobio novi bolid, pobedio je u preostalih deset trka. Postao je najmlađi četvorostruki prvak F1. “Sebastijan Fetel je više prokletsvo, nego blagoslov”, pisao je nemački “Cajt”, jer trke gube draž, pobednik se zna unapred. Koliko zahvaljujući vozaču toliko i zbog superiornosti tima Red Bula

Sebastijan Fetel, prvak F1 četvrti put

Blagoslov ili prokletstvo

foto: Reuters

4949

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Kejt Midlton, majka prestolonaslednika

Život u bajciKetrin Elizabet Midlton, vojvotkinja od Kembridža, rodila je ove godine trećeg u nizu naslednika britanske krune Džordža Aleksandra Luisa i promovisala how to be British način života. Obeležila je Veliku Britaniju svojom pojavom i šarmom i bitno uticala na rejting svoje zemlje

“Nekada davno, u dalekoj zemlji u Berkširu, živela je prelepa devojčica Ketrin. Ona je bila rođena u po-rodici srednje klase Midlton. Kada je odrasla, sede-

la je pored fontane želja i pevala ptičicama koje su se skuplja-le oko nje. Pričaju da su siromašni stanovnici sela Midltono-vih slušali kako peva stihove ‘Jednog dana moj princ će doći’. Pesma je odzvanjala iz kuće gde se igrala mala Kejt. Vrlo brzo nakon što je Kejt počela da peva kako želi da je princ spase od samoće, on se pojavio. Uskoro su se sjedinili u svetoj tajni bra-ka i živeli srećno do kraja života”, pisala je uoči venčanja Rej Filar, predsednica Feminističkog udruženja u Kembridžu, sve pucajući od cinizma.

Šta god feministkinje rekle, Kejt Midlton je prva kraljevska nevesta koja ima univerzitetsku diplomu, prva koja je živela sa svojim suprugom pre venčanja, čija je majka bila stjuardesa, i prva koja je odrasla u kući koja ima ulicu i broj. Vojvotkinja od Kembridža je osećajna, srdačnog i damskog držanja i pose-duje mnoge karakteristike zbog kojih će ući u istoriju britan-ske monarhije.

Često je porede sa pokojnom svekrvom ledi Dajanom, koja je imala aristokratsko poreklo, ali ne i samopouzdanje. Kejt Mid-loton, kako se čini, nije imala osećaj inferiornosti u odnosu na budućeg muža, govorila je da on treba da bude srećan što ju je sreo, a po rođenju trećeg po redu prestolonaslednika Džordža Aleksandra Luisa svaki trag nesigurnosti sa njenog lica se izgu-bio. Osim toga, odlikuje je i strpljenje zato što je dugih sedam godina čekala da je Vilijam Artur Filip Luis od Velsa konačno zaprosi. Kad je informacija o njihovoj vezi dospela u javnost, mnogi nisu mogli ni da pretpostave da bi ova devojka mogla čak i da pomisli na to kako je baš ona idealna kandidatkinja za bračnu drugaricu nekome iz britanske kraljevske porodice.

Potiče iz porodice koja je živela u oblasti Berkšir, gde je po-krenula sopstvenu kompaniju za organizaciju i dostavu hra-ne, ima sestru Filipu Pipu i brata Džejmsa. Princa Vilijama je upoznala na prestižnom Univerzitetu “Sent Endruz” u Škot-skoj, gde je izučavala istoriju, da bi se kasnije ipak prebacila na geografi ju. Njih dvoje prvo postaju prijatelji, a zatim i cimeri, da bi negde oko Božića 2003. godine između njih planula lju-bav. Ketrin Midlton je radila za modnu kuću Jigsaw, a kad je poželela da bude fotograf, uzimala je privatne časove od Ma-rija Tesina koji je svojevremeno načinio poznate portrete ledi Di, princeze od Velsa.

Kejt Midlton je dospela na liste najbolje odevenih javnih lič-nosti 2006. godine, a u februaru 2011. modni magazini su joj

dodelili najviše priznanje za izgled i stil. U međuvremenu, ba-vila se porodičnim biznisom kao projektni menadžer, fotograf i veb-dizajner i preživela raskid i pomirenje sa princom Vilija-mom. Verili su se u oktobru 2010. u Keniji, gde su proslavlja-li Vilijamov završetak obuke za vojnog pilota helikoptera za spasavanje.

Vojvotkinja od Kembridža pre udaje nije imala spomena vrednu karijeru, znala je da će njeno glavno zanimanje biti princeza i majka prestolonaslednika. Od veridbe do porođaja njen život je bio vlasništvo naroda Britanije i celog sveta. Naj-više je komentara bilo na njen stil odevanja i lepotu i osmeh kojim se ponose Ostrvljani, do detalja su analizirani porodični odnosi Midltonovih i kako se kraljica Elizabeta ophodi prema budućoj snahi. Ne pamti se takva histerija kao ona koja je vla-dala u Londonu uoči dolaska bebe Džordža Aleksandra Luisa na svet. Princ Džordž je rođen 22. jula u bolnici “Sveta Marija” u Londonu. U dokumentu se navodi i da se majka novorođe-nog princa zove Ketrin Elizabet, Njeno kraljevsko visočanstvo vojvotkinja od Kembridža, a otac Njegovo kraljevsko visočan-stvo princ Vilijam Artur Filip Luis, vojvoda od Kembridža. Vi-lijam i Kejt Midlton registrovali su sina u Kengsinton palati i u rodnom listu, kao svoja zanimanja, naveli su: princ i prince-za Ujedinjenog Kraljevstva. ¶

BILJANA VASIĆ

foto: AP Photo

5050

26 / 12 / 2013 VREMEREME

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Čas pozitivne geografi je: Amerika

5252

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Nije, čini mi se, previše kom-parativno pisano o piscima rođenim krajem devetnae-stog vijeka u tadašnjoj Au-

stro-Ugarskoj, s jedne strane u Sred-njoj Evropi, a s druge na Balkanu. Bru-no Šulc i Ivo Andrić su, recimo, rođeni iste, 1892. godine, oni su, dakle, generaci-ja; i ne samo to, nego je upravo Šulc mal-tene jedini pisao o prevodu Andrićevih pripovijetki na poljski krajem tridesetih godina prošlog vijeka, jednom od prvih Andrićevih prevoda na strane jezike uop-šte. Branislava Stojanović je valjda jedina koja je pisala o vezi Andrić-Šulc. O Šulcu i Ka� i (devet godina starijem), pisano je, naravno, mnogo; oni su obojica srednjo-evropski Jevreji, dosta srodni poetički, a Šulc je Ka� u i prevodio. Ima nekoliko perspektiva i toposa u kontekstu kojih bi vrijedilo pisati o Andriću i Ka� i, no ovdje ću se dotaći samo jednog motiva, motiva Amerike. Amerika je, znamo, naslov pr-vog Ka� inog romana. Šta je, međutim, Amerika Andriću? Odgovor na ovo pita-nje vodi nas do posljednjih poglavlja Na Drini ćuprije.

beg od istorijeNikola Glasinčanin, unuk gazde Mila-

na koji je na mostu s Đavolom igrao ka-rata, “bled i krut mladić koji je zbog siro-maštva, tankog zdravlja i slabog uspeha morao da napusti gimnaziju”, u Višegradu radi za njemačku fi rmu koja izvozi drvo. Zaljubljen je u učiteljicu Zorku, rodom iz (višegradske) kasabe. U augustu 1913. go-dine, na raspustu u Višegradu je Janko Stiković, nekadašnji Nikolin gimnazijski kolega, sada bečki student prirodnih nau-ka, pjesnik i novinar. Zorka, koja se dotad gledala (kužirala) sa Nikolom, zaljubljuje se u Janka. U jedno augustovsko poslije-

Zemlja u kojoj se mnogo i

pošteno radi a dobro i

slobodno živi

Godina na izmaku bila je i godina u

koju je pala stotinu i trideseta godišnjica rođenja Franca

Ka� e. U godini pred nama, godini u kojoj će se, znamo

već, mnogo pričati i pisati o stotoj godišnjici Sarajevskog

atentata i početka propasti jednog sveta, pašće i

devedeseta godišnjica smrti jednog od najvećih pisaca

tog propalog sveta – Franca Ka� e (1883–1924). Početkom

godine, izdavačka kuća Laguna objaviće novo izdanje

Ka� inog prvog romana Amerika, jedne od najpoznatijih

evropskih literarnih vizija kontinenta daleko na zapadu »

Sajmon Girti na akvarelu Huga Prata

5353

VREMEREME 26 / 12 / 2013

podne oni su “ostvarili ono što je u kasa-bi najteže: da se mladić i devojka sastanu na skrovitom mestu, a da to niko ne vidi i ne sazna. Našli su se u njenoj školi koja je sada, preko raspusta, potpuno pusta (...) u jednoj polumračnoj, prašnoj prostoriji u kojoj su sve do plafona bile naslagane đačke klupe. (...) Nisu mogli ni da sednu ni da legnu. Bili su oboje zbunjeni i nespret-ni. I suviše željni i plahoviti, oni su se gr-lili i savijali na jednoj od onih istrošenih klupa koje je ona tako dobro poznavala, ne gledajući i ne primećujući ništa oko sebe.” To je bio njihov jedini ljubavni su-sret. Uoči jeseni, Stiković je vraća u Beč. Zorki šalje pisma i razglednice, no oni su takvi da Zorki jasnije (i bolnije) od šut-nje govore “nit sam te voleo, niti te vo-lim, niti ću te ikad moći voleti”. Povrije-đena i tužna, djevojaka ponovo počinje da se viđa s Nikolom. S proljeća 1914. go-dine, on joj kazuje: “Ti znaš da je Bogdan Đurović, moj drug sa Okolišta, već treću godinu u Americi. (...) On me zove sebi i obećava mi siguran posao i dobru zara-du. (...) Ako bi ti pristala, treba da se vjen-čamo što prije (...) A tamo, u Americi, tamo bismo radili i ti i ja. Tamo ima naših škola na kojima treba učiteljica. I ja bih našao rada, jer tamo su svi poslovi svima otvo-reni i pristupačni. Bili bismo slobodni i srećni. Sve bih to ja izveo, samo ako ti ho-ćeš...ako pristaješ.” Zorka je i dirnuta i za-hvalna, ali u tom trenutku ne bi mogla da kaže da “pa da je seku na komade”. Ubrzo će raspust, doći će studenti sa univerzite-ta, a ona hoće još jednom da vidi Janka Stikovića. Prije nego studenti dođu, doći će Vidovdan, doći će atentat u Sarajevu, doći će rat. Nikola bježi za Srbiju, a prije

toga dolazi da se oprosti sa Zorkom. Ona mu kaže: “Ništa od naše... ništa od Ame-rike?”, a Nikola odgovara: “Da si ti prista-la kad sam ti, prije mjesec dana, predla-gao da odmah svršimo stvar, možda bi-smo sada bili daleko odavde. Ali možda je bolje da je tako bilo. (...) A ako iziđem živ iz ovoga i ako se oslobodimo, neće trebati možda ni ići u ono Ameriku preko mora, jer ćemo imati ovdje svoju Ameriku, ze-mlju u kojoj se mnogo i pošteno radi a do-bro i slobodno živi.”

beg od odgovornostiNikola Glasinčanin je u Ameriku htio

pobjeći od istorije, od njenih samozvanih portparola (poput Janka Stikovića). Kad je istorija, međutim, zaista stigla, on zami-šlja da dolazi vrijeme izgradnje Jugosla-vije kao balkanske Amerike, oko Sarajev-skog atentata kao oko Bostonske čajanke. On je u Zorku zaljubljen i prosi je držeći je za ruku (što je bila “krajnja granica njego-ve čedne smelosti”). Djecu ne pominje, ali ona se u braku, u to vrijeme, podrazumje-vaju. Fantazija o Americi jav-lja se pred sam kraj Na Drini ćuprije. Kod Ka� e pak – Ame-rika je na početku. (Narav-no da je Amerika na početku Amerike, ali u kontekstu Kaf-kinog opusa, a u vezi američ-kih lajtmotiva se vrijedi sjeti-ti i one zgodne pričice Želja da postaneš Indijanac. Kao što, u krajnjoj liniji, ne treba zaboraviti ni Vi-tmenov uticaj na mladog Andrića.) Bilo kako bilo, i Karl Rosman, glavni protago-nist Amerike, bi, kao i Nikola Glasinčanin, u Ameriku – bježao. Samo što on ne bježi

od istorije, nego od odgovornosti; ne bje-ži zbog žene (i željenog) djeteta, nego od žene i (neželjenog) djeteta. Žena je služav-ka s kojom je imao besmislenu seksual-nu avanturu, žena, dakle, koju “nit je vo-leo, niti je voli, niti ću je ikad moći vole-ti”. Zbog te avanture, zapravo ishoda nje-zinog (trudnoće i djeteta), Rosmana pro-tjeruju iz roditeljske kuće i šalju u Ame-riku. U jednoj svojoj esejističkoj knjizi Milan Kundera najprije konstatuje da je Amerika čudan roman, pa postavlja pita-nje: Zašto je mladi pisac od dvadeset i de-vet godina smjestio svoj roman na kon-tinent na koji nikad nije nogom stupio? (Usput, ni Andrić, rekli bismo, nije nikad bio u Americi mada je prva diplomatska služba na koju je poslan bila u konzulatu Kraljevine shs u Njujorku; prije nego je ot-putovao, međutim, stigla je prekomanda u Vatikan. U Rimu su mu Bosna i Jugo-slavija preblizu da bi ih zaboravio. Možda je i za Andrića samog odlazak u Ameriku ostao kao mogućnost da mu život potpu-no drukčije teče?) Odmah slijedi odgovor: “Taj izbor pokazuje jasnu namjeru: nema realizma; ili bolje: nema ozbiljnosti. Nije se čak potrudio otkloniti proučavanjem svo-je neznanje; stvorio je vlastitu sliku Ame-rike prema nekom drugorazrednom šti-vu, starim oleografi jama, tako da se slika Amerike u njegovu romanu (namjerno) sastoji od klišeja.”

beg od stvarnostiOdlična je i otkrivalačka ova Kunderina

primjedba o stvaranju slike Amerike pre-ma drugorazrednom štivu, prema starim oleografi jama. Ono što je tu još važno do-dati jest da niti je Ka� a prvi koji je stva-rao takvu sliku Amerike, niti je, naravno,

posljednji. Čak i pisci koji nisu pisali o Americi, a da je nisu ni vidjeli, čak i pisci, dakle, koji su pisali svojevrsne putopise i reportaže iz Amerike, često su zapravo pisali o slici stvo-renoj posredstvom drugora-zrednog štiva i starih oleogra-fi ja. Te evropske vizije Ameri-ke neiscrpna su tema zapravo

i koliko god u nekom smislu bile pane-vropske, toliko se opet, u nekim aspekti-ma, i tipski razlikuju, a u odnosu na jezik i kulturu u kojima nastaju. Čisto primjera radi, jedna se vertikala može povući kad

Ivo Andrić Franc Ka� a

5454

26 / 12 / 2013 VREMEREME

je riječ o njemačkoj umjetničkom doživ-ljaju Amerike: od poslovičnog Karla Maja preko ovdje komentarisanog Ka� e pa do Handkea i Vima Vendersa, a neka posve druga kad je riječ o Francuzima: od Tokvi-la do Bodrijara. (Rusi su opet nešto sasvim drukčije, od glasovite Prizemne Amerike Iljfa i Petrova do Vladimira Nabokova, Jo-sifa Brodskog i Aleksandra Genisa.) Po-sebna je pak priča o jugoslovenskoj Ame-rici, od popularne muzike do fi lma. Kad je o muzici riječ, dovoljno je pogledati već i naslove tri pjesme: Pit, i to je Amerika, Go-odbye, Amerika, Prokleta je Amerika. Ko-liko god sve bile različite, sve opet kao da se nastavljaju na Andrićevu rečenicu: “I ja bih našao rada, jer tamo su svi poslovi svima otvoreni i pristupačni.” Ipak, mada rada (pa eventualno i novca) u Americi u ovim pjesmama ima, ničeg drugog zapra-vo nema, ni života, ni sreće, ni slobode, ni ljubavi. Srce kući tjera, tamo gdje dra-ga čeka. Što se fi lma tiče, paralela Gojko Mitić – Hari Džekson zavređuje zaseban tekst. U širem evropskom kontekstu pak, a kad se radi o fi lmu, s jedne strane je pa-radigma špageti vesterna, a s druge pa-

radigma art fi lma na američke teme a la Lars fon Trir. (Usput, ni Lars fon Trir ni-kad nije bio u Americi.) U skoro svim slu-čajevima, baš kao kod Ka� e, Amerika kao tema za evropskog umjetnika predstav-lja mogućnost bijega od ozbiljnosti, bijega od realizma, bijega od stvarnosti. Kao da se zauvijek i do u nedogled rekreira ona istorijska situacija iz ranog novog vijeka, o odlasku u Ameriku kao okretanju novog

lista, kao izlasku na čistu (neoranu) braz-du, kao prilici za izgradnju novog Jerusa-lima. To je onaj američki san o čijoj suštini je najbolje pisao Frensis Skot Fizdžerald, jedan zapravo od evropskih Amerikana-ca (kakav je bio i Edgar Alan Po ili Henri Džejms), pred kraj svog Velikog Getsbija. Jer Amerika je za evropskog umjetnika u njegovom djelu, ono što je Njujork bio za Getsbija u njegovom životu: mogućnost da izmisli vlastitu prošlost, pa da sa izmi-šljenom prošlošću promijeni sadašnjost, a s njom i budućnost. Prošlost i istorija su okovi na nogama. Bijeg od tih bukagi-ja bijeg je u slobodu. Sloboda čeka na ula-zu u najslavniju američku luku. (She’s Li-berty and she comes to rescue me.) Bježeći iz svijeta u kome je sve bilo izgovor za rat, u kome su ratovi i podjele počinjali i pita-njem smiju li se crtati bogovi i sveci, smiju li im se vajati likovi, na horizontu se u jed-nom trenutku ugleda bogolika statua. Kao i velika poezija, Amerika je ono što u nju oko i duša učitaju. Kao u stihu Nikanora Pare (čije čileansko prezime nama priziva i dim i novac), tamo je sloboda kip. ¶

MUHAREM BAZDULJ

Si Va Vata Vata, poglavica plemena Zuni,Novi Meksiko, 1903. foto: Edvard Kertis

5555

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Reč autora

Zašto Srbija nema muzeje?Početkom decembra, na utakmici poslednjeg kola jesenjeg fudbalskog

šampionata, navijači Crvene zvezde su na tribinama razvili

transparente sa porukama do sada neviđenim u navijačkoj ikonografi ji.

Na njima je, naime, pisalo: “Zašto Srbija nema muzeje?” i “Otvorite

Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti!” Ovakav postupak

navijača izazvao je veliku pažnju medija i mnoštvo komentara u

javnosti. Ono što se, međutim, do sada nije znalo jeste činjenica da

navijači nisu sami došli do ideje za transparente sa ovakvim sadržajem.

Na ideju su došli beogradski umetnici Vesna i Nikola Božović, koji su

smislili i na ovaj način realizovali svoj umetnički projekat. Jedan od

autora ovog projekta, Nikola Božović, za “Vreme” piše o tome kako je

došao na ovu ideju i šta je želeo da postigne

Projekat “Zašto Srbija nema muze-je?” realizovali su navijači Crvene zvezde, Saša Reljić (foto), Miloš Lu-

žajić (video), moja sestra Vesna i ja. Kao rezultat naše saradnje, na utakmici po-slednjeg kola jesenjeg fudbalskog šampi-onata Zvezda–Vojvodina koja je odigrana 7. 12. 2013. godine, istaknuta su dva tran-sparenta: “Zašto Srbija nema muzeje?” i “Otvorite Narodni muzej i Muzej savre-mene umetnosti!”.

U našoj sredini, ali i svetskoj, ovo izgle-da kao neobičan pokušaj inkluzije fud-balskih navijača u rešavanje nacionalnih problema. To, međutim, nije tako. Na tri-binama se već neko vreme mogu uočiti slični performansi: zahtevi državi za po-pravljanjem uslova u nekim bolnicama, da se završe radovi na nekom stadionu, da se prikupi novac za izbegle i raseljene. Međutim, takav društveno koristan rad navijača se, iz nekakvog razloga, retko prenosi i komentariše u medijima. Prak-sa da se na tribinama kritikuju i ismeva-ju određeni potezi vlasti je uobičajena.

Ovoga puta, pitanje i zahtev nadlež-nima postavljen na poslednjoj utakmici prvenstva, u centar pažnje stavio je dve značajne nacionalne institucije kulture i izraz je aktivističke umetnosti. Mi smo reagovali u odnosu na situaciju u kojoj se

ove dve institucije nalaze spajanjem dva elementa koja se do sada nisu našla u toj poziciji. Sa jedne strane su muzeji, koji su nacionalna, regionalna, pa i svetska ba-ština, a sa druge strane navijači Crvene zvezde, čija navijačka simbolika uglav-nom nije vezana za kulturni angažman i uklopili ih u umetničko delo koje kroz formu neočekivanosti šalje snažnu poru-ku o situaciji u našoj zemlji. Tako smo, uz pomoć Delija, uspeli da skrenemo pažnju na našu višegodišnju nacionalnu sramo-tu, a to je da Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej ne rade.

U stvari, treba biti precizan: Srbija ima muzeje i oni rade, obavljaju svoje redov-ne aktivnosti ali nisu rekonstruisani do kraja i otvoreni za posete. U pitanju je da-kle kritika upućena onima koji treba da se prilikom raspodele budžeta sete ovih institucija i fi nansiraju završetak građe-vinskih radova.

Ovaj primer saradnje – spajanja ljudi koji, naizgled, dolaze iz različitih kultur- nih obrazaca i interesovanja, izazvao je veliku pažnju javnosti i predstavlja jedan od načina na koji je moguće da u Srbiji ži-vot bude bolji.

Posle “diktature kolektivizma” koji je vladao u Jugoslaviji, poslednjih dvadeset godina mi se samo delimo i usitnjavamo, a sada smo u poziciji u kojoj svi imamo utisak da smo stigli do nekakvog kraja,

sve je stalo i polako gubimo sposobnost zamišljanja bolje budućnosti. Ostaje nam samo ideja ulaska u evropsku zajednicu gde će započeti novi bolji život. I ta nada ima sve manje vernika. Homo sapiens, kažu, razlikuje se od ostalih živih bića, iz-među ostalog i zbog toga, što da bi živeo neophodna mu je optimistička vizija bu-dućnosti. U Srbiji je toga sve manje. Pode-le su očigledno u interesu određenih po-jedinaca i to ne samo političara. “Profi te-ra podela” ima i među umetnicima, rad-nicima u kulturi, naučnicima, a i ostali koji su prisiljeni da izaberu stranu, kako se čini, počeli su da perverzno uživaju u tome. U stvari, sve je otišlo tako daleko da ljudi govore istinu samo kada nema-ju interes da govore neistinu.

Teme oko kojih se delimo konstantno se pojavljuju, taman pomislimo da smo se na nešto navikli, eto nove stvari oko koje ćemo ‘vatati jedan drugog za gušu. Živimo u maloj i siromašnoj zemlji koju smo podelili na takozvane dve ili više Sr-bija. Nijedna od tih Srbija nema snage da sama rekonstruiše i otvori naša dva naj-veća muzeja.

Neki među Delijama smatraju da su muzeji namerno zatvoreni. Možda su u pravu. I kada vidimo ovu akciju Delija, zapitamo se šta ona znači, a odmah za-tim, šta znači to što država nema snage da reši građevinski problem dva najvaž-

Piše: Nikola Božović

5656

26 / 12 / 2013 VREMEREME

nija nacionalna muzeja? Pa evo nekoli-ko odgovora.

– To znači da političari smatraju da mu-zeji na spadaju u nacionalne prioritete.

– To znači da ako ne otvore muzeje za vreme svog mandata, na sledećim izbo-rima im to neće biti uzeto za zlo.

– To znači da su bar dve generacije stu-denata Filozofskog fakulteta diplomira-le istoriju umetnosti bez prilike da uži-vo vide ijednu postavku unutar muzej-skih zidova.

– To znači da je neko završio osmogo-dišnju i srednju školu, a da nije posetio ovim dvema institucijama.

– To znači da ako ste turista koji je u Beograd došao dva puta u toku devet poslednjih godina, niste mogli da pogle-date najveće regionalne zbirke umetnič-kih dela.

Posebno su zanimljivi i ozbiljnu anali-zu zaslužuju komentari ljudi koji se od-nose na akciju Delija, naročito na socijal-nim mrežama:

“Sjajno, svaka čast!”, “Kojim pacovskim kanalima su ovi transparenti stigli na tri-bine?”, “Prava umetnost se odavno nalazi samo na navijačkim tribinama.” Jedan fi -lozof je podsetio na zahtev protestanata u Parizu ‘68. godine: “Spalite muzeje.” Ko-leginica umetnica je komentarisala: “Ovaj angažovani hepening je em moćna ideja, em njeno još moćnije ostvarenje!” Urednik

muzičkog programa na radiju je upitao: “Zar u Srbiji nisu navijači isto kao i umet-nici, glasnogovornici određenih politika, dvoglava aždaha...?” Kolega umetnik je po-sumnjao u to da su zahtevi navijača proi-zašli iz njihove iskrene potrebe, i tako dalje.

Vest je na Fejsbuku imala nekoliko sto-tina šerova/deljenja i više hiljada lajkova/sviđanja.

Možda je u krugovima visoke politike zahtev sa tribina ozbiljnije shvaćen od mnogobrojnih zahteva koji su dolazili od kulturne javnosti.

Kada su institucije u pitanju, možda ipak ima nade. O tome govori istraživa-nje javnog mnjenja agencije Faktor plus, koja je to radila u dva navrata, u julu i u decembru 2013. godine.

Oko 11 odsto ispitanika je u julu mislilo da Muzej savremene umetnosti radi nor-malno, 26 odsto je mislilo da je zatvoren, 22 odsto da se rekonstruiše, 41 odsto ne zna šta se sa Muzejom dešava. U decem-bru iste godine, situacija je malo bolja: samo 7 odsto misli da se radi normalno, 29 odsto zna da je Muzej pod rekonstruk-cijom, a 34 odsto ne zna ništa. Takođe, veći broj ispitanika je u decembru rekao da je video natpise u medijima o situaciji u ko-joj se Muzej savremene umetnosti nalazi. To verovatno govori i da je nova uprava u Muzeju prisutnija u javnosti saopštava-jući svoje probleme i uspehe.

Možda smo svi zaboravili da su naše institucije stvarno naše! Samo kao naše one će opstati. A bez njih, mi nećemo opstati.

Da bi nam bilo bolje, neophodno je da se svi promenimo. Fini svet voli da veruje da je njihova pozicija u grubom i sirovom društvu ugrožena i da su oni pripadnici manjine koju svakog trenutka može iz-brisati divljačka većina primitivaca. De-vedesetih, opasnost su predstavljali dize-laši, danas su to navijači. Ljudi koji pre-tenduju da budu elita ovoga naroda mo-raju pronaći više ljubavi za njega, valja-lo bi da se oslobode predrasuda i prošire svoje područje delovanja i uticaja. To je nemoguće bez ljubavi ili bar uzajamnog poštovanja između svih nas koji se danas, naizgled, toliko razlikujemo.

Ovoga puta, navijači su se izjasnili o nečemu što, navodno, nije njihovo polje izražavanja. To jeste tako ukoliko razmi-šljate ustaljenim proklamovanim nači-nom, koji nam je u nekom trenutku za-dat kao forma, a zaboravili smo kada se to desilo.

Muzeji pripadaju navijačima isto koli-ko im još uvek pripada, recimo, i stadion. Kada to stvarno sami osete i kada više ne bude bilo podsmeha intelektualaca, onda će se možda napuniti galerije, koncertne sale ili muzejski hodnici, oni koji su, na-ravno, otvoreni za posete. ¶

foto: Saša Reljić

5757

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Prvi strani koncert koji sam radio svojevremeno bio je više kao neka vrsta ispomoći drugu. Mada je teš-

ko reći ko je tu kome pomagao – meni je neprepričljiva avantura sa dovođenjem Grant Hartovih Nova Mob u Beograd, maja 1990, svakako pomogla da odmah shvatim koliko je lako zakazati koncert, ali da je mnogo važnije znati šta posle. To stavljanje glave u torbu uglavnom vodi ka noćima neprospavanim od bri-ga i neizvesnosti, no, na kraju, pre i posle

dobrog koncerta, uvek se nađe neka us-pomena koja te je možda malo promeni-la, nešto što se iz te iste torbe pune opa-snosti može izvaditi, što pomaže da bo-lje shvatiš gde si bio i šta si tamo radio, pa ti dođe da pokušaš opet da dođeš do tih neprepričljivih iskustava.

Još i pre toga, dok sam se vrteo po backstageu čekajući da uradim neki in-tervju, znao sam šta me najviše zanima – kako ti ljudi prave nešto ni od čega. Sva-ko to mora da uradi ponekad, ali kako to rade ovi ljudi za koje, zdravo za gotovo, mislimo da su jedinstveni i neponovljivi

na stejdžu. Neverovatno je inspirativno pratiti izbliza na koji način se oni snala-ze da izvedu ono zbog čega smo došli na koncert i pod kojim okolnostima se sve to dešava – okolnostima koje često nisu ništa drugačije od onih u kojima smo i mi sami svakodnevno.

Pre izvesnog vremena Mark Ajcel mi je ispričao kako se spasao od srčanog uda-ra, pošto se našao sam kod kuće sa jakim bolom u grudima i rukom koja se koči. Spas je našao tako što je pozvao svog di-lera. Dileri su, naime, jedini ljudi u San Francisku koji još uvek odgovaraju na te-

Na koncertu grupe Wu Tang Clan, festival Terraneo, Šibenik 2013.

Muzičari u bekstejdžu

Organizator u procepuPoslednjih dvadesetak godina radim i kao organizator koncerata stranih muzičara u našoj zemlji. Bilo ih je preko šest stotina. Zahvaljujući tome imao sam priliku da se izbliza upoznam sa nekim od velikih svetskih imena rokenrola. U tekstu koji sledi nećete saznati šta ko jede u garderobi, jer je to privatna stvar, ali ćete saznati ponešto o njihovoj prirodi i naravima

Piše: Dragan Ambrozić

5858

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

lefon. Po prirodi stvari, diler zna i dobrog doktora, a klijent mu je investicija, pa je brzo reagovao i odveo legendarnog pe-snika uz gitaru na pravo mesto, te je ne-davno mogao da održi još jedan koncert u Beogradu.

Dok su letnji noćni sati polako postaja-li rani jutarnji u kožnim foteljama u pred-vorju hotela “Metropol”, Džefri Li Pirs je pričao kako je svojevremeno Los Anđeles

očišćen od svih sumnjivaca, koji su po-hapšeni ili poslani van grada, da bi se na-pravilo Potemkinovo selo za Olimpijadu 1984, jedno od mnogih Reganovih Potem-kinovih sela... To je bio odgovor na moje pitanje zašto je preselio sebe i svoj bend Gun Club u Evropu sredinom osamdese-tih, i mogu reći da se vidno suzdržavao gutajući ogorčenost, prolazeći još jednom u sebi tu jadnu epizodu svog života. To se sve dešavalo početkom juna 1991, ra-dili smo kasnije neobjavljeni intervju za “Ritam”, još sam učio da radim koncerte, na tri nedelje pre nego što je u Jugoslavi-ji počela ona sramota u kojoj još živimo.

Sramota iz koje su mnogi otišli jer je izgle-dalo kako je ovde večni potemkinizam jedini mogući oblik državnog uređenja.

Pre samog koncerta, ispred hale Pi-onir 1995, The Prodigy su sa dečačkim oduševljenjem tražili da pogledaju pi-štolje ličnog obezbeđenja, koje je, te go-dine, po njihovom zahtevu bilo – nao-ružano – jer je jedan imao “magnum”, inače zabranjen u Velikoj Britaniji. Ka-

kav izliv dečačke nežno-sti prema pištoljima, kao da su u pitanju igračke, a ne smrtonosna oružja, ali taj nerazgovetan žar sam već mnogo puta video u muškim očima... Sutra-dan smo putovali ka Ma-kedoniji na sledeći kon-cert, te smo zastali na pu-stoj benzinskoj pumpi na auto-putu ka Skoplju. Svi smo bili gladni i pljeska-vice sa kajmakom su bile dobrodošle. U jednom trenutku, pojavilo se par Cigančića sa idejom da operu prozore luksuznih limuzina makedonske po-licije koja nas je prevozila, da bi bili čas posla udalje-ni od strane vozača. No, pljeskavica sa kajmakom, to magično oružje srpske dobrodošlice, ovaj put je naterala Kita Flinta da se i sam zainteresuje, kupi ih nekoliko i odnese mališa-nima koji su u nasmeja-nom čudu gledali kako im lično đavolak u kariranim

pantalonama donosi topli obrok na smr-znutom parkingu usred ničega, nedaleko od Niša. Flint je ostao pored njih dok nisu u slast pojeli svoje pljeske, da im stariji gospodin Rom, koji je stajao na bezbed-noj udaljenosti, ne bi iste uzeo. Sama či-njenica da je stajao i čuvao decu dok nisu pojela svoje, govorila je u kakvom kraju je Kit odrastao.

Džoni Lajdon se šetao Kalemegdanom sa svojim menadžerom i drugom od de-tinjstva, Džonijem Rambom, uživajući na suncu sve dok nisu otkrili puškarnice – onda je počelo neobuzdano dečje penja-

nje po zidinama Kališa, sakrivanje i pu-canje u zamišljenog protivnika, sve one radnje koje smo i mi radili na istom me-stu u godinama koje se mere školskim ra-zredima. Nije prošlo mnogo, a našli smo se na Kalemegdanskoj terasi, u restora-nu sa najsadržajnijim pogledom u Beo-gradu. Još jedan čovek koji je na svojoj koži naučio da medijima ne treba ništa verovati, ispitivao je šta se ovde stvar-no dešavalo... Bilo je dugo letnje popod-ne, pre odlaska na Exit, na nastup pro-tiv svake logike (a u tome je sva logika) ponovo okupljenih Sex Pistolsa. I onda havarija: sa druge strane zidine primetio je vukove u kavezu tri puta četiri metra, eksponate Beogradskog zoološkog vrta i potresao se – stvarno se potresao pred nasiljem nad nezaštićenima. Naime, kao neko ko je snimao dokumentarne emisije o životinjama u prirodi, objasnio nam je da su vukovi u našem Zoo-vrtu sigurno postali opasni šizofreničari u tim kave-zima, jer u njihovoj svesti ne postoji ni-šta kao mogućnost da se prostor ogra-di, ne postoji mentalni plan u kome je to moguće. Sigurno je tako, ali u Beogradu ne postoji nijedno društvo za zaštitu div-ljih životinja.

Robert Plant je sedeo u limuzini na za-dnjem sedištu, sa svojom ličnom sekre-taricom i otpozadi me ispitivao, kao i svi pažljivi i umni ljudi, šta se to stvarno de-šavalo u ovoj zemlji, s obzirom na to da medijskoj slici nikad nije verovao (sasvim sigurno i iz svog iskustva). Na kraju sam došao do reči i zamolio za priliku da i ja njega nešto pitam. “Ma, naravno, izvoli”. “Znam da ste imali priliku da upoznate Džoni Mičel...”. “Da, jesam... ne znam šta da kažem. Ona je jedna izuzetna, izuzetna žena.” I pogledao je kroz prozor, u stranu, kao da sećanje na nju i na te dane promi-če beogradskim ulicama. Trenutak duge tišine koji je posle toga zavladao u kolima jedan je od najsadržajnijih trenutaka ti-šine kojima sam ikada prisustvovao. Kad pomislim da ga je nekadašnji generacij-ski simbol neobuzdane rokerske mužev-nosti podelio sa mnom, pomislim i kako žene često ne znaju za koliko su blesavih stvari odgovorne.

Manu Čao je insistirao da se sam šeta Bulevarom revolucije i pogleda šta se to prodaje po haubama automobila, a po-

Sa Manu Čaom, Beograd, 2002.foto: Miša Bekić

5959

VREMEREME 26 / 12 / 2013

tom je sam išao po Buvljaku i delio ulazni-ce za svoj koncert na Tašmajdanu 2002. Imao je dug susret sa beogradskim anar-histima iz attack inicijative. Pozdravio je decu iz izbegličkih naselja oko grada, koja su preko Grupe 484 organizovano i besplatno bila na koncertu. A onda smo imali vremena da sedimo i čekamo po-četak koncerta, sve pričajući kako mu je malo teško navići se na novu rodbinu u Maroku i posebno majku svoje nove žene... Žene koja je upravo dolazila po-sebnim letom, posebno na beogradski koncert, učinivši prvo veliko muzičko postmiloševićevsko veče, i onako speci-jalno, sasvim izuzetnim, svojom lepotom i blagošću. Manu je u Beogradu zapravo sve vreme čekao da mu se žena pridruži.

Kim Gordon i Ikue Mori su nabadale visokim potpeticama kaldrmom Skadar-lije do prvog ozbiljnog roštilja. Morao sam Kim, majku američke ženske buke, prvo lepo da pitam da li smem da joj postavim očigledno pitanje. “Možeš, ali zadržavam pravo da ga ne primetim”, rekla je, a ja sam zapravo hteo da saznam da li je na kra-ju upoznala Nila Janga, a nikako ne šta je bilo sa Terstonom Murom, od koga se upravo razišla. “Kao predgrupa, Nila Jan-ga skoro da ga uopšte nismo ni sreli, ali zato njegovu ekipu jesmo i bila je skroz seksistička.” “Kako to misliš?” “Pre kon-certa, nismo ga nigde videli, posle koncer-ta on bi odmah otišao, a sve što su u sva-kom gradu pokušavali njegovi momci iz tehničkog osoblja bilo je da dovedu strip-tizete. Eto, to su Sonic Youth videli od Nila Janga kao njegova predgrupa...”

Susreti muzičara sa drugim muziča-rima uopšte su zabavna i nepredvidlji-

va stvar, i to je čar festivala – tako se za Kra� werk u Novom Sadu pri čekira-nju u hotelu Parku, tom predvorju Exi-ta, odigrao istorijski susret sa Grandma-ster Flashom, koji je nastupao to isto veče – legendarna prva zvezda rep mu-zike baš ovde se srela sa grupom koju je intenzivno puštala na prvim ikad hip-hop uličnim žurkama, praveći od njiho-vog singla Trans Europe Express uticaj-nu podlogu za dalji razvoj ove muzike. Kad ih je na kraju upoznao, Grandma-ster je povikao: “Dugujete mi procenat, ja sam vas učinio slavnim!” Nemačkim umetnicima je trebalo malo vremena da shvate ko je taj vrišteći afroamerič-ki umetnik, ali su se na kraju i slikali za-jedno, ostavljajući po strani dilemu da

li je Grandmaster mislio ozbiljno i li bar delimično bio u pravu.

Čarls Lojd je stajao u foajeu hotela in, pričajući o svom oduševljenju Kalemeg-danom, sa čijeg se obilaska upravo vratio, kad je na svoje iznenađenje spazio našeg Duška Gojkovića kako izlazi iz li� a. “Če-kaj! Je l’ ono Duško?”, rekao je, prijatno iznenađen. “Nisam ga video još od 1975, kad smo zajedno svirali sa Dizijem Giles-pijem u Njujorku.” I potom se otisnuo u susret našem majstoru trube, koji je pri-jatno iznenađen ovim susretom stao da se izgrli sa starim drugom. Nisam nikad video jasniji znak da se odavde može kre-nuti u ozbiljne kreativne svetske avan-ture, od tog medveđeg zagrljaja, u kome je inače prema Čarlsu mali Duško izgle-dao kao veća veličina nego što je ikad i u jednom tekstu bilo opisano. Čarls Lojd je, inače, to veče održao do sad najbolji koncert na Beogradskom Jazz Festivalu

od njegovog obnavljanja 2005. Zbog toga mi je na kraju neobično dugog dana Duš-ko izgledao još veći.

Ponekad, međutim, susret sa bendom koji volite otkriva da nije sve blistavo u raju. Violent Femmes su se dovukli do Be-ograda sa članovima mentalno poprilično udaljenim jedan od drugog, do tog nivoa da su tražili da ne putuju u istom vagonu u vozu, da ne budu u istim krilima hotela u kom su spavali, da ne idu po gradu istim kolima i da ne budu u istom bekstejdžu, a Gordon Gano je izričito zahtevao da ne ru-čava u isto vreme kad i ostali, da ih ne bi sreo u restoranu. I baš kad sam se glasno zapitao kako će sve to uopšte funkcionisa-ti na sceni (funkcionisalo je odlično), Gor-don je našao za shodno da me smiri reči-

ma: “Sve će biti sjajno na stejdžu, nego ja više ne mogu da slušam gluposti koje pri-čaju ovako, preko dana.” I nastavio je u tom smislu da prepričava neozbiljnosti kojima ga smaraju na putovanjima, među kojima zbilja nije bilo ničeg vrednog prepričava-nja – no život u bendu ponekad očito do-bija oblik nategnutog bračnog odnosa, bez alimentacije za one koji odu.

Drugi su opet, neobično složni, do te mere da se istovetno kreću kroz pro-stor. Beastie Boys sam zatekao u njiho-vom boksu u šatoru, kako sede sva trojica zavaljeni u stolice paralelno jedan pored drugog, identično opruženih nogu, kao u kakvom crtanom fi lmu, i sva trojica isto-vremeno kuckaju u laptopove, i sva troji-ca u isto vreme izgovaraju istu rečenicu “pozdrav lokalnom promoteru”. Kao da su oblikovali vanscensko ponašanje po modelu nekog nesnimljenog fi lma braće Marks. Sa pojedinim umetnicima uđeš u njihov fi lm – sa njima uđeš u crtani fi lm.

Frenk Blek, Pixies, SKC 1989. Džulijet Luis i... GoMajk Paton, Faith No More, Egzit 2010.

6060

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

6161

»

Tako, na primer, i jedinstveni Džona-tan Ričman – osim što gleda da svuda ide vozom i što više hoda okolo peške, on nema mobilni telefon niti i-mejl adre-su, i smešno mu je kad ga pitate za njih. Međutim, svuda sa sobom nosi crtanku i, naravno, stalno crta predele, ptice, lju-de, drveće – u stvari, beleži svoje uspo-mene na neki kraj, ali onako kako ih je on video, a ne neko nepogrešivo oko ka-mere. To je kao da kreirate svoje budu-će uspomene – po sposobnosti za takav čin se umetnici razlikuju od nekog obič-nijeg sveta. Verovatno nema lepšeg na-čina da se putuje.

Neki ljudi imaju vremena da upražnja-vaju svoje hobije pred koncerte, pa je Peti

Smit išla sama po Egzitu i fotografi sala prisutne, kao i Najl Rodžers, mnogo go-dina kasnije, dok su Kra� werk vozili bi-cikl, Tom Jork i Fli pešačili okolo značajno zamišljeni, a mia kupovala scensku garde-robu kod Kineza. Drugim umetnicima, kao što su Morisi ili Nik Kejv, hobi je da osta-nu nedodirljivi i nepristupačni, i to se sa ra-zlogom poštuje. Treća vrsta, posebno oni iz kategorije simpatičnih starijih momaka sa ponosnom prošlošću, kao što su Bernard Samner iz New Order, Mik Džouns iz The Clash odnosno Big Audio Dynamite, te Pol Veler iz The Jam, uglavnom vreme provo-di praveći lepu atmosferu svuda oko sebe, ugošćavajući drugare i usput stečene pri-jatelje pićem iz garderobe, što je uvek bo-nus, jer tad čujete i neke anegdote koje po-sle nikom ne smete da prepričate.

Sve što ste čuli o Igiju Popu istina je, ali je još veća istina ono što niste čuli. Najve-ća među slabo poznatim istinama u vezi

sa njim jeste ta da je Nina Alu, njegova su-pruga, jedna od najatraktivnijih ženskih osoba koje hodaju okolo, i to do te mere da se tur menadžer uvek posebno brine da Nina ne dolazi na tonske probe, ako ih Igi uopšte radi – ukoliko ona dođe, teh-nički tim prestaje sa smislenim radom i zadivljeno je posmatra dok sedi na po-godnom mestu na bini (tačan i proveren istorijski podatak). Kao što je nepoznat, ali provereno tačan istorijski podatak da su tehnička uputstva za održavanje Igije-vog koncerta apsolutno najsmešniji zva-nični dokumenti od kojih zavisi neki po-sao na svetu, pošto su sročeni kao satirič-ni spisi u kojima se ismevaju svi zvanični dokumenti kao takvi. Navodim primere u celosti. Odeljak: specifi kacija zahteva za

ozvučenje; uputstvo: Iggy and the Stoo-ges žele da zvuče baš glasno i opasno, pa odvrnite reglere na ozvučenju do kraja – to bi bila dobra fora, da vidimo šta će biti. Odeljak: specifi kacija zahteva za osvetlje-nje, uputstvo: Iggy and the Stooges žele da se vide dok sviraju, ali nije neophodno da ih publika vidi baš najbolje.

Sa druge strane, slabo je poznato, ali je suva istina da i mi u Beogradu ima-mo svoje globalne bisere zbog kojih lju-di dolaze kod nas svesni da ih treba bar jednom videti u životu, a da ipak nije u pitanju nijedan splav, na šta ste možda pomislili. Tako su u mom prisustvu Lori Enderson, Kraftwerk, The Residents, Coldcut, Mercury Rev, i posebno željno The White Stripes obilazili Muzej “Ni-kole Tesle”, a Džek Vajt se pokazao to-liko velikim poznavaocem Teslinog lika, da je samo njegova dobrodušnost spasla dodeljenog kustosa neprijatne situacije

da zna manje o nekim detaljima od svog gosta. Džek je potom izveo bend i svoju tadašnju ženu, supermodel Karen Elson, u klasični beogradski restoran “Lovac” da rekapituliraju ovo iskustvo i steknu neko novo – tu je već ona bila kustos, do detalja određujući šta će se i kako konzumirati u još jednoj egzotičnoj evropskoj zemlji (šta je sve bilo praćeno i određenom kore-ografi jom; lepo je kad ljudi imaju podelje-ne sfere interesovanja, pa se dopunjuju).

Prvi veći bend koji nas je posle godi-ne 2000. obišao, Stereo mcs, bio je pun bratskog saučesništva, pa nas je saveto-vao o poslu, ali najvažnija poduka koju smo dobili bila je da nikako ne menjamo ovaj predivni starinski hotel u koji smo ih

smestili – glasno su tvrdili da će ga Nemci upropastiti ako ga kupe, jer će sve stan-dardizovati na isti način kao svuda po Evropi, a to je da ti se život smuči... Ho-tel koji ih je oduševio svojim unikatnim enterijerom iz sedamdesetih jeste “Jugo-slavija”, kasnije – naravno – prodat stran-cima, ali ne Nemcima, i očigledno ne da bi radio, na gubitak svih nas.

Neki put se jedna vrsta neprepričljivog bratstva sa muzičarima izgradi slučajno. Često smo umorni na koncertima i stal-no ponavljam da me od tolike muzike više bole noge nego uši, ali nikad nisam video da je neko zaspao na sceni – sve dok za vreme nastupa sjajnog džez-fank benda Freda Veslija nisam stao zaista blizu bine i shvatio da legendarni saksofonista Pi Vi Elis sedi na stolici zatvorenih očiju. Pošto ih dugo nije otvarao, počeo sam malo da se brinem šta se tu stvarno dešava, bilo bi stvarno neverovatno postignuće da mu

Gogol Bordelo, Egzit 2008. Yello, Dom omladine, 2011. Grandmaster Flash, Egzit 2009.

6161

VREMEREME 26 / 12 / 2013

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAČKE KUĆE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIŽARAMA „DELFI” U SRBIJIPonesite ovaj primerak „Vremena” u neku od knjižara „Delfi ” i kupite jedan od dvadeset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 5. decembra do 3. januara 2014.

Spisak knjižara u kojima ovaj popust važi:Delfi knjižare d.o.o. “Kod Vuka” (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “SKC” (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Terazije” (Terazije 38, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Zemun” (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Kragujevac” (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Niš” (Voždova 4, Niš)Delfi knjižare d.o.o. “Super Vero” (Milutina Milankovića 86a, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Kalča” (TC Kalča, lamela E, lokal 11, Niš)Delfi knjižare d.o.o. “Kod sata” (Kneza Miloša 33, Valjevo)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Čačak” (Gradsko šetalište bb, Čačak)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna Novi Sad” (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjižare d.o.o. “Laguna” (Omladinska 16/1, Kraljevo)

Delfi knjižare d.o.o. “Pančevo” (Miloša Obrenovića 12, Pančevo)Delfi knjižare d.o.o. “Rodić” (TC Rodić, Sremska Mitrovica)Delfi knjižare d.o.o. “Zira” (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “KNEZ” (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. “Bulevar” (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Immo” (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Subotica” (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub Čitalaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjižare d.o.o. “Miljakovac” (Vareška 4, Miljakovac)Delfi knjižare d.o.o. “Banovo Brdo” (Požeška 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjžare d.o.o. “27. mart” (Stanoja Glavaša 1, Beograd) Knjižara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjižara Delfi Požarevac (Stari korzo 2, Požarevac)

Amos Oz:MOJ MIHAEL

Ljubavna priča, smeštena u Jerusalim pre Suecke krize, i misaoni portret jedne zemlje. Roman velikog izraelskog književnika Amosa Oza. “Madam Bovari savremenog Izraela”

Varis Dirije:PUSTINJSKI CVET

Rođena u nomadskom plemenu u Somaliji, pre nego što je postala vrhunska manekenka preživela je genitalno sakaćenje i bliski susret s lavom... Sada je ambasador Ujedinjenih nacija... Neverovatna autobiografska priča

Kendas Bušnel:LETO I GRAD

Nastavak serijala Kerini dnevnici pruža čitaocima iznenađujući uvid u ono što je pretvorilo devojku iz provincije u nezaboravnu njujoršku ikonu - Keri Bredšo. Novi dnevnici junakinje megapopularne televizijske serije „Seks i grad” urađene upravo prema romanima Kendas Bušnel

Džon Balkin:VELIKA OTKRIĆA – STO NAUČNIKA

KOJI SU PROMENILI SVET

Priča o idejama koje su oblikovale

današnji svet i o idejama koje će

oblikovati budućnost

Skot Marijani:PROROČANSTVO

SUDNJEG DANA

Smak sveta se bliži. Samo jedan čovek ga može sprečiti...

Brz, visokooktanski triler koji će zaokupiti

ljubitelje Dena Brauna i Sema Borna

Arnulf Krauze:VIKINZI

Dosad najobuhvatnija,

istorijski pouzdana knjiga o nekad

najmoćnijem narodu svoga vremena izvan granica nekadašnjeg

Rimskog carstva

Danijel H. Pink:ŠTA NAS POKREĆE

Šta motiviše ljude da bolje rade? Jesu li to povišice, bonusi ili drugi vid nagrada? Ili kazne ako se ne ispuni zacrtano? Da li ovaj metod štapa i šargarepe može da opstane i u dvadeset prvom veku?

Petra Torbric:KONCENTRACIJA

Priručnik koji odgovara na pitanje kako da detetu pomognemo u učenju, sa testom i vežbama za jačanje koncentracije, namenjen roditeljima, nastavnicima i učenicima

Skot Marijani:ZAVERA MOCART

Prema zvaničnim izvorima, Oliver je poginuo u tragičnoj nesreći. Međutim, činjenice se ne slažu i navode ga na neočekivan trag iz prošlosti – Mocartovu misterioznu smrt

Maša Rebić:SPONZORUŠE

Opora priča o sudbinama

nekoliko tinejdžerki u „olovnim“

devedesetim godinama prošlog

veka u Srbiji. Jedan od „Laguninih” bestselera

se ne daj bože nešto desi na sceni baš dok ja radim koncert, ali, na svu sreću, kako se pesma u kojoj nije učestvovao završila, tako se Pi Vi trgao od aplauza i sa prvim tonom sledeće numere bez greške uleteo u svoju deonicu, koju je, naravno, ushi-ćujuće nadahnuto izveo. Članovi benda koji su bili bliže shvatili su da je legen-da dremnula i smijuljuli su se zajedno sa mnom pošto su iz mog iskolačenog po-gleda iz prvog reda i hvatanja za glavu shvatili da sam i ja primetio isto što i oni. Sad, kad bolje razmislim, ko zna koliko je puta Pi Vi slatko odspavao na sceni... Ka-kvu smo veliku zajedničku tajnu od tada stekli da čuvamo...

Vejn Kramer i posebno Denis Tompson iz mc 5 ispričali su mi sve moguće tajne priče sa regrutacija za Vijetnam šezdese-tih godina i kako je u tom trenutku zaista vrlo realno bilo pitanje života ili smrti us-pešno se pretvarati da si lud ili bar gej, da ne bi zaista završio u nekoj džungli. Hlad-na jeza koja obuzima dok slušate ova se-ćanja – jer vrlo dobro znate kako funkci-onišu obavezne narodne vojske, a američ-ka je u tom trenutku bila baš takva – po-vezuje muškarce na neprepričljiv način.

Veze među nama se neki put uspostav-ljaju na nedokučiv, ali negde već predvi-đen način. Aleks Čilton je stigao kao živi sinonim za palog anđela rokenrola, se re-putacijom nesnosne osobe, ali smo od sve-ga toga videli samo to što je istakao neo-bičan uslov da dođe – tražio je da ostane u Beogradu četiri dana, po svom izboru i o svom trošku, odsevši u hotelu “Moskva”. U jednom trenutku, na ručku dan posle koncerta, povela se rasprava o političkim problemima ovog sveta kad je legendarno nepredvidljivi južnjački džentlmen ispri-čao kako veruje da su sindikati jedina pra-va snaga koja će spasti ljude. Tu mi je već bilo ponešto prepoznatljivo, te sam ga di-rektno pitao zar nije to malo marksistič-ki rečeno – da, proučio je dela Karla Mar-ksa koja je imao priliku da svojevremeno vidi kod svog brata, studenta u koledžu na Istočnoj obali; očigledno je tu bilo i više od samog čitanja klasika, neka reč mora da je pala, jer je aktivistička svest koju je Čilton u sekundi pokazao, negde morala da bude pokupljena i preuzeta. Nigde, ni pre ni po-sle, u svetskoj štampi nisam pročitao da je Aleks Čilton bio levičar, čak možda i vrlo

obrazovani marksista, ali on je u Beogra-du hteo da u tom pogledu bude jasan i di-rektan, i osećao se srećan što to ovde može, sa nežnošću ispunjavajući sebi jednu veli-ku želju. Možda nije sve tako slobodno u slobodnom svetu?

Model alternativne muške privlačno-sti, Evan Dendo iz Lemonheadsa, proveo je posle koncerta još nekoliko nezaborav-nih dana u Beogradu, plaćajući sam dodat-no sobu u Hajatu, koju je svaki dan punio uredno poređanim ispijenim konzerva-ma piva. Razlog za ovo neobično ponaša-nje bio je privatan – Elizabet Mozes, žena koju je smatrao svojom, letovala je porodič-no u Grčkoj, a njeni roditelji ga nisu podno-sili, pa je želeo da joj bude blizu, nadajući se da će ga pozvati... Ova priča je bila dir-ljiva, koliko i neproverljiva, pa ne mogu sa sigurnošću da kažem zašto je u stvari Evan ostao još par dana kod nas, no postoji jed-na koliko romantična toliko i luda činjeni-ca koja je potkrepljuje. Ljubavni putnik je sa sobom nosio samo jednu priručnu hipi torbu za na rame, sa nekolicinom odličnih knjiga koje je tokom svog boravka pokla-njao ljudima koji su mu postali dragi. No, jednu knjigu je svima samo pokazivao iz svoje ruke. Bio je to foto album sa slikama njega i njegove drage na nekim nepozna-tim letovanjima, zimovanjima i šumovanji-ma, obične privatne uspomene dvoje obič-nih privatnih ljudi, bez obzira na to što je jedan rok zvezda, a druga uspešan model. Kao da sve to već nije bilo dovoljno da se čovek oseti emotivno uvučen u neki veliki svet, i on je punom brzinom ulazio u naš, terajući nas da shvatimo da smo njegov deo. U nekom trenutku smo išli poluras-padnutim starim kolima u zgradu bigz-a, na probu jednog benda kojoj se Evan ka-snije pridružio, samim tim je učinivši de-lom gradskih legendi koje se i danas pre-pričavaju – vozili smo se preko reke, kri-vinama autoputa ka mesečinom osvetlje-nom gradskom pejzažu, dok je sa kasetofo-na išla jedina kaseta koju je vlasnica auto-mobila imala, i to Nik Kejv. Kao običan fan, kao bilo ko od nas, Dendo je komentarisao sedeći pozadi kako je Kejv ovde odličan, a čim je neizbežno počela Do You Love Me, uzeo je da peva iz sveg glasa. Ta scena u ko-joj sam i sam igrao, kad Evan Dendo peva Do You Love Me iznad Beograda oblivenog mesečinom, spada u nenapisanu antologi-ju priča ovog grada.

Svaki put morate biti spremni na rea-lity check. Andre Vilijams je plašio devoj-ku koja je prodavala sendviče preko puta Doma omladine tako što joj je rekao da mu sipa majonez u šaku prvo, a onda ga je olizao sa svoje ruke da vidi da li je dobar, sve gledajući curu pravo u oči. Potom se ogromni stari crni čika nadvio nad mene i dohvatio da me ispituje: “Zašto ti radiš koncerte?” “Pa da bih video nešto što ina-če ne mogu u svom gradu”. “E, pa dobro onda, to je pravi razlog – tako rade kon-certe i na Srednjem zapadu...”.

U današnje vreme nije baš tako lako biti toliko stvaran.

Kao što reče Dilan, “novac ne priča, on psuje”. Možda to nije rekao dok se vozio od Hajata do Arene, ne znam, nisam ra-dio taj koncert, ali mogu da ga zamislim kako o tome razmišlja u još jednoj sport-skoj svlačionici, ovaj put u našem gradu.

Godinama sam slušao kako se ova-kve stvari ne mogu i nikad neće desiti kod nas. Kafanske priče o nekom ko to neće dopustiti. Razna opravdanja od ko-jih boli glava, a koja skrivaju pravu isti-nu – da niko nije ni radio na tome da po-menuti muzičari dođu kod nas i da se ta velika pop kultura, eto, desi malo baš u našoj ulici.

Nije bilo čak ni zamislivo.Ali sve se to desilo u našoj zemlji.

(Nastaviće se...)

(Autor je programski urednik Doma omladine Beograda i programski menadžer Mejn stejdža festivala Egzit)

Dželo Biafra, Beograd 2010.

Lemonheads, Jelen pivo Live, Tašmajdan 2008.

6363

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Zašto ne mogu da napišem nešto što bi probudilo mrtve? To je ono što me ponajviše tišti. Prebolela sam gubitak njegovog stola i stoli-ce, ali me nikada nije napustila že-lja da ispletem reči vrednije od Cor-tesovih smaragda. Ipak, ostala mi je lokna iz njegove kose, nešto nje-govog pepela, kutija njegovih pisa-ma, tamburica od kozje kože.

Sretnu se momak i devojka na ne-kom njujorškom uglu, mladi i glad-ni, mršavi i velikih očiju, željni svega

i još željniji samopotvrđivanja u svemu, nedefi nisano talentovani i defi nisano goli na hladnoći menhetnskih ulica, došljaci u grad i svet; priča, elem, ispričana već mili-on miliona puta, ali se uvek iznova priča sa istim žarom, jer koja je pa to priča važ-nija od te? Oko njih umiru “mitske” šez-desete, Armstrong šeta po Mesecu, Mao tiraniše Kinu dok razmaženi buržoaski “revolucionarni” snobovi Zapada lanča-no svršavaju na njegove idiotske sloga-ne, pomahnitali ubica Čarls Menson ritu-alno sahranjuje “hipijevski san”, rumeni i kratko podašišani američki momci ured-no stižu kući iz Vijetnama u kovčezima ili sa protezama, mladi i lepi umiru Bra-jen Džons, Hendriks, Dženis i Morison, po opskurnim rupčagama donjeg Men-hetna sviraju Velvet Underground, najbo-lji bend na svetu (ne samo) tog trenutka, oni čudaci što im je bananu s naslovni-ce genijalnog prvog albuma kreira Endi Vorhol, a taj Vorhol je sve vreme tu neg-de iza ćoška, a opet nevidljiv, kao odsutan, kao nepostojeći, kao ne-entitet u svetu o kojem je rekao toliko toga spektakulari-zujući i doestetizujući njegovu “program-sku” banalnost...

To je, dakle, grad i svet u kojem se su-sreću najveća pesnikinja rokenrola Peti

Smit, tada još samo štrkljava cura iz Nju Džersija koja je zagrizla u Veliku Jabuku u bekstvu od isprojektovane malograđan-ske good girl egzistencije, hranjena tek ni-skokaloričnom i nefokusiranom umet-ničkom ambicijom, ponajviše likovnom, onda pesničkom, a ponajmanje muzič-kom, i Robert Mejpltorp (Mapplethorpe), senzibilni gladni dendi pravo Niotkud, čo-vek koji oseća, misli i živi u prizorima i sli-kama, a koji će mnogo kasnije postati je-dan od najznamenitijih umetnika foto-grafi je xx veka, dok će štrkljasta dečaku-ša Pa� i, ali i potonja zrela, moćna umetni-ca i pesnikinja, biti njegova prva, trajna i poslednja muza, to jest, nešto mnogo više od modela: ona koja postoji kao donekle drugačiji način da postojiš i sam, ma koli-ko to nekome možda “preterano” zvučalo.

Peti je Smit, dakle, napisala “memoar-sku” knjigu Just kids (Samo deca; Rende, Beograd 2013; preveo Periša Perišić; dužan sam da napomenem da sam lično čitao ra-nije objavljeno i fotografi jama iz izvorni-ka opremljeno hrv. izdanje: Tek djeca; Ša-reni dućan, Koprivnica 2011; preveo De-nis Leskovar) ne prevashodno kao sop-stveni životopis, nego kao precizno či-njeničnu i hronološku, a opet dosledno uzvišeno poetsku istoriju jedne ljuba-vi, one koja ju je sudbinski defi nisala kao zrelo i samosvesno ljudsko biće. Uvodni delovi ove knjige posvećeni su “onome što je bilo pre” Njujorka i Mejpltorpa, ali spisateljica rela-tivno brzo i ovlašno prelazi pre-ko tog ranog perioda svog živo-ta, tek ga neophodno “kontekstu-alizujući”, a sve hitajući ka Bitnom; takođe, onog “posle” zapravo i nema – ne znači da neće biti u nekom bu-dućem nastavku – nego je Mejpltor-pova smrt od aids-a 1989. zapravo “prirodan” kraj ove knjige, kraj koji je

Knjige: Samo deca

Gladni dendi i cura iz Džersija

Knjiga uspomena Peti Smit je pre svega fascinantna poetska hronika jednog ljudskog i umetničkog odrastanja i sazrevanja u dvoje

6464

26 / 12 / 2013 VREMEREME

– zašto ne reći – tako veličan-stveno potresan i potresno ve-ličanstven (dakle: petismitov-ski) da mi je grunuo suze na oči, a nisam, čini mi se, baš od čitalaca prelakih na suzi...

Ljubitelji opštih i poluopštih mesta rok mitologije doći će i ovom knjigom na svo-je, jer tu su susreti sa živim i mrtvim Veli-činama epohe, opojno kužni miris Njujor-ka, Amerike i sveta u jednom prevratnom vremenu, tu je sveto trojstvo seks, droga i rokenrol u nerafi nisanom stanju, knji-gom promiču zvuci i prostori iz samog vrha Kanona, tu su i Ginsberg, Barouz ili Gregori Korso, Pa� ine (jbg, ne mogu da kažem Patine, kao da se radi o doživot-noj verenici Paje Patka!) veze sa muškar-cima poput Sema Šeparda, duh Boba Di-lana lebdi nad vodama Hadsona i Ist Ri-vera, a dabome da je tu i Chelsea hotel u kojem nije samo Dženis objašnjavala Ko-enu kako preferira zgodne muškarce ali će njemu, eto, ipak izaći u susret, nego su Pati i Robert tu neko vreme živeli, i zapra-vo će se odatle iseliti tek onda kada nji-hova ljubavna veza počne da nepovratno splašnjava ili tačnije, da se transformiše u

nešto drugo, u osnovi ne ma-nje važno i blisko. Jer takav je to ljudski par i takva je to veza:

ne rastavlja to ni bog ni čovek, bez obzira u čiji ko krevet leže, i s kakvim namerama.

Mejpltorpa će seksualne sklo-nosti polako i sigurno odvući ka muškar-cima, a od svoje će fascinacije muškim te-lom ovaj umetnik načiniti hrabru, drsku i provokativnu estetiku za sebe jer, kako Pati više puta kaže, Robert nikada nije bio od onih koji bi se izvinjavali zbog toga što su to što jesu... Što, opet, nikako ne znači da nije prošao kroz buran i bolan proces saživljavanja sa dominantnim slojem sop-stvene seksualnosti – čitajući ovu knjigu, ponekad ti se učini da je njemu to padalo teže nego njoj... Kako god, nije Samo deca ni knjiga o “tome”, mada jeste i dalje zadiv-ljujuća mirnoća i snaga kojom Peti Smit prihvata transformacije žudnji voljenog bića. Ne, ovo je pre svega fascinantna po-etska hronika jednog ljudskog i umetnič-kog odrastanja i sazrevanja udvoje, isto-vremeno umešno i dobro dozirano zači-njena svim (hašišarskim, dakako :-) ) aro-mama mesta i vremena.

Ova knjiga uspomena “staje” tamo gde bi njen naslov postao deplasiran, negde pred vratima “slave i uspeha”, negde tamo gde počinju prave karijere Smitove a potom i Mejpltorpa onakve kakvima ih svet pozna-je. Njihovo razdvajanje bilo je neminovno koliko je bilo i neminovno relativno, jer je veza među njima bila odviše duboka da bi ju se dalo raskinuti, sve i da su ljubav-nici to hteli – a nisu, ta zašto bi? Otuda nije neobično da je Peti Smit bila tu negde, sa-svim blizu, i onda kada je Mejpltorp umi-rao. Dvadeset godina u nekom višem smi-slu “zajedničkog” života, pa potom još dva-deset godina do vremena pojavljivanja ove knjige; kakva priča i kakvi životi! A može li, uostalom, biti nesrećno i uzaludno prove-den život u kojem te je voleo neko takav?

Gledao sam je onomad u Petrovaradi-nu, plesala je bosonoga uz možda najjaču pesmu koju je napisala, pa je sišla među nas (dok su gore gruvali Tom Verlen i po-ludeli saksofonista) i dodirivala nas i sli-kala nas i pričala nam i pevala, a bio je još uveliko dan nad Panonijom, letnji, dug, a posle je ipak pala noć, noć koja, znamo to, pripada ljubavnicima. ¶

TEOFIL PANČIĆ

Nagrada World Finance magazina

Delta Generali osiguranje najbolje u Srbiji

Prestižni ekonomski magazin “World Finance”, sa sedištem u Londonu, pro-glasio je Delta Generali Osiguranje za najbolje osiguravajuće društvo u Srbi-ji u 2013. godini. Stručni žiri dodelio je ovu važnu nagradu Delta Generali osi-guranju za poslove u oblasti životnog i neživotnog osiguranja. Visoki profesi-onalni standardi, čvrsti etički principi, inovativnost, posvećenost potrebama klijenata, brzina u isplati šteta, ponuda različitih proizvoda, zadovoljstvo klije-nata, razvijena prodajna mreža, ostva-reni rezultati i društveno odgovorno po-slovanje, samo su neki od parametara koji, po oceni žirija, čine Delta Generali osiguranje prepoznatljivim i jedinstve-nim na tržištu u Srbiji.

“Sa tržištem osiguranja koje duži pe-riod prolazi kroz promene, kompanije

su morale da postanu još impresivni-je, efi kasnije i orijentisane ka klijenti-ma kako bi ostale ispred konkurenci-je. U World Finance Insurance Awards 2013, pohvaljujemo one organizacije koje su predvodnici industrije, koje stvaraju

nove opcije i pružaju najbolje usluge”, navodi se u obrazloženju stručnog žiri-ja. Inače, “World Finance” magazin već šestu godinu zaredom širom sveta do-deljuje nagrade u oblasti osiguravaju-će industrije.

6565

VREMEREME 26 / 12 / 2013

“Kada sanjamo o čovekovom ispunjenju, o ponosu i sreći što smo ljudi, naš se pogled okreće ka Mediteranu.”

Žorž Dibi, Mediteran, ljudi i nasleđe,

Pariz, 1986.

U eseju Imaginarni muzej iz 1947. godine, Andre Malro zamišlja prostor ispunjen umetničkim de-

lima koja su ljudi zapamtili, videli na re-produkcijama ili o kojima su čitali u knji-gama. Tjeri Fabr, osnivač Averoesovih su-sreta, tvrdi da postoji jedan takav “imagi-narni muzej”, i to Mediterana, sastavljen od priča koje se nalaze u samom korenu mitologije Sredozemlja. Možda je upra-vo potreba za otelotvorenjem tog imagi-narnog muzeja glavni pokretač ustano-

ve koja je prema rečima kritičara jedan od najuspelijih muzeoloških projekata u skorije vreme u Evropi, Muzeja evrop-skih i mediteranskih civilizacija (Mucem), otvorenog u junu ove godine u Marseju.

Ideja o osnivanju ovog muzeja rodila se pre više od dvanaest godina, ali su ne-suglasice između Pariza i Marseja koči-le njeno ostvarivanje. Proglašenje Mar-seja Evropskom prestonicom kulture za 2013. godinu dalo je projektu dugo oče-kivani polet.

kockaZa nekog ko prvi put posećuje Marsej

teško je zamisliti da se pored nedavno renovirane tvrđave Sen Žan nije oduvek nalazila čipkana kocka koja je danas glav-no zdanje Mucem-a. Pa opet, ta glomazna doza poezije u produžetku pitoreskno-ur-

bane Stare luke i nije mogla biti glavna preokupacija grada koji se u francuskim medijima uglavnom pominje zbog soci-jalnih tenzija i mafi jaških obračuna. Za muzej je određena lokacija između tvr-đave i pristaništa za brodove koji dolaze iz severne Afrike. Mesto je samo po sebi značajno. Na konkursu za arhitektonski projekat pobedio je Rudi Ričoti, enfant terrible francuske arhitekture koji je pre par godina izazvao skandal izjavom da je “katolički arhitekta”. Njegov projekat, bez ikakve namere da šokira, pruža suptilnu materijalnu interpretaciju kompleksnih odnosa između mediteranskih civilizaci-ja. Sagrađena na veštačkom ostrvu u pro-dužetku keja broj 4, Ričotijeva kocka je sa tvrđavom povezana uskim mostom. Iako arhitekta verovatno nije nameravao da svakim elementom građevine napominje

Nedosanjani MediteranMuzej evropskih i mediteranskih civilizacija (MuCEM), otvoren u junu ove godine u Marseju, jedan je od najuspelijih muzeoloških projekata realizovanih u Evropi u skorije vreme

More, zemlje, ljudi6666

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

sadržinu i smisao Muzeja, teško je prili-kom prelaska mostića ne osetiti kako se fi zički odvajamo od ustaljenih percepcija i komfornih predrasuda. Kocka je sama po sebi verovatno jedna od najlepših gra-đevina 21. veka. Istovremeno prozračna i impozantna, moderna i orijentalna, ona isto toliko podseća na srednjovekovne vi-traže koliko i na arapske mušarabije. Šu-pljikavost čipkaste strukture fasade pod-seća na poroznost granica između medi-teranskih civilizacija koje neprestano uti-ču jedne na druge. To da Ričotijeva kon-strukcija fascinira posetioce od kojih više od pedeset odsto dolazi van regije u ko-joj se nalazi Marsej, ogleda se i u činje-nici da dve trećine posetilaca posećuju Mucem samo da bi obišli zgradu muze-ja. Brojke su inače više nego ohrabruju-će za ovaj grad koji nema turističku auru: od otvaranja, Mucem je posetilo više od milion ljudi.

postavkaStalnu postavku Mucem-a čine pred-

meti iz Muzeja čoveka i Muzeja narod-nih umetnosti i tradicija koji je zatvoren

2005. godine. Kolekcija ovog muzeja pre-bačena je u Marsej s namerom da joj se jednog dana posveti odgovarajući pro-stor. Muzej narodnih umetnosti i tradi-cija, naime, zatvoren je ponajviše jer ga je veoma malo ljudi posećivalo, predme-ti koji su u njemu bili izloženi izgledali su prašnjavo i nepovezano sa današnji-com. Ovu kolekciju nasledio je Mucem i očigledno je da se ne radi o priželjkiva-nom nasledstvu. Tako su se i pre nego

što su počeli da razmišljaju o kolekciji po-svećenoj Mediteranu, kustosi Mucem-a našli pred zagonetkom kako integrisati nametnuto muzeološko blago. Takođe, poučeni nesrećnim iskustvom kolekcije koju je trebalo udomiti, oni nikako nisu hteli da stalnu postavku zasnuju isklju-čivo na predmetima iz mediteranskih predela. Neophodno je bilo naći magič-nu formulu pomoću koje bi se muzej po-svećen različitim društvima i civilizaci-

jama otarasio etnološko-antropo-loškog karaktera.

Odabrane eksponate iz ove ko-lekcije upotpunjuju tekuće izlož-be kojima se kustosi trude da stvo-re uslove za svojevrsnu mentalnu sliku Mediterana koju bi svako za sebe mogao da počne da konstrui-še dok se šeta izložbom i da je po-nese kući.

crno i plavoNaime, ponavljati da je Medite-

ran kolevka civilizacije danas nije dovoljno. Pokušati naći odgovor na pitanje šta je uopšte Mediteran izi-skuje i da se prisetimo da on nije samo “naš”, to jest da će se mogući odgovori razlikovati u odnosu na mesto sa koga se trudimo da ih for-mulišemo. U tom smislu interesan-tno je evocirati činjenicu da je za Turke Mediteran “Belo more”, na-

O SREDOZEMLJU: Pogled iz MuCEM-a na marsejsku luku (levo); pogled na muzej (gore); rad Mikelanđela Pistoleta Voleti razlike – Sredozemno more, 2003–2007 (dole)

foto: Tijana Krivokapić

6767

VREMEREME 26 / 12 / 2013

zvan tako u odnosu na Crno more, a da su ga u starim arapskim knjigama zvali “more Al-Rum” to jest “more Evropljana” jer s arapske tačke na Mediteran se gleda-lo kao na teritoriju konfl ikta između hri-šćanske i muslimanske civilizacije. Naučno otkriće Mediterana kao jedinstvenog ge-ografskog, geološkog, kulturološkog kon-cepta zapravo potiče iz 18. veka. Evropski naučnici su se trudili da dokažu da postoje neosporive sličnosti među mediteranskim predelima, biljkama i narodima; biljke koje rastu na jugu Francuske i u Magrebu više liče jedne na druge nego što liče one koje rastu na severu i na jugu Francuske, a ono što se naziva mediteranski mentalitet ra-zlikuje se recimo od srednjoevropskog ili skandinavskog. Srbi, još uvek pod uticajem osećaja jadransko-jugoslovenskog fantom-skog uda, tako će reći da se osećaju sličniji Libancima nego Mađarima.

Mucem pak sugeriše na činjenicu da ako želimo da Mediteran nekako kultu-rološki obuhvatimo, treba da budemo spremni da se izmestimo iz svojih kul-turnih okvira.

Izložba “Crno i plavo” kojom je muzej otvoren upravo na to podstiče. Tenzije koje su oduvek postojale među obalama Mediterana prikazane su kroz istorijske epizode (Napoleonov pohod na Egipat, uspon fašizma u Italiji, Španski građan-ski rat, opsada Sarajeva…) pružajući uvid u njihove različite percepcije. Sam naslov izložbe, inspirisan Gojom i Miroom, skre-će pažnju na svetlost i senku u kojima se narodi s različitih obala Mediterana na-

izmenično nalaze. Kroz Užase rata, Goja se pretvara u mračnog proroka civiliza-cije koja se, kada je nametnuta, sudara sa demonskom stranom čovekove prirode. Slojevitost njegovih grafi ka suprotnost nalazi u Miroovim dvodimenzionalnim kompozicijama. Miroovo plavo je boja sna – sila koja omogućava preporod.

različite prizmeOvakvo predstavljanje istorije Meditera-

na u Mucem-u ima i politički značaj u ze-mlji u kojoj 42 odsto stanovništva smatra da prisustvo muslimana predstavlja opa-snost za društvo. Odavanje priznanja uti-caju islamske civilizacije u javnoj institu-ciji, u jedinom gradu u Francuskoj u kome građani arapskog porekla ne žive na pe-riferiji može se protumačiti i kao poku-šaj vlasti da doprinese socijalnom miru. Kroz istoriju, insistiranje na kulturnoj ce-lovitosti Mediterana nije bilo motivisano isključivo humanističkim aspiracijama već je služilo i kao opravdanje za kolonizaciju. Autori ove izložbe su zato veoma vodili ra-čuna da se nijedno od mediteranskih lica ne predstavi jednostrano. Vođen Benjami-novim uverenjem da je svaki dokument o civilizaciji ujedno i dokument o varvari-zmu, posetilac se kroz izložbu navikava da svaki predmet ili umetničko delo posma-tra kroz različite prizme. Na taj način, sami odlučujemo koji će aspekt biti u tami, a koji će osvetliti mediteransko sunce.

Poslednji deo aktuelne izložbe posve-ćen je današnjim političkim previranji-ma u zemljama mediteranskog prostora

– građanskom ratu u Libanu, prikazuju se delovi fi lma Odisejev pogled Tea An-glepulosa, a kroz dokumentarni materi-jal se spominje i Arapsko proleće. Zbog jednog rada prikazanog pred sam kraj izložbe, ovo putovanje kroz Mediteran ipak ostavlja gorak ukus u ustima. Reč je o kontroverznom kratkometražnom fi lmu palestinske umetnice Larise San-sur s ironičnim nazivom Nation Estate. Ona u sajens-fi kšn stilu zamišlja palestin-sku državu koja je cela stala u jedan mo-deran soliter. Svi građani nekadašnje Pa-lestine sada žive u ovom neboderu u ko-jem svaki sprat predstavlja jedan od izgu-bljenih gradova: Jerusalim je na trećem, Ramala na četvrtom i Vitlejem na petom spratu. Umetnica, koja je ujedno i glavni lik fi lma, kreće se kroz zgradu i vodi nas kroz ostatke kulture svoje sada izolova-ne nacije: iz ultra moderne kuhinje vadi kutije za obrok u kojima su tradicionalni tabule i falafel... Film se završava tako što ona pored prozora zaliva biljku. Kada se kamera udalji, vidimo da je ta biljka sta-blo masline, a Larisa Sansur, u poodma-kloj trudnoći, polaže ruku na svoj veliki stomak i zagleda se u daljinu, ka zlatnoj kupoli jerusalimske džamije.

Mediteran tako biva prikazan i kao mračna sila zbog koje se njegovi duho-vi nikad neće smiriti. U vreme kad jedni pred drugima dižemo zidove, Mediteran sve manje liči na kolevku, a sve više na grobnicu za one koji nikad živi ne stignu do Lampeduze. ¶

TIJANA KRIVOKAPIĆ

Fransisko Goja, Uspavani razum stvara čudovišta

Huan Miro, Plavo

Kadar iz fi lma Larise Sansur Nation Estate

Abd-el-Krim proteruje Špance iz Maroka 1921.

6868

26 / 12 / 2013 VREMEREME

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Primenjeno pozorište: Teatar u zatvoru

Zatvor, zakon, zabranaPočetna zamisao autora predstave “Banja robija” u kojoj igraju bivši osuđenici bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa zatvorenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za poboljšanje njihovog položaja

Čovek se našao u zatvoru, na od-služenju kazne na koju je osu-đen. Za to vreme, njegova majka,

koja nema nikog osim njega, obolela je od raka. Potrebni su joj lekovi kojih nema na pozitivnoj listi. Nema novca da ih nabavi, a njen sin nema načina da taj novac zara-di. Majka umire, sin mora da piše molbu da prisustvuje njenoj sahrani. Drugi osu-đenik stigao je na odsluženje kazne sa tri ubodne rane, koje su mu sanirane u Grad-skoj bolnici na Zvezdari. Prepisana mu je terapija, ali ni nje nema na pozitivnoj li-sti, pa zatvorski lekar ne može da mu je da. Osuđenik piše molbu da mu se omo-gući još jedan pregled u Gradskoj bolni-ci. Upada u začarani krug administracije, a rana mu je u sve gorem stanju. Umire od infekcije. Trećeg osuđenika pretukao je zatvorski vaspitač. Podneo je žalbu na takav tretman, ali se susreo prvo sa pri-tiscima čuvara, a zatim i drugih zatvore-nika i na kraju povukao žalbu. Četvrti je

odslužio kaznu od pet godina, zbog trgo-vine narkoticima. Pokušao je da nađe po-sao, prvo kao vozač, a zatim u perionici automobila. Zbog činjenice da je osuđi-van, poslodavci su ga zaobilazili u širo-kom luku, te se ubrzo vratio trgovini dro-gom i na kraju ponovo završio u zatvoru.

Ove četiri priče, uz niz drugih deta-lja u vezi sa životom u srpskim zatvo-rima, publici u Beogradu predstavljene su kroz predstavu Banja robija, reditelj-ke Aleksandre Jelić. Predstava je nasta-la na osnovu autentičnih svedočanstava više od 300 osuđenih lica iz dva zatvora u Srbiji – Okružnog zatvora Novi Sad i Ka-zneno-popravnog zavoda Sremska Mitro-vica. Deo glumačke ekipe ove predstave čine bivši osuđenici.

zatvoreni životBanja robija nije klasična pozorišna

predstava, već interaktivna forma, koja, nakon izvođenja, omogućava publici da

uzme aktivno učešće, stavi se u ulogu svakog od aktera radnje, preokrene si-tuaciju u kojoj se on našao i, eventual-no, promeni ishod.

Glumci nakon predstave ostaju na da-skama i zajedno sa dobrovoljcima iz pu-blike ponavljaju scene za koje smatraju da su mogle da budu drukčije razreše-ne. Predstava je deo projekta “Od krše-nja do stvaranja zakona”. Nosilac pro-jekta je ApsArt – Centar za pozorišna istraživanja, a partneri su yucom – Ko-mitet pravnika za ljudska prava i Beo-gradski centar za ljudska prava, uz po-dršku Fondacije za otvoreno društvo i Zaštitnika građana.

Početna zamisao autora predstave bila je da se ona izvodi u kazneno-popravnim zavodima širom Srbije, kako bi se kroz razgovor sa osuđenicima ustanovilo koje su sistemske promene neophodne za po-boljšanje njihovog položaja, kako za vre-me tako i nakon odsluženja kazne. Pred-

foto: Nebojša Petrović

7070

26 / 12 / 2013 VREMEREME

stava je do sad izvedena u pozorištima u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu kao i u tri kazneno-popravna zavoda u ovim gradovim. Međutim, dalje igranje je odlo-ženo do daljnjeg. “Iako cilj predstave nije podstrekivanje nezadovoljstva osuđeni-ka, već unapređenje njihovog položaja, usled osetljivosti pitanja kojim se bavi, dalje izvođenje u zatvorima je uslovlje-no novom dozvolom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i time još uvek neizve-sno”, kažu u ApsArtu, organizaciji koja re-alizuje projekat: “Kroz predstavu želimo da široj javnosti približimo život i proble-me sa kojima se susreće osuđenička po-pulacija, a stručnoj javnosti i osuđenici-ma da omogućimo da daju predloge za rešavanje postojećih problema. Sve pred-loge koji budu izneseni tokom diskusije pravni tim će uobličiti u konkretne prav-ne predloge za koje će osuđenici moći da glasaju, a predlozi i preporuke će nakon toga biti predstavljeni nosiocima izvrš-ne vlasti.”

Kako trenutno stoje stvari, izvođenje ove predstave 21. i 22. decembra u Domu omladine Beograd bila je poslednja pri-lika da publika vidi o čemu je reč. Tokom interaktivnog dela predstave publika je imala priliku da čuje i da su donosioci od-luke o njenom daljem izvođenju smatrali da bi ono što je u njoj prikazano moglo da dovede do zatvorskih pobuna. Verovat-no najzanimljiviji deo razgovora nakon predstave jeste razlika u mišljenju izme-đu prisutnih bivših zatvorenika iz publi-ke i “običnih” gledalaca. Dok se od “obič-ne” publike moglo čuti da su četiri obra-đene priče previše brutalne, dvojica biv-ših osuđenika smatraju da je u predstavi sve prikazano mnogo blaže nego što se u stvarnosti događa. Inače, obojica su sa izdržavanja zatvorske kazne izašli sa in-validitetom zbog neadekvatnog lečenja u zatvorskoj bolnici, za šta im je dosuđe-na i materijalna odšteta, ali su žalbeni po-stupci još u toku.

teatar potlačenihU razgovoru nakon predstave, moglo

se čuti mnogo toga što široj javnosti nije poznato, počev od razmera društvene sti-gmatizacije s kojom se osuđenici susreću nakon odsluženja kazne, preko toga da, suprotno svakodnevnoj praksi prilikom zapošljavanja, nemaju baš svi poslodav-

ci pravo da od budućih radnika traže po-tvrdu da su neosuđivani do činjenice da je odlaganje odsluženja zatvorske kazne u Srbiji moguće jedino u slučaju “teškog akutnog zdravstvenog stanja”, što je vrlo neprecizna zakonska defi nicija, pa ljudi bivaju upućeni na odsluženje u vreme kad su im zakazane komplikovane ope-racije, na koje nikad ne stignu.

Ova predstava izvodi se u vreme kada je najavljeno usvajanje novog zakona o izvršenju krivičnih sankcija i prvog srp-skog zakona o probaciji, međutim, disku-sija nakon predstave ukazala je da ima elemenata za unapređenje Zakona o radu i Zakona o zabrani diskriminacije.

Banja robija jedan je od inače retkih projekata iz domena takozvanog legisla-tivnog pozorišta, koje je kao jedna od for-mi primenjenog pozorišta nastala na tra-diciji koju je šezdesetih godina xx veka započeo brazilski teatrolog i političar Au-gusto Boal.

Boal je kreirao niz pozorišnih formi pod nazivom “Teatar potlačenih”, koje je počev od 1973. promovisao u Brazilu, a zatim i širom Evrope. Suština ideje “Te-atra potlačenih” jeste da koristi pozori-šte kao sredstvo za promociju društve-ne i političke promene. Uobičajena pode-la na glumce i publiku se ukida i svi po-staju aktivni učesnici u analizi i prome-ni okolnosti u kojima žive. Budući da je bio i političar, Boal je u drugoj polovini osamdesetih obavljao funkciju gradskog savetnika u Rio de Žaneiru. Upravo u to vreme stvorio je novu formu koju je na-zvao “legislativni teatar”. Zamisao mu je bila da svojim glasačima pruži nov način da iskažu mišljenje i stav o gradskim za-konima. Na taj način uspeo je da uspo-stavi dijalog između građana i instituci-ja, a ovaj proces nazvao je “tranzitivnom demokratijom”, koja predstavlja kombi-naciju direktne i delegatske demokra-tije. Od 1986, kada je nastala, do danas, tehnika legislativnog pozorišta koristi se, osim u Brazilu, još i u Kanadi i Veli-koj Britaniji.

Tokom Boalovog boravka na javnoj funkciji, Rio de Žaneiro dobio je 13 no-vih zakona kroz dijalog u legislativ-nom pozorištu. U Srbiji, prvi ovakav pokušaj dočekan je (privremenom) za-branom. ¶

JOVANA GLIGORIJEVIĆ

7171

VREMEREME 26 / 12 / 2013

KnjigeKnjige

Pozorište potkazuje istoriju

Zamislite da to što vi pišete, odnosno prikazujete, čita i gleda vaša majka ili kćerkica?!

– Mile Budak, doglavnik NDH (zapisnik sastanka hazu, 21. i 22. 5. 1941)

Što je sa Sofoklom, s Lope de Vegom i Calderonom? S Corneillom i Racineom?

– Ljubomir Maraković, Spremnost, Zagreb, 17. ix 1944.

Ponekad, i sam način na koji je kon-cipiran naslov knjige može govori-ti mnogo. Tako bi se iz prvog dijela

naslova studije Snježane Banović, zagre-bačke teatrologinje i nekadašnje ravnate-ljice Drame Hrvatskoga narodnog kazali-šta, malo moglo shvatiti – da nije dodat-ka u zagradi gdje se otkriva prava tema. U ovako dvostruko postavljenom naslo-vu mnogo je intencije, inteligentne, pri-gušene i aluzivne, kao što i ide knjizi sa-činjenoj od toliko ambivalencija. Jedno je ipak bez sumnje: Država i njeno kazalište najvažniji je hrvatski historiografski rad godine i magistralno djelo čitave recen-

tne nacionalne publicistike. Istražujući dosad slabo tematiziranu

povijest glavne nacionalne kulturne in-stitucije, Hrvatskoga narodnog kazališta u Zagrebu u doba između 1941. i 1945, vre-mena okupacije i ujedno trajanja tako-zvane Nezavisne države Hrvatske, i ova kao i sve izuzetne knjige, osim što pojaš-njava mutne ili nikad dovoljno tematizi-rane stvari, otvara čitav veliki i novi krug problema i pitanja. Jedan od njih ide ka unutra, ka užem kompleksu, nacional-nom, političkom, historijskom i dakako kulturnom. Drugi se pak širi prema van, prema obje Jugoslavije, kraljevini i soci-

jalističkoj, te postjugoslavenskom stanju, pa dalje – u implikacije i pitanja čitave evropske civilizacije.

strašne metaforePrije svega, trebalo bi publici u Srbiji

skrenuti pažnju na nešto kontekstualno. Mnogi će refl eksno povući paralele izme-đu dvaju “najsličnijih” kultura s dva glavna grada i uloge teatarskih institucija, kako danas tako i kroz historiju. Međutim, zbog partikularnosti razvitka nacionalne kul-ture i otud i kazališta, ideja i značenje hnk različiti su od drugih u bivšoj Jugoslaviji, pa onda i od one beogradske. Kako autori-

Studija Snježane Banović Država i njezino kazalište (Hrvatsko državno kazalište u Zagrebu 1941–1945) je publicistička knjiga godine objavljena u Hrvatskoj 2013.

7272

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

ca sama uostalom drugdje citira Gavellu: srpski teatar nastao je od putujućih trupa; hrvatski – dekretima. Hrvatsko narodno kazalište drugim riječima mišljeno je odu-vijek, a fi gurira čak i danas, kao simbolič-ko glavno mjesto kulture, moglo bi se reći “piramidalno”, sasvim centralizirano i cen-tralistički. U tome ona prati i čitavu sim-boličku strukturu države i iz toga je uvijek na nju bila i ostala najtješnje vezana. Sve promjene, svi sukobi i historijski potresi kad bi se prenijeli na plan kulture, svaki su put kretali iz ove kuće, nezaobilazno. Tko je vladao hnk taj je imao i svu drugu vlast, i obrnuto.

Zato, za najstrašnijeg i najsramnijeg doba i iskušenja, ovoga o kojemu knjiga govori a na primjeru kazališne ustano-ve, vidi se sva razlika i prestaju slično-sti i povlačenje analogija. U odnosu na tadašnji kaos Srbije i na njene pogublje-ne, razuđene troglave kolaboracionistič-ke pojavnosti, u Hrvatskoj je sve stvore-no iz jednoga, iz singularne mračne, dugo pripremane i dosljedno, u vlastitoj nedo-sljednosti, provedene ideje, načela i pro-pagande – kroz hrvatsku varijantu naciz-ma u svojoj najužasnijoj fenomeni histo-rijskoj – osnivanje i postojanje ndh pod Antom Pavelićem.

Metoda izabrana za obradu i temati-zaciju ovoga kompleksa, povjesničarski i humanistički, uzorno je provedena i do-bro izabrana, naročito za ovo doba ideo-loških proizvoljnosti, konfl ikata i pseu-doargumenata. Interpretacija je svede-na na minimum, a nasuprot tome pušte-no je dokumentima, dakle provjerljivoj ostavštini i jednoj apsolutno golemoj gra-đi koju je Banovićka obradila, da sami go-vore – onako uostalom kako historičar je-dino treba da radi, a od čega smo se u du-gom vremenu zloupotreba odučili. Upra-vo iz takve pozicije, ti papiri i fotografi je, od najbitnijih do marginalnih (a potonji-ma je posvećena jednaka pažnja), očišće-ni od svake retorike, polemičnosti ili ide-ologiziranosti udaraju mnogostruko jače.

U tekst međutim, svaki, čak i čisto znanstveni, koliko god pisan akribično, s namjerom da bude objektivan, kao da se uvijek, jednim višim zakonom Teksta,

provuče nešto što će ga osvijetliti dru-gačije, dati mu makar detaljem znače-nje koje onda ide u drugu vrstu pisanja i interpretacije od ove naučno-historij-ske. Tako, skoro nevjerojatan i beskraj-no poticajan tipfeler našao se na samom početku knjige, slovna greška već na pr-voj stranici što silnom ironijom otkriva mnogo: ime Dušana Žanka, prvog inten-danta hnk u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, štampano je kao – “Dužan Žanko”. U tom potpuno frojdijanskom detalju i omaš-ci, gdje se ustaški dužnosnik i kulturtre-ger, i bez tipfelera, nezgodno zove, krije se strašna metafora, čitav narativ u koji bi se moglo krenuti.

fikcijski refleksUtisak se, svakom stranicom, svakim

podatkom i opisanom situacijom, u ovoj odgovorno i moralno pisanoj povijesnoj studiji, pojačava, da bi ubrzo eskalirao: u knjizi krije se druga knjiga, drugoga žanra – jedan metanarativ kojega igno-rirati ili prijeći preko njega značilo bi pro-pustiti nešto fundamentalno u razumi-jevanju svega.

Umjesto dokumentarizma, knjiga se čita od samoga početka kao drama, kao komad, teatar, književnost unutar aka-demskog rada – nemoguće je izbjeći aso-cijacije, i zbog materijala i jednako uslov-ljeni literaturom o vremenu. Shvaćamo po toliki put da je taj “fi kcijski refl eks” tu vjerojatno i kao (samo)obrana – jer se ono faktično iznešeno ovdje stranicu za stra-nicom drugačije ne može podnijeti.

Kako nam autorica ionako često i pot-puno okreće rakurs o dobu, o eri ende-hazije, i dodatno, za neke od nas, o gra-du koji smo, što je nakon čitanja bolno razvidno, znali samo dijelom, tako se i pogled na vlastitu kulturu uznemiruju-će mijenja. Uopće, ako je išta, ova je knji-

ga u kojoj se dva pojma nameću – suoča-vanje, ponovno (po koji put već?), i otre-žnjenje, gorko i teško prihvatljivo pa ga treba držati pod kontrolom, tako da ira-cionalnost koja divlja po poglavljima ne prijeđe u iracionalnu reaktivnost subjek-ta koji čita i intepretira.

U tom vrtlogu podataka i opisanih si-tuacija, koliko god razumno i staloženo bili razvijeni rukom povjesničarke, teš-ko je izabrati odakle da se počne i što da se nabroji od beskonačne serije primjera ovoga suočavanja. Epizode udaraju i iska-ču dramaturški, gomila se količina činje-nica koje izazivaju val reakcija – od gađe-nja spram malograđanske banalnosti u periodu što se u drugim dijelovima ze-mlje razvijao i kao najstrašniji u histori-ji i jedinstveni herojski – preko zapanje-nosti, utihlosti i bijesa, do uzbuđenja od jačine motiva koji su se događali u životu a suštinski vezani za scenu teatra.

Nekoliko ih je ipak najuočljivijih, i dalo bi ih se postaviti recimo baš kroz činove, kao tročinku u našoj krvavoj verziji tea-truma mundi gdje su dijelovi i povezani i razuđeni, disperzivni.

aveti na sceniEpizoda samog ustoličenja države (ili

“države”) može se uzeti kao dramski pro-log, a zavitlao bi i najprosječniju maštu: u trenu dok se rade probe Krležinih Glem-bajevih, desetoga travnja ustanovljuje se (kvazi)država ndh. U nevjerojatnoj, đavol-skoj podudarnosti, odvija se i pokus Va-gnerova Parsifala. Dok Slavko Kvaternik “sablasno”, po Krležinim riječima, “kao ona ista avet iz 1916. i 1918, ali sada potpuno po-vampirena” proklamira rođenje ovog “po-roda od tmine”, detaljem kakav nijedan komad ili fi lm kao da ne bi mogao učiniti uvjerljivim, na scenu Kazališta netko do-nosi radio-aparat – da prisutni čuju prije-

Ante Pavelić u foajeu HNK sa pri-padnicama Ž enske

loze ustaš kogpokreta

Levo: “Plamen s Velebita”, program za 4. godišnjicu NDH urež iji V. Rabadana, april 1945.

7373

VREMEREME 26 / 12 / 2013

nos proglašenja. Stavlja ga na samu binu, ponovo frapantno kao u dramskoj sceni, kako list “Nova Hrvatska” piše – “baš na oltar Svetoga grala”, “vršeći svoju umjet-ničku ceremoniju i uživljujući se u uznosi-te molitve Wagnerova misterija” – sve kao modernizirani magijski obred germanske mitologije, gdje je Vagner na sceni, u do-slovnom i citatnom, aluzivnom obliku. I inače, okupirani Zagreb pod ustaškom ša-pom izlazi kao gotovo germanska mizan-scena – van deklarativne i u knjizi apo-strofi rane “arijske pripadnosti”, rasistički žuđenoj od strane ideologa ustaškog po-kreta – nešto od te imitativnosti postalo je istinski teutonski zatamljeno (slavenske i germanske mitologije dodiruju se iona-ko). Vagner i vagnerijanstvo, ključna me-tafora, samo ime umjetničke rekontekstu-alizacije prošlog kao platforme nacistič-ke Njemačke promalja se i ovdje kao ne-opaganski motiv između vitalnosti i kiča, između modernog i prirodnog, to će reći amoralnog, javljajući se u verziji leta bal-kanskih valkira, što je sve demonski oži-vjelo od Valpurgijske noći, crnomagijskog rituala izvedenog 10. travnja 1941.

Iz toga dalje dramatski kontinuum, scena i komad koji se pišu u životu i na sceni: zavrćeni jedno oko drugoga izmje-njuju se u kolu, u vrtlogu u kojemu se izdvaja vrlo jasno nekoliko protagoni-sta – Žanko, Dujšin, Rakuša, Bela Krleža, Tito Strozzi, što kao Manov Mefi sto reži-ra Geteovog Fausta; Strozzi kompromi-tiran igranjem tokom endehazije, vođen vlastitom glumačkom taštinom, i koji će zamijeniti u ulozi Afrića – ljevičara koji odlazi u partizane.

Za ovo bi trebao autor da se znalač-ki i ekspresivno obradi sve u dramskom djelu gdje se teatar i stvarnost miješaju do nerazaznavanja. Takav komad među-tim već postoji: Hrvatski Faust, Sloboda-na Šnajdera za čitavo vrijeme čitanja Ba-novićkine studije stoji muklo negdje kod

zavjese i nameće se po toliki put kao su-štinsko nacionalno dramsko djelo, i zato baš sve do sad istisnuto, neigrano i odba-čeno kao strašna obiteljska tajna. Kroz njegovog Fausta, ono nedoraslo čudovi-šte, materijalizirano patuljasto zlo koje se rađa 1941, fi ksirao je Šnajder, napisavši za-pravo ono što njegov prethodnik, učitelj s Gvozda, na čijim ramenima njutnovski stoji, nije uspio. Ili htio.

suočenjeBez dramske povišenosti, simbolike i

literarizacije pak, još je teže suočiti se s drugom, prizemnijom stranom ljudskog postojanja, tu gdje se stvara neprestani kontrast između krvave stvarnosti i kr-hotina svakodnevice, toga kako se Za-greb u endehaziji pokušavao napravi-ti da živi normalnim, to će reći i kultur-nim životom.

Pišući o scenskim i pratećim aktivno-stima Kazališta, Banović dovodi svojim metodom tu napetost do puknuća: u tre-nu dok se antediluvijalnim mesarenjem ljudi pune jame po Lici i Baniji, odnosno u logorima usred totalne svedenosti čo-vjeka do njegove negacije, do agambe-novskog homo sacera, u istom trenu u Zagrebu igraju malograđanske komade, ili, u osobnoj noti i u jedva shvatljivoj juk-stapoziciji, sviraju neka od najvećih djela i apsolutnih dostignuća evropskog duha i kulture, respective humaniteta kao ta-kvog. Tu izbija do neizdržljivosti stravič-nost konstrukta ogledanog kroz kulturu.

Lakše je pratiti banalnosti dokumena-ta o nedostatku drva i lož-ulja za ogrjev kazališta, o cijenama karata i prihodima, o nabavci masti i brašna, o šminki i gar-derobama – podaci izazivaju jedino prezir (da se ne bi slučajno pomislilo da se time i akteri i sporedne uloge ovom prozaično-šću oljuđuju – naprotiv). Ali činjenica da se u isto vrijeme kad se istrebljenje pro-vodi 24 sata na dan, u hnk pjeva Čarobna

frula, da se izvodi Mozart, to nije smiješ-na, groteskna izvrnutost samo, to bi bilo prelako, nego nešto krajnje uznemiruju-će za promišljanje čitave evropske kulture u svojim dijalektičkim implikacijama. Jer, kad Žanko govori na početku da “djelova-ti na duh može se samo duhom”, preuzi-majući jezik i pojam (njemačkog poglavi-to) Prosvjetiteljstva i idealizma u apsolut-noj negaciji, takav jezik, na liniji Adorno-Horkhajmerove socijalne kritike, mora probuditi sumnju ako ne i razoriti cjelo-kupan najsvjetliji – moramo u to vjero-vati – evropski emancipatorski koncept.

otrežnjenjeAko ne želimo pak širiti, vratiti nam

se opet u okvir nacionalnog kompleksa, u zadnji simbolički “čin” drame. Čitati o angažmanu, ponekad prisilnom, ali bo-gami često i sasvim dobrovoljnom, nekih kulturnih imena, apsolutno je šokantno. To nisu epizodisti, izgurani zbog vlasti-tog grijeha pa nazad izvučeni ovom knji-gom, nego naprotiv imena koje smo zna-li i učili kao klasike ili ih čak gledali do osamdesetih godina na pozornicama i te-leviziji: Baranović, Gotovac s čijim Erom smo odrastali, Papandopulo (pravoslav-ni Grk!), Gavella kojem se pjevaju fanfa-ronate do danas, “papa” Rogoz (onaj što ga s Hedi Lamar prikazuje Đenka u Ma-ratoncima), von Matačić – u čemu je ovaj posljednji poseban slučaj po socijalnom cinizmu i slijepoj sujeti.

Gorak je tu zaključak gubitnika, a su-protan današnjem ideološkom narativu o osveti “komunista”: iz epiloga čita se fra-pantan zaključak. Kolikima je samo opro-šteno, i kako lako! I tren kasnije kao tuž-na panorama odmota se napokon sve, u svojoj jasnoći, zašto je sve tako kristalno bistro, sada kad je prekasno. Trebali su nam! Jadna, sirotinjska, nepismena Jugo-slavija, trebala je ove kulturne, a moralno ravnodušne, samoljubive protuhe i sla-

NA REPERTOARU HNK: Svečana proslava druge godišnjice NDH; predstava “Vinetu” prema romanu Karla Maja; proslava dvadesete godišnjice fašizma; Vagnerova opera “Ukleti Holandez” u režiji Branka Gavele

7474

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

biće što su posjedovali svu sofi stikaciju koju tek stvorena zemlja nije imala, tajno udivljena znanjem i fi nesom, koliko god surova i stroga nakon svega. I zato da-nas, kad se to čita, van svih uzdržanosti a pod uslovom mrve suosjećanja – dođe nam je žao, kao živoga entiteta, kao što nam je žao živa čovjeka.

Što se nastavlja na poziciju, mjesto i vrijeme iz kojega se piše. Iz pokuša-ja objektivno historijske i iz toga etič-ke strane pak, izvan svakog književno-dramskog prosedea, ova analiza ere i ne-doba ndh i njenog “hrama kulture”, po-stavlja se kao mučno ogledalo – za mnogo recentnije, tek završene (?) stvari.

Autorica citira tako dva imena, nezao-bilazna: Stanka Lasića i Nikolu Batušića. Nejasno je sasvim, iz briljantnih citata u knjizi kako je prvi mogao nekada pisa-ti tako intelektualno čiste, nedvosmisle-ne stvari, razbijajući totalitarno zlo (čita-ti treba opetovano Kišov tekst o Lasiće-voj Krležologiji), precizno i smireno kao rezač dijamanata – a onda se devedese-tih pretvoriti u intelektualnu kukavicu i sramotu svoga poziva. Kad se čita poglav-lje o razlikama između srpske i hrvatske kulture, gdje ustaški ideolog Čepulić piše kako “geografska blizina nije značila kul-turnu”, a sam Pavelić, otvorenije naravno, surovo, kako se ne može zajedno s “pravo-

slavnim, grubim, divljim i okrutnim Srbi-nom (...) bez tradicija i bez umjetnosti” – i protiv volje čovjek se sjeti Lasićevog bun-canja devedesetih o srpskoj i bugarskoj (!) kulturi a nasuprot hrvatske.

Batušić pak, na dubljem nivou još je problematičniji zapravo, kao metafora. Dosad nigdje u bilo kakvoj kontraverzi, kao najprominentniji povjesničar hrvat-skog teatra, on piše svoje knjige, kabinet-ski, marljivo i sasvim apolitično istražu-jući prošlost teatra, između ostalog i ovu endehašku, u trenutku kad ponovo pada-ju glave i baca se iz stanova, i ni jednoga jedinog trena se ne osvrće na to nigdje, ni fusnotom.

Ta je povezanost, analogija između dva doba, u sljepilu i bijedi akademizma, u du-bokom kukavičluku kad je trebao anga-žman, nešto o čemu će se, opet sa zakaš-njenjem, ex-post facto, tek morati govori-ti jednoga dana, u odnosu dakle na prošle godine i novu kolektivnu traumu, posli-je zločina i šutnje – i paralelnog služenja ideji kazališta i umjetnosti. Knjiga Snje-žane Banović moći će biti primjer kako o tome pisati. ¶

ĐORĐE MATIĆ

7575

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Šta crtam, a šta mi se dReč ilustratora

Ima ona

dubokomislena da

crtež menja hiljadu

reči. Ono što je važno

je – kakvih hiljadu

reči? Ako je od onih

književnih, vredelo je

crtati. Ako je od onih

koje čujemo u

rijalitiju ili raznim

(a)socijalnim

mrežama, šteta

potrošenog

vremena

Piše: Vladimir Stankovski

Svako zna da crta, neko dobro, neko bolje.

Setite se samo početaka – spojite tačke linijama i dobićete predivan crtež... nečega. Danas je internet preplavljen ra-

znoraznim kursevima. “Mislili ste da ne znate da crtate? Svako može da nauči...” Mada ima i onih koji misle da su bezna-dežni slučajevi (“ne bih znao ni čiča Glišu da nacrtam”) jer nisu ni probali. Zahvalju-jući njima, mi sa zrncem talenta i brdom volje smo u osnovnoj školi često crtali za

druge i tako uvežbavali brzo crtanje. “Mo-lim te, nacrtaj mi ovde sto partizana koji napadaju Švabe, ja ne znam da crtam, a glupo je da dobijem keca iz likovnog jer nisam završio crtež... super... ajd dodaj i desetak tenkova, gomilu topova koji tuku sa planine, nacrtaj i tu planinu čoveče!...”

7676

26 / 12 / 2013 VREMEREME

»

dešava

Nekako, nastavnica je ipak znala čiji je crtež. Koliko god bio brz i amaterski, cr-tež ima stil. Kao čovek karakter. A stil se gradi uz mnogo rada, lepi ti se za ruku. Kad uradiš hiljadu “brzih” crteža, a grč ti ne zarobi ruku, uhvatio si stil.

“Ja imam sto stilova”, hvali mi se je-

dan; ili se jada, ne znam. Hoće to od stal-nih eksperimentisanja i menjanja tema. Krene tako na jedan način i ne zna gde će da završi. Povremeno zaluta, crtež se otme i ne liči na ono nastalo u glavi, pa se umetnik iznervira. Kad ide dobro, uhoda-nim putem, iznervira se i više, jer to zna-či da je nešto odradio prosečno, i zanat-ski. Novo i originalno se rađa samo neo-čekivano. Kad sam sebe iznenadiš. Je l’ to ruka gospodari mozgom? Otela se kao da kaže – mani se racionalnog, crtanje je stvar metafi zike.

Crtanje spada u umetničku formu, na-čin umetničkog izražavanja. A umetnost je ljudska delatnost čiji je cilj stimulisanje ljudskih čula i uma. Iz stare Grčke imamo podelu na lepe umetnosti u koje spadaju arhitektura, vajarstvo, slikarstvo, književ-nost, ples i muzika. Moderno doba nam je donelo fi lm, fotografi ju i strip, a neki ovu listu šire i dalje dodajući televiziju, modu...

devet životaMatematički rečeno, zajednički sadr-

žalac većine ovih formi izražavanja je strip. Strip je deveta umetnost i ima bar devet razloga zašto ga tako zovu, devet života koji ga čine žilavim, pa opstaje i u kompjuterskoj eri. Strip ima sve što tre-ba vizuelnoj umetnosti: likovnost slike, rečitost književnosti, fi lmsko kadriranje, preglednost grafi ke, zanesenost poezi-je... Ko kaže da mu nedostaje zvuk, vara se. Kad kreneš na put tom kompozicijom malih crteža, likovi progovore, a muzika se čuje iz pozadine. Priključiću slušalice

direktno u njega, da bolje čujem te gla-sove. Otkrio sam i ples u stripu. Deša-va se da usled dugog čitanja linije crte-ža počnu da se pomeraju i njišu, dok ne skliznu u “dubinu” dvodimenzionalnog crteža. Neki mi kažu da su mi potrebne naočari, ali ko još želi da svet vidi jasno...

Ništa lakše nego nacrtati strip – prvo uradiš najbolje što možeš prvi crtež, pa onda to primeniš na svakom od stotina sledećih crteža prateći priču, eto, tako bi laički opisali stvaranje stripa. Kad bi se zezali. U stvarnosti je drugačije, to je mu-kotrpan samotni posao. Samo ti, olov-ka i papir. I ideja, koja katkad odleprša iz mozga pa moraš da čekaš da se vrati u gnezdo. Ima tako ideja koje se nikad ne vrate, možda ih upuca neki drugi lo-vac na ideje...

Neki se silno iznenade kad vide crtača stripova na delu. Šta, tako se crta strip? Moraš svaku sličicu da uradiš ručno? Ja sam mislio(la) da se strip... samo tako... štampa... hm? Crtanje stripova je lakše kad je čovek mlad, tada dan traje duže. U zrelim godinama dani su izgužvani, ne-maš vremena da ih ispeglaš jer na sva-kom naboru čeka druga obaveza i ti poč-neš da kratiš svoje stripove.

Najkraći strip je strip u jednoj slici. Ka-rikatura ima isti stil, pokreće je ideja, a ako znaš da se zagledaš u nju videćeš i priču. Karikatura je izazov, kako biti du-hovit, originalan, potaknuti na razmišlja-nje, sve u isto vreme i na jednom mestu. Najbolje su univerzalne karikature, one koje pokazuju prstom na ljudsku glupost i razotkrivaju je. Jer takav crtež je uni-

Brain Droperation

Svi smo mi Kim Džong un, ili, Zabranjene frizure

karikature: V. Stankovski

7777

VREMEREME 26 / 12 / 2013

26 / 12 / 2013 VREMEREME

verzalni jezik, svako ga razume. On po-vezuje svet. Svaki karikaturista mašta o savršenoj, univerzalnoj ideji koja će otkriti i ismejati sve što ne valja u ljud-skom karakteru. Kao što i naučnik ma-šta o jedinstvenoj formuli koja objašnja-va univerzum.

ne daj rđi na seIma ona dubokomislena da crtež me-

nja hiljadu reči. Ono što je važno je – ka-kvih hiljadu reči? Ako je od onih knji-ževnih, vredelo je crtati. Ako je od onih koje čujemo u rijalitiju ili raznim (a)so-cijalnim mrežama, šteta potrošenog vremena. Šund nam ne treba, makar bio i autorski rad. Ne gomilajte depo-niju smeća u svom mozgu. Na kultur-nom polju, čak više nego u prirodi, bu-dite sami sebi komunalni policajac i to u sve tri smene.

Za portretnu karikaturu, recimo, po-litičara, da ne kažem čoveka, nema sva-ko stomak. Moraš dugo da gledaš taj lik dok crtaš, pa ti bude loše... Ponekad ta-kva karikatura, makar ga ismevala, uči-ni političara još popularnijim. On posta-je veseli lik, drug Patka Dače i Sunđer Boba, neko na koga ne možemo ozbiljno

da se naljutimo, a na većinu političara se treba stalno ljutiti. Uostalom, pogle-dajte političku scenu, Diznilend kako ga zamišlja Hromi Daba.

Tako je to sa umetnošću primenje-nom na papiru. A crtež i papir su sud-binski povezani, u biblioteci i maga-cinu, dok ih vatra ne rastavi. Bolje su prošli praistorijski umetnici. Crtali su na trajnom materijalu, pa se i danas, posle hiljada godina, divimo njihovim sjajnim grafi kama. Ali, nisu se potpisi-vali na svoje radove. Neki misle da je to zato što tada još nije bilo izmišljeno pismo, ja mislim da je to zato što nisu bili sujetni. Bila je to čista praumet-nost, oslobođena svake komercijalno-sti i samoreklamerstva.

Danas umetnici prolaze mnoge ško-le, od klasične, dokazujući vešto crtač-ko zanatstvo, do traženja Novog. Moder-na umetnost je voda puna virova. Mnogi prerano i nezagrejani uskaču u tu vodu na glavu, plivaju slobodnim stilom dok ih vir ne povuče. Samo retki isplivaju, ostali se hvale da su pobedili virove tako što odlično rone u nemirnoj vodi. Rezul-tat se lako vidi, kad na svoje tri linije na platnu stave potpis, to nema istu teži-

nu kao Pikasov potpis sa te iste tri linije. Jer, da bi došao do baš tih nekoliko linija, mnogo mora da se radi, da se znoji i rve da bi se višak stresao sa crteža. Zato kažu Holivuđani, za uspeh preko noći treba ti bar deset godina rada.

Umetnici od iskustva će posavetovati – budite svoji i ne slušajte nikog, ako ste tako uradili, znači da ste njih posluša-li pa to opet ne vredi. Umetnost je stal-no otkrivanje i napredovanje. Gledajte najbolje i probajte da budete bolji. Ali, ko može da odredi šta je bolje u umet-nosti? Potučen je rekord u crtanju na kratke staze sa preponama ... Veliki iza-zov za doskorašnjeg rekordera koji će se oprobati u novoj disciplini, potrošiće i do tri grafi tne olovke u boji po kvadrat-nom centimetru papira. I to nije sve...

Ako hoćete da budete bolji, slušajte kritičare. Kad vas hvale, skromno igno-rišite, kad vas kude, zamislite se, pa opet ignorišite, jer, šta oni znaju...

Drugi će vam reći – dobro, lepo je to što voliš da crtaš, to je lep hobi, ali šta ćeš da radiš da prehraniš porodicu? Šta ću da radim? Hoćeš da ti nacrtam?! ¶

(Autor je ilustrator i grafi čki saradnik “Vremena”)

Grupni portret s predumišljajem karikatura: V. Stankovski

7878

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Ako se u ovome baš nigde ne prona-lazite, što teško da je slučaj, može-te to objasniti ogromnim neisku-

stvom nedeljnika “Vreme” sa horoskopi-ma. Za početak, to ne ide tako. Ne može je-dan isti horoskop važiti za sve čitaoce jed-nih novina, čak i kad su one jedine u zemlji, a i šire, koje nemaju redovnu astrološku ru-briku. Za tako detaljnu analizu uticaja zvez-da nije dovoljno da znate ni samo svoj znak i podznak. Za horoskop su neophodni datum i sat rođenja, kao i precizna geografska širi-na i dužina mesta na kome ste rođeni, pa da vam se, na osnovu hiljadugodišnjeg pozna-vanja kretanja planeta, izračuna njihov ras-pored u odnosu na 12 sazvežđa Zodijaka i to baš iznad mesta i u trenutku kad ste došli na svet, što astrolozi nazivaju natalnom kar-tom. I tek potom da pristupite tumačenju.

Međutim, ceo postupak možete i sami sa lakoćom da probate, pa čak i da se bez

mnogo muke uvežbate u ovoj disciplini, da bi na kraju dobili – neku više ili manje sličnu varijantu opštih, dvosmislenih opi-sa za koje teško da ima ikog ko se u njima neće prepoznati, što je u psihologiji pozna-to kao Forerov efekat. No, šta god mislili o takvom ishodu, ili horoskopu uopšte, kao i svaki zanat, ni veština pravljenja natalnih karti nije beskorisna. Možda ćete, na kra-ju, poželeti da se sasvim odate njihovom istraživanju i tumačenju. Osetićete izvesnu, mada varljivu utehu, spoznati sebe i svoje bližnje na novi, mada bizaran način, a ako krenete dalje, komercijalnim putem, posao je od davnina dobro razrađen i nesumnji-vo profi tabilan.

Protiv astrologije danas zapravo jed-va da ima novih argumenata, ali, samo iz jednog razloga – nijedna od “starih” nauč-nih kritika još nije dovedena u pitanje. Na-učnici i dalje, od poslednjih velikih studija

sredinom osamdesetih godina xx veka, go-tovo nepodeljeno smatraju astrologiju za pseudonauku i to zato što: nije konzisten-tna, nije proverljiva, nema otvorenih istra-živačkih tema i oslonjena je na gotove drev-ne “recepture”, kontradiktorna je, u sukobu sa realnom slikom neba, nema jasne fi zičke osnove po kojoj tumači uticaj zvezda na no-vorođenu decu i, najbolnije za same astro-loge, uopšte ne daje tačne predikcije. Upr-kos tome, astrologija je svakodnevno u na-šem životu, a o njoj se gotovo nikad kritič-ki ne razgovara.

No, da li je uopšte vredno diskusije objaš-njavati kako su planetarne kuće varka, sa-zvežđa pogrešna, a svi ti so� veri za natalne karte i uopšte čitanje sudbine iz zvezda na-učno neutemeljeni? Da li je ova rasprostra-njena zabluda, koja većini ljudi predstav-lja samo razbibrigu, zaista problem koji je neophodno analizirati? Zar nemamo većih

Mars u kući bezumlja i tišine

“Sudeći po natalnoj karti, Vi ste intuitivni i emotivni. To ne vide svi oko vas, ali ste prijatni i simpatični. Imate stav o tome šta je dobro, a šta ne. Velikodušni ste, saosećajni ali iz potrebe da ostavite utisak nećete to uvek pokazati. Očekujete da Vam budu odani zbog vaših talenata, ali postoji veliki rizik da postanete žrtva svojih ideala”

Zvezde u 2014.8080

26 / 12 / 2013 VREMEREME

problema od politike, javnog života, kulture i sveopšte nemaštine duha i novca?

Ovo je jedno zanimljivo pitanje koje se, u moru uglavnom bezveznih, pojavilo među komentarima uoči ovomesečne tri-bine Centra za promociju nauke, koja je ten-denciozno nazvana “Zašto je horoskop pre-vara”, i koja je baš iz tog razloga uskomeša-la beogradske astrologe (autor teksta je bio urednik i moderator ovog skupa). Odgovor nije, naravno, u tome da u Srbiji nema hit-nijih tema, kao što nije ni u tome da su se zvezde na kraju 2013. namestile izrazito ne-povoljno za domaće astrologe, već se sadr-ži u samom pitanju o značaju pitanja. A za to je, ipak, neophodno da se vratimo kore-nima ove discipline.

efekat blizanacaJednu od najstarijih kritika astrologije

izneo je pre više od dve hiljade godina slavni rimski državnik, retoričar, fi lozof i pravnik Ciceron (106–43. p.n.e.) koji je postavio čuve-ni problem blizanaca u horoskopu. Naime, ljudi koji su istog dana, u otprilike isto vre-me rođeni na istom mestu, došli su na svet

“pod istim zvezdama”. Zbog toga se njihove natalne karte uopšte ne razlikuju, a u praksi imaju sasvim različite karaktere i sudbine.

Ovu tezu je četiri veka kasnije razradio verovatno najuticajniji ranohrišćanski mi-slilac, sveti Avgustin (354–430). Rani kritiča-ri astrologije, poput njega, ukazivali su i na činjenicu da horoskop zasnovan samo na trenutku rođenja ne uzima u obzir pore-klo, odgoj, uticaj lekova, hrane i vremenskih prilika, kao i brojne druge faktore u ljud-skom životu. No, jedna od osnovnih zamer-ki na kojoj će se razvijati hrišćanska, sred-njovekovna kritika ove veštine u vezi je sa pitanjem čovekove slobodne volje, koja je, kao učenje, u kontradikciji sa idejom sud-bine koju svaki horoskop barem implicit-no podrazumeva.

Trenutna nemoć neke discipline da od-govori na teške izazove ne znači da ona nije nauka – da je tako, fi zika bi se ugasila na po-četku xx veka. Kad se govori o tome šta je-ste, a šta nije nauka, obično se posegne za teorijama saznanja verovatno najznačajni-jeg fi lozofa nauke Karla Popera, koji je upra-vo astrologiju koristio kao primer pseudo-nauke. Naime, svaka nauka mora da sadrži test kojim se može ustanoviti da li je nauka – ako se tvrdnja iz testa pokaže netačnom, teorija na njoj zasnovana je falsifi kat. Bez ovakvog testa, kakav postoji kod svih fi zič-kih teorija, astrologija, mada počiva na em-pirijski prikupljenim podacima, ne zadovo-ljava standarde nauke.

I drugi teoretičari nauke su izneli više argumenata protiv astrologije, od kojih su neki, poput argumenata Tomasa Kuna, bitno drugačiji od Poperovih. Prema Kunu, astrologija nije nauka jer zapravo i nema otvorenih pitanja za istraživanje – astrolozi se u svom proricanju, mada je ono zasnova-no na nekadašnjim preciznim osmatranji-ma neba, isključivo služe drevnim recepti-ma, aparatom koji je u takozvanoj zapad-noj astrologiji praktično star 2000 godina, ne dovodeći ih u pitanje, niti ih ispitujući. Pored ovog problema, astrologija je i nekon-zistentna disciplina – ne postoji jedinstven skup aksioma i teorema, niti metod oko kog bi se složili svi ili bar većina astrologa.

Ako ostavimo po strani sve te druge ne-zapadne astrologije, pa se okanemo i same fi lozofi je nauke, te se posvetimo greškama unutar samog sistema, srešćemo se sa jed-nom od najslabijih tačaka u izučavanju horoskopa. Naime, zapadna astrologija je

dobrim delom utemeljena na sistemu koji je razvio slavni aleksandrijski matematičar, astronom i astrolog Ptolomej (90–168. g.n.e.), inače tvorac geocentričnog sistema sveta. U svom delu Tetrabiblios, koji će u nared-na dva milenijuma predstavljati osnovu ra-zvoja ove discipline, Ptolomej je nebo pode-lio na 12 sazvežđa Zodijaka, od kojih svako zauzima po 30 stepeni neba.

Reč je o projekciji na nebesku sferu koja odgovara ravni ekliptike, po kojoj se privid-no kreću Sunce i sve planete, pa se tako ne-prekidno kreću iz sazvežđa u sazvežđe. Po-ložaj Sunca u trenutku rođenja je znak, a položaj horizonta podznak, dok cela natal-na karta podrazumeva raspored svih pla-neta u odnosu na sazvežđa koja se vide iza njih. No, mada je i ranije postojao budući da raspon od 30 stepeni nije bio najsrećniji iz-bor, problem demarkacije sazvežđa na nebu danas je astrologiju stavio u apsurdnu po-ziciju. Naime, zbog precesije Zemlje njihov položaj se dve hiljade godina kasnije pome-rio, pa tako sad kad se rodite u znaku Raka, zapravo ste rođeni u susednom znaku Zodi-jaka, Blizancima. Ova neugodna greška do-vodi u pitanje sve nalaze astrologije i rele-vantnost svake natalne karte čak i kad bi zaista postojao skriveni mehanizam kojim planete i sazvežđa utiču na život pojedinca.

marsov efekatAko pretpostavimo da su sazvežđa ipak

samo simbolička stvar, postavlja se pitanje da li ipak ima neke korelacije u ljudskim osobinama i položaju planeta. Na ovo pita-nje se može odgovoriti analizom statistič-kih podataka, poređenjem natalnih karti i zajedničkih karakteristika velikog broja ljudi. U tome su se brojni okušali i gotovo u svim studijama dobili da – ne postoji ni-kakva korelacija između znaka u horosko-pu i neke od merenih zajedničkih karakte-ristika ljudi. U svim studijama, osim u jed-noj – studiji Mišela Gaklena iz 1955. godine.

Kao heroj svih astrologa današnjice, Ga-klen je uočio da postoji izvesna veza izme-đu položaja Marsa u natalnoj karti i izbora karijere atletičara. Ovaj fenomen je nazvan Marsov efekat i zapravo je jedina ozbiljni-ja osnova da se o astrologiji razmišlja kao o nauci. No, čitav niz ponovljenih istraživanja narednih decenija ukazao je na to da nešto metodološki nije bilo u redu sa Galenovom studijom, od uzorka, do tačnosti podataka o rođenju. Ispostavlja se da se Marsov efekat »

8181

VREMEREME 26 / 12 / 2013

uopšte ne vidi ako se analiziraju datumi ro-đenja i horoskopi savremenih atletičara.

Svakako, najznačajnija naučna studija astrologije ikada objavljena je iz 1985. go-dine u prestižnom časopisu “Nature”. Ame-rički fi zičar Šon Karslon je za ovo istraži-vanje okupio 26 astrologa koji su pristali da učestvuju u testiranju, kako bi se dobio najrelevantniji mogući horoskop, a potom je uporedio 100 natalnih karata sa 100 psi-holoških profi la koji su izrađeni u Kalifor-niji. Ovaj precizan test nije uočio nikakvo poklapanje i defi nitivno je pokazao da na-talne karte pogađaju karakterne osobine samo na nivou – potpune slučajnosti. Ne-oboren do sada, Karlsonov eksperiment je već dvadeset godina najtvrđi naučni argu-ment protiv astrologije.

efekat babiceU svakom slučaju, ne treba zaboraviti

da je astrologija odigrala lavovsku ulogu u istoriji nauke, slično kao i alhemija. Na-ime, što će astrolozi često isticati, Johan Kepler (1571–1630), astronom zaslužan za razumevanje kretanja planeta oko Sun-ca i širenje Kopernikovog modela sveta, bio je pasionirani astrolog. No, u xvi veku

astronomija i astrologija nisu bile odvo-jene nauke – Kepler, kao i njegov mentor Tiho Brahe, bili su dvorski astrolozi koji su upravo za potrebe astrologije izveli neve-rovatnu količinu izuzetno preciznih me-renja kretanja planeta.

Ako pretpostavimo da astrologija funk-cioniše, kako se to događa? Kakvom silom planete utiču na novorođenče? Gravitacija je svakako prisutna, ali ona ima nezgodnu osobinu da osim što zavisi od mase (a pla-nete i te kako jesu masivne), opada sa kva-dratom rastojanja (a ono je, nažalost, izuzet-no veliko). Zbog ogromnosti prostranstva u Sunčevom sistemu, uticaj bilo koje planete, osim Meseca, na bilo kog čoveka praktično je jednak nuli. Zapravo, ako bismo precizno izmerili vrednosti, gravitacioni uticaj mase svih babica i lekara u sali za porođaje dale-ko je veći od uticaja svih planeta zajedno na novorođenče. No, u horoskopu po kućama nisu raspoređene babice, nego Jupiteri, Sa-turni i Merkuri.

Uticaj Marsa je, na primer, uporediv sa gravitacionim uticajem položaja jednog kombija u Australiji, parkiranog na jednoj ili drugoj strani ulice pred Sidnejskom ope-rom. Najčešće razmatran gravitacioni uticaj

Meseca, mada izaziva plimu i oseku, i sam je izuzetno mali – uporediv je sa efektom jedne kapi rose na ljudskom ramenu. Kad govorimo o drugim silama, kao što je elek-tromagnetni uticaj planeta, on je još manji, a uticaj električnog polja veš-mašine u po-drumu bolnice je daleko jači.

Vratimo se pitanju o opravdanosti disku-sije o horoskopu. Uprkos svim pomenutim argumentima o njenoj nenaučnosti, prak-sa astrologije se teško može smatrati veli-kim društvenim zlom. Naime, pokazuje se da u toj sferi misticizma, raširenih zabluda i pseudonauke ima mnogo grđih, društve-no opasnijih pojava od horoskopa, a neke su toliko uzele maha da je, uprkos tome što su uglavnom sa one strane zakona, jednostav-nije ćutati o lovcima na ljudski očaj. I kome su, onda, u toj šumi trgovaca ljudskom ne-srećom uopšte krivi astrolozi, koji se igra-ju rata plastičnim puškama? Nisu nikome, jer to i nije stvar za ovu kastu zanesenjaka drevnom pseudonaukom. To je pitanje za sve nas – za naše ćutanje i prećutkivanje. Jer dok se, u ćutanju, bez diskusije mirimo sa svakom vrstom sujeverja, pa i astrolo-škim, klijaće bezumlje. ¶

SLOBODAN BUBNJEVIĆ

8282

26 / 12 / 2013 VREMEREME

Čudo tehnologije koje izgleda kao da mu je u najmanju ruku mesto u jedanae-stom nastavku Matriksa, ove zime poja-vilo se i u Srbiji. Prvi oled (organic light-emi� ing diode) televizor sa zakrivljenim

ekranom dijagonale 55 inča (140 centime-tara) prva je ponudila kompanija lg. Ali, pitate se vi, zašto je ekran uopšte zakriv-ljen? Ako izuzmemo očigledno – zato što je to moguće, zato što je tehnologija posle

mnogo pokušaja i to dostigla i zato što izgleda kao da je televizor iz 2030. godine, odgovor je više nego jednostavan. Prodav-ci ovih televizora tvrde da blago zakriv-ljen ekran daje idealnu sliku zahvaljujući »

Čudo tehnologije koje izgleda kao da ekranom dijagonale 55 inča (140 centime mnogo pokušaja i to dostigla i zato što

Vrla nova tehnologija

Sat na čelo, ciglu u rukuNovembar i decembar tradicionalno su meseci kada se kupuje najviše tehnologije: laptopi, tableti, mobilni telefoni i najrazličitiji gedžeti savršeni su novogodišnji pokloni za veoma drage osobe. Oni koji će propustiti ovu priliku neka ne očajavaju – iduće godine sve će biti još veće, jače i bolje, a cene sasvim uobičajene. Sledi pet novih proizvoda koji bi čak i u Srbiji trebalo da postanu veoma popularni

zakrivljeni ekrani

8383

VREMEREME 26 / 12 / 2013

tome što su svi njegovi delovi približno jednako udaljeni od očiju posmatrača. Nema loših uglova i gubljenja detalja. Za sada ovo ima smisla samo kod televizora velikih dijagonala, ali bi tokom 2014. mo-gao da se pojavi i neki model prilagođe-niji manjim dnevnim sobama.

Istovremeno, sve je više pametnih tele-fona sa zakrivljenim ekranima iz potpu-no istog razloga. Neki su zakrivljeni po horizontali, neki po vertikali, nudeći ja-sniju sliku, manje odsjaja i bolju čujnost. No, sve je ovo i dalje suviše daleko od idej-nog ishodišta – fl eksibilnog ekrana na koji ćemo pričekati još nekoliko godina.

pametni satoviAko smo nekada ljude koji idu ulicom

i razgovaraju držeći na uhu ogromne pametne telefone posmatrali kao van-zemaljce, kako li ćemo tek sada da gle-damo na one koji pričaju sa sopstvenim ručnim zglobom? Naredne godine oče-kuje se poplava takozvanih nosivih ged-žeta – naočara, narukvica, privezaka... A poslednjih meseci najviše pažnje privlače pametni satovi koji polako stižu i u Srbi-ju. U posao ulaze i brojni sportski i modni brendovi pa je jasno da ćemo uskoro biti preplavljeni ovim stvarčicama.

Sve su one inače pametne, a neke čak i korisne.

U ponudi je više tipova satova, od ko-jih neki rade samostalno (sat ko sat), a većina u tandemu sa pametnim telefo-nom, tako što su povezani Bluetooth ve-zom. Međutim, kritičari napominju da su svi oni još “polupečeni”, da imaju brojna ograničenja i pate od dečjih bolesti. Za početak, mnogi od njih nisu vodootpor-ni, što znači da sat mora da se skine pre

svakog pranja ruku. Uglavnom, za sada se radi o kompjute-

rizovanim satovima sa ekranima osetlji-vim na dodir, koji daju više informacija i imaju veći broj funkcija od običnih ča-sovnika. Mnogi od njih imaju sopstveni operativni sistem i mogu da pokrenu naj-različitije aplikacije, puštaju audio i video fajlove, preko nekih se može telefonira-ti i razmenjivati sms-ovi i mejlovi, mogu se povezati sa drugim uređajima, kao i sa Facebook i Twi� er nalozima, dok većina ima “bazične” funkcije poput kalkulato-ra, navigacije, kalendara, igrica i slično. Jedan od modela, Samsung Galaxy Gear smartwatch, koji se već pojavio u Srbiji, ima čak i kameru od 2 megapiksela (na kaišu) i brojne aplikacije koje već rade na android telefonima, ali su sada prilago-đene za satove.

firefox operativni sistemViše od 80 odsto pametnih mobilnih te-

lefona kao operativni sistem koriste An-droid ili Apple ios. Microso� sa svojim operativnim sistemom Windows Pho-ne već dugo pokušava da napravi neka-kav ulaz na tržište mobilnih uređaja, ali za sada bez nekog većeg uspeha, dok su ostali operativni sistemi jedva vidljivi. Korisnike i poštovaoce Mozille i njenog Firefox internet pretraživača obradova-će vest da se čak i u Srbiji pojavljuju mo-deli telefona koje pogoni Firefox opera-tivni sistem. Mada izgledom pomalo pod-seća na Apple, Mozilla je najavila da ovaj

operativni sistem otvorenog koda cilja na sasvim drugu stranu, ka je� inijim tele-fonima, i da za početak žele da podsta-knu kreiranje što većeg broja aplikacija koje će na njima da rade. Kod nas će pa-metne telefone sa “vatrenom lisicom” za početak prodavati Telenor, a svi oni koji se uključe u pravljenje aplikacija moći će i da ih prodaju i naplate. Na proleće se očekuje i druga generacija telefona sa ovim operativnim sistemom koji će biti još atraktivniji.

mreža četvrte generacijePo svemu sudeći, tokom 2014. godine u

Srbiji bi mogla da proradi mobilna mreža četvrte generacije, poznata kao lte (Long Term Evolution) ili 4G. Ova mreža na dru-gačiji način obrađuje podatke u odnosu na 3G i ranije mreže, omogućujući dra-stično veće brzine protoka podataka. Na razvoju lte radi se već gotovo čitavu de-ceniju, a prva probna mreža proradila je u Oslu i Stokholmu pre četiri godine. Po-slednjih godina ovom mrežom pokrivene su sad i dobar deo Evrope, dok je Srbija, kao i u mnogim drugim slučajevima, na mapi pokrivenosti obeležena nekom sa-svim drugom bojom. Tokom 2013. poja-vilo se, čak i kod nas, dosta pametnih te-lefona koji imaju mogućnost da rade na lte. Mogućnosti mreže zaista su impre-sivne: teoretska brzina preuzimanja po-dataka je 300 Mbit/s, a aploud 75 Mbit/s, dok je brzina odziva 20 do 30 ms, u od-nosu na trenutno dostupnih preko 100

ms. Tehnologija je takođe poznata po sposobnosti da isprati rad ko-risnika, tj. njihovih telefona i dru-gih mobilnih aparata, koji se izu-zetno brzo kreću, privezujući se sa jednog na drugi link (bez “štu-canja”). U poređenju sa trenutno najbržom mrežom u Srbiji, hspa+ sa brzinama od 42 Mbit/s za da-unloud i 7 mbit/s za aploud, lte će biti ogromno ubrzanje.

fabletPrvo smo imali mobilne tele-

fone koje su bili ogromne debe-le cigle. Onda su postajali sve ma-nji, čak i komično maleni. Kada su telefoni postali pametni, opet su, zarad lakšeg baratanja ekra-nom osetljivim na dodir, postajali

8484

26 / 12 / 2013 VREMEREME

sve veći i veći. Paralelno sa tim nasta-li su i tableti koji su se malo smenjiva-li, pa malo rasli. Sada smo dobili fablet (phablet), kombinaciju telefona i table-ta. To je uređaj premali da bi bio tablet, a pregolem da bi smo ga ležerno držali

prislonjenog na uho dok razgovaramo. Ova mešavina kompjutera i telefona tre-balo bi da nas poštedi kupovine dve spra-ve i ponudi obe funkcije u nekom osred-njem pakovanju. Fableti obično imaju di-jagonalu između 5 i 6 inča pa za razliku

od tableta (minimum 8 inča) mogu da se nose u džepu (velikom džepu) i pruže ne-što prijatniji vizuelni doživljaj. Prvi pra-vi fablet bio je Dell Streak, koji je 2010. godine, kada je napravljen, važio za izu-zetnu mašinu, mada problematičnih di-menzija. To je upravo bio jedan od mode-la koji neugodno leži u iole manjoj šaci i s kojim je teško proći ulicom nezapaže-no. Danas u segmentu proizvođača fa-bleta (kao i u mnogim drugim) prednja-či kompanija Samsung sa modelom Ga-laxy Note 3, ali tu su i Huawei, lg, asus i mnogi drugi brendovi. U Indiji i Kini ova-kvi modeli pravi su hit i njihova prodaja beleži vrtoglave skokove, pa se očekuje da bi u 2014. taj trend mogao da zahvati i Evropu i sad. Do sada se, međutim, mno-go puta pokazalo da ovakve “međuteh-nologije” ne sprečavaju kupce da i dalje troše pare. Nekada smo, na primer misli-li da nije potrebno imati i desktop raču-nar, i laptop. Onda nam je bilo potpuno besmisleno da posedujemo i laptop i ta-blet. Sada kupci u iole bogatijim zemlja-ma poseduju gotovo svaku od ovih spra-va, pa zašto onda ne bi i fablet? ¶

MARIJA VIDIĆ

8585

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Liberalizacija tržišta električne energije

Od 1. januara srednji napon na slobodnom tržištuSve kompanije i preduzeća na srednjem naponu, odnosno kompanije i preduzeća koji imaju više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra ili su priključeni na napon veći od 1 kV, od januara 2014. godine treba da izaberu od koga snabdevača će da kupe struju. Od 2015. na tržište će izaći kompletna privreda, sva pravna lica, a to će moći da učine i domaćinstva

U organizaciji Asocijacije medi-ja, 14. decembra u Beogradu or-ganizovan je seminar pod nazi-

vom “Promene na tržištu električne ener-gije u Srbiji”. Da se otvara tržište električ-ne energije i postaje slobodno, nije nova vest. Novost je da od januara naredne go-dine na slobodno tržište izlaze i potroša-či (kupci) električne energije koji spadaju u neku od sledećih kategorija: imaju pri-ključke na srednjem naponu ili više od 50 zaposlenih ili godišnji prihod veći od deset miliona evra.

Ono što se pre liberalizacije tržišta zva-lo elektrodistribucije, objedinjavalo je ulogu trgovca i operatora. Operator vodi računa o transformatorima, vodovima, kablovima, mernim mestima; onaj koji dolazi do kupca da nešto popravlja kada je potrebno. Operator je odgovoran za

održavanje i razvoj mreže kojom uprav-lja, za tačnost merenja, za kvalitet ispo-ručene energije. Agencija za energetiku će propisivati standarde za rad operato-ra. Kontrolisaće se sve: od toga koliko će kupci čekati na telefonskoj liniji za pri-javu kvarova pre nego što neko podigne slušalicu, pa do toga koliko će proći vre-mena dok se prijavljeni kvar ne otkloni.

Pojmom snabdevač (do sada korišćen termin “trgovac”) obuhvataju se svi oni koji imaju neku električnu energiju ras-položivu za prodaju.

Do sada je u Srbiji sve to bila regulisa-na delatnost. Električna energija nabav-ljana je samo od Elektroprivrede Srbije po regulisanoj ceni i prodavana po regu-lisanoj ceni. Otkako je počeo postupak li-beralizacije, cena električne energije zavi-si od ponude i potražnje, a kupci mogu da

izaberu od koga će struju kupiti. U novom sistemu funkcionisanja tr-

žišta, regulisana će biti samo takozva-na mrežarina. To je usluga koju će na vi-sokom naponu pružati javno preduzeće Elektromreže Srbije (ems), u čijem su vla-sništvu svi visokonaponski vodovi, odno-sno prenosna mreža električne energije u Srbiji. Tom regulisanom cenom usluga ems-a pružaju se isti uslovi za sve uče-snike na tržištu i na taj način se spreča-va povlašćen status za pojedinačne snab-devače. Na srednjem i niskom naponu te usluge pružaju operatori distributivnog sistema, dosadašnje distribucije.

Cena mrežarine zavisi od količine ener-gije koju kupac kupuje, ali i od nekih dru-gih parametara poput toga da li distribu-tivni sistem zbog kupca mora da investi-ra u sistem, od reaktivne energije, od toga

8686

26 / 12 / 2013 VREMEREME

na šta kupac ima pravo, da li se stvaraju neke smetnje u sistemu itd.

Što se tiče pravnog okvira potrebnog za funkcionisanje slobodnog tržišta, sve je spremno. U toku su pripreme izmena i dopuna zakona kojima će se povećati si-gurnost snabdevanja i zaštita potrošača.

Od januara 2013. godine tržište je otvo-reno za 26 kupaca na visokom naponu. Kao snabdevači tih kupaca aktivni su samo eps i Geni iz Slovenije. Iako je dode-ljeno oko 70 licenci za snabdevača stru-jom, u Srbiji je aktivno samo 30-ak, i oni se uglavnom bave poslovima veleproda-je električne energije.

Od 1. januara 2014. godine, na tržište će izaći oko 3200 kupaca i očekuje se da će se u početku pojaviti samo pet ili šest snab-devača za krajnje kupce u Srbiji.

balansiranje

“Električna energija mora da se tro-ši istog trenutka kad se i proizvodi.

Terminološka novina je da su svi učesnici na tržištu balansno odgovorni i da se nji-hovi odnosi regulišu ugovorima”, objasni-la je na skupu Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku.

Balansna odgovornost znači da po-trošač predvidi svoju potrošnju i da time ostvari balans između potrošnje i proizvodnje, a onaj ko organizuje rad si-stema, mora da se stara o tome da taj ba-lans postoji. Prema pravilima, snabde-vači svakog dana operatoru prenosnog sistema – Elektromreži Srbije i opera-torima distributivnog (distribucijama) šalju procene potreba za naredni dan i kako su predvideli da ih izbalansira-ju. Postoji određeni stepen tolerancije za “treperenje” razlike, a ukoliko je ra-zlika velika, operator mora da kupi ili proda energiju koja se pojavi kao višak ili manjak u sistemu. Troškove podmi-ruju oni koji su izazvali taj debalans lo-šim procenama.

Uvodi se još i profi lisanje potrošača. Profi li će zavisiti od toga koliko se ravno-merno troši energija, koji je odnos mak-simalne snage koja se angažuje i ukupno potrošene energije, da li se struja troši to-kom radnih dana ili ne, u sezoni ili ne... Ključni podatak za profi le će biti meseč-na očitana količina potrošnje.

“Snabdevač na slobodnom tržištu nije dužan nikoga da snabdeva, već samo ako postoji dogovor. Da bi do dogovora doš-lo, neće odlučivati samo cena: svi snab-devači će se boriti prvo za one koji naj-više kupuju, pa za one kod kojih mogu lako da predvide potrošnju, za one koji uredno plaćaju. Šta će biti sa onima koji nisu atraktivni za snabdevače, a električ-nu energiju troše za neki državno važan posao, na primer železnice, bolnice, vodo-vodi? To će država nekako morati da ure-di”, rekla je Ljiljana Hadžibabić. ¶

RADMILO MARKOVIĆ

MIRKO RUDIĆ

EPS Snabdevanje

Preduzeće eps Snabdevanje je na tržištu prisutno od jula 2013. Bave se proda-jom električne energije u Republici Srbiji. Otkako je tržište otvoreno za korisni-ke visokonaponoske električne energije, eps je u 2013. zadržao 97 odsto tržišta na kojem je pre toga eps bio jedini snabdevač električnom energijom u Srbiji.

“eps Snabdevanje kupuje energiju od eps-a, a svojim kupcima nudi dva paketa, dve cene: cenu za ukupnu potrošnju (sabranu višu i nižu potrošnju) ili poseban obračun za nižu i višu tarifu”, rekao je Zvezdan Ćosić, direktor sektora za proda-ju ključnim kupcima u eps Snabdevanju koji je naglasio da je u ponudi za 2014. uračunata balansna odgovornost, što nije slučaj kod nekih drugih snabdevača na tržištu. “Obično se računa 10 odsto odstupanja od predviđene potrošnje, a za sve preko naplaćuju se penali, ali mi u narednoj godini to nećemo primenji-vati”, rekao je Ćosić.

S obzirom na to da je eps Snabdevanje u državnom vlasništvu, biće politička odluka da li će se i kako isporučivati električna energija velikim dužnicima, pre svega kompanijama i preduzećima u restrukturiranju.

Promena snabdevačaU zavisnosti od profila potrošača i vremena kada će biti obavezno da se izađe na tržište (potpiše ugovor sa snabdevačem električne energi-je), kupci će birati od koga će kupo-vati struju. Promena snabdevača pre-ma zakonu ne sme da traje duže od 21 dan.

Ono što kupac mora da reguliše pre promene jeste da izmiri obaveze pre-ma starom snabdevaču. Tu spadaju sve vrste izmirivanja, pa i sudski pro-ces. Sa dokazom da je obaveza izmi-rena, kupac podnosi zahtev kod no-vog snabdevača koji zatim odrađuje sve potrebne radnje prema utvrđe-nim pravilima.

Ako neko ne potpiše ugovor (ili ugo-vor prestane da važi), odnosno ostane bez snabdevača, dobijaće električnu energiju od rezervnog snabdevača. Nakon dva meseca rezervnog snab-devanja energija mu biva isključena.

Zbog rizika sa kojim posluje rezervni snabdevač, cena po kojoj će prodava-ti svoju energiju biće skuplja. Zbog toga se na skupu apelovalo na kup-ce da na vreme sklapaju ugovore sa snabdevačima.

8787

VREMEREME 26 / 12 / 2013

»

8989

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Feljton: Iz knjige Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika

Srpski NišvilIzdavačka kuća “Laguna” upravo je objavila knjigu Ivana Ivačkovića Kako smo propevali – Jugoslavija i njena muzika. U njoj Ivačković govori o poluvekovnoj istoriji popularne muzike kod nas, od vladavine zabavne muzike, preko pojave i ekspanzije rokenrola, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, kao i o društvenom i političkom kontekstu u kome se popularna muzika razvijala. Sa dozvolom izdavača, “Vreme” u ovom broju objavljuje odlomke iz ove knjige koji se odnose na narodnu muziku i njene protagoniste tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka

(...) Tokom prvog “narodnjačkog” buma, samo jedna pevačica, koja je povremeno doticala i druge žanrove, bila je za petama Lepi Lukić. Reč je o Silvani Armenulić (pravim imenom Zilha Barjaktarević, rođena 18. maja 1939. u Doboju, kao treće od de-setoro dece poslastičara Mehmeda Barjaktarevića). U njenom detinjstvu nije bilo puno sreće: jedva je preživela di� eriju, a njen mlađi brat Hajrudin umro je od ujeda pobesnelog psa. Zilha je imala šesnaest godina kad je otišla od kuće i počela da peva naj-pre po sarajevskim, a kasnije beogradskim kafanama. Prome-nila je ime, ali – tipično za njen život pun nerešenih misterija i raznih nagađanja – ne zna se da li je to uradila iz ljubavi prema italijanskoj glumici Silvani Mangano, čiji je fi lm Gorki pirinač obožavala, ili da bi u sebi stvorila neku drugu osobu koja će, umesto nje, podnositi tugu i dim kafane. Više puta, čak i kada se proslavila, govorila je da u njoj postoje dve ličnosti i kako će svoj mir pronaći kada ih uskladi.

Tokom šezdesetih pročula se serijom pesama koje je snimila u duetima sa Petrom Tanasijevićem (“Ništa lepše od prve lju-bavi”, “Pitala me zvezda sjajna”, “Devojke sa Morave”) i Krunom Janković (“Noći tamna”, “Povetarac jutros se prikrao”), da bi 1967, konačno kao solo pevačica, snimila singl sa grčkim pesmama. Naredne godine bio je popularan njen maksi singl sa četiri pe-sme: “Otiš’o si bez pozdrava”, “Nad izvorom vrba se nadnela”, “Kad ja pođem na sokak” i “Ljubavi, vrati se”. Špic karijere do-stigla je 1970, glumeći pevačicu Radu u popularnoj televizijskoj seriji Ljubav na seoski način, gde se našla pored Dragana Za-rića, Miodraga Petrovića Čkalje, Ratka Sarića i drugih. Zagre-bački Jugoton izdao je ploču sa pesmama iz te serije, prodavši ga u čitavih 300.000 primeraka. Silvana je još, uz Borisa Dvor-nika, glumila u bioskopskom fi lmu Lov na jelene Fadila Hadži-ća, kratkom fi lmu Saniteks, tv fi lmovima Milorade, kam bek i Koncert za komšije, kao i u još jednoj veoma gledanoj televizij-skoj seriji Građani sela Luga. Bila je toliko popularna da je Klub njenih obožavalaca u Šapcu čak došao na ideju da pokrene list pod nazivom Naša zlatna Silvana.

Sa dugačkom plavom kosom, često duboko dekoltirana ali ne bez elegancije i primetno sofi sticiranija od Lepe Lukić, Silvana,

možda baš zato što je bila fi na – verovatno najfi nija narodna pevačica koju je dala Jugoslavija – nije skinula Lepu sa trona. Ali uspela je da joj se približi više od bilo koga drugog. Privat-no, njih dve su bile dobre prijateljice, a javno su, uz očigledno zafrkavanje, kudile jedna drugu kad god su bile u prilici. Bio je to “rat” u kojem se nisu dobro zabavljale samo njih dve nego i cela nacija. Maspok u Hrvatskoj? Liberali u Srbiji? Ustav iz ‘74? Ma koga briga! Dajte da vidimo šta je Lepa danas rekla o Silva-ni i obrnuto. A govorile su ovako...

Lepa (povodom dobijanja Zlatnog mikrofona i želji drugo pla-sirane Silvane da se sa njom fotografi še): “Zašto da joj pružim mogućnost da se reklamira? Njoj je već postalo toliko jasno da

Piše: Ivan Ivačković

Silvana Armenulić

9090

26 / 12 / 2013 VREMEREME

pored mene ne može ništa da uradi, da me sada noću i sanja. (...) Ja sam, međutim, dovoljno humana da sam spremna da se uskoro i povučem kako bih omogućila Silvani da okusi bar de-lić uspeha kojim sam ja okružena već godinama.”

Silvana (povodom fi lma Lov na jelene): “Odlazim u Pulu na premijeru svog fi lma. Biće to defi nitivni sumrak Lepe Lukić i ja s naporom skrivam tugu koja me zbog toga mori. Ali zar sam ja kriva što njen lični kompozitor priznaje da je za nju pisao šund? Taj šund je Lepa pevala: ‘Dođe vrabac i na prozor čuk-čuk-ču-kne...’ Ma hajde, molim vas! Ima ona divan glas, ali samo za šu-madijski melos. Iz mojih pesama ljubav izvire bez obzira da li su to narodne pesme, romanse ili zabavna muzika. Pored toga, danas za pesmu nije dovoljan samo glas: traži se još i persona, kultura, šarm koji dejstvuje na ljude...”

Mnogi su pomislili da je Silvana pod “šarmom koji dejstvu-je na ljude” podrazumevala i televizijsko pojavljivanje u dvo-delnom kupaćem ko-stimu. U ono vreme – reč je o novogodišnjem programu za 1972. – bio je to skandal čije je raz-mere danas, kada tele-vizija u reality progra-mima direktno pre-nosi seks, nije moguće predstaviti. Ipak, takvo pojavljivanje nije Silva-ni pomoglo da bude još uspešnija. Naprotiv, ste-kao se utisak da su njeni obožavaoci takvim potezom bili vrlo razočarani. Po svoj prilici, odmoglo je i to što je Silvana, izgleda, samo delimično razumela da su oni bili razočarani njenim po-tezom, a ne njenom fi gurom, pa se branila i ovako: “Mislim da pristojno izgledam. Visoka sam 170 santimetara, teška 63 kilo-grama, obim kukova i grudi je 94 santimetra, broj cipela 39. Ni-kakav nedostatak ne prikrivam haljinama!” Takođe, objašnja-vala je kako ideja nije bila njena, kako nije tako nešto ni žele-la da uradi, kako je, naprotiv, na snimanju to uporno odbijala i plakala, ali da su ljudi sa tv Beograd insistirali.

Ovo nije bio jedini Silvanin problem sa televizijom. Pesma “Jugo, moja Jugo”, patetična gastarbajterska himna koja joj je bila dodeljena na neposrednim izborima (glasanjem čitalaca preko kupona tv Revije), bila je zabranjena na tv Beograd. Sil-vana, koju je, dakle, publika izabrala da peva ovu pesmu, hte-la je da je uvrsti u svoj tv šou, ali to nije prošlo. Kada je zatraži-la objašnjenje, ceo šou joj je otkazan. Objašnjenje je postojalo – zaključeno je da je pesma banalna i neukusna (“šund”) – ali sa-moj pevačici nije bilo dozvoljeno da bilo šta pita. Borba protiv šunda bila je diktirana “odozgo” i o tome je imao ko da brine; šta pevačica ima da se meša!

U svakom slučaju, bura oko bikinija se stišala, obožavaoci su prešli preko tog gafa i, uprkos tome što su se Silvanini odnosi sa televizijom nepovratno iskomplikovali – televizija je naliko-vala na vojsku i nije trpela pitanja, odbijanja i prigovore – kari-jera joj je uglavnom tekla neometano. Međutim, nešto iznutra nije joj dalo mira. Po svedočenju njenog tadašnjeg supruga, te-

niskog reprezentativca – kasnije uspešnog selektora – Radmi-la Armenulića, sa kojim se venčala 1961. i dobila ćerku Gordanu 1964, Silvana je često, bez vidljivog razloga, govorila: “Nemojte da me zaboravite.” Svakako da ima mnogo ljudi koji će samo odmahnuti rukom kad čuju da je ona, avgusta 1976, dok je bila na turneji po Bugarskoj, išla kod tada čuvene proročice Vange i da joj je Vanga rekla: “Ništa. Ništa ne treba da platiš. Ne želim da govorim s tobom. Ne sada. Idi i dođi kroz tri meseca. Čekaj, u stvari nećeš moći da dođeš... Idi, idi, ako možeš, dođi!”

Nije, međutim, lako samo odmahnuti rukom nad činjenicom koja stoji crno na belo da je Silvana još januara 1972, dakle četiri i po godine pre susreta sa Vangom, u tv Novostima pisala: “Bojim se života. Budućnosti. Onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti...” Mada je lako moguće da je ovakav osećaj ponela još iz detinjstva, kada je, podsetimo se, bila jedva spasena od dif-terije, ona sama je pretpostavljala da ga je razvila u kafanama.

“Možda sam baš u ka-fanama, u kojima sam nekad pevala, stekla taj strah od budućno-sti”, rekla je u intervjuu za Radio Sarajevo 1973. godine. “Jer kad muzi-ka ugasne, kad presta-nu da zveče čaše i ras-pevani gosti odu svojoj sreći, svojim kućama, ja ostanem sama, pita-jući se da li za mene po-

stoji sutra.” Još čudnije je bilo što su Silvanini strahovi, jaki ko-liko i njena melanholija, bili kombinovani sa uživanjem u rizi-cima i brzom životu. U intervjuu datom Slavku Trošelju, novi-naru Politike” Radmilo Armenulić je čak opisivao Silvanu kao ženu koju su “uzbuđivale opasnosti”.

Oktobra 1973, nepune dve godine posle svog tmurnog teksta u tv Novostima, Silvana je, nervozno vozeći nov auto brzinom od 160 kilometara na sat, po kiši, snegu i poledici, imala saobra-ćajni udes u kojem je zamalo poginula. Opet u tv Novostima, o tome je ovako pisala: “Kolona vozila. Moram da ih prestignem. Žurim... Na koncert. Pretičem. Dug red kola. Vidim farove koji mi idu u susret. Mesta, mesta u koloni! Evo ga! Ulećem! Ali... Kamion ispred mene iznenada koči. Mesta više nema. Pogled levo... faro-vi prilaze. Sama sam, treba udariti praznom stranom, stranom na kojoj nikog nema. Praznom stranom. Udarac. Lom. Crno.”

Desetog oktobra (opet oktobar!) 1976, Silvana Armenulić vra-ćala se kolima iz Aleksandrovca, gde je pevala, ka Beogradu. Osim nje, u kolima su bili Miodrag Rade Jašarević, violinista i šef Narodnog orkestra Radio Televizije Beograd, inače čovek od 60 godina, poznat kao slab vozač, i Silvanina rođena sestra, 25-go-dišnja Mirjana Barjaktarević, u tom trenutku u petom mesecu trudnoće. Pre nego što su krenuli, pevač Ljubomir Đurović po-nudio je Silvani i Mirjani da ostanu još malo i sa ostalima pogle-daju fudbalsku utakmicu Jugoslavija–Španija i da se posle vrate zajedno u Beograd. Umorne, njih dve su to odbile. Jašarević, ko-jeg utakmica nije zanimala, u poslednjem trenutku pitao je može li on sa njih dve i one su to prihvatile. Kada su krenuli, Silvana

9191

je bila za volanom, Jaša-rević pored nje, a njena sestra na zadnjem se-dištu. Međutim, izmu-čena dvodnevnom gla-voboljom od slučajnog udarca u veštački sta-laktit u jednom poža-revačkom restoranu, Silvana se zamenila sa Jašarevićem; pre-mestila se na suvozačko sedište, a on je nastavio da vozi. Žude-ći za odmorom, Silvana je zaspala, da se više nikad ne probudi.

Na šezdesetom kilometru magistralnog puta Beograd–Niš, kod mesta Kolari, ford granada kojim je upravljao Jašarević sa-svim je otišao na suprotnu stranu puta i brzinom od 130 kilome-tara na sat udario u teški fap-ov kamion. (...) Sudar je bio tako jak da se ceo prednji deo automobila zario ispod kamiona, a Silvana Armenulić, Rade Jašarević i Mirjana Barjaktarević ostali su na mestu mrtvi. Kako je primećeno u jednom tekstu iz decembra 2007, Silvanin život sanjali su milioni, a ona je umrla u snu. (...)

Predrag Cune Gojković, rođen 6. novembra 1932. u Kragujev-cu, takođe je čovek koji se može pohvaliti velikim brojkama. Nesuđeni bokser i fudbaler, profesionalni pevač od 1954, sa pe-smom “Kafu mi draga ispeci” – koju je čuo od Nade Mamule – osvojio je 1962. prvu zlatnu ploču na Balkanu. Singl je bio pro-dat u 100.000 primeraka, što je takođe – kao i nešto kasnije u slučaju Lepe Lukić i hita “Od izvora dva putića” – bilo jednako broju gramofona u sfrj. Štaviše, pričalo se dasu ljudi prvo ku-povali Cunetovu ploču, a onda dizali kredit da bi kupili gramo-fon! Cune je već tada pokazao da spada među retke zbog ko-jih se reč Pevač ponekad piše baš ovako, velikim početnim slo-vom. Ujedno, tu je bila i tajna uspeha koju je postigla pesma “Kafu mi draga ispeci”. Jer, pre Cuneta pevalo ju je pet pevača i ništa se nije dogodilo.

Pevajući sevdalinke, narodne, starogradske i meksikanske pesme, ali i džez i zabavnu muziku, Gojković je stekao status jedne od istinskih legendi doma-će scene. Pošto je postigao praktično sve što se može postići, u julu 2010. izjavio je da se povla-či. “Imam tremu veću nego ikad”, rekao je u raz-govoru za Press. “Retko pevam, a glas traži tre-ning i nisam u situaciji da održim nivo na koji je publika navikla. Trema utiče na kvalitet, ali mi iskustvo pomaže da je savladam.” Novembra na-redne godine, pokazao je da je dosledan u odlu-ci koja, kao uostalom i on sam, po gospodstvu odskače od uobičajenog cirkusa u šou-biznisu: “Hoću da se smirim”, rekao je Pevač. “Želim da se moja karijera prosto ugasi bez ikakve pompe.”

Šezdesetih se, takođe, pročuo Šaban Šaulić, a izuzetno popu-larni bili su i Safet Isović, Radojka i Tine Živković, Vladeta Kan-dić (virtuozni harmonikaš poznatiji kao Bata Kanda), Nedeljko Bilkić i drugi. Krajem te decenije, pojavilo se još nekoliko izvođa-ča koji će pun zamah dostići tokom sedamdesetih. Verovatno najcenjeniji među njima bili su sjajni pevač, kompozitor i har-monikaš Predrag Živković Tozovac i jedan koga smo malopre pominjali i koji je po mnogo čemu bio poseban – Toma Zdravko-

vić. Čak i neki rok mu-zičari iz šezdesetih pri-znaju da je Zdravković, inače nesrećnik i boem bez premca, bio “sjajan pevač” i da bi njegove pesme “mogle izdržati svaki aranžman, uklju-

čujući i džez”. Nešto slično govorilo se i za Miroslava Ilića, “do-brog momka iz komšiluka”, koji će biti jedan od vladara sedam-desetih i glavni takmac Lepoj Breni u osamdesetima.

Kad smo već kod klasifi kacija i vrednovanja, važno je reći da su zvanični mediji tokom šezdesetih i, pogotovo, sedamdese-tih gotovo sve osim “izvorne” narodne muzike, one koja je bila izvođena do tada, tretirali kao kulturni otpad. Na primer, pe-sme Šabana Šaulića nisu bile emitovane ni na radiju ni na tele-viziji. On se nije probio zahvaljujući zvaničnim medijima nego uprkos njima. Da bi se ovo do kraja razumelo, treba se podsetiti da je septembra 1972. godine Tito uputio svoje čuveno Pismo – pisao ga je inače Stane Dolanc, jedna od najmoćnijih i najmrač-nijih fi gura jugoslovenske istorije – koje je bilo uvod u obračun sa “srpskim liberalima”, reformatorskom strujom unutar skj. U Pismu se našlo mesta i za kulturu, pa je kritikovano “forsiranje kiča i šunda”. To je za posledicu imalo mnoge represivne akcije u sferi kulture, od kojih je valjda najpoznatiji bio Kongres kul-turne akcije održan u Kragujevcu. Uveden je porez na šund, javno su bili spaljivani erotski časopisi Čik i Adam i Eva, čak su i krimi romani postali nepoželjni, u programu Radio Beograda znatno je povećano emitovanje kod Srba uvek omiljenih žan-rova kao što su klasična muzika i opera, i tako dalje. Pošto je u Pismu posebno kritikovana Televizija Beograd zbog propagi-ranja kiča i šunda, za izvesno vreme spuštena je rampa za sva-ku mogućnost da se novokomponovani narodnjaci tu pojave. Pritom, kako u svojoj knjizi Između politike i tržišta navodi Jele-

na Arnautović, nakon prispeća Pisma sva izdanja pgp rtb-a morala su biti redovno kontrolisana u Republičkom sekretarijatu za kulturu. “Direktnim intervencijama samog partijskog vrha u program-sku politiku medija”, kaže Arnautovićeva, “znatno je smanjeno dotadašnje afi rmisanje novokompo-novane narodne muzike jer je politička ‘podobnost’ ponovo postala važnija od tržišne.” U Televiziji Beo-grad kukavički mentalitet i autocenzura karakteri-stična za državne medije bili su, videli smo, jedan od razloga da ta kuća ćutke pređe preko smrti Silvane Armenulić. Tito sigurno nije tako zamišljao čuvanje

javnosti od “kiča i šunda”, ali za televiziju – koliko nadmenu pre-ma izvođačima od kojih je živela, toliko poniznu prema vlasti od koje su zavisile radne knjižice, plate, “topli obroci” i markice za javni prevoz – niko od novih folk izvođača više nije postojao.

Ovo preterivanje bilo je tim besmislenije ako se zna da su unutar “narodnjačke” kategorije postojale uočljive razlike. Jer ako je Silvana, ukupno gledano, delovala pristojno, onda je Lepa Lukić nesumnjivo spadala među prve vesnike propasti: njeno priprosto ponašanje i džejmsbraunovska arogancija pripremili su stazu kojom će za koračiti takozvana novokomponovana na- »

rA

9292

26 / 12 / 2013 VREMEREME

rodna muzika iz osamdesetih i, nešto kasni-je, turbo-folk. Mala digresija: mada je izraz novokomponovana narodna muzika u ši-roku upotrebu ušao tek osamdesetih, u tu kategoriju se svakako može svrstati najveći broj folk izvođača iz šezdesetih i sedamde-setih. To su, dakle, izvođači poput Lepe Lu-kić, izvođači iza kojih su stajali kompozito-ri sa mnogo slobodnijim odnosom prema tradicionalnoj narodnoj muzici nego što je dotad bio slučaj; nažalost, rezultat tog slo-bodnijeg odnosa uglavnom je bila degrada-cija tradicije. Pojavom Lepe Lukić i većine drugih iz tog doba zapečaćeno je “zlatno doba prave narodne muzike”, kako je period od 1950, pa do šezdesetih, opisao legen-darni pevač Mile Bogdanović. Ovo, međutim – da sada zatvo-rimo krug – nije značilo da je establišment trebalo da ima isti odnos prema svima. Razlika između Silvane Armenulić i Mice Trofrtaljke, do koje uskoro stižemo, bila je otprilike onolika ko-lika je razlika između Štrausa i Zahara, ali njih dve su na kraju, voljom kulturnog i medijskog establišmenta, na televiziji bile tretirane isto.

Ono što je zajedničko svima iz narodnjačke branše, i po čemu se ona razlikovala od svih ostalih segmenata ovdašnje muzičke paraindustrije, jeste osećaj za biznis. Prve velike folk zvezde nisu iz zavičaja donele samo pakovanje – opanke, šaj-kače i jeleke – nego i prirodnu lukavost srpskog sela. Dok su rok muzičari goli entuzijazam proglašavali svetinjom, utiru-

ći tako put sopstvene propasti, narod-njaci su vrlo brzo počeli da funkcioni-šu organizovano i sa poslovnim duhom: radili su pedantno i sistematski, stvara-jući specijalizovane klanove i prilago-đavajući se, uz munjevite refl ekse, za-htevima tržišta. Tako se na folk sceni formirala mnogo tvrđa i sposobnija lo-gistika nego u rokenrolu. Najtipičniji i ujedno najspektakularniji primer iz šezdesetih jeste diskografska kuća Dis-kos iz Aleksandrovca. Sve što je imalo

komercijalni potencijal, a što velike kompanije poput Jugotona i pgp-a – ponekad zbog razumljivog čuvanja reputacije, ponekad zbog neshvatljive indolentnosti – nisu htele da objave, Diskos je uzimao “pod svoje”. Aleksandrovac je, tako, postao srpski Nešvil.

Ako je, dakle, rok scena svojom neposlovnošću uspela da, posle velikih uzleta šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, razori samu sebe ili da, ako insistirate, dopusti da bude lako razorena spolja, Diskos – koji je inače objavio neke od prvih i najvažnijih rokenrol ploča u Jugoslaviji – osluškujući puls tr-žišta, podilazeći mu i kreirajući ga, uspeo je da upropasti ne samo bolji deo svog imidža nego i ugled i privlačnost “izvor-ne” narodne muzike koju su mnogi pevači iz “buma” šezdesetih kompromitovali. Diskos je, doduše, objavljivao i Tomu Zdrav-kovića, a pružio je i prvu šansu Silvani Armenulić, ali je unizio i svoje ime i narodnjački žanr objavljujući ploče bizarnih izvo-

đača kakva je bila Milica Ostojić, poznati-ja pod “umetničkim” imenima Mica Trofr-taljka ili Mica Trocevka. Nastup ove žene – koju konstitucija sumo rvača nije spreča-vala da nosi kratke suknje i tesne džempe-re – bio je istinski frik šou, a pesme koje je, da čudo bude veće, pevala krajnje profesi-onalno, bile su pune golicavih i masnih sti-hova na ivici debiliteta. U pesmi “I labavi ume da zabavi” pevala je: “Ljubim, ljubim vragolana, a on stoji pravo/Tek sad vidim lažu, njemu nije sve labavo”; u pesmi “Hoće deda malo meda” bilo je i ovakvih stihova:

“Hoće deda malo meda, u noge me stalno gleda/Ako deda, ako, ako, samo napred, samo tako/Protiv tebe ko šta kaže, neka se pokaže”; a u pesmi “Ja sam novi vozač”, Milica je pevala: “Šta će meni kola i kuća sa spratom/Kad ja volim jednog sa debelim vratom/Pa ga često molim dok radi masažu/Uteraj mi, uteraj/Kola u garažu”. Naslovi ostalih pesama Mice Trofrtaljke bili su “Muško mi treba”, “Udri Milju po fi tilju”, “Rđavome kupcu i dla-ke smetaju”, “Drž’ se kćeri čvrstog kursa” ili – najpoznatija od svih – “Davorike dajke”, sa čuvenim stihom: “Guram, guram, al’ neće da uđe/Moja noga u cipele tuđe”.

Mica Trofrtaljka, čiji je “opus” pravi Crven ban ovog narod-njačkog talasa, bila je, valjda, najčudnovatija pojava ne samo u Diskosovom katalogu nego u kompletnoj istoriji jugoslovenske popularne muzike sve do početka devedesetih, kada su popu-cale sve granice. Njene ploče prodavane su u ogromnim tiraži-ma – neki kažu da su išle i do 400.000 primeraka – ali je, narav-no, nije bilo nigde u ofi cijelnim medijima. Trebalo je da prođe desetak godina između njenog uzvika: “Uteraj mi, uteraj!” koji se mogao čuti samo po stanovima, kućama i kafanama, i tre-nutka u kojem je Biljana Jevtić zapevala: “Uđi mi, uđi mi/Uđi mi u trag” u Beogradskoj hronici, jednoj od najgledanijih emi-sija Televizije Beograd.

Po prirodi stvari, narodnjaci su se obraćali provinciji, i to ne onoj provinciji koja se nosi u ličnoj karti, nego onoj koja se nosi u glavi. Kroz “zvuke rodnog kraja” nisu se, naime, prepoznavali samo oni koji su ostali na selu, nego i oni koji su pedesetih i šez-desetih došli u gradove. Ipak, folk zvezde su prvenstveno nalazi-le publiku van velikih centara, donoseći u “unutrašnjost” zemlje posebnu vrstu demokratije: recept Diskosa bio je primenjen i na radio-stanice, pa su se one kotile po celoj državi, ugađajući – emitovanjem narodnjačkih hitova – banalnom i, kako će se is-postaviti, najrasprostranjenijem ukusu. Radio Šabac postao je narodnjački Radio Luksemburg: treštali su hitovi, produkcija se zahuktavala, a između pesama su se emitovale čestitke za rođenje deteta, odlazak sina u vojsku ili udaju najmlađe ćer-ke. Jasno, kako već biva kod onih koji usvajaju zakone tržišta, proces je bio dvosmeran, pa su narodnjaci ponudili “namenske” pesme za ove i mnoge druge prilike; na stotine, ako ne i hiljade tih pesama imaju tragikomično napisane tekstove i otpevane su kao da je pred mikrofonom bilo četvorogodišnje dete ošte-ćenog sluha. Njihov komercijalni naboj i svrha, međutim, jesu neporecivi. ¶

(Oprema i skraćenja redakcijski)

ćnš

Vreme Vojvodinenedeljnik

Kulturno mapiranje Vojvodine (4)

Sva naša licaPrednosti etničke i kulturne raznolikosti

Tokom ove godine nedeljnik „Vreme“ će u okviru projekta “Vreme Vojvodine”, u nekoliko nastavaka i kroz seriju tekstova, dati jedan mogući predlog za kulturno mapiranje Vojvodine. Tema ovog broja tiče se etničke i kulturne šarolikosti na tlu Vojvodine. Projekat „Vreme Vojvodine“ podržala je Vlada autonomne pokrajine Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje u okviru „Konkursa za sufi nansiranje projekata podsticanja informativnih sadržaja medija”.Urednik: Nebojša Grujičić, Slika na naslovnoj strani: Martin Jonaš, Moja Kovačica, 1969. (detalj)

Etnička i kulturna raznolikost vojvođanskog prostora kroz istoriju

Život na graniciVojvodina danas ima

nešto manje od dva

miliona stanovnika, šest

službenih jezika (srpski,

mađarski, slovački,

hrvatski, rumunski,

rusinski) i 26 nacionalnih

manjina. Ova

vojvođanska kulturna

i etnička šarolikost,

koja se često uzima kao

samopodrazumevajuća

činjenica, nastala je

kao posledica složenih

istorijskih i prirodnih

okolnosti, a danas

za posledicu ima

zanimljivu i raznoliku

kulturnu produkciju

ne samo u okviru

folklornog čuvanja

tradicije i etničkih

posebnosti već i na

originalnoj alternativnoj

umetničkoj sceni

Motiv iz vojvođanskog sela

9494

26 • 12 • 13 VREMEREME

»

Novopridošlicu u našoj sredi-ni lako ćete da impresionira-te ako mu samo plasirate zva-nične podatke o Vojvodini –

pokrajina koju danas nastanjuje tek ne-što manje od dva miliona stanovnika, ima šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i čak 26 nacionalnih manjina. Iako da-nas uzimamo preplitanje kultura i nacija u Vojvodini zdravo za gotovo, kao samo-podrazumevajuću činjenicu, ona je nasta-la kao posledica složenih, ponekad dra-matičnih istorijskih okolnosti, ali i pri-rodnih uslova, koji su odredili sudbinu ovog područja. U stvari, reklo bi se da je dobar deo toga što čini panonski realitet toliko šarolik i iscepkan da je nedovolj-no poznat čak i tamošnjim stanovnicima, koji često osećaju da pre svega pripadaju svojim malim sredinama, oblastima, gra-dovima i selima. Rusin koji je, na primer, odrastao u sremskom selu Bikić Do, sva-kako će imati drugačiji doživljaj nacional-nog ili kulturnog identiteta od Mađara iz Subotice. Takođe će se i Mađar iz kato-ličke porodice u Bačkoj oslanjati na dru-gačije tradicije od Mađara iz protestant-ske porodice u Banatu. Ali svi su oni i te kako svesni da žive u sredini gde je “ne-što drugo” prisutno, moguće. Taj nedo-statak unisonosti je takođe stvarao kon-fl ikte, pa čak i katastrofe, ali je emancipa-torska uloga “melting pota” nešto što čini vitalnu snagu svake civilizacije.

NAJSTARIJA ISTORIJANedavno je grupa autora iz Subotice

objavila alternativni vodič u obliku stri-pa, naslovljen “Ilustrovani vodič za luta-nja kroz praistoriju, istoriju, prošlost, sa-dašnjost i budućnost Subotice”, koji poči-nje od legendarnog Panonskog mora, pa nas preko kamenog doba vodi u sajber bu-dućnost. Možda je takav strmoglavi pri-stup neophodan da bi se razumela vojvo-đanska priča.

U svakom slučaju, činjenica je da je ne-stanak Panonskog mora (koji se zbio pre nekih milion godina) stvorio močvarno tlo, čije je isušivanje, zajedno sa regula-cijom reka, predstavljalo jedan od moder-nizatorskih poduhvata tokom XVIII i XIX veka. Međutim, vodom bogato tlo je u ne-kim davnijim vremenima bilo pravi bla-goslov, obezbeđujući odlične uslove za ži-vot, o čemu svedoči i bogatstvo arheološ-kih nalaza na ovoj teritoriji. Tokom neo-lita, močvarna područja su pružala puno mogućnosti za ishranu, a mreža reka je omogućavala komunikaciju među razli-čitim naseljima.

Aleksandar Kapuran, naučni saradnik Arheološkog instituta u Beogradu, o Voj-vodini u praistorijsko vreme kaže: “Kon-tinuitet u naseljavanju teritorije Vojvodi-ne tokom svih perioda kasne praistorije uslovljen je geomorfološkim karakteristi-kama ovog izuzetno plodnog tla, hidro-grafi jom koju predstavljaju ukršteni to-kovi nekoliko velikih reka, geografskom

pozicijom unutar jugoistočne Evrope, što sve zajedno čini jedan specifi čan ekosi-stem. Bogatstvo u vodama, rekama i mo-čvarama, predstavljalo je najosnovni-ji preduslov za razvoj zemljoradnje i sto-čarstva, čak i tokom velikih klimatskih promena koje su se dešavale od X mile-nijuma pre nove ere do dolaska Rimljana početkom nove ere.” Međutim, tokom ra-zličitih perioda menjali su se uslovi bitni za preživljavanje. Najraniji tragovi ljud-skih nastambi, tokom starijeg kamenog doba, povezani su sa uzvišenjima kao što su Fruška gora ili Vršački breg. Po Kapu-ranovim rečima, prvi tragovi naseljava-nja Vojvodine tokom paleolita konstato-vane su na Petrovaradinu i u okolini Vršca, dok je nastanak neolitske civilizacije ve-zan za eponimno nalazište Starčevo kraj Pančeva: “Starčevačku kulturu tokom V milenijuma pre n.e. postepeno smenju-je vinčanska kultura čija se naselja nalaze na gotovo celoj teritoriji Vojvodine od Go-molave u Sremu do Novog Bečeja, Arad-ca itd. Rano bakarno doba je predstavljao kompleks kultura koje su svoje uticaje na Vojvodinu širile rekom Tisom od Progara preko Nose do Belegiša. Krajem IV i po-četkom III milenijuma počinju nepresta-na kretanja i seobe populacija iz azijskih stepa kroz podunavlje, koje traju sve do početka II milenijuma kada nastaje bron-zano doba. Za starije gvozdeno doba, od-nosno početak I milenijuma, najznačajnija su nalazišta Gradina na Bosutu, Kalakača

Vinčanska fi gurina iz Gomolave Znak menore na opeci iz Čelareva Freska iz Sirmijuma

9595

VREMEREME 26 • 12 • 13

i Židovar kod Vršca, koji je i kasnije to-kom mlađeg gvozdenog doba (domina-cija Kelta) predstavljao jedno od najzna-čajnijih utvrđenja.”

ANTIKA I SREDNJI VEKAntički period je svakako obeležen ek-

spanzijom rimske vlasti u panonskoj nizi-ji – pored fl ote koja je krstarila Dunavom, Rimljani su se bavili irigacionim radovi-ma i izgradili vojnu i civilnu infrastruk-turu. Štaviše, na mestu današnje Srem-ske Mitrovice bila je prestonica provincije Donja Panonija, Sirmijum – grad koji je, krajem trećeg i početkom četvrtog veka, čak bio jedna od prestonica Rimskog car-stva (uprkos našoj sklonosti ka busanju u grudi, ova i te kako značajna činjenica za ovdašnju kulturu se nekako retko po-minje). Iako je na površini koju je nekada zauzimao Sirmijum podignut savremeni grad, i premda je antička prestonica te-meljno razorena u petom i šestom veku najezdama Huna i Avara, svakako je uz-budljiva činjenica da na našoj teritoriji po-stoje makar tragovi imperijalne arhitek-ture i reprezentativnih spomenika jedne moćne civilizacije. Ipak, ono što je obe-ležilo čitav istorijski period sve do poste-penog uspostavljanja ugarske vlasti u ra-nom srednjem veku jeste veliki broj naro-da i kultura koji su se smenjivali nastanju-jući se, seleći ili pretapajući u nove enti-tete, što zadaje prilične glavobolje arhe-olozima u nastojanju da identifi kuju sva ova složena preplitanja. Među narodima koji su na ovom području obitavali bili su i Dačani, Sarmati, Franci, Sloveni, Gepi-di, Grci, Longobardi i brojni drugi. Jedan od kurioziteta je svakako naseobina koja

je otkrivena sedamdesetih godina u Čela-revu, u Bačkoj. Među ostacima iz osmog i devetog veka, ili nešto kasnijim, prona-đene su i opeke na kojima su bili urezani jevrejski simboli i natpisi. Nalazi upuću-ju na mogućnost da je u pitanju bila mon-golska populacija, koja je prihvatila jevrej-sku religiju. Jedna od pretpostavki je da se radi o koloniji Hazara, naroda iz kaspijske oblasti, za koje je poznato da su prihvatili judaizam, ali ova zagonetka ni danas nije sasvim razjašnjena.

Tokom ugarske uprave teritorija Vojvo-dine doživljava obnovu gradskih nastam-bi i ekonomski napredak, sve do prevrata koji je usledio turskom invazijom u šesna-estom veku. Ambijent na taj način pono-vo biva preobražen: u krajevima gde je iz-begla ugarska populacija, Turci naseljava-ju sela srpskim i rumunskim stanovniš-tvom, a gradovi se grade u orijentalnom stilu (Sremska Mitrovica je, recimo, u to vreme imala sedamnaest džamija).

VREME HABSBURGOVACANakon neuspešnog pohoda na Beč

1683, turska vojska je u protivofanzivi koja je usledila isterana i iz Bačke i dela Srema, a do 1718. celokupno područje Vojvodine potpada pod vlast Habsburgovaca. Opu-stošena teritorija, koja se nalazila nepo-sredno uz granicu sa otomanskom silom, nametnula je austrijskoj carevini razmi-šljanje o naseljavanju stanovnika. Tako je došlo do prilično dugotrajne kampa-nje doseljavanja, koja je zapravo stica-jem okolnosti već započela seobom Srba 1690. i 1740. godine. Već za vreme Karla VI, pristigli su nemački doseljenici, uglav-nom siromašni seljaci, kojima je država

poklanjala zemlju i kuće, uz značajne po-reske olakšice. Iako su dolazili iz raznih delova Nemačke, domaće srpsko stanov-ništvo ih je nazvalo “Švabama” (prema ju-gozapadnoj nemačkoj regiji Švabiji). Do-seljavanje je u početku išlo veoma teško, zato što su se pridošlice s mukom prila-gođavale močvarnim uslovima, a još teže turskim rušilačkim napadima. S obzirom da je ubrzo presahnuo priliv dobrovoljaca, tokom vladavine Marije Terezije (1740–1780) poseglo se za deportovanjem sitnih i krupnih prekršitelja zakona i otpadnika od društva raznih vrsta, čak i prostitutki.

Ovaj socijalni eksperiment pokazao se kao neuspešan, s obzirom da su se depor-tovani otimali državnoj kontroli i završa-vali kao jeftina radna snaga veleposedni-ka, dok su prostitutke, suprotno činovnič-koj zamisli da ih se privoli da se bave po-ljoprivredom, zahvaljujući trgovcima be-lim robljem bile prodavane na Bliskom istoku. Već šezdesetih godina osamna-estog veka odustalo se od ovakvog vida doseljavanja. Umesto toga, država je više uložila u unapređenje doseljeničkih nase-lja, poljoprivredne i druge opreme, i tome slično.

Za vreme Josifa II (1780–1790) dose-ljenicima su povećane privilegije, osim poljoprivrednika ohrabrivano je i dose-ljavanje zanatlija, a pripadnicima prote-stantske vere omogućena je sloboda ve-roispovesti, iako je katoličanstvo zadržalo status državne religije. Tako je veliki broj protestantskih Slovaka i Mađara dospeo u Srednje Podunavlje. Ovo je bila značajna promena, s obzirom da se do tada na pro-testante gledalo sa podozrenjem – iako su u manjim grupama već dospevali do

Gradska kuća, Subotica, 1912.

9696

26 • 12 • 13 VREMEREME

»

granice, na njihovo prisustvo se nije rado gledalo iz straha da bi mogli da se udruže sa Turcima. Takođe, doseljenici različitih nacionalnih religijskih pripadnosti, kao što su Jevreji, Rusini, Bunjevci, Rumuni, Cincari i drugi, bili su ohrabreni da posta-nu deo ovog mozaika, iako možemo reći da je on nastajao manje-više iz nužde. Već u devetnaestom veku (kada je Otoman-sko carstvo bilo na izdisaju) stvoren je re-laksiran ambijent, sačinjen od kulturnog amalgama, koji su držale na okupu prilič-no čvrsta administracija i solidna ekono-mija. Danas je gotovo sasvim zaboravlje-no da su među šarenišem vojvođanskih doseljenika (naročito u Banatu) bili čak i Francuzi, Katalonci i Italijani. Od ovih na-roda, koji su se tokom vremena uglavnom pretopili u Nemce, Mađare ili Srbe, ostao je trag u prezimenima i u toponimima.

FRANCUZI, KATALONCI, ITALIJANI, NEMCIU osamnaestom veku u Banatu su

osnovana tri sela – St-Hubert, Charleville i Seultour – sa francuskim doseljenicima, uglavnom iz oblasti Alzasa i Lorene. U po-četku je francuska zajednica imala svoju školu i crkvu, ali se nakon nekoliko gene-racija njihov identitet gotovo u potpuno-sti sjedinio sa nemačkim, mađarskim, i nešto manje srpskim. Negdašnja tri fran-cuska naselja danas čine Banatsko Veliko Selo kraj Kikinde; njegovi ponemčeni sta-novnici napustili su Srbiju 1944. godine, da bi se tu doselili srpski kolonisti iz Bo-sne. Delovi Banatskog Velikog Sela i da-nas, u posrbljenom obliku (Sveti Hubert, Šarlevil i Soltur), čuvaju sećanje na izvor-ne, francuske toponime.

Katalonci su u Banat stigli kao podanici austrijske vojske ili administracije, uglav-nom stacionirani na Siciliji i u Napulju. Kada su Habsburgovci izgubili ove teri-torije, izvestan broj Katalonaca je sa svo-jim porodicama najpre dospeo do Beča, a zatim su bili raseljeni blizu granice sa oto-manskom teritorijom. Toponim koji je na-stao prema imenu važne ličnosti katalon-skog porekla je Perlez, nazvan prema grofu Perlasu (Francis Vilana-Pearls), visokom činovniku iz Temišvara, koji je zaslužan za osnivanje naselja 1752. godine. Bečkerek, današnji Zrenjanin, u prvoj polovini osa-mnaestog veka katalonski kolonisti na-zvali su Nova Barselona (Neu Barcellona).

Italijanski kolonisti su u Vojvodinu stigli sa Kataloncima, ali i nešto kasnije, kada su u organizaciji bečke administracije radili na pokretanju svilarske industrije i izgrad-nji železnice u Banatu i Sremu.

Postoji, dakle, čitav spektar okolnosti koje su dovodile do nacionalnih prepli-tanja. Te okolnosti ponekad nisu bile la-godne, kao što pokazuje tragična istorija vojvođanskih Nemaca, koji su (ne bez ot-pora) najpre većinom stali uz okupatora, a zatim su, na osnovu kolektivne krivice, bili izgnani iz ove sredine. S druge strane, po-sleratni režim je, zahvaljujući insistiranju na ravnopravnosti nacionalnih zajednica, osnivanju medija na jezicima narodnosti, izgradnji infrastrukture i slično, uspevao da bar ne razori kohezivnu silu koja je či-nila Vojvodinu tako posebnom.

GRCIMeđu svakako najbizarnijim doselja-

vanja u Vojvodinu jeste upravo primer iz posleratnog perioda: u pitanju je grčka

kolonija, svojevrsna komunistička “grad-država”, koja je postojala između 1945. i 1948. godine u južnoj Bačkoj. Ova neobič-na istorija odigrala se u selu Buljkes, koje je 1786. naseljeno nemačkim doseljenici-ma. Posle 1944. godine, većina stanovniš-tva je napustila selo sa okupatorskom voj-skom, ili su bili prognani nakon dolaska novih vlasti. Nakon izbijanja građanskog rata u Grčkoj, jugoslovenska vlada je omo-gućila da se 4650 izbeglica, pripadnika i

Buljkeški grčki dinari

Bačko selo Buljkes čertdesetih godina

prošlog veka

9797

VREMEREME 26 • 12 • 13

simpatizera narodnooslobodilačke vojske ELAS, naseli u ovo opustelo selo u Bačkoj. Buljkes je imao status neke vrste ekste-ritorijalne grčke republike, gde je štam-pan novac – buljkeški dinar, postojala je lokalna policija IKA, zatim škole, pozori-šte, štampan je lokalni list koji je izlazio triput nedeljno, čak i mesečni dečiji ča-sopis “Aetopula”, razume se, sve na grč-kom jeziku... Čitav ovaj svet nestao je sa Rezolucijom Informbiroa, kada je, da bi se sprečio sukob među samim stanovni-cima, predloženo da oni koji žele emigri-raju dalje u zemlje socijalističkog lagera. Preostali, njih oko 800 koji su podržali ju-goslovenski politički pravac, napustili su ovo mesto nakon čega je ono još jednom opustelo i zatim iznova naseljeno, ovaj put kolonistima iz različitih krajeva Jugosla-viji, koji su svoje novo stanište preimeno-vali u Maglić.

ČESI, BUGARINeke od zanimljivih vojvođanskih mi-

krorealnosti i danas opstaju. Recimo, u južnom Banatu se nalazi selo od nekih četrdesetak stanovnika, Češko Selo, je-dino na našoj teritoriji čiji su stanovnici većinom Česi (prema zvaničnoj statistici,

njih 85 odsto od ukupnog broja naselje-nih!). Osnovano je pod imenom Ablian 1837. godine od strane doseljenika iz Plze-na, Praga i Česlava, i danas se u ovom me-stu nalazi mali muzej, a kao znak nastoja-nja da se očuva kulturni identitet, učitelj iz Češke predaje na jeziku ove nacionalnosti, u školi koju trenutno pohađaju tri učenika.

Inače, Banat je i prostor u kojem se go-vori tzv. palćenski jezik, proizašao iz bu-garskog dijalekta, u kome se prepliću uti-caji nemačkog, mađarskog, rumunskog i srpskog jezika. Koristi se latinično pismo, koje je polovinom XIX veka prilagodio Jo-zef Ril, učitelj iz Modoša (danas Jaša To-mić). Banatski Bugari Palćeni su katolič-ke veroispovesti, i prema zvaničnim po-dacima ima ih oko 1600 u srpskom delu Banata, u selima kao što su Ivanovo, Belo Blato, Skorenovac itd. Ova nevelika zajed-nica ima više nego interesantnu istoriju. Pavlikijani ili Palćeni potiču od dualističke jeresi nastale u VII veku u Jermeniji, koja je odbacivala crkvenu hijerarhiju. Budući blisko zoroastrizmu, pavlikijansko vero-vanje pretpostavlja postojanje dva Boga – jednog koji je stvoritelj duše i drugog koji kreira sve što je povezano sa materijalnim aspektima. Mnogo vekova kasnije, Pavli-kijani doseljeni u Bugarsku su se asimili-rali sa tamošnjim stanovništvom, prihva-tajući jezik i običaje; franjevački misionari su ih sredinom sedamnaestog veka pre-veli u katoličanstvo, da bi bežeći pred tur-skim nametima oni dospeli na austrou-garsku teritoriju, u današnji srpski i ru-munski Banat.

MIKROREALNOSTIInače, važan doprinos iscrtavanju voj-

vođanskih kulturnih posebnosti imaju male i netradicionalne verske zajedni-ce. Prema tvrdnjama religiologa Mirka Đorđevića, ima ih čak stotinak, od kojih su neke, u strahu od šikaniranja i optuž-bi za sektaštvo, registrovane kao udruže-nja građana. Neke od ovih religijskih za-jednica, poput nazarena, odbijaju da nose oružje i idu u rat, zbog čega su ponekad bili osuđivani na višegodišnje zatvorske ka-zne. Druge pak postoje gotovo neprimet-no, nastojeći da izazovu što manje buke, i žive u vlastitoj paralelnoj realnosti. Mno-ge od ovih religijskih zajednica raširene su u Vojvodini u drugoj polovini dvadese-tog veka, naročito među pripadnicima et-ničkih manjina. Iako ova vrsta pluralizma

možda sama po sebi ne podrazumeva ne-kakav kvalitet, doprinela je umnožavanju alternativa, umesto zbijanja redova i sta-janja pod jedan barjak.

Međutim, kako se to umnožavanje mo-gućnosti odražava na svakodnevni život, ili na savremeno stvaralaštvo? Iako često van pažnje glavnotokovskih medija, u Voj-vodini, ponekad i u malim sredinama, po-stoje čitave scene povezane sa određenim nacionalnim zajednicama, ili određenim vrstama kulturne produkcije .

SAVREMENA PRODUKCIJAČasopis na slovačkom jeziku “Vzlet” je,

tako, u saradnji sa rusinskim časopisom “Mak” nedavno objavio kompilacijski CD, na kojem je zabeležena muzika slovačkih i rusinskih bendova iz Vojvodine, u raspo-nu od panka do eksperimentalne muzike, dark-elektra i metala, a bez hopa-cupa i pop muzike, koje se obično vezuju za male ili čak seoske sredine iz kojih većina ovih bendova dolazi. Stevan Lenhart, urednik Vzleta, koji je zajedno sa Borisom Vargom priređivač ovog izdanja, objašnjava: “Ek-spanzija omladinske štampe u nekadaš-njoj Jugoslaviji imala je osnovnu ulogu da formira mlade ljude u duhu socijaliz-ma. Tadašnji ideal jednakosti se izme-đu ostalog ogledao i u podršci omladin-skim časopisima na jezicima nacional-nih manjina, pa je tako u Vojvodini naj-pre nastao mađarski ‘Képes Ifj úság’, zatim i slovački ‘Vzlet’, rumunska ‘Tribuna Ti-neretului’ (kasnije ‘Tinereţea’) i rusinski ‘Mak’. Iako su se vremena od tada dosta promenila, svi ovi časopisi izlaze do da-nas, a neki od njih čak uspevaju da rea-lizuju zajedničke projekte. Plod jedne ta-kve saradnje je CD, muzička kompilacija koja sadrži 21 kompoziciju aktuelnih slo-vačkih i rusinskih bendova i projekata iz Vojvodine, i stilski je prilično raznovrsna. Tekstovi pesama su na maternjim jezici-ma, iako su neki od autora izabrali da se izražavaju na srpskom ili engleskom je-ziku. Bendovi su većinom deo andergra-und muzičke scene u Srbiji, iako pojedi-ni žive i rade u inostranstvu (Slovačka, Ukrajina). Zatim, neki od njih već ima-ju po nekoliko objavljenih izdanja i do-sta koncerata iza sebe, dok su drugi još u fazi demo snimaka i povremenih lo-kalnih nastupa. Sam nacionalni mome-nat na ovoj kompilaciji u stvari nije ni bitan – osnovna ideja je bila kreativna Lazar Pejov i Marika Jončov,

Bugari Palćeni iz Ivanova

9898

26 • 12 • 13 VREMEREME

saradnja među redakcijama dva časopisa i predstavljanje muzičkih projekata, koji zaslužuju pažnju i podršku.”

Postoje i scene koje zapravo nisu pove-zane sa etničkim momentom, već posto-je na regionalnom nivou, kao što je slučaj sa Suboticom, gde se razvila samosvoj-na i zanimljiva alternativna produkcija. Prema rečima selektora Festivala evrop-skog filma Palić, Petra Mitrića, “počet-kom osamdesetih godina Subotica do-življava eksploziju alternativnog pogleda na stvarnost možda najviše zahvaljujući ekspanziji alternativnog teatra koja se u ovom gradu desila. To je vreme kada su sa lokalnim pozorištem sarađivale ili gosto-vale gotovo sve umetničke trupe iz Jugo-slavije, uključujući Laibach, koji su jedan od prvih svojih koncerata održali upravo u Subotici. Sredinom osamdesetih u po-zorištu su svirali UK Subs, kasnije The Ex i neverovatni bendovi koji su ostavljali tra-ga na ljude željne razbijanja tabua i opštih mesta. Fanzini Mirka Stoilkova i Septika su pisali o čudnim svetovima koji posto-je tu oko nas, slušala se alternativna mu-zika zabeležena na kasetama, koje su sti-zale poštom. Bile su to kasete grupa kao M Chadima & The Extempore Band, Pla-stic People of the Universe, Pere Ubu, The Residents, čudaci sa istočne, severne, za-padne i južne hemisfere.

U takvom okruženju rastao je jedan krug ljudi koji su kasnije stvarali jednako čudnu muziku, crtali čudne stripove, pisali čud-nu poeziju, pravili čudne predstave. Kon-certi koji su ovde održavani najčešće nisu ni gostovali u drugim gradovima. Ruska kultna grupa N.O.M je svirala kod nas dva puta, a nikada u drugim gradovima Srbi-je. Plastic People of the Universe su te go-dine kada su nastupili u Subotici, osim u

rodnoj Češkoj, svirali još samo u Londo-nu i Njujorku. Čak nekako mislim da je Subotica bila mnogo otvorenija za alter-nativne tokove svetske kulture od Beo-grada, ili Novog Sada. Sanktpeterburška grupa Messer Chups je prvi put svirala u Srbiji na palićkom festivalu, a tek par go-dina kasnije u Beogradu, Novom Sadu i

Zrenjaninu. Zanimljivo je što se na Festi-valu evropskog fi lma Palić te godine pred-stavljala savremena ruska kinematografi ja i jedan od pokrovitelja je bila ruska kom-panija Lukoil. Na zahtev za sponzorisanje dela koncerta Messer Chups stiglo je zva-nično saopštenje kompanije da grupa pod tim nazivom – ne postoji! Messer Chups su ovaj dopis na kraju dobili kao poklon. Većina tih koncerata nije bilo preneseno iz okoline, već su izvođači putovali od svo-je kuće do Subotice i natrag. Ipak, Mick Harvey je morao posle Palića da produži za Brisel kako bi nastupio sa PJ Harvey. Za koncerte te vrste nema interesovanja ni u Srbiji, ni u obližnjoj Mađarskoj.

Takođe, zanimljivo je da ovde u muzici nije postojala dominacija anglofonske pop kulture, bar ne u alternativnim krugovi-ma. Jednako su se slušali i bendovi iz Češ-ke, Ukrajine, Japana, Rusije, Finske. Stra-ni jezici su ovde opšta pojava i nisu ni po čemu čudni.

Možda je sve to zbog života blizu grani-ce. Različitostima se u pograničnim pro-storima učiš od malena, jer ti je još kao klincu jasno da ne govore svi isti jezik i da moraš da se prilagodiš toj stvarnosti kako bi mogao da opstaneš. Ovde smo zapra-vo svi jedni drugima strani dok se ne pri-viknemo.” ¶

SAŠA RAKEZIĆ

POZDRAV IZ KOVAČICE: Zuzana Halupova, Zima

9999

VREMEREME 26 • 12 • 13

Raznovrsnost baštine vojvođanskih nacionalnih zajednica očigledna je, i lako saglediva, u Etnološkom

odeljenju Muzeja Vojvodine koje priku-plja, čuva i obrađuje predmete o narod-nom životu u Vojvodini. U zbirci je 13.000 eksponata. Bogdan Šekarić, viši kustos Etnološkog odeljenja, kaže da s obzirom na broj predmeta i kompletnost Etnološ-ke zbirke kojima su ravnopravno zastu-pljeni svi narodi i narodnosti Vojvodine, nije previše smelo tvrditi da Zbirka spa-da u retke, čak i kad se posmatra u okvi-rima van naših granica.

NOŠNJANarodna nošnja je uobičajena asocija-

cija na specifi čnost neke nacionalne za-jednice. Među srpskim nošnjama koje se nalaze u Muzeju Vojvodine, Bogdan Še-karić kao najznačajniju navodi kolekciju ženskih svečanih oglavlja od kojih su naj-poznatije one vezene zlatom, a među nji-ma izdvaja “najstariji i istovremeno naj-skupoceniji primerak iz kolekcije srpskih oglavlja – zlatnu kapu s kraja 18. veka, sa bogatom pozlatom na metalnim aplikaci-jama. Šekarić navodi i ubrađaj, karakteri-stičan tip svečanog ženskog oglavlja, koji su nosile mlade žene posle udaje, Srpki-nje iz viših građanskih slojeva, ali i one iz bogatih seoskih porodica od Budima do Sremskih Karlovaca i Zemuna, i od Te-mišvara do Slavonije: “Među svečanim ženskim oglavljima koja se čuvaju u Et-nološkoj zbirci posebno se ističe oglavlje Šokica iz Sonte. U toku svadbenog cere-monijala devojka je dobijala kapicu koju je nosila preko konđe i donje bele kapi-ce. Ovaj tip svečanog oglavlja predstavlja najarhaičniji primerak panonskog oglav-lja, koji je nošen i u Slavoniji i Baranji. Ka-pica je bila izrađena od pamučnog plat-na, koje je bogato ukrašeno vezom izve-denim vunicom i pamučnim koncem u više boja, u tehnici punjenja ili visokog

Etnologija u Muzeju Vojvodine

Tragovi narodnog životaSvečano oglavlje Šokica iz Sonte, rumunska košulja sašivena bez krojenja, mađarska kolekcija posuda za zalivanje duvana, nemački zanati, krajiško domaćinstvo – samo su neki od eksponata u Etnološkom odeljenju Vojvođanskog muzeja koji svedoče o posebnostima i suživotu nacionalnih zajednica Vojvodine

Slovačka narodna nošnja

100100

26 • 12 • 13 VREMEREME

»

boda. Na njoj preovlađuju fl oralni motivi. Svečanu letnju nošnju udate žene iz Sonte činio je i oplećak – velika svilena marama sa resama, štofana suknja i svilena kecelja. Lepotom se ističu i kompleti bunjevačke narodne nošnje prepoznatljive po dugim i širokim suknjama od lionske svile, platne-nim oplećcima vezenim zlatovezom, so-motskim prslucima i svilenim pojasima. U kolekciji rumunske nošnje svakako je najvrednija kolekcija oplećaka banatskog

tipa sa varijantom panonskih košulja do-bijenih bez krojenja, nabiranjem ukupne širine košulje oko vratnog izreza. Takođe je vredna kolekcija rumunskih svečanih oglavlja i krznene odeće.”

ORUĐEKolekcija srpskih drvenih plugova ima

neprocenjivu naučnu i dokumentarnu vrednost za agrikulturu celog panonskog regiona, kaže Bogdan Šekarić: “Značajna

je i mađarska kolekcija alatki za obradu duvana koja svedoče o uticajima koji su u Vojvodinu stigli iz mađarskih matičnih oblasti. Tu se nalazi više arhaičnih alatki kojih više nema ni u Mađarskoj, na pri-mer, posude za zalivanje duvana, pa njiho-vi stručnjaci dolaze da u našim zbirkama ispitaju te arhaične oblike. Zatim, među alatkama za okopavanje i seču useva, že-tvu i vršidbu, posebno je dragocen arha-ični oblik alatke za vršidbu tipa mlatilice

Kapa sa šlajfnama, Melenci,1894. Bokalčić za vino, Senta, početak 20. veka

Drveni plug, Dolovo, 19. vek, Muzej Vojvodine

101101

VREMEREME 26 • 12 • 13

– cepa, sačuvane kod Slovaka u Vojvodi-ni. U obliku je poduže motke za koju se al-kom ili kaišem vezivala druga, kraća i de-blja oblica koja se pregiba i tako jače udara po žitu, odnosno klasju. Cepom se vršilo odvajanje zrna od klasova strnih žita-pše-nice, raži i ječma.”

KUĆAO razvoju vojvođanske kuće i njenom

enterijeru od 18. veka do danas svedoče vrata, prozori, grede, zabati, natpisi na ku-ćama, tremovi, dekorativna plastika, mo-bilijar, osvetljenje, kuhinjski pribor, pri-bor za ognjište... Tokom 18. i do polovine 19. veka, osnovni tip kuće starosedelaca i kolonista je tradicionalna panonska kuća – kuća na brazdu, trodelne osnove: soba-kuhinja-soba. Razvoj ovog tipa kuće zavr-šava se pojavom takozvanih švapskih, ili prekih kuća, u čijoj se dispoziciji i boga-to ukrašenim fasadama prepoznaje uticaj građanske arhitekture i vladajućih umet-ničkih stilova na seosku arhitekturu. “U sobama se nalazio tesani ili bojeni name-štaj za sedenje (klupe, stolice), za spava-nje (kreveti, kolevke), za odlaganje stva-ri, odeće, dragocenosti (sanduci, ormari, police, čiviluci) i sto”, nabraja Šekarić. “U čistoj sobi su noviji i lepši primerci na-meštaja sa ikonom kućnog svetitelja kod pravoslavnih porodica. Paralelni raspored nameštaja možemo pronaći i danas: po je-dan krevet duž zida sa obe strane, između njih sto u sredini sa stolicama ili klupama sa obe strane. Na zidu između dva prozo-ra ikona, porodične fotografi je i slike sa istorijskim i sakralnim temama. Poznat je i dijagonalni raspored nameštaja pre-poznatljiv u slovačkim kućama.”

ZANATIO umešnosti lokalnih lončarskih radi-

onica govore primerci iz takozvane sen-ćanske grupe, proizvedeni oko 1905. go-dine u lokalnoj mađarskoj grnčarskoj ra-dionici po nacrtima učitelja Teodora Bra-novačkog. Među njima se po svojoj lepoti izdvajaju bokali ukrašeni poučnim teksto-vima na mađarskom i srpskom jeziku.

Planska kolonizacija Vojvodine između 18. i 19. veka koja je izazvala velika migra-ciona kretanja naroda (Nemaca, Mađara, Slovaka, Rusina, Čeha i drugih) iz sred-njoevropskih zemalja, promenila je etnič-ku i demografsku sliku Vojvodine. Među doseljenim Nemcima bio je i veliki broj zanatlija među kojima su neki radili dva a neki tri, pa čak i četiri zanata. Nemačkim zanatlijama država je obezbedila kuću, ze-mlju, novac neophodan za nabavku alata, i oslobađanje od poreza u prvim godina-ma bavljenja zanatom. Oni su kao pred-stavnici naprednijeg i tehnološki savrše-nijeg načina zanatske proizvodnje snaž-no uticali na razvoj zanatstva u Vojvodini.

KRAJIŠNICIU stvaranju etničke strukture Vojvodi-

ne značajnu ulogu imalo je i doseljavanje srpskog stanovništva sa prostora Like, Ba-nije, Korduna, dela Dalmacije i Bosanske Krajine. Prostor sa kojeg su dolazili veko-vima se delio na dve krajine – otuda se za stanovništvo sa ovih područja ustalio na-ziv krajišnici. “Život vekovima organizovan u okviru velikih porodičnih zadruga razvio je kod krajišnika izrazit osećaj solidarno-sti i požrtvovanja među članovima zadru-ge, što se uočava i u tradicionalnom obli-ku udruživanja radi obavljanja zajedničkih

poslova: spregu i mobi”, objašnjava Bog-dan Šekarić. “Ovaj oblik uzajamne pomoći u radu očuvao se kao prepoznatljiva karak-teristika Krajiških Srba doseljenih u Vojvo-dinu. Tradicionalnu narodnu nošnju Kra-jiških Srba čini višeslojna suknena odeća bogato ukrašena raznobojnim vezom i gra-đom – većom ornamentisanom celinom nastalom spajanjem komadića čoje izveze-nih u tehnici lozanje. Dolaskom u Vojvodi-nu, Krajišnici postepeno napuštaju nošnju starog zavičaja zamenjujući je konfekcij-skom odećom koju dopunjavaju vunenim odevnim predmetima domaće radinosti.”

Život u novoj sredini zahtevao je i brzu adaptaciju na zatečenu urbanističku i gradi-teljsku tradiciju starosedelačkog stanovniš-tva, kaže Šekarić. “Od sela razbijenog tipa i kuća brvnara trebalo je doći do ušorenog vojvođanskog sela sa kućama od naboja ili ćerpiča. Drveno posuđe i oskudni name-štaj trebalo je zameniti zanatskim ili indu-strijskim pokućstvom, a otvoreno ognjište zidanim ili metalnim šporetom. Ovo pri-lagođavanje je praćeno velikim naporima i odricanjem koje je kolonističko stanovniš-tvo uložilo u uređenje novih naselja, izgrad-nju i opremanje kuća i ekonomskih objeka-ta. Tako je kao rezultat dve velike koloni-zacije tokom 20. veka u Vojvodini naselje-no 114 naselja i osnovano 40 novih naselja. O materijalnoj i duhovnoj kulturi krajiških kolonista u Vojvodini danas svedoči Etno-park Brvnara u Bačkom Jarku. Ovaj depa-dans Muzeja Vojvodine danas je jedinstveni muzej pod otvorenim nebom u Vojvodini, u kojem se može upoznati karakteristično krajiško domaćinstvo sa svim stambenim i ekonomskim objektima.” ¶

SONJA ĆIRIĆ

Kuće u glavnoj ulici u Bačkom Jarku

Srpska ženska narodna nošnja, Sombor, 1900.

102102

26 • 12 • 13 VREMEREME

»

Intervju: Jene Hajnal, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara

Traganje za identitetom“U očuvanju kulturnog identiteta mađarske nacionalne manjine bitnu ulogu imaju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruženja za očuvanje kulturnih posebnosti. Prema našim podacima, registrovano je više od 300 takvih udruženja za očuvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebnosti”

Zavod za kulturu vojvođanskih Ma-đara Vajdasági Magyar Művelődési Intézet je državna ustanova čija je

uloga da dokumentuje, istražuje i prezen-tuje kulturu vojvođanskih Mađara. Gos-podin Jene Hajnal, direktor ovog Zavoda, nabraja da su ključne oblasti njihove ra-zvojne strategije: jačanje uloge mađarske kulture u Vojvodini u izgradnji i razvoju zajednice, negovanje materijalne i du-hovne kulturne baštine, pružanje pomo-ći savremenoj kulturi mađarskog kultur-nog stvaralaštva u Vojvodini, i obezbeđi-vanje jednakih šansi da kulturna dobra i usluge budu dostupna svima.

“VREME”: Koje su posebnosti kul-ture Mađara u Vojvodini?JENE HAJNAL: Kultura ima ključnu

ulogu u ostvarivanju društvene pravedno-sti, u socijalnoj integraciji, ali može i da dâ odgovore, ponudi rešenja za najznačajnije društvene probleme datog vremena – kao što je na primer traganje za identitetom. Od Kornela Sentelekija (osnivača mađar-ske književnosti u Jugoslaviji) naovamo, nije prestalo traganje manjinske mađar-ske književnosti i kulture za sopstvenim identitetom. Ovo traganje je izrazito u po-eziji vojvođanske mađarske književnosti.

Narodna umetnost ima jedinstveno mesto među amaterskim umetnostima u oblikovanju identiteta, naročito narod-na muzika i narodna igra, čija je najveća vrednost da kroz negovanje tradicije pre-vazilazi generacijske granice i kulturološ-ke barijere. Tako ni naš Zavod ne može biti ravnodušan prema nastojanjima da se na-rodna muzika i narodna igra, folklor, po-dignu na viši nivo i omasove, što se može ostvariti predstavljanjem naših vrednosti što široj javnosti.

Na koji način čuvate baštinu vaše na-cionalne zajednice?U očuvanju kulturnog identiteta mađar-

ske nacionalne manjine bitnu ulogu ima-ju ustanove i manifestacije kulture, kao i udruženja za očuvanje kulturnih poseb-nosti. Prema našim podacima, registro-vano je više od 300 udruženja za očuvanje nacionalnih, kulturnih i drugih posebno-sti mađarske nacionalne manjine. U Voj-vodini postoji više profesionalnih mađar-skih pozorišta, i brojne manifestacije kul-ture vojvođanskih Mađara, a među njima Festivali “Durindó” i “Gyöngyösbokréta” su najmasovnije i najprestižnije folklorne manifestacije vojvođanskih mađarskih omladinskih i seniorskih orkestara na-rodne muzike i folklornih grupa, narod-no-umetnički događaj važan hiljadama i hiljadama ljudi. Ove godine je organizovan

50. “Gyöngyösbokréta”, a obe manifesta-cije su dostigle nivo koji zahteva njihovo ponovno stručno definisanje, odnosno tumačenje njihovih specijalnih funkcija iz ugla kvaliteta narodne umetnosti, fol-klora, festivala, medija, gastronomije, tu-rizma, uključivanjem svih zainteresovanih. Književnici koji pišu na mađarskom jeziku u Vojvodini neguju godišnje manifestacije koje imaju ugled i preko lokalnih granica. U našem Zavodu je aktuelna digitalizaci-ja kulture vojvođanskih Mađara s ciljem da na dostupan način pomažemo istraži-vanja i da sačuvamo nacionalnu kulturu. U “Vojvođanskom mađarskom kulturnom vodiču” su regionalna baza podataka i baze podataka 12 nadležnih centara. Ove godi-ne su u digitalnoj formi kreirane Galerija portreta mađarskih književnika u Vojvo-dini, Galerija likovne umetnosti vojvođan-skih Mađara, Osnovna biblioteka vojvo-đanskih Mađara (kolekcija tekstova koja sadrži dela mnogih značajnih pisaca tako-zvane klasične jugoslovenske/vojvođanske mađarske književnosti, i osnovne stručne

Opera Ultima, SNP

Ana Čizmadia na Danima mađarske

kulture u Senti

Folklorna grupa iz Bogojeva

Foto

: Nik

ola

Luči

ć

103103

VREMEREME 26 • 12 • 13

Slovaci Sa teritorije današnje Slovačke, tako-

zvane ugarske Gornje zemlje, došlo je 1745. godine na imanje porodice Čarno-jević u Donjoj zemlji, današnjoj Vojvodi-ni, prvih 2000 Slovaka. Danas su Slovaci treća po brojnosti nacionalna zajednica u Vojvodini, posle Srba i Mađara. Oni su većinsko stanovništvo opštine Bački Pe-trovac, i predstavljaju najbrojniju nacio-nalnu zajednicu mešovite opštine Kova-čica. Slovački jezik je jedan od šest služ-benih jezika Pokrajine.

Kulturni život vojvođanskih Slovaka traje od 19. veka: 1842. godine je otvore-na biblioteka “Stefan Homola” u Bačkom Petrovcu, jedna od najstarijih u Vojvodini, a prva pozorišna predstava na slovačkom izvedena je 1865. u istom gradu. Iz tog vre-mena su i pisci Jan Čajak, majstor reali-stičke slike slovačkog narodnog života, i Vladimir Hurban Vladimirov, dramski pi-sac i pedagog.

Najpoznatiji Slovaci u vojvođanskoj kulturi su Martin Jonaš, Zuzana Halu-pova, Jan Knjazovic, Martin Paluška, Jan Sokol, Jan Venjerski i ostali slikari naivci iz Kovačice, o kojima je “Vreme” pisalo u broju 1189, i Miroslav Benka, scenari-sta, reditelj preko 60 predstava, glumac i dizajner.

Na sajtu Zavoda za kulturu vojvođan-skih Slovaka navedeno je preko 40 insti-tucija, ustanova, kulturnih centara i kul-turno-umetničkih društava. Među nji-ma su Matica slovačka, osnovana u Bač-kom Petrovcu 18. maja 1932. godine, sa željom za produbljivanjem kontakata iz-među Slovaka u Jugoslaviji i Slovačke. I danas je aktivna, osobito u oblastima

prosvete, kulture, umetnosti i slovačkog jezika i pisma. Muzej vojvođanskih Slo-vaka u Bačkom Petrovcu osnovan je 1949. godine kao Narodni muzej. Čuva i izla-že 3081 predmet, dokumenat, fotografi -ju, mapu, knjigu, narodnu nošnju i druge predmete, koji se odnose na život i kulturu slovačke nacionalne manjine u Vojvodini. Najstariji eksponat muzeja je svrdlo sa dr-venom drškom, iz 1783. godine, a većina predmeta je iz druge polovine 19. i počet-ka 20. veka. Sastavni deo muzeja je kuća u Bačkom Petrovcu iz 1799. godine, primer narodne arhitekture iz vremena početa-ka naseljavanja Slovaka. Izgrađena je kao kuća od naboja (“nabíjaný dom”, sagrađe-na od sabijene zemlje), delimično je uko-pana u zemlju i pokrivena trskom. Danas se ovaj objekat vodi kao etnokuća, osim izvorne gradnje poseduje i odgovarajuće predmete i alat koji spada u domaćinstvo. Kuća je poznata pod nazivom Najstarija kuća u Bačkom Petrovcu.

RumuniNajviše vojvođanskih Rumuna živi u

Banatu. Kultura ove nacionalne zajed-nice poznata je po književnicima (Flori-ka Štefan, Radu Flora, Mihaj Avramesku, Jon Balan, Slavko Almažan, Jon Markovi-can, Miodrag Miloš, Jon Flora, Jon Baba, Petru Krdu, Ileana Ursu, Kornel Balika), po književnoj grupi “Lumina” i Uzdinskoj školi naivnih slikara (Anujka Maran, Ma-rija Balan, Florika Puja, Ana Onču, Stelu-ca Caran, Ofelia Spariosu, Sofi ja Bosika, Stela Đura, Viorel Bosika, Adam Mezin).

Društvo za rumunski jezik, osnovano 1962. godine u Vršcu, najstarija je or-ganizacija za negovanje jezika i književ-nosti iz Vojvodine. Ostvarilo je izuzetne rezultate u naučnoistraživačkom radu, očuvanju i negovanju rumunskog knji-ževnog jezika kod nas. Jedno od mlađih rumunskih društava (1996) jeste Druš-tvo (Fondacija) za etnografi ju i folklor, sa sedištem u Toraku. Pored promovisanja narodne kulture, ciljevi su mu i istraži-vanje i vrednovanje istorijske i kulturne

Kultura nacionalnih manjina

radove iz raznih oblasti kulture), Katalog vojvođanskih Mađara (katalog izvora na internetu o kulturnoj baštini vojvođan-skih Mađara). U arhivi folklorizma se ču-vaju manifestacije vojvođanskih Mađara “Durindó”, “Gyöngyösbokréta”, “Kálmány Lajos Népmesemondó Verseny”, pripre-ma se za štampu muzička monografija “Kupuszinai népdalok” (Narodne pesme iz Kupusine) etnomuzikologa Aniko Bo-dor, koja prikazuje bogatu istoriju nase-lja zapadne Bačke kroz pesme, dečije igre, običaje iz svakodnevnog života, značajnih datuma i prekretnica u životu uz CD-do-datak koji sadrži arhivske snimke.

U kojoj meri je mađarska kultura sada prisutna u vojvođanskom kul-turnom životu?U manjoj meri od njenog značaja i mo-

gućnosti. Mađarska teatarska scena je da-nas najpoznatija i najuspešnija umetnička forma u Pokrajini, a i u Srbiji. Novosadsko pozorište neguje provokativan i ambici-ozan repertoar i odlikuje ga veoma požr-tvovan i talentovan glumački ansambl. Do sada jezik nije bio barijera koja bi ometala uspehe ovog pozorišta. Gotovo su redov-no učesnici domaćih relevantnih festiva-la, a uspešno reprezentuju Vojvodinu i na inostranim gostovanjima. Na primer, ove godine predstava Opera ultima Novosad-skog pozorišta proglašena je za najbolju predstavu Festivala profesionalnih pozo-rišta Vojvodine, kao i na pozorišnom su-sretu u Kišvardi. Pozorište “Kosztolányi Dezső” se provokativnošću, beskompro-misnim umetničkim angažmanom i kva-litetom probilo u vrh teatarskog života Srbi-je. Samo ove godine ovo pozorište i njego-vi umetnici dobili su nekoliko veoma zna-čajnih nagrada. U planu nam je da 2014. godine na sajtu našeg Zavoda pokrenemo rubriku “Prevodi” koju bi priređivala pisac, profesor i prevodilac Emeše Rajšli s ciljem da se prikaže i upozna recepcija kulture, pr-venstveno književnosti, vojvođanskih Ma-đara pre svega na srpskom jeziku. Uvek bi bio predstavljen autor, prevodilac i tekst iz ugla prevoda. Fokus ne bi bio samo na no-voobjavljenim knjigama, nego i na starijim, zato što ima dela koja bi svaka generacija trebalo da iznova prevede. Glavni cilj svih naših delatnosti jeste da kultura, shvaćena u širem smislu, bude jedan od najznačajni-jih sredstava razvoja nacionalne zajednice vojvođanskih Mađara. ¶

S. ĆIRIĆ

SLOVAČKI MAJSTOR: Jan Knjazovic

104104

26 • 12 • 13 VREMEREME

prošlosti Rumuna iz ovih krajeva, ali i istraživanje, upoznavanje i približava-nje narodne kulture i duhovnih vred-nosti drugih naroda s kojima Rumuni žive u Vojvodini. Izdavačka ustanova

“Libertatea” u Pančevu objavljuje dese-tak knjiga godišnje, a istoimeni nedelj-nik je najpoznatije vojvođansko glasilo na rumunskom jeziku. Ovog marta, “Li-bertatea” i književni časopis “Lumina”

obeležili su 230 godina rumunske pi-smenosti na području Banata. Na Fe-stivalu rumunske muzike i folklora, koji se održava svake godine i traje tri dana, učestvuje oko 30 folklornih ansambala.

RusiniRuski Krstur važi za prestonicu Rusina

u Vojvodini. Na vreme njihovog doseljenja u Vojvodinu ukazuje grčko-katolička ka-tedrala Svetog Nikole iz 18. veka, najsta-rija u Apostolskom egzarhu Srbije. Vojvo-đanski Rusini su katolici koji poštuju vi-zantijski obred. Rusinski jezik je najmlađi književni slovenski jezik. Pišu ćirilicom.

Luksuzna publikacija “Rusini u Srbiji”, objavljena pre nekoliko godina u Novom Sadu, iscrpan je izvor informacija o kul-turnom životu ove nacionalne zajednice. Iz Rusinskog prosvetnog društva, uteme-ljenog 1870. godine, nastao je Dom kultu-re u Ruskom Krsturu, u kome su najvaž-nije kulturne institucije Rusina: profesi-onalno pozorište Rusinski narodni teatar “Petar Riznić Đađa”, koji ima status pro-fesionalnog pozorišta, Matica rusinska, biblioteka, zavičajni muzej, folklorni an-sambl. Pored Matice rusinske, kulturno-obrazovne i naučne institucije osnovane 1945. godine, radi negovanja jezika, tra-dicije, kulture i umetnosti, srodne ciljeve

ima i Društvo za rusinski jezik, književnost i kulturu, osnovano 1970. Izdavačkom de-latnošću na rusinskom jeziku bavi se No-vinsko-izdavačka ustanova “Rusko slovo”, koja izdaje i istoimene novine, kao i časo-pis za književnost i kulturu “Švetlosc” i list za decu “Zahratka”. Najpoznatiji rusinski pisci su, pored akademika Julijana Tama-ša, i Irina Hardi Kovačević, Đuro Paphar-hai, Julijan Kolesar, Vlado Kosteljnik, Mi-kola Skuban, Miroslav Striber, Mikola M. Kočiš, Mihal Kovač i drugi. U Informato-ru se mogu naći i podaci o najistaknutijim rusinskim likovnim stvaraocima: Stevanu Bondarevu, Heleni Sivič, Evgeniju Kočišu, Vladimiru Kolesaru, Jakimu Buljčiku, An-dri Kočišu, Nikoli Cverdelju... Svake godi-ne u avgustu u Kucuri se održava Kucur-ska žetva, smotra izvornog folklora Rusi-na Ukrajinaca, a obuhvata i defi le s prika-zivanjem žetelačkih mašina, alata i običa-ja vojvođanske žetve u minulim vremeni-ma, i to sve sa ciljem da ih ovo vreme i ono koje sledi zadrži u kolektivnom pamćenju.

HrvatiHrvati u Vojvodini zakonski su priznati

kao nacionalna zajednica tek 2002. godi-ne. Do osnivanja Zavoda za kulturu vojvo-đanskih Hrvata, ova nacionalna zajednica nije imala nijednu profesionalnu kulturnu instituciju, niti je bilo rešenja za fi nansiranje aktivnosti u sferi kulture. Sada se celokupni kulturni život unutar hrvatske manjinske zajednice odvija u tridesetak kulturnih dru-štava koja, naročito u selima, čuvaju ma-hom folklorno nasleđe. Najpoznatije pučke manifestacije su “Dužijanca”, “Dužionica” i “Grožđe bal” – u vezi su sa poljoprivred-nim radovima, i “Veliko prelo”. U gradovi-ma (Subotica, Ruma, Sremska Mitrovica, Sombor), međutim, ima drugih kulturnih sadržaja. U Subotici se, na primer, održa-vaju književne manifestacije Dani “Balinta Vujkova”, u organizaciji Hrvatske čitaonice, koja takođe organizuje i Susret pučkih pje-snika “Lira naiva” i Književno prelo, “Zlatna

harfa” je godišnji susret malih župnih zbo-rova, “Hosana fest” je festival hrvatskih du-hovnih pjesama, veoma je aktivna Hrvat-ska likovna zadruga “Cro Art”... Izdavači koji objavljuju na hrvatskom jeziku su “Hrvatska riječ”, Katolički institut za kulturu, povijest i duhovnost “Ivan Antunović” i Zavod za kul-turu vojvođanskih Hrvata, književni časo-pisi na hrvatskom su “Rukovet” i “Nova ri-ječ”. U vojvođanskoj kulturi su istaknute li-kovne kolonije hrvatske zajednice “Kolonija naive u tehnici slame”, koju svake godine u julu organizuje Hrvatsko kulturno prosvjet-no društvo “Matija Gubec” iz Tavankuta i na kojoj učestvuju odrasli i deca, Međunarodna likovnu koloniju “Bunarić”, likovna kolonija u Somboru, Likovna kolonija “Ivan Gundić Ćiso – Dalmata” u Stanišiću, Međunarodna umjetnička kolonija “Stipan Šabić”, održava se na salašu Paje Đurasevića na Bunariću...

S. Ć.

Grčko-katolička katedrala u Ruskom Krsturu

U TEHNICI SLAME: Ana Crnković, Kukuruzi već se beru

105105

VREMEREME 26 • 12 • 13

O vojvođanskoj kulturnoj sceni, etničkoj šarolikosti koja je njena važna komponenta, kao i o po-

dršci Pokrajine u njenoj afi rmaciji, raz-govaramo sa Slavišom Grujićem, pot-predsednikom Vlade AP Vojvodine i po-krajinskim sekretarom za kulturu i javno informisanje.

“VREME”: Specifi čnost vojvođan-ske sredine je suživot različitih naci-onalnih zajednica. Kako to izgleda u praksi? SLAVIŠA GRUJIĆ: U Vojvodini voli-

mo da kažemo da je Evropska unija nasta-la prvo na ovim prostorima i da je taj spe-cifi čan sistem koji ovde vlada dao osno-ve za formiranje velikog društva naroda na tlu Evrope. Kada govorimo o 26 na-cionalnih zajednica koliko na prostoru Vojvodine postoji, moramo da zamisli-mo i skoro toliko jezika, nekoliko religi-ja, ali i 26 kultura. Vojvođanska skupšti-na je najmnogojezičniji parlament posle evropskog. Ovde je u službenoj upotre-bi šest jezika. RTV Vojvodine je verovat-no jedinstven primer u svetu medija koji emituje program na deset jezika. Višena-cionalnost, višejezičnost i multikultural-nost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Voj-vodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradi-cija, već razlika koje vode u bogatstvo izra-za. Važno je da različite kulturne tradici-je, što znači i različiti načini izražavanja, ne postoje samo jedni kraj drugih, rezer-vatski zatvoreni, već da stupaju u kontakt, u kreativni dijalog koji doprinosi razvoju svake od njih. Tako je i moguće da se, na osnovama tradicije i uz negovanje tradici-je, stvara jedan novi, savremeni izraz, koji

korespondira sa našim vremenom. Ovo je, ujedno, i odgovor na primedbe onih koji u ovom mnogoglasju vide ugrožavanje srp-ske kulture. Ovakvom polifonijom i srp-ska, kao i svaka druga kultura, može biti samo na dobitku. U svakom dijalogu ot-krivamo i drugoga, ali još bolje spoznaje-mo i sami sebe. Dijalog je podsticaj istin-skom stvaralaštvu.

Koje biste prepoznatljive tačke kultu-re Vojvodine istakli, u kontekstu ove etničke šarolikosti?Kada se govori o kulturi na tlu Vojvodi-

ne, može se lako zamisliti Rubikova kocka gde pravilno složene boje daju tačan izgled stanja kulture u Vojvodini. Republika Sr-bija treba da sa ponosom ističe ovu speci-fi čnost svoje severne pokrajine. Ona je je-dan od najvažnijih pečata u budućem pa-sošu Evropske unije. Teško da se bilo gde može naći mesto u kome je dovoljno da se osvrneš pa da se susretneš sa nečim novim i drugačijim. Na severu Vojvodine, u Kanjiži, jedan od najpoznatijih svetskih savremenih umetnika Jožef Nađ vodi Re-gionalni kreativni atelje. Na jugu, u Ko-vačici, nalazi se renomirana Galerija na-ivne umetnosti, a nedaleko, u Uzdinu još jedna. U Tavankutu radi Zavičajna galerija “Dr V. Peričić”. Svaka nacionalna zajedni-ca ima veliki broj manifestacija, tradicio-nalnog i savremenog sadržaja. Na predlog Nacionalnih saveta nacionalnih manjina ove programe nakon raspisanih konkursa podržava Pokrajinski sekretarijat za kultu-ru i javno informisanje AP Vojvodine. Kao najznačajnije treba istaći “Dane kulture Vojvođanskih Mađara”, Festival folklora Đenđešbokreta i Durindo, Lingvističke dane “Sarvaš Gabor” (mađarska nacio-nalna zajednica), Festival slovačke muzike i folklora “Tancuj, tancuj”, Festival dram-skih inscenacija domaćih autora “DIDA”,

“Višenacionalnost, višejezičnost i multikulturalnost u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su prirodno stanje, realnost, svakodnevica i kvalitet životnog i kulturnog prostora Vojvodine. Kultura u Vojvodini treba biti, a to i jeste, kultura različitosti. To ne znači samo različitost jezika i nacionalnih tradicija, već razlika koje vode u bogatstvo izraza”

Festival slovačkog pozorišta “Lovorov ve-nac” (slovačka nacionalna zajednica), Fe-stival rumunske muzike i folklora iz Voj-vodine, Pozorišni dani Rumuna u Vojvo-dini, Festival rusinske kulture “Crvena ruža”, Dramski memorijal “Petro Riznić Đađa” (rusinska nacionalna zajednica), Kolonija naive u tehnici slame u Tavan-kutu, Žetvena svečanost “Dužijanca” (hr-vatska nacionalna zajednica), Dan Roma, Romska noć (romska nacionalna zajedni-ca), Festival kuglofa (nemačka nacional-na zajednica), Dani makedonske kulture u Vojvodini (makedonska nacionalna za-jednica), Festival ukrajinske kulture “Ka-lina” (ukrajinska nacionalna zajednica), Dani češke kulture (češka nacionalna za-jednica), Žetvena svečanost “Dužionica” (bunjevačka nacionalna zajednica), Bu-garijada u Vojvodini (bugarska nacional-na zajednica), Međunarodni dan Aška-lija (aškalijska nacionalna zajednica). U AP Vojvodini danas radi 18 profesionalnih pozorišta od kojih su deset pozorišta na-cionalnih zajednica. Mađarska zajednica u Vojvodini ima šest profesionalnih po-zorišta, tri u Subotici, dva u Novom Sadu i jedan u Senti. Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodi-ne direktno fi nansira delatnost drame na mađarskom jeziku – Narodno pozorište-Narodno kazalište-Nepszinhaz u Suboti-ci. A takođe preko projekata se fi nansiraju

Intervju: Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje

Evropa u Vojvodini106106

predstave na mađarskom jeziku Ujvide-ki Szinhaz – Novosadsko pozorište, Ta-niyaszinhaz – Salašarsko pozorište u No-vom Sadu, Kosztolanyi Dezso Szinhaz – Pozorište “Kostolanji Deže” u Subotici. Slovaci, Rumuni, Rusini i Romi imaju po jedno profesionalno pozorište (Slovačko-vojvođansko pozorište u Bačkom Petrov-cu, scena na rumunskom jeziku pri narod-nom pozorištu u Vršcu, Rusinski narodni teatar “Petro Riznić Đađa” u Ruskom Kr-sturu i Suno e Romengo teatar – pozori-šte Romski san u Novim Karlovcima, u kojem izvode predstavu na svom jeziku). Na osnovu raspisanih konkursa u periodu od 2010 do 2012. godine sufi nansirano je izdavanje ukupno 88 naslova prvih izda-nja knjiga i ukupno 40 naslova časopisa na 14 jezika i govora manjinskih nacio-nalnih zajednica koje žive u Vojvodini, kao i mnoga dvojezička i višejezička izdanja.

Na koji način Pokrajina neguje kultu-ru nacionalnih zajednica?Pokrajinski sekretarijat za kulturu i jav-

no informisanje AP Vojvodine snažno po-država aktivnosti i projekte koji odražavaju multikulturalnost, multilingvalnost, multi-konfesionalnost, ali i interkulturalnost. Od 2010. do 2012. godine zastupljenost uku-pnih sredstava obezbeđenih za programe kulture i umetničkih stvaralaštva manjin-skih nacionalnih zajednica i multikultur-ne i interkulturalne programe iznosi 81,66

procenata. Skupština AP Vojvodine i naci-onalni saveti nacionalnih manjina osnivači su profesionalnih izdavačkih kuća na ma-njinskim jezicima: na mađarskom “Magyar Szó” i Izdavački zavod “Forum”, koji je po-krajinska ustanova kulture, na slovačkom “Hlas Ljudu” i Slovački izdavački centar, na rumunskom jeziku “Libertatea”, na rusin-skom “Ruske slovo”, na hrvatskom “Hrvat-ska riječ”, na ukrajinskom “Ukrajinsko slo-vo”, na makedonskom “Makedonski infor-mativni i izdavački centar”, i na bunjevač-kom “Bunjevački informativni centar”. Ta-kođe, Skupština AP Vojvodine i nacional-ni saveti nacionalnih manjina osnovali su početkom 2008. godine Zavod za kulturu vojvođanskih Mađar a – Vajdasági Magyar Művelődési Intézet u Senti, Zavod za kul-turu vojvođanskih Slovaka – Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov u Novom Sadu, Zavod za kulturu vojvođanskih Ru-muna – Institutul de Culturã al Românilor din Voivodina u Zrenjaninu, Zavod za kul-turu vojvođanskih Rusina – Zavod za kul-turu vo vod nskih Rusnacoh u Novom Sadu i Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata – Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata u Su-botici. Srbija je i dalje jedina zemlja na Bal-kanu, a možda i u Evropi, koja ima ustano-ve ovog profi la.

Na koji način pomažete da nacional-ne zajednice izađu iz svojih okvira i da sarađuju i sa drugim zemljama?

U periodu od 2010. do 2012. godine su-fi nansirana je realizacija 37 projekta me-đuregionalne saradnje u oblasti kulture i umetnosti manjinskih nacionalnih za-jednica Vojvodine. Na primer: gostova-nje Dečjeg pozorišta iz Subotice u Osijeku i Rijeci, učešće Hrvatskog kulturno-umet-ničkog društva “Bunjevačko kolo” na Fe-stivalu Kulturno leto u Pragu, učešće Je-vrejskog hora “Hašira” na Međunarod-nom festivalu u Pragu, u Izraelu i u Italiji, gostovanje pozorišnih predstava Art cen-tra Hleba i igara iz Stare Pazove u zemlja-ma Evrope, razmena gostovanja između Narodnog pozorišta u Somboru i Hrvat-skog narodnog kazališta u Varaždinu, go-stovanje Kamernog hora “Zvony” iz Se-lenče u Slovačkoj, gostovanje KUD-a “Pe-tefi Šandor” iz Mužlje u Puli, učešće Druš-tva za negu tradicije “Vadvirag” iz Ade na Međunarodnom festivalu plesa u Pečuju, učešće ansambla Roma muzika na Inter-nacionalnom festivalu u Holandiji, Izložba umetničkih dela Konstantina Brankušija, vajara iz Rumunije u Novom Sadu i Beo-gradu... Posebno uspešnu regionalnu sa-radnju sa zemljama u okruženju sa kojima imaju zajednički jezik ostvaruju Izdavač-ka ustanova “Forum” i zavodi za kulturu vojvođanskih Mađara, Slovaka, Rumuna, Rusina i Hrvata. U okviru međuregionalne saradnje ističemo i: održavanje Dana ma-đarske kulture u Srbiji, program promoci-je vojvođanske kulture u okviru manife-stacije Pečuj – evropska prestonica kul-ture 2010; promociju vojvođanske kulture u okviru manifestacije Dunavski festival, Ulm; održavanje Dana Istre u Vojvodini i Dana Vojvodine u Istri, u okviru među-regionalne saradnje AP Vojvodine i Istar-ske Županije; zatim, književni skup Susre-ti pisaca sa granice u Temišvaru i u Seč-nju, simpozijum Banat – istorijska i kul-turna prošlost, koji se održava svake go-dine u Novom Sadu i Zrenjaninu i na ko-jem učestvuje oko 80 istoričara, akademi-ka, profesora univerziteta, etnografa, itd. iz Srbije, Rumunije, Crne Gore, Makedo-nije i Hrvatske; Dani Vojvodine u Ulmu – promocija vojvođanske kulture na Me-đunarodnom festivalu podunavskih gra-dova i regiona u Ulmu (Nemačka); gosto-vanje predstave Azami Regionalnog kre-ativnog ateljea “Jožef Nađ” u gradovima Italije, Slovenije i Mađarske i još nekim evropskim državama. ¶

S. Ć.

foto: M. Milenković

107107

VREMEREME 26 • 12 • 13

IVeruju vo jedinu i vo jed i vo inuravnicu – mater moju i zapljuvanu i svetu,tu Vojvodinu u soli, u hlebu i u vinu,i ne verujem joj, veru joj njenu i krv joj somotsku i prokletua slepački joj se molim dok mi na usni rđa i rže i mirišeblagoslovena kao pričest i zrno aprilske kišei dok me kolje pod grlom njen dah ljut kao vile,pa teme i čelo škropi beli cvet bagremova,i dok se rvem sa žitom, dok zvezde po meni mile,a ona rominja i tinja i survava se sa krovasva toržestvena i roždestvena od lepote i ruglai kao srce mokra i kao srce okrugla.Jao ravnico, zloslutnico! Zlatna sačmo u sisi!Jao svevišnja moja iz birtija i crkava!Ti, dušo, što isplažena i bosonoga visiši pozlaćena i plaćena, i detinjasta i lukava,i kao nebo niska, i kao nebo ogromna.

IIVolim je od štala do oltarskih dveri i od blata do pšenice,toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,gde su starice tepale i pragove branile golim šakama,pa su je branili i ždrali rukama, pa su crkavali i živeli,pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali.Tu Vojvodinu bogomoljačku, i bezbožničku, i vinsku,belju od jaganjaca, crnju od paljevina.Tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,pa niko u brkovima nije imao gustu pesmu kao taj narodrobijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav.Volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,i milioni suludih, rumenih zvezdanih pticavečito će lepršati nad našim umornim glavama.

IIIMuču steoni vinogradi. Peni se jesen u kacama.Rđaju po bespućima vetrovi sa kutnjacima masnim od slanine.Rodio te otac. Ubio te sin. Brat bratu o vratu i po vratu.A krstovi najveće drveće. A grobovi najveće planine.Na usni tamjan i nafora. Nozdrva od bosiljka bela.Zubi utrnuli od bećaraca i truli od opela.Jao ravnico! Jao krtico! Jao bezglava tico!Jao sve moje nesito i ponosito i napito!Moja žetvo i žito. Moja kletvo i tugo.I jao Vojvodino – gladna godino, i Vojvodino – dugo!Širok Dunav. Široke pustare. Široko garavo oko.Od svetog Čarnojevića, do svetog skeledžije na Tisi,oče nas u opancima, u katancima i lancima,oče naš iže jesi i iže nisi.

IVI volim je prosjačku, pred crkvama, nedeljama, u ritama,i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,i Vojvodinu vašarsku i harmonikašku; čas raspusnu, čas pitomui birtijašku što osvanjiva štucajući pod stolovima,pa Vojvodinu bečku i varmeđsku sa tuđim barjacima pred četama K. u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana,i Vojvodinu solunsku i krfsku pod bajonetima,sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama.Pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,obešenu o bandere, probušenu po čelima,uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,i partizansku kad je oktobra donela proleće selima.Volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.Prskajte kajsije zvezda u kosi drveća njenog!Uvek će biti krovova pozadi krova svakogjer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.

VLete nad Fruškom gorom, nad tornjevima, nad đermovimanakolmovani paorski anđeli bez krila i oreola.Lete do zvezda i vraćaju se sa zvezda lepi, mrtvi i šašavi,sa ufi tiljenim brkovima, u gaćama od šest pola.Lete sa glavom crvenom kao raspuknuta lubenica.Sa obrazima od licidarskih lutaka i jezikom od koljiva.Leti Panonija hiljadu puta zaklana i uvek najlepše živa,Panonija što prašta i što se iz groba seća,sva od praporaca i dukata, sva mnogo srneća i kereća.Jao ravnico! Jao česnico! Jao vodo i travo!Jao sve moje plavo, drveno od krstova i krvavo i pravo!Jao žuto od snopova, od mrtvaca, od sunca i od sveća!I jao šareno od vina, od violina, od sukanja i cveća!Ja tebe nožem i hlebom. Ti mene solju i satarom.Ja tebe nogom i bogom. Ti mene ruzmarinom i materom.Jednu zob zobali, jednako groba dobili,jednako se oplodili i rodili i prodali.Četir konja debela u pesmu si uprezala!Četir strane sveta u pupak si nam uvezala!Ej, Vojvodino, od plača, od đubreta i od kolača,a vere četir, a peta ciganska, a šesta iz tambure riče!I svi mi na sramotu liče! I svi mi na boga liče!

VIZaigraj, zavitlaj zemljo, lepoto bosonoga,nevesto moja najlepša u dronjcima i plaču,ti što se moliš bogu i ti što pljuješ na boga,ti što si dugovala i naplatila račun,nazdravlje! Diži čaše! Razbij astale šakom!Zapevaj preko njiva neka zabride kosti!Volim te što si prosta, sirova, divlja tako,i tako mnogo luda, volim te, volim, oprosti,ti, od ponosa i stida, od đinđuva i vaški,ti, ljuljaško i rako – žut zubat smeh ne skrivaj,pevaj pijano racki, madžarski, totski, vlaški,makedonski i lički preko dalekih njiva!I tako do smaka sveta, najteža zemljo moja,sa ukusom muškatla, krvi, hleba i saća!Od paorske sam lepote, radosti, psovki i znoja.Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam! ¶

VojvodinaMiroslav Antić

Poezija

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on the attractive, central location surrounded by greenery that provides isolation from the city noise. Hotel is refurbished in 2012, and its modern style provides complete comfort for our guests.

The same key elements that the real park has - relaxation and peace, are easy to find in the Brand new Park.

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on the attractive, central location surrounded by greenery that provides isolation from the city noise. Hotel is refurbished in 2012, and its modern style provides complete comfort for our guests.

The same key elements that the real park has - relaxation and peace, are easy to find in the Brand new Park.

otel Park is Belgrade's thttractive, central location

ery that provides isolation otel is refurbished in 2

e provides comple

ndhe

ndrt

bycity nits moderfor our gues

r hotel ond

Hotel Park is Belgrade's three-star the attractive, central location surby greenery that provides isolationcity noise. Hotel is refurbished in 2its modern style provides complete for our guests.

The same key elements that the real parelaxation and peace, are easy to find inBrand new Park.

e nd

mfort

key elements tharelaxation and peace, are easy to find in thBrand new Park.

hotel onrounded

n from th2012, an comfor

park has -n the

Hotel Park is Belgrade's three-star hotel on the attractive, central location surroundedby greenery that provides isolation from the

y noise. Hotel is refurbished in 2012, anddern style provides complete comfo

guests.

The same key elements that the real park has -relaxation and peace, are easy to find in theB

Njegoseva 2, 11000 Belgrade, Phone: +381 11 3640-383e-mail: reception@hotelparkbeograd.rswww.hotelparkbeograd.rs

THE SPARKLINGEXPERIENCE

Welcome tothe Brand New Park

Hotel Park is located at the heart of the city, on the corner of the most beautiful Belgrade streets.Its attractive location and excellent position surrounded by greenery provides isolation from the city noise and offers the same key elements as the real park does - rest, relaxation and peace.

Renovated in 2012, Hotel Park proudly wears its three star by international standards and excellent quality of service of each of its segments.The special values of Hotel Park are its staff and high quality services that give guests a reason to come back and honestly recommend Hotel Park.

Hotel Park nalazi se u samom centru grada, na uglu najlepših beogradskih ulica. Svojom atraktivnom lokacijom i odličnom pozicijom, okružen zelenilom i izolovan od buke, omogućuje sve ono što nudi i pravi park – odmor, mir i relaksaciju.

Renoviran 2012, s ponosom ističe svoje tri zvezdice po internacionalnim standardima i odličan kvalitet svakog segmenta usluge. Posebnu dragocenost Hotela Park čini ljubazno osoblje i visok nivo servisa koji će gostima pružiti ugodan boravak i razlog da ponovo posete prestonicu Srbije.

VREMEREME 26 / 12 / 2013

Prah i pepeoBila je jedna pjesmica uz koju su u mom djetinjstvu djevojči-ce u komšiluku igrale gume (tako se u Bosni zvala igra koju u Srbiji zovu lastiš). Melodija je bila vesela; tekst je, uz ponav-ljanje svakog stiha, išao ovako:

Kad sam bila beba, beba, jedan, dva i tri,Cucla ‘vamo, cucla tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila klinka, klinka, jedan, dva i tri,Igra ‘vamo, igra tamo, jedan, dva i tri.

Kad sam bila cura, cura, jedan, dva i tri,Škola ‘vamo, škola tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila žena, žena, jedan, dva i tri,Šminka ‘vamo, šminka tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila mama, mama, jedan, dva i tri, Kuhaj ‘vamo, kuhaj tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila baba, baba, jedan, dva i tri,Pleti ‘vamo, pleti tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila mrtva, mrtva, jedan, dva i tri,Spavaj ‘vamo, spavaj tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila prašina, prašina, jedan, dva i tri, Praši ‘vamo, praši tamo, jedan, dva i tri,

Kad sam bila ništa, ništa, jedan, dva i tri, Ništa ‘vamo, ništa tamo, jedan, dva i tri,

Teško je naći materijalističkiju (u fi lozofskom smislu) dje-čiju pjesmicu. U tom kontekstu je skoro na nivou famoznih Hamletovih grobljanskih replika. Duše nema ni na mapi, a na kraju (ne) ostaje ništa. Ipak, između smrti i ništavila po-stoji nešto; postoji prašina, prah. A to je opet u cijeloj priči najmaterijalističkije.

U oktobru ove godine navršilo se tri stotine godina od rođe-nja čuvenog enciklopediste (“vrlo materijalističkog”) Denija Di-droa. Predsjednik Republike Francuske Fransoa Olan pokre-nuo je tom prilikom inicijativu da se Didroovi posmrtni ostaci

sahrane u Panteonu, tamo gdje počivaju najveći francuski na-cionalni junaci. U Panteonu sahranjuju samo muškarce. Prije dvadesetak godina, pisao je o tome Milan Kundera, “tri slavne i cijenjene žene predlažu da se i ženama dade pravo da budu pokopane u Panteonu”. One čak imaju i ideju koje znameni-te žene valja ekshumirati i prebaciti u Panteon. Pošto te žene, vlastitom voljom, počivaju pored svojih muževa, Kundera se pita: “Šta učiniti s muževima? Prenijeti i njih? Teško; s obzi-rom na to da nisu tako slavni moraju ostati tamo gdje se na-laze, a preseljene gospođe provešće vječnost u osami udovica.”

Odmah zatim Kundera nastavlja: “Potom se pitam: a muš-karci? Da, muškarci! Ko kaže da su svojevoljno u Panteonu! Nakon njihove smrti, ne pitajući ih, i sigurno protiv njihove posljednje volje, odlučeno je pretvoriti ih u simbole i odvojiti ih od njihovih žena.”

Nije, međutim, ovakva praksa isključivo francuska. U testa-mentu Ive Andrića jasno je stajalo: “Moja je želja da posle moje smrti moje telo bude spaljeno, a pepeo sahranjen na beograd-skom groblju, pored pepela moje žene Milice Babić.”

Predrag Palavestra piše: “U grobu pored Ive Andrića, osam godina posle njegove smrti (1983), sahranjen je Rodoljub Čo-laković. Andrićeva supruga Milica Babić (...) sahranjena je na istom beogradskom Novom groblju, ali ipak podalje od Andri-ća, usprkos njegovoj izričitoj molbi, gotovo vapaju, da ga sahra-ne pored žene koju je u životu najviše voleo. Kad je birao me-sto za Andrićev grob, Čolaković je, po sopstvenom zapisu, do-bro znao da su godine sa Milicom bile najsrećniji dani Andri-ćevog života. Posle njene smrti, Andrić je upravo njemu otvo-rio dušu i rekao mu da bez nje njega više nema, kao što ni nje neće biti kad njega više ne bude. Znanje ipak nije bilo dovolj-no da spreči grehotu.”

Lijepa je ova riječ grehota. Ne znam pored koga počiva “vrlo materijalistički” Didro, ali bi ga grehota bila prebacivati u Pan-teon, ako ništa, a ono zbog onog pisma njegovog čiji je prevod Danilo Kiš, a baš u godini smrti Rodoljuba Čolakovića, objavio na samom kraju svoje Enciklopedije mrtvih: “Oni koji su se vo-leli za života i koje su zaveštali da ih sahrane jedno kraj drugog, nisu možda tako ludi kao što se misli. Možda se njihov prah prožima, meša i sjedinjuje... Šta znam? Možda njihov prah nije izgubio svako osećanje, svako sećanje na svoje prvobitno svoj-stvo; možda u njemu nastavlja da tinja na svoj način tračak topline i života... O! moja Sofi ja, ostaje mi, dakle, izvesna nada da ću vam moći dodirnuti, osetiti, da ću moći da se sjedinim s vama, da se izmešam s vama, kad nas ne bude više, ukoliko postoji u našem počelu zakon srodnosti i ako nam je suđeno da ostvarimo jedinstvo bića; ja bih onda, u sledu vekova, mo-gao da budem jedno s vama, a molekuli vašeg raspadnutog lju-bavnika mogli bi da se uskomešaju, da se razbude i da traga-ju za vašim molekulima raspršenim u prirodi. Ostavite mi to maštanje, ono mi dođe kao melem, ono bi moglo da mi obez-bedi večnost u vama i sa vama...”

Pepeo pepelu, prah prahu; svaki svome. ¶MUHAREM BAZDULJ

110110

VREMEUŽIVANJA

foto: sxc.hu

Copyright © NP Vreme, Beograd

Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan Hrašovec

Obrada: Marjana Hrašovec